Projekti “Monitorimi e gjykimeve për krime lufte dhe vepra penale të motivuara etnikisht dhe politikisht në Kosovë”, përkrahet financiarisht nga Ministria e Punëve të Jashtme e Mbretërisë së Bashkuar përmes Ambasadës së saj në Prishtinë dhe Civil Rights Defenders.

Përmbajtja e këtij publikimi është përgjegjësi ekskluzive e Fondit për të Drejtën Hu-manitare Kosovë dhe ajo nuk pasqyron pikëpamjet e Ministrisë së Punëve të Jashtme të Mbretërisë së Bashkuar përmes Ambasadës së saj në Prishtinë dhe Civil Rights De-fenders.

Projekat “Praćenje suđenja za ratne zločine i politički i etnički motivisana krivična dela na Kosovu”, je finansiran od strane Ministarstva Spoljnih poslova Ujedinjenog Kraljevstva, preko svoje Ambasade u Prištini i Civil Rights Defenders.

Za sadržaj ove publikacije isključivu odgovornost snosi Fond za humanitarno pravo Kosovo i ista ni na koji način ne odražava stavove Ministarstva Spoljnih poslova Ujed-injenog Kraljevstva i Civil Rights Defenders.

The Project “Monitoring War Crime Trials and Trials for Ethnically and Political-ly Motivated Crimes in Kosovo” is funded by the Foreign Commonwealth Office through the Embassy of the United Kingdom in Pristina and Civil Rights Defenders.

The contents of this publication are the sole responsibility of the Humanitarian Law Center Kosovo and do not reflect the views of the Foreign Commonwealth Office or-Civil Rights Defenders.

PRavDa I DALJEnedostižna

Izveštaj FHP Kosovo za 2015. godinu

SADRŽAJ:

Skraćenice ...................................................................................................................179

UVOD ...........................................................................................................................181

1. Odlučivanje (saslušanja) po optužnicama.........................................................1871.1. Slučaj Sahit Halitaj - ratni zločin protiv civilnog stanovništva ...................1871.2. Slučaj Xhemshit Krasniqi - ratni zločin protiv civilnog stanovništva .........190

2.Prvostepena suđenja .............................................................................................1932.1. Slučaj Radić & Vlašković (Zymberi 1) - teško ubistvo i druga krivična dela sa etničkom pozadinom ................................................................................1932.2. Slučajevi Sabit Geci i drugi i Agim Demaj i drugi .........................................200

2.2.1. Slučaj Sabit Geci i drugi (Drenica 1) - zločin protiv civilnog stanovništva ......................................................................................................2022.2. 2. Slučaj Agim Demaj i drugi (Drenica 2) - ratni zločin protiv civilnog stanovništva ........................................................................................209

2.3. Slučaj Sovrlić i drugi - ugrožavanje osoblja Ujedinjenih nacija ili pridruženog osoblja i druga krivična dela ...........................................................2162.4. Slučaj Sovrlić & Kasalović - teško ubistvo i druga krivična dela sa etničkom pozadinom ..............................................................................................2242.5. Slučaj Gani Konjuhi i drugi (Gračanica) - zlostavljenje prilikom obavljanja zvanične dužnosti ili javnog ovlašćenja i druga krivična dela, sa etničkom pozadinom ...............................................................................................................2292.6. Slučaj Ivanović i drugi - ratni zločin protiv civilnog stanovništva i druga krivična dela sa etničkom pozadinom .......................................................2352.7. Slučaj Zeka & Rukolli - povreda tajnosti krivičnog postupka ......................242

3. Žalbeni postupak ...................................................................................................2453.1. Slučaj Ivan Radivojević - ratni zločin protiv civilnog stanovništva .............2453.2. Slučaj Valon Jashari i drugi - terorizam, sa etničkom pozadinom .............2483.3. Slučaj Žarko Veselinović - napad na službena lica u vršenju službene dužnosti, sa etničkom pozadinom ........................................................................2553.4. Slučaj Latif Gashi i drugi - ratni zločin protiv civilnog stanovništva ..........2593.5. Slučaj Slobodan Martinović i drugi - ratni zločin protiv civilnog stanovništva .............................................................................................2663.6. Slučaj Arben Krasniqi i drugi (Klecka) - ratni zločin protiv civilnog stanovništva ............................................................................................................271

4. Zahtevi za zaštitu zakonitosti .............................................................................2774.1. Slučaj Marjan Ilinčić - napad na osoblje Ujedinjenih nacija ili pridruženog osoblja i druga krivična dela .........................................................281

Generalne preporuke FHP Kosovo uz izveštaj o suđenjima praćenim u toku 2015. ..............................................................................................287

Konkretne preporuke FHP Kosovo ...........................................................................290

ANEX ............................................................................................................................285

Saopštenja i analize FHP Kosovo objavljene u toku 2015. ................................... 285

{ 179 }

Lista skraćenica:

FHP - Fond za Humanitarno pravo Kosovo;

NVO - Nevladina organizacija;

EULEKS - Evropska Misija za Vladavinu prava na Kosovu;

KTS - Krivična tužba Specijalnog tužilaštva;

KT - krivična tužba;

STRK - Specijalno tužilaštvo Republike Kosovo;

SPP - sudija predpretresnog postupka;

KZRK - Krivični zakon koji je stupio na snagu i počeo da se primenjuje 1. janaura 2013. godine;

ZKPK - Zakon o krivičnom postupku Kosova koji jestupio na snagu i počeo da se primenjuje 1. januara 2013;

OVK - Oslobodilačka vojska Kosova;

PKZK/KZK - Privremeni Krivični zakon Kosova, koji je stupio na snagu 6. aprila 2004. godine, čiji je naziv izmenjen zakonom br. 03/L-002 od 6. novembra 2008. godine, stupio na snagu pod novim nazivom 21. novembra 2008. godine, Krivični zakon Kosova.

PZKP/ZKP - Privremeni zakon o krivičnom postupku Kosova, koji je stupio na sna-gu 6. aprila 2004. godine, čiji je naziv zakonom br. 03/L-003 od 6. novembra 2008. godine, koji je stupio na snagu 21. novembra 2008. godine u zakon o krivičnom postupku Kosova.

KZ SFRJ - Krivični zakon Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije od 1977. godine, koji je u primeni prema urebi UNMIK-a 1999/23 od 12. decembra 1999. Prema kojoj primenjivi svi zakoni koji su bili na snazi na dan 22. marta 1989. go-dine;

KZ SAPK - Krivični zakon Socijalističke Autonomne pokrajne Kosovo od 1977. go-dine;

KZS - Krivični zakon Srbije iz 1977, koji je bio u primeni prema Uredbi 1999/24 od 12. decembra 1999. Prema kojoj primenjivi svi zakoni koji su bili na snazi na dan 22. marta 1989. godine;

KFOR - Mirovne snage pot vodstvom NATO-a, koje su ušle na Kosovo 12. juna 1999. godine.

{ 181 }

UVOD

I

Fond za humanitarno pravo Kosovo (FHP Kosovo) je u toku 2015. godine nasta-vio sa redovnim praćenjem i analiziranjem suđenja na Kosovu za najteže zločine. FHP Kosovo sada poseduje već šesnaestogodišnju praksu da iz pozicije jedne ne-zavisne nevladine organizacije, koja pripada civilnom društvu, obezbeđuje neza-visni monitoring rada tužilaštva i sudova, posebno u procesuiranju predmeta koji se tiču ratnih i zločina sa etničkom i političkom pozadinom.

U toku izveštajnog perioda, posmatrači FHP Kosovo i studenti pravnih fakulteta1 su sistematski pratili suđenja u deset (10) krivičnih predmeta, za koja su se suđe-nja u prvom stepenu odvijala pred osnovnim sudovima na Kosovu.

U toku 2015. godine, po optužbama za krivično delo ratni zločin protiv civilnog stanovništva, pred prvostepenim sudovima odlučivano je u četiri (4) predmeta, u kojima su optuženi bili sedamnaestorica (17) Albanaca, kao i u jednom predmetu gde je optuženi za ovaj zločin bio jedan Srbin.

U ostalim slučajevima se radilo o predmetima koji su bili povezani sa slučajevima za ratne zločine ili se radilo o optužbama sa etničkom pozadinom.

Posmatračke ekipe FHP Kosovo su redovno pratile i osam (8) zasedanja Apelaci-onog suda u šest (6) predmeta, koji je po žalbama stranaka u ovim predmetima odlučivao kao drugostepeni sud u žalbenom postupku. Apelacioni sud je bio an-gažovan u toku 2015. godine u žalbenim postupcima vezanim za četiri (4) pred-meta koji su se ticali najtežih, ratnih zločina. Među njima, ovaj sud je odlučivao u drugom stepenu u dva (2) predmeta protiv trinaestorice (13) Albanaca, kao i u dva (2) predmeta protiv četvoro (4) Srba.

Izveštajem FHP Kosovo za 2015. godinu obuhvaćena je i jedna odluka Vrhovnog suda Kosova2, jer je on u izveštajnom periodu odlučivao u jednom predmetu po

[1] FHP Kosovo od sredine 2011. godine u okviru projekta praćenje suđenja za ratne zločine i krivič-na dela sa etničkom ili političkom pozadinom redovno angažuje studente zadnjih godina pravnog fakulteta ili postdiplomaca na period od tri (3) do (6) meseci. Oni zajedno sa posmatračima FHP Kosovo prate najznačajnija suđenja, stičući dragocena saznanja o krivičnoj proceduri. Dužina njihovog angažovanja zavisi od rezultata koji oni pokažu u angažovanom periodu.

[2] Od svih predmeta koje je FHP Kosovo redovno pratio u ranijim fazama krivičnog postupka, u okviru ovog izveštaja biće obuhvaćen smo jedan predmet u kojem je Vrhovni sud odlučivao po

{ 182 }

vanrednom pravnom leku. Ukupno uzevši, posmatrači FHP Kosovo su u toku 2015. godine prisustvovali i pratili glavne pretrese tokom 185 sudskih dana pred sudskim ili žalbenim većima.

U toku izveštajne godine, FHP Kosovo je počeo sa praćenjem i pojedinih za-sedanja osnovnih sudova po optužbama za terorizam, koji je bio motivisan islamskim radikalizmom. Od daljeg praćenja suđenja u ovim predmetima se kasnije odustalo zbog njihovog poklapanja sa suđenjima za ratne zločine, čiji monitoring predstavlja prioritet projekta koji tradicionalno podržava Ministar-stvo spoljnih poslova Ujedinjenog Kraljevstva, preko svoje ambasade u Prištini/Prishtinë.

II

Najveći broj prvostepenih suđenja u sudskim predmetima najvišeg profila, čije glavne pretrese je FHP Kosovo pratio u toku 2015. godine, uglavnom se odvijao u Osnovnom sudu u Mitrovici/Mitrovicë, odnosno u zgradi suda koja se nalazi u severnom delu grada. Tokom izveštajnog perioda, u ovom sudu bila su održana suđenja u devet (9) predmeta, za čije praćenje FHP Kosovo ima interes.

