IZDANJE

2017

februar

Polugodišnja prognoza cene

Period mart – septembar

SVINJA

Polugodišnja prognoza cene svinja STRANA 2UVOD

Cilj izveštaja• Pred vama su dva izveštaja o cenama pšenice i svinjskog mesa. Izveštaji imaju za cilj ne samo da pokažu

kakve se cene očekuju u narednom šestomesečnom periodu, nego i da objasne razloge upravo ovakvihpre dviđanja.

• Takođe, ova dva izveštaja imaju za cilj da pokažu kako izgleda i ostalih sedam selektovanih proizvoda(kukuruz, suncokret, soja, govedina i goveđe meso, paradajz, krompir, jabuke), a koji čine sastavni deoovog šestomesečnog izveštaja.

• Izveštaj o cenama objavljuje se u februaru i septembru.

• Ukoliko imate potrebe za specifičnim izveštajima koji nisu obuhvaćeni u selektovanih 9 proizvoda, SEEDEVmože uraditi procenu i pružiti podatke. Isto tako, izveštaji mogu, u skladu sa potrebama i poslovnim stra­tegijama, obuhvatati i drugačiji vremenski period (kraći ili duži od šestomesečnog).

• Za sve dodatne informacije: seedev@seedev.org ili 011 311 2385.

Kome je namenjen ovaj izveštaj• Bankama i osiguravajućim kućama, kako bi mogle da naprave dobre procene cena u svojim tehnološkim

kartama. Pokazalo se da modeli gde se uzimaju prosečne trogodišenje cene ili prošlogodišnje, nisu rele ­vant ni i da, ili povećavaju NPL usled precenjenih cena (ako cena konstantno pada, trogodišnji prosek da ­je vrlo krivu sliku) ili kažnjavaju proizvođača usled prevelike konzervativnosti;

• Zadrugama, otkupljivačima, dobavljačima i trgovcima kako bi mogli da prave svoje poslovne planove ianalize;

• Poljoprivrednicima kako bi mogli da donose dugoročne poslovne odluke o odabiru proizvodnje;

• Kreatorima politike;

• Svima ostalima koji žele da se bave poljoprivredom na profesionalni način.

O SEEDEV-u• SEEDEV je konsultantska kompanija sa 12 godina iskustva u analizi problema i predlaganju rešenja u po­

ljoprivredi i ruralnom razvoju u Srbiji, zapadnom Balkanu, severnoj Africi i CIS zemljama. Istraživači i ana ­litičari SEEDEV­a svoja mišljenja i preporuke baziraju na istraživanju, iskustvu i poznavanju konteksta ra ­zvo ja poljoprivrede u Srbiji, regionu, Evropi i svetu.

• Klijenti SEEDEV­a su FAO, Svetska banka, IFC, EU, UNDP i druge razvojne organizacije, kao i brojne pri vat ­ne kompanije u Srbiji i svetu.

Metodologija• Korišćene su baze podataka i postojeći izveštaji:

• Baze podataka FAO, statistike različitih zemlja i EUROSTAT;

• Database International Trade Center, Trade Map i UN Comtrade ;

• OECD­FAO Agricultural Outlook 2015­2024;

• USDA forcast;

• Berze – Produktna berza, CBOT, MATIF, Bukureštanska, Mineapolis

• STIPS, TISUP, Euro cene (Reg. 1249/2008), USDA i ostale

• Market Information Sistemi pojedničanih zemalja;

• Razgovori sa brojnim stručnjacima i zainteresovanim pojedincima na pojedinačnim i grupnimintervjuima;

• Analiza prikupljenih informacija.

Polugodišnja prognoza cene svinja STRANA 3REZIME

Mogući uticaji na cenu

Nivo uticaja Kakva je situacija u narednih 6 meseci

Kretanje domaće proizvodnje

U osnovi domaća proizvodnja ima najveći uticaj na cenu.

Posle dugog period rasta proizvodnje, krajem 2016. je počeo pad, koji će se usporiti ali u prvih šest meseci 2017. neće menjati pravac.

Izvoz mesa i mesnih prerađevina

Ukoliko postoji specifična situacija da Srbija može da izvozi meso, kao što je to bio slučaj 2014 i delimično 2015 sa izvozom u Rusiju, onda izvoz ima značajan uticaj na cenu. Ukoliko nema takvih vanrednih situacija, činjenica da Srbija ne može da izvozi u EU i da gubi CEFTA tržište (pošto su sve CEFTA zemlje liberalizovale tržite prema EU) ukazuju da je uticaj izvoza na cenu mali.

Srbija neće dobiti izvozne dozvole za izvoz u EU, nastaviće se smanjivanje izvoza na tržite CEFTE (cene u Srbiji će rasti brže nego one u EU, što će samo ubrzati procese smanjivanja izvoza na ovo tržište) i neće moći da izvozi na rusko tržište - jer je cenovno nekonkurentna. Izvoz mesnih prerađevina je mali i biće mali u posmatranom periodu da bi uticao značajnije na domaću cenu.

EU trend i cena Srbija u osnovi prati trend cena, ali se u velikoj meri razlikuje u veličini na način da su pikovi cena izraženiji i da je dugoročna cena viša za 22% nego ona u EU.

