POŠTA I TELEKOMUNIKACIJE KOSOVA a.d. Finansijski izveštaji ... · Upravi i dioničarima Preduzeća za poštu i telekommunikacije Kosova, a.d. ... Izveštaj o promenama na kapitalu

POŠTA I TELEKOMUNIKACIJE KOSOVA a.d.

Finansijski izveštaji i Izveštaj Nezavisnog Revizora

31 Decembar 2010

Sadržaj

Strana

Izveštaj nezavisnog revizora 1

Bilans stanja 3

Bilans uspeha 4

Izveštaj o promenama na kapitalu 5

Izveštaj o tokovima gotovine 6

Napomene uz finansijske izveštaje

7 – 36

Izveštaj nezavisnog revizora

Upravi i dioničarima Preduzeća za poštu i telekommunikacije Kosova, a.d.

Obavili smo reviziju finansijskih izveštaja "Preduzeća za poštu i telekomunikacije Kosova, a.d." d.o.o. (u daljem tekstu: ''Preduzeće''), koji obuhvataju bilans stanja na dan 31. decembra 2010. godine, bilans uspeha, izveštaj o promenama na kapitalu i bilans tokova gotovine za period na dan 31. Decembra 2010. godine, kao i pregled značajnih računovodstvenih standarda i napomene uz finansijske izveštaje, na stranicama od 3 do 36.

Odgovornost rukovodstva za finansijske izveštaje

Rukovodstvo je odgovorno za sastavljanje i objektivno prikazivanje ovih finansijskih izveštaja u skladu sa Međunarodnim standardima računovodstva, i za takvu internu kontrolu za koju rukovodstvo utvrdi da je potrebna da bi se omogućilo sastavljanje finansijskih izveštaja koji ne sadrže materijalno pogrešno prikazivanje, bilo zbog pronevere ili zbog greške.

Odgovornost revizora

Naša odgovornost je da izrazimo mišljenje o priloženim finansijskim izveštajima na osnovu obavljene revizije. Mi smo reviziju obavili u skladu sa Međunarodnim revizorskim standardima. Ovi standardi nalažu usaglašenost sa etičkim principima i da reviziju planiramo i obavimo na način koji omogućava da se, u razumnoj meri, uverimo da finansijski izveštaji ne sadrže pogrešne informacije od materijalnog značaja. Odabrani postupci su zasnovani na prosuđivanju revizora, uključujući procenu rizika materijalno značajnih grešaka sadržanih u finansijskim izveštajima, nastalih usled kriminalne radnje ili greške. Prilikom procene ovih rizika, revizor razmatra interne kontrole koje su relevantne za sastavljanje i objektivnu prezentaciju finansijskih izveštaja, u cilju osmišljavanja najboljih mogućih revizorskih procedura, ali ne u cilju izražavanja mišljenja o efikasnosti sistema internih kontrola pravnog lica. Revizija, takođe, uključuje ocenu primenjenih računovodstvenih politika i vrednovanje značajnih procena koje je izvršilo rukovodstvo, kao i ocenu opšte prezentacije finansijskih izveštaja. Smatramo da su revizijski dokazi koje smo pribavili dovoljni, odgovarajući i da obezbeđuju dobru osnovu za izražavanje našeg mišljenja.

Grant Thornton LLC

Rexhep Mala 18

10 000 Pristina

Kosovo

T +381 38 247 771

+381 38 247 801

F +381 38 247 802

www.grant-throtnon.com.mk

Mišljenje Po našem mišljenju, finansijski izveštaji objektivno i istinito, po svim materijalno značajnim pitanjima, prikazuju finansijski položaj na dan 31. decembra 2010. godine, kao i rezultate njegovog poslovanja, promene na kapitalu i tokove gotovine za za kraj tekuće godine, u skladu sa Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja.

Poseban naglasak

Bez iskazivanja mišljenja, ukazujemo na sledeće: Kao što je obelodanjeno u napomeni 4 uz finansijske izveštaje, glavni razlog vezan za nesigurnost procene rukovodstva odnosi se na raspoloživost bankovnih računa i depozita u banci Kreditore e Prishtines Sh.a., kao i nedostatak pouzdane procene potencijalnog učinka od materijalnog značaja koji dolazi usled spornog vlasništva a vezan je za zemljište i objekte sa kojima Preduzeće posluje. Zajedno sa tim kao što je nadalje objašnjeno u Napomeni 4 Preduzeće vrši povezivanje poziva sa sa inostranim administracijama preko Beograda fiksnim linijama kojima se upravlja od strane Telekoma Srbije. Niti ranije niti sada ne postoje formalni ugovori između PTK i Telekom Srbije. Nedostaje jedan interkonekcijski ugovor koji bi regulisao međusobne odnose u pogledu telekomunikacijskog saobraćaja. Kao što je obelodanjeno u Napomeni 4 uz finansijske izveštaje na datum bilansa stanja postoje značajni sporovi oko vlasništva u pogledu infrastrukture nasleđene po preuzimanju administracije UN na Kosovu, kao i nedostatak pouzdanog merenja i procene potencijalnog materijalnog učinka.

Priština, 10 Juna 2011

Pošta i Telekomunikacije Kosova a.d. Bilans Stanja Na dan 31 decembra 2010 godine (u hiljadama evra, ukoliko nije drukčije navedeno)

Bilans stanja tumači se u skladu sa napomenama koje su navedene na stranama 7 to 36 i predstavljaju sastavni deo finansijskih izveštaja.

Upravni odbor Preduzeća za Poštu i Telekomunikacije Kosova odobrio je ove finansijske izveštaje na dan 09 Juna 2011. U ime Odbora finansijske izveštaje su potpisali:

Napom

ena

31

Decembar 2010

31

Decembar 2009

AKTIVA Nekretnine, postrojenja i oprema 5 114,471 123,078 Nematerijalna imovina 6 15,916 14,383 Ulaganja u povezana društva 7 - 2,400 Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 8 240 -

Dugoročna finansijska potraživanja 13 58 10,586 Odložena poreska sredstva 9 1,655 2,564

Ukupna nematerijalna imovina 132,340 153,011

Tekuća imovina Zalihe 10 6,885 8,692 Potraživanja od kupaca 11 15,311 18,766 Potraživanja od poreza na prihod 23 793 3,646 Avansni troškovi i ostala potraživanja 12 5,018 4,627 Kratkoročni finansijski plasmani 13 2,150 50,019 Gotovinski ekvivalenti i gotovina 13 45,195 25,181 Ukupna tekuća imovina 75,340 110,931

UKUPNA AKTIVA

207,680

263,942

KAPITAL Osnovni kapital 14 5,000 5,000 Rezerve 55,000 55,000 Neraspoređeni prihod 132,207 178,811 UKUPNI KAPITAL 192,207 238,811

PASIVA Obaveze iz poslovanja 15 6,991 15,862

Pasivna vremenska razgraničenja i ostale obaveze 16 6,063 6,342 Odgođeni prihod 17 2,419 2,926

Ukupno tekućih obaveza 15,473 25,131

Ukupno obaveza 15,473 25,131

Ukupni kapital i obaveze

207,680

263,942

Pošta i Telekomunikacije Kosova, a.d Bilans Uspeha U periodu od 1 januara do 31 decembra 2010 godine (u hiljadama evra, ukoliko nije drukčije navedeno)

4

Napom-

ena

31

Decembar 2010

31 Decembar

2009 Prihodi 18 151,503 145,030 Ostali prihodi 19 482 50 Operativni troškovi 20 (26,047) (25,164) Troškovi ličnog dohotka 21 (47,273) (40,583) Obezvređenje imovine 5 (17,547) (16,155) Amortizacija 6 (7,146) (6,579) Dobitak po osnovu usklađenja amortizovane vrednosti u bilanci 13

10 1,249

Ostali troškovi 22 (18,382) (19,737) Prihodi od kamata 13 2,054 11,454

Dobitak pre oporezivanja 37,656 49,565

Troškovi poreza na prihod 23 (4,260) (5,188)

Neto dobitak poslovanja

33,396

44,377

Ostala ukupna dobit za tekuću godinu - -

Ukupna dobit za godinu 33,396 44,377

Bilans stanja tumači se u skladu sa napomenama koje su navedene na stranama 7 to 36 i predstavljaju sastavni deo finansijskih izveštaja.

Pošta i Telekomunikacije Kosova , a.d Izveštaj o Promenama na Kapitalu Na dan 31 decembra 2010 (u hiljadama evra, ukoliko nije drukčije navedeno)

Osnovni

kapital Rezerve

Neraspoređeni

dobitak Ukupno Stanje na dan 01.01.2010. 5,000 55,000 178,811 238,811 Transakcije sa vlasnicima Isplaćene dividende u toku godine - - (80,000) (80,000)

Ukupno transakcija sa vlasnicima - - (80,000) (80,000)

Dobitak za godinu - - 33,396 33,396

Ostali sveobuhvatni prihod - - - -

Ukupan sveobuhvatni prihod - - 33,396 33,396

Stanje na dan 31.12.2010. 5,000 55,000 132,207 192,207

Stanje na dan 01.01.2009. 260,000 - 134,434 394,434

Transakcije sa vlasnicima Smanjenje izdatih dionica u skladu sa odlukom Vlade (255,000) 55,000 200,000 - Isplaćene dividende u toku godine - - (200,000) (200,000)

Ukupno transakcija sa vlasnicima (255,000) 55,000 - (200,000)

Dobitak za godinu - 44,377 44,377

Ostali sveobuhvatni prihod - - - -

Ukupan sveobuhvatni prihod - - 44,377 44,377

Stanje na dan 31.12.2009. 5,000 55,000 178,811 238,811

Izveštaj o promenama na kapitalu tumači se u skladu sa napomenama koje su navedene na stranama 7 to 36 i predstavljaju sastavni deo finansijskih izveštaja.

Pošta i Telekomunikacije Kosova , a.d Izveštaj o tokovima gotovine U periodu od 1 januara do 31 decembra 2010 godine (u hiljadama evra, ukoliko nije drukčije navedeno)

6

Izveštaj o Tokovima gotovine tumači se u skladu sa napomenama koje su navedene na stranama 7 to 36 i predstavljaju sastavni deo finansijskih izveštaja.

Napo-mena

31 Decembar

2010

31 Decembar

2009

Gotovinski tokovi iz poslovnih aktivnosti

Dobitak za godinu 33,396 44,377 Usklađenja za: Obezvređenje 5 17,547 16,155

Amortizacija 6 7,146 6,579

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 8 (240) -

Gubitak po osnovu oštećenja kod spornih potraživ. 11 1,686 1,594 Bankovni depoziti po osnovu provizije za obezvređ. 13 (10) (1,249) Prihod od kamate 13 (2,054) (11,454) Tekući troškovi poreza na prihod 23 3,351 4,764 Troškovi odgođenog poreza 9 909 424

Operativni dobitak pre promena u tekućim sredstvima i rezervama

61,731 61,190

Promene kod zaliha 1,807 (3,676) Promene kod potraživanja od kupaca 1,769 (2,533) Promene kod aktivnih vremenskih razgraničenja i ostala potraživanja

(391) (3,784)

Promene kod obaveza iz poslovanja (8,872) 8,756

Promene kod pasivnih vremenskih razgraničenja i ostale obaveze

(279) (1,476)

Promene kod odgođenog prihoda (507) 392

Gotovina po osnovu poslovanja 55,258

58,869 Plaćen porez na dobitak (498) (5,302)

Isplaćene dividende (80,000) (200,000) Neto gotovina iz operativnih aktivnosti (25,240)

(146,433)

Tokovi gotovine iz aktivnosti ulaganja

Primljene kamate iz aktivnosti investiranja 1,725 14,412

Ulaganja u povezana društva 2,400 (2,400) Troškovi za kupovinu nekretnina postrojenja i opreme

(8,940) (24,785)

Troškovi za kupovinu nematerijalne imovine (8,679) (5,301)

Neto ulaganja u bankovne depozite 58,748 110,557

Neto gotovina po osnovu investicionih ulaganja 45,254 92,483

Neto prilivi/(odliv) gotovine 20,014 (53,950)

Gotovina i gotovinski ekvivalenti na dan 01.01. 25,181 79,131

Gotovina i gotovinski ekvivalenti na dan 31.12. 13 45,195 25,181

Pošta i Telekomunikacije Kosova , a.d. Primedbe uz finansijske izveštaje 31 decembar 2010 (u hiljadama evra, ukoliko nije drukčije navedeno)

1. UVOD

Preduzeće za Poštu i Telekomunikacije Kosova a.d. ("Preduzeće") je akcionarsko društvo sa sedištem u Republici Kosovo. Glavni ured kompanije se nalazi u ulici Dardanija, Priština, Republika Kosovo.