Suđenja u ovom sudu su u celosti bila održana pred međunarodnim sudskim ve-ćima, sačinjenim od strane sudija EULEKS-a a shodno sporazumu Evropske mi-sije za vladavinu prava i Sudskog saveta Kosova od 18. juna 2014. godine. Inače, predmeti u kojima je odlučivano pred ovim sudom su po teritorijalnoj nadležno-sti pripadali ovom sudu ili su sa njim bili povezani postupcima koji su se ranije odvijali pred ovim sudom.

U predmetima čiji su se glavni pretresi odvijali pred ovim sudom, optužnice su zastupali samo tužioci EULEKS-a.

Pred Osnovnim sudom u Prištini/Prištinë posmatrači FHP Kosovo su trideset i jedan (31) dan pratili glavne pretrese u tri (3) krivična predmeta. Suđenje u jed-nom predmetu3 se odvijalo pred mešovitim sudskim većem, dok je optužnicu za-stupao međunarodni tužilac. U dva (2) predmeta po optužbama za terorizam4, FHP Kosovo je pratio samo pojedina zasedanja – uglavnom prva zasedanja veza-na za ocenu optužnice. Ovim sednicama su u svojstvu predsednika sudskih veća

vanrednim pravnim lekovima, jer ovaj sud praktikuje sednice zatvorene za javnost. Odluke ovog suda takođe se ne postavljaju na internet stranici EULEKS-a.

[3] Slučaj Gani Konjuhi i drugi (Gračanica). [4] Tužilac protiv Irfana Haqifija i drugih i Tužilac protiv Kujtima Bytyqija i drugih.

{ 183 }

rukovodile domaće sudije toga suda, dok su optužnice zastupali samo domaći tužioci Specijalnog tužilaštva Kosova.

Do kraja izveštajnog perioda, Apelacioni sud je u sedam (7) predmeta uručio odluke stranama u postupku, ne vrativši ni jedan predmet prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. Odlukama ovog suda povodom žalbi na ove predme-te, uglavnom su potvrđeni nalazi pretresnih veća prvostepenih sudova u pogledu krivičnih dela za koja su optuženi u ovim predmetima bili oglašeni krivim, dok su izrečene kazne uglavnom bile potvrđene ili ublažene. Potvrđene su i presude u slučajevima u kojima su prvostepeni sudovi doneli oslobađajuće presude.5 U obrazloženjima odluka Apelacionog suda, žalbena veća su se pozivala na pojedine komentare Zakona o krivičnom postupku, posebno na član 366 ZKP6 koji pred-viđa da nije dovoljno da podnosilac žalbe demonstrira samo jednu pogrešnu ili nepotpunu ocenu dokaza, već da povreda treba biti zasnovana na materijalnim činjenicama, koje su bitne za donošenje zakonite sudske odluke. Apelacioni sud se u svojim odlukama pozivao i na praksu Vrhovnog suda Kosova, koji je u po-jedinim odlukama zauzeo stanovište da drugostepeni sud treba da do određene mere poštuje nalaze prvostepenog suda, kao i ocene iskaza svedoka od strane toga suda, jer je prvostepeni sud u prilici da neposredno čuje i oceni iskaze svedoka. Apelacioni sud je u ovim predmetima odlučivao u mešovitim većima, u kojima su međunarodne sudije predsedavale ovim većima i uglavnom su bile u većini7. Op-tužnice su u drugostepenom postupku pred Apelacionim sudom zastupali samo EULEKS-ovi tužioci pri Apelacionom tužilaštvu.

U jedinom predmetu po vanrednom pravnom leku, koji je FHP Kosovo pratio to-kom 2015. godine pred Vrhovnim sudom Kosova (Tužilac protiv Marjana Ilinčića), odlučivalo je petočlano mešovito veće toga suda, na čelu sa međunarodnim sudijom.

III

U toku 2015. godine Kancelarija Specijalnog tužilaštva, odnosno tužioci EU-LEKS-a, podigli su samo dve optužnice po optužbama za krivično delo ratni zlo-čin protiv civilnog stanovništva. Optužnice su podignute protiv dvojice Albanaca. U jednom od ova dva predmeta, nakon ocene optužnice od strane suda da se po

[5] Jedini slučaj u kojem Apelacioni sud do kraja 2015. godine nije doneo presudu je slučaj Kleçka. [6] Dr. Branko Petrić, Komentar zakona o krivičnom postupku, drugo izdanje, Službeni list, Beograd,

1986.[7] Žalbenim većem u slučaju Tužilac protiv Žarka Veselinovića predsedavala je međunarodni sudija

Hajnalka Veronika Karpati, a članovi veća su bile domaće sudije Tonka Berishaj i Xhevdet Abazi.

{ 184 }

istoj, na osnovu dokaza koji su dostavljeni sudu od strane tužilaštva, može otvoriti glavni pretres, tužilac je odustao od optužnice. Slučaj će biti detaljnije predstavljen u delu izveštaja koji razmatra odlučivanja po optužnicama.

Prema Specijalnom tužiocu8, u toku 2015. godine odvijalo se nekoliko istraga u pravcu krivičnog dela ratni zločin, kojima su rukovodili tužioci EULEKS-a. Do juna 2016. godine se očekuje podizanje nekoliko novih optužnica za ove zločine.

Domaći tužioci nisu tokom izveštajnog perioda podigli ni jednu optužnicu za rat-ne zločine.

EULEKS je tokom 2015. godine počeo sa transferom predmeta koji se tiču rat-nih zločina na domaće tužilaštvo. Ovi predmeti su raspoređeni ravnomerno svim tužiocima Specijalnog tužilaštva. Krajem 2015. godine, dva tužioca Specijalnog tužilaštva su angažovana za rad na predmetima koji se tiču ratnih zločina, a u okviru novoformiranog odeljenja pri ovom tužilaštvu zaduženog za progon rat-nih zločina.

Nastavljeno je sa praksom promene tužilaca u toku trajanja glavnog pretresa, što se u ovim slučajevima negativno odrazilo na efikasnost u zastupanju optužnice. FHP Kosovo ne smatra da tužioci, posebno oni iz Specijalnog tužilaštva, nisu po-kazali profesionalnost u radu, ali mora da primeti da se u slučajevima promene tužioca u toku glavnog pretresa mogla očigledno primetiti različita strategija u pristupu prema predmetu koji se nalazio na glavnom pretresu, što je donekle uti-calo na kvalitet rada tužilaštva.

IV

U suđenjima koja su se u toku 2015. godine odvijala pred kosovskim sudovima, posebno onim u kojima je odlučivano po optužbama za ratne zločine, nastavljena je „tradicija“ promene iskaza svedoka tužilaštva na glavnim pretresima u odnosu na njihove iskaze u ranijim fazama krivičnog postupka, na osnovu kojih su otva-rane istrage, podizane optužnice a optuženi dugo vremena proveli u sudskom pri-tvoru. Ova pojava može se smatrati razlogom za veliki broj oslobađajućih presuda donetih u toku 2015. godine, po svim optužbama.

U toku izveštajnog perioda, u pojedinim predmetima, primećeno je da pojedina tužilaštva nisu bila na visini zadatka i zbog neadekvatno sprovedenih istraga, što je sve imalo negativnog uticaja na obezbeđenje pravde za žrtve.

[8] Razgovor sa zamenikom Specijalnog tužioca, 16.decembra 2015. godine.

{ 185 }

V

Pregled suđenja koje je FHP Kosovo sistematski pratio u 2015. godini:

1. Odlučivanje po optužnicama:

1.1. Slučaj Sahit Halitaj - ratni zločin protiv civilnog stanovništva;1.2. Slučaj Xhemshit Krasniqi - ratni zločin protiv civilnog stanovništva;

2. Prvostepena suđenja:

2.1. Slučaj Radić & Vlašković (Zymberi 1) - teško ubistvo i druga krivična dela sa etničkom pozadinom;2.2. Slučajevi Sabit Geci i drugi i Agim Demaj i drugi;2.2.1. Slučaj Sabit Geci i drugi (Drenica 1) - zločin protiv civilnog stanovništva;2.2.2. Slučaj Agim Demaj i drugi (Drenica 2) - ratni zločin protiv civilnog stanovništva;2.3. Slučaj Sovrlić i drugi - ugrožavanje osoblja Ujedinjenih nacija ili pridruženog oso-blja, kao i druga krivična dela;2.4. Slučaj Sovrlić & Kasalović - teško ubistvo i druga krivična dela sa etničkom po-zadinom; 2.5. Slučaj Gani Konjuhi i drugi (Gračanica) - maltretiranja tokom obavljanja službe-nih dužnosti i druga krivična dela sa etničkom pozadinom;2.6. Slučaj Ivanović i drugi - ratni zločin protiv civilnog stanovništva i druga krivična dela sa etničkom pozadinom;2.7. Slučaj Zeka & Rukolli - povreda tajnosti krivičnog postupka;

3. Žalbeni postupak:

3.1. Slučaj Ivan Radivojević - ratni zločin protiv civilnog stanovništva;3.2. Slučaj Valon Jashari - terorizam, sa etničkom pozadinom; 3.3. Slučaj Žarko Veselinović - napad na službena lica u vršenju službene dužnosti, sa etničkom pozadinom; 3.4. Slučaj Latif Gashi i drugi - ratni zločin protiv civilnog stanovništva;3.5 Slučaj Tužilac protiv Slogodana Martinovića i drugi - ratni zločin protiv civilnog stanovništva; 3.6. Slučaj Arben Krasniqi i drugi (Klecka) - ratni zločin protiv civilnog stanovništva;

4. Zahtevi za zaštitu zakonitosti:

4.1. Slučaj Marjan Ilinčić - napad na osoblje Ujedinjenih nacija ili pridruženog osoblja i druga krivična dela;

{ 187 }

1. Odlučivanje po optužnicama

1.1. Slučaj Sahit Halitaj

Pred Osnovnim sudom u Đakovici/Gjakovë, 9. septembra 2015. godine održana je sednica prvog saslušanja po optužnici Specijalnog tužilaštva (PPS. br. 60/2010 od 30. jula 2015. godine) u slučaju Tužilac protiv Sahita Halitaja. Sednicom pr-vog saslušanja predsedavao je međunarodni sudija Vitor Hugo Pardal, u svojstvu sudije pojedinca. U toku glavnog pretresa, ako isti bude otvoren po optužnici, sudija Pardal će predsedavati i pretresnim sudskim većem.

Optuženom kosovskom Albancu Sahitu Halitaju je optužnicom od 30. jula 2015. godine stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela ratni zločin protiv civilnog sta-novništva pomaganjem9, zbog povreda zajedničkog člana 3 Ženevskih konvencija od 12. avgusta 1949. godine, kao i članova 4 i 5 (1) dodatnog protokola II Že-nevske konvencije od 8. juna 1977. godine. Optužnica tvrdi da je Halitaj tokom oružanog sukoba na Kosovu, u svojstvu pomoćnika pružio pomoć i asistirao srpskim policajcima uključenim u operaciju „Reka/Caragoj“, 27. i 28. aprila 1999. godine. Tokom ove akcije, srpske snage su organizovale oružane napade na ci-vilno stanovništvo ovog područja. Tokom ove akcije, napadnuti civili su ubija-ni ili su bili podvrgnuti mučenjima, nečovečnom postupanju, velikim patnjama, razmeštanju, raseljavanju, zastrašivanjima, teroru, nametanju kolektivne kazne, a oduzimana im je i pljačkana imovina velikih razmera, koja nije bila opravdana vojnim potrebama.