EU, slično Srbiji, izlazi iz ciklusa pada i očekivanja su da će biti konstantnog blagog rasta u posmatranom periodu.

Domaća agrarna politika

Dugoročne strukturalne mere indirektno će uticati, jer imaju uticaj na nivo proizvodnje. Mere podrške plaćanja po grlu i davanja prioriteta za zakup državnog zemljišta stoke imaju uticaj na ubrzavanje procesa i blagi uticaj na proizvodnje. Najveći uticaj imaju kratkoročne mere interventnog otkupa.

Nema najave da će se suštinski napraviti neki značajnijipomaci prema strukturalnim merama razvoja sektora. Mere podrške i davanja u zakup državnog zemljišta su iste kao i prethodne godine. Ne očekuje se interventni otkup svinjskog mesa za potrebe Robnih rezervi. Tako da se ne očekuje da će mere agrarne politike uticati na cenu.

Uvoz mesa i mesnih prerađevina

Uticaj uvoza na domaću cenu je skroman i indirektan, određen je visinom domaće cene, ali i kvalitetom (bilo visokim ili niskim). Uvoz mesa i mesnih prerađevina smanjuje domaću potražnju i time indirektno utiče na otkupnu cenu.

Uvoz koji se ustaljuje na višim nivoima će nastaviti trend smanjivanja posle rasta 2014. i 2015. Isto tako se očekuje nastavak rasta uvoza mesnih prerađevina, kao posledice bržeg rasta cena na domaćem tržištu nego u EU.

Cikličnost proizvodnje, tzv. svinjski ciklus

Jedan od presudnih faktora kada se određuje trend. Posle dostizanja najnižih nivoa krajem prve polovine 2016. očekivanja su da će pik biti u porastu, gotovo sigurno u periodu posmatranja za potrebe ovog izveštaja.

Cena inputa Cene inputa (prvenstveno stočne hrane i prasića) značajno utiču na veličinu cene i brzinu trenda.

Očekuje se stabilnost cena žitarica na niskom nivou, što će motivisati proizvođače da lakše uđu u proizvodnju i samim tim da ubrzavaju trendove. S druge strane, duga zima je značajno uticala na smanjenje proizvodnje prasadi, čija će cena da se poveća i demotiviše proizvođače za proizvodnju.

Unutargodišnje varijacije kao posledica netržišnih mera

Izražen je kao posledica malog i neizgrađenog tržišta gde jedan ili nekoliko velikih otkupljivača (pogotovo onih koji imaju sopstvenu proizvodnju koja može da im služi kao svojevrstan bufer) mogu da spuštaju cenu netržišnim merama.

Ovo jeste specifičnost cene svinja u Srbije i dokle god tržište bude malo i zavisno od nekoliko otkupljivača - ovo će biti pravilo. Ne očekuju se značajne promene u veličini tržišta niti ponašanju otkupljivača.

Očekivana prosečna otkupna cena svinja za period mart ­ septembar je 180 dinara. U ovom šestomesečnomperiodu cena će imati rastući trend sa maksimalnom vrednošću na kraju posmatranog perioda.

Polugodišnja prognoza cene svinja STRANA 4UVOD

Najveći rizici da će se ovo poremetiti:

Rizik da će se očekivana cena promeniti Verovatnoća Posledice i očekivana promena cene

Dolazak nemačkog investitora koji uspostavlja značajnu proizvodnju

Mala u posmatranom periodu. Ne očekuju se značajnije posledice.

Ukidanje carine na prasiće Značajna, kao posledica značajnog smanjenja proizvodnje usled duge zime i potrebe da nemački investitor uveze svoju genetiku u Srbiju.

Uticaće na stabilizaciju cena i ubrzavanje ciklusa, ali će prave efekte imati u narednom periodu, a ne u posmatranom periodu.

Ekstremno loša godina koja podiže očekivanja za cenu stočne hrane

Mala. Mogući su signali ako se desi ekstremno loša godina kod pšenice a da se već nazire loša godina za kukuruz i soju.

Uticaj na cenu u posmatranom periodu će biti mali i gotovo zanemarljiv.

Procena za banke za 6 meseci otkupne cene svinja:Ukoliko uzmaju prosečnu trogodišnju cenu: 1.18 evra/kgProsečnu trogodišnju ponderisanu cenu: 1.20 evra/kgUkoliko uzimaju prosečnu prošlogodišnju cenu: 1.01 evra/kgProsečnu ponderisanu prošlogodišnju cenu: 1.04 evra/kgUkoliko analizraju i koriste SEEDEV procene za prvu polovinu 2017: 1.45 evra/kg

Polugodišnja prognoza cene svinja STRANA 5UTICAJI

Uticaji svetskih cenaNe postoji jedna svetska cena svinja i svinjskog mesa koja bi bila referentna i uticala na većinu tržišta ­ kao

što je to slučaj kod berzanskih roba (šećer, pšenica, kukuruz, nafta...). Cena svinjskog mesa u Srbiji i mnogim dru ­gim zemljama je više podložna lokalnim uticajima, ciklusima proizvodnje svinjskog mesa, lokalnim karakteromtržišta, carinama, načinima trgovine... Ipak, postoji određena zavisnost u trendu, pre kao posledica svih indirektnihuti caja na svetsku poljoprivredu. Ova zavisnost, pak, nije permanentna da bi se mogla uzeti kao jasno pravilo.Zato treba pratiti pravce, ali ne i donositi odluku o domaćim cenama na osnovu nje.

