I GODINA

HEMIJSKI SASTAV ]ELIJE

1. ]elije ~ovbeka sadr`e:- 70% H2O- 60% H2O- 90% H2O

2. C, O, H i N ~ine veliki deo celokupne mase organskih jedinjenja i to:- 70%- 80%- 90%- 99%

3. Biogeni elementi su:- svi mikro i makro elementi koji ulaze u sastav }elije- makroelementi- mikroelementi

4. U makroelemente spada: - bakar- fosfor- jod- cink

5. Neorganska jedinjenja koja ulaze u sastav }elije su:- ulja- soli- heksoza

6. Monosaharid je:- maltoza- saharoza- fruktoza

7. Osnovni energetski materijal `ivotinjskog organizma je:- glukoza- fruktoza- saharoza

8. Energetska rezerva biljaka je:- frukoza- laktoza- skrob- glikogen

9. Laktoza je:- monosaharid

- disaharid- polisaharid

10. Strukturni polisaharid je:- skrob- celuloza- glikogen

11. Rezervna materija `ivotinjskih }elija je:- glukoza- saharoza- glikogen

12. Glikogena ima najvi{e u:- pankreasu- mi{i}ima- vezivnom tkivu

13. Polisaharid - polimer glukoze je:- glikogen- maltoza- laktoza

14. Pektin i celuloza se sinteti{u:- na slobodnim ribozomima- u endoplazmati~nom retikulumu- u gold`ijevom aparatu

15. Koji od navedenih molekula ima navedenu funkciju:- celuloza- glikogen- dezoksiriboza- proteiniA) energetska rezervaB) regulacija biolo{kih procesaC) gradivni materijalD) komponenta naslednog materijala

16. U saatav ulja ulaze:- zasi}ene masne kiselline i alkohol glicerol- nezasi}ene masne kiseline- nezasi}ene masne kiseline i alkohol glicerol

17. Belan~evine se sastoje od:- C, H, N- C, O, H, S

- C, O, N, H- C, H, S, P

18. Do sad je poznato:- 200 vrsta aminokiselina- 50- 20

19. U sastav `ivih bi}a ulazi:- 26 aminokiselina- 20- 38

20. Aminokiseline se pona{aju kao:- baze- kiseline- baze i kiseline

21. Peptidnom vezom su vezani:- proteini- aminokiseline- azotne baze

22. Za aminokiseline je karakteristi~no:- imino grupa- fosforna grupa- karboksilna grupa

23. Dipeptid je:- veza dve aminokiseline- dva peptidna lanca vezana vezana vodoni~nim vezama daju}i trodimenzionalnu strukturu- dva peptidna lanca vezana disulfidnim vezama

24. Organska jedinjenja najbogatija energijom su:- proteini- masti- ugljeni hidrati

25. Azotne baze u DNK vezane su:- fosfodiestarskom vezom- vodoni~nom vezom- disulfidnom vezom

26. DNK razli~itih }elija jednog organizma je:- ista- razli~ita- neki delovi su isti a neki se razlikuju

27. Formiraj nukleotid DNK i RNK.- uracil- dezoksiriboza- riboza- fosforna kiselina- timin

28. DNK razli~itih organizama se ne razlikuje po:- veli~ni- broju nukleotida- rasporedu nukleotida- strukturi nukleotida

29. RNK molekuli su:- iste veli~ine kao DNK- tri puta manji- mnogo manji od molekula DNK

30. Koli~ina RNK je:- ve}a u aktivnoj }eliji u odnosu na neaktivnu }eliju- mnogo manja u neaktivnoj }eliji- ne zavisi od aktivnosti }elije

31. Informacina RNK razli~itih }elija jednog organizma je:- ista- razli~ita- u mladim }elijama je ista a kasnije se razlikuje

32. U toku `ivota jedne }elije:- koli~ina iRNK se pove}ava- koli~ina iRNK je ista- koli~ina iRNK se menja

33. U }eliji:- postoji onoliko vrsta iRNK koliko i razli~itih peptidnih lanaca- broj vrsta iRNK odgovara broju amino kiselina- broj iRNK odgovara broju Trnk

