PORUKE - SERBIAN MIRRORSv.Vladika Nikolaj Velimirovi} Jubilarnu proslavu Ogledala pod nazivom OGLEDALO SRPSKE DU[E DESET GODINA SA VAMA Obele`i}emo spektakularno u subotu, 22. oktobra,

2 Oktobar 2011.

P O R U K E

I Z R E D A K C I J E

3www.serbianmirror.com

Srb info - Gde - Kad - [ta strana 4

Politi~ke aktuelnosti strana 5

Balkanski front strana 6

Eksluzivno za Ogledalo:

Zoran @ivkovi} strana 7

Ministar Sre}kovi} u îkagu strana 8

Nacionalni ansambl Kolo strana 9

Sun~ana strana Srbije strana 11

Jedinstvena Milena Barili strana 13

Festival gitare u îkagu strana 14

Onebesimo Srbiju strana 15

Pravoslavlje strana 17

Srpska zvu~na knjiga strana 18

@ivotna pri~a Novaka \okovi}a strana 19

Od{krinite kapiju Zvornika strana 20

Sofra ljubavi u Slancima strana 22

Sport strana 23

Kao nekad u jedanaest strana 24

Feljton: Istina o Srebrenici strana 25

Srpska estrada u îkagu strana 26

Sa turneje po zavi~aju strana 27

Zemlja ~uda strana 28

Feljton: Kad vekovi progovore... strana 34

Feljton: Slavne ljubavi srpskih vladara strana 35

Horoskop strana 36

êstitke strana 37

TIRA@: 12.000

SADR@AJ

PUBLISHED BY

Ogledalo - Serbian Mirror. Inc •

P O BOX 13472 CHICAGO IL 60613

• Phone: 773.744.0373• OSNIVA^: Slavica Petrovi}

• UREDNIK: Slavica Petrovi} • GRAFI^KI UREDNIK: Zoran Marinkovi}

• REDAKCIJA: Marijana Maljkovi}, Sa{a @ivkovi}, Cvijan Hercegovac, Nenad Jovanovi}, Slavi{a Peji}

• DOPISNICI: Marko Lopu{ina, Milutin [o{ki} (Beograd),Aleksandra Maksimovi} (Ni{),

Boban Ili} (îkago), Milan Lu~i} (New York),

ALL RIGHTS RESERVED:

Ogledalo is not responsible for advertisments,

advertising articles and their contents

E-mail: [email protected]

Web: www.serbianmirror.com

• PREDSTAVNI[TVA •• LOS ANDJELES: Dragan Rakonjac (562.397.9001)

• NJUJORK: Mike Lu~i} Milan (212.426.1020)

Oktobar 2011.

“[to god tka{,vezuj konce za nebo”

Sv.Vladika Nikolaj Velimirovi}

Jubilarnu proslavu Ogledala pod nazivom

OGLEDALO SRPSKE DU[E DESET GODINA SA VAMA Obeleì}emo spektakularno u subotu, 22. oktobra, sa po~etkom u 7:00 ~asova uve~e, u prostorijama

SAM Sveti Sava, na adresi 448 W. Barry Ave. u îkagu.Ova sve~anost uz donatorsku ve~eru i celove~ernji program odvija}e se trodimenzionalno. Za sva~iji

ukus po ne{to, na sva tri sprata SAM Sveti Sava.Na prvom spratu uz zvani~ni program, zabavlja}e vas provereni umetnici i doajeni dobre srpske pesme:

Slavica Momakovi}, Bane Djordjevi}, Neboj{a Ostoji} - Ostoja, ~uveni Zoran Misoj~i} - Piòn, uvekzabavni majstor romske pesme Alija Dalipovi}, specijalni gost ve~eri popularna ameri~ka dèz peva~icaGreta Pop, a na{ neumorni Dragan Lon~arevi} - Cicko, ima}e promociju svog najnovijeg albuma. Od srca}ete se nasmejati uz glumce srpskog pozori{ta Mira Srem~evi}, koji }e nastupiti na prvom spratu, kao i uumetni~kom delu programa u sali pozori{ta na tre}em spratu.

Zahvaljuju}i na{im donatorimam, prava srpska ve~era }e biti neizostavna i ovog puta.U POZORI[NOJ SALI SPORT I KULTURAPromocija knjige "[OLE" o ìvotu i radu na{eg legendarnog golmana Milutina [o{ki}a, koju je napisao

Vanja Buli}, a razgovor sa piscem i [oletom }emo voditi preko skypa. Pomenute knjige prodava}e se isteve~eri.

Glumci srpskog pozori{ta nasmeja}e i zabaviti sve prisutne.Za ljubitelje pisane re~i, predstavi}emo Zvu~nu knjigu, "Slu`benog glasnika" koja ovih dana izaziva

veliku pa`nju. Sam kraj programa oboji}e folklorna grupa interesantnim spletom srpskih igara, oplenjenimna{om tradicijom i ba{tinom.

OGLEDALO ZA MLADE U PE]INIMladja publika i oni koji se tako ose}aju ima}e prilike da u "Pe}ini" uìvaju uz na{eg poznatog vir-

touza na klasi~noj gitari Gorana Ivanovi}a i njegovog benda "Easternblok".Ostatak ve~eri muziku za vas bira}e DJ Marko, a lepe manekenke iz butika BLINC prikaza}e modnu

reviju aktuelnih trendova iz sveta mode.Svi ovi dogadjaji bi}e blagovremeno najavljivani iz centralne srednje sale, tako da }e svako mo}i da

proprati ono {to ga interesuje.Spektakl ove vrste do sada nije vi|en u îkagu, Ogledalo vam i ovaj put nudi nezapam}en provod.

Do|ite da obeleìmo deset godina na{eg rada. Va{ dolazak, moralna i finansijska pomo} od velikog suzna~aja za opstanak lista Ogledalo.

Ukoliko niste u mogu}nosti da li~no prisustvujete na{em slavlju, a èlite da podrìte srpske novine,va{e ~estitke i donacije primamo sa velikom zahvalno{}u na slede}oj adresi:

Ogledalo Serbian MirrorP.O Box 13472 Chicago IL 60613

NAME: -----------------------------------------------------------------------------------------------------------------

ADDRESS: ------------------------------------------------------------------------------------------------------------

CITY: ----------------------------------- STATE: -----------------------------------------------------------------

ZIP: --------------------------- TEL: -------------------------------------------------------------------------------

Ispunjen formular zajedno sa ~ekom po{aljite na adresu Ogledala

Ogledalo - Serbian Mirror - PO BOX 13472

Chicago IL 60613

S R B I N F O

4 Oktobar 2011.

ZA LJUBITELJE FILMA

PONOVO RADI BIOSKOPOd po~etka oktobra do kraja decembra Bioskop

pri "Srpsko-ameri~kom muzeju Sveti Sava" po~inje emitovanje internacionalnih filmova.

Ovaj filmski serijal, koji je nazvan OSKAROVCI, svakog prvog i tre}eg petka u mesecu u 8 sati uve~e,

predstavi}e po jedan film. Biskop }e 7. oktobra otvoriti nema~ki film "Falsifikatori",

dobitnik Oskara 2007. za najbolji strani film. Poslednji, tre}eg petka decembra, bi}e prikazan film koji je

2010. godine osvojio Oskar. Na kraju serijala bi}e glasanje za najbolji film uz kviz,

a pobednik kviza }e dobiti film na poklon. Pre i posle svakog filmaplanirana je diskusija.

