PROIZVODNJA GLAVNIH RATARSKIH USEVA

POSEBNO RATARSTVO

Klasifikacija ratarskih useva

Njivska proizvodnja ini danas osnovu u ishrani ljudi, stoke, a daje i sirovine za raznovrsnu industrijsku proizvdnju. Proizvodi ratarskih useva slue kao baza, krmna osnova stoci, i putem nje se pretvaraju u vee i bogatije organske materije koje koristi ovek.

Kao osnova prehrambene i preraivake industrije slue sirovine koje se dobijaju od njivske proizvodnje. Zapravo, bez proizvodnje ratarskih useva, teko bi se mogao zamisliti ivot na zemlji.

Ratarski usevi ili biljne vrste kojima im pripadaju, mogu se klasifikovati u manji ili vei broj grupa, zavisno od toga koje se obeleje uzima kao osnova ili naelo za podelu. U svim klasifikacijama uzimana su u obzir tri pokazatelja: nain upotrebe, botanika pripadnost i nain gajenja.

orevi (1961) je podelio njivske biljke na grupe prema nainu upotrebe.

Shema podele ratarskih useva prema oreviu (1961)

U koncepciji ove knjige, kao osnovno naelo klasifikacije prihvaen je kriterijum upotrebne vrednosti gajenih biljaka. Podela je izvrena na etiri grupe:

I - ita zrnene skrobne biljke

1. Strna ili prava ita, tipina ita (ita I grupe), (penica, ra, jeam i ovas).

2. Prosolika ita i heljda (ita II grupe),(kukuruz, proso, pirina, heljda).

II - Zrnene mahunjae:

1. Variva i lupine.

2. Zrnene mahunjae za kombinovano iskoritavanje (soja i araid).

III - Biljke za tehniku preradu:

1. Uljane biljke.

2.Biljke za proizvodnju vlakna (predive tekstilne).

3.Biljke za proizvodnju skroba i eera.

4.Biljke za proizvodnju kauuka.

5.Lekovito-aromatine i zainske biljke.

6.Ostale tehnike vrste (hmelj i duvan).

IV - Biljke za proizvodnju stone hrane (pine biljke):

1.Korenasto-krtolaste

2.Mahunarke i klasaste trave

3.Ostale biljke za stonu hranu

U SAD, naunici vre klasifikaciju raatarskih useva prema botanikoj pripadnosti, agronomskoj i prema specijalnoj nameni. Prema botanikoj pripadnosti, ratarski usevi veinom pripadaju dvema familijama: Poaceae (familija trava) i Fabaceae (familija leguminoza-leptirnjaa).

Podela po odlikama (varijeteti) zasniva se na boji klasa, zrna, a one se dalje dele na sorte, koje predstavljaju objekt prouavanja i sredstvo proizvodnje. U botanici je osnovna sistematska jedinica vrsta, a u ratarstvu je najnia sistematska jedinica sorta. Do danas, pojam sorte nije potpuno odreen. orevi (1961) definie sortu kao grupu individua koje pripadaju jednoj istoj vrsti, a po nekim osobinama lie jedna na drugu.

Sorte obino nose ime mesta, kraja ili ustanove gde su proizvedene, broj pod kojim su zavedene ili neki drugi naziv (npr. Somborka, Novosadska rana 5, itd). One se mogu klasifikovati na razne naine, po postanku (primitivne, selekcionisane), po poreklu (domae i strane), zatim univerzalne, specijalizovane, ustaljene, neustaljene itd. Danas se sorte dele i po produktivnosti na slabo, srednje i visokoproduktivne odnosno visokoprinosne.

U ovoj knjizi emo se drati klasifikacije ratarskih useva po oreviu, s tim to biljke za proizvodnju kauuka neemo obraivati. Takoe neemo obraivati ni grupu biljaka za proizvodnju stone hrane, poto se one obrauju u posebno predmetu Krmno bilje ili Proizvodnja krmnog bilja.

ita - zrneno skrobne biljke

U ovu grupu spadaju sledee ratarske biljke: grupa strnih ita - penica (Triticum sp), ra (Secale cereale), jeam (Hordeum sativum), ovas zob (Avena sativa); grupa prosolikih ita -kukuruz(Zea mais), proso (Panicum sp.), sirak (Andropogon sorghum, sin. Sorghum halepense), pirina (Oryza sativa) , heljda (Polygonum fagopyrum, sin. Fagopyrum esculentum).

Sva ita osim heljde (familija Polygonaceae), pripadaju familiji Poaceae.

Kao to je u tekstu vidljivo, ita se dele na prava i prosolika. Razlike izmeu pravih i prosolikih po morfolokim i biolokim osobinama i nainu gajenje prikazane su u sledeoj tabeli.

Tabelarni prikaza razlika izmeu pravih i prosolikih ita

Razlike u morfolokim, biolokim osobinama i nainu gajenja

Prava itaProsolika ita

Klijaju s veim brojem korenia: penica i ovas sa 3, ra sa 4 a jeam 5-8 koreniaKlijaju samo s jednim koreniem

Cvast je klas ili metlica (ovas)Cvast je metlica i klip (klip -enska cvast kod kukuruza)

Gornji cvetovi klasia neplodni ili redukovaniDonji cvetovi u metlici neplodni.

Stablo (slama) uplja.Stablo ispunjena sa sri.

Stablo ima manji broj internodija sa jako izraenim kolencima (nodusima)Vei broj internodija a nodusi nisu izraeni

List je po pravilu manji.List je vei (krupniji).

Zrno ima s trbune strane izraenu brazdicu a kod nekih i bradicu na vrhu zrna.Nemaju brazdicu ni bradicu

Postoje jare i ozime forme.Postoje samo jare forme.

Biljke su dugog dana sa manjim zahtevima prema toploti i svetlosti.Biljke su kratkog dana s veim zahtevima prema toploti i svetlosti.

Zahtevaju vie vlage (imaju vei transpiracioni koeficijent)Imaju manje zahteve prema vlazi (manji transpiracioni koeficijent) i otpornije su na suu (osim rie).

Otporne su na niske (negativne) temperatureNeotporna su na niske (negativne)temperature

Bre se razvijaju od klijanja do bokorenja.Sporije klijaju i niu.

Zahtevaju manju koliinu vlage za klijanjeZahtevaju vie vlage za klijanje

Imaju manje zahteve prema toploti od klijanja pa do kraja vegetacijeImaju ve zahteve prema toploti od klijanja do kraja vegatacije

Usevi su guste setveVeina pripadaju grupi okopavina

Prava ili strna itaPenica (Triticum sp. L.)

Sinonimi: enica, zrno, peno, ito; Engleski: wheat; Francuski: le froment, le bl; Nemaki: weizen

Naziv penica je zajedniki u svim slovenskim jezicima s malim razlikama, to ukazuje na gajenje penice u pradomovini Slovena.

U naem narodu, pored knjievnog i strunog naziva penica, kae se jo enica, ito. Naziv ito je udomaen u onim krajevima gde se penica dugo koristila kao iskljuivo hlebno ito, to je sluaj s ostalim itima (rai i kukuruz) u rejonima gde su se koristili ili se koriste kao glavna hlebna ita.

Penica (Triticum spp) (naslikao W. Mller)Opti znaaj penice

Penica se pre svega koristi kao hlebna biljka. Preko 70 % stanovnitva na zemljinoj kugli hrani se peninim hlebom. Penini hleb je visoko kalorian (9.000 J), s visokim sadrajem belanevina 16 - 17 %, ugljenih hidrata do 78 %, masti 1 - 1,5 %. Najvaniji pokazatelj kvaliteta penice predstavlja koliina i kvalitet belanevina u zrnu. Kao meunarodni standard sadraja belanevina u zrnu je 13.5%. Meutim, sadraj belanevina se znatno menja u zavisnosti od rejona gajenja (klimata, zemljita) i ubrenja. Penica gajena na istoku i jugu ima vei sadraj belanevina od one na zapadnim i severnim rejonima. Kvalitet belanevina peninog hleba je veoma visok pri emu znaaj imaju koliina i kvalitet lepka (belanevinasta masa koja se izdvaja pri ispiranju testa vodom). U sastav lepka ulaze uglavnom belanevinaste materije glijadin i glutenin. Penini hleb sadri jedinjenja kalcijuma, fosfora i gvoa, kao i kompleks B vitamina.

Penica je veoma znaajna u mlinskoj industriji, industriji hleba, keksa, pivarskoj, farmaceutskoj i u industriji dekstrina, a nus proizvod - slama slui kao prostirka, zatim za izradu predmeta razliite upotrebne vrednosti u domainstvu. Mekinje kao sporedni proizvod koriste se kao koncentrovana stona hrana, a u novije vreme da popravlja kvalitet hleba.

Penica, kao najvaniji artikal u meunardonoj trgovini, uslovila je razvoj saobraaja i saobraajnih objekata. Ima i strategijsku vanost, jer je esto u istoriji sluila kao jedan od elemenata pritiska jedne drave na drugu posebno pa je takvu ulogu zadrala i do danas.

Proizvodnja penice u svetu

Glavni centri proizvodnje penice su Evropa, Okeanija, Juna Amerika i Afrika a po ukupnoj proizvodnji posle Evrope slede Azija, zemlje biveg SSSR-a, Severna Amerika, Juna Amerika. Po prosenim prinosima na prvom mestu je Evropa, zatim Severna Amerika.

Proizvodnja penice po pojedinim u svetu u 2002. godini ( izvor podataka -USDA)ZemljaPovrine (ha)Prinos (t/ha)Proizvodnja (u t)

SAD19 270 0002.3845 890 000

Francuska5 220 0007.4739 000 000

Velika Britanija2 020 0008.1916 500 000

Nemaka3 000 0007.0021 000 000

Kanada8 900 0001.7315 400 000

Australija10 800 0001.3915 000 000

Argentina6 000 0002.3314 000 000

Kina24 500 0003.7692 000 000

Ukrajina6 800 0003.0921 000 000

Rusija25 700 0001.8748 000 000

Kazakstana11 000 0001.0912 000 000

Istona Evropa9 640 0003.1530 400 000

Iran6 200 0001.6910 500 000

Egipat1 010 0006.206 250 000

Maroko2 600 0001.273 300 000

Brazil2 000 0001.853 700 000

Indija26 200 0002.7572 000 000

Pakistan8 300 0002.3519 500 000

Ostali35 020 0002.4987 120 000

Svet (ukupno)214 180 0002.67572 560 000

Geografska rasprostranjenost penice

Penica je euritopna biljka, to znai da ima veliki areal rasprostranjenosti. Euritopnost je jako izraena zahvaljujui njenoj prirodi, zatim njenom polimorfizmu jer ima veliki broj vrsta, varijeteta i sorti a sve se dele na ozime i jare. Zahvaljujui polimorfizmu, ona je rasprostranjena gotovo u celom svetu, ali se oblasti gajenja ozimih i jarih formi ne poklapaju.

Ozima penica za svoj razvoj zahteva blage uslove, umerene zime. Stoga se ona najbolje gaji u umerenom pojasu, i to izmeu 30-500 severne geografske irine. To je optimalni rejon za uspevanje ove biljke. Severno i juno od ove granice nalazi se njezin anektiki rejon. To znai da se ona moe gajiti neto severnije (do 600 severne geografske irine i junije do 160 severne geografske irine severne polulopte) ali sa slabijim uspehom.

Jara penica je malo zastupljena u optimalnim rejonima gajenja ozime penice. Ona se gaji uglavnom u surovim ekolokim uslovima. Razlog je u tome, to jara penica ima kratak vegetacioni period i to bolje podnosi suu i visoke temperature od ozime penice. Zbog toga se ona gaji u veoj meri na severu zemljine kugle i u suvim

kontinentalnim oblastima. Krajnja granica gajenja jare penice je na 670 severne geografske irine (Norveka), a na junoj zemljinoj polulopti se gaji do krajnjih granica Australije, June Amerike i Afrike.

Areal rasprostranjenosti penice

U pogledu nadmorske visine, gaji se i do 4.000 m (Azija), a kod nas i u Evropi uspeva na 1.100 m n.v.

Da bi smo bolje razumeli zato pored ostalog postoje razlike u rasprostranjenosti izmeu ozime i jare forme penice, dat emo kratki opis njihovih morfolokih, biolokih razlika i razlika u nainu gajenja.

Ozima penica daje vee prosene prinose od jare penice od ega proizlazi njezin opti znaaj. Pored toga, ozima penica daje i stabilnije prinose.

Ozima penica se seje u jesen a prezimljuje u fazi od klijanaca do bokorenja, dok se jara seje rano u prolee. Ozima penica jae bokori i ima dui vegetacioni period od jare. Ozima je znatno otpornija na niske temperature i ima dui stadijum jarovizacije. Meutim, jara penica je znatno otpornija na suu kao i na visoke temperature a ima i kvalitetnije zrno i brano.