34. Ta~no je:- sve tRNK su iste ali se razlikuju po antikodonu- sve tRNK se razlikuju po redosledu nukleotida- sve tRNK su iste ali se razlikuju po antikodonu i amino kiselini koju nose

35. rRNK je:- ista kod svih `ivotinjskih organizama- ista u svim }elijama jednog organizma- razli~ita u razli~itim tkivima istog organizma

36. Pod neposrednom kontrolom gena je sinteza:- polipeptida i polisaharida- lipida i ugljenih hidrata- polipeptida inukleinskih kiselina- lipida i polipeptida

37. Ta~no je:- od virusa do ~oveka naslednu osnovu grade samo molekuli DNK- svi delovi RNK nastaju samo na DNK- DNK i RNK sadr`e pribli`no isti broj nkleotida- osim {e}era DNK i RNK sadr`e iste molekule

38. Biolo{ka evolucija je zapo~ela:- stvaranjem membranskog omota~a, tj. }elijske membrane- pojavom samoreprodukcije- formiranjem organskih iz neorganskih jedinjenja

39. Organele koje sadr`e prokarioti i eukarioti su:- jedro- mitohondrije- ribozomi- mezozom

40. Nukleoid je:- jedrov matrerijal prokariota- {e}er, baza i fosforna kiselina u lancu DNK- {e}er ibaza u lancu DNK

]ELIJSKE ORGANELE

41. Sastav }elijske membrane je:- isti kod svih }elija jednog organizma- menja se sa staro{}u organizma- isti kod svih eukariota

42. Ta~no je:- sve }elijske organele imaju dvojne membrane- sastav }elijske membrane je nepromrnljiv- proteinski deo membrane se neprekidno menja

43. ]elijska membrana se sastoji iz:- jednog sloja lipida i dva sloja proteina- dva sloja lipida i dva sloja lipida- dva sloja lipida i proteina uronjenim u njih daju}i mozai~nu strukturu-dva sloja lipida i jednog sloja proteina hidrofilnim krajem okrenutih prema spolja{njoj povr{ini membrane

44. Ta~no je:- povr{in nekih `ivotinjskih }elija ima celulozni }elijski zid- na povr{ini `ivotinjske }elije nalaze se polisaharidi- celilozni zid je karakteristi~zn za biljne }elije- celulozni zid biljnih }elija ima pore

45. Na propustlijvost }elijske membrane uti~u:- temperatura- narkotici- doba starosti- sve navedeno

46. Prolazak materija kroz membranu }elija:- je selektivan- vr{i se difuzijom i osmozom- vr{i se olak{anom difuzijom i aktivnim transportom- sve je ta~no- ta~no je pod dva i tri

47. Osmoza je:- kretanje ~esica sa mesta ve}e ka mestu manje koncentracije- kretanje rastvorenih materija kroz membranu

- kretanje jona kroz membrana pomo}u proteinskog nosa~a

48. U kom procesu u~vestvuju nosa~i:- difuziji- aktivnom transportu- olak{anoj difuziji- u svim procesima- samo pod dva i tri

49. Energija je neophodna za:- difuziju- osmozu- olak[anu difuziju- aktivni transport

50. Za aktivni transport je potrebna energija iz:- ATP-a- NADPH2

- ATP-a i NADPH2

51. Materije se kre}u suprotno gradijentu koncentracije u:- aktivnom transportu- olak{anoj difuziji- svim procesima

52. Prilikom aktivnog transporta:- K+ ulazi a Na+ ulazi u }eliju- Na+ izlazi izlazi iz }elije- Na+ i Cl- izlaze iz }elije

53. Binuklearne }elije imaju:- dva jedra- dva nukleolusa- dvore`njevito jedro

54. Nukleoplazma je:- sadr`aj nukleolusa- jedrov sok- omota~ oko nukleinskih kiselina

55. Jedro ima:- jednu lipoproteinsku opnu- dve lipoproteinske opne- jednu lipoproteinsku opnu sa porama

56. Perinuklearni (perihondrijalni) prostor je:- prostor izme|u dva jedra- prostor izme|u jedrovih membrana

- prostor bez jedara kod vi{ejedarnih organizama

57. Spolja{nja membrana jedra povezana je sa:- gold`ijevim aparatom- spolja{njom mitohondrijalnom membranom- endoplazmati~nim retikulumom