Ulaznice za ~lanove "SAMSveti Sava" su besplatne,

a za ostale $5.00.SAM Sveti Sava

448 W. Barry Ave.

Radio Avala îkago vas poziva naproslavu druge godine rada u subotu, 1.oktobra, u 6:30 uve~e, u velikoj sali

Manastira Nove Gra~anice. Nastupaju Dragan Negovanovi}, MirjanaNegovanovi}, Sa{a Ku{evi}, Slavica Momakovi}-Miljanovi}, folklornegrupe, a o~ekuju vas i druga iznena|enja. Za detalje slu{ajte RadioAvalu subotom od 1 do 2 popodne na 750AM, posetite veb sajtwww.radioavala.com ili pozovite 224-286-4383. Ako niste umogu}nosti da prisustvujete, va{e donacije su uvek dobrodo{le naadresi: Radio Avala, PO Boy 46293, Chicago IL 60646

Sve donacije }e biti iskori{}ene direktno za uplatu termina radiostanici, {to ko{ta 15 hiljada dolara godi{nje.

Pokaìmo da smo jaki i da moèmo podràti radio program nana{em jeziku!

MILO[ \OR\EVI] NASTUPI

1. Oktobar :: Kafe Knjiàra Bubamara8. Oktobar :: DeVine Bar

29. Oktobar :: Yippo Bar :: Ivana Salipur i Milo{

Za vi{e informacija posetite:http://www.facebook.com

/l/lAQAEAwgIAQBeFP4q0yL9yTDg_ERQIaQ9mvy5fpz5yGeStg/

www.MilosDjordjevic.com

P O L I T I K A

Oktobar 2011.

Pi{e: Marijana Maljkovi}

5www.serbianmirror.com

KFOR PUCAO USRPSKE CIVILE

Poslednja vest koja nam je stigla uo~izatvaranja novina je, da je u sukobuKfora i gra|ana okupljenih u Jarinjupovre|eno 11 osoba. Sedam Srba je zbrin-uto u mitrova~koj bolnici, od kojih {est saprostrelnim ranama nanatih bojevnommunicijom, a povre|ena sui ~etiri pripad-nika Kfora.

Jedinice Kfora su 27. septembrazatvorile alternativni put, koji prolaziodmah uz prelaz Jarinje, {to je isprovociralogra|ane. Oko hiljadu Srba opkolilo je Kfor,a potom po~elo da baca kamenice. Nema~kivojnici u sastavu Kfora odgovorili su suza-vcem i pucali su u nenaoruàne civile.

Iako je Kfor saop{tio da su "usamoodbrani" koristili gumene metke, nekiod povre|enih imaju prostrelne rane {toukazuje da je kori{}ena bojeva municija.Kfor je pucao i na sanitetsko vozilo, kojeima osam rupa od bojevih metaka, dok jepoku{avalo da zbrine povre|ene. Kada suse za~uli rafali gra|ani su se uznemirili,do{lo je do panike i ve}ina se razbeàla.Nakon smirivanja situacije, oko stotinugra|ana vratilo se u blizinu prelaza Jarinje.Vojnici Kfor-a, postavili su oko prelazabodljikavu ìcu, koju obezbe|uju u punojborbenoj opremi sa uperenim pu{kama upravcu okupljenih gra|ana.

Pedesetak Srba, koji su provelino} uz novu barikadu kod administrativnogprelaza Jarinje, primetili su najmanje 15sletanja helikoptera, pri ~emu je vojnicimaKfora stiglo poja~anje, uglavnom gr~kihvojnika. Okupljeni Srbi primetili su da ve}ibroj vojnika dobro govori srpski jezik, iz~ega su zaklju~uli da su dovedeni iz bazau Bosni.

Te iste ve~eri u Briselu razgovoriBorislava Stevanovi}a, {efa beogradskogtima za pregovore sa Pri{tinom, saRobertom Kuperom i Filipom Rikerom,predstavnicima EU i SAD, o mogu}imre{enjima za prelaze Jarinje i Brnjak.

Predsednik Srbije Boris Tadi}izrazio je veliku zabrinutost zbog sukoba ipogor{anja bezbednosne situacije na severuKosova i pozvao kosovske Srbe na prekopotreban mir, a Kfor na maksimalnuuzdrànost.

SEDNICA SB UN BEZZAKLJUÂKA O KOSMETU

Sednica SB UN o Kosovu i Metohijizavr{ena je bez zaklju~ka, ali jepotvrdila duboku podeljenost ~lanicaoko kosmetskog pitanja. Srbija tvrdi dave}ina ~lanica SB ne podràva jednostranpotez Pri{tine o postavljanju kosovskih carini-

ka na administrativne prelaze, dok Pri{tinatvrdi suprotno. Za to vreme situacija u ju`nojsrpskoj pokrajini je sve napetija. [ e fsrpske diplomatije Srbije Vuk Jeremi} izjavioje posle sednice da Euleks i Kfor nisu dobilipodr{ku toga tela da carinike iz Pri{tine pre-vezu do administrativnih prelaza na severuKosova. “To je nelegalna i nelegitimna akci-ja i ne podràva je ni generalni sekretar niSavet bezbednosti UN”, istakao je Jeremi}. Sdruge strane, predstavnik Pri{tine izjavio jenovinarima, da planirana akcija Pri{tine nijeunilateralna i da se s tim slaè ve}ina ~lani-ca SB UN.

Na sednici, koja je vo|ena iza“zatvorenih vrata”, vo|ena je ùstra diskusijame|u ~lanicama Saveta SB. Ruski predstavnikVitalij ûrkin je predo~io operativni plan zazauzimanje punkta Jarinje i Brnjak, koji jesastavila kosovska vlada i u kome jasno pi{eda }e do}i do nasilja i da pored toga kosovskevlasti razra|uju kako }e da reaguju ako donasilja do|e. On se pozvao na predlog Srbijeda EULEKS do|e na prelaze, ali bezkosovskih Albanaca, a da se sve ostalo dogo-vara tokom dijaloga u Briselu. Me|utim,predstavnici SAD i Francuske ostali su pristavu da nema potrebe za sednicom, jer sma-traju da ne postoji opasnost od nasilja. ûrkinje izjavio posle sednice, da neke ~lanice SBnisu èlele da pozovu strane da nastavere{avanje problema putem dijaloga. Premanjegovim re~ima, Rusija je zabrinuta zbogsituacije na severu Kosova, jer, kako je rekaoEULEKS i KFOR, deluju nestrpljivo, neinformi{u}i UNMIK i najavljuju operacijuzauzimanja punktova na administrativnimprelazima i dovo|enja kosovskih carinika.“U~e{}e Kfora i Euleksa u ovakvim operaci-jama je nedopustivo i suprotno njihovommandatu”, bio je izri~it ruski predstavnik.