Poslovne aktivnosti preduzeća obuhvataju pružanje telekomunikacionih usluga, kao što su usluge mobilne i fiksne telefonije, internet usluge, i poštanske usluge.

Na dan 31 decembra 2010 preduzeće u evidenciji ima 3,384 zaposlenih (2009: 3,205).

Osnovne informacije

PTK preduzeće je preduzeće obuhvaćeno UNMIK Propisom br.2005/18, što je dopuna Uredbe UNMIK-a br. 2002/12 "O osnivanju kosovske Povereničke Agencije" ("KAP"). Uredbom 2005/18 je KPA je dato ovlašćenje da transformiše preduzeća u korporacije. Na sastanku od 9. maja 2005. Upravni odbor KPA odlučio da transformiše PTK preduzeće u akcionarsko društvo, pod nazivom Pošta i Telekomunikacije Kosova Holding a.d. Na datum osnivanja 22 Juna 2005, PTK Holding je zamenio bivše "preduzeće" koje je ranije poslovalo kao "Pošta i TelekomunikaciJe Kosova" u kontinuitetu, bez likvidacije. PTK preduzeće je prvo preduzeće koja je transformisano u kompaniju na osnovu KAP Odredbe i Administrativne smernice br. 2005/6. KAP je delovao kao poverenik vlasnika preduzeća na Kosovu u skladu sa Uredbom KPA, bio je tadašnji vlasnik 100 % akcija PTK Holdinga. Deonički kapital kompanije po osnivanju iznosio je 260 miliona evra.

Ubrzo nakon osnivanja, PTK Holding je formirao operativne jedinice, Poštu i Telekomunikacije Kosova a.d. ("PTK") i preneo nešto od svojih sredstava PTK kao kapitalni doprinos. PTK Holding je 100% vlasnik Preduzeća za Poštu i Telekomunikacije Kosova a.d.

Registrovani kapital podružnica u vlasništvu preduzeća iznosi 250 miliona evra, a deonice podružnica izdate su u zamenu za određena neto sredstva u naturi data od strane PTK Holdinga. Imajući u vidu praktičnost transformacije i osnivanja kompanije, Poreska uprava odobrila je proces restrukturiranja PTK preduzeća kao "reorganizacija", u svrhu poglavlja 24.1 UNMIK Uredbe br. 2004/51 "O porezu na dobit preduzeća."

13 Juna 2008. Skupština Republike Kosovo je usvojila Zakon o Javnim preduzećima (Zakon br. 03/L-087), a na osnovu odredbe Člana 3. ovog zakona, Centralna javna preduzeća uključujući i PTK a.d. proglašeni su imovinom Republike Kosovo. Vlada Republike Kosova preko Ministarstva ekonomije i finansija ima ovlašćenje da sprovodi propise vezane za prava akcionara u javnom vlasništvu. 13 oktobra 2009 vlada je donela odluku o spajanju ove dve kompanije PTK Holding i PTK a.d. u jedno preduzeće Pošta i Telekomunikacije Kosova a.d ("Društvo") sa upisanim kapitalom od 5.000.000 evra, koji se sastoji od pet miliona deonica sa nominalnom vrednosti od 1 evra po akciji. Sve akcije su izdate u ime Republike Kosovo.

Poslovne aktivnosti

31 decembra 2010 godine Preduzeće je imalo tri poslovne jedinice, od kojih su dve dobile dozvolu od strane Telekomunikaciijske regulatorne agencije Kosova (TRV), a jedna od njih, isto tako, je ovlašćena od strane TRV da pruža internet usluge dok je jedna od njih dozvolu za rad dobila od Ministarstva transporta i komunikacija:

Poštanska jedinica (Pošta) Agencija za bankarstvo i platni promet Kosova (OBP) izdala je PTK nebankarsku finansijsku licencu čime je Pošti omogućeno da nudi trećim licima usluge gotovinskih uplata i isplata. 15 maja 2006 godine Ministarstvo transporta i komunikacija izdalo je PTK licence za pružanje poštanskih usluga.

Jedinica fiksne telefonije (Fiksne telekomunikacije) Jedinica Fiksne telefonije je jedina mreža i provjader usluga fiksne telefonije građanima i pravnim licima sa dozvolom za rad na teritoriji Kosova. Jedinica Fiksne telefonije, isto tako, od 2001 godine nudi internet usluge i danas je jedan od tri operatora koji nude internet usluge na Kosovu uz ovlašćenje dato od strane TRV.

Pošta i Telekomunikacije Kosova , a.d. Napomene uz finansijske izveštaje 31 decembar 2010 (u hiljadama evra, ukoliko nije drukčije navedeno)

8

OSNIVANJE I DELATNOST (Nastavak)

Poslovne aktivnosti (Nastavak)

Jedinica mobilne telefonije (Vala 900) Vala je GSM mobilna mreža i trenutno jedna od dve licencirane mreže i provajder usluga mobilne telefonije na Kosovu.

Preduzeće PTK je 2000 godine sklopilo ugovor o pružanju mobilnih usluga na Kosovu, sa Monaco Telecom International (MTI) koji dozvoljava PTK da koristi međunarodni pozivni kod i omogućava PTK da poveže svoju mobilnu mrežu sa međunarodnim mrežama. U skladu sa ovim Ugovorom, PTK daje određeni udeo od prihoda a takođe plaća i neke troškove međunarodnih poziva. Tokom 2006. godine ugovor između MTI i PTK, a.d je ponovo sklopljen i dopunjen. Novi Ugovor pokriva korišćenje međunarodnog pozivnog koda Monaka, međunarodni saobraćaj, roaming kao i usluge tehničke pomoći. Pored toga, novi ugovor sadržI klauzulu prekida ugovora u slučaju da Kosovo dobije svoj međunarodni pozivni kod (IDC).

Takođe je u maju 2009. ugovor između MTI-a i PTK a.d. bio opet nanovo sklopljen i dopunjen. Novi Dodatak nacrtu ugovora obuhvata korišćenje Monako Međunarodnog pozivnog koda, međunarodnog saobraćaja, roaminga i tehničku pomoć, koji je stupio na snagu 1. Januara 2010.

Pored toga, novi Dodatak Ugovoru obuhvata odredbu za raskid ugovora, ukolioko Kosovo obezbedi / dobije svoj broj, kao i međunarodne pozive zbog smanjenja tarifa.

2. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH STANDARDA 2.1 Izjava o poštivanju odredbi

Konsolidovani finansijski izveštaju su pripremljeni u skladu sa Međunarodnim standardima finasijskog izveštavanja(IFRS). 2.2 Osnove za sastavljanje i prikazivanje finansijskih izveštaja Finansijski izveštaji su sastavljeni koristeći osnove određene od strane MSFI za svaku vrstu imovine, obaveza, prihoda i rashoda. Osnove za pripremu finansijskih izveštaja su detaljno opisane u računovodstvenim standardima u nastavku. 2.3 Funkcionalna i valuta izveštavanja Ovi finansijski izveštaji su prikazani u evrima, što je PTK funkcionalna valuta. Svi finansijski podaci predstavljeni u evrima su zaokruženi na najbližu hiljadu.

2.4 Primena procena i mišljenja Sastavljanje finansijskih izveštaja zahteva od rukovodstva da donosi procene i pretpostavke na koje se primenjuju računovodstveni standardi kao i u vezi sa prikazanim sredstavima, obavezama, prihodima i rashodima. Stvarni rezultati mogu se razlikovati od ovih procena. Procene i osnovne pretpostavke se redovno pregledaju. Revizije računovodstvenih procena se priznaju u periodu u kojem je procena revidirana kao i u svim budućim periodima na koje utiče. Konkretno, informacije o značajnim oblastima gde su procene nesigurne kao i presudno mišljenje u primeni računovodstvenih politika koje imaju najznačajniji uticaj na iznos priznat u finansijskim izveštajima, su opisane u Napomeni 4 - Računovodstvene procene i mišljenja. Računovodstveni standardi navedeni u nastavku su dosledno primenjeni na sve godine prikazane u ovim finansijskim izveštajima, osim ako nije drugačije naznačeno. Finansijski izveštaji su pripremljeni počevši od i za godine završene 31 decembra 2010 i 2009.


9

2. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH STANDARDA (nastavak) 2.5 Promene računovodstvenih standarda i obelodanjivanja

a) Novi i dopunjeni standardi koje je usvojilo Preduzeće

Navedeni novi standardi i dopune standarda obavezni po prvi put za finansijsku godinu koja počinje 1 januara 2010: MSFI 3 (revidiran), „Poslovne kombinacije“, i odgovarajuće izmene i dopune MRS 27, „Konsolidovani i pojedinačni finansijski izveštaji“, MRS 28, „Ulaganja u povezana društva“ i MRS 31, „Učešće u zajedničkim projektima“ su na snazi za poslovne kombinacije za koje važi datum nabavke na dan ili posle početka prvog godišnjeg izveštaja na dan ili posle 1.jula 2009. Revidirani standard nastavlja sa primenom metode nabavke za poslovne kombinacije, ali sa nekim značajnim promenama u odnosu na MSFI 3. Na primer, sve uplate za kupovinu biznisa se evidentiraju po fer vrednosti na datum kupovine, sa odgođenim uplatama klasifikovanim kao dug naknadno obračunatim u izveštaju u bilansu stanja. Postoji izbor na osnovu nabavke-kroz-nabavku da se izmeri manjinski udeo u nabavci, bilo u fer vrednosti ili na srazmernom manjinskom udelu od neto sredstava kupca. Svi troškovi u vezi sa nabavkom/akvizicijom se beleže kao rashodi. Kako je Kompanija usvojila MSFI 3 (revidiran), potrebno je u isto vreme usvojiti i MRS 27 (revidiran), „konsolidovani i pojedinačni finansijski izveštaji“. MRS 27 (revidiran) zahteva da efekti svih transakcija sa manjinskim udelom budu zabeleženi u kapitalu ako nema promene u kontroli i ove transakcije se više neće beležiti u gudvilu ili dobitku i gubitku. Standard takođe specifira računovodstvo kada se izgubi kontrola. Preostali iznos se ponovo meri prema fer vrednosti, dok se dobitak ili gubitak priznaje kroz dobit ili gubitak. U tekućoj godini, Kompanija nema transakcije vezane za poslovne kombinacije. (b) Novi i izmenjeni standardi i tumačenja obavezna po prvi put u finansijskoj godini koja počinje 1 januara 2010, ali trenutno nisu relevantna Sledeći standardi, dopune i tumačenja postojećih standarda objavljena su i obavezna za računovodstvene periode Preduzeća koji počinju na dan ili nakon 1 januara 2010, ili kasnije, ali nisu trenutno relevantni za Kompaniju.