58. Ta~no je:- u nukleoplazmi se nalaze svetlo obojen heterohromatin i rastresiti euhromatin- euhromatin se ja~e boji od heterohromatina- hterohromatin je taman i neaktivan- euhromatin je neaktivan

59. Koji je odgovor neta~an? Hromatin:- se nalazi u nukleoplazmi- mo`e biti ja~e obojen, taman heterohromatin- mo`e biti svetao, slabo kondenzovan- euhromatin je aktivan u procesu transkripcije

60. Heterohromatin je:- celokupna DNK u jedru- kondenzovane nukleoprotewinske komponente jedra- despiralizovana DNK jedra

61. Euhromatin je:- tamniji deo nukleoplazme- svetliji deo nukleoplazme- tamniji deo hromozoma

62. DNK se nalazi:- u euhromatinu- u heterohromatinu- u jedarcetu- u svim navedenim komponentama- samo pod jeda i dva

63. Jedarce ima:- dvostruku membranu- prostu membranu- nema membranu

64. U nukleolusu se nalazi:- DNK- iRNK- nukleoproteidi- ta~no je pod jedan i tri

65. Homologi hromozomi su:- par bilo koja dva hromozoma- par hromozoma, jedan od oca a drugi od majke- par hromozoma, jedan od oca a drugi od majke koji su vidljivi u S fazi }elijskog ciklusa

66. Homologi hromozomi:- se vide u svim biljnim i `ivttinjskim }elijama- su prisutni u svim }elijama ~oveka- se ne nalaze u zrelim polnim }elijama

67. Koji odgovor nije ta~an? Homologi hromozomi:- poti~u jedan od oca jedan od majke- identi~ni su po veli~ini- nose ista genska mesta- nose kvalitatoivno iste gene

68. Ta~no je:- slo`eni organizmi imaju ve}i broj hromozoma od prostih- razli~iti organizmi mogu imati isti broj hromozoma- organizmi iste vrste ne moraju da imaju isti broj hromozoma- kroz evoluciju broj hromozoma se pove}avao

69. Kariotip je:- skup svih hromozoma u }eliji- skup svih hromozoma jednog organizma- skup svih hromozoma u polnim }elijama

70. Humani hromozomi su veli~ine:;- 1,5 - 10 nanometara- 50 - 80 nanometara- 2 - 8 mikrometara

71. Hromonema je:- zadebljanje na hromozomu- lanac DNK u hromozomu- polovina hromozoma u profazi mitoze

72. Centromera je:- organizator mikrotubula deobnog vretena- su`enje na hromozomu- centralna mikrotubula koja u~estvuje u gra|i bi~a kod bi~ara

73. Na osnovu polo`aja centromere hromozomi su:- metacentri~ni- submetacentri~ni- akrocentri~ni- telocentri~niA) centromera na samom krajuB) centromera na srednjem deluC) centromera pomerena ka jednom krajuD) centromera skoro na kraju

74. Svojstvo DNK je:- sinteza proteina- translacija- rekombinacija

75. Ribozomi se sastoje iz:- rRNK i iRNK- rRNK i proteina- rRNK, iRNK i proteina

76. Polizom je:- ribozom sastavljen od ve}e subjedinice, manje subjedinice i proteina- skup od tri do trideset poliribozoma- skup od vi{e ribozoma povezanih molekulom nukleinske kiseline

77. Ribozome sadr`e:- lizozomi- centriole- mitohondrije- nijedna organela

78. Sedimentaciona konstanta ribobozoma u mitohondrijama eukariota je:

- 50 S- 80 S- 70S

79. Ribozomi se nalaze:- slobodni u citoplazmi- vezani za membrane endoplazmati~nog retikuluma- na spolja{njoj jedrovoj membrani- svi odgovori su ta~ni- ta~no je pod jedan i dva

80. Na membrani endoplazmati~nog retikuluma nalaze se:- slobodni ribozomi- grupe od 30 - 50 ribozoma- poliribozomi

81. Aktivniji je:- granularni endoplazmati~ni retikulum- agranularni endoplazmati~ni retikulum

82. Gold`ijev aparat:- se nalazi kod virusa i modrozelenih algi- se nalazi kod modrozelenih algi- je mesto gde sazrevaju enzimi i hormoni