Poreklo penice

Penica vodi poreklo iz starog sveta, prvenstveno iz Azije i junih delova Evrope odakle je proirena na druge kontinente. Ona je jedna od najstarijih useva. Postoje razne teorije o poreklu penice, ali su Vavilov i Flaksbergerger dali najprecizniju lokaciju njezinog porekla. Mesta porekla penice nazvali su ishodnim centrima.

Ishodni centri penice

R.bIshodni centarVrste penice nastale u ishodnom centru

Forma peniceNaziv penice

1Jugozapadna AzijaMeka penicaTriticum vulgare Host.

Patuljasta penicaTriticum compactum

2.Etiopija (Abisinija)Tvrda penicaTriticum durum Def.

Poljska penicaTriticum polonisum L.

3.Srednja Azija (Sirija, Palestina i Jermenija)Divlji jednozrnacTriticum monococcoides L.

Divlji dvozrnacTriticum dicoccoides Krn

4. Mala Azija i juni BalkanDivlji jednozrnacTriticum monococcoides L.

Gajeni jednozrnacTriticum monococcum L.

Sistematika penice

Penica pripada redu Poales, familiji Poaceae (trave), podfamiliji Pooideae (klasaste trave), rodu Triticum. Prvu klasifikaciju dao je Line u delu Species plantarum. Kasnije su izraene i druge klasifikacije: Krnicke (1885), Flaksberger (1935) a ukovskij (1957) je dopunio Flaksbergerovu klasifikaciju i najzad MacKey (1965). Kod nas je prihvaena dopunjena Flaksbergerova klasifikacija po ukovskom.

Klasifikacija penice po Flaksbergeru sa dopunom ukovskog

FormaGrupa penice

DiploidneTetraploidneHeksaploidne

n=7 / 2n=14n=14 / 2n=28n=24 / 2n=42

Gajene golozrne formeNemaTriticum turgidum L.

T. durum Des f.

T. polonicum L.

T. persicum Vav.

T. abysinicum Jacub.T. vulgare Host.

T. compactum Host.

T. sphaerococum Perc.

Gajene pleviaste formeT. monococumT. dicocum Schbl.

T. timopheevi Zhuk.T. spelta L. (krupnik)

T.macha Dek.et

Divlje formeT. spontanicum Link. (divlji dvozrnac)

T. aegilopoides Bal.

(divlji jednozrnac)T. dicoccoides Krn

(divlji dvozrnac)

Nema

Dopuna po ukovskomT. araraticum Jakubz.

Oktoploidna grupa

n=28/ 2n=56

T. fungicidum ZhukT. paleocolchicum Men.

T. earthlicum NevskiT. turanicum Jakubz.

T. vavilovi Jakubz.

T. amplissi folium Zhuk.

Dopuna po JevtiuT. agropyrotriticum Cicin

(viegodinja penica)NemaNema

Za proizvodnju hrane od inetersa su samo nekoliko vrsta penice a to su obina ili meka penica (Triticum vulgare) sa svoje dve forme - ozime i jare, zatim tvrda penica (Triticum durum) koja je uglavnom za od manjeg znaaja (slui kao poboljiva hlebnog brana), te krupnici (Triticum spelta) koji se u nekim delovima sveta, pa i kod nas jo gaje.

Dakle, za nas najvei znaaj ima meka penica (Triticum vulgare Host., sin. Triticum sativum Lam.), pa emo iz toga razloga ukratko opisati karakteristike ove vrste.

Ova vrsta ima koaste pleve duine kao plevice ili neto krae. Lice klasa je ire od bone strane ili je ravna njoj. Klas je osjat ili bez osja. Osje se razilazi i obino je krae od klasa. Klas je rastresti ili srednje zbijen, vretenastog ili prizmatinog, kadkada i sverinog oblika. Stablo je ispod klasa uplje vrlo retko ispunjeno. Zrno je izdueno, u poprenom preseku okruglo i u razliitim stepenu staklavo i branavo.

Morfoloke osobine penice

Korenov sistem penice je iliast a njegova glavna masa se nalazi u oraninom sloju do 30cm dubine. Manji dio ila prodire dublje 1.5 -2 m pa ak i vie. Ukoliko je oranini sloj dublji s povoljnim fizikim osobinama zemljita, koren se jae razvija i prodire dublje.

Kod penice se razlikuju dve vrste korenova primarni i sekundarni. Primarni (klicini korenii) pojavljuju se u vreme klijanja i nicanja. Penica klije njaee sa 3-5 primarnih korenia, a moe biti i vie. Kod jarih sorti broj primarnih korenia je oko tri. Na krajevim mnogobrojnih ogranaka primarnih i sekundarnih korenova nalaze se korenove dlaice, koje se nalaze na duini 0.1- 1.5 cm od kraja korena i pri rastu one prate vrh korena. Graa biljke penice Korenove dlaice

Obrazovanje i rast korenova penice zavisi od odreenih uslova (temperatura, vlanost zemljita, aeracije, zbijenosti zemljita, ubrenja i svetlosti). Najpovoljnija temperatura za uveanje korenove mase penice je oko 200C. Ako je temperatura oko 100C, tada ima manji broj korenova ali su krupniji, beli i zdravi. A ako se temperatura povea oko 400C, korenovi postaju tanki kao nit.

Smatra se da je optimalna vlanost za rast korenova penice u poljskim uslovima u granicama 60-70% od poljskog vodnog kapaciteta. Poveanje na 80-90% vlanosti, negativno utie na rast korena. Pri tome je bitan dovoljan pristup vazduha korenju, odnosno najbolji odnos izmeu vode i vazduha je 75 : 25.

Na razvie korenovog sistema penice veliku ulogu ima prisustvo hranjivih elemenata u zemljitu kao i odnos pojedinih elemenata ishrane. Ravnotea izmeu korena i nadzemnog dela penice se pri tome ne sme poremetiti. Naime, velika koliina azota uveava rast nadzemnog dela vie nego rast korena. To je sluaj kada je nepravilan odnos izmeu azota i ostalih hranjivih elemenata, jer tada koliina korenja opada.

Delovi stabljike Primarna i sekundarna stablo peniceZbijenost oraninog sloja zemljita ima uticaj na rast korenovog sistema a naroito na njegovo prodiranje dublje. Najpovoljnije zemljita za razvoj korenovog sistema kada mu je zapreminska masa prividna od 1,1 do 1,25 g/cm3 (Bondarenko, 1959) a granica razvoja korenovog sistema je kod zapreminske mase 1,6 g/cm3 (Maljanov, 1597).

Svetlost se na razvoj korenovog sistema penice ispoljava kroz nadzemni deo biljke. Kada ima dovoljno svetlosti i CO2, poveava se rast korenovog sistema a suprotnom sluaju, rast korenja se zadrva ili se potpuno zaustavlja.

Stablo penice je kao kod ostalih trava cilindrina, lankovita, sastavljena iz kolenaca (nodi) i 5-6 lanaka (indernodi). Na vrnom lanku izbija cvast klas. Stablo je zeleno. Donji lanak je krai od susednog gornjeg, a srednji po duini priblino predstavlja aritmetiku sredinu susedna dva, izuzev vrnog, koji je znatno dui od ostalih i ini ak 30-40% od duine stabla.

Stablo je uglavnom upljo, izuzev kod nekih vrsta iji je vrni lanak ispod klasa ispunjen parenhimskim tkivom. Penica ima osobinu da se bokori (busa), odnosno da stvara nove izdanke (stabla), te se razlikuje primarno i sekundarno ili bono stablo. Oni izbijaju iz vora bokorenja (busanja). Sekundarna stabla imaju svoje korenove, te se bokor moe izdeliti na samostalne vlati (stabla). Stablo penice je relativno vrsto zahvaljujui specifinoj anatomskoj grai.

List penice sainjavaju list rukavac (usmina, vagina) i liska (lamina). Lisni rukavac obuhvata stabljiku i privren je za nju lisnim kolencem koje se nalaze na stablovom kolencu. Graa lista penice Lisni rukavac penice

Na lisnom rukavcu se javljaju izrasline u obliku dva roia (auriculae) i u vidu jazika (ligulae). Po obliku ligule i auricule mogu se razlikovati vrste penice pa ak i sote. Kod penice su roii (auriculae) srednje razvijeni sa dlaicama i srednje razvijenim jezikom. Liska je duga, linearne grae, sa izraenim srednjim nervom. Broj listova na stablu odgovara broju lanaka. U penice su najrazvijeniji gornji i srednji listovi.

Cvetovi su skupljeni u cvast-klas. Klas se sastoji iz vretena koje je lankovito (u cik-cak) i veecvetnih klasia, koji su smeteni na vrhu lanka po jedan klasi. Klas po grai moe biti rastresit ili zbijen, to zavisi od vrste, odnosno sorte. Klasi se sastoji od dve pleve i nekoliko cvetova (2-7). Cvetovi su postavljeni na vrlo kratkim i tankim vretencima. Svaki cvet se sastoji od dve plevice (lemma i palea), i dve pleviice (lodiculae), tri pranika i jednog tuka sa dva perasta iga. U osjatih formi na spoljnoj plevici izbija osje pri emu su najdue kod srednjih klasia. U formi bez osja (iulje) nalaze se izrataji u vidu zubaca. Plevice tite pranike i tuak, a kasnije zrno u formiranju od nepovoljnih uticaja spoljne sredine.

Delovi klasia penice -1. pleva, 2-spoljna plevica, 3-unutranja plevica, 4. pranici, 5. ig; B)-Tuak (ig) sa plodnicim, C) Cvet penice, D) Shema klasnog vretena i shema cveta penice (desno)Plevice su nenije grae od pleve, a po obliku se razlikuju jedna od druge - gornja plevica (palea superior) ima dva nerva sa bonim posvrnuem unutar i donja plevica (palea inferior) , koja se naginje prema plevi i u vidu je unia.

Izmeu pleva i plevica u sredini cveta nalazi se tuak. On se sastoji od plodnika i dvoperog iga. Pera iga su do cvetanja priljubljena, a pri cvetanju se razdvajaju. Okrueni su sa 3 pranika.

Izmeu spoljane plevice i plodnika, neposredno uz plevicu, nalaze se dve male, tanke, bezbojne opne sa dugim rescima po ivicama. To su pleviice (lodiculae). U vreme cvetanja lodikule bubre pri emu razdvajaju u stranu plevice i otkrivaju pranike i tuak cveta. Kasnije njihovo bubrenje slabi, razdvojene plevice se skupljaju a unutranji delovi cveta se ponovo zatvaraju.

Zrno penice koje je ujedno i plod, naziva se jo krupa, peno (caryopsis). Ono moe biti razliite krupnoe, oblika i boje, zavisno od vrste i sorte. Na preseku zrno moe imti staklavu ili branavu grau.

Masa 1000 zrna varira u granicama 20-50 g, a u naim uslovima najee oko 40 g. Hektolitarska masa se nalazi u irokom rasponu od 60 do 84 kg. Po spoljanjem izgledu zrno moe biti golo i pleviasto.

Prema anatomskoj (unutranjoj) grai zrno penice se sastoji od tri glavna dela: omotaa, endosperma i klice. Na omotau zrna razlikuje se spoljanji deo koji predstavlja omota ploda (perikarp). On se sastoji iz dva sloja. Ispod njega se nalaze dva sloja omotaa semena (perisperm) ili semenjaa.

Presek zrna penice Graa klasia penice

Klica (embrio) je najmanji i bioloki najvaniji deo zrna. Njena teina iznosi 1.5-3% ukupne teine zrna. Klica u sebi sadri zaete sve budue organe biljke. Ona se sastoji od klicinog titia (scutelum), klicine stabljike (plumula), klicinog listia (coleoptila) i klicinog korenia (radicula). Klicin titi se nalazi neposredno uz endosperm, a uloga mu je da snabdeva klicu hranu pri klijanju. Klicin listi titi klicino stabaoce prilikom nicanja.

Endosperm je najvei deo zrna penice (oko 86%) od ukupne teine zrna. U njemu su smetene zalihe hranljivih mterija za ishranu klice pri klijanju i nicanju. Sloj endosperma, kojeg sainjavaju elije sa zadebljalim zidovima ispunjenih sadrajem tamnoute boje naziva se aleuronski sloj. On je bogat belanevinama (bez glutenina). Ulje u aleuronskom sloju ima zatitnu ulogu od vlage. U sredinjem delu endosperma se nalaze skrobna zrnca razliitog oblika i veliine.

Proces klijanja penice

Hemijski sastav i kvalitet zrna penice

Voda se nalazi u granicama 10-14%, sadraj vode iznad 15% je nepovoljan, jer se zrno teko uva (kvari se). Sadraj masti u zrnu je 1.5-2%, i to naveim delom u klici. Pri sloenoj meljavi klica se odvaja pa se brano moe due uvati da se ne uegne.

Hemijski sasta zrna penice odlikuje se sledeim prosenim pokazateljima.