Predsednik Srbije Boris Tadi},poru~io je da Srbija ima dva paralelna cilja:da obezbedi op{teprihvatljivo re{enje zaKiM sa naj~vr{}im garancijama za srpskuzajednicu, i da ubrza proces pristupanja EU.On je, obra}aju}i se u~esnicima GS UN,istakao da su oba cilja ostvarljiva i da nikone treba da pomi{lja da je Srbija spremna dajedan cilj `rtvuje zbog ostvarenja drugog.Na drugima je da kona~no odlu~e da limisle da je ispunjenje ta dva cilja preduslovstabilnosti regiona, a Srbija je uverena da jeto u interesu svih, ukazao je Tadi}. Premanjegovim re~ima, Srbija je uvre|ena zbogstvaranja klime pretnji koja, povodom KiM,dolazi iz zemalja koje bi joj, kako je naveo,da stvari stoje druga~ije, bile najprirodnijipartneri. U kompleksnoj sada{njici na{ ciljmora biti re{avanje pravih i izbegavanjestvaranja novih nepotrebnih kriza do kojihdovode unilateralne akcije, istakao je Tadi},navode}i da postoje problemi koji se mogure{avati razgovorom i izgradnjom poverenja.On je o{tro protestovao zbog podr{ke kojudeo me|unarodne zajednice daje unilateral-nim poku{ajima Pri{tine da postavi svoje

carinike na administrativnim prelazima naseveru Pokrajine. Razgovori i pomirenjenisu mogu}i ukoliko se ustupci o~ekuju odsamo jedne strane, ukazao je Tadi}.

OZBILJNE IMPLIKACIJE NARUSKO-SRPSKE

ODNOSE?

Ruski dnevni list Izvestija opisao jenedavni skandal na Prvom bezbed-nosnom forumu u Beograda, u~ijem se sredi{tu na{ao ambasador Rusije uSrbiji Aleksandar Konuzin uz ocenu da }eto imati “ozbiljne implikacije” narusko-srpske odnose. U tekstu „U Beograduuvredili ruskog ambasadora” navodi se daje Konuzin na Forumu prekinut usred gov-ora zbog ~ega je bio primoran da napustiskup. List je ocenio da je ovo bio „krupandiplomatski incident sa ozbiljnim implikaci-jama na rusko-srpske odnose”. Sekretar za{tampu Ambasade Rusije u BeograduSvetlana [ev~enko nije precizirala kojeizgovorene re~i su naterale Konuzina danapusti skup, ali je ocenila da su „replikepredsedavaju}eg skupa bile agresivne ineprihvatljive u obra}anju opunomo}enikusuverene dràve”.

U tekstu je dalje obja{njeno da jepredsedavaju}i biv{i savetnik za spoljneposlove u vladi Zorana \in|i}a – IvanVejvoda “poznat po radikalnim prozapadnimstavovima i posve}en zbliàvanju Srbije saSAD i NATO”. Portparol Foruma IvanaPonjavi} je rekla, da organizatori nisu hteli daprovociraju ili da uvrede ruskog ambasadora.„Gospodin Konuzin je u svom govoru odstu-pio od teme. Umesto o temi “Izazovi glob-alne bezbednosti”, on je govorio o situaciji naKosovu”, navela je Ponjavi}eva.

U~esnici Beogradskog bezbed-nosnog foruma ocenili su da je istup ruskogambasadora Aleksandra Konuzina na tomskupu bio nedopustivo o{tar i neprimerenza diplomatskog predstavnika zemlje kakvaje Rusija. Na istup ruskog ambasadora kojije vikao na prisutne reagovao je i dràvni

sekretar u ministarstvu za Kosovo iMetohiju Oliver Ivanovi}, oceniv{i da jere~ o emotivnoj izjavi, koja, po njegovommi{ljenju, nije primerena skupu poputBezbednosnog foruma.

Konuzin je na Forumu zapitao imali Srba u publici, jer se na skupu, po njegov-oj oceni, nije dovoljno govorilo o Kosovu iMetohiji, dan uo~i najavljenog dolaskakosovskih carinika na prelaze Jarinje i Brnjak16. septembra. “Zbunjen sam. NATO, Kfor iEuleks planiraju da dovedu kosovske carinikena prelaze na severu Kosova i time prekr{esvoj mandat, Rezoluciju 1244 i odluku SBUN iz 2008. godine, a iz publike na tu temunije postavljeno ni jedno jedino pitanje. Imali Srba u ovoj publici, brinete li za sudbinusvojih sunarodnika”, zapitao je Konuzinu~esnike Foruma.

ISPUNJENI USLOVIZA KANDIDATURU

U EU

Premijer Mirko Cvetkovi} je izjavio daje Srbija poslednjih meseci zna~ajnonapredovala u ispunjavanju svih uslo-va iz Akcionog plana i ispunila sve uslove zastatus kandidata za prijem u Evropsku uniju.On je dodao da Srbija ne moè da uti~e nato da li }e ~lanice Evropske unije postavljatidodatne uslove da bi prihvatile njenu kandi-daturu, ali se nada da se to ne}e desiti.“Veliki sam optimista kad se radi o sticanjukandidature, ali ako bude novog uslovljavan-ja, ne}emo odstupiti od dràvne politike, ipostoje takozvane crvene linije preko kojihne}emo pre}i”, ukazao je Cvetkovi}.

Premijer je dodao da u razgov-orima sa zvani~nicima EU Vlada Srbijedobija pozitivne signale, pre svega da semoè sa velikom izvesno{}u o~ekivati poz-itivno mi{ljenje Evropske komisije o kandi-daturi Srbije. Mogu}e su, kako je ukazaopremijer, druga~ije opcije u pogledu datu-ma po~etka pregovora o prijemu Srbije uEU – odnosno da se datum ne utvrdiodmah, ve} da se precizira procedura, kakoje bilo i sa drugim zemljama.

Aleksandar Konuzin

Pi{e: Marko Lopu{ina

Kako hrvatski helikopteri u sastavu

Kfora prevoze albanske specijalce u

operaciji „Ta~ijeva Oluja”, lako

mogu biti naterani da pucaju na srpske brani-

lace. Pucanje Kfora u Srbe, koje se dogodi-

lo 27. septembra na prelazu Jarinje, nije bilo

slu~ajno. Taktika zapadnih sila u srpskoj

pokrajini Kosovo i Metohija je vrlo prosta –

do 12. oktobra, kada Evropski savet donosi

odluku o kandidaturi Srbije za ~lanstvo u

EU, treba ovu zemlju uvesti u politi~ku krizu

i pokazati da je opasna za mir u svetu. Iz tih

razloga je zvani~na Pri{tina, uz podr{ku

Euleksa i Kfora izvela vojni atak zauziman-

ja severnih administrativnih prelaza sa

Kosmeta u centralnu Srbiju. Javna operacija

nazvana „Ta~ijeva Oluja”, kojom èli da

izoluje 80.000 Srba sa severa pokrajine od

matice Srbije ili da ih natera u zbeg,

podràna je od strane Amerike. Kada su Srbi

tome pruìli kameni otpor, dobili su gumene

i olovne metke u telo. Front je otvoren, a na

njemu je ve} 11 ranjenih – sedmorica Srba

i ~etvorica pripadnika snaga Kfor.

U toj operaciji hrvatski kon-

tigent u~estvuje sa dva ratna helikoptera i

odredom vojnika, koji daju logisti~ku

podr{ku vojnoj operaciji Kfora. Kako

hrvatski heliopteri u sastavu Kfora prevoze

ameri~ke marince i albanske specijalce u

operaciji „Ta~ijeva Oluja”, lako mogu biti

naterani da pucaju na srpske branilace oku-

pacije severa Kosmeta. I eto nama opet rata

Hrvata protiv Srba.

