PREDAVANJE BR.2

Размножавање корова,Корови код којих је заступљено само полно размножавање,Клијање семена физичке особине семена и плодова коровских биљака

Korovske biljke u ogromnoj većini pripadaju višim biljkama, odnosno cvetnicama. Uopšte uzeto, njihovo razmnožavanje se odvija kao i kod drugih biljaka ove kategorije. Međutim, ne ulazeći u sam tok procesa razmnožavanja, ukazaće se na

neke specifičnosti reproduktivnih organa, pre svega semena, kao i vegetativnih organa koji služe za razmnožavanje. Sve u svemu, kod korovskih biljaka zastupljeno je i polno i bespolno razmnožavanje. Prema načinu razmnožavanja, koji je isključivo

ili najčešće zastupljene, korovske biljke se mogu podeliti na dve velike grupe i to:

l. korovske biljke koje se razmnožavaju samo polnim putem, odnosno iz semena i

2. korovske biljke koje se, pored polnog razmnožavanja (iz semena), razmnožavaju i bespolno - vegetativnim putem.

KOROVI KOD KOJIH JE ZASTUPLJENO SAMO POLNO RAZMNOŽAVANJE

(IZ SEMENA)

U grupu korova koje se razmnožavaju isključivo semenom spadaju sve jednogodišnje korovske biljke (terofite), kao i većina dvogodišnjih.

Međutim,semenom se razmnožavaju i biljke kod kojih je zastupljeno, pored polnog, i bespolno odn. vegetativno razmnožavanje.

Posle sazrevanja najveći deo semena korovskih biljaka dospeva u zemljište i na taj način direktno povećava njegovu zakorovljenost. Jedan deo semena, pak, dospeva u žetveni prinos, kao što je slučaj, na primer, kod strnih žita, njivskih krmnih biljaka i nekih industrijskih biljaka

Semena livadskih i njivskih krmnih biljaka dospevaju u seno. Sva ova semena mogu prilikom setve nedovoljno očišćenog semena, dalje, sa otpacima bilo koje vrste, sa stajnjakom ili na bilo koji drugi način da dospeju na obradive površine i takode povećaju potencijalnu zakorovljenost zemljišta.

Sve izneto ukazuje da zemljište sadrži ogromne količine semena korovskih biljaka. Prema ispitivanjima brojnih autora u raznim zemljama došlo se do zaključka da se u jednom kvadratnom metru poljoprivrednog zemljišta, do dubine od 20-25 cm prosečno nalazi 20.000 do 300.000 korovskih semena, što, preračunato na hektar, iznosi 200 miliona do 3 milijarde.

Velika količina semena korovskih biljaka u zemljištu predstavlja ogroman potencijal za pojavu zakorovljenosti useva. Usled toga, pri određenom sklopu agroekoloških uslova, može doći do masovne pojave nekih vrsta korova ili, pak, do opšte masovne zakorovljenosti useva i zasada. Stoga, usled potencijalne zakorovljenosti zemljišta semenom korova neophodno je sprovodenje preventivnih mera borbe protiv korova. U prvom redu tu dolazi primena herbieida kojima se tretira

zemljište pre, u vreme ili neposredno posle setve useva.

Među biološke osobine semena kojeimaju veliki značaj za korovske biljke, a koje su kod ovih vrsta posebno izražene,najveći značaj imaju:

1.neravnomernost sazrevanja,2.periodičnost klijanja, 3.dugovečnost, 4.životna sposobnost i5.mirovanje (dormantnost) semena.

Osobine semena korovskih biljaka

NERAVNOMERNOST SAZREVANJA SEMENA

To je jedan od načina prilagođavanja korova za opstanak u za njih nepovoljnim uslovima. Uzroci neravnomernog sazrevanja semena mogu biti vrlo različiti.

Cvetovi na biljci ili u cvastima imaju različiti položaj a u vezi s tim obično cvetaju u različito vreme.

Brzina oplođenja i obrazovanja semena takođe se mogu značajno razlikovati.

Pojedine biljke niču u različito vreme, što stvara uslove za različito vreme cvetanja i plodonošenja.