• IFRIC 9, ’Ponovna procena ugrađenih derivata i MRS 39, Finansijski instrumenti: Priznavanje i merenje’, na snazi od 1 jula 2009. Ova izmena IFRIC 9 zahteva od odgovarajućeg lica ili društva da proceni da li derivat treba da bude odvojen od glavnog ugovora kada društvo prebaci hibridno finansijsko sredstvo iz ’fer vrednosti kroz dobitak ili gubitak’. ’Ova procena se vrši na osnovu okolnosti koje su postojale na najkasnijem datumu kada je društvo prvi put postalo jedna od strana u Ugovoru i i na osnovu datuma svih izmena u ugovoru koji značajno menja tok gotovine ugovora. Ukoliko društvo nije u stanju da obavi ovu procenu, hibridni instrument mora da ostane klasifikovan po fer vrednosti kroz dobit ili gubitak u celini. Ovo se trenutno ne primenjuje u Kompaniji, jer derivati nisu uvršteni kao hibridno finansijsko sredstvo.

• IFRIC 16, „Zaštita neto ulaganja u inostranom poslovanju“, na snazi od 1 jula 2009.

Ova izmena navodi da, u zaštiti neto ulaganja u inostranom poslovanju, odgovarajuća sredstva zaštite od rizika mogu biti u posedu od bilo kojeg lica u okviru grupe, uključujući i samo inostrano poslovanje, sve dok su oznaka, dokumentacija i traženi uslovi MRS 39 koji se odnose na zaštitu neto ulaganja, zadovoljeni. Konkretno, grupa bi trebalo jasno da dokumentuje svoju strategiju zaštite od rizika zbog mogućnosti različitih imenovanja na različitim nivoima grupe. MRS 38 (dopuna), ’Nematerijalna ulaganja’, na snazi od 1 januara 2010. Dopuna pojašnjava uputstva u merenju fer vrednosti nematerijalnih sredstava stečenih u poslovnoj kombinaciji i dozvoljava grupisanje nematerijalne imovine kao jedno sredstvo, ako svako sredstvo ima sličan korisni vek trajanja. Ovo nije relevantno za Kompaniju, jer ne poseduje zaštitu od rizika neto ulaganja u inostrano poslovanje.


10

2. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH STANDARDA (nastavak) 2.5 Promene računovodstvenih standarda i obelodanjivanja (nastavak)

(b) Novi i izmenjeni standardi i tumačenja obavezna po prvi put u finansijskoj godini koja počinje 1 januara 2010, ali trenutno nisu relevantna (nastavak)

• IFRIC 17, „Raspodela nenovčanih sredstava vlasnicima“, na snazi za godišnje

periode koji počinju na dan ili posle 1 jula 2009. Ovo se trenutno ne primenjuje u Kompaniji, jer nisu napravljene nikakve nenovčane raspodele.

• IFRIC 18, „Prenos sredstava od klijenata“, dostupan za transfer sredstava primljenih

na dan ili posle 1 jula 2009. Ovo nije relevantno za Kompaniju, jer nije dobijeno nijedno sredstvo od klijenata.

• „Dodatni izuzeci za prvu primenu“ (dopuna na MSFI 1) izdata u julu 2009. Dopune se trebaju primeniti za godišnje periode koji počinju na dan ili posle 1 januara 2010. Ovo nije relevantno za Kompaniju.

• IAS 36 (dopuna), „Obezvređenje imovine“, na snazi od 1 januara 2010. Dopuna

pojašnjava da najveća jedinica koja pokreće gotovinu (ili grupa jedinica) u kojoj bi trebalo da se izvrši raspodela gudvila zbog provere oštećenja, je operativni segment, kao što je definisano u Odeljku 5. MSFI 8, „Operativni segmenti“ (to jest, pre odvajanja segmenata sa sličnim ekonomskim karakteristikama).

• IFRS 2 (dopune), „Kolektivne gotovinske uplate na osnovu deonica“, na snazi od

1 januara 2010. Pored uključenja IFRIC 9, ’Delatnost MSFI 2’ i IFRIC 11, ’MSFI 2 – grupne i državne transakcije deonica’, dopune se šire na smernice u IFRIC 11 kako bi dale uputstva za kolektivne operacije koji nisu pokrivene tim tumačenjem.

• IFRS 5 (dopuna), ’Nematerijalna imovina raspoloživa za prodaju i obustavljena poslovanja’. Pojašnjenja dopune da MSFI 5 određuje obelodanjivanja neophodna u pogledu nematerijalne imovine (ili grupa na raspolaganju) koja je definisana kao raspoloživa za prodaju ili obustavljena poslovanja. Ovo takođe pojašnjava da opšti uslov MRS 1 i dalje važi, posebno Odeljak 15 (kako bi se postigla verna prezentacija) i Odeljak 125 (razlozi nesigurnosti kod procena) MRS 1.

• Poboljšanja Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja 2009, izdata su u

aprilu 2009. Datumi stupanja na snagu variraju od standarda do standarda, ali je većina njih već na snazi od 1 januara 2010.

(c) Standardi, tumačenja i izmene izdatih standarda, ali ne na snazi za finansijsku godinu koja počinje 1 januara 2010. i koji nisu ranije usvojeni od strane Kompanije:

• IFRS 9, „Finansijski instrumenti“, izdati u decembru 2009. Ovo se odnosi na klasifikaciju i merenje finansijskih sredstava i verovatno će uticati na računovodstvo Kompanije u pogledu finansijske imovine. Standard se neće primenjivati do 1 januara 2013, ali je na raspolaganju za rano usvajanje. Kompanija još uvek treba da proceni potpuni uticaj MSFI 9. Kompanija još nije odlučila kada da usvoji MSFI 9.

• Revidirani MRS 24, „Obelodanjivanja povezanih društava“, objavljen u novembru

2009. Ovo revidirano izdanje zamenjuje MRS 24 „Obelodanjivanja povezanih društava“, izdato u 2003 godini. Revidirani MRS 24 treba da se primenjuje od 1 januara 2011. Ranija izdanja su dozvoljena.

• „Klasifikacija pitanja oko prava“ (dopuna MRS 32), izdata u oktobru 2009. Za pitanja

prava ponuđena za fiksni iznos u stranoj valuti, trenutna praksa zahteva da se takva pitanja obračunaju kao naknadne obaveze. Izmena navodi da, ako su ta prava srazmerno izdata za sva društva postojećih akcionara u istoj kategoriji za fiksni iznos, oni se trebaju jednako klasifikovati, bez obzira na valutu u kojoj je iskazan iznos. Izmena bi rebalo da se primeni u godišnjim periodima koji počinju na dan ili posle 1 februara 2010, dozvoljena je i ranija primena. Izmene se trebaju primeniti retrospektivno u odnosu na početni uporedni period.


11

2. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH STANDARDA (nastavak) Standardi, tumačenja i izmene izdatih standarda, ali ne na snazi za finansijsku godinu koja počinje 1. januara 2010. i koji nisu ranije usvojeni od strane Kompanije (nastavak)

• „Avansi za minimalne uslove finansiranja“ (izmene IFRIC 14), objavljeni u novembru 2009. Izmene ispravljaju nenamerne posledice IFRIC 14, „MRS 19 – limit kod određenih dobijenih sredstava, minimalni zahtevi finansiranja i njihove interakcije“. Bez izmena, društvima/licima nije dozvoljeno da priznaju kao sredstvo neke dobrovoljno date avanse za minimalni doprinos. Ovo nije bila namera kada je IFRIC 14 izdat, i izmene su rešile problem. Izmene i dopune stupaju na snagu u godišnjim periodima sa početkom od 1 januara 2011. Dozvoljena je ranija primena. Izmene se trebaju primeniti retrospektivno u odnosu na početni uporedni period.

• IFRIC 19, „Prekidanje finansijskih obaveza sa kapitalnim instrumentima“. Ovo

razjašnjava zahteve MSFI, kada jedno lice ponovo pregovara o uslovima finansijskih obaveza sa finansijerom i kada on pristaje da prihvati deonice društva ili druga kapitalna sredstva, kako bi se izmirile finansijske obaveze u celosti ili delimično. Tumačenje stupa na snagu za godišnje periode sa početkom na dan ili posle 1 jula 2010. Dozvoljena je ranija primena.

• Poboljšanja Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja 2010, izdata su u

maju 2010. Efektivni datumi variraju od standarda do standarda, ali većina njih stupa na snagu od 1 jula 2010.

2.6 Strana valuta

Transakcije u inostranoj valuti preračunate su u funkcionalnu valutu prema važećem kursu na dan transakcije. Novčana sredstva i obaveze izraženene u inostranim valutama na izveštajnom datumu ponovo su preračunata u funkcionalnu valutu prema deviznom kursu tog datuma. Kursna razlika jeste razlika između amrtizovanog troška u funkcionalnoj valuti početkom perioda, usklađena za efektivnu kamatu i plaćanja tokom perioda, i amortizovanog troška u inostranoj valuti preračunatim prema deviznom kursu krajem perioda. Nenaovčana sredstva i obaveze prikazane u stranim valutama koje se mere po fer vrednosti ponovo se preračunaju u funkcionalnu valutu prema deviznom kursu na datum za koji je određena fer vrednost. Kursne razlike koje proizilaze prilikom ponovnog pretvaranja priznaju se u dobitku ili gubitku, osim razlike koje proizilaze kod ponovnog pretvaranja kapitalnih sredstava raspoloživih za prodaju. (ukoliko ih ima).

2.7 Nekretnine, postrojenja i oprema

(i) Priznavanje i merenje

Nekretnine, postrojenja i oprema iskazani su po nabavnoj vrednosti ili iznosu kojem se oduzme akumulirana amortizacija i iznosi po oštećenju. Cena koštanja predstavlja obračunati trošak određenih artikala kod nekretnina, postrojenja i opreme meren 1 Januara 2005, što je datum prelaska na MSFI, na fer vrednosti koje se vežu za osnivanje PTK Holdinga.

Nabavna vrednost obuhvata troškove koji su direktno pripisani sticanju imovine. Troškovi vlastitih sredstava uključuju troškove materijala i direktnog rada (ukoliko su uključeni), ostali troškovi u direktnoj vezi sa dovođenjem imovine u funkcionalnost i upotrebu, i troškovi demontaže i uklanjanja delova i vraćanje na prvobitnu lokaciju. Kapitalni troškovi za imovinu u toku gradnje se prenose pod sredstva u izgradnji i obračunati su i prebačeni u odgovarajuću kategoriju imovine nakon završetka, i od tog datuma se primenjuje amortizacija po stopi koja važi za tu kategoriju.

Kada delovi nekretnine, postrojenja i opreme imaju različit korisni vek trajanja, oni se obračunavaju kao posebna stavka (glavne komponente) imovine, postrojenja i opreme.


12

2. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH STANDARDA (nastavak) 2.7 Nekretnine, postrojenja i oprema (nastavak)

(ii) Naknadni troškovi

Troškovi zamene dela nekretnina, postrojenja i oprema priznaju se u knjigovodstvenu vrednost stavke ako je verovatno da će od njih biti ekonomske koristi za kompaniju i da se cena može pouzdano izmeriti. Troškovi svakodnevnog servisiranja nekretnina, postrojenja i opreme priznaju se u bilansu stanja po nastanku.

Dobici i gubici po osnovu rashodovanja nekretnina, postrojenja i opreme određuju se u odnosu na njihove knjigovodstvene vrednosti i uzimaju u obzir prilikom utvrđivanja rezultata poslovanja za period.

(iii) Amortizacija

Amortizacija se priznaje u bilansu stanja prihoda na pravolinijskoj osnovu tokom procenjenog korisnog veka trajanja za svaki deo nekretnina, postrojenja i opreme. Zemljište i imovina u izgradnji se ne amortizuju. Procenjeni korisni vek trajanja za glavne kategorije nekretnina i opreme, dat je u sledećem pregledu: (u 2009 i 2008):

• Zgrade (od datuma procene) 20 godina

• Pošta (drvena struktura) 10 godina

• Mreže linija 20 godina

• Kablovski vodovi i kule 20 godina

• Bazne stanice 5 godina

• Mašinerija i oprema 5 do 10 god Korisni vek, metode amortizacije i rezidualne vrednosti, ukoliko nisu beznačajne, imovina, postrojenja i oprema ponovo se procenjuju na datum izveštavanja.