Ministar unutra{njih poslova Ivica

Da~i} je procenio da na taj na~in hrvatska

vojska „ omogu}ava izvr{enja odluka

pri{tinskih vlasti”. Dva hrvatska helikoptera

marke „Mi-171” sa 20 ~lanova posade, ne

sluè samo za prevoz 24 ratnika Kfora ili

specijalaca grupe „Rosu”, ve} su namenjeni

su i za razbijanje demonstracija. U sever-

nom delu Kosovske Mitrovice se smatra da

na ovaj na~in „Hrvatska vra}a dug vo|ama

albanskih terorista za njihovo u~e{}e u

etni~kom ~i{}enju Krajine 1995. godine”!?

Situacija je posle obostranog

napada Kfora i Srba, kada su u utorak

kori{}eni sa jedne strane metci, a sa druge

kamenice, dosta napeta. Kako u Va{ingtonu

i u Pri{tini ne postoji volja da se ova kriza

kona~no re{i mirnim putem, pa su alban-

sko-srpski pregovori u Briselu prekinuti,

o~igledno je da SAD kao komandant èle

da izazovu novi „mali rat”. I da u njega

uvuku Nemce, Slovence i Hrvate. Naime,

sever Kosmeta obezbe|uju Nemci,

Ukrajinci i Slovenci, uz podr{ku Hrvata.

Nezadovoljni blagom agresivno{}u ovog

sastava Kfora i ljuti zbog neuspeha da se

Srbi sateraju u geto, Amerikanci su doveli

svoje marince na prelaz Jarinje sa dvadeset

te{ko naoruànih „hamera”. Od kada su

Amerikanci na administrativnoj me|i prema

Srbiji, od tada se i puca i kamenuje.

Naàlost, na Kosmetu je ve} rani-

je pucano i na hrvatske helikoptere u sas-

tavu Kfora, ali povre|enih nije bilo.

Hrvatski piloti i osoblje, dodu{e, nisu

primetili da je na njih pucano krajem jula

meseca u vreme po~etka

„Ta~ijeve Oluje”. A na

hrvatskim helikopterima

nisu prona|ena nikakva

o{te}enja. To da su Srbi

proma{ili Hrvate i ~injeni-

ca da su Hrvati prevozili

svojim helikopterima srp-

skog predsednika Borisa

Tadi}a po pokrajini, nisu

uteha, ni zalog miru

izme|u Hrvata i Srba u

ovom delu Balkana.

Prema procena-

ma nema~kih analiti~ara situacija na severu

Kosmeta je odraz bitke SAD, Rusije i

Nema~ke za ovaj prostor unutar Srbije.

Amerikanci èle svoju bazu, Rusi svoje

prisustvo u {iroj zoni Sredozemlja, a Nemci

svoje ratno pravo iz 1941. godine da pose-

duju Kosmet. A Albanci misle da su dobili

dràvu. U takvoj situaciji Nema~ka i Rusija

su protiv Amerike. Srbi su kolatelarna {teta

ovog tajnog rata izme|u novih kolonista. A

Hrvati su kao kandidati za EU, postali

evropski pla}enici, psi rata u Srbiji.

– Hrvatski vojni kontigent pripada

Kforu, kojim komanduju NATO i SAD.

Me|utim, na Kosmetu se tajno nalazi veli-

ki kontigent hrvatskih obave{tajaca, koji

radi zajedno sa nema~kom agencijom

BND. Tako Hrvati istovremeno sara|uju

vojno sa Amerikancima, a obave{tajno sa

Nemcima, jer èle da osiguraju svoj narod

u ovoj pokrajini i svoje investitore, koji

pristiù u Pri{tinu – tvrdi srpski analiti~ar

bezbednosti Tomislav Kresovi}.

Hvatski vojni odred se nalazi u

ameri~koj bazi Bonstil kod Uro{evca. A

hrvatski tajni agenti su sme{teni u Pri{tini

i Kosovskoj Mitrovici kao savetnici

ambasadora i posmatra~i. Hrvatski {pijuni

u Pri{tini kontroli{u Ha{ima Ta~ija. Zbog

poznavanja srpskog jezika i mentaliteta,

ljudi {pijuni Hrvatske vrlo lako operi{u

po Kosovskoj Mitrovici, Zve~anu i

Leposavi}u, gde prikupljaju podatke o

srpskim ekstremistima i kriminalcima. I

prave analize o realnoj spremnosti Srba

na rat sa Kforom, ali i sa hrvatskom

vojskom.

Drugi zadatak hrvatskih {pijuna u

srpskoj pokrajini je snimanje i za{tita

hrvatske zajednice u selu Janjevo, gde ìvi

hrvatska manjina na Kosmetu. Pre dve

decenije ovde je bilo 8.062 Hrvata. Rat i

Srbi su ih poterali da se isele u Krajinu i

1998. ih je bilo 1.800. Danas, kada

Alabanci ve} deset godina drè pokrajinu

pod svojom i ameri~kom kontrolom, egzo-

dus Hrvata je nastavljen i u Janjevu ih ima

svega 350. Interesantno je da se premijer-

ka Jadranka Kosor nije previ{e za njih

interesovala, kada je nedavno posetila

Ha{ima Ta~ija.

Me|utim, Hrvatska tajno, u sarad-

nji s Katoli~kom crkvom planira da janje-

va~ke Hrvate preseli sa Kosmeta u

Dubrovnik ili u Zagreb. I tako spre~i alban-

sko istrebljenje Hrvata u Janjevcu.

Tako Hrvatska na Kosmetu, tom

me|unarodnom protektoratu, ~iju je kvazi

dràvu Albanaca priznala, upada u

politi~ku zamku. Sa jedne strane se

Hrvatska sa Amerikancima i Kforom bori

protiv Srba, sa druge strane hrvatska tajna

slu`ba se bori protiv Albanaca, koji pro-

gone Janjevce i gase hrvatska ognji{ta u

ovoj srpskoj pokrajini. Time je Hrvatska

otvorila svoj balkanski front na Kosmetu,

{to je dovodi u situaciju da, posle 1995.

godine, opet ratuje sa Srbima, ali i sa

Albancima.

6 Oktobar 2011.

A K T U E L N O

HRVATSKA ULOGA U „TAÎJEVOJ OLUJI” NA KOSMETU

Balkanski front

Da li bolujete

od diabetesa

ili artritisa?

Imate pravo na opremu

koja }e vam olak{ati

svakodnevne aktivnosti.

Moète dobiti diabetis

cipele, ulo`ke, ~arape

i mera~ {e}era.

Za atritis imate pravo

na {tap za hodanje,

kolica,

stolica za tu{iranje,

proteze za ledja

i druge delove tela.

Sve ovo moète dobiti

bez ikakakvih tro{kova

iz va{eg dèpa.

Primamo sva osiguranja.

Pozovite Baneta na

773-931-6160

7www.serbianmirror.comOktobar 2011.

D R U [ T V O

Pi{e: Boban Ili}

Ogledalo: Gospodine @ivkovi}uu svom rodnom Ni{u ste bili poznatibiznismen pre nego {to ste se uklju~ili upolitiku. Koliko je politika promenilava{u karijeru?