Cene svinjskih polutki u odabranim zemljama (USD/kg)

SAD je najveći svetski izvoznik mesa, Brazil je uprvih 5 izvoznika. Kretanje cena ove dve zemljenema veliku cenovnu korelaciju. Ipak, postojikorelacija u trendu da se u najvećoj meri pratetrendovi pada i rasta, uz nemale varjacije.

Polugodišnja prognoza cene svinja STRANA 6UTICAJI

Dugoročni tržišni pravciKod cena svinjskog mesa se uočava cikličnost u kretanju cena, tzv. svinjski ciklus. U dužoj vremenskoj seriji

po trebno je oko 4 godine da cena od najviše ili najniže vrednosti dođe opet na maksimalnu ili minimalnu vred ­nost. Obično, koliko traje period porasta, toliko traje i period pada. Na manjim tržištima, kao što je srpsko, ciklusisu izraženiji, a na većim, kao što je EU, oni su prisutni ­ ali su manje izraženi. Osnovni razlog za ciklično kretanjecena jeste činjenica da tov svinja traje od 4 do 5­6 meseci, što je relativno kratak proizvodni ciklus koji dozvoljavaproizvođačima da brzo ulaze i izlaze iz proizvodnje i prilagođavaju je tržišnim i cenovnim očekivanjima: tako da upe riodima visoke cene broj proizvođača i obim proizvodnje kod pojedinih proizvođača ubrzano raste što stvaratrži šne viškove i izaziva pad cene. Po istom obrascu, kada cena pada ­ proizvođači brzo izlaze iz proizvodnje ilisma njuju obim proizvodnje i stvaraju manjak ponude, što će izazvati rast cene. Situaciji da ovi ciklusi buduizraženi najviše pomaže činjenica da je proizvodnja zaštićena visokim uvoznim carinama na svinjsko meso (30%),pa je tržište jako zavisno od domaće proizvodnje.

Mesečna cena svinjskih polutki za period januar 2005 - januar 2017

90

110

130

150

170

190

210

230

250

270

I III V VII IX XI I III V VII IX XI I III V VII IX XI I III V VII IX XI I III V VII IX XI I III V VII IX XI I III V VII IX XI I III V VII IX XI I III V VII IX XI I III V VII IX XI I III V VII IX XI I III V VII IX XI I

2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017

Euro/100kg

EU HRV SRB*

Iako ne uzimamo najekstremnijurazliku u Srbiji 2007­08 (koja jeiznosila 155 evra za godinu i po dana)razlika je opet značajna. U EU onaiznosi 65 evra, a u Srbiji 101 evro.

* SEEDEV kalkulacija na osnovu prosečnih cena tovljenika na stočnim pijacama:Obrenovac, Čačak, Sremska Mitrovica, Sombor i Subotica

Polugodišnja prognoza cene svinja STRANA 7UTICAJI

Uticaj trgovine - izvoz Izvoz je do 2014. godine gotovo zanemarljiv i udeo u ukupnoj godišnjoj potrošnji je ispod 0,3%. 2014. i

2015. izvoz ima snažan uzlazni trend na rusko tržište usled vakuuma na tržištu nastalog uvođenjem zabraneuvoza za određene zemlje. Ovih godina izvoz čini 4­5% ukupne potrošnje, što je mali udeo, ali je imao značajanefekat na cenu jer se relativno konstantna tražnja značajno povećala. U dobroj meri je uticalo i na produženjesvinjskog ciklusa.

Izvoz svinjskog mesa iz Srbije u Rusiju za period 2006-16

Uporedno kretanje količina izvoza i cene svinjskog mesa na domaćem tržištu za period 2008-2016

0

500

1.000

1.500

2.000

2.500

3.000

0

,5

1

,5

2

,5

3

Jan Apr Jul Oct Jan Apr Jul Oct Jan Apr Jul Oct Jan Apr Jul Oct Jan Apr Jul Oct Jan Apr Jul Oct Jan Apr Jul Oct Jan Apr Jul Oct Jan Apr Jul Oct

2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016

Tone

EUR/

kg

Izvezene koli ine Doma a cena 6 per. Mov. Avg. (Doma a cena)

Prosek

Polugodišnja prognoza cene svinja STRANA 8UTICAJI

Uticaj trgovine - uvoz Uvoz čini veoma mali deo ukupne potrošnje, između 1­1,5% u periodu 2008­2011, dok udeo od 2012. go ­

di ne raste od 3,5% do 6,7% 2015. godine. Uticaj uvoza na domaću cenu je skroman i indirektan, određen je visi ­nom domaće cene, ali i kvalitetom (bilo viskom ili niskim). S druge strane, visina domaće cene umnogome odre ­đu je uvoz. Razlog za to su visoke carine, pa je uvoz moguć kada je domaća dovoljno visoka, a uvozna dovoljnoniska da se minimalizuje uticaj carine. Uvoz ima primetan rast od 2014. godine, kada uvozna cena počinje nagloda opada i zadržava se na niskom nivou. Razlozi za pad uvozne cene se uglavnom vide u viškovima na evropskomtržištu kao posledica gubitka ruskog tržišta. Ovakvi trendovi cena poslednjih godina doveli su do blagog povećanjauticaja uvoza na domaću cenu.