Zbog svega ovoga, a verovatno i nekih drugih razloga, pri žetvi useva ili pri zaoravanju strnjike u zemljište dospevaju korovska semena različite starosti odn. razvijenosti, zrelosti i građe semenjače.

Sve ovo ima znatnog uticaja na individualnu životnu sposobnost svakog semena.

U vreme zrelosti semena, klica kod raznih korovskih vrsta ne nalazi se u istom stupnju razvića. Ovde se mogu pojaviti razni slučajevi, pri čemu, ipak, klica može biti:

l. i po obliku i po veličini, kao i po unutrašnjim fiziološkim karakteristikama već pripremljena, tako da u povoljnim uslovima vlažnosti zemljišta i toplote odmah klija;

2. klica može zaostajati u razviću i tada mora u semenu da se dalje razvija na račun hranljivog tkiva da bi mogla normalno da klija;

3. klica može i po obliku i u odnosu na veličinu biti potpuno razvijena, ali rezervne hranljive materije mogu još biti u nerastvorljivom stanju, te su potrebne dalje promene ovih materija kako bi seme moglo da klija.

Veói broj korovskih vrsta odlikuje se time što im seme ne klija odmah. Uzroci ovome mogu biti:

-klica zaostaje u svom razviću - rezervne materije u semenu nisu u

pogodnom stanju za iskorišćavanje. Medutím, često i tvrda semenjača može

biti razlog što semena ne klijaju odmah, već posle isteka perioda mirovanja, dok semenjača ne omekša.

PERIODIČNOST KLIJANJA SEMENA Ova značajna i karakteristišna osobina

semena korovskih biljaka predstavlja njihovo prilagodavanje na mere koje čovek primenjuje u cilju njihove eliminacije.

Naíme, sva semena korova koja posle žetve dospeju u zemljište ne klijaju odmah. Jedan deo semena može klijati, ali l klijanje i nicanje svih biljaka se ne vrši ístovremeno, već je razvučeno na kraći íli duži period.

Jedan deo korovskih semena ne klija ni u jesen niti, pak, u naredno proleće, već ostaje u zemljištu ne klijajući duži niz godina.

Ova biološka osobína semena da ne klija istovremeno veoma je važna za održavanje korovskih biljaka, jer ako bi sva semena klijala odmah (što je slučaj sa semenom gajenih biljaka koje klija u celíni posle setve), onda bi se energičnom merom, u jednom potezu, sav korov (odnosno korovske biljke koje se razmnožavaju samo semenom) za kratko vreme mogao uništítí.

Ali, time što korovsko seme ne klija sve odmah, veó izvestan procenat zadržava svoju klijavost mirovanjem u toku dužeg niza godina, korovi se

zadržavaju na ístom zemljištu i pored svih mera koje se primenjuju za njihovo suzbijanje.

DUGOVEČNOST SEMENA Dugovečnost semena je definisana njegovom

sposobnošću da sačuva životna svojstva, čak i u dužem vremenskom periodu, ali u određenim uskim granicama delovanja spoljašnjih faktora, pre svega temperature i vlažnosti sredine.

Ovo svojstvo zavisi i od unutrašnjih činilaca, kao što su fiziološke osobine i hemijski sastav rezervnih materija semena.

Životna sposobnost semena korovskih biljaka je, po pravilu, izražena u vrlo visokom stepenu. Treba razlikovati životnu sposobnost od dugovečnosti semena.

Ovi pojmovi, u stvari, izražavaju različite strane jedne iste pojave – sposobnosti semena da sačuva životna svojstva u zavisnosti od konkretnih uslova sredine u kojoj se nalazi.

Dok pitanje dugovečnosti semena ima veći praktični značaj za gajenje biljke, dotle životna sposobnost semena ima daleko veći značaj za korovske i uopšte biljke slobodne prirode. Ovo je razumljivo, jer se seme korovskih biljaka nalazi pod takvim uslovima da je izloženo uticaju raznovrsnih faktora spoljne sredine kojima, pri čuvanju, nije izloženo seme gajenih biljaka.

Za ispoljavanje odgovarajućeg stepena životne sposobnosti semena od značaja su ne samo faktori spoljne sredine koji stalno deluju, u promenljivom intenzitetu, već i oni koji povremeno deluju.