- Moje privatno preduzetni{tvopo~inje 1986. godine, u vreme kada je tojo{ uvek bila idolo{ka jeres. Osnovao samUgovornu organizaciju udruènog rada,tada jedini oblik dozvoljenog privatnog pre-duze}a i otisnuo se u nesigurne vodejugoslovenske “trì{ne ekonomije” gde jeprivatnicima bilo jako komplokovano ite{ko. Naravno, nije mi ào zbog toga iakoje tzv. Dràvni posao tada davao privid sig-urnosti. Iskustvo u pionirskim danimastvaranja prave trì{ne ekonomije pomoglomi je kasnije u formiranju i ja~anjuDemokratske stranke, plavo-ùtog pre-duze}a, kako su ga neki negativno etiketi-rali. Nama je taj naziv imponivao, jer smosmatrali da je to kompliment za jedustranku, ako je porede sa dobro organizo-vanom kompanijom.

Kada sam 1992. godine pristupioDemokratskoj stranci, reìm je uzvratiootvorenim ometanjem rada moje firme, akada sam 1994. Godine, postao poslanik ipotpredsedik DS, taj permanentni pritisakje doveo do njenog zatvaranja. Postao sampoliti~ar profesionalac, a u privatni biznisvratio sam se 2004. godine, nakon izlaskaiz politike.

Recite nam ne{to vi{e o Va{emprijateljstvu i zajedni~kom radu sa poko-jnim Zoranom Djindji}em?

- Iako mi je ideologija DS-a bilabliska od njenog osnivanja, nisam odmahpostao njen ~lan zbog jedne gluposti kojeje tada{nje rukovodstvo u~inilo pred prvevi{estrana~ke izbore 1990. godine. Naime,tada je DS za predsednika Srbije predloìlaprinca Tomislava Kara|or|evi}a, daklejednog prvorazrednog monarhistu su pred-loìli za funkciju koja je upravo suprotno,etalon republikanizma… U~lanio sam se uDemokratsku stranku 1992. Godine, napoziv Zorana \in|i}a, koga sam upoznaogodinu dana ranije, kada sam postao spon-sor DS. Svojim entuzijazmom, energijom,obrazovanjem, ali i racionalnim sagleda-vanjem stvarnosti, Zoran je postao ~ovekzbog koga sam prihvatio izazov aktivnogpoliti~kog delovanja. Vrlo brzo sam postaojedan od njegovih potpredsednika i pet putabiran za tu funkciju, a dva puta sam, naZoranov predlog, izabran za njegovogzamenika, poziciju br 2. u DS. Pro{li smozajedno deset godina isku{enja, dilema,poraza i pobeda {to je iskustvo koje retkoko na svetu moè da doìvi. Ose}am se

maksimalno privilegovanim zato {to samjednu deceniju bio najbliì saradnik tevelike li~nosti srpske istorije. Njegovoubistvo je najtragi~niju doga|aj u momìvotu, nenadoknadiv gubitak ~ije poslediceosam godina ose}aju njegova porodica, DSi ukupna misle}a Srbija.

Ve}ina intelektualaca u Srbijiveruje da je Slobodan Milo{evi} sagrad-jen na kosovu, a sru{en u Ni{u. Kradjomglasova i demonstracijama koje ste vipredvodili. Da li delite to mi{ljenje samodernom Srbijom dana{njice.

- Igranje sa kosovskim mitom jepomoglo mnogim prevarantima da privre-meno zama|ijaju srpski narod, igraju}iulogu vo`da u petara~koj opertskoj prestavizvanoj “srpska patriotskapolitika”, nanose}i muogromne rane i svakolikunesre}u. Na sre}u postojiuniverzalna pravda koja timmanipulatorima ne daje prev-elik istorijski prostor. Onikoji svoju politiku temelje nakosovskom mitu nakonogromnog, po~etnog usponaubrzo odlaze na smetli{teistorije. To bi trebalo daznaju i aktuelni srpski poli-ti~ari. Njhovo epsko guslanjesamo nanosi ogromnu {tetuSrbima, posebno onima naKiM.

Poku{aj izbornekra|e u Ni[u, 1996. godine,koju je razotkrila mojasupruga Biserka iveli~anstveni protesti Ni{lija,koje sam imao ~ast da orga-nizujem i predvodim, sim-bolizovali su po~etakMilo{evi}evog kraha. Trigodine nakon toga, 5.Oktobra, 2000. godine,dolaskom skoro 100.000Ni{lija i gra|ana regionaJu`ne Srbije na protest u Beograd, ozna~enje kraj tog zlo~ina~kog reìma.

Zasto niste raspisali izborenakon akcije Sablja, gde je mafija{kasrbija tih vremena prakti~no i bilaporaèna?

- Akcija Sablja nije imala za ciljstvaranje politi~kih poena, nego razotkti-vanje, hap{enje i procesuiranje najve}ihkriminalaca tog vremena. Taj posao jezavr{en vi{e nego uspe{no. Re{ano jetridesetak ubistava, ubistvo Stamboli}a iatentat na \in|i}a, prona|eno i oduzetonekoliko tona droge, hiljade komada oru`ja,preko milion komada municije… Razbijenesu sve va`nije kriminalne grupe, kriminal

je sveden na najniù stopu u Evropi togvremena.

To uvo|enje reda u Srbiji jepove}alo popularnost DS i moje li~no, aline u meri da bi smo mogli sami da pobe-dimo na izborima, te bi njihovo raspisivan-je bilo uzaludno tro{enje vremena i para.

Na àlost, pretvaranje Srbije udràvu vladavine prava, je aktiviralo sveprotivnike takve politike. Njih je bilo uopozicionim strankama, u ostacima tajnepolicije i ostacima kriminalnog podzemlja,ali i u vrhovima nekih sranaka DOS-a, pai u samoj DS. Brzim udruìvanjem svihovih snaga i do tada nevi|enom medijskomkampanjom, Vlada koju sam predvodio jeubrzo smenjena, a na vlast su do{li koris-

nici ubistva Zorana \in|i}a. Ne bi biloneobi~no da je me|u njima bilo i inspira-tora tog atentata.

Za{to ste tako, rekao bih olakopredali vlast, najpre Tadi}u, a Zatim iKo{tunici. Dali ste namerno i svesnodoneli odluku da se povu~ete iz svetapolitike?

- Oti{ao sam iz politike utrenutku kada su DS, predvo|ena novimpredsedikom, i nova Vlada Srbije, u~vrstom zagrljaju kohabitacije, po~ele davode politiku kontrarevolucije, politikusuprotnu ciljevima 5. Oktobra, politikukoja je bila karikatura programaDemokratske stranke. U takvom politi~kom

ambijentu ostvarene protivprirodnebliskosti nespoivog nije bilo mesta zamene. Hteo sam da se za{titim tog blata ite politi~ke zaraze i povukao sam se.Rezultati Srbije ostvareni od tada dodanas, ponovno ja~anje kriminala, naza-pam}en nivo korupcije, blokirane reforme,spoljnopolitiki porazi i opr{te siroma{tvo,govore da sam bio u pravo. Bavljenje poli-tikom, danas u Srbiji, nije posao dostojanozbiljnog ~oveka koji drì do svog obrazai eti~kih na~ela.

[ta vas je privuklovinogradarstvu? Da li je taj posao za vasodmor ili uto~iste, da kaèmdetoksinizacija od spolja{njeg sveta?