Uporedno kretanje količina uvoza i cene svinjskog mesa na domaćem tržištu za period 2008-16

0

500

1.000

1.500

2.000

2.500

0

0,5

1

1,5

2

2,5

3

3,5

4

Jan

Apr

Jul

Oct Jan

Apr

Jul

Oct Jan

Apr

Jul

Oct Jan

Apr

Jul

Oct Jan

Apr

Jul

Oct Jan

Apr

Jul

Oct Jan

Apr

Jul

Oct Jan

Apr

Jul

Oct Jan

Apr

Jul

Oct

2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016

Tone

EUR/kg

Uvezene koli ine Jedini na vrednost uvoza

Doma a cena 6 per. Mov. Avg. (Jedini na vrednost uvoza)

6 per. Mov. Avg. (Doma a cena)

Uticaj agrarne politike Uticaj agrarne politike je značajan i to na nekoliko nivoa, a koji se mogu podeliti na: dugoročne (izgradnja

sistema, podsticanje udruživanja, sklapanja dugogodišnjih ugovora između klaničara i proizvođača, investicionapodr ška, izgradnja agencije za interventni otkup, eliminacija svinjske kuge, favorizovanje stočara u odnosu nadruge proizvođače…) i kratkoročne (interventni otkup robnih rezervi, prelevmani na uvoz živih prasića, davanjesubvencija i drugih privilegija proizvođačima svinja, kao što je prioritetni zakup poljoprivrednog zemljišta…). Zaprojekcije cena koje daje ovaj izveštaj najveći značaj imaju kratkoročne mere.

Pojedinih godina sa izrazito niskim cenama država interveniše (netržišnim) merama interventnog otkupa,kako bi sklonila višak mesa sa tržišta sa ciljem da koliko­toliko stabilizuje cenu. Po pravilu se dešava uveksuprotno, pad cena se ubrzava, jer robne rezerve praktično sklanjaju sa tržišta određenu količinu koja završava uskladištima prerađivača. Time država merama interventnog otkupa dodatno smanjuje potražnju na tržištu i utičena ubrzavanje pada cene.

Takođe je primetan povećan interes za gajenje svinja kod proizvođača zainteresovanih da dobiju pravoprečeg zakupa zemljišta. Ovo je uslovilo da se neki proizvođači koji ne bi ulazili u proizvodnju odlučuju za nju itime povećavaju ponudu i smanjuju cenu.

Polugodišnja prognoza cene svinja STRANA 9UTICAJI

Uticaj domaće proizvodnje Tov svinja je kontinuiran proces i traje 4 do 5 meseci i godišnje su moguća dva ciklusa proizvodnje, pa pro ­

i z vo dnja jedne godine ima uticaj na tu i narednu godinu kad je kretanje cena u pitanju. Kretanje cena je gotovopreslikani odraz kretanja nivoa proizvodnje, što jasno ukazuje da domaća proizvodnja ima presudnu ulogu u fo r ­mi ranju cene. Proizvodnja je vrlo uslovljena trenutnim i očekivanim cenama, jer proizvođači ulaze/izlaze u pro ­izvodnju (uslovljava cikličnost), ali isto tako i u određenim godinama postoje i dodatni uticaji ­ kao što je na pri ­mer dug period izrazito niskih temperatura, koji utiče na proizvodnju prasadi, jer su neophodni uslovi za njihovuzgoj 25­30 °C , što mnogim proizvođačima povećava cenu ili nisu u stanju da to obezbede.

Na domaću proizvodnju dugoročno utiče i stabilizacija strukture proizvođača koja dovodi i do stabilizacijetržista. Varijacije cena zbog uticaja proizvodnje će biti sve manje u budućnosti. Već su primetni ovi procesi ­ osta ­ju samo veliki a mali sa jednom ili dve krmače su odustali, što utiče na cenu.

Mesečna cena svinjskih polutki za period januar 2005-januar 2017

Periodi intervetnog otkupadržave kroz mehanizam RR

Kretanje cena svinjskih polutki i proizvodnje svinjskog mesa u Srbiji za period 2007-15

220

230

240

250

260

270

280

290

300

0

50

100

150

200

250

2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015

Hilj

ade

tona

EUR/

t

Proizvodnja svinjskog mesa Cena polutki

Polugodišnja prognoza cene svinja STRANA 10UTICAJI

Uticaj cene inputa - hrana U strukturi troškova proizvodnje svinja trošak hrane je najveći (vidi: struktura troškova u proizvodnji svinja

­ Inter pig model). Logično je očekivati da postoji jasna i snažna korelacija između ove dve proizvodnje. Međutim,cena kukuruza je u najvećoj korelaciji sa svetskom cenom i proizvodnja svinja u Srbiji ne utiče gotovo uopšte nanju. S druge strane, cena kukuruza i soje utiče na cenu svinja – i to posredno: kada je cena niska, proizvođači selakše odlučuju za proizvodnju i obratno. Samim tim utiču na cenu. Najveća korelacija se primećuje u godinamakada je cena žitarica niska: tada proizvođači ne prodaju prasad, nego se odlučuju za ulazak u tov i obrnuto. Cenežitarica 2012. i 2013. godine ostaju na relativno visokom nivou, pa proizvodnja ima sporiji oporavak.

