Embed Size (px)
Citation preview
Praćenje napretka i vrednovanje
postignuća učenika u funkciji
unapređivanja kvaliteta učenja
.
Podgorica 15.12.2016
Program seminara
Ciljevi obuke i predstavljanje
Radionica
Vrednovanje
3 segmenta
4 radionice
Zajednički evropski okvir
Jezički portfolio
Ciljevi
Definisati pojmove vrednovanja, praćenja, ocenjivanja
Obrazložiti važnost opisnog praćenja postignuća učenika
Imenovati i razmotriti osnovna načela i elemente proveravanja i ocenjivanja
Razumeti vezu Evropskog jezičkog okvira i razvoja jezičkih veština
Predstaviti Jezički portfolio kao instrument za samoprocenu i vrednovanje
Radionica
Zadatak:
Izvucite 1 cedelju.
Prošetajte po učionici i pronađite odgovarajućeg para u odnosu na pojam koji imate na cedulji.
Upoznajte se.
Predstavite jedan/a dugog/u.
Zajednički osmislite jednu rečenicu koja će povezati vaše pojmove.
ODNOS POJMOVA
ODNOS POJMOVA
Vrednovanje
Vrednovanje je prikupljanje podataka u
procesu učenja i postignutom nivou
kompetencija: znanjima, veštinama,
sposobnostima, samostalnosti i
odgovornosti prema radu, u skladu s
unapred definisanim i prihvaćenim
načinima, postupcima i elementima, a
njegovi delovi su praćenje, proveravanje i
ocenjivanje.
Načela vrednovanja
celovit pristup
pozitivna usmerenost na učenikove sposobnosti i njegova postignuća:
uočiti i podsticati učenikove
mogućnosti
izbegavati učenikove slabosti
objasniti kriterijume
vrednovanja, ono što se
očekuje
www.datadidakta.rs
RADIONICA
• Unutar grupe razmenite mišljenje.
• Pokušajte u jednoj rečenici da definišete
pojmove:
Praćenje
Proveravanje
Ocenjivanje
Praćenje – permanentno uočavanje, beleženje zapažanja o učenikovom postignuću,
radu i napredovanju u ostvarivanju očekivanih ishoda
Proveravanje – merenje postignutog nivoa znanja, veština, sposobnosti i stavova u
određenome nastavnom predmetu i vannastavnom radu.
Ocenjivanje – pridavanje brojčane i/ili opisne vrednosti rezultatima praćenja i
proveravanja učenikovog rada, postignuća i napredovanja.
Vrednovanje = proces praćenja,
proveravanja i ocenjivanja učenika
ODNOS POJMOVA
Praćenje
Praćenje je permanentno uočavanje i beleženje
zapažanja o postignutim ishodima učenja i nivou
kompetencija koji su postavljeni u okviru obrazovnih
standarda, nacionalnog kurikulumom i nastavnog
programa
uočiti i beležiti šta deca znaju i mogu
wissen / können
Glavna svrha opisnog praćenja
potpunija slika o učeniku
pomoć pri ocjenjivanju
informacija za učenike i roditelje
Praćenje se sprodovi pomoću:
Blumove taksonomije
Evropskog jezičkog okvira
Blumova taksonomija
Blumova taksonomija je klasifikacija nivoa učenja.
kognitivni domen učenja - šest različitih nivoa od
najjednostavnijeg (ponavljanja činjenica) preko
složenijih mentalnih nivoa do najvišeg (evaluacije).
Znanje
Shvatanje/razumevanje
Primena
Analiza
Sinteza
Evaluacija
Radionica
Blumova taksonomija
Povežite određen nivo učenja sa
odgovarajućim opisom.
Proverite rešenja na osnovu tabele
Razmenite vaša iskustva u vezi sa
praćenjem učenja vaših učenika
Blumova taksonomija
Područja praćenja
4 jezičke veštine:
slušanje, čitanje – receptivne veštine
govor, pisanje – produktivne veštine
Ključne kompetencije: za učenje, rešavanje problema,
komunikaciju, saradnju, rad sa podacima i informacijama,
digitalna kompetencija, odgovoran odnos prema zdravlju,
okolini i prema demokratskom društvu…
Razvoj socijalnih veština: ponašanje - procena emocionalnog
razvoja, odnosa prema drugima, odgovornost prema učenju i
obavezama, pridržavanje pravila….
Razvoj ličnih veština: samostalnost, motivisanost za učenje….