Prema optužnici, nezakonite radnje optuženog se naročito odnose na oduzima-nje, pljačkanje i krađu imovine velikih razmera, koje su nastavljene dugo posle napada na civilno stanovništvo krajem aprila 1999. godine. Prema optužnici, op-tuženi je delovao u saučesništvu sa drugim licima, za kojima je - prema istom izvoru - izdata Interpolova međunarodna poternica.

Sednici prvog saslušanja prisustvovao je međunarodni tužilac Charles Hardaway10

[9] Predviđenim i kažnjivim članovima 24 i 142 KZ SFRJ, trenutno kažnjivim članovima 33 i 153 KZRK.

[10] Prema optužnici, povodom masakra u selu Meje otvorena je istraga na kojoj su radili timovi is-tražitelja policije EULEKS-a, kao i istražitelji jedinica za ratne zločine i kosovske policije. Istraga protiv optuženog je deo šire istrage pokrenute povodom pomenutog slučaja, a koja je zvanično otvorena rešenjem tužioca 19. aprila 2013. godine. Istraga je proceduralnim odlukama proširiva-na i produžavana. Deo ove istrage je bio i krivični postupak protiv osumnjičenog Albanca sa Kosova M.A, koji je pritvoren 22. jula 2014. godine. Osumnjičeni M.A. je 12. avgusta iste godine počinio samoubistvo vešanjem u pritvorskom centru u Peći/Pejë. Istraga je takođe pokrenuta i

{ 188 }

koji je autor optužnice protiv Halitaja i koji je bio i deo tima koji rukovodi istra-gom povodom ubistava, tj. masakra koji su se dogodili 27. i 28. aprila 1999. godine u selu Meje, na mestu Reka, oblast Caragoj, opština Đakovica/Gjakovë. Prema zakonom predviđenoj proceduri, u toku sednice proveren je identitet optuženog, okolnosti koje su se odnosile na obelodanjivanje dokaza vezanih za optužnicu, te da li su isti dostavljeni optuženom i njegovoj odbrani. Tužilaštvo je pojedinu dokumentaciju optuženom i njegovoj odbrani predalo u toku ove sednice i tek na-kon otvaranja iste. Obrana optuženog prigovorila je dostavljenoj dokumentaciji, koja nije bila prevedena na srpski jezik, a koji branilac i optuženi Halitaj najbolje razumeju, pa je tražila prevod najvažnije dokumentacije u ovom predmetu. Sud se obavezao da će u slučaju potrebe organizovati prevod potrebne dokumentacije.

U toku navedene sednice pročitana je optužnica11, odnosno njeni delovi koji se od-nose na optuženog. U njima je dat opis njegovog delovanja i angažovanja u periodu i na mestu obuhvaćenom optužnicom. Pored ostalog, istom je potencirano da je pljačkao mrtva tela ubijenih civila. Optuženi se po optužnici izjasnio da nije kriv.

Međunarodni tužilac i odbrana optuženog su izneli svoje stavove u toku uvodnih izlaganja. Tužilac je potencirao osnovanost optužnice i dokaza kojima je ona podr-žana, tvrdeći da se po istoj može otvoriti glavni pretres. Nakon izjašnjavanja optu-ženog da nije kriv po optužnici, odbrana je, ne osporavajući opis krivičnih radnji u događajima u selu Meje, potencirala da se optuženi ne može teretiti za izvršenje dela opisanog optužnicom, uz poseban naglasak da Halitaj nije bio u stanju da ima bilo kakav uticaj ili da obezbedi bilo kakvu asistenciju u operaciji srpskih snaga „Reka/Caragoj“. U ovom pravcu, odbrana je osporavala bilo kakvu vezu optuženog sa ovim delom, njegovu bilo kakvu akciju ili radnju koja u sebi sadrži krivično delo ratni zločin. Nakon najave odbrane da će svoje stavove u vezi sa optužnicom izneti i u pi-sanoj formi, ona je obavezana od strane predsednika veća da svoje stavove o optuž-nici i dokazima dostavi sudu najkasnije u roku od 30 dana. Takođe, od odbrane je zatraženo da u slučaju prihvatanja optužnice od strane suda iznese stav o predlogu tužilaštva o izmeštaju, tj. zahtevu da se glavni pretres održi u prostorijama Osnov-nog suda u Prištini/Prishtinë12. Od tužilaštva je zatraženo da u optužnici precizira oštećena lica. Na taj način se odustalo od održavanja zakonom predviđenog drugog saslušanja po optužnici, jer su najavljeni prigovori predstavljali zamenu za održava-nje drugog saslušanja. Predsednik sudskog veća je na kraju sednice prvog saslušanja

protiv još devetnaestorice (19) osumnjičenih, protiv kojih je raspisana međunarodna poternica. [11] Pored opisa radnji optuženog, optužnica sadrži i pojedine informacije o rezultatima dosadašnje

istrage povodom masakra u Meji. [12] Tužilaštvo je predlog za premeštaj suđenja iz Osnovnog suda u Đakovici/Gjakovë, koji je mes-

no nadležan, u sud u Prištini/Prishtinë obrazložilo bezbednosnim razlozima, reakcijama sta-novništva Đakovice/Gjakovë na prisustvo srpskih hodočasnika pojedinim lokacijama u ovom gradu, kao i nemirima koje je njihovo prisustvo izazvalo.

{ 189 }

najavio da, ukoliko po oceni dokaza i optužnice bude osnova za otvaranje glavnog pretresa, isti neće početi pre novembra ili decembra tekuće godine.

Rešenjem od 28. oktobra 2015. godine, predsednik sudskog veća je odbio zahtev odbrane optuženog, koji je bio iznet u toku sednice prvog saslušanja, odnosno prilikom usmenog iznošenja stavova odbrane, da se odbace navodi i optužnica u celosti. Primenom člana 250 stav 3 ZKPK13, sud je navedenim rešenjem potvrdio optužbe protiv Halitaja. Navedenim rešenjem, predsednik sudskog veća je izneo da je nakon detaljne analize našao da optužnica i priloženi dokazi pojedinačno ili zajedno daju dovoljno osnova za otvaranje glavnog pretresa u predmetu Tužilac protiv Sahita Halitaja. Prema ovom rešenju, dokazi kojima je optužnica podržana pružaju van osnovane sumnje osnov za otvaranje glavnog pretresa, ocenu optuž-nice i dokaza od strane pretresnog sudskog veća. Takva ocena prelazi okvire uloge predsednika sudskog veća u ovoj fazi postupka, tj. u fazi ocene njene osnovano-sti. Rešenjem su svi dokazi navedeni u optužnici proglašeni prihvatljivim, a pri-hvaćen je i predlog tužilaštva o izmeštaju glavnog pretresa u Prištinu/Prishtinë. Predsednik veća je posebnim nalogom tražio od predsednika Osnovnog suda u Đakovici/Gjakovë prihvatanje predloga tužilaštva o izmeštaju glavnog pretresa, odnosno da se on odvija pred Osnovnim sudom u Prištini/Prishtinë.

Prema nalazima suda, iako obavezani od strane predsednika sudskog veća, optuženi i njegova odbrana nisu pismenim putem izneli svoje stavove o optužnici i dokazima priloženim uz istu, izuzev usmeno iznetih stavova u toku sednice prvog saslušanja. Nakon prijema pismene odluke suda po oceni optužnici, optuženi i njegova odbra-na u zakonom predviđenom roku nisu uložili žalbu na rešenje predsednika sudskog veća po optužnici i dokazima. Time su bili stvoreni pravni uslovi za otvaranje glav-nog pretresa protiv optuženog po optužbama kojima se on teretio.

Tužilaštvo prilikom podizanja optužnice nije preciziralo treću stranku u postup-ku, odnosno oštećene kojima je svojim radnjama ocenjenim od strane tužilaštva kao krivično delo ratni zločin optuženi Halitaj naneo štetu. Tužilaštvo se tokom sednice prvog saslušanja obavezalo da će u slučaju prihvatanja optužnice od stra-ne suda imenovati oštećene pre otvaranja glavnog pretresa.

U toku pripreme godišnjeg izveštaja o suđenjima praćenim u toku 2015. godine, FHP Kosovo je službeno bio obavešten od strane Osnovnog suda u Đakovici/Gjakovë da je tužilac početkom decembra meseca obavestio sud o odustajanju od optužnice protiv Halitaja, sa predlogom da sud optuženog odmah oslobodi pri-tvora. Do kraja 2015. godine, FHP Kosovo nije bio u mogućnosti da pribavi bilo

[13] Član 250 stav 3 ZKPK: Sudija pojedinac ili predsednik sudskog veća donosi pismenu odluku sa obrazloženjem koje odbacuje zahtev ili odbacuje optužnicu.

{ 190 }

kakve informacije o razlozima odustanka tužioca od ove optužnice u fazi krivič-nog postupka u kojoj je sud ocenio da se po njoj može otvoriti glavni pretres, jer priloženi dokazi daju osnova za tako nešto.

FHP Kosovo nema informacije o razlozima kojima se Specijalno tužilaštvo ruko-vodilo prilikom donošenja odluke o odustanku od gonjenja protiv optuženog Ha-litaja. Ipak, procenjujemo da za jednu ovako neočekivanu odluku, koja je dovela do dramatičnog obrta u predmetu, treba da postoje valjani i prihvatljivi pravni razlozi. Jedino tako će biti moguće shvatiti kako je bilo moguće da optuženi Hali-taj, zbog osnovane sumnje da je počinio krivično delo ratni zločin protiv civilnog stanovništva koje mu je optužnicom bilo stavljeno na teret, u pritvoru provede skoro godinu dana - od 18. decembra 2014. godine.

Optuženi Halitaj je pritvoren po međunarodnoj poternici, koja je za njim bila raspisana početkom septembra 2014. godine. Međunarodna poternica je bila ras-pisana nakon naloga tužioca za Halitajevo pritvaranje.

Krivična istraga protiv optuženog, kao i protiv devetnaestorice drugih osumnjiče-nih14, pokrenuta je rešenjem o otvaranju istrage od 19. aprila 2013. godine. Ovo rešenje je u toku istrage izmenjeno i prošireno u odnosu na druge osumnjičene.