Hemijski sastav zrna penice (podaci vie autora)

AutorVodaProteiniMastiUgljenihidratiCelulozaPepeo

Jonard P.et.al13.012.41.969.11.91.7

Volf14.413.01.566.43.01.7

Hlynka J.10.013.21.969.02.91.8

Gerard13.616.82.063.82.21.8

Nostovskij10.217.52.065.82.52.0

Celuloza se nalazi u omotau ploda i semena sa udelom od 2-3%. Sadraj celuloze je vei kod penice gajene u vlanim krajevima i kod sitnozrnih sorti.

Ugljeni hidrati ili bezazotne ekstraktivne materije se nalaze glavnom u endospermu (64-69%). Skrob je glavni sastojak ovih materija. Ostale materije su trani eer, maltoza a ima ih oko 10%.

Pepeo (mineralne materije) se nalaze u koliini od 1.7-2.0%, a zastupljene su uglavnom u omotau zrna. Ove materije ine fosfor (50%), kalijum (20-30%), kalcijum, magnezijum, silicijum, gvoe.

Proteini su u zrnu penice zastupljeni u znatno irim granicama nego to je rezultatatima navedenih autora prikazano. Sadraj proteina zavisi od mnogo faktora, vrste i sorte penice, klimatskih uslova, tipa zemljita i njegovih fiziko-hemijskih osobina. Ozime penice imaju manje proteina od jare, meka manje od tvrde, branave manje od staklave. Penice gajene u vlanom klimatu imaju manje proteina od onih gajenih u suvom klimatu. Sadraj proteina penica gajenih u naim krajevima kree se u rasponu od 13 do 15% to zavisi od podruja gajenja, agrotehnike i godine gajenja.

U zrnu penice nalaze se uglavnom sledee etiri vrste proteina: albumin, globulin, glijadin i glutenin. Najvie ih je u perifernom sloju zrna (aleuronski sloj) a manje u sredienjem delu odnosno endospermu. Albumin se rastvara u vodi, globulin se rastvara u rastvoru kuhinjske soli. Proteini koje se ne rastvaraju u vodi ine tzv., lepak i sastavljen je od glijadina i glutenina. Glutenin ima osobine elastinosti i rastvorljivosti dok se glijadin slabo rastee, a prilikom suenja postaje tvrd i prozraan. Od koliinskog odnosa glutenina i glijadina i njihovih kvaliteta, zavisi i kvalitet lepka. Ako je lepak kvalitetan, donosno rastegljiv i elastian, omoguava dobijanje dobrog testa i poroznog hleba. Odnos glutenina i glijadina treba da bude 1:1.

U pogledu aminokiselinskog sastava, penino zrno je bogato svim esencijalnim aminokiselinama, naroito glutaminskom kiselinom i lizinom (bogatije od svih ita osim rai koji ima istu koliinu lizina).

Albumini i globulini su bogatiji sa sadrajem lizina etiri puta, triptofana tri puta i metionina dva puta od frakcije belanevina koji obrazuju lepak. Meutim, sadraj albumina i globulina u zrnu je mali od 10 do 15%, (Jevti, 1992).

Vitamini se najvie nalaze u klici, a manje u drugim delovim zrna, a to su B1, B2, E. K, PP.

Bioloke osobine penice

Ozima i jara penica se razlikuju po vremenu setve jer to njihove bioloke osobine zahtevaju. Mnogo je sorata poevi od ozimih, poluozimih (fakultativnih) i jarih koje imaju posebne zahteve pema uslovima spoljne sredine i ukoliko ti uslovi nisu ispunjeni, penica nee dati plod. Naime, ozime sorte penice u stadijumu jarovizacije trae sniene temperature (od 0 do 100C) u toku 10-35 dana. Ako ti uslovi nisu ispunjeni, ona se ne moe razvijati niti doneti stablo, klas i plod. Jare penice meutim, posejane rano u prolee razvie se normalno i donee plod, jer ima manje zahteve za snienim temperaturama u stadijumu jarovizacije (5-100C u toku 7-12 dana).

U zrnu penice klica (embrio) se nalazi u latentnom stanju, to znai da su u normalnim uslovima uvanja zrna ivotne funkcije svedene na minimum. Da bi poeo intenzivan ivot biljke, odnosno da bi seme klijalo, potrebni su odgovarajui uslovi: odgovarajua vlanost, toplota i pristup vazduha. U svom ivotnom ciklusu biljke prolaze kroz sledee razvojne faze, kao to su:

Klijanje i nicanje. Penica moe klijati i na temperaturi od 10C ali proces tee sporo. Optimalna temperatura klijanja je 15 200 C a maksimalna 350C. proizvodni optimum za klijanje je 6-120C uz uslov da seme upije 45 - 50 % vode od svoje teine. Pri optimalnim uslovima tempeature i vlage, zrno za 2-3 dana nabubri kada je spremno za klijanje. U nabubrelom zrnu poinju sloeni biohemijski procesi u smislu aktiviranja fermenata koji izazivaju razlaganje skroba, proteina i masti na prostije oblike koje klica usvaja u toku svog rasta. Prvo se pojavljuje klicin koreni, a zatim klicino stabaoce. Kod penice izbije 3-5 primarnih klicinih korenia a nekad i vie. Klicino stabaoce poinje da raste odmah posle izbijanja klicinih korenia. Ono je zatieno klicinim listiem koji ima oblik klice. Kada se stabaoce pojavi na povrini zemlje, klicin listi se otvori i iz njega izbije prvi pravi list. Tada nastupa nicanje. Pri porastu ka povrini zemljita klicino stabaoce stvara kolenca, iz kojih e se kasnije razviti sekunarni korenovi.

Primarni korenii Nicanje penice Duina perioda od setve do nicanja u zavisnosti je od temperature, vlanosti zemljita i dubini setve. Da bi klijanca probio debljinu zemljita od 1 cm, potrebna mu je suma temperatura od 10 do 120C. Duina perioda od setve do nicanja izraava se sumom srednjih dnevnih tempratura a moe se izraunati po sledeoj formuli:

gde je t0=suma srednjih dnevnih temperatura, n= dubina setve, 50= suma srednje dnevnih temperatura do poetka klijanja, 10= suma srednjih dnevnih temperatura za 1 cm sloja zemljita kroz koji prolazi klijanac, 20= suma srednjih dnevnih temperatura potrebnih da klijanac izraste 2-3 cm nad zemljom. Na osnovu toga, moe se odrediti broj dana od setve do nicanja, ako se zna da za klijanje temperaturna suma treba da bude 50-600C,a za svaki centimetar sloja zemljita (koji klijanac treba da proe do povrine) suma srednjih dnevnih temperatura treba da iznosi 10-220C. za to izraunavanje, koristi se sledea formula:

-gde je t = srednje dnevna temperatura, a ostale veliine objanjene su u prethodnoj formuli. Navest emo jedan primer. Ako je dubina setve iznosila 4 cm (n), a srednja devna temperatura (t) iznosila je 90C, tada e broj dana od setve i nicanja iznositi:

Sa kasnijom setvom se vreme od setve do nicanja produava, ali ukupna suma aktivnih srednjih dnevnih temperatura skoro ostaje ista. U svim ostalim uslovima suma aktivnih temperatura za period setva-nicanje iznosi u proseku oko 1200C.

Ukorenjavanje nije drugo do porast i razvie ila i ilica korenovog sistema. Korenovi penice u prvo vreme rastu bre od nadzemnog dela, naroito pri optimalnoj vlanosti zemljita, koji se moe postii navodnjavanjem.

U fazi nicanja formira se primarni koren koji, iskljuivo u poetku, snabdeva mladu biljku vodom i hranom. U daljem razvoju biljke poinje razvoj sekundarnog korena iz vora bokorenja, koji formira u fazi tri stalna lista. Primarni koreni rastu vie u dubinu i ostaju do kraja ivota biljke. Sekundarndi korenovi se nazivaju jo stabljikini korenovi a razvijaju se iz vora bokorenja. Produktivnost biljke je vea to je jae razvije korenov sistem.

Najvei deo korenovog sistema penice formira se u oraninom sloju. Koliina korenja u dubljim slojevima zavisi od naina obrade i ubrenja, te stanja vlage u zemljitu. Isto tako, znaajan uticaj imaju aeracija i temperatura zemljita.

Shema ukorenjavanja penice

Bokorenje (busanje) predstavlja poseban nain podzemnog grananja stabla i stvaranja izdanaka koji obrazuju biljke pnice iz vora bokorenja ili vora busanja. On se razvija ispod povrine zemlje, i to na jednom kolenu koji je najblii do povrine zemlje, mada se moe stvoriti i vie vorova. vor bokorenja se formira posle pojave prvog lista, a u fazi 3 lista je ve potpuno formiran. U voru bokorenja smeteni su svi delovi budue biljke. Pri optimalnoj vlanosti i temperaturi od 15 do170 C bokorenje nastupa 14 - 15 dana nakon nicanja. Pri niim temperaturama, bokorenje se usporava, a ako temperatura padne ispod 60C, bokorenje i ukorenjevanje prestaje. Isto tako, ono se prekida kada temperatura pree 200C. esto svi izdanci koje se obrazuju u procesu bokorenja ne daju stabla s klasovima, te stoga razlikujemo opte ili ukupno bokorenje a to je ukupni broj izdanaka po jednoj biljci, i produktivno bokorenje koje je broj izdanaka po jednoj biljci koji imaju klas. Broj izdanaka po jednoj biljci moe biti veoma velik, ali broj produktivnih stabala iznosti 2-3, to zavisi od sorte i uslova bokorenja, a naroito od dubine setve i gustine biljaka.

Bokor penice

Vlatanje ili porast u stabljiku (kolenenje). Stablo se sa kratkim lancima (internodijima) formira jo u periodu bokorenja. lanci su tada vrlo mali a njihova duina ne prelazi prenik stabljike. Pri zavretku bokorenja, lanci poinju da se izduuju, pa se stablo pojavljuje na povrini zemljita. Od tada biljka prelazi u novu fazu razvoja - vlatanje.

Poetak vlatanja treba smatrati onda, kada se unutar lisnog rukavca glavne stabljike moe napipati stabljikino kolence (nodi). Stablo penice obino ima pet lanaka. Duina prvog lanka je neznatna a iznosi 3-4 cm. Meutim, pri povoljnoj vlanosti, poveanoj temperaturi duina prvog lanka moe iznositi i 10 cm. Svaki sledei lanak je dui od donjeg a krai od gornjeg. Po duini je priblino ravan aritmetikoj sredini susednih lanaka. Stablo penice se izduuje i posle klasanja, to se uglavnom odnosi na izduivanje poslednjeg lanka. Duina tog lanka je najvea i iznosi oko 30% a kadkad i vie od celokupne duine stabljike. Jako izduivanje prvog i drugog lanka je nepovoljno jer upozorava na mogunost poleganja penice. U periodu vlatanja nadzemni deo jako uveava svoju masu, a naroito se poveava lisna za pet i vie puta u odnosu na povrinu u punom bokorenju. Istodobno se naruava odnos izmeu povrine korenja u korist povrine lista. Dok u periodu bokorenja odnos povrine lista prema aktivno upijajuoj povrini korena iznosi 1 :75 , u vlatanju iznosi 1 : 35 , pa se faza vlatanja smatra kritinom fazom na nedostatak vlage (Jevti, 1992). Faza vlatanja kod ranih sorti traje 19 - 45 dana, a kod kasnih 20-45 dana, u zavisnosti od vremena setve i vremenskih uslova u toku vegetacije. Duina ovog perioda znatno utie i na stvaranje elemenata prinosa, jer u ovoj fazi protiu IV, V, VI i VII etapa organogeneze, koje su presudne za broja klasaka, cvetova i njihovu fertilnost. Za normalan prolaz ove faze potrebni su optimalna vlanost, optimalna mineralna ishrana i temperatura najmanje od 150 C. Ovoj fenolokoj fazi prethode unutranje promene vezane za formiranje generativnih organa, a to su stadijum jarovizacije i svetlosni stadiju. Stadijumi jarovizacije ozime penice prolaze na temperaturama od 0 do 100C, a svetlosni stadijum pri uslovima od 14 i vie asova osvetljenosti u toku dana. Na taj se nain omoguava penici da pree iz vegetativne u generativnu fazu razvoja.

Klasanje je fenofaza u kojoj klas izlazi iz lisnog rukavca. Meutim, formiranje klasa poinje vrlo rano, u poetku bokorenja. Kod ozimih sorti penice, formiranje elemenata klasa (vreteno klasa, klasii a na klasiima cvetovi) poenje rano u prolee kada se zavri stadijum jarovizacije. Tada su veoma vani uslovi spoljanje sredine, jer od ovih zavisi veliina klasa, broj klasia u broj cvetova u klasiima. U klasu se mogu formirati 22-44 klasia (VI etapa organogeneze), od kojih samo 14-18 mogu biti razvijena ako u to vreme uslovi sredine ne budu potpuno povoljni. Takoe se u klasiima moe formirati 4-5, pa ak i 7 cvetova (V etapa organogeneze), ali e ostati razvijena samo 1-3, a kadkad i manje. Na nedovoljno plodnim zemljitima, klas ne dostie normalnu veliinu, sa manjim brojem njegovih elemenata.