2.8 Nematerijalna imovina

(i) Priznavanje i merenje

Nematerijalna ulaganja iskazana su po nabavnoj vrednsosti umanjenoj za akumuliranu ispravku vrednosti , ukoliko ih ima.

(ii) Naknadni troškovi

Naknadni troškovi se kapitalizuju samo ukoliko povećavaju buduće ekonomske koristi navedenog sredstva na koje se odnosi. Svi ostali rashodi, uključujući troškove za interno nastali goodwill i brendove, priznaju se u bilansu uspeha kada nastanu.

(iii) Amortizacija

Amortizacija se priznaje u bilansu stanja prihoda na pravolinijskoj osnovu tokom procenjenog korisnog veka trajanja nematerijalne imovine od dana od kada je dostupna za upotrebu. Procenjeni vekovi trajanja su sledeći ( 2009 i 2008):

• Softver 5 godina

• Licence Telekoma-a 15 godina 2.9 Obezvređenje nefinansijske imovine

Nekretnine, postrojenja i oprema, kao i nematerijalna imovina, se se proveravaju zbog oštećenja kada događaji ili promene u okolnostima ukazuju da se knjigovodstvena vrednost imovine ne može nadoknaditi. Kad je knjigovodstvena vrednost sredstva veća od njegove nadoknadive vrednosti, obezvređjenje vrednosti se priznaje u bilansu stanja. Nadoknadivi iznos je veći od neto prodajne cene imovine i vrednosti u upotrebi. Neto prodajna vrednost je iznos dobijen od prodaje imovine u transakciji, dok je vrednost u upotrebi sadašnja vrednost procenjenih budućih tokova gotovine za koje se očekuje da će proizaći iz dalje upotrebe te imovine i od njegovog odlaganja na kraju njegovog veka trajanja. Nadoknadivi iznosi se procenjuju za pojedine delove imovine, ili ako to nije moguće, za jedinice koje prometuju gotovinu.


13

2. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH STANDARDA (nastavak) 2.10 Ulaganja u povezana društva

Ulaganja u povezana društva su one investicije u kojima Preduzeće ima značajan uticaj i koja nije filijala nitispada u zajedničke investicije kompanije. Značajan uticaj glasačkih prava u kompaniji je između 20% i 50%. Ulaganja u povezana društva se priznaju u finansijskim izveštajima preduzeća u troškovima.

2.11 Finansijska sredstva

Preduzeće klasifikuje svoju finansijsku imovinu kroz sledeće kategorije: krediti i potraživanja i na finansijska sredstava raspoloživa za prodaju. Rukovodstvo određuje klasifikaciju svojih ulaganja tokom početnog priznavanja. Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz dobit ili gubitak Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz dobitak ili gubitak su finansijska sredstva u svrhu trgovanja. Finansijska sredstva se klasifikuju u ovu kategoriju, ako su stečena prvenstveno radi prodaje u kratkoročnom periodu. Sredstva u ovoj kategoriji su klasifikovane kao tekuća sredstva. Preduzeće nema sredstva klasifikovana u ovoj kategoriji od datuma izveštavanja. Zajmovi i potraživanja Krediti i potraživanja su ne-derivativna finansijska sredstva sa fiksnim ili određenim plaćanjem koje nije precizirano u aktivnom tržištu. Uključena su u tekuća sredstva, osim onih sa rokom dospeća većim od 12 meseci nakon datuma bilansa stanja. Potraživanja i zajmovi preduzeća na dan bilansa stanja se sastoje od trgovine i drugih potraživanja, kao i gotovine i gotovinskih ekvivalenata.

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju su derivativi koje su ili označenih u ovoj kategoriji ili se ne svrstavaju u bilo koju drugu kategoriju. Oni su uključeni u nenovčana sredstva ukoliko rukovodstvo ne namerava da raspolaže investicijom u roku od 12 meseci od datuma bilansa stanja. Kupovina i prodaja finansijske imovine se priznaje na datum trgovine- datum koji obavezuje kompaniju da kupi ili proda sredstvo. Priznavanje i merenje Sva finansijska sredstva, osim sredstava po fer vrednosti kroz bilans uspeha se inicijalno priznaju po fer vrednosti, plus transakcioni troškovi. Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju se naknadno knjiže po fer vrednosti. Zajmovi I potraživanja se knjiže po amortizovanoj vrednosti korišćenjem metode efektivne kamatne stope. Promene u fer vrednosti monetarnih i ne-monetarnih hartija od vrednosti klasifikovane su kao raspoložive za prodaju i priznaju se u kapitalu. Kada su hartije od vrednosti klasifikovane kao raspoložive za prodaju prodate ili oštećene, usklađenja akumulirane fer vrednosti priznate u okviru kapitala su uključena u bilans stanja, kao dobici i gubici iz hartija od vrednosti. Kamata na hartije od vrednosti raspoložive za prodaju izračunata korišćenjem metode efektivne kamatne stope priznaje se u izveštaju o bilansu stanja, kao deo ostalih prihoda. Dividende za kapitalne instrumente kod sredstava raspoloživih za prodaju se priznaju u izveštaju o bilansu stanja, kao deo ostalih prihoda kada se uspostavi pravo na primanje uplata.


14

2. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH STANDARDA (nastavak) 2.11 Finansijska sredstva (nastavak) Fer vrednosti navedenih ulaganja zasnovane su na tekućim cenama na tenderu. Ako tržište za finansijsko sredstvo nije aktivno (i za nenavedene hartije od vrednosti), kompanija uspostavlja fer vrednost primenom tehnika procene. Fer vrednosti navedenih ulaganja zasnovane su na tekućim cenama. U slučaju ulaganja raspoloživih za prodaju , značajan ili dugoročni pad fer vrednosti ispod cene imovine razmatra se kod utvrđivanja oštećenja. Ako postoje dokazi kod sredstava raspoloživih za prodaju, kumulativni gubitak - meri se kao razlika između troškova nabavke i tekuće fer vrednosti, umanjenoj za amortizovanu vrednosti tog finansijskog sredstva koja je prethodno priznata u profitu ili gubitku - je uklonjen iz kapitala i priznaje u bilansu stanja. Gubici zbog umanjenja vrednosti priznati u u bilansu stanja kod kapitalnih instrumenata nisu preinačeni kroz bilans uspeha. Pregled zbog oštećenja kod potraživanja je opisan u Napomeni 2.12. 2.12 Zalihe

Zalihe se vrednuju po nižoj ili neto prodajnoj vrednosti. Neto prodajna vrednost je procenjena prodajna cena u uobičajenom toku poslovanja, minus procenjeni troškovi završetka prodaje i troškova. Troškovi uključuju izdatke u nabavci zaliha i tokom dovođenja na postojeće lokacije i stanja. Iznos utrošenih zaliha bazira se na formuli prosečnog merenja. 2.13 Potraživanja od kupaca Potraživanja od kupaca se inicijalno priznaju po fer vrednosti i naknadno odmeravaju po amortizovanoj vrednosti korišćenjem metode efektivne kamatne stope, manje rezervisanja za oštećenje. Ispravka vrednosti potraživanja se utvrđuje kada postoji objektivan dokaz da Preduzeće neće biti u stanju da naplati sve iznose koje potražuje na osnovu prvobitnih uslova potraživanja. Značajne finansijske poteškoće kupca, verovatnoća da će kupac biti likvidiran ili finansijski reorganizovan, propust ili kašnjenje u izvršenju plaćanja (više od 30 dana od datuma dospeća) se smatraju indikatorima da je vrednost potraživanja umanjena. Procena ispravke je razlika između knjigovodstvene vrednosti sredstva i sadašnje vrednosti očekivanih budućih tokova gotovine, sa popustom na originalnu efektivnu kamatnu stopu. Imovina, sa kratkim rokom dospeća nema popust. Knjigovodstvena vrednost potraživanja umanjuje se preko ispravke vrednosti, a iznos umanjenja se priznaje u saopštenju sveobuhvatnih prihoda. Kada je potraživanje nenaplativo, otpisuje se na teret ispravke vrednosti potraživanja od kupaca. Prihodi od ukidanja ispravke vrednosti po osnovu naknadno naplaćenih iznosa i procenjene naplativosti potraživanja priznaju se saopštenju sveobuhvatnih prihoda. 2.14 Gotovinski ekvivalenti i gotovina Gotovinski ekvivalenti i gotovina uključuju sredstva na računima kod banaka, gotovinu u blagajni, kao i visoko likvidna sredstva sa prvobitnim rokom dospeća do tri meseca ili kraće. 2.15 Dionički kapital Osnovni kapital i neraspoređeni dobitak (i) Akcionarski kapital Akcionarski kapital predstavlja nominalnu vrednost akcija koje su izdate.

(ii) Troškovi emisije akcija Povećanje troškova direktno se pripisuje izdavanju novih akcija ili opcija ili nabavci I prikazani su u okviru kapitala, kao odbitak, bez poreza na prihod.

(iii) Trezor akcije U slučaju kupovine deoničkog kapitala, plaćeni iznos se oduzima od ukupnog kapitala akcionarskog društva, u vidu trezorskih deonica do otkazivanja. U slučaju kad su te deonice naknadno prodate ili izdate, svaka promena je uključena u deonički kapital.


15

2. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH STANDARDA (nastavak) 2.15 Dionički kapital (nastavak)

(iv) Neraspoređeni dobitak Neraspoređeni dobitak obuhvata neraspoređenu zaradu od sadašnje i prošle godine. ( v) Rezerve Rezerve su nastale tokom 2009. spajanjem dve kompanije PTK Holding i PTK a.d, na osnovu odluke Vlade za raspodelu dela konsolidovanog kapitala u rezerve.

2.16 Obaveze poslovanja

Obaveze prema dobavljačima i ostale kratkoročne obaveze iz poslovanja vrednuju se po nominalnoj vrednosti i naknadno mere po amortizovanoj vrednosti primenom efektivne kamatne stope. 2.17 Naknade zaposlenih

Obavezne penzije

Preduzeće, u toku poslovanja, u svoje ime i ime zaposlenih uplaćuje doprinose za obavezne penzije prema lokalnom zakonodavstvu. Troškovi napravljeni u ime preduzeća beleže se u bilansu stanja po nastanku.

Kratkoročne naknade

Kratkoročne obaveze zaposlenih u vezi s naknadama se mere na osnovu glavnice i otpisuju se nakon pružene usluge. Provizija se priznaje za iznos za koji se očekuje da će biti plaćeni po kratkoročnoj gotovinskoj osnovi ako kompanija ima pravnu ili konstruktivnu obavezu da plati ovaj iznos, kao rezultat prošlih usluga koju pruža poslodavac i obaveza se može pouzdano proceniti.

2.19 Rezerve

Rezervacija se priznaje ukoliko, kao rezultat prošllog događaja, preduzeće ima sadašnju zakonsku ili konstruktivnu obavezu koja se može razumno proceniti, i da je izvesno da će odliv ekonomskih benefita biti tražen kako bi se namirila obaveza. Rezervacije se utvrđuju diskontiranjem očekivanih budućih gotovinskih tokova po stopi pre oporezivanja koja održava tekuće tržišne procene vremenske vrednosti novca i rizike specifične za neisplaćene obaveze.

2.19 Priznavanje prihoda

Prihodi od mobilnih usluga

Prihodi od mobilnih usluga od pripejd skreč i sim kartica priznaju se na osnovu korišćenja. Neiskorišćeno vreme uključuje se u ,,Odloženi prihod,, u Bilansu stanja. Nakon isteka pripejd skreč kartica, bilo kakvo neiskorišćeno vreme priznaje se kao prihod.

Prihodi od post-pejd saobraćaja priznaju se na osnovu aktualnog saobraćaja koji je stvoren od strane korisnika u tekućem periodu.

Prihod od međunarodnog roaminga i dolazećih poziva priznaje se na minutnoj bazi u skladu sa periodičnim finansijskim izveštajima obezbeđenim od strane provajdera mrežnih usluga, a to je Monaco Telecom International.