83. Lizozoma ima najvi{e u:- sekretornim }elijama- belim krvnim zrncima- nervnim }elijama

84. Lizozomi su organele:- koje nastaju na gold`ijeviom aparatu- veoma bogate enzimima- omogu}avaju unutar}elijsko varenje

85. Stroma je:- proteinski deo hromozoma- unutra{nji matriks mitohondrija- unutra{njost hloroplasta

86. DNK i ribozomi se nalaze:- na spolja{njoj opni plastida- na unutra{njoj membrani plastida

- na tilakoidima- u stromi

87. Talus algi i li{ajeva sadr`i:- hloroplaste- hromoplasdte- leukoplaste

88. Leukoplasti su:- `uti- crveni- bezbojni

89. Mitohondrije biljaka imaju:- kriste- tubule- tilakoide

90. Metaboli~ki aktivnija }elija je koja ima vi{e:- lizozoma- gold`ijev aparat- mitohondrija

91. Centrozom:- je su`enje na hromozomu- obrazuje deobno vreteno- je centralna mikrotubula koja u gra|i bi~a kod bi~ara

92. Centrioli su:- cilindri~nog oblika, parni- obrazuju deobno vreteno- nalaze se u citoplazmi- svi odgovori su ta~ni- ta~ni su prvi i drugi

93. Aktin:- aktivira citoskelet uz pomo} ATP- aze- u~estvuje u stvaranju mikrofilamenata- u~estvuje u stvaranju mikrotrabekula

94. Koja organela ima koju funkciju:- mitohondrija- lizozomi- poliribozomi- mikrotubuleA) pokretanje }elijaB) }elijsko varenjeC) }elijsko disanjeD) sinteza proteina

]ELIJSKI CIKLUS

95. Interfaza:- se ozna~ava kao S faza- obuhvata G1 i G2 fazu- obuhvata G1, G2 i S fazu

96. Najdu`a faza }elijskog ciklusa je:- G1

- S- G2

97. U }elijskom ciklusu najve}a koli~ina DNK je u:- G1 fazi- S- G2

98. @lezdane }elije se dele:- binarnom deobom- mejozom- amitozom

99. Mitoza traje:- dva do pet minuta- 10 do 20 minuta- 20 do 60 minuta

100. Centrozomi se dele u:- profazi- metafazi- anafazi

101. Kra}i konci deobnog vretena vezuju:- dve centriole- centriolu i centromeru- dve hromatide

102. Hromatide odlaze na polove aktivno{}u:- kra}ih konaca deobnog vretena- du`ih konaca deobnog vretena- du`ih i kra}ih konaca deobnog vretena

103. Homologi hromozomi se formiraju u:- profazi mejoze I- profazi mitoze- metafazi mejoze II

104. Hromozomi odlaze na polove u anafazi:- mitoze- mejoze- mitoze i mejoze I

105. Kojoj fazi odgovara koji proces:- replikacija DNK- centioli postaju vidljivi- hromozomi se postavljaju u ekvatorijalnu ravan- hromatide odlaze na suprotne poloveA) profazaB) metafazaC) anafazaD) interfaza

106. Koji proces odgovara kom delu }elijskog ciklusa:- deoba citoplazme- vezivanje proteina za DNK- replikacija DNK- transkripcija i RNKA) G1

B) SC) G2

D) telofaza

SISTEMATIKA

107. U prokariota ne spadaju:- bakterije- virusi- modrozelene alge

108. Floristi~ka sistematika:- opisuje organizme i raspore|uje ih u grupe- opisuje organizme i grupi{e ih po srodstvu- raspore|uje organizme u sistem koji odra`ava istorijski razvoj i hjihovo srodstvo

109. Osnovna sistematska kategorija je:- organizam- populacija- vrsta- rod

110. U ni`e biljke ne spadaju:- mahovine- gljive- modrozelene alge- alge

111. Binarnu nomenklaturu je uveo:- Darvin- Line- Lamark

112. Karl Line je klasifikovao organizme po principima:- korisne sistematike- ve{ta~kih sistema- filogenetske sistematike