Što je seme sposobnije da izdrži dejstvo većeg broja spoljašnjih faktora, utoliko pokazuje veću životnu sposobnost.

Razumljivo je da se životna sposobnost semena neke vrste ne može smatrati kao nešto stalno i nepromenljivo.

Životna sposobnost semena, u stvari, predstavlja oblik prilagođavanja biljke, a koliko će se ona ostvariti zavisi od konkretnih uslova spoljašne sredine.

Zadržaćemo se na karakteristikama održavanja životne sposobnosti semena korovskih biljaka u zemljištu, gde ono najčešće dospeva posle sazrevanja i predstavlja najveći praktični interes.

Semena korovskih biljaka, u znatno manjoj meri, mogu dospeti i u druge sredine (stajnjak, kompost, silažu, vodenu sredinu i dr.).

U zemljištu vladaju veoma promenljivi uslovi, što uslovljava da se seme korova nalazi u različitim, često nepovoljnim životnim okolnostima. Ipak, semena korovskih biljaka (i drugih vrsta iz slobodne prirode), zahvaljujući prirodnom odabiranju i dugotrajnom prilagođavanju, stekla su značajnu otpornost i mogućnost da očuvaju duže vremena svoju životnu sposobnost u zemljištu.

ruski istraživač Kot, je na osovu svojih i istraživanja mnogobrojnih drugih autora u odnosu naočuvanje životne sposobnosti semena u zemljištu, korovske biljke podelio na osam grupa. Kao polaznu osnovu uzeo je period očuvanja životne sposobnosti semena u toku osam zimsko -prolećnih meseci, a za svaku narednu godinu vremenski period se povećava za narednih 12 meseci.

I grupa - obuhvata vrste korovskih biljaka čija semena potpuno izumiru za osam meseci, odnosno čija semena zadržavaju životnu sposobnost u zemljištu u toku osam meseci. U ovu grupu spadaju semena usko specijalizovanih korova

II grupa - obuhvata vrste korovskih biljaka čija semena gube životna svojstva u periodu od 20 meseci. I u ovoj grupi su pretežno uskospecijalizovani korovi. Semena ovih korova najčešće sazrevaju istovremeno sa semenom useva.

III grupa - obuhvata vrste čija semena gube životna svojstva za 32 meseca.Između ostalih, u ovu grupu spadaju sledeće korovske vrste:

Taraxacum ojficinale Bromus secalinus

IV grupa - obuhvata vrste korova čija životna sposobnost semena u zemljištu traje do 44 meseca. Ovde dolaze, između ostalog, semena sledećih korova:

Datura stramonium ,Urtica dioica , Solanum nigrum ,Poa annua V grupa - obuhvata korovske vrste čija semena potpuno izumiru za 56meseci.

U ovu grupu dolaze: X anthium strumaríum, Agrostis spica-ventí Viola arvensxls ,Setaria viridis Agropyrum repens ,Setaria glauca Vlgrupa -- obuhvata korovske vrste čija semena zadržavaju životnu

sposobnost do 68 meseci. U ovu grupu spadaju ove važnije vrste: Amaranthus retroflexus ,Centaurea cyanus Stellaria media ,Capsella bursa-pastoris Cuscuta europaea VII grupa - obuhvata korove čija semena potpuno izumiru za 80 meseci. Ova grupa obuhvata ove važnije korove: Cirsium arvense ,Bilderdykia convolvulus Rumex críspus ,Chenopodium album Rumex acetosella ,Cychorium intybus VIII grupa - obuhvata korove čija semena mogu u zemljištu da sačuvaju životnu sposobnost više od 80 meseci. U ovu grupu, izmedu ostalog, dolaze

sledeće važnije korovske vrste: Panicum crus-galli ,Raphanus raphamlstrum ,Plantago major Thlaspi arvense, Polygonum lapathifolium

MIROVANJE SEMENA KOROVSKIH BILJAKA Neka semena provode duže, a neka kraće

vreme u stanju mirovanja. Mirovanje semena može biti dvojako: prisilno i pravo.

Prisilno mirovanja je ono mirovanje koje se javlja zbog toga što nisu ispunjeni svi uslovi za klijanje semena.