Prihod od fiksne telefonije

Prihod od fiksne telefonije priznaje se na minutnoj bazi u vezi sa tekućim periodom.

Prihod od internet usluga

Prihod od internet usluga priznaje se na pravolinijskoj osnovi tokom pretplatnog perioda klijenta.


16

2. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH STANDARDA (nastavak)

2.19 Priznavanje prihoda (nastavak)

Ostali prihodi

Prihodi od prodaje proizvoda priznaju se u Bilansu uspeha kada su značajni rizici i dodeljivanja vlasništva preneti na kupca. Prihodi od obezbeđenih usluga priznaje se u Bilansu uspeha proporcionalno fazi kompletiranja transakcije na datum Bilansa stanja.

2.20 Rashodi

Provizije prema Monaco Telecom International

Troškovi provizija prema Monaco Telecom International priznaju se na bazi pasivnih vremenskih razgraničenja.

Plaćanja operativnog lizinga

Plaćanja izvršena po osnovu operativnog lizinga priznaju se kod profita ili gubitka na pravolinijskoj osnovi tokom roka iznajmljivanja. Primljene stimulacije iznajmljivanja priznaju se kako sastavni deo ukupnih troškova iznajmljivanja tokom roka iznajmljivanja.

2.21 Prihodi i rashodi od finansiranja

Prihod od finansiranja sastoji se od prihoda od kamata na sredstva uložena u bankarske depozite, dobitka od otuđivanja finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju i pozitivnih kursnih razlika. Prihod od kamate priznaje se kako nastaje, koristeći metodu efektivne kamate.

Rashodi od finansiranja sastoje se negativnih kursnih razlika, odvijanja diskonta na rezervacije, ukoliko su materijalne prirode, i gubitaka po osnovu oštećenja koja su priznata kod finansijskih sredstava.

2.22 Podela Dividende

Dividende akcionarima Preduzeća evidentiraju se kao obaveza u finansijskim izveštajima u periodu kada su odobreni od strane akcionara kompanije.

2.23 Troškovi po osnovu poreza na prihod

Trošak po osnovu poreza na prihod sastoji se od tekućeg i odgođenog poreza. Trošak po osnovu poreza na prihod priznaje se kod dobitka ili gubitka osim do mere da da se on odnosi na stavke koje su direktno priznate u kapitalu, u kom slučaju on se priznaje u kapitalu. Tekući porez jeste očekivan porez na prihod koji podleže zakonu o porezu za preduzeća br.03/L -162 koji je stupi na snagu 01.01.2010. Konačni porez na dobit plaća se u iznosu od10%na osnovu godišnje dobiti koja je prikazana u bilansu stanja, i usklađena je za delove koje nije moguće proceniti. U skladu sa postojećim zakonodavnim merama u vezi s porezom, gubici od tih prihoda mogu se prenositi u narednom periodu od 7 godina nakon godine u kojoj je gubitak nastao. Odloženi porez priznaje se koristeći metodu bilansa stanja, obezbeđujući privremene razlike između knjigovodstvene vrednosti sredstava i obaveza u ciljeve finansijskog izveštavanja i iznosa koji su korišćeni u poreske ciljeve. Odloženi porez ne priznaje se kod sledećih privremenih razlika: početno priznavanje gudvila, početno priznavanje sredstava i obaveza u transakciji koja nije biznis kombinacija i koja ne utiče niti na računovodstveni niti na oporezivi dobitak i razlika koje se odnose na ulaganja u podružnice i zajednički kontrolirane entitete do mere da se one neće okrenuti u budućnosti. Odloženi porez meri se prema poreskim stopama za koje se očekuje da će važiti kod privremenih razlika kade se one promene trend kretanja, na osnovu zakona koji su usvojeni do datuma izveštavanja.


17

2. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH STANDARDA (nastavak)2.23 Troškovi po osnovu poreza na prihod (nastavak)

Sredstvo odloženog poreza priznaje se do mere da je verovatno da budući oporezivi dobitak bude raspoloživ prema kojim privremene razlike mogu biti korišćene. Sredstva odloženog poreza razmatraju se na datum svakog izveštavanja i smanjuju se do mere da nije više verovatno da će odnosni poreski benefit biti realizovan.

2.24 Izveštavanje po segmentima

Kompanija posluje isključivo na teritoriji Kosova koji je identifikovan kao jedan geografski segment. Pored toga, podaci dostupni u vezi sa različitim segmentima poslovanja su dati u Napomeni 18: Operativni prihod.

2.25 Obaveze i nepredviđeni troškovi Potencijalne obaveze se ne priznaju u finansijskim izveštajima. Potencijalne obaveze se obelodanjuju u napomenama uz finansijske izveštaje, osim ako je verovatnoća odliva resursa koji sadrže ekonomske koristi veoma mala. Preduzeće ne priznaje potencijalna sredstva u finansijskim izveštajima. Potencijalna sredstva se obelodanjuju u napomenama uz finansijske izveštaje, ukoliko je priliv ekonomskih koristi verovatan. Iznos potencijalnih gubitaka je prepoznat kao rezerva, ako je verovatno da će budući događaji potvrditi da je obaveza nastala na datum finansijske pozicije i i može se napraviti razumna procena iznosa gubitka.

2.27 Događaji nakon datuma izveštavanja

Događaji nakon završetka godine koji obezbeđuju dopunske informacije o poziciji Preduzeća na datum Bilansa stanja (događaji ispravljanja) reflektuju se u finasijskim izveštajima. Događaji nakog kraja godine se ne prikazuju ukoliko nisu od materijalnog značaja.

3. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA

3.1 Finansijski faktori rizika

Preduzeće je u svom redovnom poslovanju u različitom obimu izloženo određenim finansijskim rizicima i to: tržišni rizik (koji obuhvata rizik od promene kursa stranih valuta,rizik od promene kamatnih stopa i rizik od promene cena), rizik likvidnosti i kreditni rizik. Upravljanje rizicima u Preduzeću je usmereno na minimiziranje potencijalnih negativnih uticaja na finansijsko stanje i poslovanje Preduzeća u situaciji nepredvidivosti finansijskih tržišta. Ova napomena prikazuje informacije o izloženosti Preduzeća za svaku od gore navedenih rizika, ciljeve, politiku i procese za merenje i upravljanje rizikom Preduzeća, kao i kompanije za upravljanje kapitala. Dalja kvantitativne obelodanjivanja nalaze se unutar ovih finansijskih izveštaja. Rukovodstvo ima potpunu odgovornost za uspostavljanje i nadzor upravljanja rizicima kompanije. Načela Preduzeća za upravljanje rizikom osnovana su sa ciljem da identifikuju i analiziraju rizike sa kojima se suočavaju preduzeća, da podese odgovarajuća ograničenja rizika i kontrole, kao i da prate rizike i poštovanje granica. Upravljanja rizikom i sistemi se redovno pregledaju, da prikažu promene na tržištu i zakonodavni uslove i aktivnosti preduzeća.


18


3.2 Kreditni rizik

Kreditni rizik jeste rizik od finansijskog gubitka Preduzeća ukoliko klijent ili partner kod finansijskog instrumenta podbaci u ispunjenju svojih ugovornih obaveza i proizilazi uglavnom od potraživanja Preduzeća od klijenata i ulaganja u bankarske depozite.

Potraživanja od kupaca

Kompanija uspostavlja ispravke vrednosti koja predstavlja njegovu procenu nastalih gubitaka u odnosu na trgovinu i druga potraživanja i ulaganja. Glavne komponente ovog dodatka su kolektivni gubitak komponenta osnovana za slične kupce u pogledu gubitaka koji su nastali ali još nisu identifikovani. Kolektivni gubitak naknada određuje se na osnovu istorijskih podataka plaćanja statistike za slične finansijskih sredstava.

Investicije u bankarske depozite Preduzeća ima značajne investicione račune u svim bankarskim ustanovama na Kosovu. Garancije Načelo Preduzeća je da obezbedi finansijske garancije samo na osnovu odluke ovlašćenog direktora ili drugog ključnog rukovodećeg osoblja. Proces upravljanja kreditnim rizikom od operativnih aktivnosti spada u preventivne mere, kao što su provera kreditne istorije i prevencije, korektivne mere u pravnom postupku, na primer podsećanjei i isključenja aktivnosti, saradnja sa agencijama prikupljanje i naplatu nakon pravnog postupka kao što je parnični proces, sudski postupak, učešće izvršne jedinice i faktoring. Neizmirene obaveze se prate kroz postupak eskalacije duga na osnovu tipa kupca, kreditne klase i iznosa duga.

Maksimalna izloženost Preduzeća kreditnom riziku predstavlja knjigovodstvenu vrednost svakog finansijskog sredstva u bilansu stanja, kao u sledećoj tabeli:

2010 2009 Kategorije finansijskih sredstava-knjigovodstvene vrednosti: Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 240 - Finansijska potraživanja 2,196 60,605 Potraživanja od kupaca 15,311 18,766 Gotovinski ekvivalenti i gotovina 45,195 25,181 62,942 104,552

Kreditni rizik za gotovinske ekvivalente i gotovinu se smatra zanemarljivim, jer su partneri ugledne banke sa veoma visokim kreditnim rejtingom. Starosna struktura potraživanja iz poslovanja je sledeća::

2010 2010 2010 2009 2009 2009

Bruto iznos Rezerve. Neto iznos

Bruto iznos Rezerve. Neto iznos

Do 30 dana 7,470 (164) 7,306 5,942 - 5,942 Od 1-3 meseca 4,998 (268) 4,730 4,457 (225) 4,232 Od 3-6 meseci 2,226 (359) 1,867 4,769 (474) 4,295 Od 6-12 meseci 1,589 (846) 743 3,757 (1,828) 1,929 Preko 1 godinu 39,154 (38,489) 665 36,986 (34,618) 2,368 55,437 (40,126) 15,311 55,911 (37,145) 18,766


19


3.2 Kreditni rizik (nastavak) Na dan 31. decembra 2010 kreditni kvalitet potraživanja Preduzeća je sledeći:

Nije dospelo niti je

umanjena vrednost

U kašnjenju ali nije umanjena vrednost

Umenjena vrednost

Ukupno

Knjigovodstvena vrednost 7,470 7,841 40,126 55,437 Naknada za oštećenje - - (40,126) (40,126) 7,470 7,841 - 15,311

3.3 Rizik Likvidnosti

Rizik likvidnosti se definiše kao rizik da preduzeće nije u mogućnosti da izmiri ili ispuni svoje obaveze na vreme.

Politika preduzeća je da se održi dovoljno gotovine i ekvivalenata gotovine da ispuni svoje obaveze u dogledno vreme. Sektor finansija priprema novčani tok u skladu sa prognozom uslova likvidnosti kako bi se osiguralo da ima dovoljno gotovine da se zadovolje operativne potrebe u svakom trenutku. Predviđanje uzima u obzir finansijske planove firme i duga u skladu sa bilansom stanja i postavljenim ciljevima. Svaki višak novca u posedu kompanije preko i iznad bilansa se obično polaže u komercijalnim bankama.

U tabeli ispod su prikazane analize finansijskih obaveza preduzeće i odgovarajuće dospeće na osnovu preostalog perioda datum bilansa stanja do ugovorenog datuma dospeća. Obaveze za naplatu u roku od 12 meseci su jednake sa knjigovodstvenom vrednosti, uticaj na umanjenja vrednost nije značajan. Veliki deo potraživanja ima rok dospeća od jedne godine.

3.3 Rizik Likvidnosti (nastavak)

31 decembar 2010 godine Manje od 1

godine Između 1 i 2 godine Preko 5 godina

Poslovanje i ostale obaveze 6,991 - -

Ukupno 6,991 - -

31 decembar 2010 godine Manje od 1

godine Između 1 i 2 godine Preko 5 godina

Poslovanje i ostale obaveze 15,863 - -

Ukupno 15,863 - -

3.4 Tržišni rizik

Tržišni rizik jeste rizik da će promene kod tržišnih cena, kao što su devizni kursevi, kamate i cene kapitala uticati na prihod Preduzeća ili vrednost njenih finansijskih instrumenata. Cilja upravljanja tržišnim rizikom jeste upravljati i kontrolirati izloženosti tržišnom riziku u okvirima prihvatljivih parametara, kada se optimizira prinos.