113. U binarnoj nomenklaturi svaka vrsta se obele`ava sa dve re~i.Prva re` je:- ime vrste- ime podvrste- ime roda

PROCARIOTA

114. Zaokru`i slovo pod kojim su navedene karakteristike bakterija:1. }elijski zid se razlikuje od }elijskog zida eukariota2. nasledni materijal nije unutar jedrove opne3. u citoplazmi se nalaze ribozomi i mitohondrije4. }elijski zid obrazuje mezozomA) 1, 2, 3B) 1, 2, 4C) 1, 3, 4D) 1, 2, 3, 4

115. ]elijski zid bakterija se sastoji od:- dva sloja lipida, globularnih proteina i muraminske kiseline- fosfolipida, proteina i muraminske kiseline- proteina, {e}era i muraminske kiseline

116. ]elijski zid bakterija je:- ~vrst polupropustljiv omota~ oko citoplazme- ne`iv, celulozni, nepropustljiv zid- `iva komponenta koja obuhvata bakterijsku }eliju

117. Koje su od navedenih bakterija nepokretne:- koke- spirali- bacili - vibrioni

118. Stafilokoke su:- virusi sferi~nog oblika- bakterije sferi~nog oblika- bakterije u obliku grozda- virusi pore|ani u lanac

119. Bacili su:- virusi u obliku {tapi}a- nepokretne {tapi}aste bakterije- bakterije koje se kre}u bi~evima

120. Pod povoljnim uslovima bakterije se dele svakih- 60 minuta- 45 minuta- 30 minut- 20 minuta

121. Transdukcija je:- prepisivanje informacije sa DNK na iRNK- prenos informacija za sintezu polipeptidnog lanca pomo}u iRNK- bespolno razmo`avanje virusa- razmno`avanje virusa uz pomo} bakterije doma}ina

122. Mle~no vrenje vr{e:- bakterije- kvasci- bu|

123. Fermentacija je:- aerobno razlaganje ugljenih hidrata do alkohola i CO2

- razlaganje monosaharida bez prisustva kiseonika- anaerobno razlaganje ugljenih hidrata do alkohola i O2

124. Koji je na~in ishrane karakteristi~an za bakterije: 1. autotrofan2. heterotrofan3. hemoautotrofanA) 1,2B) 2,3C) 1,3D) 1,2,3

125. Bakterije ne izazivaju:- trbu{ni tifus- tuberkulozu- de~iju paralizu- koleru

126. Zaokru`i ta~nu re~enicu:- u gradskom vazduhu zimi ima vi{e bakterija nego leti- u zemlji bogatoj organskim materijama ima vi{e bakterija nego u zemlji siroma{noj organskim materijama- bakterije su uvek {tetne za ~oveka

- pasterizacijom se uni{tavaju bakterije i njihove spore

127. Pastrerizacija:- uni{tava viruse ali ne i bakterije- uni{tava bakterije ali ne i njihove spore- uni{tava bakterije i njihove spore

128. Da bi uni{tili bakterije i njihove spore potrebno je da ih tretiramo:- 20 - 30 minuta na 130- 60 minuta na 100- 10 - 20 minuta na 120

129. Veli~inu bakterija mo`emo izraziti u:- milimetrima- mikrometrima- nanometrima

130. Citoplazma modrozelenih algi sadr`i:- hloroplaste- hromoplaste- tilakoide

131. Heterociste su:- spore pomo}u kojih pre`ivljavaju neki oblici zelenih algi- izmenjene }elije modrozelenih algi- organi za bespolno razmno`avanje mrkih algi

132. Azotofiksatore mo`emo na}i me|u:- virusima- modrozelenim algama- li{ajevima

VIRUSI

133. Veli~inu virusa mo`emo izraziti u:- nanometrima- mikrometrima- milimetrima

134. Zaokru`i ta~nu re~enicu:- veli~ina virusai znosi oko 0,5 milimetra- virusi se mogu posmatrati svetlosnim mikroskopom- kapsid je lipidni omota~ virusa- u kapsidu se nalazi nasledna osnova virusa: ili DNK ili RNK