- Vinarstvo i vinogradarstvo jevrlo ozbiljan posao, koji zahte-va puno investicija, i li~nih imaterijalnih. Istovremeno to jedelatnost koja vam omogu}avaveliki prostor za kreativnost,eksperimentisanje i uìvanje ukona~nom proizvodu, vinu. Naduge staze to je i unosan posao,posebno za drugu generaciju, zanaslednike. Kona~no, u Srbiji jevinarstvo zaostalo, bez obzirana odli~ne prirodne potencijalekoji nikada nisu iskori{}eni nadobar na~in. Ovo su najva`nijirazlozi koji su me opredelili dau|em u ovu avanturu. Kaèmavanturu, jer je i to pionirskiposao, optere}en svim onim {toina~e smeta normalnomj iuspe{nom poslovanju u na{ojdràvi. Neadekvatni propisi,neadekvatna i nedovoljnapomo} dràve, korupcija, zav-ist… ni vinarstvo nije imuno nato. Ipak zadovoljstvo kojeosetite kada od livade pete kat-egorije napravite vinograd kojise moè meriti sa vrhunskumevropskim zasadima, potiskujesve navedene problem i

motive{e na dalji rad.Testirao sam va{e vino koje se

zove Strast. Odakle takvo ime?- Strast, uz znanje i iskustvio jeste

pokreta~ svih procesa, svih poslova koje~ovek po~inje. Bez strasti te{ko moètepodneti sve te{ko}e koje se pred vamaizrode i kreiranju i obavljanju nekogvelikog pregnu}a. Zato sam svom omil-jenom vinu dao ime Strast. To je kupaàtri sorte: cabernet, merlot i shiraz, kakvenema ni u Srbiji, ni u Evropi, a nisam jeprona{ao nigde na severnoj hemisferi.Ponosan sam na to vino jer je moja li~nakreacija koja ve} ima veliki broj po{tovala-ca.

Intervju: Zoran @ivkovi}

Moje privatno preduzetni{tvo po~inje 1986. godine, u vreme kada je to jo{ uvek bila idolo{ka jeres. Osnovao sam Ugovornu organizacijuudruènog rada, tada jedini oblik dozvoljenog privatnog preduze}a i otisnuo se u nesigurne vode jugoslovenske “trì{ne ekonomije” gde je

privatnicima bilo jako komplokovano i te{ko. Naravno, nije mi ào zbog toga iako je tzv. Dràvni posao tada davao privid sigurnosti. Iskustvo u pionirskim danima stvaranja prave trì{ne ekonomije pomoglo mi je

OD USPE[NOG BIZNISMENA DOPREMIJERA I NAZAD

EKSKLUZIVNO ZA OGLEDALO

8 Oktobar 2011.

P R O T E K L I D O G A \ A J I

Ministar vera i dijaspore, SrdjanSre}kovi} i sekretar ministarst-va, Aleksandra Koji}, bili su utrodnevnoj poseti îkagu, tokom koje suse susreli sa predstavnicima na{ih crka-va, {kola i ustanova, a u Generalnomkonuzlatu im je priredjen prijem, uz raz-govor sa predsatvnicima srpske zajed-nice.

“Veliko mi je zadovoljstvo dasam imao priliku da prisustvujem“Srbijadi”, smotri srpskog fudbala naameri~kom kontinentu i vidim tolikona{ih sunarodnika na okupu, a to je bio ijedan razloga zbog kojih sam odlu~io daove godine dodjem u Ameriku. Nemammnogo prilike da se sretnem sa ovolikona{ih ljudi u Americi na jednom mestu, atakodje sam siguran da je i za njihovoupoznavanje ovakav dogadjaj veomavaàn. Poseta je va`na jer sam razgovaraoi sa predstavnicima na{ih nacionalnihorganizacija, institucija, udruènja, ova`nim proijektima na kojima radiMinistarstvo, kao i o predlozima i sugesti-jama koje oni nude” – rekao je tom pri-likom ministar vera i dijaspore, SrdjanSre}kovi}.

U îkagu je posetio i jedinuosnovnu {kolu na srpskom jeziku,akademiju “Sveti Sava”, uru~io im knjigei nastavna sredstva, a u isto vreme i pro-movisao projekat “Svaki Srbin zna srps-ki”.

“O~uvanje srpskog jezika jejedan od klju~nih elemenata o~uvanja

nacionalnog identiteta, i bez obzira naglobalne integracije mi kao narod moèmoopstati samo ako sa~uvamo svoj jezik,tradiciju i kulturu. Na{e Ministarstvo jeuspelo da re{i neke va`ne probleme na{ihljudi u rasejanju, a ovaj projekat je jo{jedan doprinos razre{avanju tih problema.Promovisali smo i u îkagu multimedijal-ni CD, koji je namenjen u~iteljima srp-skog jezika, uskoro }emo ga umnoìti udestine hiljada primeraka i poslati pocelom svetu, bi}e besplatan, i namenjenna{oj deci koja u~e srpski jezik. To jeizuzetno nastavno sredstvo, prilagodjeno jedeci koja ìve u inostranstvu i razmi{ljaju

na nekom drugom jeziku, u ovom slu~ajuna engleskom, zato je veoma va`no da uzovaj interaktivan CD uz zabavu u~e srps-ki jezik, na jedan sveobuhvatan i kvalite-tan na~in.

Osim toga, sreo sam se i saVladikom Longinom i ovda{njim sve{tven-stvom, jer sam sada i minsitar vera, i mis-lim da je veoma dobvro {to su ta dva min-istarstva objedinjena. To je sada potvrda dani jednoj vlavi vi{e ne}e biti na umu daovako oja~ano ministarstvo ukida, ve} onodobija dodatni zna~aj, uz zalaganje zao~uvanje na{eg nacioanlnog interesa svudagde na{i ljudi ìve. Ovo ministarstvo sada

posebnu pa`nju posve}uje i Srbima uokruènju i regionu, {to je takodje vaànsegmet integracija i gradnje neophodnihveza”.

Na prijemu u Generalnom konzu-latu Srbije, kome je prisustvovao i VladikaLongin, ministar Sre}kovi} je prisutnimagovorio o stanju u Srbiji i putu kojimSrbija ide, uz napore da se razre{e pitanjaKosova i evropskih integracija, pobolj{astandard gradjana i oìvi ekonomija.Prisutnima je prikazana i prezentacijamogu}nosti za ekonomska ulaganja uSrbiju, uz statisti~ke podatke o privrednomrastu, zapo{ljavanju, poreskim i drugimolak{icama.

“Istina, ulaganja na{e dijaspore uprivredu Srbije, kroz investicije, jo{ uveknisu velika, i svi zajedno moramo raditi dase to promeni, ali ne smemo zaboraviti~injenicu da iz inostranstva od na{ih sunar-odnika u Srbiju godi{nje stiè oko 5 mili-jardi dolara, {to ~ini oko 14 odsto brutodru{tvenog proizvoda Srbije. Uspostavljanjeekonomske saradnje vaàn je deo aktivnos-ti na{eg ministarstva, i u tom smislu jezna~ajan projekat mogu}nosti ulaganja uop{tine i gradove Srbije, koji smopripremili.”

Bila je ovo prilika da ministarSrdjan Sre}kovi} za izuzetan doprinosrazvoja odnosa matice i dijaspore uru~izahvalnice Slavku Panovi}u, predsednikuSNO i Desku Nikitovi}u, generalnomkonzulu Srbije u îkagu.