20

3. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA (nastavak)

3.4 Tržišni rizik (nastavak)

Valutni rizik

Kao celina, Preduzeće nije izložena valutnom riziku jer:

• Prihod se ostvaruje u EURO • Nabavke glavnih sredstava i materijala koji se koriste u investicionim aktivnostima grupe su

izražene u EURO • Finansijska sredstva su izražena u EURO. Rizik od promena cena Preduzeće nije značajno izloženo riziku cena za hartije od vrednosti jer pored ulaganja u Investicije u pridružene entitete kako je navedeno u Napomeni 7, ne postoje druga ulaganja koja bi se mogla klasifikovati kao raspoloživa za prodaju, i koja bi mogla uticati na rizik variable kao što su cene na berzi. Rizik od tokova gotovine i fer vrednosti kamatne stope Rizik kamatne stope je rizik od fer vrednost ili budućih tokova gotovine od finansijskog instrumenta koji će varirati zbog promena u stopama na kamatnom tržištu. Izloženost preduzeća riziku od promena na trzištu kamata vezan je prvenstveno za ulaganja Preduzeća u bankovne depozite. U ovoj tabeli je dat pregled izloženosti Preduzeća riziku kamatne stope.

2010 2009 Aktiva Beskamatna: 240 - Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju 15,311 18,766 Potraživanja Gotovina u blagajni

683 643

16,234 19,409 Sa fiksnom kamatnom stopom: Depoziti 2,196 60,605 Gotovina i gotovinski ekvivalenti 44,512 9,569 46,708 85,143

62,942 104,552

Pasiva Beskamatna: Poslovanje i ostale obaveze 6,991 15,862

6,991 15,862

Bankovni depoziti Preduzeća ubiru kamate na osnovu komercijalnih kamatnih stopa na dan odgovarajućeg ugovora i odgovarajućeg roka dospeća preduzeće nije dalo zajmove uz kamatu u 2009 niti 2010.


21


3.5 Upravljanje rizikom kapitala Politika rukovodstva Preduzeća je da se održi jak osnovni kapital, tako da održavamo poverenje tržišta i da se održi budući razvoj poslovanja. Zbog spoljnih ograničenja nametnutih od strane okoline (npr. nemogućnost da se čuvaju depoziti u inostranstvu, dugi procese nabavke, itd) rukovodstvo Preduzeća ne može da sprovede efikasno upravljanje kapitalom specifično za liberalizovane ekonomije. Nije bilo promena u pristupu Preduzeća u upravljanju kapitalom u toku godine. Preduzeće ne podleže ugovornim ili zakonski nametnutim uslovima.

3.6 Procena fer vrednosti

Fer vrednost predstavlja iznos za koji se neko sredstvo može zameniti, ili obaveza izmiriti na nezavisnoj osnovi. Fer vrednosti su zasnovane na pretpostavkama menadžmenta u zavisnosti od profila sredstva i osnovici obaveze.

3.6.1 Finansijski instrumenti prikazani po fer vrednosti

Finansijska sredstva izmerena po fer vrednosti u u bilansu stanja su u skladu sa hijerarhijom fer vrednosti i prikazana su u sledećoj tabeli. Ova hijerarhija klasifikuje finansijska sredstva I obaveze u tri nivoa koji se zasnivaju na značaju ulaznih podataka korištenih prilikom merenja fer vrednosti finansijskih sredstava. Poredak prema fer vrednosti je kako sledi:

• Nivo 1: navedene cene (neusklađene) na aktivnom tržištu za istu imovinu ili obaveze • Nivo 2: drugi dolazni podaci, pored navedene cene u Nivou 1, koji su dostupni za

posmatranje imovine ili obaveze, direktno (tj. kao cene), ili indirektno (npr. od cene) i

• Nivo 2: Ulazni podaci za imovinu ili obaveze koje se ne zasnivaju na podacima za posmatranje tržišta.

Finansijska sredstva koja su upisana prema svojoj fer vrednosti u bilansu stanja su svrstane prema

hijerarhiji fer vrednosti, kako sledi:

Nivo 1 Nivo 2 Nivo 3 Ukupno Aktiva Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju - 240 - 240

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju sastoje se od učešća u kapitalu lokalnih I inostranih pravnih tela. Mere se prema fer vrednosti na osnovu svoje tržišne vrednosti na datum bilansa stanja.


22


3.6.2 Finanjsiski instrumenti koji nisu predstavljeni po fer vrednosti

U sledećoj tabeli rezimiraju se knjigovodstvene vrednosti i fer vrednosti na finansijske aktive i pasive koje nisu predstavljene u bilansu stanja prema fer vrednosti.

Knjigovodstvena

vrednost Fer vrednost

2010 2009 2010 2009 AKTIVA Gotovinski ekvivalenti i gotovina 45,195 25,181 45,195 25,181 Potraživanja od kupaca 15,311 18,766 15,311 18,766 Finanansijke potraživanja 2,196 60,605 2,196 60,605 Ukupna Aktiva 62,702 104,552 62,702 104,552 PASIVA Obaveze i ostale obaveze 6,991 15,863 6,991 15,863 Ukupna pasiva 6,991 15,863 6,991 15,863 Zajmovi i potraživanja Zajmovi i potraživanja se knjiže po amortizovanoj vrednosti, minus naknade za oštećenje. Zbog svog kratkog roka dospeća, njihova fer vrednost odgovara njihovoj knjigovodstvenoj vrednosti.

Gotovinski ekvivalenti i gotovina

Fer vrednosti novčanih sredstava koja uključuje gotovinu i ekvivalente gotovine daje približnu knjigovodstvenu vrednost, po definiciji, i zbog njihovog roka dospeća manjeg od 3 meseca.

Obaveze i ostale obaveze Knjigovodstvena vrednost obaveze daje približnu vrednost njihovoj fer vrednosti, zbog kratkog roka dospeća.


23

4. RAČUNOVODSTVENE PROCENE I MIŠLJENJA

Menadžment se konsultovao sa Odborom za reviziju, finansije i osiguranje, savetodavnim odboomr Upravnog odbora PTK, a.d o razvoju, izboru i prikazivanju ključnih računovodstvenih politika i procena i o primeni ovih politika i procena. Ključni izvori neizvesnosti procena

Nedostatak interkonekcijskog ugovora sa Telekom-om Srbije PTK povezuje međunarodne fiksne pozive za inostranim administracijama preko Beograda fiksnim linijama kojima se upravlja od strane Telekoma Srbije. Niti ranije niti sada ne postoje formalni ugovori između PTK i Telekom Srbije. Nedostaje jedan interkonekcijski ugovor koji bi regulisao međusobne odnose u pogledu telekomunikacijskog saobraćaja. Menadžment PTK smatra nerealnim očekivati bilo kakvo restrospektivno poravnanje u pogledu telefonskog saobraćaja između Telekom Srbije i PTK i umesto toga, on procenjuje da je moguće zavisno od budućeg političkog razvoja između Kosova i Srbije, moglo bi proći više godina pre nego što se uspostavi interkonekcisjki ugovor između dve strane. U nedostatku formalnog interkonekcijskog ugovora koji bi mogao regulirati ulazne i izlazne pozive prema/sa mreže 381, nepraktično je meriti vrednost saobraćaja ka i sa mreže 381. međutim, merljivo je, da je ulaznih poziva na područja mreže 381 na Kosovu (pozivi koji se završavju na Kosovu) više u poređenju sa izlaznim saobraćajem sa Kosova prema inostranstvu (izlazni pozivi). Ovo pokazuje da ukoliko se dogodi poravnanje, verovatno je da bi došlo do povećanja neto prihoda u korist PTK. S obzirom na to da se poravnanje smatra nerealnim ovog trenutka, ovi finansijski izveštaji ne odražavaju bilo kakav finansijski efekat od tog međunarodnog saobraćaja u pogledu sredstava, obaveza, prihoda i rashoda.

Naplativost bankarskih računa i depozita Nakon završetka 2005 godine Kreditna banka iz Prištine, kod koje je Preduzeće posedovalo depozite sa stanjem 31 decembra 2005 godine, ušla u stečaj nakon povlačenja licence od strane organa za bankarstvo i plaćanja Kosova 13 marta 2006 godine rezervacija je bila izvršena u ovim i prethodnim konsolidovanim finansijskim izveštajima za stanja 31 decembra 2010 i 2009 godine od 12,492 hiljada evra odnosno 12,502 hiljada evra, jer postoji znatna neizvesnost o naplativosti računa kod ove banke. 2010 godine 10 hiljada evra (2009: 1,249 hiljada Evra) je refundirano i priznato kao dobitak. Do mere da još nije moguće utvrditi ishod procesa likvidacije i iznos depozita koji su garantovani od BPK, postoji znatna neizvesnost o naplativosti računa kod ove banke. Zbog toga, gubitak po osnovu oštećenja od 100% iznosa čuvanih kod ove banke je obezbeđen. Ukoliko ima dovoljno likidacionih sredstava za pokrivanje potraživanja kreditora, prihod će biti priznat u budućim periodima sve do naplaćenog iznosa.

Zemljište Preduzeća

Rukovodstvo smatra da se izvesne parcele zemljišta smatraju vlasništvom PTK u pogledu kontinuiranog korišćenja u okviru defincija vlasništva Kosova. Ovog trenutka vrednost ne može da se primeni kod ove imovine. U vreme verifikacije korišćenja imovine, ova stavka je bila isključena, kao rezultat neizvesnosti kod zakonskog titulara.

Zgrade Preduzeća

Tokom verifikacije korišćenja imovine u prethodnom periodu vlasništvo nekih zgrada, koje su identifikovane kao u upotrebi ili prema kontroli PTK, ne može da se utvrdi, kao rezultat nedostatka procenei ili nedostatka vlasničke dokumentacije. Ovog trenutka vrednost ne može da se primeni kod ovih sredstava.


24

4. RAČUNOVODSTVENE PROCENE I MIŠLJENJA (nastavak)

Ključni izvori neizvesnosti procena (nastavak)

Korisni vek trajanja imovine Određivanje korisnog veka trajanja imovine se zasniva na istorijskom iskustvu sa sličnim ekonomskim i industrijskim faktorima. Prikladnost procenjenog veka trajanja imovine se godišnje pregleda, ili kad god postoji indikacija značajnih promena na osnovu pretpostavke. Verujemo da su računovodstvene procene koje se odnose na određivanje korisnog veka trajanja sredstava ključne procene, jer to podrazumeva pretpostavke o tehnološkom razvoju u inovativnoj industriji. Na osnovu ovoga preduzeće je napravilo pretpostavku da korisni vek trajanja imovine treba da ostane isti kao prethodne godine. Zalihe Zalihe se iskazuju po nabavnoi ili neto prodajnoj vrednosti. Pri utvrdjivanju neto prodajne vrednosti, uzeti su najobjektivniji dokazi / podaci dostupni za izradu procene.

Naplativost potraživanja od kupaca

Gubici na pojedinim računima su dobijeni na osnovu procenjenog gubitka usled nemogućnosti klijenata da izvrše plaćanje. Mi naše procena baziramo na zastarelosti računa potraživanja i našeg iskustva istorijskog otpisa, korisniče kreditne sposobnosti-i promena u našim uslovima plaćanja prilikom procene adekvatnosti umanjenja vrednosti za sumnjive račune. Ovouključuju pretpostavke o budućnosti ponašanja potrošača i rezultate budućih gotovinskih prikupljanja. Ako se finansijsko stanje naših klijenata pogoršava, stvarni otpis trenutno postojećih potraživanja može biti veći nego što se očekivalo i može da prelazi nivo gubitka zbog umanjenja vrednosti priznate do sada.