135. Kapsid je:- lipoproteinski omota~ virusa- omota~ bakterija sa~injen od proteina {e}era i muraminske kiseline- omota~ bakteriofaga

136. Kapsid virusa je izgra|en od:- lipida- proteina- ugljenih hidrata- mineralnih materija

137. Zaokru`i ta~nu re~enicu:- virusi mogu da `ive slobodno u prirodi na vla`nim mestima- virusi `ive samo u }elijama `ivotonja- virusi `ive u }elijama `ivotinja biljaka i bakterija- u kapsidu virusa mogu da se nalaze DNK i RNK molekuli

138. Virusi sadr`e:- DNK- RNK i DNK- DNK, RNK i ribozome

139. Virusi bakterija (bakteriofagi) ulaze u bakterijsku }eliju:- na bilo kom mestu na membrani- samo ako postoje receptori za odre|eni tip virusa- samo ako je membrana }elije o{te}ena

- ubacivanjem kapsida u citoplazmu }elije

140. Povr{inu bakterijske }elije, virus:- prbija repnim delom- razla`e lizozimima- probija kapsidom- ne o{te}uje

141. Virusna nukleinska kiselina se replikuje (udvaja):- na povr{ini }elije- u jedru }elije- u citoplazmi- u svim navedenim delovima }elije

142. Proteine kapsida virus sinteti{e:- na osnovu informacije sadr`ane u virusnjoj DNK- od proteina }elijske membrane- od proteina jedrove membrane- na osnovu informacije sadr`ane u DNK }elije doma}ina

143. Zaokru`i ta~nu re~enicu:- virusi su uvek {tetni po ~oveka- virusi izaivaju koleru- virusi mogu da pre~i{}avaju vodu- virusi izazivaju trbu{ni tifus

144. Koju od navadenih bolesti izazivaju virusi?- pegavi tifus- tuberkulozu- {ugu- zau{ke

145. Koju od navedenih bolesti izazivaju virusi?- sidu- herpes- velike boginje- sve navedene- samo prve dve

146. Viroidi:- su ~estice sa osobinama virusa i bakterija- se sastoje od ogoljene nukleinske kiseline

- su sastavljeni od proteina

147. Zokru`i ta~nu re~enicu:- virusi su najsitnije ~estice koje izazivaju bolesti- prioni su ~estice sitnije od virusa i sastoje se samo od nukleinskih kiselina- viroidi su paraziti ~oveka- prioni su otkriveni samo u `ivotinjskim }elijama

148. Prioni izazivaju bolesti kod:- ljudi- biljaka- `ivotinja

ALGE

149. Prvi biljni organizmi otkriveni u sedimentima Afrike stari su oko:- 10 milijardi godina- 5 milijardi godina- 3 milijarde godina- milijardu godina

150. Rezervna materija zlatastih algi je:- skrob- glikogen- hrizolaminarin- floridin

151. Dijatomeje su:- bakterije- silikatne alge- pra`ivotinje- zlataste alge

152. Hipoteka je:- oklop ra~i}a iz grupe Branchiopodae- deo }eliskog zida silikatnih algi- lju{tura hitona

153. Bespolnim razmno`avanjem silikatnih algi nastaju:- dve manje jedinke- jedinke iste veli~ine- iz deobe u deobu nastaju sve sitnije i sitnije jedinke

154. Deobom silikatnih algi jedinke dobijaju:- epiteku a hipoteka se naknadno dogra|uje- hipoteku a epiteka se naknadno dogra|uje- jedna dobija epiteku a druga hipoteku- obe dobijaju polovinu epiteke i polovinu hipoteke

155. Silikatne alge su:- vi{e}elijske kon~aste- jedno}elijske zra~ne simetrije- vi{e}elijske kolonijalne

156. Jod je rezervna materija:- li{ajeva- mrkih algi- silikatnih algi- biljaka slanih stani{ta

157. Hlorofil d imaju:- crvene alge- mrke alge- paprati- zlataste alge

158. Agar-agar se dobija iz:- silikatnih algi- crvenih algi- modrozelenih algi

159. Pelikula je:- deo }elijskog zida silikatnih algi- spolja{nji sloj citoplazme euglene- lju{tira dijatomeja- lju{tura hitona

