POVREDE NA RADUSpec.med.rada Dr.S.Udovicic

DEFINICIJA POVREDA NARADU (profesionalni traumatizam)

• Prema Zakonu o osnovnom, penziskom i invalidskom osiguranju

• Povreda na radu je povreda osiguranika koja se dogodi u prostornoj, vremenskoj i uzročnoj povezanosti sa obavljanjem posla po osnovu koga je osiguran, prouzrokovana neposrednim i kratkotrajnim mehaničkim, fizičkim ili hemijskim dejstvom (akutna trovanja), naglim promenama položaja tela, iznenadnim opterećenjima tela ili drugim promenama fiziološkog stanja organizma.

Kao povreda na radu priznaje se i povreda nastala

1. Pri obavljanju posla na koje radnik nije raspoređen, ali koje obavlja u interesu poslodavca

2. Pri dolasku na posao ili povratku sa poslaako pri tom koristi najkraći put, kao i na službenom put

3. U vezi sa korišćenjm prava na prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju kao i prava na zdravstvenu zaštitu.

4. U akcijama spasavanjan i odbrane od elemntarnih nepogoda i nesreća

5. U vojnoj vežbi ili vršenju drugih obaveza iz oblasti odbrane zemlje.

6. Na omladinskim radnim akcijama, odnosno radnom kampu ili takmičenju

Nesreća na radu

• imaju šire značenje i označavaju svaki iznenadni neočekivani događaj, koji može ali ne mora imati za posledicu povredu na radu ili veću materijalnu štetu.– Poznavanje nesrećnih događaja bez

posledica veoma je važno u prevenciji nesrećnih slučajeva sa posledicama

UZROCI POVREDA NA RADU

• Brojni su faktori koji sudeluju u nastanku povrede na radu i u najvećem broju slučajeva postoji istovremeno dejstvo više njih.

• Uzroci povreda na radu se mogu podeliti u dve grupe:

1.Uzroci u kojima dominira ljudski faktor2.Uzroci koji potiču iz radne i životne sredine

LJUDSKI FAKTOR

• O značaju ljudskog faktora pri nastajanju povrede na radu postoje brojne teorije

1. Prema domino teoriji 88% svih nezgoda uzrokovano je nebezbednim ponašanjem radnika

2. Teorija sklonosti ka nezgodama podržava činjenicu da u datoj grupi radnika postoje određeni radnici koji su skloni nezgodama na radu

3. Teorija psihološke klime: postoji korelacija između karakteristika radnika (narav, raspoloženje, navike, anksioznost)

4. Itd.

FAKTORI IZ RADNE I ŽIVOTNE SREDINE

• Mnogu autori smatraju da je pri povređivanju značaj okoline najveći.

1. Loši međuljudski odnosi u kolektivu; 2. loša organizacija rada; 3. aktori radne okoline; 4. nepoštovanje uputstava za obavljanje poslova i

nepoštovanje preporučenih mera zaštite; 5. alkoholisanost radnika i sl

KLASIFIKACIJA POVREDA NARADU

• PREMA :1.NAČINU NASTANKA (pad, udar, sudar...)2.MATERIJALNOM UZROČNIKU (neispravnost

mašine, alata, uređaja..)3.UZROKU POVREDE (mašine,..)4.LOKALIZACIJI POVREDE (glava, ruke, noge...)5.PRIRODI POVREDE (uganća, prelom,

opekotine...)

PREVENCIJA PROFESIONALNOGTRAUMATIZMA

• TEHNIČKE MERE ZAŠTITE• Pravilan izbor tehnološkog procesa, mašine i

uređaja, alata kao i održavanje i • Kontrola njihove ispravnosti• Zaštita od delova mašina i alata koji mogu da

izazovu povredu.• Mehanizacija, automatizacija i robotika• Adekvatna mikroklima i • Adekvatna osvetljenost

ORGANIZACIONE MERE ZAŠTITIE

• Osigurati bezbedan grupni rad, adekvatan ritam i način rada i odmora, mikropauze u toku rada

• Eliminisati faktore koji mogu ubrzati nastanak zamora, učiniti rad monotonim i izazvati nezadovoljstvo.

MEDICINSKE MERE PREVENCIJE

• Profesionalna orjentacija i selekcija -– Usmerava učenike na zanimanja za koja imaju

sklonosti• Prethodni i periodični pregledi -

– Obezbeđuju da svaki radnik radi na onom poslu na kome će svojim sposobnostima moći da odgovori zahtevima radnog mesta

• Zdravstveno vaspitni rad - Treba da ukaže– radniku na opsnosti na radnom mestu, na efikasnu

zaštitu i na posledice

TRAUMATIZAM UDRUMSKOM SAOBRAĆAJU

• Saobraćajna nezgoda (SN) podrazumeva nezgodu na putu u kojoj je učestvovalo najmanje jedno vozilo u pokretu i u kojoj je jedno ili više lica povređeno ili izgubilo život ili je izazvana materijalna šteta.– U saobraćajnim nezgodama najčešće stradaju

mladi od 15-25 godina

Uzroci SN

• Uzroci SN najčešće se dele na• SUBJEKTIVNE FAKTORE

– starost, pol, iskustvo, sposobnost, alkohol, lekovi, bolesti..