25

5. NEKRETNINE, POSTROJENJA I OPREMA

Zemljište i

zgrade Povezanost

mreža

Masinarija i

oprema

Avansi i Sredstva

u pripremi Ukupno

Nabavna vrednost

1 januar 2009 godine 23,086 47,305 92,450 31,706 194,547

Povećanja 4 - 1,270 23,511 24,785

Prenos (sa)/na 2,000 7,059 9,574 (18,633) -

Stanje 31 decembra 2009 25,090 54,364 103,294 36,584 219,332

1 januar 2010 godine 25,090 54,364 103,294 36,584 219,332

Povećanja 267 12,804 4,558 22,262 17,619

Otpisi (40) (227) (19,981) (20,248)

Prenos (sa)/na - - 22,252 (8,679) (8,679)

Stanje 31 decembra 2010 25,317 66,941 110,123 5,643 208,024

Akumulirana amortizacija

1 januar 2009 godine (4,468) (13,409) (62,222) - (80,099)

Zaduženje za period (1,187) (4,689) (10,279) - (16,155)

Bilans 31 decembra 2009 (5,655) (18,098) (72,501) - (96,254)

Stanje 1 januara 2010 (5,655) (18,098) (72,501)

- (96,254)

Zaduženje za period (1,302) (5,161) (11,084) - (17,547)

40 227 19,981 20,248

Stanje 31 decembra 2010 (6,917) (23,032) (63,604) - (93,553)

Knjigovodstvene vrednosti

1 januar 2009 godine 18,618 33,896 30,228 31,706 114,448

31 decembra 2009 19,435 36,266 30,793 36,584 123,078

1 januar 2010 godine 19,435 36,267 30,793 36,584 123,078

31 decembra 2010 godine 18,400 43,909 46,519 5,643 114,471

Otpis

Na dan 31 decembra 2010 rukovodstvo preduzeća je odlučilo da otpiše sredstva van upotrebe. Taj trošak I akumulirana amortizacija iznose 20,248 hiljada evra. Prodaja

Tokom 2010 godine, preduzeće je prodalo amortizovanu imovinu I priznalo dobitak u iznosu od 73 hiljade evra.


26

5. NEKRETNINE, POSTROJENJA I OPREMA (nastavak)

Gubitak po osnovu oštećenja

Preduzeće kontinuirano procenjuje tehnološka unapređenja i napredak kod osnovnih sredstava, revidirajući, isto tako, njenu funkcionalnost i adekvatnost u pogledu postojeće infrastrukture. U slučaju oštećene ili zastarele opreme,nekretnina ili postrojenja, se obavlja pregled oštećenja i oprema ili se opravlja ili otuđuje. Nekretnine, postrojenja i oprema u izgradnji

Imovina, postrojenja i oprema u izgradnji odnosi se uglavnom na avansna plaćanja kod implementacije investicionih planova Preduzeća u izgradnji kapaciteta fiksne i mobilne mreže. 2010 2009

Izgradnja mobilne mreže i BTS oprema

2,671 20,718 Obnova i proširenje infrastrukture i izgradnja lokalnih zemaljske mreže 2,425 11,949 Avansi za projekte za mobilnu mrežu 137 322 Avansi za projekte za zemaljsku mrežu 30 - Ostalo 380 3,595 5,643 36,584

Obezbeđenje

Nikakva imovina, postrojenja i oprema nije data kao kolateralna kod bilo koje pozajmice.

Vlasništvo

Pitanja vlasništva postoje u pogledu nasleđene infrastrukture početkom administracije UN na Kosovu 1999 godine. Ovo predtstavlja nepredviđene troškove PTK koje sada nije moguće odrediti. Rešavanje vlasništva jeste jedan elemenat institucionalizacije statusa Kosova, u kojoj PTK nije jedna od strana.

Ostala pitanja

Ne postoje stredstva koja stečena pod uslovima finansijskog lizinga. 31 decembra 2010 godine iznos potpuno amortizovanih sredstva bio je 54,927 hiljada evra prema nabavnoj ceni.


27

6. NEMATERIJALNA IMOVINA

Softveri Licence Ukupno

Nabavna vrednost

Stanje na dan 1 januara 2009 19,922 9,759 29,681

Povećanja 5,301 - 5,301

Stanje na dan 31 decembra 2009 25,223 9,759 34,982

Stanje na dan 1 januara 2010 25,223 9,759 34,982

Povećanja 8,679 - 8,679

Otpisi (2,156) - (2,156)

Stanje na dan 31 decembra 2010 31,746 9,759 41,505

Akumulirana amortizacija

Stanje na dan 1 januara 2009 (11,083) (2,937) (14,020)

Zaduženje za period

(5,960) (619) (6,579)

Stanje na dan 31 decembra 2009 (17,043) (3,556) (20,599)

Stanje na dan 1 januara 2010

(17,043)

(3,556)

(20,599)

Zaduženje za period (6,527) (619) (7,146)

Otpisi 2,156 - 2,156

Stanje na dan 31 decembra 2010 (21,414) (4,175) (25,589)

Knjigovodstvene vrednosti

Na dan 01 januara 2009 8,839 6,822 15,661

Na dan 31 decembra 2009

8,180 6,203 14,383

Na dan 1 januara 2010

8,180 6,203 14,383

Na dan 31 decembra 2010 10,332 5,584 15,916 Softver se odnosi na trošak sistema fakturisanja i platforme internet sistema. U 2004 godine bile su dodeljene dve licence na 15 godina za operiranje telekomunikacija na Kosovu, koje se sastoje od mobilne licence od 6,5 miliona i fiksne licence od 2,9 miliona evra. Otpisi U skladu sa odlukom od 30 marta 2010, Preduzeće je otpisalo nematerijalni ulog po amortizovanoj vrednosti u iznosu od 2,156 hiljada evra.


28

7. ULAGANJA U POVEZANA DRUŠTVA

Tokom 2009 godine, preduzeće je kupila (stekla) učešće u kapitalu u novonastaloj kompaniji – Četvrti (4) Mobilni operater u Albaniji, u iznosu od 2,400 hiljada Eura, što predstavlja 30% njenog kapitala.

U bilansu stanja, vlasnik broja akcija IV-og Mobilnog operatera u Albaniji- je Mobile IV AL, koji će predstavljati 3% njenog osnivačkog kapitala u iznosu od 240,000 evra, koji se sastoji od dvestotinečetrdesethiljada običnih akcija u nominalnoj vrednosti od 1 evra po akciji.

Na osnovu sporazuma između vlasnika od dana 27 decembra 2010 aktivirana je ova opcija za pozivanje i Preduzeće je primilo 120 hiljada evra (vidi Napomenu 19) kao i učešće u kapitalu u iznosu od 240 hiljada evra (vidi Napomenu 19).

Počevši od 31 decembra 2010, učešće u kapitalu se sastoji 240,000 običnih deonica u vrednosti od 1 evra po svakoj.

Zbog navedenog objašnjenja, na dan 31 Decembra 2010 preduzeće je prekvalifikovalo svoja ulaganja u sredstva raspoloživa za prodaju.

8. FINANSIJSKA SREDSTVA RASPOLOŽIVA ZA PRODAJU

Od dana 31 decembra 2010 Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju u iznosu od 240 hiljada evra se u potpunosti sastoje od ulaganja u 4 AL Sh.a, Albania kao što je objašnjeno u Napomeni 7-Ulaganja u povezana društva. 9. SREDSTVA ODLOŽENOG POREZA I OBAVEZE Priznata sredstva i obaveze odloženog poreza Tekuća poreska stopa predstavlja zakonsku stopa korporativnog poreza od 10%.

31

Decembar 2010

31 Decembar

2009 Odložena poreska sredstva na dan 1 januara 2,564 2,988 Promene priznate u bilansu uspeha (Napom. 23) (909) (424)

Sredstva odloženog poreza od 31 decembra 1,655 2,564

Odložena poreska sredstva koje su priznata u bilansu uspeha se odnose na privremene razlike između računovodstvene i poreske osnovice nekretnina, postrojenja i opreme: Nepriznata sredstva odloženog poreza

Sredstva odloženog poreza nisu priznata u pogledu oštećenja potraživanja od kupaca jer nije verovatno u ovoj fazi da će ova sredstva biti iskorišćena u budućim periodima. 10. ZALIHE

31 Decembar

2010

31 Decembar

2009 Kablovi i materijali za održavanje 5,967 7,660 SIM kartice i skreč kartice 548 734 Poštanske stavke 91 76 Ostale zalihe 279 222

6,885 8,692


29

11. POTRAŽIVANJA 31

Decembar 2010

31

Decembar 2009

Fiksna linija- fizička lica 17,402 16,638 Fiksna linija- trgovačka društva 19,166 18,457 Mobilna mreža 10,872 10,182 Dolazeći pozivi – nacionalni 1,917 4,375 Roaming – Monaco Telecom International 3,185 2,703 Međunarodni obračun mobilnog saobraćaja MTI 2,122 2,271 Poštanske usluge 753 696 Lizing optičkih kablova - 339 Govorne usluge - 216 Ostala potraživanja 20 34 55,437 55,911 Naknade za upitne dugove (40,126) (37,145) 15,311 18,766

Naknade za oštećenja i otpisi zbog nemogućnosti prikupljanja Kretanje oštećenja kod sumnjivih potraživanja je sumirano kako sledi:

Fiksna Mobilna Pošta Ukupno Početno stanje 1 januara 2009 30,429 4,975 147 35,551 Povećanje/(smanjenje) (383) 2,018 21 1,656 Otpis nenaplativih potraživanja (62) - - (62) Zaključno stanje 31 decembra 2009 29,984 6,993 168 37,145 Početno stanje 1 januara 2010 29,984 6,993 168 37,145 Povećanje/(smanjenje) 595 1,044 47 1,686 Otpis nenaplativih potraživanja 1,295 - - 1,295 Zaključno stanje 31 decembra 2010 31,874 8,037 215 40,126

Na dan 31 decembra 2010, Preduzeće je procenilo naplativost potraživanja, i priznalo gubitak od oštećenja u tekućim troškovima u bilansu stanja u iznosu od 1,686 hiljada evra (2009: 1,594 hiljade evra) (vidi Napomenu 22). 12. AKTIVNA VREMENSKA RAZGRANIČENJA I OSTALA POTRAŽIVANJA

31 Decembar

2010

31 Decembar

2009

Unapred plaćeni troškovi Avansi za zdravstveno osiguranje radnika 4,018 3,341 Zakup 294 565 Osiguranja 19 17 Ostali unapred plaćeni troškovi 277 490 Ostala potraživanja 410 214

5,018 4,627


30

13. GOTOVINA U BLAGAJNI I RAČUNI KOD BANAKA

31 Decembar

2010

31 Decembar

2009

Tekući računi kod domaćih banaka 22,502 13,934

Bankarski depoziti sa početnim dospećem od tri meseca ili manje 22,010 10,604

Gotovina u blagajni 683 635

Gotovina u tranzitu - 8

Gotovinski ekvivalenti i gotovina 45,195 25,181

Kratkoročna finansijska ulaganja ( bankarski depoziti koji dospevaju od 3 do 12 meseci)

2,138

50,019 Dugoročna finansijska ulaganja ( bankarski depoziti koji dospevaju preko 12 meseci) 58 10,586 Gotovina i računi kod banaka

47,391 85,786

Bankarski depoziti drže se kod svih banaka na Kosovu. Ne postoje tekući ili investicioni računi kod inostranih banaka. Efektivna kamatna stopa zarađena na bankarske depozite 2010 godine varira između 3.0% i 5.3% (2009: 2.0% do 6.8%). Prihod od kamata zarađen tokom 2010. godine iznosio je 2,054 hiljada evra (2009: 11,454 hiljada evra).

Gotovina u tranzitu predstavlja gotovinu naplaćenu na prodajnim mestima i položena je kod odgovarajućih banaka, koji predstavljaju debit računa Preduzeće posle datuma bilansa stanja.