1.2. Slučaj Xhemshit Krasniqi15

Pred Osnovnim sudom u Mitrovici/Mitrovicë, 5. novembra 2015. godine, u pred-metu Tužilac protiv Xhemshita Krasniqija održana je sednica prvog saslušanja po [14] FHP Kosovo nema informacija o rezultatima ove istrage. [15] Optuženi Krasniqi je bio osumnjičeni u toku istrage u slučaju Tužilac protiv Sabita Gecija i

drugih (Riza Alija, Shaban Hoti, Haki Hajdari i Sali Rexhepi), koja je bila pokrenuta rešenjem tužilaštva o otvaranju istrage od 23. decembra 2009. godine a zatim je bila produžena odlukom od 28. juna 2010. godine. Protiv osumnjičenih Gecija i Alijua optužnica je podignuta 5. avgusta 2010. godine a bila je potvrđena rešenjem od 24. novembra 2010. godine. U odnosu na ostale optužene bila je podignuta 14. odnosno 18. februara 2011. godine. Optužnice su objedinjene 4. maja 2011. godine. Optuženi Krasniqi se u ovim optužnicama pominje kao saučesnik. Re-dovni krivični postupak u ovom slučaju je okončan pravnosnažnom presudom Apelacionog suda od 11. septembra 2013. godine. Presudom od 7. maja 2014. godine, Vrhovni sud Kosova, postupajući po vanrednom pravnom leku optuženih u ovom slučaju, odbio je kao neosnovane njihove zahteve za zaštitu zakonitosti. Detaljnije informacije o odvijanju krivičnog postupka u ovim predmetima mogu se naći na Internet stranici FHP Kosovo, http://hlc-kosovo.org, kao i u godišnjim izveštajima FHP Kosovo o praćenim suđenjima za ratne zločine u toku 2011 - Sudski postupci na Kosovu za ratne zločine, etnički i politički motivisana krivična dela, http://hlc-koso-vo.org/?wpdmdl=1672; 2013 - Svedoci i dalje Ahilova peta na suđenjima visokog profila, http://hlc-kosovo.org/?wpdmdl=1678; i 2014 - http://hlc-kosovo.org/?wpdmdl=3983 - Suđenja na Kosovu: Pravda koja kasni, http://hlc-kosovo.org/?wpdmdl=3983.

{ 191 }

optužnici Specijalnog tužilaštva (PPS 08/09), kojom se optuženi kosovski Albanac Xhemshit Krasniqi tereti za izvršenje krivičnog dela ratni zločin protiv civilnog stanovništva16 po više tačaka17 i u saizvršilaštvu, kao i za krivično delo neovlašćeno vlasništvo, kontrola ili posedovanje oružja.18 Sednicom u predmetu Tužilac protiv Xhemshita Krasniqija je predsedavao međunarodni sudija Vidar Stensland19, koji je delovao u svojstvu sudije pojedinca. On će i predsedavati sudskim većem u slučaju ocene da se po optužnici, kojom se Krasniqi tereti za pomenuta krivična dela, može otvoriti glavni pretres.

Optuženi Krasniqi se optužnicom od 5. novembra 2015. godine tereti za izvršenje krivičnog dela ratni zločin protiv civilnog stanovništva po više tačaka. Prema tuži-laštvu, on je ova dela počinio povredom zajedničkog člana 3 Ženevskih konvenci-ja iz 1949, kao i članova 4 i 5 njihovog Drugog dodatnog protokola.

Optužnica tvrdi da je Krasniqi, za vreme unutrašnjeg sukoba na Kosovu, u svoj-stvu pripadnika OVK/UÇK visokog ranga, u vojnom kampu OVK/UÇK u Kuk-su, Republika Albanija, u saučesništvu sa drugim pripadnicima OVK/UÇK, u pe-riodu od 4. do 5. juna 1999. godine lišio života AB20 , koji je nezakonito bio pritvo-ren u pomenutom kampu; u istom svojstvu i u saučesništvu sa Sabitom Gecijem i drugim neidentifikovanim pripadnicima OVK/UÇK u toku aprila, maja, kao i do sredine juna 1999. godine protivpravno lišavao slobode i pritvarao svedoke A, B, C, E, F, G, H, K, kao i žrtvu AB i druge nepoznate civile, a koji su u navedenom kampu držani u dužem vremenskom periodu; u istom svojstvu i u saučesništvu sa Sabitom Gecijem i drugim pripadnicima OVK/UÇK gore navedene pritvorenike držao u neljudskim uslovima (malim ćelijama, uz nedovoljno vode, hrane, higi-jene, vazduha i bez mogućnosti medicinskog tretmana) u toku aprila, maja pa do sredine juna 1999. godine; u istom svojstvu i u saučesništvu sa napred navedenim licima maltretirao svedoke A, B, C, H, kao i žrtvu AB, neutvrđenog datuma maja meseca 1999. godine, a takođe i da je neutvrđenog datuma u toku juna 1999. godi-[16] Predviđenim i kažnjivim članovima 22 i 142 KZ SFRJ, takođe kažnjivim i prema članovima 31 i

152 KZK. [17] Po optužbama za: Ubistvo, protivpravno pritvaranje u pritvorskim centrima OVK/UÇK u Kuksu

i Cahanu, nehumane uslove, torturu/maltretiranje, povredu telesnog integriteta i zdravlja u prit-vorskim centrima OVK/UÇK u Kuksu i Cahanu.

[18] Predviđenim i kažnjivim članom 374 stav 1, u vezi sa članom 120 stav 38 KZRK. [19] Međunarodni sudija Stensland će predsedavati sudskim većem u slučaju da optužnica nakon

ocene bude prihvaćena kao zakonita, a dokazi kojima je ona podržana budu ocenjeni kao prih-vatljivi i nakon toga bude bio otvoren glavni pretres po istoj.

[20] U toku sednice prvog saslušanja po optužnici i tokom čitanja optužbi pomenuto je puno ime i prezime pokojnog AB. FHP Kosovo se uzdržava od pominjanja punog imena i prezimena ove žrtve. Ono nije pominjano ni u krivičnim postupcima protiv optuženih koji se pominju i kao saučesnici optuženog u ovom predmetu, a protiv kojih su krivični postupci okončani pravnos-nažnim presudama.

{ 192 }

ne maltretirao svedoka B i žrtvu AB, naredivši im da obuku pancire i iz automat-skog oružja pucaju jedan u drugog; u istom periodu i svojstvu i u saučesništvu, u toku aprila, maja pa do sredine juna 1999. godine povredio telesni integritet i zdravlje svedoka A, B, C, D, E, F, G, H i žrtve AB, tukući ih u više navrata, kao i naređujući im da se međusobno tuku; u navedenom svojstvu i u navedenom vre-menskom periodu, u saučesništvu sa već navedenim licima, u Cahanu (Albanija) pritvorio svedoke K, L, M i N, kao i neutvrđenog datuma u toku juna meseca iste godine u Prizrenu pritvorio svedoke L i N; u istom svojstvu i u saučesništvu sa istim licima u toku maja i juna 1999. godine u Cahanu povredio telesni integritet i zdravlje nepoznatog lica iz Preševa. Optužnica Krasniqiju takođe stavlja na teret da je ilegalno posedovao vatreno oružje (revolver marke M56, kalibar 7,62 mm), koje mu je pronađeno 6. oktobra 2015. godine u Prizrenu, u vozilu u njegovom vlasništvu, a prilikom njegovog pritvaranja.

Prva sednica za ocenu optužnice bila je javna. Optuženi je upoznat sa svojim pra-vima, a zatim je obavljena provera obelodanjivanja dokaza na kojima je optužnica zasnovana i pročitane su optužbe koje se Krasniqiju stavljaju na teret. Optuženi se po optužbi za ratni zločin protiv civilnog stanovništva izjasnio da nije kriv po svim tačkama. On je priznao krivicu po optužbi za posedovanje oružja, koje je kod njega pronađeno prilikom njegovog pritvaranja. Međunarodni tužilac Damare Theriot je prihvatila priznanje krivice po ovoj optužbi. U toku sednice razmatrano je i pitanje produženja sudskog pritvora u kojem se optuženi nalazi od 6. oktobra 2015. godine. Optuženi i njegov branilac su obave-zani da u pismenoj formi do 3. decembra 2015. godine sudu dostave zahteve i pri-govore na meru pritvora ili njenog produženja nakon isteka jednomesečnog roka.

Sud je ocenio da nije neophodno održavanje drugog zasedanja po optužnici. Op-tuženi i njegov branilac obavezani su od strane suda da do 16. decembra 2015. go-dine sudu dostave eventualne prigovore i zahteve na dokaze kojima je optužnica podržana, kao i eventualne razloge za njeno odbacivanje.

Do kraja izveštajnog perioda FHP Kosovo nije bio u mogućnosti da pribavi ni optužnicu u predmetu Tužilac protiv Xhemshita Krasniqija, niti službenu potvrdu o eventualnim prigovorima zahtevima optuženog i njegove odbrane na dokaze i optužnicu, kao ni eventualni odgovor, tj. odluku suda na iste.

{ 193 }

2. Prvostepena suđenja

2.1. Slučaj Radić & Vlašković (Zymberi 1)

Međunarodno sudsko veće Osnovnog suda u Mitrovici/Mitrovicë, kojim je pred-sedavao sudija Paulo Teixeira21, nakon održanog glavnog pretresa u predmetu Tu-žilac protiv Radovana Radića i drugih22, dana 20. marta 2015. godine objavilo je presudu kojom su optuženi kosovski Srbi Radovan Radić i Milovan Vlašković oslobođeni optužbi za izvršenje krivičnih dela: teško ubistvo23, teško ubistvo u po-kušaju24, neovlašćeno vlasništvo, kontrola, posedovanje ili upotreba oružja25, ometa-nje službenih lica u vršenju službene dužnosti26, ugrožavanje javnog saobraćaja opa-snom radnjom ili sredstvom27, kao i izazivanje opšte opasnosti28. Navedena dela su im bila stavljena na teret optužnicom Kancelarije tužilaštva EULEKS-a u Mitrovi-ci/Mitrovicë, od 7. maja 2014. godine. Prema tužilaštvu, ona su bila počinjena 26. avgusta 2011. godine, prilikom napada grupe civila na policijski konvoj koji se od Mitrovice/Mitrovicë kretao prema graničnom prelazu 31. Tom prilikom je smrt-no stradao pripadnik kosovske policije Enver Zymberi, dok su istom prilikom ži-voti još nekolicine policajaca bili ugroženi. Prema oslobađajućoj presudi, sud nije van opravdane sumnje utvrdio da su optuženi počinili krivična dela koja su im optužnicom bila stavljena na teret. Glavni pretres prema ovoj optužnici otvoren je 19. januara 2015. godine, nakon zakonom predviđenog postupka njene ocene.

Tok krivičnog postupka Kancelarija tužilaštva EULEKS-a u Mitrovici/Mitrovicë otvorila je službenu kri-vičnu istragu u ovom slučaju zbog ometanja i nakon toga napada grupe civila srp-ske nacionalnosti na konvoj Kosovske policije koji se 26. jula 2011. godine kretao magistralnim putem od Mitrovice/Mitrovicë prema graničnom prelazu 31 u cilju

[21] Članovi pretresnog veća: međunarodne sudije Franciska Fiser i Nuno Madureira.[22] Saoptuženi Milovan Vlašković. [23] Predviđeno i kažnjivo članovima 146 i 147, stavovi 4, 6, 8, 10 u vezi sa članom 23 KZK, takođe

kažnjivo članovima 178 i 179 stavovi 1.5, 1.7, 1.9 i 1.10 KZRK. [24] Predviđeno i kažnjivo članovima 146 i 147, stavovi 4, 6, 8, 10 u vezi sa članovima 20 i 23 KZK, ta-

kođe kažnjivo članovima 178 i 179, stavovi 1.5, 1.7, 1.9 i 1.10, u vezi sa članovima 28 i 31 KZRK.[25] Predviđeno i kažnjivo članom 328, stavovi 1 i 2 u vezi sa 23 KZK, takođe kažnjivo i članom 274

KZRK.[26] Predviđeno i kažnjivo članom 316, stavovi 1 i 3 KZK, takođe kažnjivo i članom 409, stavovi 1 i

2 KZRK.[27] Predviđeno i kažnjivo članom 299, stav 1 KZK, takođe kažnjivo i članom 380, stav 1 KZRK.[28] Predviđeno i kažnjivo članom 291, stavovi 1, 3 i 5, u vezi sa članom 23 KZK, takođe kažnjivo i

članom 365, stav 1 u vezi sa članom 31 KZRK.