• OBJEKTIVNI FAKTORI– Društveni faktori , tehnički faktori (vozilo, put,

bezbednosna oprema), prirodni faktori (klimatski i geografski)

PREVENCIJA TRAUMATIZMA U DRUMSKOM SAOBRAĆAJU

• REPRESIVNE MERE• ZAKONSKA REGULATIVA• PRIPREMA LJUDI ZA UČEŠĆE U SAOBRAĆAJU

– (obuka vozača, informisanje o obrazovanje ostalih učesnika u saobraćaju,)

• SELEKCIJA POJEDINIH KATEGORIJA UČESNIKA U SAOBRAĆAJU – (vozački ispit, zdravstvena selekcija)

• KONTROLA I REGULISANJE SAOBRAĆAJA• SISTEM OSIGURANJA

BOLESTI U VEZI SA RADOM

Definicija

• Bolesti u vezi sa radom predstavljaju vrlo širok spektar bolesti koje su na neki način ne uvek uzročno, povezane sa zanimanjem ili uslovima rada, a etiologija tih bolesti uvek je multikauzalna.

PODELA

1. Oboljenj respiratornog sistema – (Hronični bronhitis, emfizem i astma)

2. Oboljenja KVS-a – (hipertenzija, Ishemijska oboljenja srca i

cerebrovaskularna bolest)

3. Bihevioralni poremećaji i mentalne bolesti4. Oboljenja lokomotornog sistema

– (lumbalni i cervikobrahijalni sindrom)

Faktori rizika za nastanak ovih bolesti

• Nedostaci u ergonomskim rešenjima za alate• Mentalno preopterećenje• Niz drugih štetnosti i uslova radne sredine• Individualne karakteristike

– (životna dob, pol,rasa, genetski faktori, tip ličnosti i dr.)

• Loše navike – (pušenje, alkohol, ishrana i dr.)

OBOLJENJA RESPIRATORNOGSISTEMA

• SZO je posebno izdvoja hronične nespecifične respiratorne bolesti-

• Hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP). – Pod ovim se podrazumeva grupa poremećaja pri

kojima se javlja hronično iskašljavanje i/ili gušenje u miru i/ili u naporu.

• BRONHITIS• EMFIZEM• ASTMA

OBOLJENJA KARDIOVASKULARNOGSISTEMA

• Od svih oboljenja KVS→ u vezi sa radom najveći značaj imaju:

• HIPERTENZIJA• ISHEMIJSKO OBOLJENJE SRCA• CEREBROVASKULARNA BOLEST

– Hipertenzija je značajna i kao samostalna bolest i kao faktor rizika za nastanak druge dve bolesti.

Faktori rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti

1. BUKA2. VISOKA TEMPERATURA3. NISKA TEMPERATURA4. HEMIJSKI FAKTORI RIZIKA

– Olovo, kadmijum, kobalt, arsen, ugljenmonoksid, organski rastvarači (neki)

5. RADNA OPTEREĆENJA– inaktivnost na radu, hronični profesionalni stres,

smenski rad i iregularan režim rada i odomora

BIHEVIORALNI POREMEĆAJI IMENTALNE BOLESTI

• Bihevioralne reakcije po pravilu prethode pojavi mentalnih i psihosomatskih oboljenja i odlikuju se subjektivnim i objektivnim promenama u mentalnom stanju pojedinca.

• Najčešći poremećaji u mentalnoj sferi koji se mogu dovesti u vezu sa radom jesu:

• ANKSIOZNE ILI DEPRESIVNE REAKCIJE• SINDOM SAGOREVANJA• TEHNOSTRES

MENTALNE BOLESTI U VEZI SARADOM

• Depresije• Neurotične reakcije• Poremećaji ličnosti• Psihoze (ređe)

– Češće se javljaju u radnoj populaciji nižeg socioekonomskog stanja i obrazovanja, iako individualne karakteristike imaju poseban značaj u njihovoj pojavi

OBOLJENJA LOKOMOTORNOGSISTEMA

• Ovi poremećaji se često javljaju u zanimanjima koja zahtevaju dizanje tereta posebno kada je ono udruženo sa dužim sedenjem ili ekspozicijom opštim vibracijama

• LUMBALNI SINDROM– oštećenja intervertebralnog dikusa u lumbalnom delu

kičme vodi se pod ovom dijagnozom• BOLNI SINDROM VRATA I GORNJIH EKSTREMITETA

– Oštećenja su uglavnom izazvana čestim ponovljenim naprezanjem i povezana sa prisilnim i neugodnim položajem pri radu