Tako, na primer, seme može da miruje usled nedostatka dovoljno vode,

usled toga što je temperatura niža od minimuma za klijanje,

zbog nedovoljnog sadržaja kiseonika i dr.

Ovakvo mirovanje se prekida onog momenta kada budu ispunjeni neophodni uslovi za klijanje.

Međutim, ako seme ne klija ni onda kada su ostvareni svi uslovi potrebni za klijanje, onda se takvo mirovanje označava kao pravo mirovanja ili se to označava kao

dormantnost semena. Ova pojava, po pravilu, predstavlja

karakteristiku korovskih biljaka i uopšte biljaka iz slobodne prirode.

Dormantnost semena može biti trojaka: prirodna, inducirana i forsirana. Prirodna dormantnost uslovljena je činiocima koji se

nalaze u samom semenu te seme pre klijanja mora da prođe kroz određen period mirovanja.

Inducirana dormantnost nastupa ako se seme izloži ekstremnim prilikama koje, naknadno, izazivaju pojave dormantnosti semena, kao što je, na primer, uticaj visoke koncentracije CO, koji izaziva mirovanje semena bele slačice (Sinapis alba), ili, delovanje visoke temperature kod.

Forsirana dormantnost nastupa ako seme ne klija kada dospe u specifične zemljišne uslove. Tako, na primer, semena mnogih korovskih vrsta ne klijaju duže vreme ako se dublje zaoru, a klijaju čim na neki način dođu u površinski sloj zemljišta.

KLIJANJE SEMENA KOROVSKIH BILJAKA

Klijanje semena korova, kao i ostalih biljaka, zavisi od:

a) unutrašnjih faktora koji se nalaze u samom semenu i

b) spoljašnih faktora, koji predstavljaju ekološke i druge činioce spoljne sredine. Unutrašnji faktori koji uslovljavaju klijanje semena

mogu biti: stanje zrelosti semena, stupanj razvića klice, dostupnost hranljivih materija, starost semena, kao I osobine dormantnosti semena.

Za klijanje semena svakako veliki značaj ima zrelost semena. Treba razlikovati

fizičku i fiziološku zrelost semena.

Zrelost semena koja se postiže na samoj biljci i koja dovodi do njegovog opadanja sa matere biljke može se označiti kao fizička zrelost semena.

Ipak, za ovako zrela semena ne može se uvek reći da su i fiziološki zrela, odnosno, da su sposobna da klijaju. Kod velikog broja korovskih biljaka fizička zrelost se ne podudara sa fiziološkom zrelošću semena.

Zrelost semena u pravom smislu -fiziološka zrelost, predstavlja onu zrelost semena u kojoj je seme potpuno sposobno za klijanje, te klija čim se ostvare povoljni uslovi spoljne sredine.

Ovakva zrelost semena kod korovskih biljaka nastupa tek posle izvesnog perioda mirovanja, pošto je seme opalo sa matere biljke.

semena mnogih korovskih biljaka imaju dobru klijavost i u nezrelom stanju, pa čak ponekad klijaju i brže nego zrela semena.

Tako, na primer, nezrelo seme pepeljuge (Chenopodium album) sposobno je da klija u znatnoj meri i u nezrelom stanju, čak i do 20 %.

Kod štira (Amaranthus retroflexus) nedovoljno zrelo seme klija bolje od potpuno zrelog.

Starost semena svakako je značajan faktor od koga zavisi klijanje semena.

Intenzitet klijanja semena većine biljaka smanjuje se sa njegovom starošću. Međutim, za veći broj korovskih biljaka karakteristično je ne samo da imaju veliku dugovečnost i životnu sposobnost semena već da se njihova klijavost povećava sa

starošću semena (na pr. kod gorušice - Sinapis arvensis i tarčužka – Capsella bursa-pastoris).

Da bi u zemljištu došlo do klijanja semena moraju da budu ispunjeni određeni uslovi u pogledu temperature, vlažnosti, svetlosti, dubine semena u zemljištu i dr.

Osim toga, od značaja su i mehanički uticaji. Temperatura ima veliki značaj za klijanje, s obzirom da

direktno utiče na intenzitet i brzinu fiziološko-biohemijskih procesa u semenu, kako u fazi mirovanja, tako i u toku njegovog klijanja.