{ 194 }

obavljanja službene dužnosti. Kretanje konvoja je prvo bilo ometano postavlja-njem prepreka, a zatim je na njega izvršen oružani napad. Tom prilikom života je lišen jedan policajac, dok su istovremeno bili ugroženi životi ostalih pripadnika KP koji su učestvovali u akciji.

Istraga je u početku otvorena u odnosu na više lica. Zbog nedostupnosti osum-njičenih pravosudnim institucijama Kosova, istraga je odlukama tužilaštva u više navrata bila obustavljana, ponovo otvarana i proširivana na moguće druge izvrši-oce. Tužilaštvo EULEX-a je 7. maja 2014. godine zaokružilo krivičnu istragu pro-tiv osumnjičenih Radovana Radića i Milovana Vlaškovića29 i protiv njih podiglo optužnicu kojom im se na teret stavlja izvršenje sedam navedenih krivičnih dela.30

Tužilaštvo je optuženima stavilo na teret da su, u saučesništvu sa Radomirom Bo-žovićem, Dušanom Jovanovićem, Radomirom Kasalovićem i drugim nepoznatim licima, delujući i učestvujući zajedno kao deo grupe, dana 26. jula 2011. godine oko 13:30 časova učestvovali u napadu vatrenim oružjem na konvoj vozila Kosov-ske policije, koji se sastojao od 10 do 12 policijskih vozila, a na čijem čelu i začelju su se nalazila blindirana policijska vozila. Konvoj sa pripadnicima Specijalne jedi-nice Kosovske policije (ROSU) kretao se kritičnog dana putem između Mitrovice/Mitrovicë i Zubinog Potoka/Zubin Potoku, u akciji preuzimanja kontrole na gra-ničnom prelazu 31. Napad na konvoj se dogodio na delu puta između sela Varage i Zupče/Zupç. Pre napada, policijski konvoj je u blizini sela Čabar/Çabër naišao na prvu barikadu, koja se sastojala od kamenja i šljunka. Blokada je zaobiđena korišćenjem alternativnog puta, nakon čega se konvoj ponovo vratio na glavni put koji vodi prema prelazu 31. Nakon otprilike 10 minuta, na delu puta između sela Varage/Varagë i Zupče/Zupç, konvoj je ponovo naišao na prepreku. Bila je to ovog puta barikada od pet motornih vozila, kojom je onemogućen nastavak kre-tanja konvoja. Vozači i putnici nalazili su se pored navedenih vozila, provocirajući pripadnike policije na različite načine. Da bi nastavili put, pojedini pripadnici policijskog konvoja su napustili službena vozila u cilju postizanja eventualnog dogovora sa osobama koje su postavile barikadu. Nakon neuspeha u postizanju dogovora, vođa konvoja je izdao naredbu da se putnička vozila izguraju sa puta. U tom momentu, od 8 do 10 osoba koje su stajale pored barikada pobegle su u obli-žnju šumu pored puta sa leve strane u pravcu kretanja konvoja, odakle je zatim otvorena oružana vatra na policijska vozila. Prvim hicem teško je ranjen pripad-

[29] Optužnicom od navedenog datuma je napomenuto da je u toku istraga i protiv osumnjičenih Ratomira Božovića, Dušana Jovanovića i Radomira Kasalovića, koji su se nalazili u bekstvu u vreme podizanja optužnice.

[30] Teško ubistvo, pokušaj teškog ubistva, neovlašćeno vlasništvo, kontrola, posedovanje ili upotreba vatrenog oružja, ometanje službenih lica u vršenju službene dužnosti, ugrožavanje javnog sao-braćaja opasnim radnjama ili sredstvima, izazivanje opšte opasnosti, učestvovanje u masi koja čini krivično delo.

{ 195 }

nik policije Enver Zymberi, koji je bio na mestu vozača drugog vozila u konvoju. Oružana vatra na policijska vozila, u početku uglavnom iz šume koja se nalazi sa leve strane puta a kasnije i iz drugih pravaca, trajala je oko 20 minuta. Pripadnici policije su odgovorili na vatru kako bi se odbranili i izvukli telo ranjenog policaj-ca. Razmena vatre je trajala sve dok se policijski konvoj nije povukao nazad pre-ma Mitrovici/Mitrovicë. Povređeni policajac je istog dana podlegao povredama. Prema optužnici, do ubistva policajca došlo je zbog rasnih i nacionalnih motiva.

Optuženima je takođe stavljeno na teret: - da su kritičnog dana, na kritičnom mestu, opisanim radnjama, delujući i uče-stvujući zajedno i iz navedenih motiva, ugrozili živote i drugih pripadnika KP koji su bili u navedenom konvoju, posebno policajaca Bekima Maliqija i Dritona Pecija, koji su u momentu oružanog napada na konvoj bili u istom policijskom vozilu kojim je upravljao pokojni Zymberi; - da su istog dana, na istom mestu i na opisan način koristili oružje kojim je lišen života pokojni Zymberi; da su tim radnjama bili ugroženi životi ostalih polica-jaca; da su svojim nezakonitim radnjama ometali pripadnike policijske službe u obavljanju njihovih dužnosti; da su uklanjanjem oznaka i putnih signala, dava-njem i postavljanjem pogrešnih signala, kao i postavljanjem barikada ozbiljno oštetili javni magistralni put Mitrovica/Mitrovicë - Zubin Potok/Zubin Potoku i time ugrozili javni saobraćaj; da su izazvali opštu opasnost za ostale učesnike u saobraćaju, kao i da su svojim delovanjem u grupi učestvovali u masi koja čini krivična dela.

Nakon podizanja optužnice, sproveden je postupak njenog ocenjivanja od strane suda. Krajem maja 2014. godine održano je prvo saslušanje po istoj. Optuženi su u toku ovog zasedanja prigovarali optužnici i dokazima kojima je ona bila po-držana, sa predlogom da se ista odbaci. Oni su prigovore na optužnicu i dokaze kojima je ona bila podržana, kao i zahteve za njeno odbacivanje, dostavili u roku određenom od strane suda. Tužilac je u pismenoj formi odgovorio na ove prigo-vore i zahteve.

Postupajući po zahtevima optuženih i njihovih branilaca, kao i po odgovoru tuži-laštva, predsednik pretresnog veća31, koji je u konkretnom slučaju delovao u svoj-stvu sudije pojedinca, rešenjem od 18. jula 2014. godine odbacio je kao neosnova-ne pismene zahteve i prigovore optuženih, izuzev prihvatanja zahteva da se izjava osumnjičenog Slobodana Vučinića32 izdvoji iz spisa predmeta. U preostalom delu, sud je ocenio da dokazi priloženi uz optužnicu potvrđuju osnovanu sumnju da [31] Međunarodni sudija Paulo Teixeira.[32] FHP Kosovo nema trenutnih zvaničnih informacija o eventualnom krivičnom postupku protiv

Vućinića, koji je u toku istrage ovog slučaja ubistva policajca Zymbarija bio pritvoren u leto 2012. godine.

{ 196 }

su optuženi bili deo grupe koja je blokirala put kojim se kretala kolona policijskih vozila i da su tom prilikom počinili krivična dela za koja se terete. Sud je ocenio da dokazi priloženi uz optužnicu daju dovoljno osnova za otvaranje glavnog pre-tresa, u toku kojeg će svi dokazi biti detaljno analizirani od strane sudskog veća.

Nakon ocene optužnice, Sudski savet Kosova je usvojio zahtev sudija EULEKS-a u Osnovnom sudu u Mitrovici/Mitrovicë da krivični postupak u ovom slučaju bude nastavljen od strane EULEKS-a.33 Pre otvaranja glavnog pretresa, prihvaćen je i zahtev tužilaštva da se pojedini svedoci tužilaštva u toku glavnog pretresa saslu-šaju kao anonimni i u odnosu na optužene i njihove branioce. Tužilac je takođe u ovoj fazi postupka, a nakon podizanja druge optužnice u slučaju Zymberi od 12. decembra 2014. godine (protiv Radomira Kasalovića i Slobodana Sovrlića), pod-neo zahtev sudu o spajanju postupka po ovoj optužbi sa postupkom po optužnici protiv Radića i Vlaškovića.

Pre donošenja odluke o otvaranju glavnog pretresa, predsednik sudskog veća je pozvao tužilaštvo da u roku od 10 dana izmeni ili dopuni optužnice, precizirajući za koliko se pokušaja teškog ubistva optuženi terete, broj oštećenih i svedoka, kao i vrstu i kalibar oružja koje je kritičnog dana upotrebljeno. Tužilaštvo nije odgo-vorilo na ovaj zahtev suda. Glavni pretres po ocenjenoj optužnici (od 7. maja 2014), po kojoj su se optuženi izjasnili da nisu krivi, otvoren je 15. decembra 2014. godine. U toku prvog zase-danja uglavnom je razmatran predlog tužioca o spajanju postupaka34 po optuž-nicama od 7. maja 2014. godine protiv optuženih Radića i Vlaškovića i od 12. decembra 2014. godine protiv optuženih Kasalovića i Sovrlića35. Iako se optuženi i njihova odbrana nisu protivili ovom predlogu tužioca o spajanju postupaka po dvema optužnicama, kojima se svi optuženi terete u pravcu istih krivičnih dela i povodom istog događaja, odlukom predsednika pretresnog veća od 15. decembra 2014. godine odbijen je predlog tužioca o spajanju ovih postupaka. Time je glavni pretres po optužnici od 7. maja 2014. zvanično otvoren 19. januara 2015. putem iznošenja uvodnih izlaganja stranaka u postupku.

Sudsko veće je u toku glavnog pretresa zasedalo petnaest (15) dana. Zasedanja sudskog veća su uglavnom bila otvorena za javnost. Od ovog se odstupilo samo delimično, tokom popodneva jednog dana zasedanja suda, kao i u toku još jed-

[33] Shodno izmenama i dopunama zakona o mandatu Misije Evropske unije za vladavinu prava.[34] Tužilaštvo je predlog o spajanju sudu dostavilo sa optužnicom od 12. decembra 2014. godine. [35] U toku ovog zasedanja suda, za vreme diskusije o spajanju postupaka po navedenim optužni-

cama, zakonom predviđen postupak ocene optužnice od 12. decembra 2014. (podignute protiv Kasalovića i Sovrlića) nije bio okončan od strane nadležnog suda.