Mila Filipovi}

MINISTAR VERA I DIJASPORE U ÎKAGU

U srpskim medijima su se pojav-ile vesti o tome da ste vi prakti~no priva-tizovali dràvno zemlji{te u Vojvodini.Ispostavilo se da ni{ta od toga nije ta~no.Koliko je dug va{ ugovor sa op{tinomIndjija i da li nameravate da formiratenove vinarije u Srbiji?

- U Srbiji, kao i svuda u svetunovine, mediji koji su sramota za nov-inarsku profesiju, mediji kojima je laòsnovna mera vrednosti. Na àlost, uSrbiji je ve}ina medija takva i svi su podkontrolom politi~ke, kriminalne ilitajkunske oligarhije. Po{to sam se takvimaodavno zamerio svojim politi~kim delo-vanjem, oni ne propu{taju priliku daogromnim koli~inom laì blate sve {to jaradim. Naravno da to nije prijatno ~itati,mojoj porodici posebno, ali ve}ina onihkoji razmi{ljaju svojom glavom zna da suto izmi{ljotine politi~ki impotentnih krea-tura.

Ugovor o zakupu dràvnogzemlji{ta je zasnovan na zakonu i brojneinspekcije su morale to da konstatuju, bezobzira {to su imale druga~iji nalog. Zlobneminorne li~nosti, sa vrha dràvne vlasti,poku{avaju da mi ugroze posao raznimsmicalicama, ali za sada odolevam.Recimo, zbog njihove opstrukcije ve} vi{eod ~etri godine ~ekam gra|evinsku dozvoluza izgradnju zgrade vinarije, iako je toposao koji se zakonski re{ava za par nedel-ja. Ne nameravam da {irim sada{nji obimposla, to }u prepustiti naslednicima, kad

do|e vreme za to.Za{to na va{oj reklami pi{e

“Sun~ana strana Srbije”?- Ve} duè vremena Srbija je

mahom poznata po ru`nim stvarima kojese u njoj i oko nje de{avaju. Dobrimdelom to je realna slika, a naravno da imai preterivanja. Mra~na Srbija, Srbija u tam-nom vilajetu… to su sintagme koje ve}dugo metafori~ki opisuju na{u otad`binu.Naravno, postoji i druga strana, lep{astrana, ljudi svesni i sposobni da Srbijuuspe{no provedu kroz sva isku{enja kojanam nosi XXI vek. To je “Sun~ana stranaSrbije” i moja vina su namenjena timljudima, njihovom zadovoljstvu koje suzasluìli kao vredne patiote koji svakod-nevno, na svom poslu, u svojoj porodicipokazuju da ova dràva ima nadu i {ansuu budu}nosti.

[ta o~ekujete od sajma uîkagu?

- Poziv za The AmericanSoutheast Europe Beverage Eypo, koji seodràva 13. i 14. Oktobra, u HoteluAllegro, 171 W. Randolph, sam prihvatiosa velikim zadovoljstvom. To }e biti pri-lika da dijaspori, ali i onima kojim nepoti~u sa na{ih prostora, pokaèmo daSrbija ipak ima dosta toga da ponudiizbirljivom ameri~kom trì{tu. Radujemse susretima sa starim prijateljima, ali isa novim poslovnim partnerima. O~eku-jem vas na svom {tandu i pozivam vas daprobate STRAS sa Sun~ane straneSrbije…

nastavak sa strane 7

9Oktobar 2011. www.serbianmirror.com

K U L T U R N I D O G A \ A J I

Ogledalo: Prva asocijacija napomen imena Ansambla "Kolo" je ~uvaritradicije, profesionalci sa ogromnomljubavlju za lepotu na{eg folklora. Od vasuvek imamo velika o~ekivanja i vi ihuvek ispunite. Koliko je to za "Kolo" iza-zov i je li ponekad mo`da i optere}enje?

"Kada se kaè Ansambl Kolo,uvek se polazi od one osnovne ideje i mis-ije koju Kolo, evo ve} 64 godine uspe{nosprovodi. Misija je da se od zaboravaotrgnu, pre svega srpske narodne igre, daih zapisujemo, arhiviramo i naravno ono{to vrlo uspe{no radimo, da ih u izvornomi autenti~nom obliku predstavljamo na{emnarodu, kao i svim ljubiteljima narodneigre {irom sveta. Svakako jedan veliki brojnarodnih igara umetni~ki oblikujemo, te ihpodièmo na jo{ vi{i nivo, kako bi bileprimerene izvo|enju na sceni, a da pri tomne gube onu osnovnu lepotu u kojoj se pre-poznaje srpska du{a. Naravno svaki putkada se umetnici Ansambla Kolo na|u nasceni, pred publikom, za njih je to uveknovi izazov koji ih ponese, te uvek iznovasa puno ljubavi i zanosa ispisuju prelepekorake srpske igre."

U va{em bogatom repertoaru je140 koreografija, 15 scensko-muzickih i 9pevackih programa, ali vi istrazujete itragate i dalje. Uspevate li da pronadjetenesto jos neotkriveno, kako publika na toreaguje kada program predstavite, kakvozadovoljstvo vi pronalazite praveci noveprograme?

"Ansambl Kolo je du`no da idalje istraùje podru~ja na kojima Srbivekovima ìve, pronalazi nove igre,muziku, pesmu i kostime, kao i da upored-imo do kakvih je promena do{lo tokomdugog niza igranja narodnih igara naterenu. Ovakva istraìvanja radi centar zaprou~avanje srpske tradicionalne igre, kojije u sastavu Ansambla Kolo. Naravno na{apublika prati na{ rad, tako da kada izvodi-mo premijerne programe vlada ogromnointeresovanje, a nas to posti~e i daje nampotstreka da i dalje tragamo za novim nar-odnim igrama na terenu."

Nastupali ste {irom sveta u va{ojdugoj tradiciji i proslavili na{u igru ipesmu. Kakav je ose}aj kada nastupatepred na{im ljudima u inostranstvu, kojitakodje na svoj na~in ~uvaju tradiciju odzaborava?

"Ansambl Kolo je do sada izveopreko 6000 koncerata, gostovao nanjpresti`nijim scenama sveta i tom prilikomprograme je uìvo pratilo preko 11.000.000gledalaca. Svakako da Kolo na jedan pose-ban sve upoznaje sa na{om kulturom te ses pravom moè re}i da je Ansambl Kolopokretna ambasada Srbije i pravi njen pred-stavnik, jer svojim programom prikazujemo

narodima sveta du{u Srbije i srpskog~oveka. Posebno su dragoceni na{i progra-mi na{em narodu u dijaspori, jer se i oni,mnogi odnjih, pogotovu mla|a populacija,

upoznaje sa svojom mati~nim kulturnimnasle|em. Na{a se uloga ogleda i u tome{to mnogim na{im ljudima koji se bavenarodnom igrom kroz kulturno umetnio~kadru{tva, kao i organizovanim igra~kim gru-pama pri srpskoj pravoslavnoj crkvi, pri{kolama i drugim vidovima organizovanja,pomaèmo na sve mogu}e na~ine kako bi

njihov rad bio {to bolji i uspe{niji."Ovo je ameri~ko-kanadska

turneja, kako za nju pravite repertoar i{ta }emo imati prilike da vidimo u

Cikagu?Po{to na Severno Ameri~ki konti-

nent idemo nakon skoro 55 godina, èljanam je da se publici predstavimo najbolje{to moèmo, kako bi smo ponovo igrali zasve ljubitelje narodne igre u Americi iKanadi za par godina. Mislim da Kolo ima{ta da ponudi ppublici na ovoj turneji, te

da }emo svi zajedno uìvati. Program jesa~injen od koreografija, muzike i pesme,koje obeleìle Kolov rad i ono {to smonajbolje radili i {to je obeleìlo poslednjudeceniju.