Semena korovskih biljaka imaju u velikom stepenu izraženu otpornost na delovanje i visokih i niskih temperatura. Tako, semena nekih korovskih biljaka mogu u suvom stanju kraće vreme da podnesu vrlo visoke temperature, do 70 pa čak i do l00°C.

Nasuprot tome neka semena korova, kao na primer kod vijušca (Bilderdykia convolvulus) mogu, bez štetnih posledica, da izdrže jake mrazeve odn. niske temperature.

Temperature na kojima klijaju semena nekih važnijih korovskih vrsta su:

Stellaria media (mišljakinja) 5 - 7 °C Consolida regalis (žavornjak) 6 - 8 °C Ranunculus arvensís (ljutić) 6 - 8 °C Chenopodium album (pepeljuga) 10 - 12

C Setaria glauca (muhar) 20 °C Amaranthus retroflexus (štir) 23 - 27 °C Panicum crus-galli (veliki muhar) 25 °C Sorghum halepense (divlji sirak) 20 - 30

°C

Vlažnost zemljišta ima veliki uticaj na klijanje semena. Semena korovskih biljaka često mogu da klijaju pri nižoj vlažnosti zemljišta nego što je slučaj kod gajenih biljaka.

Na osnovu ispitivanja klijavosti semena korovskih biljaka pri različitim vlažnostima zemljišta (50%, l8- 19% i 9- 10% vode u odnosu na suvu težinu zemljišta, tj. u vrlo vlažnom, srednje vlažnom i suvom zemljištu Ellenherg je izdvojio pet grupa korovskih biljaka koje se međusobno razlikuju u odnosu na potrebe u vodi u fazi klijanja semena.

Svetlost može biti od značaja za ispoljavanje klíjavosti semena korova. Mada u ogromnoj većini slučajeva seme može da klija u potpunom mraku, ipak, za klijanje semena nekih trava (Apera spica-venti. neke vrste roda Poa i dr.) svetlost je ne samo korisna već i neophodna za klijanje. Nasuprot tome, kod velikog broja vrsta seme uopšte ne klija na svetlosti.

U odnosu na svetlost semena mogu biti dvojaka: 1. semena koja mogu da klijaju samo na svetlosti, ili, koja

uspešnije klijaju na svetlosti (hełiofili) i 2. semena koja bolje, ili jedino, klijaju u mraku (heliofobi). Dokazano je da osobina semena da se ponaša kao heliofil ili heliofob

vrlo često zavisi od ostalih faktora spoljne sredine (temperature, osobine

zemljišta i dr.). Tako, na primer, seme štira (Amaranthus retroflexus) najbolje klija na

temperaturi od 23-27° C. Pri nižim temperaturama (20° C) seme bolje klija u mraku nego na svetlosti. Zbog toga seme koje se pri ovoj temperaturi nalazi na površini zemljišta uopšte ne klija. Međutim, dovoljno je da se ono pokrije vrlo tankim slojem zemljišta pa da počne vrlo brzo da klija. Na temperaturama višim od 20° C klijavost je jednaka kako na svetlosti tako i u mraku.

Dubina zemljišta na kojoj se nalazi seme korovskih biljaka ima veliki značaj za klijanje. Eksperimentalno je dokazano da semena korova intenzivnije klijaju na manjim dubinama, a klijavost se smanjuje sa povećanjem dubine zemljišta.

Pri povećanju dubine zemljišta menja se njegova struktura, temperatura, vlažnost, kiselost, sadržaj pojedinih mineralnih i organskih materija, aeracija, mikrobiološka aktivnost i dr., što sve direktno ili indirektno utiče na klijanje semena

FIZIČKE OSOBINE SEMENA I PLODOVAKOROVSKIH BILJAKA

Osnovna fizička svojstva semena su: 1. oblik semena i plodova, 2. karakter njihove površine, 3. veličina semena I plodova, 4. apsolutna i specifična masa, 5. odnos između površine i mase

semena i 6. boja, sjaj i miris.

1.Oblik semena i plodova korovskih biljaka je veoma raznovrstan.