Struktura troškova u proizvodnji farmskih svinja po zemljama

Kretanje cene pšenice i kukuruza i proizvodnje svinjskog mesa u Srbiji za period 2007-15

Tržište žitarica i soje i svinjskog mesa su odvojena tržišta i uticaj se može posmatrati samo posledično,pošto na oba tržšta ima puno drugih pokretača cena.

Stočna hrana Ostali varijabilni troškovi Radna snaga Amortizacija i finansiranje

Polugodišnja prognoza cene svinja STRANA 11UTICAJI

Uticaj cene u EU i regionu Kada uvozi, Srbija uvozi meso iz EU. S druge strane, svi regionalni konkurenti u potpunosti zavise od uvoza

svinja i svinjskog mesa iz EU. Logično bi bilo da postoji jasna zavisnost između cena u EU i Srbiji. Korelacija u tren ­do vima je jasna, ali su varijacije u Srbiji dosta izraženije. Srbija je malo zatvoreno tržište gde je proizvodnja akoza visna od cene i dobro zaštićena carinama. Ipak, ukupno gledano cena svinjskih polutki u poslednjih 10 godinau Srbiji je viša za 7.6% od prosečne cene u EU.

Procečna minimalna i maksimalna mesečna cena u zemljama EU i Srbiji za period 2005-16

120

130

140

150

160

170

180

190

200

Jan Feb Mar Apr May Jun Jul Aug Sep Oct Nov Dec

Srbija Max Min

Na godišnjem nivou, upoređenju sa zemljama EUSrbija se u prvim mesecimapribližava zemljama saminimalnom cenom da bi najesen došla do zemalja sanajskupljom cenom. Neki odnajvažnijih razloga za ovakvooscilirajuće kretanje cena su:skuplja soja od konkurenata,pristup genetici je sporadičan,neuslovno držanje, ekonimijaobima, visoka carina…

Mesečne cene na domaćem tržištu u Srbiji i prosečne domaće cene EU neto izvoznica i uvoznica za period januar 2005- januar 2017

90

110

130

150

170

190

210

230

250

Jan

Apr

Jul

Oct Jan

Apr

Jul

Oct Jan

Apr

Jul

Oct Jan

Apr

Jul

Oct Jan

Apr

Jul

Oct Jan

Apr

Jul

Oct Jan

Apr

Jul

Oct Jan

Apr

Jul

Oct Jan

Apr

Jul

Oct Jan

Apr

Jul

Oct Jan

Apr

Jul

Oct Jan

Apr

Jul

Oct Jan

2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017

Neto izvoznici Neto uvoznici Srbija

Danska

BugarskaBugarska

BugarskaBugarska

BugarskaKipar

KiparKipar KiparGrčka

Grčka Grčka

Danska DanskaDanska Danska

DanskaDanska Danska Danska

DanskaHolandijaHolandija

Polugodišnja prognoza cene svinja STRANA 12UTICAJI

Varijacije unutar godine Prosečne mesečne cene u periodu 2005­2016 se kreću u rasponu od 1.51 do 1.75 evra po kg, što pokazuje

da ne postoje značajne mesečne varijacije cena unutar godine (čak ni u vreme svinjokolja), prisutan je blagi rastu zimskim mesecima. Za razliku od unutargodišnjih mesečnih varijacija, međugodišnje varijacije su značajne ipripisuju se svim faktorima koji su već nabrojani. Ove varijacije jasno odslikavaju dužinu i dubinu promene cenai pokazuju da se Srbija nalazi u trendu smanjivanja ekstremnih pikova i da nije bilo porasta usled izvoza u Rusiju,tržište bi pokazalo značajno manje oscilacije nego što je to bio slučaj u periodu 2000­2010.

Kod proizvođača koji imaju dugoročne ugovore sa otkupljivačima primetno je da je ugvorna cena njavećau julu, avgustu i septembru, a najmanja u januaru, februaru i martu.

Unutargodišnje prosečne mesečne cene sa minimalnim i maksimalnim godišnjim cenama svinjskih polutki za period 2005-2016

0

0,5

1

1,5

2

2,5

3

Jan Feb Mar Apr May Jun Jul Aug Sep Oct Nov Dec

Prosek max min

Međugodišnji procentualni rast mesečnih cena u poređenju sa istim mesecom prethodne godine za period 2005-2016

-0,4

-0,2

0

0,2

0,4

0,6

0,8

1

2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016

Jan Feb Mar Apr May Jun Jul Aug Sep Oct Nov Dec

Prosek Max Min

2007 2007 2007 2007 2007 20072007

20072010 2006 2006 2006

20132013 2013 2013 2013 2014 20132008

2008

2008 20082008

Polugodišnja prognoza cene svinja STRANA 13UTICAJI

Ono što je specifično i zanimljivo kod cene svinjskog mesa u Srbiji jesu i stalne godišnje (bolje reći mesečnevarijacije) na način da ne postoji kontinuitet rasta ili pada cena duži od tri meseca (tri puta u poslednjih dvanaestgodina), a gde se gotovo svakog meseca smenjuju rast i pad. Na ovu specifičnost utiče ponašanje klaničara kojiveštački obaraju cenu menjajući je na nedeljnoj bazi logikom da počinju da je obaraju kada ona krene daznačajno raste. Po pravilu, proizvođači reaguju panično, razmišljajući „cena je krenula na dole, a moje svinje stižuna prodaju ­ bolje da prodam što pre“. Koliko su ovi uticaji netržišni, najbolje pokazuje usporedba sa jednimrazvijenim tržištem kao što je tržište svinjskog mesa u EU.