Dobar primer za praćenje
s razumevanjem primenjuje leksičke i jezične strukture
samostalno zaključuje o jezičnim pravilima
u individualnom radu primenjuje strategije učenja
razlučuje bitne informacije u tekstu i samostalno ih beleži
rado učestvuje u grupnom radu primenjujući tehnike saradničkog učenja
samostalno, odgovorno i konstruktivno pristupa rešavanju postavljenih zadataka
Vežba u plenumu
Difinišite na koje oblasti/područja
praćenja se odnose dati opisi.
- Jezičke veštine
- Ključne kompetencije
- Razvoj socijalnih veština
- Razvoj ličnih veština
Dobar primer s razumevanjem primenjuje leksičke i jezične strukture
(JEZIČKE KOMPETENCIJE)
samostalno zaključuje o jezičnim pravilima
(JEZIČKE KOMPETENCIJE)
u individualnom radu primenjuje strategije učenja
(KLJUČNE KOMPETENCIJE)
razlučuje bitne informacije u tekstu i samostalno ih beleži
(KLJUČNE KOMPETENCIJE)
rado učestvuje u grupnom radu primenjujući tehnike
saradničkog učenja
(SOCIJALNE VEŠTINE)
samostalno, odgovorno i konstruktivno pristupa rešavanju
postavljenih zadataka
(LIČNE VEŠTINE)...
Koji je drugi element
u sistemu procesa vrednovanja?
ODNOS POJMOVA
Proveravanje
Proveravanje podrazumeva merenje postignutog nivoa kompetencija u nastavnom predmetu tokom školske godine.
Proveravanje se vrši u odnosu na standarde, ishode i ciljeve učenja
Cilj proveravanja je osnova za osmišljavanje zahteva i ispitnog materijala
Čemu služi proveravanje ?
Osnovne funkcije proveravanja
Kontrolna – proverava se kako se uči
Motivaciona – podstiče dalji napredak
Obrazovna – deo je obrazovnog
procesa
Vaspitna – obučava učenike za
samoprocenjivanje
Orijentaciona – služi nastavniku za dalje
planiranje nastave
Osnovna načela proveravanje
proveravati ono što je propisano
(nastavni program) na osnovu
definisanih kriterijuma (standardi
postignuća učenika, kompetencije,
ishodi...)
način proveravanja uskladiti s uzrastom i
jezičkim nivom učenika
Šta se proverava u nastavi
stranih jezika?
Jezičke veštine Jezičke veštine ili jezičke
sposobnosti
su sastavni delovi integralnog
nastavnog procesa koji teži ka
ostvarivanju zadatih ciljeva i
osposobljavanju učenika za
uspešno rešavanje
komunikativnih zadataka.
Njegov cilj je da se postigne i
ostvari komunikativna
kompetencija i upotreba
jezika u sociokulturnom
kontekstu.
Jezičke veštine
slušanje
pisanje
govor
čitanje
Slušanje i čitanje
u skladu sa ciljem provere i ispitnim
materijalom ili zahtevom
razume suštinu/glavnu misao
razlikuje bitne od nebitnih informacija
prepoznaje potporne informacije/primere
razume nepoznatu leksiku na osnovu konteksta
svrstava slikovni / zvučni / tekstualni sadržaj
razume tok događaja/radnje
razlikuje činjenične informacije od mišljenja
zaključuje...
Govor
u skladu sa ciljem provere i ispitnim materijalom ili zahtevom
imenuje i opisuje predmete, osobe, radnje, događaje
govori na osnovu beležaka, prema zadatom obrascu ili pomoću slika
prepričava sled događaja
reprodukuje i samostalno učestvuje u dijalogu u okviru poznate tematike
primenjuje leksičke i jezične strukture u jednostavnim dramatizacijama i raspravama
reprodukuje pesme za recitovanje i pevanje
iznosi rezultate individualnog ili grupnog rada
Pisanje
u skladu sa ciljem provere i ispitnim materijalom ili zahtevom
primenjuje leksičke i jezične strukture (dopunjava tekst rečima prema vizuelnom ili zvučnom materijalu/ dopunjava delove teksta koji nedostaju)
piše beleške
piše uz predloženi model (piše čestitke, razglednice, pisma, elektronsku poštu, poruke, novi kraj priče, deo priče koji nedostaje, jednostavne poetske oblike, sastav)
piše prema diktatu
www.datadidakta.rs
Radionica
Zadatak:
Razmislite i razmenite u okviru grupe:
Kako kod vaših učenika možete proveriti :
razumevanje,
govor,
jezičke strukture i leksiku,
pravopis i pismeno izražavanje,
Kafe metoda
Provera razumevanja
sprovodi se usmeno i pismeno
zahtev može biti povezivanje jezičkoga
sa slikovnim ili muzičkim izrazom ili
pokretom,
rešavanje zadataka objektivnoga tipa
za proveru razumevanja slušanjem ili
čitanjem (zadaci višestrukog izbora,
alternativnog tipa, transfer podataka...)