Plodovi I semena po obliku mogu biti: loptasta, sočivasta, u obliku diska, ovalna, eliptična, vretenasta, srcasta, srpasta, udubljena, prizmatična, piramidalna, valjkasta, trouglasta, prizmatična itd.

2.Površinski izgled semena odn. plodova je takode veoma različit, što zavisi od građe semenjače ili perikarpa, u prvom redu epidermisa i kutikule.

Površina semena (i plodova) može biti: bezstrukturna, fino strukturna i grubo struktuma. Bezstrukturna površina nema nikakvih skulptura ćelijskog

zida i može biti: sjajna (odbijasvetlost), glatka, mat (ne odbija svetlost), gola, dlakava i sl.

Fino strukturna površina ima jedva primetne izrasline ili udubljenja, koje se vrlo slabo naziru ili se mogu konstatovati samo lupom. Fino strukturna površina semena može biti:

glatka, rapava, tačkasta, zrnasta, sunđerasta i sl. Grubo strukturna površina semena ili ploda se odlikuje

dosta krupnim skulpturama. Ona može biti: jamičasta,mrežasta, naborana, brazdasta,

ljuspasta, rebrasta, žiličasta, kvržičasta i sl.

3.Veličina semena i plodova korovskih biljaka jako varira, ne samo u raznih vrsta, već i kod raznih primeraka iste vrste.

Veoma sitna semena vrsta roda Orobanche jedva da dostižu dužinu od 0,5 mm, dok su, na primer, krupna semena kukolja (Agrostemma githago) dugačka oko 4mm.

Plodovi su, naravno, još krupniji. Plod čaura kod tatule (Datura stramonium), na primer, može biti duži od 5cm

Veličina semena i plodova u znatnoj meri zavisi od uslova razvića samih biljaka. Primerci jedne iste vrste koji su rasli pod povoljnim uslovima obrazuju

dosta krupnije plodove i semena od onih primeraka koji su se razvijali u lošijim uslovima (u pogledu sastava zemljišta, vodnog režima, sadržaja hranljivih materija, aeracije i sl.).

4.Masa semena varira u dosta širokim granicama. U tom širokom dijapazonu variranja mase semena (i plodova), iz praktičnih razloga,

može se izdvojiti pet grupa I grupa - obuhvata semena od 0,001 do 0,01 mg. To su veoma laka i skoro

mikroskopski sitna semena, koja se vrlo retko sreću kod korovskih biljaka (vrsta roda Orobanche).

II grupa - obuhvata semena mase od 0,01 do 0,1 mg. I to su laka i sitna semena, koja se sreću kod malog broja korova

III grupa - obuhvata semena težine od 0,1 do 2,0 mg. Ovakva relativno sitna i laka semena i plodovi nalaze se u velikog broja običnih korovskih vrsta kao što su: Sinapis arvensis, Achilea millefolium,

IV grupa - obuhvata semena od 2,0 do 10,0 mg težine. Ovakva semena zastupljena su kod velikog broja korovskih biljaka i to, na primer: Cirsium arvense, Bílderdikia convolvulus, Galium aparine, Bromus arvensis, Lithospermum arvense

V grupa - obuhvata semena mase 10 i više miligrama. To su relativno krupnija semena i plodovi, koji _se sreću kod nešto manjeg broja korovskih vrsta kao što su: Convolvulus arvensis, Agrostemma githago, Vicia sativa, Vicia pannonica

Daleko najveći broj naših korovskih vrsta ima semena i plodove čija se masa kreće između 0,1 i 10,0 mg.

5.Boja, sjaj i miris semena su karakteristike koje su specifične za pojedine vrste korova, ali su, takođe, u mnogim slučajevima odraz životne sposobnosti semena.

Boja semena može da ukaže na vreme plodonošenja, u kakvim uslovima je proteklo sazrevanje, kao i na uslove njegovog boravka odn. čuvanja.

Sjaj semena svedoči o njegovoj svežini. Seme menja sjaj pri dužem ležanju, naročito u zemljištu. Po pravilu zdravo seme se znatno manje menja.

Miris semena takode svedoči o tome da li je ono u zdravom stanju, ili su pak nastupili razni biohemijski procesi koji dovode do kvarenja semena.