Viak azota uveava veliinu klasa i broj cvetova, mada se produava formiranje klasa. Dovoljna koliina fosfora ubrzava navedeni proces, obezbeuje bolje formiranje pranika i plodnika to znai da smanjuje sterilnost na najmanju moguu meru. Nasuprot tome, nedostatak fosfora u to vreme ( naroito u VI, VII, VIII i IX etapi organogeneze) dovodi do sterilnosti.

Cvetanje nastupa odmah posle klasanja, a manifestuje se rasprskavanjem pojedinih pranih kesica i opraivanjem posle ega pranici izlaze izvan cveta. Ovakav nain cvetanja obezbeuje samooplodnju, stoga je penica samooplodna biljka. Penici u doba cvetanja najvie odgovara umereno toplo vreme i umerena vlanost, kada su none temperature od 110C, a dnevne do 250C, a najvie 300C. Penica njintenzivnije cveta od 9-14 asova. Cvetanje poinje od sredine klasa. U jednom klasu cvetanje traje 3-5 dana, a u celom polju 6-7 dana.

Cvetanje penice

Oplodnja, formiranje, nalivanje i sazrevanje zrna. U povoljnim uslovima opraivanja (6-12 asova) dolazi do oplodnje, a odmah zatim poinje razvoj klice, endosperma i omotaa i kao rezultat toga obrazuje se zrno. S procesom formiranja klice, endosperma i omotaa ide i nakupljanje suvih materija kao to su jedinjenja pepela, ugljenih hidrata, proteina, masti i ostalog. Ugljeni hidrati su predstavljeni pre svega u formi skroba.

Formiranje zrna protie od oplodnje do mlenogg stanja. Na kraju etape, zrno dostie konanu duinu, ali je jo neispunjeno. Zrno je jo zeleno i sadri od 65 do 80% vode. Duina ove faze traje 20 dana.

Etape zrenja zrna peniceNalivanje zrna poinje poetkom mlenost stanja do poetka votane zrelosti. U vreme nalivanja intenzivno se poveava teina suve materije zrna. Na kraju faze zrno dostie svoju maksimalnu masu. Zrno se razvija u irinu i debljinu te potpuno gubi zelenu boju. Ova etapa se zavrava kada sadraj vode u zrnu padne na 40%. U procesu nalivanja, zrno prolazi kroz dva stanja mleno i testasto stanje. U mlenom stanju zrno postie svoju potpunu duinu, po boji je zeleno, konzistencija sadraja zrna je itko mlena, a klica postaje primetna. Biljke u to vreme imaju svoju zelenu boju, ali poinju da ute i odumiru donji listovi. U stanju testa, zrno je puno, sjajno, s lene strane ukasto a konzistencija endosperma testasta ili sirasta. Pri pritisku, sadraj semena izlazi iz omotaa. Zelena boja je sauvana po brazdici i u zoni klice. Biljke u to vreme postaju sve ue, mada zelenu boju sauvaju jo vrni listovi kao i lanci stablo i pleve. Duina nalivanja zrna traje 16-22dana.

Faza votane zrelosti traje 6-8 dana a ponekad i vie. Ova faza se deli na tri perioda: poetak, sredinu i kraj. Poetak votane zrelosti se odlikuje gubljenjem zelene boje zrna, zrno se lako ree noktom a pri pritisku se ne istiskuje sadraj iz omotaa. Sredina votane zrelosti ima sledea obeleja: endosperm je beo, branast ili staklast ali se jo moe rezati noktom.Vlanost zrna je 35-25%. Kraj votane zrelosti je stanje blisko punoj zrelosti, ali se i razlikuje od nje. Biljke na kraju votane zrelosti postaju ute, listovi odumiru, zrno se ne ree noktom ali ostaje trag nokta. Veliina i boja zrna su slini zrnu u punoj zrelosti. Vlanost zrna je 21-24%. Duina votane zrelosti je vrlo podlona kolebanjima, pa se u sunim i toplim uslovima ona moe skratiti na 3-4 dana, dok se u vlanim uslovima i vlanim rejonima moe produiti na 20 i vie dana. Prirast suve materije se u ovoj fazi prekida i to onda kada vlaga zrna dostigne vrednost 40-36%.

Puna zrelost se deli na dva perioda, a to su poetak pune zrelosti i puna zrelost. Zrno u poetku pune zrelosti sadri 20-13% vode, tvrdo je. Puna zrelost nastupa pri vlazi od 17-16%, koja moe da se smanji na 15-14%, pa ak do 11% u zavisnosti od vremenskih uslova.

Pored navedenih faza zrenja zrna penice, postoji i fizioloka zrelost. To je stanje zrelosti penice, kada zrno ima sposobnost normalne reprodukcije. Fizioloka zrelost zavisno od tipa i sorte penice, nastupa od mlenog stanja do pune zrelosti.

Etape organogeneze generativnih organa penice

Svaka etapa organogeneze se odlikuje odreenom morfologijom generativnih organa, kao kompleksom koji uslovljavaju rast i razvie organa u toj etapi.

Poetne etape organogeneze su (I,II i III) vezane za prve stadijume razvia, odnosno za stadijume jarovizacije i svetlosni stadijum. Do zavretka stadiuma jarovizacije, penica formira samo vegetatvinu masu. U tom stadijum prolaze fenofaze klijanja, nicanja, ukorenjavanja i bokorenja. U svetlosnom stadijumu nastupa generativna faza koja se odlikuje diferenciranjem konusa rasta na segmente (zaeci lanaka klasa). Dalji razvoj i formiranje klasia nastupa tek po prelazu svetlosnog stadijuma.

Postoji 12 etapa organogeneze (Kuperman, 1982). Karakteristike pojedinih faza, prikazani su u sledeoj tabeli.

Etape organogeneze kod penice

Etape organogenezeOpis etapa organogeneze

I etapaNediferencirani konus rasta

II etapaUbrzano diferenciranje zaetaka kolenaca stabljike i lanaka, te zaetaka lisnih rukavaca

III etapaIzduivanje konusa rasta. To je ve generativna faza.

IV etapaFormiranja zeetaka klasia u klasu.

VetapaPoetka formiranja elemenata klasia i cvetova

VI etapaFormiranje pranika i tuka

VII etapaIzduivanje lanaka vretena klasa i porast osja.

VIII etapaKlasanje

IX etapaCvetanje

X etapaOplodnja i formiranje zigota

XI etapaFormiranje klice i endosperma

XII etapaSazrevanje

etape organogeneze kod penice Konus rasta klasa pemice u IV etapi organogeneze

Pojedine etape su vezane za prolaz kroz odreene fenofaze, posebno IV i V etapa, koje se poklapaju sa fenolokom fazom vlatanja.

Uslovi uspevanja

Penica se gaji u vrlo razliitim klimatskim uslovima, zahvaljujui biolokim osobinama i sposobnostima prilagoavanja. Ona se uglavnom gaji u rejonima umerene temperature pod semihumidnim i semiaridnim uslovima. Najvaniji klimatski rejoni penice su Evropa (podruje Mediterana, Panonska nizija i dunavski bazen), juni delovi biveg SSSR-a, severozapadna Indija, istono-centralni deo Kine, pojedinani delovi Severne Amerike (prerijski rejon), Argentina (pampasi) i jugoistona Australija.

Potrebe penice prema vodi

Najvei prinos i kvalitet penice postie se u rejonima sa ukupnim godinjim koliinama padavina od 650 do 750 mm, pod uslovom da su padavine u toku godine relativno dobro rasporeene. Na naem podruju koliina godinjih padavina se nalazi u okviru ovih granica, ali je njihov raspored nepovoljniji. Meutim, nizom agrotehnikih mera (pravilnom dubinom oranja, presetvenom pripremom) mogue je obezbediti bolju snabdevenost biljaka penice vlagom, kao i racionalnije koritenje vode u toku vegetacije, te predsetvenim navodnjavanjem ili nakon setve, zatim neposredno pred vlatanje i u fazi nalivanja zrna. Moe se smatrati da je obezbeenost biljaka vlagom uglavnom dovoljna ako je ceo horizont kroz koji prodire korenov sistem dovoljno prokvaen (1.5-2.5 m dubine).

U toku svog razvoja, penica zahteva odreenu koliinu vode u zemljitu. Klijanje se prekida kada sadraj vode u zemljitu padne ispod 30% od punog vodnog kapaciteta. Ako je nedostatak vlage u zemljitu na kraju bokorenja, kada se zavrava formiranje klasaka, to e se odraziti na smanjenje duine klasa i broja klasia u klasu. Nedostatak vlage u fazi vlatanja je kritina ne samo usled znatnije potronje vode od strane biljaka penice, to se moe smatrati apsolutnim ili stvarnim nedostatkom, ve zbog toga to se u ovoj fazi remeti odnos izmeu lisne povrine i aktivno upijajue povrine korena (Jevti, 1992). Naime, usled brzog razvoja lisne povrine u fazi vlatanja, odnos povrine lista i prema aktivnoj povrini korena se smanjuje, pa je to jedan od razloga to je faza vlatanja, kritina u pogledu potreba penice za vodom. (Jevti, 1992).

Nedostatak vlage u zemljitu u vreme klasanja i cvetanja jo vie uveava broj neplodnih klasia, ponekad neplodnost moe iznositi i 100%.

Prema tome, kritini period penice za vlagom su:

a) period setve i nicanja,

b) period vlatanja,

c) period klasanja i nalivanja zrna.

U globalu reeno, optimalna vlanost zemljita za penicu koleba se u proseku oko 80-85% od poljskog vodnog kapacitet u fazi klasanja, 65-70% u fazi bokorenja, 65-70% u fazi nalivanja zrna, ako je relativna vlaga vazduha povoljna.

Odnos penice prema temperaturi

Visokim temperaturama u vegetaciji penice smatraju se vrednosti u granicama od 25 do 300C.Temperature iznad 300C se smatraju visokim. Visoke i veoma visoke temperature vazduha su tetne za penicu. Veoma visoka temperatura iznad 400C u prisustvu suvih vetrova naruava kod biljaka fotosintezu, usporava im rast, a moe izazvati uginue biljaka. S obzirom da su visoke temperature vezane uz vrlo nisku relativnu vlanost vazduha, koji ima isto tako negativan uticaj na oplodnju. Ako su visoke temperture u fazi formiranja i nalivanja zrna, dovodi do slabe ispunjenosti zrna, njegove turosti i prevremenog sazrevanja. To se tada naziva prisilna zrioba.

Kada se govori o dejstvu niskih temperatura na biljku penice, uvek se misli na temperturu vazduha iznad povrine zemljita. Sve dananje sorte penice imaju izvesnu zadovoljavajui otpornost na niske temperature. Meutim, postoji vea opasnost ugibanja biljaka penice usled golomrazice, odnosno kada zemljite ili usev nije pokriven snenim pokrivaem. Golomrazica izvlai iz zemljite mlade biljice penice, prekida kontakt korenia zemljita, biljka izmrzne i ugiba. Ako je usev pokriven snenim pokrivaem ta opasnost ne postoji jer temperature ispod snenog pokrivaa mogu da budu 10-150C vee nego temperature iznad njega. Postoje sluajevi ugibanja ozime penice, ak veoma otpornih sorti pa ak pri manjim mrazevima. Stoga, za uspeno prezimljavanje penice, treba obezbediti pravovremenu setvu i odgovarajua mineralnu ishranu, koje e im omoguiti nesmetano kalenje i takav razvoj da u stadijumu jarovizacije prou zimu.

Otpornost prema mrazu i kaljenja biljaka poinje jo u jesen, kada se u nonim asovima postepeno sniava temperatura vazduha. Proces kaljenja u tom periodu odlikuje se znatnim poveanjem sadraja eera u listovima a naroito u voru bokorenja ozime penice. Kod ozime penice nakupljaju se pre svega disaharidi (saharoza) i monosaharidi (glukoza). Mehanizam ove pojave sastoji se u tome, da se u toku dana kada su temperature vazduha pozitivne vri fotosinteza, a u nonim uslovima kada je temperatura znatno nia, usporava se disanje i rast, to dovodi do nakupljanja eera. Nakupljeni eer znatno sniava taku mrnjenja. Osim toga, u procesu kalenja, protie hidroliza disaharida, to omoguava poveanje osmotskog pritiska elije a u vezi s tim i otpornost prema mrazevima. Posle nakupljanja rezervnih materija pri prelazu na tamperature ispod 00C, koja odreuje stepen prve faze kalenja, penica lako izdrava temperaturu od -10 do -120C.