Provera govora
Sprovodi se praćenjem verbalne reakcije na verbalni ili neverbalni stimulans npr. na osnovu učešća u dijalozima i dramatizacijama, reprodukcije pesmica, učešća u raspravama i sl.
Svaka govorna provera ujedno pruža i mogućnost provere izgovora i intonacije.
Provera jezičkih struktura i leksike
kroz govorne aktivnosti: dijalozi, monolozi, dramtizacije,odgovori na pitanja.......
kroz pisane aktivnosti: testovi znanja, eseji, popunjavanje formulara, opisivanje slika......
kratki testovi posle obrade i uvežbavanja nekog dela gradiva, a duži testovi posle obrade većih celina .
celovita pismena provera: čitanja/slušanja s razumevanjem, leksičke i jezične strukture, pismeno izražavanje-zadatak esejskoga tipa)
različite vrste zadataka sa različitim nivoima zahteva: poveži, zaokruži, dopuni, poređaj, izbaci, odgovori i sl.
Provera pravopisa i
pismenog izražavanja
Putem diktata i zadataka esejskoga tipa u okviru prethodno obrađenih tema i struktura (kod zadataka esejskoga tipa učenicima ponuditi pomoćne/orijentacijske elemente za struktuiranje teksta - npr. pitanja, ključne reči, delovi rečenica....)
pri proveri je važno definisati elemente i kriterijume za proveru veštine pismenog izražavanja (sadržaj/ poruka, leksičke i jezične strukture, pravopis, broj reči, ....)
Radionca
Zadatak:
koristeći Blumovu taksonomiju
u okviru grupe odredite nivo zahteva
vežbi
Koji je treći element
u sistemu procesa vrednovanja?
ODNOS POJMOVA
Ocenjivanje
Ocenjivanje je izražavanje brojčane ili opisne
vrednosti u odnosu na rezultate praćenja i
proveravanja učenikovog rada i postignuća.
sastavni deo procesa nastave i učenja, uz stalno
praćenje ostvarivanja propisanih ciljeva, ishoda i
standarda postignuća učenika u toku
savladavanja nastavnog programa;
kontinuirana pedagoška aktivnost;
da podstiče motivaciju za učenje;
da demonstrira odnos prema učenju i znanju;
da osposobljava učenika za objektivnu procenu
sopstvenih postignuća, kao i postignuća drugih
učenika.
Načela ocenjivanja
Dužnost nastavnika je da:
ocenu saopšti učeniku javno i propratiti je povratnom informacijom koja sadrži obrazloženje i preporuke za dalje napredovanje
na početku školske godine upozna učenike s načinima, elementima i vremenskom dinamikom ocenjivanja
u procesu vrednovanja poštuje individualne razlike, potrebe, uzrast učenika
javnost objektivnost
Poštovanje
individualnih
razlika
Načela ocenjivanja
Dužnost nastavnika je da:
ocenjuje redovno, permanentno, blagovremeno
ocenjuje objektivno, pravično, bez diskriminacije i
izdvajanja po bilo kom osnovu
da prilikom ocenjivanja koristi različite tehnike
(usmeno, pismeno - individualno, grupno) kroz
testove, eseje, prezentacije, pitanja zatvorenog i
otvorenog tipa, višestrukog izbora, upoređivanja,
sparivanja, nadopunjavanja…
redovnost pravičnost Različite teh.
ocenjivanja
Ocena
Ocena predstavlja objektivnu i pouzdanu meru
ostvarenosti propisanih ciljeva, ishoda učenja i standarda postignuća
razvijenih kompetencija
napredovanja i razvoja učenika
angažovanja učenika
napredovanja u odnosu na prethodni period;
pokazatelj je kvaliteta i efikasnosti zajedničkog rada nastavnika, učenika i škole u celini.
preporuka je za dalje napredovanje učenika
Elementi ocenjivanja
Osnovni elementi ocenjivanja učenika u postupcima proveravanja jesu:
Poznavanje, razumevanje, primena sadržaja (sprovodi se kroz usmeno i pismeno izražavanje)
Praktična i kreativna primena usvojenih znanja, stepen razvijenih veština/sposobnosti (sprovodi se kroz različite oblike rešavanja problemskih zadataka, situacija, praktičnih vežbi, izrade različitih projekata, inovacija, seminara i sl.)