"Kolo" je jedini profesionalniansambl, osnovala ga je Vlada Srbije. Uovo te{ko vreme ekonomske krize znamoda najpre strada kultura. U kakvoj jepoziciji "Kolo" danas, ima li dovoljnosredstava za funkcionisanje ove ustanovekulture?

I za sam kraj Kakvi su planoviAnsambla posle ove turneje?

Svesni smo da ìvimo i radimo uizuzetno te{kom vremenu, koje nije naklon-jeno umetnosti, ali i pored toga mi izvodi-mo svoje programe kako {irom Srbije, takoi {irom sveta. U proteklih 7 godina obi{lismo skoro celu Evropu, Aziju, Afriku, anakon Amerike i Kanade ostaje nam jo{Ju`na Amerika, a i nju }emo sigurnoposetiti za 2 do 3 godine. Sve ovo govorida se u Kolo radi planski i sistemati~no inaravno uz veliku pomo} ministarstva kul-ture i Vlade Republike Srbije. Svakako dabez izuzetne finansijske podr{ke dràveKolo ne bi moglo da funkcioni{emo, te imse ovim putem zahvaljujem i obe}avam da}emo Srbiju i srpski narod predstavljati nanajkvalitetniji na~in. Poru~ujem svima dado|u na na{e koncert i da svi zajednouìvamo u prelepoj srpskoj narodnoj igri.

Mila Filipovi}

NACIONALNI ANSAMBL KOLO

ÛVARI TRADICIJE I LEPOTE NA[EG FOLKLORA

Krajem oktobra }e ljubitelji na{eg folklora imati priliku da vide izvrstan program najstarijeg i jedinog profesionalnog ansambla folklornihigara iz Srbije. Nacionalni ansambl "Kolo" }e u sklopu svoje severno-ameri~ke turneje nastupati i u îkagu. Tim povodm razgovaramo sa

direktorom ansambla KOLO, Radojicom Kuzmanovi}em.

Srpsko amatersko pozori{te “MiraSrem~evi}” iz îkaga, po~elo jenovu pozori{nu sezonu premijerompredstave “ôrba od kanarinca”, po tekstuMilo{a Radovi}a, a u kolektivnoj reìjiprvaka drame uì~kog narodnog pozori{taTanje Jovanovi} i Vladimira Kur~ubi}a, ikoreìji Ankice Ratarac. Brilijantno susvoje likove odigrali Angelina Momirovi}i Vlatko @drale, a da bi i svetlo i muzikabili pesprekorni pobrinuo se Marko Gruji}.

U novoj sezoni Srpskogpozori{ta, pored ove divne prestave, lju-bitelji pozori{ta mogu ponovo videti“Gospodju ministarku” koja je oborila sverekorde gledanosti i “Tregediju jedne mla-dosti” Du{ka Kova~evi}a. U pozori{tu saponosom najavljuju da }e publika imatiprilike da vidi i dve nove predstave.

“Premijerom prestave “ôrba odkanarinca” uspe{no smo zapo~eli novupozori{nu sezonu. Ova predstava, koja jeradjena u modernijem stilu je jednoosveènje u na{em pozori{tu i igra}e se

tokom cele godine. U ovoj pozori{tnojsezoni, osim novih predstava, pripremamoi nekoliko tehni~kih novina, a osveìli smoi ansambl sa novim glumcima. Na{ pozivza sve koji su zainteresovani da pomognu

pozori{tu kao glumci,dekorateri ili u mar-ketingu i dalje je aktue-lan. Dobili smo i neko-liko poziva da gostuje-mo van îkaga, tako}emo ve} u novembruu crki “Sveti sava” uMilvokiju, odigrati“Gospodju ministarku”,- kaè odnedavnodirektor pozori{taSlavica Petrovi}.

U planu su igostovanja drugihpozori{ta iz Srbije, o~emu }emo na{u pub-liku blagovremenoobavestiti. U toku je

izrada veb sajta pozori{ta, gde }emopokazati fragmente iz na{ih dosada{njihpredstava i najavljivati budu}e. Donatorejedinog srpskog pozori{ta u Americi “MiraSrem~evi}” o~ekuje specijalne povlastice.

OTVORENA NOVA SEZONA SRPSKOG POZORI[TA

10 Oktobar 2011.

^ E S T I T K E

01020304050607080910

/ColorImageDict > /JPEG2000ColorACSImageDict > /JPEG2000ColorImageDict > /AntiAliasGrayImages false /CropGrayImages true /GrayImageMinResolution 300 /GrayImageMinResolutionPolicy /OK /DownsampleGrayImages true /GrayImageDownsampleType /Bicubic /GrayImageResolution 300 /GrayImageDepth -1 /GrayImageMinDownsampleDepth 2 /GrayImageDownsampleThreshold 1.50000 /EncodeGrayImages true /GrayImageFilter /DCTEncode /AutoFilterGrayImages true /GrayImageAutoFilterStrategy /JPEG /GrayACSImageDict > /GrayImageDict > /JPEG2000GrayACSImageDict > /JPEG2000GrayImageDict > /AntiAliasMonoImages false /CropMonoImages true /MonoImageMinResolution 1200 /MonoImageMinResolutionPolicy /OK /DownsampleMonoImages true /MonoImageDownsampleType /Bicubic /MonoImageResolution 1200 /MonoImageDepth -1 /MonoImageDownsampleThreshold 1.50000 /EncodeMonoImages true /MonoImageFilter /CCITTFaxEncode /MonoImageDict > /AllowPSXObjects false /CheckCompliance [ /None ] /PDFX1aCheck false /PDFX3Check false /PDFXCompliantPDFOnly false /PDFXNoTrimBoxError true /PDFXTrimBoxToMediaBoxOffset [ 0.00000 0.00000 0.00000 0.00000 ] /PDFXSetBleedBoxToMediaBox true /PDFXBleedBoxToTrimBoxOffset [ 0.00000 0.00000 0.00000 0.00000 ] /PDFXOutputIntentProfile () /PDFXOutputConditionIdentifier () /PDFXOutputCondition () /PDFXRegistryName () /PDFXTrapped /False

/CreateJDFFile false /Description > /Namespace [ (Adobe) (Common) (1.0) ] /OtherNamespaces [ > /FormElements false /GenerateStructure false /IncludeBookmarks false /IncludeHyperlinks false /IncludeInteractive false /IncludeLayers false /IncludeProfiles false /MultimediaHandling /UseObjectSettings /Namespace [ (Adobe) (CreativeSuite) (2.0) ] /PDFXOutputIntentProfileSelector /DocumentCMYK /PreserveEditing true /UntaggedCMYKHandling /LeaveUntagged /UntaggedRGBHandling /UseDocumentProfile /UseDocumentBleed false >> ]>> setdistillerparams> setpagedevice



















Documents

PORUKE - SERBIAN MIRRORSv.Vladika Nikolaj Velimirovi} Jubilarnu proslavu Ogledala pod nazivom OGLEDALO SRPSKE DU[E DESET GODINA SA VAMA Obele`i}emo spektakularno u subotu, 22. oktobra,