Druga faza kalenja poinje pri temperaturama od -2 do -70C. U ovoj fazi kalenja, dolazi do obezvodnjavanja elija u listovima i voru bokorenja uz poveanje suve materije. Tada se i otpornost prema mrazu poveava. Neke sorte penice mogu tada da podnesu temperature od -15 do -200C.

Odnos penice prema zemljitu

Penici najvie odgovaraju plodna, duboka i umereno vlana zemljita, blage reakcije (ernozem, livadske crnice, plodnije gajnjae,crvenice, krene smonice i aluvijumi bez domaaja vode). Na ostalim (anormalnim) zemljitima se uz mere popravke, unoenja odgovarajuih vrsta i koliina ubriva,mogue je dobiti visoke prinose, izuzev peskovitih i skeletoidnih zemljita.Odnos penice prema mineralnoj ishrani

Ve u prvim danima ivota biljke penice poinju da usvajaju hranljive materije iz zemljita. Veliki je broj hranjljivih elemenata koje biljke uzimaju korenovim sistemom iz zemljita. Ustanovljeno je da ih ima oko 15, a to su najveim delom silicijum, azot, kalijum, fosfor, kalcijum i magnezijum, a za normalan rast i razvie potrebni su jo gvoe i sumpor, a neophodni su i mikroelementi (Zn, Ni, Mn, B, Cu, Co i dr).

Pravilna ishrana azotom vana je u toku celog ivota biljke. Ona je naroito znaajna u formiranju klasa i diferencijaciji klasia u klasu odnosno, u fazi bokorenja i vlatanju, tj., u III, IV i V etapi organogeneze. Pored toga, ishrana azotom je vana u fazi klasanja i nalivanja zrna. Ako je u svim ovim fazama obezbeena dovoljna koliina azota uz pravilan odnos sa ostalim hranjivim elementima, onda su obezbeene osnovne komponente prinosa (broj klasova, broj zrna u klasu i masa 1000 zrna). Ako nema dovoljno azota, list penice uti, zatim propada, stabljike su tanke, bokorenje slabo, list je uzak. Ni prevelika koliina azota nije dobra, jer utie na produenje vegetacije, a osim toga produava internodije (posebno prvi i drugi) te dolazi do poleganja penice.

Fosfor ima takoe veliki znaaj na prinos penice. On utie na razvoj korenovog sistema i bokorenje, na aktivnije usvajanje azota, skraivanje vegetacije, poveanje otpornosti prema niskim temperaturama i nepovoljnim uslovima u doba nalivanja i sazrevanja zrna. Najvee potrebe za fosforom su u toku prvih 4 do 5 nedelja, zatim u vreme formiranja pranika i tuka (do VI etape organogeneze). Kasnije, intenzitet potreba se stalno smanjuje i pri kraju vegetacije se svodi na minimalne vrednosti.

Usled nedostatka fosfora, biljke penice imaju slabe stabljike, zakasnelo bokorenje, sitne klasove i karakteristino sitno, plavkasto-zeleno lie sa crvenkastim takama koje se javljaju i na stabljici.

Premda penica prinosom iznosi dosta kalijuma, njegov znaaj u ishrani je u poreenju sa azotom i fosforom, neto manji. Nedostatak kalijuma zadrava porast biljaka, osetljivije su na klimatske ekstreme, smanjuje kvalitet zrna. Tempo usvajanja kalijuma je slian kao kod azota, dakle do kraja razvia ali uglavnom do faze cvatnje.

Kalcijum je neophodan element u toku celog ivota biljke. Nedostatak kalcijuma utie na nedovoljnu razvijenost korenovog sistema. Meutim, nedostatak kalcijuma je izuzetna pojava, a uloga mu je posredna jer utie na reakciju zemljinog rastvora, a preko ovog na mikrobioloku aktivnost zemljita.

U pogledu pH sredine, najvei prinos penice se dobije pri neutralnoj reakciji zemljita (pH=7.0), mada je ona tolerantna na izvesna manja odstupanja od te pH vrednosti.

Za normalan rast i razvoj penice, potrebno je u hranljivoj sredini obezbediti pristupanost gvoa, mangana i sumpora, koji se u zemljitu nalaze u nedovoljnim koliinama, iako je nedostatak ostalih mikroelemenat rea pojava.

Tehnologija proizvodnje penice

U prethodnim izlaganjima, date su bioloke osobine biljke penice, koje pored ostalog, ine osnovu za pravilnu, savremenu intenzivnu tehnologiju proizvodnje. U poglavlju o agrotehnici proizvodnje emo na osnovu dosadanjih naunih saznanja o biologiji penice, i tehnikih i drugih mogunosti, dati principe agrotehnike ovog useva, kako bi u svim rejonima u nas mogla posluiti studentima i strunjacima kao prirunik.

Izbor sorte

Pravilan izbor sorte za odreeni rejon daje odgovarajuu sigurnost u proizvodnji, jer neuspesi u proizvodnji esto nastaju zbog nepravilno odabranog sortimenta, nepravilne procentualne zastupljenosti sorti, kao i zbog nepoznavanja specifinosti u gajenju pojedinih sorti.

Kod nas se u proizvodnji nalaze uglavnom visokorodne domae sorte. One se u pogledu ozimosti mogu svrstati u tri grupe: slabe, srednje i dobre ozimosti. Nae sorte imaju uglavnom zadovoljavajuu otpornost na zimu i mrazeve u naim agroekolokim uslovima. Neke od njih imaju vrlo visoku otpornost na mrazeve (npr. partizanka).

Najrairenije sorte kod nas u proizvodnji su: Partizanka, NS rana-2, Balkan, Jugoslavija, Zvezda, itnica, Duga, Somborka, Lasta, Evropa, Jelica, Rodna, Jednota, Partizanka niska, Tanjugovka, Francuska, Italija, Pobeda, NS rana-5, Proteinka, Danica itd.

Dinaminost u promeni sortimenta je znatna i utoliko vea ukoliko je intenzitet proizvodnje vii, ali zato treba istai neke principe vane za izbor sorte, a to su:

1.Sorta mora odgovarati agroekolokim uslovima u kojima e dati najbolje rezultate.

2.Sorta mora odgovarati intenzitetu proizvodnje (agrotehnici).

3.Na gazdinstvu treba sejati najmanje 2 do 3 sorte sa razliitim biolokim i kvalitetnim osobinama.

Plodored

Pravilan plodored ima znaajnu ulogu u proizvodnji penice. Nju treba obavezno gajiti u viepoljnom plodoredu u kojem, pored penice, uestvuju i viegodinje trave, jednogodinje i viegodinje leguminoze i okopavine. Prilikom sastavljanja plodoreda, treba voditi rauna o pravilnom odnosu izmeu grupa useva, kako bi se penici a i drugim usevima omoguio odgovarajui sled odnosno povoljan predusev. Da bi se to ostvarilo, potreban je sledei odnos grupa useva: 1/3 ita, 1/3 industrijske i povrtne biljke i 1/3 krmnih biljaka. U intenzivnoj proizvodnji penice, na plodored se gleda neto slobodnije, stoga se ne tei za stvaranjem krute sheme plodoreda, ipak se mora voditi rauna o plodosmeni, odnosno predusevu, imajui u vidu principe koje su navedeni.

Povoljni predusevi trebaju da su razliite biljne vrste i da omoguavaju pravovremenu obradu zemljita za penicu. Kod nas se penica gaji najee u dvopoljnom plodoredu sa kukuruzom, pa ne postoji mogunost veeg izbora plodoreda za penicu, premda se u izvesnom procentu kao predusev pojavljuju i drugi usevi (eerna repa, graak, suncokret, soja itd). Kukuruz kao predusev za penicu moe biti dobar, prosean i ili lo, ve prema tome da li se radi o ranom, srednje ili kasnom hibridu. Pored toga penica i kukuruz imaju zajednike bolesti kao to je fuzarium.

Ostali predusevi u proseku ine oko 22% od svih povrina zasejanih penicom. Jednogodinje leguminoze (pasulj, soja i graak) su odlini predusevi jer se rano uklanjaju, pa postoji dovoljno vremena za obradu i pripremu zemljita za setvu penice. Osim toga, zemljite obogauju azotom, a povrina je ostaje relativno ista od korova. Viegodinje leguminoze kao predusev, u uslovima suvog ratarenja mogu izazvati isuivanje zemljita, te se moe dovesti u pitanje nicanje penice. Zato je potrebno ove useve ranije razorati (sredina avgusta), i primeniti predsetveno ili navodnjavanje posle setve ako je to mogue. Konoplja je dobar predusev, samo se ne sme kasniti sa osnovnom obradom, ve to uiniti odmah posle etve konoplje. eerna repa se smatra jednim od boljih preduseva, ali se ona takoer mora blagovremeno izvaditi, da bi se izvrila pravovremena obrada zemljita i setva penice. Zato se preporuuje da se gaji rani-eernati i srednje rani tip a nikako kasni tip eerne repe.

U poslednje vreme se penica gaji u kratkotrajnoj monoprodukciji (ponovljena setva) bez veih posledica, najee dve godine, ali ne due. To zahteva znatnija ulaganja naroito u pogledu zatite, iako su i tada prinosi nestabilni s odreenim padom prinosa penice gajenoj u plodoredu.

Obrada zemljita za penicu

Osnovnoj obradi zemljita za penicu mora se posvetiti duna panja. Obrada zemljita za penicu se obavlja u jesen posle skidanja preuseva. Ako je to kukuruz, etveni ostaci se usitnjavaju (tarupiraju), i odmah se ore na predvienu dubinu. Penica dobro reaguje na duboku obradu, kao i na produno delovanje duboke obrade. Obrada ne moe biti po odreenom ablonu, nego zavisi od tipa zemljita, agroekolokih uslova i sorte. Intenzivne sorte zahtevaju i intenzivnu agrotehniku.

U godinama sa vie padavina na ernozemu se ore plie, a ubrenje je jae. Posle ranih preduseva potrebno je izvriti dvofaznu obradu i prvo plitko oranje ili tanjiranje na 10 - 15 cm, s ciljem uvanja vlage i zaoravanja biljnih ostataka, a drugo oranje uz primenu mineralnih ubriva izvodi se dublje na 20 - 30 cm, zavisno od tipa zemljita. Ukoliko kao predusev imamo kukuruz i sline kulture, prethodno je nuno usitniti etvene ostatke (kukuruzovinu) i odmah orati na punu dubinu. Nakon viegodinjih leguminoza za penicu su neophodna dva oranja: prvo se izvodi plitko, a drugo do 25 cm dubine.

Predsetvena priprema zemljita ima za cilj da se stvori rastresit povrinski sloj za nesmetano klijanje semena i nicanje, te dalji pravilan razvoj mladih biljaka. U optimalnim uslovima, ako je zemljite rastresito i dovoljno slegnuto, manji je broj potrebnih operacija dopunske obrade, pa se moe izvesti samo drljanje. Meutim ako je oranje izvedeno znatno ranije, zemljite se sabija, pojavljuju se korovi, onda se u predsetvenoj obradi zemljita moraju koristiti ploni kultivatori, tanjirae i setvospremai. Ako je u vreme predsetvene pripreme zemljita sua, ona se treba obaviti u jednom potezu. Tada su najbolji agregati sastavljeni od pluga sa mrvilicom i setvospremai.

U svakom sluaju zemljite za setvu treba dobro pripremiti kombinujui prikljuna orua uz to manje gaenje pogonskom mehanizacijom. Tek posle kvalitetne predsetvene pripreme zemljita, moe se poeti sa setvom penice.

ubrenje za penicu

Primena mineralnih ubriva za penicu je dosta sloena. Pri tome treba odrediti koliinu hranjiva, odnos izmeu najvanijih hranjiva, na koji nain i u koje vreme se rasporeuje hranjiva. Posebnu panju treba posvetiti ubrenju u toku vegetacije, dakle prihranjivanju.

Koliina hranjiva za ishranu penice se mogu odrediti na osnovu iskustvenih metoda, ali je preciznije ako se koliine mineralnih ubriva odrede se na osnovu agrohemijskih analiza zemljita, odnosno koliina hraniva potrebnih za ostvarenje eljenog prinosa. Ako znamo da za proizvodnju 1000 kg/ha zrna i odgovarajue koliine slame je potrebno u proseku 25 kg azota, 13 kg P2O5 i 22 kg K2O, pa se ukupna koliina NPK ubriva (hraniva) potrebnih za odreeni prinos dobija mnoenjem planiranog prinosa i potrebama u hranivima. Ta koliina hranjiva se koriguje mogunou zemljita da bez ubrenja daje odeeni prinos, zatim naknadnim dejstvom hranjiva datim pod predusev i, najzad koeficijentom iskoritavanja hranjiva, tako da se dobiju orentacione koliine mineralnih hraniva. Odnos izmeu NPK hranjiva je veoma vaan. U naim ekolokim uslovima proizvodnje koliina pojedinih makroelemenata kree se u ovom rasponu: 60 - 140 kg/ha N; 60 - 120 kg/ha P2O5 i 60 - 100 kg/ha K2O, to daje odnos 1 : 0,6 : 0,3 - 0,6 , tako da se sva koliina fosfornih i kalijumovih i oko 1/2 azotnih ubriva primenjuju u osnovnoj odnosno dopunskoj obradi, a ostatak azota u prihranjivanju. Za unoenje pod osnovnu i predsetvenu obradu zemljita, najee se koriste kompleksna ubriva (formulacije sa naglaenim fosforom i kalijumom), a za prihrnjivanje se koriste urea, KAN i kalcijum nitrat. U cilju balansiranja odnosa NPK pod osnovnu obradu se koristi urea, naroito ako se zaoravaju etveni ostaci.