Sombor

EU

Polugodišnja prognoza cene svinja STRANA 14UTICAJI

Varijacije unutar Srbije Postoje, i to ne male, varijacije u cenama u Srbiji sa različitih tržišta. U proseku su one za posmatrani pe ­

riod 26,2 dinara po kilogramu, s tim što se razlike povećavaju poslednjh godina, pa su u periodu 2005­10. bile21,3 dinara, dok su u periodu 2012­16. razlike 33,7 dinara po kilogramu između minimalnih i maksimalnih cena.Takođe, uočava se da je cena u proizvodno značajnim regionima niža nego u drugim područjima kada je cenaniska (velika ponuda na malom prostoru) i da je ona viša kada je cena u visokom piku (velika potražnja na malomprostoru).

Uporedne cene živih tovljenika na odabranim stočnim pijacama za period januar 2005 – januar 2017

40

60

80

100

120

140

160

180

200

220

240

Jan

Apr

Jul

Oct Jan

Apr

Jul

Oct Jan

Apr

Jul

Oct Jan

Apr

Jul

Oct Jan

Apr

Jul

Oct Jan

Apr

Jul

Oct Jan

Apr

Jul

Oct Jan

Apr

Jul

Oct Jan

Apr

Jul

Oct Jan

Apr

Jul

Oct Jan

Apr

Jul

Oct Jan

Apr

Jul

Oct Jan

2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017

RSD/

kg

Sombor a ak Obrenovac Sremska Mitrovica Niš

Uporedne cene živih svinja na odabranim stočnim pijacama za period januar 2005 – januar 2017

0

0,5

1

1,5

2

2,5

Jan

Apr

Jul

Oct Jan

Apr

Jul

Oct Jan

Apr

Jul

Oct Jan

Apr

Jul

Oct Jan

Apr

Jul

Oct Jan

Apr

Jul

Oct Jan

Apr

Jul

Oct Jan

Apr

Jul

Oct Jan

Apr

Jul

Oct Jan

Apr

Jul

Oct Jan

Apr

Jul

Oct Jan

Apr

Jul

Oct Jan

2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017

EUR/

kg

Sombor a ak Obrenovac Sremska Mitrovica Niš

Polugodišnja prognoza cene svinja STRANA 15UTICAJI

Uticaj cene inputa - prasad Cene prasića i tovljenika se nalaze u korelaciji, ali pojedinih meseci primetan je uticaj drugih faktora na ce ­

nu. To se naročito ispoljilo kada je omogućen izvoz u Rusiju. Uvoz prasića od kraja 2014. do polovine 2016. po sle ­di ca je snižavanja carina na uvoz živih životinja iz EU, što je imalo pozitivne uticaje: proizvođači su imali priliku dado đu do jeftinih prasića za tov, ali je i njihova cena značajano pala usled neograničene ponude (iz EU) koja je ce ­novno (i u smislu kvaliteta) konurentnija od najvećeg dela domaće ponude.

Uporedna mesečna cena prasića i tovljenika na stočnim pijacama, cene i količine uvoza prasića u Srbiju za period 2009-2016

Polugodišnja prognoza cene svinja STRANA 16UTICAJI

Domaća potražnja Domaća potražnja u velikoj meri zavisi od cene. Kada je cena niža i potražnja je veća. Pored cene, uticaj na

potražnju ima kupovna moć i cena ostalih kategorija mesa. Pored potrošnje u svežem stanju, značajan uticaj imai potrošnja domaćih mesnih prerađevina i njihova mogućnost izvoza. Nažalost, sve je veći rast uvoza mesnih pre­rađevina, naročito iz Hrvatske i CEFTA zemalja, dok se izvoz mesnih prerađevina u Rusiju, posle rasta kaoposledice uvođenja sankcija, gotovo u potpunosti vratio na pređašnji nivo.

Trgovina mesnim prerađevinama u CFETA regionu

Izvoz prerađevina u Rusiju

Visoke cene sirovine izazvao jepad potrošnje, pa samim tim itrgovine (uvoza i izvoza)

Prosek

Polugodišnja prognoza cene svinja STRANA 17UTICAJI

Dugoročni trendovi USDA prognoza za SAD 2015­2025.

SAD su treći najveći svetski proizvođač i potrošač svinjskog mesa, a najveći svetski izvoznik svinjskog mesa i prerađevina.

U poslednjih 10 godina potrošnja svinjskog mesa po glavi stanovnika u SAD je opala za 4% (sa 22,6 kg na nešto preko 20 kg), goveđeg za 15%, dok je potrošnja piletine porasla za 5%. Glavni pokretač ovakvog trenda je nivo maloprodajnih cena, koje su u poslednjoj deceniji kod govedine porasle za 53%, a kod piletine za 12%.