160. Bi~eve za ketanje imaju:- jedno}elijski oblici silikatnih algi- euglenoidne alge- modrozelene alge

161. Rezervna materija zelenih algi je:- skrob- glikogen- jod- voltarin

162. Chlamydomonas je:- jdno}elijska zelena alga- jedno}elijska modrozelena alga

- klonijalna zlatna alga- kon~asta zelena alga

163. Kre~nja~ki spoljni deo }elijskog zida imaju:- silikatne alge- hare- mrke alge

KOPNENE BILJKE

164. Preci dana{njih kopnenih biljaka su:- modrozelene alge- li{ajevi- rinije

165. Fotosintezu kod rinija vr{e:- listi}i spiralno raspore|eni na stablu- zeleno stablo- rizomoid

166. Dominantna generacija kod mahovina je:- sporofit- gametofit

167. Za mahovine va`i slede}a tvrdnja:- imaju mu{ke i `enske biljke- jednodome su- dominantan je sporofit

168. Gametofit mahovina je:- haploidan- diploidan

169. Kod mahovina dominira:- haploidan gametofit- diploidan gametofit- diploidan sporofit

170. Kod pre~ica:- dominira sporofit- dominira gametofit- sporofit i gametofit su podjednako razvijeni

171. Kod pre~ica diploidni su:- spora- protalium- biljka

172. Gametofit pre~ica je:- haploidan- diploidan

173. Kod pre~ica biljka nastaje iz:- oplo|ene jajne }elije- konidiospora- spora koje su grupisane u dva sporonosna klasi}a na vrhu grane

174. Gljive se hrane:- autotrofno- parazitski- hemosintezom

175. Myxomyotina:- imaju prost talus sa~injen od hifa- telo im je gola protoplazma- imaju jako diferenciran micelijum

176. Plazmodijum je vegetativno telo:- askomiceeta- miksomikotina- mahovina

177. Prave gljive nemaju:- endoplazmati~ni retikulum- gold`ijev aparat- vakuolu

178. [ta je ta~no:- eumikotina koje imaju plastide hrane se atotrofno- sve eumikotina se hrane organskim materijma rastvorenim u vodi- parazitske eumikotina uzimaju od doma}ina rastvorenu ili nerastvorenu hranu pomo}u haustorija

179. Bu| spada u:- fikomicete- askomicete- bazidiomicete

180. Askusi su:- sporonosni organi gljiva- spore askomicetes- vegetativne hife

181. Kvasci vr{e:- fermentaciju slo`enih {e}era u

proste- aerobno razlaganje glukoze do alkohola i CO2

- anaerobno razlaganje glukoze do etanola i CO2

182. Pupljenje je na~in razmno`avanja kod:- kvasca- bu|i- sluzavih gljiva

183. Konidiosporama se razmno`avaju:- pepelnica- peronospore- jetrenja~e

184. Haustorije su:- adsorbcioni organi mahovina- adsorbcioni organi nekih askomicetes- primitivni koren li{aja

185. Plodonosno telo imaju:- askomicetes- penicilijum- bazidiomicetes

186. Fotosintezu kod rastavi}a vr{i:- ~lankovito stablo- pr{ljenasto raspore|eni listi}i na svakom ~lanku stabla- zeleni listovi na vrhu stabla

187. Kod rastavi}a biljka nastaje iz:- gemula- oplo|ene jajne }elije- spora koje su hapterama povezane u grupe

188. Rastavi}i su:- jednogodi{nje biljke- vi{egodi{nje drvenaste biljke- vi{egodi{nje biljke sa prezimljuju}im rizomom

189. Paprati imaju:- dobro razvijeno stablo- zeljasto stablo koje vr{i fotosintezu- podzemno stablo

190. Sorusi kod paprati su:- spore koje se nalaze sa nali~ja lista- izra{taji epidermisa koji {tite spore- grupe sporangija na listu

191. Kod paprati dominira:- haploidan sporofit- diploidan sporofit- diploidan gametofit

192. Paprati su:- jednogodi{nje biljke- vi{egodi{nje biljke- vi{egodi{nje biljke sa prezimljuju}im rizomom

193. Kod vi{ih biljaka:- postoji smena polne i bespolne generacije- ne postoji smena generacija - biljka je sporofit- ne postoji smena generacija - biljka je gametofit