Prihranjivanje se zasniva na sledeem: a) potreba biljaka za intenzivnijom ishranom pojedinim hranljivim elementima; b) izbegavanju tetnog dejstva azota u velikim koncetracijama; c) u spreavanju ispiranja azota. Suviak azota u zemljinom rastvor moe delovati tetno u ranim fazama rasta i razvia, izazivajui neravnomeran razvoj pojedinih organa penice u smilsu jaeg razvoja nadzemnog dela penice u odnosu na koren.

Prihranjivanje penice Prihranjivanje penice UAN otopinom

O prihranjivanju postoje veoma raznolika gledita, jer su razliite prilike i sortni sastavi. Gledita se razilaze u pogledu vremena i broja prihranjivanja. U Italiji smatraju da treba prihranjivati iskljuivo azotom i to u toku zime do petka prolea (italijanska metoda). Po francuskoj metodi, treba prihranjivati samo azotom u odreenim fenolokim fazama bokorenju, vlatanju i klasanju, a po austrijskoj varijanti francuske metode pored azota treba dodavat fosfor u vlatanju, a kalijum u klasanju. Po ruskoj metodi, treba prihranjivati sa sva tri hranjiva elementa (NPK) po fazama razvia i etapama organogeneze i to onim elementima koji su neophodni za odreenu fazu razvoja.

U naim agroekolokim uslovima prihranjivanje treba obaviti odmah pri izlasku iz zime (jugoslovenska metoda), to je bioloki opravdano, zatim u poetku vlatanja, a ponekad je potrebno vriti i korekciono

prihranjivanje. Pri prihranjivanju primenom traktora, odnosno rasipaa treba nastojati da se odabere vreme kada su tete najmanje i koristiti sistem stalnih tragova. Na veim povrinama, prihranjivanje se obavlja avionom i ree helikopterom.

Setva penice

U vezi sa setvom potrebno je voditi rauna o izboru sorte, izboru i primeni semena, vremenu setve, koliini semana za setvu, nainu i dubini setve.

Izbor sorte. Vano je odabrati visokorodnu sortu koja daje stabilan prinos, pored toga, da je otporna na poleganje, izmrzavanje, suu i bolesti. Veliki broj visoko prinosnih sorata penice, meu kojima ima i takvih iji genetski potencijal prelazi 11 t/ha, prua mogunost pravilnog izbora sorata prilagoenih uslovima gajenja u pojedinim uim agrekolokim podrujima. Sve priznate sorte ne nalaze se u proizvodnji, sobzirom da stalno dolaze nove, bolje, a neke koje su priznate nikad se nisu ni irile u proizvodnji. Da bi se od odreene sorte dobili maksimalni efekti proizvoai moraju znati sve njene karakteristike (potencijal rodnosti, otpornost na niske temperature, poleganje i bolesti, kvalitet brana i hleba, zahtevi sorte u pogledu gustine setve, koliine potrebnih hraniva itd). Na gazdinstvima osim toga, treba odabrati nekoliko sorti koje se razlikuju po vremenu setve i sazrevanjai to zbog organizacijsko-tehnikih razloga jer to gazdinstvu osigurava stabilniji ukupan prinos.

Izbor i priprema semena za setvu. Seme mora biti sortno isto i poznate reprodukcije, bez biolokih i mehanikih primesa, ujednaene krupnoe i mase. Bolje je krupnije seme jer ima bolju klijavost i energiju klijanja. Ono treba da potie od reprodukcije to blie eliti premda se kod nas koristi seme prve ili najdalje druge reprodukcije. Seme mora biti dezinfikovane protiv biljnih bolesti praivima na bazi ive. Zakonom su propisani standardi kvaliteta semena koji se moraju ispotovati. Po tim standardima, najmanja istoa kod prve klase treba da iznosi 98%, a 95% kod druge klase. ivih primesa ne sme biti vie od 0.5%, a najmanja klijavost za prvu klasu 95% a za drugu klasu 90%. Sadraj vlage treba da iznosi najvie 15%.

Vreme setve treba podesiti tako da biljke uu u zimu u odreenoj kondiciji, odreenoj etapi organogeneze, koja je preduslov najboljeg i najsigurnijeg prezimljavanja. Biljke treba da uu u zimu dovoljno prekaljene i u stadijumu jarovizacije, odnosno u I i II etapi organogeneze. Fenoloka faza tako razvijenih biljaka je bokorenje. Ako se penica suvie rano poseje, tada one u zimu uu svetlosnom stadijumu zbog ega gubi otpornost na mraz. Kako nije dobro da se penica poseje rano zbog navedenih razloga, tako i kasna setva nije dobra, jer nedovoljno razvijene biljke propadaju zbog zime, a u prolee preivele biljke bre prolaze stadijume razvia i etape organogeneze, usled ega ne uspevaju formirati u potrebnoj meri elemente produkcije.

Prilikom utvrivanja optimalnog roka setve, u obzir se uzimaju vremenske prilike, tip zemljita i njegova vlanost, kvalitet osnovne i predsetvene obrade, preusev i drugi parametri. Na lakim i siromanijim zemljitima setvu treba vriti ranije nego na strukturnim i dovoljno vlanim zemljitima. Ako se predvia napad nekog tetnika (bauljar, hesenska muica) ili bolesti (fuzarium) setvu treba pomeriti nekoliko dana kasnije od predvienog optimalnog roka.

Na osnovu brojnih ogleda sa velikim brojem sorata mogu se definisati sledei rokovi setve penice za umereno-kontinentalno podruje nae zemlje:

I rok setve .01. - 10. oktobra

II rok setve. 11. - 20. oktobra

III rok setve ..21. - 31. oktobra

IV rok setve ..01. - 10. novembra

V rok setve 11. - 20. novembra

U vremenu setve od 20.IX do 01.X u agroekolokim uslovima Lijeve polja postignuti su izvanredni rezultati sa sortama Jugoslavija, Skopljanka i Bosanka (Todorovi, 1980 i 1985).Rok setve umnogome je uslovljen i predusevom. U velikom broju sluajeva, kada je predusev kasno skinut sa table (kasni hibrid kukuruza), na nedozrelom oranju obavlja se setva po sistemu ori-pripremaj-sej kako bi zadovoljili optimalne rokove.

Koliina semena mora biti takva da obezbedi optimalan broj klasova, a zavisi od otpornosti sorte prema poleganju, intenziteta bokorenja, naina setve, razmaka izmeu redova, vremena setve i kvaliteta predsetvene pripreme u vreme setve.

Za setvu visokorodnih sorti, otpornih prema poleganju a koje se slabije bokore, upotrebljava se vea koliina semena. Isto to vai za sorte koje su manje otporne na poleganje semena.

Za njih treba obezbediti 600-700 klasova /m2, to se postie setvom sa 600-700 klijavih zrna/m2. Sorte koje su srednje otporne prema poleganju seju se sa 500 klijavih zrna/m2 .

Ako se meuredni razmak penice smanjuje, odnosno smanjuje vegetacioni prostor jedne biljke,, koliina semena se poveava i obratno. Pri kasnijoj setvi od optimalnih rokova, koliina semena se poveava za 0.5% za svaki dan zakanjenja. Takoer, ako je predsetvena priprema zemljita bila loa, koliina semena se poveava za 10%.

Nainom setve i razmakom redova teimo da rasporedimo biljke tako da imaju najbolji hranljivi prostor, odnosno oblik vegetacionog prostora, pri emu ne dolazi do konkurencije unutar vrste. Biljke tada pravilno iskoritavaju svetlost, vodu i mineralne hranive materije. U dananjoj proizvodnji penice u svetu i u nas, postoji vie naina setve: uskoreda (6-8 cm red od reda ili 10-12 cm red od reda), u pantljike, trake, na bankovima, kuice itd. Kod nas se primenjuje uskoredna setva , na razmak 6-8 cm, ali mnogo ne zaostaje razmak 10-12 cm red od reda. S obzirom da se za setvu u redove na razmak 6-8 cm, zemljite treba idealno pripremiti, osim toga potrebno je i vie semena, prednost se daje uskorednoj setvi na razmak redova od 10-12 cm.

S obzirom da se sve vie u tehnologiju penice uvodi sistem stalnih tragova (tehnoloke trake), tako treba podesiti setvu. To se postie zatvaranjem po dva ulagaa semena sa meusobnim razmakom od 150 cm. Razmak izmeu tehnolokih traka treba da je onoliki koliki je radni zahvat rasipaa, odnosno prskalice, (obino je to 16-18m). Uvratine se naknadno zasejavaju i na njima po sredini treba ostaviti tehnoloku traku.

Setva penice

Dubina setve treba da stvori povoljne uslove za brzo ujednaeno klijanje, nicanje, formiranje vora bokorenja na odreenoj dubini i njegovo uvanje, normlaln razvoj korenovog sistema (naroito sekundarnog), normalan tok bokorenja i uopte razvoj biljke. Na dubinu setve utie niz faktora kao to su tip i vlanost zemljita, pripreme zemljita za setvu, vreme setve, toplotne osobine zemljita itd. Mora se voditi rauna, da setva ne bude preplitka, jer se tada ogoljava vor busanja to moe dovesti do uginua biljke usled niskih temperatura. Ako je preduboka, naroito na tekim i zbijenim zemljitima, klicino stabaoce nee imati dovoljno snage da izbije na povrinu, to moe dovesti do iscrpljivanja biljke i konano do uginua.

Na lakim zemljitima (npr. peskuama) penica se seje neto dublje, jer takvo zemljite ne predstavlja prepreku za nicanje biljaka, dok na teim zemljita se traba sejati plie. Na suvim zemljitima seje se dublje a plie na vlanim. Vreme setve takoe utie na dubinu setve, pa ako se kasni sa setvom, treba sejati neto dublje zbog uvanja vora bokorenja ali se opet mora voditi rauna o fizikom stanju zemljita i njegovoj vlanosti.

U naim agroekolokim uslovima, penica se seje na dubinu 4-5 cm, dok se u neto vlanijim podrujima i na zbijenim zemljitima seje na dubinu 3-4 cm.

U sledeoj tabeli prikazana sortna agrotehnika nekih sorata penice.

Sortna agrotehnika penice

R.br.SortaRok setveBroj klijavih semena/m2Broj niklih

biljaka/m2Orjentaciona

koliina N kg/haBroj prihranjivanja

1.Partizanka1-15. X500-550400-45090I (II)

2.NS rana-210-25. X550-600450-550120I+II

3.Balkan1-10. X450-500400-450100-120I+II

4.Jugoslavija1-20. X500-550400-45090-120I (II)

5.Zvezda1-20. X500-550400-450140-160I+II

6.itnica1-20. X550-600450-550120-140I+II

7.Partizanka niska1-20. X500-550450-500120-140I+II

8.Somborka10-25. X550-600500-550140-160I+II

9.Duga10-20. X550-600500-550140-160I+II

10.Lasta1-20. X450-550400-50090-120I

11.Jednota1-20. X550-600450-550130-150I+II

12.Rodna5-25. X500-550450-500100-140I+II

13.Tanjugovka1-20. X500-550450-500130-150I+II

14.Evropa5-25. X450-550400-50090I

15.Francuska5-25. X450-550400-50090I

16.Italija5-25. X450-550400-50090-120I (II)

17.Jelica10-25. X500-600450-550130-150I+II

18.Crvenkapa1-20. X550-600500-550130-150I+II

19.Nova rana10-25. X550-600500-550130-150I+II

20.Sremska1-25. X450-550400-500120-140I (II)

21.Studena1-20. X550-600450-550120-140I+II

22.Rana niska10-30. X600-650550-600140-160I+II

23.Vukovarka5-25. X550-600500-550130-150II

24.Rumenka1-20. X550-600500-550130-150II

25.Proteinka1-20. X500-550450-500120-140I (II)

26.Danica5-25. X500-550450-500120-140II

27.Pobeda1-20. X500-550450-500120-140I (II)

28.Nova jadranka5-25. X550-600500-550130-150II

29.NS rana-510-30. X500-550450-500130-140I (II)

Nega useva penice

Nega useva penice se deli na jesensku, zimsku i prolenu.