Dosadašnji trend smanjenja potrošnje svinjskog i goveđeg mesa i porast potrošnje živinskog mesa će usporiti zbog rasta proizvodnje svinjetine i govedine i pada cena mesa. Postepeni rast proizvodnje svinjetine u pe riodu 2016­25. će biti vođen nižim cenama stočne hrane i porastom potražnje na domaćem tržištu i u izvozu. Proizvodnja će u ovom periodu prosečno rasti stopom od 10,3%. Kao rezultat rasta proizvodnje u predstojećem periodu, cene svinjetine će opadati st opom od 11 ,6%, ov aj po voljan tr end će pr ekinuti viš egodišnju pra ksu opadanja potrošnje svinjskog mesa i izazvaće rast potrošnje od 1,7%.

Kratkoročna prognoza kretanja cena svinjskog mesa govori o padu cena od 4,2% 2016. u odnosu na pret ­hodnu godinu. Kao glavni razlog se vidi širok izbor drugih vrsta mesa, a visokom pritisku na cene svinjetine naro ­čito doprinosi niža cena govedine. USDA predviđa rast proizvodnje u 2017. od 5,1% što će izazvati pad ma l o ­prodajnih cena u narednoj godini od 1­2%. Veleprodajna cena svinjetine je imala pad 2016 godine od 1.9%, a ERC predviđa rast u 2017. od najviše 1%.

OECD­FAO Outlook 2015­2025. Rast proizvodnje će biti vođen uglavnom niskom cenom stočne hrane, što će dati određenu stabilnost

sektoru (visoke i nestabilne cene stočne hrane u prethodnom periodu su dosta uticale na kretanje cena). Pro ­izvodnja će 2025. biti veća za 16% u odnosu na prosek 2013­15, najveći rast će biti u zemljama u razvoju, kod svinj skog mesa rast će predvoditi Kina.

Trgovina će polako rasti na 10% od ukupne proizvodnje svih vrsta mesa na kraju posmatranog perioda. Uvoz će prvih godina biti niži zbog zabrane uvoza u Rusiju i sporog rasta uvoza u Kinu, dok će u drugoj polovini posmatranog perioda uvoz rasti brže vođen rastom uvoza kod zemalja u razvoju.

Proizvodnja svinjetine će biti vođena oporavkom i konsolidacijom sektora u Kini, koja će obezbediti 50%ukup ne proizvodnje. Severna Amerika će doprineti sa 14% posle oporavaka od PEDv (Porchine Epidemic Diarrhea Virus), dok se takođe snažan rast predviđa u Brazilu, Rusiji i Vijetnamu. Rast u EU će biti manji zbog slabijeg rasta potražnje na glavnim tržištima Rusiji i Kini.

Potrošnja po glavi stanovnika će ostati stabilna, a na kraju perioda kod najrazvijenijih zemalja će doći do za sićenja tržišta. Kod zemalja u razvoju rast potrošnje se nastavlja vođen rastom u Latinskoj Americi. Glavni draj ­ve ri za rast potrošnje u ovim zemljama su rast domaće proizvodnje uz poboljšanje kvaliteta i povoljne cene.

Cene svinjetine će nominalno imati blagi rast, dok će realna cena opadati. Glavni faktor koji će uticati na ovakav trend je povećanje ponude iz Severne Amerike, Kine i Brazila i smanjenje uvoza u Rusiju.

EU Agricultural outlook 2015­25. Pad proizvodnje mesa u EU 2011­12. zbog prilagođavanja novim pravilima (uglavnom o dobrobiti životinja)

u sektoru je nastavljen 2014, oporavak je viđen tek 2015. kao posledica investicija p rethodnih g odina. Z bog niskih cena u posmatranom periodu (2015­25) očekuje se tek mali rast proizvodnje. Višak proizvodnje će biti izvožen zahvaljujući potražnji na svetskom tržištu, povoljnim cenama stočne hrane i visoke konkurentnosti EU u proizvodnji svinjskog mesa. Velika prepreka u proizvodnji svinjetine je pitanje uticaja na životnu sredinu, pa se tako neke zemlje specijalizuju za proizvodnju prasića, a tov svinja obavljaju u drugim regionima ili drugim ze mlja ­ma. Rast proizvodnje u desetogodišnjem periodu će biti usporen u grupi EU 15 i NMS 13 i procenjuje se na oko 400.000 tona zahvaljujući niskim cenama stočne hrane i rastućom potražnjom na svetskom tržištu.

Posle zabrane izvoza u Rusiju, EU se okrenula drugim tržištima: Japanu, Južnoj Koreji, balkanskim zemljama i Filipinima. Usled pada kupovne moći u ambicijama Rusije da poveća proizvodnju i supstituisan uvoz ne očekuje se rast izvoza u ovu zemlju posle ukidanja zabrane izvoza.

Očekivanja su da će se cene svinjetine stabilizovati usled rasta potražnje na međunarodnom tržištu. Na kra ju posmatranog perioda se predviđa cena od 1,710 eura/t, ali usled nesigurnog makroekonomskog okruženja i promenama u prinosu, predviđena su određena variranja u u ceni (1,460­2060 eura/t 2025 god).