194. Vi{e biljke su:- izosporne- heterosporne- ne obrazuju spore

195. Klasa semenih paprati - Lygnopteropsida pripada:- papratima- golosemenicama- skrivenosemenicama

196. Semene paprati obrazuju na listovima:- soruse sa mikro i makrsporama- sporangije sa mikrosporama i semene zametke- mu{ke i `enske {i{arice- mu{ke {i{arice i pojedina~ne semene zametke

197. Kod cikasa postoje:- listovi sa mu{kim i listovi sa `enskim {i{aricama- listovi sa mu{kim {i{aricama i listovi sa semenim zamecima- listovi sa mikro i

megasporangijama

198. Kod cikasa:- pokretljivi spermatozoidi se obrazuju prilikom pada polena na semeni zametak- prilikom dospe}a polena na semeni zametak se obrazuju spermati~ne }elije koje se spajaju sa jajnom }elijom u semenom zametku- spajanjem nepokretnog spermatozoida i jajne }elije se razvija seme- spajanjem spermatozoida i jajne }elije nastaje protonema iz koje se na vla`nom zemlji{tu razvija biljka sporofit

199. Razlika izme|u golosemenica i skrivenosemenica je:- skrivenosemenice imaju sekundarno debljanje a golosemenice nemaju- skrivenosemenice imaju traheje i }elije pratilice a golosemenice nemaju- skrivenosemenice imaju semeni zametak a golosemenice nemaju

200. Polenovo zrno ne poseduje:- egzinu- intinu- nucelus

201. Semeni zametak nema:- integument- egzinu- nucelus- mikropilu

202. U semenom zametku se redukciono dele:- }elije nucelusa- }elije `enskog gametofita- }elije embrionove kesice

203. Kod vi{ih biljaka redukciono se dele:- }elije pra{nji~ke kese- polenova zrna

- mu{ki gametofit- generativno jedro

204. Mu{ki gametofit vi{ih biljaka ne sadr`i:- sekundarno jedro- vegetativno jedro- generativno jedro

205. Embrionova kesica vi{ih biljaka sadr`i:- jednu primarnu, jednu sekundarnu jajnu }eliju i dve pomo}nice- osam jedara- jednu jajnu }eliju, dve sinergide i dve antipode

206. Polenova cev vi{ih biljaka sadr`i:- generativno jedro i dva spermati~na jedra- vegetativno i generativno jedro- dva sekundarna i dva spermati~na jedra

207. Endosperm nastaje spajanjem:- spermati~nog i sekundarnog jedra- spermati~nog i generativnog jedra- spermati~nog i vegetativnog jedra

208. Hranjivo tkivo u semenu vi{ih biljaka je:- haploidno- diploideno- triploidno- tetraploidno

209. Golosemenicama ne pripada:- gnetum- efedra- semene paprati- sigilarija

210. Ephedra je:- izumrli predak cvetnica- golosemenica toplih stani{ta- izumrla golosemenica

211. Ginco biloba:- samoniklo `ivi samo u oblastima Kine

- je kulturna biljka i ne raste samoniklo- je izumrla golosemenica

212. Ginko biloba je:- dvodoma biljka- jednodoma ali se prvo razvijaju `enske {i{arke a kasnije mu{ke rese- jednodoma heterosporna biljka

213. Ari{ je:- jednodoma ~etinarska zimzelena vrsta- dvodoma ~etinarska zimzelena vrsta- jednodoma listopadna vrsta

214. Pinus je:- dvodoma vrsta- jednodoma vrsta sa zimzelenim ~etinama koje traju i do 50 godina- jednodoma vrsta sa mu{kim i `enskim {i{arkama

215. Kod ~etinara se prilikom pada polena na semeni zametak obrazuju:- dva pokretna spermatozoida- spermati~ne }elije- jedna spemati~na i dve hranjive }elije

216. U semenom zametku ~etinara se obrazuje:- jedna jajna }elija- dve jajne }elije - jedna jajna i jedna hranjiva }elija