Jesenka nega penice se uglavnom sastoji u valjanju posle setve pod uslovom da je seme posejano u suvo zemljite. Posle toga se moe prei lakom branom. Ako se pojave korovi, povrina se poprska odgovarajuim herbicidima.

Zimska nega se sastoji od spreavanja izmrzavanja usled jakog mraza u rejonima gde padne malo snega i sa jakim golomrazicama pri temperaturi od -150C.Mere nege u tom sluaju se sastoje od setve otpornih sorti, od ubrenja dobro izbalansiranim NPK hranjivima i od setve u optimalnim rokovima i potrebnu dubinu. Spreavanje uginua biljaka usled suvine vode obavlja se odvoenjem suvine vode u kanale recepiente i sistematizacijom zemljita.Poseban problem je uguivanje biljaka usled ledene kore koja moe biti leea i visea. Leea kora se formira na povrinskom delu snenog pokrivaa, a izmeu zemljita i visee kora se nalazi debeo sloj snega. Ukoliko se temperatura ispod leda povea, biljke zapoinju rast, tada troe eer i iscrpljuju se. U tom sluaju se koriste teki zvezdasti valjci da se razbije ledena kora, ime se omoguuje brzo zamrzavanje zemljita, a biljke usporavaju ivotne aktivnosti. Leea kora se u nas javlja vrlo retko, a ako se ona formira ostaje due vreme pa se biljke mogu uguiti zbog nedostatka kiseonika. Ona nastaje ako se vlano zemljita naglo zamrzne, pa se na povrinskom sloju zemljita stvori ledene kora koja spreava pristup kiseonika biljkama. Protiv leea kore se upotrebljavaju sva sredstva koja ubrzavaju njeno topljenje (treset, zgoreli stajnjak, ugljena praina i koliini od 1t/ha ili kalcijumcijanamid u koliini 100-200 kg/ha.

Prolena nega se sastoji od valjanja, drljanja, suzbijanja korova, tetnih insekata ,bolesti, navodnjavanja i prihranjivanja.

Valjanjem se rano u prolee spreava upanje biljaka iz zemljita koja nastaje usled podlubljivanja (srijei) povrinskog sloja zemljita pod uticajem zimskih mrazeva. Mere zatite se sastoje od valjanja glatkim valjcima, da se sprei suenje i izumiranje ila i ilica kao i vora busanja. Posle valjanja, usev treba prodrljati lakom drljaom. Drljanjem se razbija pokorica, mea izumrlo lie i mineralna ubriva sa zemljom posle prihrnjivanja. Ova mera potie na jae bokorenje nizbokorenih biljaka ili useva u celini, zatim se proreuje suvie bujan usev ime se spreava poleganje. Navodnjavanje penice se vri u dva navrta, prvi put pred osnovnu ili predsetvenu obradu sa 300-600 mm vode, a drugo ukoliko je potrebno, u poetku vlatanja sa 30-60 mm vode.

Razvoj korenovog sistema sa i bez navodnjavanja

Suzbijanje korova se vri u razliito vreme: a) posle setve a pre nicanja protiv travnih korova (Alopecurus pratensis, Phleum pratense, Agrostis alba) i niza irokolisnih (dikotilednoskih) korova (Matricaria spp., Veronica arvensis i dr) gde su aktivne materije preparata - nebiron, nitrofen, linuron, trifluraline., b) pre setve sa triallate protiv gore navedenih korova i c) posle nicanja protiv svih vrsta korova, i to u periodu od nicanja do vlatanja, preteno u bokorenju sa preparatima na bazi sledeih aktivnih supstanci -2.4 D., MCPA, MCPP, metoxuron, garloprop, cambio, mustang, optica combi, dinoterbe i kao i njihovim kombinacijama, protiv Gallium apparine, Gallium verum, Apera spica venti, Papaver rhoeas, Polygonum convolvulus i dr. Sa poetkom vlatanja, prekida se primena herbicida, jer oni mogu izazvati znatna oteenja klasa.

Suzbijanje bolesti. Najee bolesti kod penice su Ophiobolus graminis, Fusarium nivale, Tilletia tritici, Erysiphae graminis, Septoria nodorum, Pythium spp., Helmithosporium sativum, Piccina graminis i dr.

Protiv bolesti koje napadaju zrno, tretiranje se vri preparatima na bazi organski vezane ive.

Ophiobolus graminisFusarium sp.

Erysiphe graminisSeptoria tritici

Puccinia graminis

To rade ustanove koje se bave i doradom semena. Protiv bolesti koje napadaju osnovu bokora, listove i klasove koriste se preparati pod trgovakim nazivom artea, folicur impact C, bavistin Fl, derosal -50, alto combi -20, duett, bumper-25, bayleton WP-25, tilt 250 EC itd, . Protiv pepelnice koriste se preparat archer, punch, mirage 45-Ec, folicur, saporol, flamenco, sportak, duett s jednim ili dva tretiranja od 3 do 17 kg/ha.

Suzbijanje glodara vri se mehanikim i hemisjkim putem - postavljanjem zatrovanih mamaka ili direktnim trovanjem legla sa otrovima na bazi forata, fosfora, cink-sulfida. Najvanij tetni glodari su poljski mi (Apodemus agrarius) i hrak (Cricetus cricetus).

Apodemus agrarius (poljski mi) Cricetus cricetus (hrak)

Suzbijanje tetnih insekta kao to su itni bauljar (Zabrus tenebrodides), itni balac ili itna pijavica (Lema melanopa), itna stenica (Eurigaster austriaca, E. maura, E. integriceps) i ostali kao to su itna osa, vedska muica, hesenska muica, itni trips, itni buva). Suzbijaju se insekticidima, preventivno ili u vreme napada. Preventivno se suzbijaju rasturanjem preparata po celoj povrini pojedinano, mineralnim ubrivima ili sa semenom unoenjem u povrinski sloj zemljita. Primena u vreme napada se vri prskanjem napadnutog useva. Preparati su decis EC, galation, monitor, dopterex protiv itne stenice, geolin, hlopirofos protiv itnog bauljara, karate, lindan, pirimor, futocit, bancol protiv leme itd.

Lema menelopaEurigaster sp. (original)Zabrus tenebroides

Suzbijanje nematoda se vri izborom zdravog semena i pravilnim plodoredom. Najpoznatija nematoda penice je Anguina tritici, koja nanosi tetu semenu.

Anguina tritici (oteenje zrna i ciste nematode)

Poleganje penice i mere borbe protiv poleganja. Usev penice polee usled razliitih uzroka. Ovo se manifestuje tako to biljke manje ili vie padnu polegnu po zemlji. Obino penica polee izmeu klasanja i zrenja, ree ranije. Postoji dva tipa poleganja, stablovo i ree korensko. Korensko poleganje se susree u rejonima sa velikom koliinom padavina u fazama vlatanja i klasanja, i takoe ako se navodnjava sa velikim koliinama vode. Kao rezultat toga,pod teretom nadzemnog dela biljke, dolazi do rastezanja, pomeranja i kidanja korena pa biljka pada (polee). Stablovo poleganje se karakterie krivljenjem donjih lanaka, njaee drugog, ako rezultat preoptereenosti od obilnog vlaenja ili od jakih vetrova. Poleganja moe nastupiti i zbog drugih faktora kao to je preterano ubrenje naroito azota, gljivinih oboljenja itd. Mere protiv poleganja su preventivne i direktne. U preventivne mere ulaze izbor otporne sorte na poleganje, izbor dobrog semena, dobra, pravovremena i kvalitetna obrada i priprema zemljita, pravovremena setva, odnos NPK ubriva. Od direktnih mera su tretiranje inhibitorima rasta, drljanje i valjanje.

etva penice

Pod pojmom etva penice ne podrazumeva se samo kosidba ve i vridba. Ona moe biti jednofazna, dvofazna i viefazna. Jednofazna etva se obavlja kombajnima. Ukoliko na gazdinstvu postoji suara, etva poinje kada je vlanost zrna 33-30% (votana zrelost). Ukoliko nema suare, pristupa se etvi penice u punoj zriobi, tj. kada vlanost zrna pdane ispod 22-22%. Pri jednofaznoj etvi su gubici zrna najmanji. Jednofazna etva bi se u pravilu trebala zavriti za 5-8 dana ukoliko to dopuste vremenske prilike. Dvofazna etva se sastoji od kosidbe penice na 20-30 cm visine. Takva penica se ostavlja da se prosui u otkosima, zatim se vre kombajnom. Ovde su najmanji gubici zrna, a postoje odreene prednosti:

1. penica se kosi sa visokom vlanou zrna, ime se sauva ukupni bioloki prinos useva;

2. gubici su svedeni na manju meru;

3. dvofaznom etvom se utroi mnogo manje energije po jedinici povrine, pogotovo ako se bilansu doda energija utroena za suenje zrna do vlanosti od 15 %;

4. kvalitet zrna iz dvofazne etve je izuzetan - imaju tamniju boju, dobru staklavost, visoku hektolitarsku masu, dobru meljivost i dobre pekarske osobine.

Viefazna etva sastoji se od niza radova, kosidbe (srpom, kosom ili kosaicom), formiranje snopova, slaganje u krstine, utovar i prevoz u ekonomsko dvorite i najzad vridba. Zbog velikog broja operacija, nastaju vei gubici zrna (15-20 %).

etva penice vuenim kombajnom

etvom kao agrotehnikom operacijom ne moe se poveati bioloki prinos, ali se zato moe puno izgubiti, ako se sa etvom zakasni ili se ne obavi pravilno podeavanje mehanizacije.

Nai najvei proizvoai etvu obavljaju jednofazno - kombajnom, a u brdsko-planinskim podrujima dvofazno (samoveza - vralica ili kombajn).

U SAD i zemljama biveg SSSR na preko 80 % povrina etva se obavlja dvofazno. Penica se prvo pokosi kosaicama velikog uinka pri sadraju vlage u zrnu 35 - 25 %. Kosidba se obavlja i nou i danju. Kada vlaga spadne ispod 25 % prelazi se na etvu kombajnima, pri emu se zrno sui u suarama. Pokoena penica ostaje u otkosima 4 - 5 dana, naknadno se sui i vlaga pada 13 - 15 %, da bi se potom kombajnima sa pick-up ureajima obavila druga faza etve. Prednosti dvofaznog naina etve su:

Sve su ovo dobri razlozi da i nai proizvoai penice ozbiljno razmisle o prednostima dvofaznog naina etve penice. Meutim, kombajniranje treba poeti kako smo ve rekli, kad vlaga zrna padne ispod 20 - 22 % a zavriti pre nego to vlaga padne na 13 %. Razlog tome jeste smanjenje ukupne mase, poto u punoj zrelosti dolazi do ispiranja (izluivanja), smanjenja prinosa i poveanja rastura.

Da bi se koliina vlanog zrna penice prevela na koliinu suvog, sa 13 % vlage, koristi se sledea formula:

- Ks = koliina suvog zrna sa 13 % vlage,

- V = vlaga zrna penice izmerena u uzorku i

- Kv = koliina vlanog zrna penice

etva penice samohodnim kombajnom

Po zavretku etve poeljno je sumirati rezultate po parcelama, predusevima, sortama, nainu osnovne obrade, vremenu setve, vrstama i koliinama mineralnog ubriva, merama zatite useva.Svrha ovakve analize je otkrivane propusta u tehnolokom postupku, to ima veliki znaaj za proizvodnju u narednim godinama.

RA

(Secale cereale L.)Sinonimi: ito, ozimica, r, raulja, ra, hra, hr, hrulja, ro; Engleski: rye; Francuski: siegle; Nemaki: ogen, om. Ruski: , ;

Ra je znaajna kao hlebno ito naroito u severnim podrujima biveg SSSR-a, severne Evrope (Poljska, Nemaka, vedska itd). Hleb od rai je ukusan, hranljiv i dugo ostaje sve. Raeni hleb se naroito preporuuje za dijabetiare. Sadri dovoljnu koliinu belanevina i vitamina A,B, E. Odlina je i stona hrana, bilo za zeleno, bilo u mekinjama, branu ili zrnu. Slama je odlina za krovove, izradu eira, asura.

U industriji se zrno koristi i za proizvodnju alkohola, skroba i sireta, celuloze, lignina, furfurola i hartije dobrog kvaliteta a klica u farmaceutskoj industriji.

Kod nas se ra manje gaji od ostalih pravih itarica ali se pokazala dobra setva zajedno sa penicom u klimatski nepovoljnim uslovima za penicu (suraica).

Secale cereale L. (naslikao F.E. Khler, 1914)

Meu itima ra po povrinama zauzima esto mesto u svetu, i to iza penice, kukuruza, pirina, jema i ovsa. Primetna je tendencija daljeg smanjenja proizvodnje.