{ 197 }

nog kompletnog sudskog dana, kada je prema nezvaničnim saznanjima sasluša-no nekoliko svedoka tužilaštva36. U toku glavnog pretresa saslušano je dvadeset sedam (27) svedoka po predlogu tužioca. Jedan svedok tužilaštva je svedočio u svojstvu anonimnog svedoka, putem video-konferencijske veze37. Osam (8) sve-doka je u toku pretresa saslušano po službenoj dužnosti. Pretresno veće je odbilo predloge optuženih i njihovih branilaca za saslušanjem svedoka odbrane, zbog propuštanja zakonskog roka za predlaganje svedoka odbrane. Međutim, sud je većinu ovih svedoka saslušao po službenoj dužnosti. Takođe, sud je po službenoj dužnosti imenovao jednog advokata kao punomoćnika oštećenih i njegova duž-nost je bila da zastupa interese oštećene strane, pridržavajući se odredbi članova 62 i 63 ZKPK38.

Optuženi Radić je u svom iskazu pred pretresnim većem osporio bilo kakvu pove-zanost sa optužbama. Optuženi Vlašković je iskoristio pravo da se brani ćutanjem, potencirajući da u svemu ostaje pri izjavama koje je dao u ranijim fazama postup-ka. U toku dokaznog postupka su izvedeni mnogi materijalni dokazi pribavljeni u toku policijske i tužilačke istrage, poput izveštaja sa obavljenog uviđaja na licu mesta, kao i izveštaji veštaka i balističara.

Na kraju glavnog pretresa, u delu koji je bio rezervisan za stranke da iznesu svoje završne argumente, tužilaštvo je iznelo da, iako ne postoje direktni dokazi u vezi sa osobom ili osobama koje su lišili života pokojnog Zymberija, izvedeni dokazi daju dovoljno osnova sudu da optužene oglasi krivim. Prema tužiocu, radnje ove dvojice optuženih (i drugih u bekstvu) bile su vezane za blokadu puta i stvaranje okruženja koje je omogućilo oružani napad na konvoj. Optuženi su, prema tvrd-njama tužioca, namerno omogućili situaciju u kojoj je došlo do napada na poli-cijski konvoj jer je plan grupe (uključujući i dvojicu optuženih) koja je postavila blokadu - da pomogne blokiranje konvoja sa jedinicom ROSU - bio dobro orga-nizovan i svako je imao svoju ulogu. Da se to nije desilo, ne bi došlo ni do ubistva jednog policajca, zaključio je tužilac.

Odbrana optuženih je potencirala da tužilaštvo dokazima predloženim u toku po-stupka nije uspelo da održi optužnicu i da je ona od početka bila neodrživa zbog

[36] Ova zasedanja suda su bila potpuno zatvorena za javnost, ali ne i za optužene i njihove branioce. Prisustvo nije bilo dozvoljeno ni posmatračima FHP-a Kosovo, iako član 295 stav 2 ZKPK daje mogućnost prisustva pojedinim službenim licima i zasedanjima suda zatvorenim za javnost.

[37] Sud je odlukom prihvatio predlog tužilaštva da identitet ovog svedoka bude anoniman i za op-tužene i za njihove branioce. Po odluci sudskog veća, mere anonimnosti ostaju na snazi i nakon pravnosnažnosti presude.

[38] Član 63 ZKPK, “Zastupnici oštećene strane”: Stav 1) Oštećenu stranu može da zastupa zastupnik koji je član Advokatske Komore Kosova; Stav 2) Oštećenu stranu može da zastupa zastupnik žrtve; Stav 3) Oštećena strana može sama sebe da zastupa.

{ 198 }

toga što dokazima nije potvrđeno ni jedno od sedam (7) krivičnih dela počinjenih u saučesništvu. Odbrana je takođe iznela da optužnica nije dala opis bilo kakve aktivne ili pasivne radnje optuženih, kao ni protivpravnih radnji koje čine eleme-nat bilo kog krivičnog dela.

Sudsko veće je na zasedanju suda otvorenom za javnost 20. aprila 2015. godine objavilo odluku. Na osnovu dokaza izvedenih u toku glavnog pretresa, sud je na-šao da se događaj opisan optužnicom dogodio na način kako je on bio predstav-ljen optužnicom. Međutim, sud na osnovu predloženih i izvedenih dokaza nije van razumne sumnje našao da su optuženi zajednički delovali i sudelovali u sau-česništvu sa drugima, kao ni da su nezakonitim radnjama i ponašanjem doprineli izvršenju krivičnih dela koja su im stavljena na teret.

Veće takođe nije našlo dokaze koji bi potvrdili umešanost optuženih u akciju koja je bila preduzeta od strane meštana severnog dela Kosova radi suprotstavljanja kosovskoj policiji u preuzimanju prelaza 31. Sud nije mogao sa sigurnošću da utvrdi da su optuženi Radić i Vlašković, u saučesništvu sa drugima, delovali i sudelovali ili nezakonitim ponašanjem i radnjama značajno doprineli lišavanju života Envera Zymberija iz rasnih i nacionalnih motiva. Prema nalazima suda, izvedenim dokazima nije bilo moguće utvrditi koliko je bilo vozila i osoba u ba-rikadi, kao ni to da li su optuženi blokirali put i koliko je kritičnog dana trajala pucnjava. Prema nalazima suda, izvedeni dokazi, posebno izjave pojedinih sve-doka, nesigurni su jer na osnovu njih sud nije mogao van svake sumnje da utvrdi umešanost optuženih u izvršenje krivičnih dela za koja se terete. Navodeći razlike u iskazima svedoka optužbe, kao i razlike u iskazima svedoka iz različitih faza postupka (istraga, glavni pretres) koje su bile ključne za donošenje odluke o oslo-bađanju optuženih od optužbi, sud je konstatovao kako nije našao dokaze da su optuženi počinili krivična dela za koja se terete. Sud je oštećene uputio na građansku parnicu za ostvarivanje imovinsko-pravnih zahteva.

Pored predmetnog tužioca koji je rukovodio istragom, optužnicu Kancelarije tužilaštva EULEKS-a iz Mitrovice/Mitrovicë zastupala su u toku postupka pred pretresnim većem još tri tužioca navedenog tužilaštva, zamenjujući jedni druge.

Za vreme odvijanja glavnog pretresa pred Osnovnim sudom, optuženi Radić se nalazio u pritvoru. Nakon objavljivanja oslobađajuće presude, on je posebnim re-šenjem sudskog veća oslobođen pritvora. Optuženi Vlašković je u toku istrage bio pritvoren 4. februara 2014. godine. Polaganjem jemstva on je bio oslobođen najstrožije mere za obezbeđivanje njegovog prisustva u sudu.

{ 199 }

Prvostepenom presudom okončan je postupak po prvoj optužnici za ubistvo po-licajca Zymberija koje se dogodilo 26. jula 2011. godine. U vezi sa drugom op-tužnicom Kancelarije tužilaštva EULEKS-a u Mitrovici od 12. decembra 2014. godine po istom predmetu, sudsko veće odbilo je predlog tužilaštva za spajanje postupaka. U izveštajnom periodu, druga po redu optužnica u ovom predmetu prihvaćena je u pripremnom postupku kao dovoljan osnov za otvaranje glavnog pretresa. Pretres po ovoj optužnici otvoren je i okončan presudom objavljenom 10. decembra 2015. godine. Odvijanje krivičnog postupka po drugoj optužnici podignutoj u postupku rasvetljavanja ubistva policajca Zymberija biće detaljno izloženo u nastavku izveštaja. U vezi sa istim slučajem, u toku je istraga u odnosu na još jedan broj osumnjičenih.

Tužilaštvo je uložilo žalbu na presudu kojom su optuženi u predmetu Tužilac pro-tiv Radovana Radića i drugih oslobođeni. FHP Kosovo nema informacija da je Apelacioni sud u izveštajnom periodu odlučivao po žalbi tužioca na presudu od 20. aprila 2015. godine.

Na osnovu redovnog praćenja glavnog pretresa i uvida u službenu dokumentaciju u ovom predmetu, FHP Kosovo nalazi da je krivični postupak protiv optuženih vođen uz poštovanje standarda fer i pravičnih suđenja, posebno kada je reč o stan-dardima koji garantuju prava optuženih. Detaljna analiza prvostepene presude navodi na utisak da je sud na određeni način favorizovao dokaze koji su išli u korist optuženih, kao i da je bio izuzetno kritičan u oceni izjava svedoka optužbe. FHP Kosovo ne ulazi u pravo suda da samostalno vrednuje dokaze za i protiv optužnice i na osnovu toga odmeri njihov značaj za donošenje presude, ali ne može da ne primeti da je sud u obrazloženju presude, odnosno odbijanju optuž-nice, previše naglasio nepodudarnosti u izjavama svedoka optužbe o broju vozila koja su kritičnog dana isprečena na putu kojim se kretao policijski konvoj, kao i o broju civila koji su učestvovali u blokadi. Iako bitne, nepodudarnosti u izjavama svedoka optužbe o tome da li je na kritičnom mestu bilo 4 ili 5 vozila, odnosno 4 ili 8 osoba, moguće su. Percepcija okolnosti je individualna, posebno u specifič-nim situacijama i tenzijama koje su vladale kritičnog dana na magistralnom putu Mitrovica/Mitrovicë - Zubin Potok/Zubin Potoku.

Nakon okončanog suđenja u prvom stepenu u predmetu Tužilac protiv Radova-na Radića i drugih ostaje gorak ukus, jer ono nije uspelo da značajnije rasvetli okolnosti i dovede do identifikacije počinioca ili počinilaca u lišavanju života jed-nog pripadnika policije dok se on nalazio na službenoj dužnosti. Ovo se ne može pravdati neekspeditivnošću istrage koja je sprovedena nakon kritičnog dana na putu Mitrovica/Mitrovicë - Zubin Potok/Zubin Potoku. Na taj način pravda osta-je nezadovoljena, počinioc ili počinioci nekažnjeni a oštećena strana, odnosno porodica ubijenog policajca bez ikakve satisfakcije i sa malo nade da će nakon

{ 200 }

tolikog proteka vremena, izbledelih sećanja i sve manje šansi u pronalaženje novih dokaza biti utvrđena odgovornost za ubistvo Envera Zymberija.

2. 2. Slučajevi Sabit Geci i drugi i Agim Demaj i drugi

Pred međunarodnim sudskim većem Osnovnog suda u Mitrovici/Mitrovicë u toku 2015. godine nastavljeni su glavni pretresi u predmetima koji su se pred ovim sudom vodili pod službenim nazivima Tužilac protiv Sabita Gecija i dru-gih (Drenica 1)39 i Tužilac protiv Agima Demaja i drugih (Drenica 2)40. Glavni pretresi u ovim predmetima bili su otvoreni maja odnosno juna 2014. godine po optužnici Specijalnog tužilaštva od 6. novembra 2013. godine. Oni su okončani presudama objavljenim 27. maja 2015. godine.