Projekcije cena za 2017 su: EU 1,566 evra/t, Brazil 1,128 evra/t, SAD 1,362 evra/t. Za 2018: EU 1,572 evra/t, Brazil 1,080 evra/t, SAD 1,383 evra/t.

besplatna verzija

besplatna verzija

besplatna verzija

Polugodišnja prognoza cene svinja STRANA 18UTICAJI

Proizvodnja, potrošnja i zalihe za period 2000-25FAO-OECD Outlook

Kretanja svetske cene za period 2001-25FAO-OECD Outlook

Polugodišnja prognoza cene svinja STRANA 19OČEKIVANJA

Domaća proizvodnjaPosle dve proizvodno dobre godine, koje su rezultirale ekstremno niskim cenama, krajem 2016. mnogi

proizvođači su odustali ili su smanjili proizvodnju, što na stabilnu tražnju rezultira povećanjem cene. Problempovećanju proizvodnje mogu predstavljati duge i ekstremno niske temperature tokom decembra i januara 2017.godine koje su izavale gubitke prasadi. Visoka cena prasadi će demotivisati proizvođače. S druge strane, kon stan ­tno niske cene žitarica i njihovo očekivanje ostanka na niskom nivou će ohrabriti proizvođače na povećanje pro ­izvodnje. Takođe, ispunjavanje uslova za dobijanje zemljišta po prioritetu kod većih proizvođača će povećati in te ­res za ulazak u proizvodnju. Očekivanja su da će proizvodnja bit na niskom nivou do druge polovine godine, kadaće početi da se povećava.

IzvozRusija se po jediničnoj vrednosti uvoza i ceni svinjetine gotovo izjednačila sa svetskim cenama. Na to je

uticalo: smanjena potrošnja na ruskom tržištu, povećana proizvodnja, uspostavljanje trgovinskih kanala gdeBrazil čini 94% i Čile 4% ukupnog izvoza krajem 2016. godine i ostalo. U takvoj situaciji Srbija sa cenom polutki ine mogućnošću provoza preko EU nema šta da traži na tom tržištu, pogotovo ne u narednih 6 meseci.

Ne očekuje se dobijanje dozvole za izvoz mesa i mesnih prerađevina u EU ili nekih novih tržišta koje će uti ­cati na cenu.

Jedinična vrednost uvoza svinjskog mesa kod odabranih zemalja

Jedinična vrednost uvoza svinjskihpolutki u Rusiji se gotovo izjednačilasa svetskim

Polugodišnja prognoza cene svinja STRANA 20OČEKIVANJA

Uvoz Rusije iz odabranih zemalja

Trend u EU Slično Srbiji, trend cene jeste uzlazan. Razlozi su slični kao i u Srbiji i očekivanja su da će se blagi rast

porasta cene nastaviti u prvoj polovini ove godine.

Uvoz U narednih 6 meseci ne očekuje se značajno povećanje uvoza svinja i svinjskog mesa i pored očekivanog

povećanja domaće cene. Razloge treba tražiti u činjenici da je on već bio visok prethodnih godina, rastu cene uEU, medijskom pritisku... S druge strane, očekuje se nastavak rasta uvoza mesnih prerađevina koje će dodatno dasmanje tražnju za domaćim svinjama od strane proizvođača mesnih prerađevina, što će indirektno imati blagiuticaj na cenu.

Rast potražnje Ne očekuje se povećanje potražnje od strane prerađivačke industrije koja je u teškom položaju zbog ne­

konkurentnih cena sirovine, carinskih makaza (visoka carina na sirovinu, a nula carina na mesne prerađevine izCEFTA zemalja), pritisnuta je procesima forsiranja robnih marki u supermarketima, nestankom srednjeg kupcakoji je dominantan kupac ovih proizvoda, nemogućnosti da se valorizuje činjenica da Srbija ne koristi GMO uishrani stoke...

Agrarna politika Interventni otkup od strane države se ne očekuje, kao ni promena visine carina. Jedini direktni uticaj biće

politika dodele zemljišta po prioritetu, što utiče jako puno na pojedine proizvođače, ali ne i na globalnu cenu.

Cene stočne hraneU godinama niskih cena žitarica, kakve se očekuju tokom 2017. mnogi proizvođači se rešavaju na ulazak u

tov svinja, što će dovesti do rasta proizvodnje i ubrazavanja procesa. Ipak, mnogi proizvođači ne umeju da čitajutržišne signale i očekuju da će cena ipak da raste, što će u velikoj meri anulirati efekat.

Dolazak velikih svetskih proizvođača Velika očekivanja od dolaska najvećeg nemačkog proizvođača i prerađivača svinja na srpsko tržište neće

imati nikakav efekat u vremenu koji ovaj izveštaj pokriva. Očekivanja su da će u tom vremenskom periodu on ućiu posed objekata i zemljišta, ali ne i započeti ozbiljniju proizvodnju.

Brazil Čile Belorusija Danska Srbija Nemačka SAD Kanada

Polugodišnja prognoza cene najvažnijih poljoprivrednih kultura u SrbijiBeograd, februar 2017. godine

Polugodišnja prognoza cene svinja Period mart ­ septembar

Zabranjeno neovlašćeno kopiranje, distribucija i postavljanje na internet sajtovima!