Prekoračenja balansa kod banaka su prikazana neto od umanjenja bankarskih računa kod Kreditne Banke u Prištini, koji su na dan 31 decembra 2010 i 31 decembra 2009 imali izmirena salda u potpunosti.

31 Decembar

2010

31 Decembar

2009 1 januara 12,502 13,751 Razrešenje (10) (1,249) Stanje na dan 31 decembra 12,492 12,502

Ograničeni depoziti kod neiskorišćenih bankarskih garancija Na dan 31 decembra 2010 preduzeće je ograničilo gotovinu za neiskorišćen garanciju za iznos od 421 hiljada evra (31 decembar 2009: 16,195 hiljada evra).


31

14. DIONIČKI KAPITAL, REZERVE I ZADRŽANA DOBIT Skupština Kosova je 13 juna 2008 usvojila Zakon o javnim preduzećima (Zakon br 03/L-087.), i na osnovu Člana 3. ovog zakona, javna preduzeća, uključujući i PTK a.d su deklarisana kao svojina Republike Kosovo. Vlada Kosova preko Ministarstva ekonomije i finansija ima isključive nadležnosti ostvarivanja prava akcionara nad javnim preduzećima.

Status kompanije od 13 oktobra 2009 je promenjen i dopunjen: registrovani emitovani kapital se sastoji od 5 miliona akcija (pet miliona), čija se sastoji se od pet miliona običnih deonica sa nominalnom vrednosti od 1 (jedan) evra svaki. Sve akcje su izdate u ime Republike Kosovo.

Rezerve

Rezerve su nastale tokom 2009 spajanjem dva Preduzeće PTK Holding i PTK a.d., na osnovu odluke Vlade za dodelu dela konsolidovanog kapitala u rezervu. Novo Preduzeće PTK-a.d je registrovano sa osnovnim kapitalom od 5 miliona evra. Preostala razlika između početnog stanja akcijskog kapitala od 01. Januara 2009, i novo registrovanog akcijskog kapitala u iznosu od 255 miliona je izdvojeno kao što sledi:

- Evro 55 miliona kao rezerve , i - Evro 200 miliona za dividende

Dividende Tokom 2010 kompanija je izvrsila izvršila isplatu dividend u saglasnosti sa odlukom upravnog Odbora i u potpunosti isplatila iznos od 80,000 hiljada evra Akcionarima. 15. OBAVEZE PREMA DOBAVLJAČIMA

31

Decembar 2010

31 Decembar

2009

Monaco Telecom International 979 730 IPKO 137 4,391 Ostali dobavljači 5,875 10,742 6,991 15,863

16. PASIVNA VREMENSKA RAZGRANIČENJA I OSTALE OBAVEZE

31 Decembar

2010

31 Decembar

2009 Obaveze za bonus prema zaposlenima 2,382 1,818 Razgraničenja troškova za izvršenje 1,712 3,463 Obaveze po osnovu PDV 974 231 fDoprinosi za penzije kod Penzijskog fonda Kosova 465 424 Obaveze po osnovu poreza na prihod 220 215 Obaveze za zarade i naknade zarade, bruto 77 85 Obaveze za porez na zakup 20 26 Sigurnosni depoziti primljenih od klijenata 1 1 Ostale obaveze 212 79

6,063 6,342


32

17. ODGOĐENI PRIHODI 31

Decembar 2010

31 Decembar

2009 Mobilne kartice sa dopunom 2,376 2,896 Mobilne takse fakturirane unapred 43 30

2,419 2,926

Odloženi prihodi u pogledu kartica sa dopunom odnose se na neiskorišćeni deo krajem godine kod kartica koje su prodate klijentima tokom godine. 18. OPERATIVNI PRIHODI

31 Decembar

2010

31 Decembar

2009 Prihodi od usluga mobilne telefonije 126,915 119,733 Prihodi po osnovu fiksnih linija 18,677 19,505 Prihodi po osnovu Internet usluga 2,950 2,174 Poštanski prihodi 2,075 1,959 Prihodi od javnih govornica 635 921 Ostali prihodi 251 738

151,503 145,030

19. OSTALI PRIHODI

31 Decembar

2010

31 Decembar

2009 Učešće u kapitalu u stranim kompanijama 240 - Primljena kompenzacija od prodaje učešća 120 - Dobit od prodatih nekretnina, postrojenja i opreme 73 - Ostali prihodi 49 50

482 50

20. OPERATIVNI TROŠKOVI

31 Decembar

2010

31 Decembar

2009 Bruto zarade 41,132 35,593 Uplata penzionerima 2 - Doprinosi za penzije na teret poslodavca 4,254 3,552 Doprinosi za zdravstveno osiguranje na teret poslodavca 1,883 1,438

47,271 40,583


33

21. TROŠKOVI ZA NAKNADE UPOSLENIMA

31 Decembar

2010

31 Decembar

2009 Plate 41,132 35,593 Uplaćene penzije 2 - Doprinosi penzionom fondu 4,254 3,552 Doprinosi za zdravstveno osiguranje 1,883 1,438

47,271 40,583

22. OSTALI TROŠKOVI

31 Decembar

2010

31 Decembar

2009 Troškovi reklame, propagande 4,868 6,096

Troškovi čišćenja i fizičko-tehničkog obezbeđenja 3,434 4,630

Troškovi zakupa 2,257 2,100

Troškovi za licence, carinu i poreze 2,224 1,723 Troškovi od ispravka vrednosti potraživanja (Napomena 10) 1,686 1,594 Kancelarijski i administrativni troškovi 1,686 1,471

Troškovi motornih vozila 735 636

Troškov za obuku i putne troškove 726 1,018

Troškovi za konsalting usluge 342 53

Ostali troškovi 420 416

18,382 19,737

Ostali troškovi uključuju nadoknade bankarskih usluga, putne troškove, troškovi vozila i td.

23. POREZ NA DOBITAK Ukupni troškovi poreza na dobitak priznati u bilansu uspehe i sastoje se od:

2010 2009 Tekući porez na dobitak

Tekući porez 3,351 4,764

Odloženi poreski prihodi/rashodi

Efekat privremenih razlika zaduženja u bilansu uspeha 909

424

Ukupan porez na dobitak u bilansu uspeha 4,260 5,188


34

23. POREZ NA DOBITAK (nastavak) Objašnjenje odnosa između troškova poreza na prihod i u izveštaju o konsolidovanom porihodu i računiovodstvenog dobitka je prezentirano na sledećoj tabeli: 2010 2009

Poreske ispravke

(EUR hiljade ’000)

Efektivni porez *

(%)

Porez (EUR’

hiljade 000)

Poreske ispravke

(EUR hiljade ’000)

Efektivni porez *

(%)

Porez (EUR hiljade

’000)

Dobitak pre oporezivanja 37,656 49,566

Porez na prihod koristeći standardnu poresku stopu ** 10% 3,766 10% 4,957

Troškovi bez odbitaka:

- amortizacija (9,093) -2.4% (909) (4,459) -0.9% (446) - Usklađenje vrednosti po

oštećenju 1,686 0.4% 168 1,656 0.3% 165

- kazne (5) 0.0% - 1 0.0% - - Drugi troškovi (non-

residents/creditors) 2,704 0.7% 270 3,503 0.7% 350

- razgraničenja nepriznata u poreske svrhe

565 0.2% 56 (3,170) -0.3% (137)

- Prihodi koji se ne priznaju za poreske svrhe

(10) 0.0% - (1,256) -0.2% (125)

Efekat privremenih razlika zadužena u bilansa uspeha

2% 909 1% 424

Ukupan porez na dobitak u bilansu uspeha 11.3% 4,260 10.5% 5,188

* Prosečna efektivna poreska stopa jeste poreski trošak/(prihod) podeljen sa računovodstvenim dobitkom. Slaganje potraživanja/obaveza po osnovu korporativnog poreza na datum Bilansa stanja je kako sledi:

2010

2009 Potraživanje/(obaveze) porez na dobitak na dan 1 Januar 3,646 3,108 Tekući porez ( rashod) (3,351) (4,764) Isplate poreza na dobit u toku godine 498 5,302

Potraživanja od poreza na dobitak na dan 31 decembar 793 3,646


35

24. TRANSAKCIJE SA POVEZANIM PRAVNIM LICIMA U okviru redovnog poslovanja, PTK ušla u transakcije u toku perioda finansijskog izveštavanja sa klijentima koji su UNMIK, Vlada, i vladini organi i pojedinci koji su povezani sa, ili rade za Vladine organe. Preduzeće je, takođe povezano sa direktorima i izvršnim službenicima. Novčane transakcije sa povezanim pravnim licima i direktorima i glavnim izvršnim službenicima, bile su povezane jedino u vezi sa isplatom:

2010

2009

Nadoknade direktorima i izvršnim službencima 198 192

Donacije - 466

- -

198 658

25. PREUZETE OBAVEZE

Obaveze po osnovu operativnog lizinga

Neraskidno operativno iznajmljivanje je isplaćeno kako sledi:

2010 2009 Manje od godine dana 732 1,462 Između jedne i pet godina 628 609 Više od pet godina 356 206

1,716 2,277

Najveći deo operativnog lizinga se odnosi na iznajmljivanje jedne administrativne zgrade za rad

PTK-a. 26. POTENCIJALNE OBAVEZE

Sudski sporovi

Na dan 31 decembra 2010 godine, protiv Preduzeća je podnesena tužba u iznosu od u EUR 19,214 hiljada. Konačan ishod sudskih sporova u toku je neizvestan, zato na dan izdavanja ovih finansijskih izveštaja nema rezervacija za potencijalne gubitke po osnovu sudskih sporova. Rukovodstvo Preduzeća, redovno analizira potencijalne rizike koje proističu iz gubitaka u vezi sa pravnim postupkom, zajedno sa postupcima i mogućim potraživanjima usmerenim protiv Preduzeća, koji mogu nastati u budućnosti. Iako ishod ovih stvari se ne mogu uvek da se utvrde sa preciznošću, rukovodstvo Preduzeća veruje da neće biti materijalnih obaveza.

Vlasništvo imovine, postrojenja i opreme

Napomena 5, Nekretnina, postrojenja i oprema odnosi se na vlasnička pitanja koja postoje u pogledu nasleđene infrastrukture na početku administracije UN na Kosovu. Ovo predstavlja nepredviđenu obavezu PTK-a koja se ne može kvantificirati u ovom trenutku.

Garancije u korist trećih lica

Na dan 31 decembra 2010 godine ukupne bankarske garancije izdate u korist trećih lica (uglavnom dobavljači PTK) iznosile su 12 hiljada evra.


36

26. POTENCIJALNE OBAVEZE (nastavak)

Kapitalne obaveze

Ne postoje značajne kapitalne obaveze ugovorene na datum Bilansa stanja koje nisu već priznate u finansijskim izveštajima.

Poreski rizik

Trenutno se vrši sprovođenje kontrole od strane poreskih vlasti vezano za porez na dodanu vrednost, porez na prihod, porez na lični dohodak i porez na zakup za period od 01 Januara do 31 decembra 2010. Stoga, poreske obaveze Preduzeća nije moguće smatrati izmirenim. Naknade za dodatne poreze i kazne, ukoliko se dese, mogle bi biti prinudno naplaćene, u ovom se trenutku ne mogu tačno odrediti.

27. DOGAĐAJ POSLE DATUMA IZVEŠTAVANJA Nakon datuma Bilansa stanja i pre izdavanja ovih finansijskih izveštaja, sledeći su događaji sa značajnim uticajem na poslovanje Preduzeća:

• Nakon dana izveštaja o finansijskom položaju Upravni odbor 30. Marta 2011. doneo odluku o isplati diviende u vrednosti od 40 miliona evra.

Documents

POŠTA I TELEKOMUNIKACIJE KOSOVA a.d. Finansijski izveštaji ... · Upravi i dioničarima Preduzeća za poštu i telekommunikacije Kosova, a.d. ... Izveštaj o promenama na kapitalu