Tok krivičnog postupkaRešenjem Specijalnog tužioca od januara 2012. godine, otvorena je službena istraga protiv osumnjičenih Sylejmana Selimija, Sahita Jasharija i Sabita Gecija zbog postojanja sumnje da su oni u svojstvu pripadnika OVK/UÇK učestvovali u maltretiranju i fizičkom zlostavljanju jednog broja albanskih civila, koji su po različitim osnovama bili držani u prostorijama za zadržavanje pri glavnom štabu Dreničke zone OVK/UÇK u Likovcu/Likoc. U toku leta iste godine, istraga je bila proširena i na ostale osumnjičene i sa novim optužbama.

Istraga u ovim predmetima bila je pokrenuta na osnovu izjava pojedinih svedoka, koji su u periodu od proleća 1998. pa do sredine leta 1999. godine, prema tvrdnja-ma tužilaštva, bili žrtve maltretiranja, batinanja i ugrožavanja telesnog integriteta u navedenom centru za zadržavanje. Kao rezultat ove istrage, pojedini osumnji-čeni41 su lišeni slobode 23. odnosno 31. maja 2013. godine, kada im je od strane suda, po zahtevu tužioca, određena mera pritvora. Ostalim optuženima42 je 13. juna 2013. godine određena mera zabrane približavanja određenim objektima ili licima.

U toku istrage je saslušan veliki broj svedoka i osumnjičenih, a pribavljeni su i ma-terijalni dokazi, koji su se uglavnom odnosili na navode koje su iznosili pojedini [39] Saoptuženi: Sahit Jashari, Jahir Demaku, Sylejman Selimi, Ismet Haxha, Sami Lushtaku i Avni

Zebeli. [40] Saoptuženi: Bashkim Demaj, Driton Demaj, Selman Demaj, Fadil Demaku, Jahir Demaku, Nex-

hat Demaku, Zeqir Demaku, Sylejman Selima i Isni Thaçi.[41] Sahit Jashari, Avni Zabeli, Sami Lushtaku, Hysni Thaqi, Jahir Demaku, Zeqir Demaku i Sylejman

Selimi. [42] Agim Demaj, Bashkim Demaj, Driton Demaj, Selman Demaj, Fadil Demaku, Nexhat Demaku,

Zeqir Demaku i Ismet Haxha.

{ 201 }

svedoci i prema kojima su oni za vreme oružanog sukoba na Kosovu, u različitim periodima od proleća 1998. do sredine 1999. godine, bili držani u centru za za-državanje pri glavnom štabu Dreničke zone OVK/UÇK, koji se nalazio u zgradi bivše policijske stanice.

Nakon gotovo dvogodišnje istrage, Specijalno tužilaštvo je 6. novembra 2013. godine podiglo optužnicu (STRK PPS 88/11) protiv petnaestorice optuženih43. Optuženicom je u 39 tačaka optuženima stavljeno na teret da su počinili ratni zločin protiv civilnog stanovništva u saizvršilaštvu44, pojedinačno po jednoj ili više tačaka.

Pred Osnovnim sudom u Mitrovici/Mitrovicë i u adaptiranoj sudnici Osnovnog suda u Prištini/Prishtinë45, 6. decembra 2013. godine održana je sednica prvog saslušanja po optužnici, nakon koje su optuženi preko svojih branilaca uložili pri-govore na dokaze i optužnicu, dok je sa svoje strane tužilac pismeno odgovorio na iste.

Rešenjem od 8. februara 2014. godine, predsednik pretresnog veća, međunarodni sudija Dariusz Sielicki odbio je kao neosnovane prigovore optuženih na optužni-cu i dokaze tužilaštva. Sudija je našao da optužnica i dokazi daju dovoljno osnova za otvaranje glavnog pretresa, u toku kojeg će od strane sudskog veća biti ocenjene osnovanost i zakonitost optužnice, kao i dokazi predloženi od strane tužilaštva. Optuženi su iskoristili pravo da ospore nalaze predsednika veća.

Apelacioni sud je rešenjem od 8. aprila 2014. godine odbacio žalbe optuženih kao neosnovane i potvrdio rešenje Osnovnog suda po optužnici.

Predsednik pretresnog sudskog veća je u fazi priprema za otvaranje glavnog pretresa i pozivajući se na član 36 stav 1 ZKPK46, 16. aprila 2014. godine doneo

[43] Agim Demaj, Bashkim Demaj, Driton Demaj, Selman Demaj, Fadil Demaku, Jahir Demaku, Nexhat Demaku, Zeqir Demaku, Sabit Geci, Ismet Haxha, Sahit Jashari, Sami Lushtaku, Syle-jman Selimi, Isni Thaçi i Avni Zabeli (redosled optuženih je dat prema optužnici).

[44] Predviđenog i kažnjivog članom 142, u vezi sa članom 22 KZ SFRJ i u suprotnosti sa zajedničkim članom 3 Ženevske konvencije iz 1949. i članom 4 Drugog dodatnog protokola iz 1977. godine, kao i svim međunarodnim normama koje su bile na snazi u vreme unutrašnjeg oružanog konf-likta na Kosovu. Krivično delo je kažnjivo i članom 152, u vezi sa članom 31 KZRK.

[45] Bioskopska dvorana kompanije ABC je u jednom periodu, pre otvaranja Palate pravde u Prištini u februaru 2015. godine, korišćena za organizovanje suđenja na Kosovu u predmetima u kojima je broj učesnika u postupku veliki.

[46] Član 36 stav 1 ZKPK: Sud koji je shodno ovom zakonu nadležan za postupanje može iz važnih razloga ili zbog celishodnosti da naloži razdvajanje postupka koji se vodi za više krivičnih dela ili protiv više okrivljenih lica, a zatim da nastavi sa usvojenim postupcima ili uputi odvojene predmete drugom nadležnom sudu, do završetka glavnog pretresa. (Prema stavu 3 istog člana,

{ 202 }

rešenje o odvajanju postupaka protiv optuženih, zbog velikog broja optuženih i učesnika u postupku. Ova odluka je opravdana celishodnošću i ekonomičnošću postupaka. Stranke u postupku su zauzele različite stavove o odluci veća o razdva-janju postupka47.

U nastavku izveštaja izdvojeno će se analizirati suđenje u svakom od ovih predmeta.

2.2.1. Slučaj Sabit Geci i drugi (Drenica 1)

Nakon odluke o razdvajanju postupka, pred međunarodnim većem Osnovnog suda u Mitrovici/Mitrovicë, kojim je predsedavao sudija Dariusz Sielicki,48 glavni pretres u slučaju Tužilac protiv Sabita Gecija i drugih49 (u javnosti poznat i kao slučaj Drenica 1) otvoren je 22. maja 2014. godine, u prostorijama Osnovnog suda koje se nalaze u severnom delu Mitrovice/Mitrovicë.

Pretresno veće je u toku glavnog pretresa, koji se odvijao u toku 2014. godine, za-sedalo trideset i tri (33) sudska dana. U toku njih je saslušano trinaest (13) svedo-ka tužilaštva. Većina svedoka tužilaštva, odnosno njih jedanaest (11), svedočilo je u svojstvu anonimnih svedoka. Devet (9) anonimnih svedoka svedočilo je putem video-konferencijske veze. Likove ovih svedoka putem monitora u sudnici mogli su da vide samo članovi pretresnog veća i stranke u postupku. Istu mogućnost imao je i svedok. Jedan (1) anonimni svedok tužilaštva svedočio je u sudnici. Pu-blika nije bila u mogućnosti da vidi lik ni ovog svedoka.

Jedan svedok tužilaštva, predložen kao anonimni svedok, odbio je da u toku glavnog pretresa svedoči kao anonimni svedok i putem video-konferencijske veze. U toku svog svedočenja, on je u više navrata pomenuo svoje ime, ali nije osporavao tačnost svojih ranijih izjava. Proglašen je svedokom-neprijateljem suda. Pretresno sudsko veće je istu meru izreklo još za četiri (4) svedoka tužilaštva, koji su prilikom svedo-čenja u ovoj fazi postupka izmenili svoje iskaze u odnosu na ranije faze postupka.

U izveštajnom periodu, a nakon zimske pauze, glavni pretres u predmetu Tužilac protiv Sabita Gecija i drugih je nastavljen pred istim pretresnim većem 15. januara 2015. godine. U delu pretresa održanom u toku 2015. godine, sud je zasedao pet-

protiv rešenja o razdvajanju postupka nije dozvoljena žalba.) [47] Član 36 stav 3: Protiv rešenja kojim je određeno razdvajanje postupka ili kojim je odbijen predlog

za razdvajanje postupka žalba nije dozvoljena. [48] Članovi sudskog veća: Međunarodne sudije Vidar Stensland, Iva Nikšić i rezervni sudija Fran-

ciska Fiser. [49] Saoptuženi: Sahit Jashari, Jahir Demaku, Sylejman Selimi, Ismet Haxha, Sami Lushtaku i Avni

Zebeli.

{ 203 }

naest (15) dana. Tokom njih, saslušan je jedan veštak sudske medicine, dva svedo-ka tužilaštva, od kojih je jedan (1) bio anoniman, kao i pet (5) svedoka odbrane. U toku izveštajnog perioda izvedeni su i mnogi materijalni dokazi predloženi od strane stranaka u postupku. Optuženi su iskoristili svoje pravo da se u toku pre-tresa brane ćutanjem.

Stranke u postupku su u završnim govorima iznele stavove i završne argumente, ko-jima su podržali ili osporili navode optužnice.

Međunarodni tužilac je u završnoj reči istakao da su se maltretiranja, batinanja i ubi-stva civila, koji su se nalazili u improvizovanim pritvorskim prostorijama u sastavu sedišta glavnog štaba OVK/UÇK u Likovcu/Likoc, dogodila najkasnije od avgusta odnosno septembra 1998. godine, za vreme dok je na Kosovu vladao unutrašnji kon-flikt. Prema njemu, optuženi Selimi, Jahir Demaku, Sami Lushtaku i drugi pripadnici OVK/UÇK su, u saučesništvu sa drugima, protivpravno lišavali slobode, tukli i mal-tretirali civile zbog sumnji da su sarađivali sa srpskim snagama ili da nisu podržavali OVK/UÇK. Tužilaštvo je na osnovu dokaza, a posebno iskaza svedoka, konstatovalo da su “kolaboracionisti” u kritičnom periodu u prisustvu svojih porodica odvođeni iz svojih kuća i držani u improvizovanim pritvorskim centrima formiranim od stra-ne OVK/UÇK, gde su im u više slučajeva ugrožavani telesni integritet i zdravlje.

Prema tužilaštvu, optuženi su krivična dela za koja se terete počinili tokom unu-trašnjeg oružanog sukoba na Kosovu, a ta dela su predviđena i kažnjiva prema zakonima koji su bili na snazi u vreme izvršenja dela. Ova krivična dela predstav-ljaju i povredu međunarodnih normi. Takođe, prema tužiocu, krivična dela koja su optuženima stavljena na teret predstavljaju ozbiljnu povredu Ženevskih kon-vencija, kao i dodatnih protokola uz ove konvencije koji su primenjivi uredbom UNMIK-a 1999/24 od 12. decembra 1999. godine (dopunjena Uredbom 2000/59 od 27. oktobra 2000. godine).