Elementi specifični za nastavni predmet – saradnja u nastavnom procesu (aktivnost, izvršavanje obaveza i odnos prema radu)
Radionica
Zadatak za grupni rad:
Napravite vaš model obrazca za praćenje,
proveravanje i vrednovanje postignuća
učenika.
Unutar grupe se dogovorite koji su važni
elementi za vođenje pedagoške sveske.
Nach mehreren schlechten Leistungen wird eine mittlere
Leistung tendenziell besser beurteilt.
Kontrasteffekt
Bei guten Schüler/innen neigt man dazu, Fehler zu übersehen, bei schlechten werden eher Fehler gesucht.
Haloeffekt
Bei längeren Beurteilungsserien werden die ersten Arbeiten oft streng, die mittleren eher milder und die letzten wieder streng beurteilt.
Welleneffekt
Die Erwartung der Beurteilenden kann die Leistung der Prüflinge beeinflussen.
Pygmalioneffekt
Vrednovanje u praksi!
Zajednički evropski okvir
za žive jezike
Zajednički evropski referentni okvir za žive jezike (GER) je
međunarodni standard za opisivanje jezičkih sposobnosti.
Ustanovljen je od strane Saveta Evrope i koristi se
širom sveta za opisivanje jezičkih veština onih koji uče neki strani jezik.
Ciljevi GER
1. da se ohrabre praktičari (u koje se ubrajaju i učenici i nastavnici) da sebi postave nekoliko pitanja:
šta treba uraditi pri usmenoj ili pismenoj komunikaciji s drugima,
zašto se radi na ovaj način,
koji način učenja je neophodan pri učenju stranog jezika,
kako se definišu ciljevi i prepoznaje napredak od potpunog neznanja do uspešnog ovladavanja stranim jezikom,
kako se u praksi realizuje učenje jezika,
kako pomoći ljudima da bolje ovladaju stranim jezikom,
2. da se olakša razmena informacija između nastavnika/predavača i učenika tako što će učenici znati
šta se od njih očekuje i kako do toga da stignu.
Gemeinsamer europäischer Referenzrahmen
für Sprachen - Raster Zur Selbstbeurteilung
Evropski jezički portfolio EJP
Definisan od strane Saveta Evrope
Lični dokument
Utvrđivanje trenutnog nivoa poznavanja stranih jezika/procena znanja i sposobnosti
Uvažava formalno i neformalno obrazovanje
Promoviše plurilingvizma
Upoznavanje drugih klutura
Ciljevi i funkcija EJP
Cilj:
Motivisanje učenika da jačaju svoje lingvističke i interkulturalne kompetencije
Utvrđivanje nivoa jezičke kompetencije i interkulturalnog iskustva
Funkcija
Pedagoška: transparentnost, mogućnost samoprocene, preuzimanje odgovornosti za sopstveno učenje
Informativna: evidentiraju se stečena znanja u formalnom i neformalnon obrazovanju, kao i životno iskustvo.
Elementi EJP
3 elementa
1. Jezički pasoš: opšta slika o znanju jezika, sertifikati, svedočanstva,pojedine i specifične kompetencije, omogućava procenu sopstvenog znanja;
2. Jezička biografija: planiranje sopstvenog učenja i napredovanjaja, pregled ličnog jezičkog istorijata, pomaže da se postave sopstveni ciljevi, beleži iskustva u školi i van nje;
3. Dosje: kolekcija radova, diploma, sertifikata koja ilustruju znanja i iskustva navedena u Jezičkoj biografiji i pasošu.
EJP primeri
www.datadidakta.rs
EJP
austrijski www za nastavnike sa
uputstvima i primerima kako
da izrade portfolio
http://www.oesz.at/sprachenportfolio/lehrk
raefte.php?page=L2150
Crnogorski jezički portfolio
Akreditovani model EJP
http://www.zzs.gov.me/naslovna/naslovna-
medjunarodna/portfolio/