Proizvodnja rai u svetu u 2002. godini (izvor podataka USDA)ZemljaPovrine (ha)Prinos (t/ha)Proizvodnja (u t)

SAD110 0001.72190 000

Rusija3 900 0001.797 000 000

Ukrajina800 0001.751 400 000

Belorusija800 0002.131 700 000

Kanada80 0001.73130 000

Maarska50 0002.00100 000

Poljska1 600 0002.634 200 000

Republika eka40 0003.70150 000

Danska50 0005.50280 000

Francuska30 0004.14120 000

Nemaka730 0005.073 700 000

panija110 0001.53170 000

Austrija50 0004.00200 000

vedska20 0005.00100 000

Turska180 0001.39250 000

Ostali590 0001.711 010 100

Svet (ukupno)9 140 0002.2620 700 000

Prema Jevtiu (1992), prosean prinos rai na podruju bive Jugoslavije iznosio je 1,923 t/ha a svetski prosek je 1,987 t/ha, to znai da se proizvodnji rai u nas ne poklanja duna panja, kako u pogledu sortimenta tako i u pogledu agrotehnike.

Poreklo rai

Ra se poela kasnije gajiti od penice i jema. Prema nekim autorima, dananja ra potie od Secale montanum ije je poreklo Jugoistona Evropa (Balkan ) i od Secale anatolicum ije je poreklo iz Sirije, Armenije, Turkestan i stepa Kirgizije. Meutim, kao najverovatniji rodonaelnik dananje rai po Vavilovu je Secale cereale var. ancestrale a postojbina joj je oblast Male Azije, jugozapadne Azije i jugistonog Balkana.

Centar porekla i rasprostranjenost raiBotanika klasifikacija

Ra spada u red Poales, porodicu Poaceae, podporodicu Pooideae, rod Secale. Ima manje vrsta rai i formi nego penica. Rodu Secale pripadaju tri podroda, silvestria, cuprinovii i cerealia. Ovaj rod ima 14 vrsta od kojih su jedna korovska (Secale segetale), 12 divljih i jedna domestifikovana (Secale cereale). Sve vrste rai imaju 7 hromosoma (2n=14). Gajena raa ima 35 varijeteta, ali je za poljoprivrednu proizvodnju vaan samo jedan Secale cereale var. vulgare.

Morfoloke osobine rai

Koren. Pri klijanju se pojavljuju 3-4 korenia. Primarni korenovi prodiru u dubinu 1.5-2 m.

Stablo. Visine je 60-200 cm, u zavisnosti od sorte i uslova uspevanja. Stablo je ispod klasa obraslo maljama. Ponekad se javlja ljuniasta boja koja potie od antocijana.

List. esto je pokriven votanom presvlakom, Liske su obino iroke od 05- do 2 cm, a duina je od 14 do 18 cm.

Klas. useci vretena klasa su maljavi. Na njima se nalazi sedei klasi, koji ima pod dva a ree tri ili etiri cveta.

Plod. Plod donose samo dva cveta u klasie. Broj klasia kod tetraploidne rai iznosi 30-40, a kod diploidne manje. Pleve su kratke, uzane i zailjene, ne pokrivaju klasi. Spoljne plevice imaju izraen greben, sa kratkim trnolikim resicama, koje prelaze na osnovu osja.

Graa rai Rukavac rai Klasi, zrno i cvet rai

Pleve i plevice rai Seme raiBioloke osobine rai

U poreenju sa penicom, ra bre raste, ima jai korenov sistem, bolje podnosi suu, bolje iskoritava hranljive materije iz zemljita, bolje podnosi niske ali ne i visoke temperature, bolje se bokori, ranostasnija je te ranije klasa za 15-20 dana ali sazreva pre za 7-8 dana. Fizioloko sazrevanje se zavrava kroz 20-30 dana posle pune zrelosti.

Ra ima dugi stadijum jarovizacije, koja traje 8-12 dana na temperaturi 5-100C kod jarih formi a kod ozimih jarovizacija traje 20-55 dana na temperaturi od 2 do 00C. Duina svetlosnog stadijuma je razliita i povezana je s goegrafskim poreklom. Neke sorte trae duinu osvetljenja 14 asova u toku 10-20 dana, a neke klasaju pri 14-asovnom osvetljenju za 5-10 dana.

Bokorenje poinje 2-3 dana posle formiranja treeg lista, ili 14 -15 dana posle nicanja. Bokorenje najbolje prolazi na srednje dnevnoj temperaturi od 120C,

uz povoljnu vlanost.

Vlatanje poinje rano u prolee, 17-18 dana posle kretanja vegetacije,

pri srednjim dnevnim temperaturama od 11-120C.

Klasanje u naim uslovima poinje u maju. Ono traje 12-13 dana, pri srednje dnevnoj temperaturi od 14 do 150C.

Cvetanje i oplodnja kod rai nastupa 7-12 dana posle klasanja a pri povoljnim uslovima kroz 20 dana. Cvetanje traje 10-15 dana. Ra je stranooplodna biljka, pa se opraiivanje vri vetrom. Tada je potrebno umereno toplo vreme i povoljna vlanost vazduha. Ukoliko su vremenski uslovi nepovoljni, mnogi cvetovi ostaju neoploeni, a klas ostaje delimino prazan. Cvetanje i oplodnja je najefikasnija kod temperature 10-140C. Cvetanje jednog klasa traje 3- dana. U toku dana, najintenzivnije cvetanje je izmeu 7-9 i 16-17 asova.

Shema bokorenja rai

Mleno stanje rai nastupa kroz mesec dana posle poetka cvetanja.

Posle mlenog stanja, u periodu od 7-8 dana, nastupa votana zrelost a puna zrelost nastupa kroz dva meseca posle klasanja.

Za ozimu ra je karakteristian brz rasta biljaka u visinu. Pred klasanje u visini dostiu 5 cm dnevno. Suva masa nadzemnog dela biljke iznosi pri klasanju 32%, pri cvetanju 60%, a u votanoj zrelosti 99.5%, od maksimalne mase u punoj zrelosti.

Uslovi uspevanja

Ra ima skromije zahteve prema uslovima uspevanja u odnosu na penicu, pa i na ostala prava ita. U pogledu temperatura, proizvodni optimum za nicanje rai je 6-120C (bioloki minimum je 1-20C), formiranje vegetatvinih organa 12-160C (bioloki minimum 4-50C), formiranje generativnih organa i cvetanje 16-200C ( bioloki minimum 10-120C) i za plodonoenje i sazrevanje 16-220C (bioloki minimum 10-120C). Ovakav odnos rai prema temperaturama, omoguava da ona raste i u toku zime. Ra ne izmrzava na -250C, a najotpornije sorte ak ni na -350C. Etape organogeneze su sline kao kod penice.

Za ozimu ra bitna je dovoljna obezbeenost zemljita vlagom u jesen kada se ona nalazi u fazi bokorenja. Inae je ona zbog dobro razvijenog krenovog sistema otporna na suu.

Ra ima skromne zahteve prema zemljitu. Dobro uspeva na podzolima, peskovitim ilovaama, ak i na istim peskuama na kojima mogu uspevati samo jo lupina i krompir. Ona se moe gajiti i na kiselim zemljitima gde je pH 5,3. Ipak najbolja zemljita za ra su enozemi.

Agrotehnika za ra

Gajenje u plodoredu omoguuje stabilne prinose rai. Premda ona ima moan korenov sistem, pa dobro iskoritava hranjiva iz svih tipova zemljita, ipak su i za nju, kao i za ostala prava ita, najbolji presdusevi kao to su ubrene okopavine i leguminoze. Ra u odnosu na ostala strna ita bolje podnosi ponovljenu setvu, pa se ona u nekim severnim delovima Evrope, na peskovitim zemljitima gaji u monoprodukciji. U Poljskoj, Nemakoj i uopte u severnoj Evrop najee se gaji u tropoljnom plodoredu: krompir-ra-lupina. Ra je vrlo dobar predusev drugim usevima (kukuruz, eerna repa, krompir). S obzirom da se ra seje neto ranije od penice, predusev mora ranije napustiti proizvodnu povrinu.

Osnovna obrada i predsetvena priprema zemljita za ra je slina kao i za penicu. Ra je zbog osobina klice osetljiva na rastresita zemljite, koja strada u takvim zemljitima. Iz tog razloga, zemljite na koje se seje ra, mora bit slegnuto (prirodnim ili vetakim putem) pre poetka setve. Ako se vetaki zbija zemljite, tada treba u predsetvenoj pripremi primeniti kombinovene mrvilica, setvospremae, koji donje slojeve zemljita ostavljaju u zbijenom stanju, a povrinski sloj 4-5 cm rastresitim.

Koren rai dobro usvaja fosfor iz tee rastvorljivih fosfata. Na peskovitim i podzolastim zemljitima za ra se ubri stajnjakom 30-40 t/ha a na ernozemima 15-20 t/ha i zeleninim ubrivom (sideratima). Kao prosena koliina NPK hranjiva za nae podruje moe se preporuiti: 80-100 kg/ha N, 60-80 kg/ha P205 i 30-40 kg/ha K20. Bolje je, ako je to mogue, da se pri normiranju ubriva za planirani prinos rai, koriste hemijske analize zemljita. Unoenje ubriva je kao kod penice, s tim da prihranu azotm treba obaviti to je mogue ranije.

Setva rai Za razliku od ostalih pravih ita seme rai bre gubi klijavost. Period posleetvenog dozrevanja traje od 25 do 30 dana. U pogledu izbora sorte, semenskih kvaliteta, priprema semena za setvu, vai isto to je reeno za penicu. to se tie sortimenta domaih sorti, najpoznatije su Zajearska tetraploidna, Novosadska ozima.

Kada je u pitanju vreme setve znaajno je, da se ra pre zime mora dobro razviti, odnosno bar 75 % biljaka treba da izbokori. Da bi se to osiguralo, setvu treba obaviti u prvoj ili drugoj dekadi septembra meseca. Setva se vri sejalicama u guste redove razmaka od 10 do 12 cm red od reda, u iroke redove (27-30 cm), u pantljike (koristi se za proizvodnju semena rai) i na bankove. Najrasprostranjeniji nain setve je na meuredni razmak 10.5 -12.5 cm. Na jako vlanim zemljitima, setva se vri u bankove. to se tie dubine setve, najbolja je na 2.5 cm, premda na tekim zemljitima dubina setve iznosi 2.5-3 cm , a na srednje tekim 3,0-3.5 cm, na peskovitim 3.5-4 cm.

Koliina semena za setvu zavisi od niza faktora, o emu je bilo rei kod penice U naim agroekolokim prilikama, koliina semena treba da bude u granicama 400 - 700 klijavih zrna/m2, odnosno 120 - 200 kg/ha.

Nega useva je istovetna nezi penice. Ukoliko se primenjuje drljanje useva, treba ga obaviti to je mogue ranije, poto se ra u prolee mnogo bre razvija od penice. Drljanje pozitivno utie na prinos rai.

Suzbijanje korova se izvodi mehanikim putem (plevljenjem) i hemijskim putem (herbicidima). Zahvaljujui osobini da se brzo razvija i bokori, ra brzo gui korove, pa je pored ostalog, i iz tog razloga ra dobar predusev za veinu useva, jer zemljite ostavlja relativno isto od korova. Suzbijanje tetnih insekata i bolesti isto je

kao kod penice. Jedna od najeih bolesti rai je Claviceps purpurea.

Dopunsko opraivanje rai se vri kada su nepovoljni klimatski uslovi za vreme cvetanja pa postoji opasnost od nepotpune oplodnje, pri emu se dobiju nepotpuni, nedovoljno ozrnjeni klasovi. Dopunsko opraivanje se vri prevlaenjem zategnutog konopca preko klasova, to izaziva prosipanje polena i oplodnju cvetova.

etva se obavlja na kraju votane zrelosti.

Claviceps purpurea (bolest rai)

Viefazna etva rai

Jeam

(Hordeum vulgare L., sin. Hordeum sativum L.)Sinonimi: jemik, emik, arpa, belo ito; Engleski: barley; Francuski: l orge; Nemaki: Gerste; Ruski:

Znaaj jema proizlazi iz njegove raznovrsne upotrebe. Jeam slui kao ljudska hrana na severu i u planinskim rejonima. Hleb od jema je loeg kvaliteta jer je sladunjavog ukusa, loeg mirisa, brzo se sui, ne narasta, puca, nema upljika, teko je svarljiv i nadima stomak. Zato se retko koristi za spravljanje hleba, ali se dosta troi u oljutenom obliku kao kaa i gerla. Najvei znaaj mu je u proizvodnji slada za pivo, viski, votku itd. Pored toga, sladni sirup se koristi u pekarstvu, poslastiarstvu, tekstilnoj i farmaceutskoj industriji, u proizvodnji sladnog mleka, alkohola, siretne kiseline, kvasca. Od oljutenog zrna jema, proizvodi se griz, jemene pahuljice i surogat kafe (divka). Za ishranu stoke koristi se jo kao kon