Tužilac je u svojoj završnoj reči predložio sudu da prilikom ocene dokaza ima u vidu iskaze svedoka, kao i pismene dokaze. On je dodao da sud treba posebno da ima u vidu kako su svedoci svedočili o događajima koji su se dogodili pre petnaest (15) godi-na i da je iz tih razloga moglo doći do pojedinih nepodudarnosti u njihovim iskazima.

Tužilac je u završnoj reči detaljno elaborirao dokaze tužilaštva i iskaze svedoka, sa posebnom pažnjom na iskaz glavnog svedoka tužilaštva (svedok A), koji je i pred pretresnim većem detaljno svedočio o događajima i maltretiranjima kojima je bio podvrgnut u periodu dok je bio držan u pritvorskom centru OVK/UÇK. Njegov iskaz je bio podržan iskazom sudskog veštaka, kao i iskazima pojedinih svedoka tu-žilaštva ili samo delimičnim iskazima ovih svedoka.

{ 204 }

Tužilac se u završnoj reči, pored ostalog, osvrnuo na i iskaz svedoka D, koji je sve-dočio o ubistvu nepoznatog civila koje je izvršeno u njegovom prisustvu od strane optuženog Lushtakua, kao i o motivima ovog ubistva, sa kojima je prema tvrdnjama ovog svedoka upoznat od strane samog Lushtakua, odmah nakon ubistva, a takođe i o organizaciji pritvorskog centra OVK/UÇK u Likovcu/Likoc. Prema tužilaštvu, ovaj svedok je ostao dosledan svom iskazu i tokom unakrsnog ispitivanja od strane odbrane optuženog Lushtakua, kao i od samog Lushtakua.

Povodom iskaza svedoka optužbe, koji su pred pretresnim većem dali iskaze različite u odnosu na iskaze iz ranijih faza krivičnog postupka u ovom predmetu ili su odu-stali od tvrdnji da su optuženi na bilo koji način povezani sa optužbama kojima ih tužilaštvo tereti, tužilac je naveo da su i ovi svedoci, uprkos promenjenim iskazima, u pojedinim delovima potvrdili svoje ranije iskaze. Tužilac je, povodom dokaza alibija, istakao da optuženi nisu predložili sudu uver-ljive dokaze kojima bi potvrdili svoju nevinost. On je predložio sudu da optužene oglasi krivim za krivična dela kojima se terete i kazni ih po zakonu, imajući u vidu da su optuženi prekršili vojna pravila. On je posebno istakao da se optužnicom terete pojedinci za konkretne radnje i da optužnica nema ništa sa OVK/UÇK, koja se borila za oslobođenje Kosova.

Obrana optuženih je, osvrćući se na završnu reč tužioca, istakla da se tužilac u svojoj završnoj reči uglavnom bavio dokazima koji su išli u prilog optužnice, za-nemarujući svoju zakonsku obavezu da se bavi i razmatra i dokaze koji idu u pri-log optuženih.

Prema odbrani, za pojedine optužene nije bilo dokaza da su na bilo koji način bili uključeni u zločine za koje se terete, kao i da nisu pripadali operativnoj zoni gde su se navodni zločini dogodili. Odbrana je takođe istakla da je tužilaštvo u toku glavnog pretresa zakazalo i nije uspelo da dokaže navode optužnice van osnovane sumnje, kao i da svedoci optužnice nisu potvrdili navode iste. Prema njoj, niko ne može da bude oglašen krivim ako postoji i mala doza sumnje u vezi sa krivicom optuženih. Iz tih razloga, odbrana je predložila sudu da donese jedinu zakonitu odluku, a to je oslobađanje optuženih od svih optužbi. Na kraju, optuženi su u svojim završnim obraćanjima sudu podržali završna izlaganja svojih advokata i istakli da su ponosni na svoje angažovanje u OVK/UÇK, kao i da nisu krivi i da od suda ne očekuju sažaljenje već pravdu. Presuda u predmetu Tužilac protiv Sabita Gecija i drugih objavljena je od strane Osnovnog suda u Mitrovici/Mitrovicë 27. maja 2015. godine. Njome je:- Sami Lushtaku oglašen krivim za krivično delo ubistvo iz stava 2, u vezi sa stavom 1 člana 30 KZK. On je prema presudi ovo delo počinio neutvrđenog datuma počet-

{ 205 }

kom septembra meseca 1999. godine. Za ovo delo, sud mu je izrekao kaznu zatvora u trajanju od dvanaest (12) godina. - Sylejman Selimi oglašen krivim za izvršenje produženog krivičnog dela ratni zločin protiv civilnog stanovništva počinjenog u saučesništvu50 tokom avgusta i septembra 1998. godine, dok se nalazio u svojstvu pripadnika OVK/UÇK. On je delo počinio primenom sile, nehumanim tretmanom i torturom svedoka A u više navrata. Za ovo delo mu je izrečena kazna zatvora u trajanju od šest (6) godina.

Sud je usled nedostatka dokaza ili ocene da pribavljeni dokazi nisu potvrdili po-stojanje krivičnog dela ratni zločin (posledice maltretiranja kojima su žrtve bile podvrgnute nisu izazvale teške povrede i iz tih razloga ne predstavljaju povredu odredaba Ženevskih konvencija), pojedine optužene oslobodio nekih optužbi po optužnici:

- Sabit Geci je oslobođen optužbi da je u svojstvu pripadnika OVK/UÇK počinio krivično delo ratni zločin protiv civilnog stanovništva51 negde oko 22. avgusta 1998. godine, tako što je povredio telesni integritet i zdravlje svedoka B.

- Jahir Demaku i Sylejman Selimi su oslobođeni optužbi da su u periodu od počet-ka avgusta do kraja septembra 1998. godine, delujući u svojstvu pripadnika OVK/UÇK i u saučesništvu jedan sa drugim i sa drugim neidentifikovanim pripadnicima OVK/UÇK, povredili telesni integritet i zdravlje jednog neidentifikovanog Albanca sa Kosova, iz okoline Šipolja/Shipolë, Opština Mitrovica/Mitrovicë, dok je on bio dr-žan u Centru za zadržavanje u Likovcu/Likoc. Sud je ustanovio da radnje optuženih ne predstavljaju tešku povredu zajedničkog člana 3 Ženevskih konvencija.

- Sylejman Selimi je oslobođen optužbe da je jednom prilikom u toku septembra meseca 1998. godine, u istom svojstvu i u saučesništvu sa drugim neidentifikova-nim pripadnicima OVK/UÇK, povredio telesni integritet i zdravlje neidentifikova-nog muškarca iz Gladnog Sela/Gllanasellë. Po već ponovljenom osnovu, sud je kon-statovao da radnje optuženog ne predstavljaju ozbiljnu povredu zajedničkog člana 3 Ženevskih konvencija.

[50] Predviđenim i kažnjivim članovima 31 i 152, stavovi 1 i 2, tačka 1.2 i članom 81, stav 1 KZRK, u skladu sa članom 33 Ustava Republike Kosovo, koji je stupio na snagu 15. juna 2008. godine. Krivično delo za koje je optuženi Selimi oglašen krivim, KZ SFRJ, koji je bio na snazi u vreme izvršenja ovog krivičnog dela, nije obuhvatao ovim pravnim nazivom krivičnog dela. Članom 142 KZ SFRJ, pod krivičnim delom ratni zločin protiv civilnog stanovništva su obuhvaćene kao kažnjive i radnje za koje je optuženi Selimi oglašen krivim. Član 152 KZRK daje detaljniji opis krivičnog dela za koje je ovaj optuženi odgovoran.

[51] Predviđenim i kažnjivim članovima 22 i 142 KZ SRFJ, takođe kažnjivim članovima 31 i 152 KZRK.

{ 206 }

- Sabit Geci i Sahit Jashari su, usled nedostatka dokaza, oslobođeni optužbi za ratni zločin protiv civilnog stanovništva, odnosno da su kao pripadnici OVK/UÇK lišili života srpskog policajca Ivana Bulatovića, koji je bio pritvoren u centru za zadržavanje u Likovcu/Likoc. - Sabit Geci i Sahit Jashari su po istom osnovu i u istom svojstvu oslobođeni optužbi da su počinili ratni zločin protiv civilnog stanovništva tako što su povredili telesni integritet i zdravlje anonimnog svedoka C.

- Ismet Haxha je oslobođen optužbi da je u svojstvu pripadnika OVK/UÇK, po-četkom juna 1998. godine, na neutvrđenom mestu u blizini sela Vaganica/Vagani-cë, opština Mitrovica/Mitrovicë, povredio telesni integritet i zdravlje anonimnog svedoka F, koji je bio civil.

- Sahit Jashari, Sami Lushtaku, Avni Zabeli i Sylejman Selimi su usled nedostatka dokaza oslobođeni optužbi da su u periodu od proleća 1998. do prvih meseci 1999. godine, u istom svojstvu i u međusobnom, kao i u saučesništvu sa drugima, počinili krivično delo ratni zločin protiv civilnog stanovništva, tako što su povredili telesni integritet i zdravlje neutvrđenog broja albanskih civila.

- Sahit Jashari je oslobođen optužbe da je u svojstvu pripadnika OVK/UÇK po-činio krivično delo ratni zločin protiv civilnog stanovništva, odnosno da je počet-kom juna 1998. godine povredio telesni integritet i zdravlje pritvorenika Ivana Bulatovića.

- Sahit Jashari, Sami Lushtaku i Avni Zabeli su oslobođeni optužbi da su u svoj-stvu pripadnika OVK/UÇK i u međusobnom, kao i u saučesništvu sa drugima, ne-utvrđenog datuma početkom juna 1998. godine povredili telesni integritet i zdravlje anonimnog svedoka F (civil, Albanac), pritvorenog u centru za zadržavanje u Li-kovcu/Likoc, tako što su ga tukli u više navrata.

- Sahit Jashari je oslobođen optužbe da je u svojstvu pripadnika OVK/UÇK počet-kom 1999. godine povredio telesni integritet i zdravlje anonimnog svedoka E. Nije dokazana ni tvrdnja iz optužnice da je on povredio telesni integritet i zdravlje dve neidentifikovane osobe, oca i ćerke.

- Sahit Jashari i Sylejman Selimi su oslobođeni optužbe za ratni zločin jer nije dokazano da su oni u svojstvu pripadnika OVK/UÇK i u međusobnom, kao i u saučesništvu sa drugim nepoznatim pripadnicima ove vojne formacije, krajem proleća i početkom leta 1998. godine povredili telesni integritet i zdravlje anoni-mnog svedoka I.

{ 207 }

- Avni Zabeli je oslobođen optužbe da je u svojstvu pripadnika OVK/UÇK neutvr-đenog datuma u junu 1998. godine, u saučesništvu sa drugim nepoznatim pripadni-cima OVK/UÇK, povredio telesni integritet i zdravlje anonimnog svedoka F.

- Avni Zabeli je oslobođen optužbe da je u svojstvu pripadnika OVK/UÇK, u sau-česništvu sa drugim nepoznatim licima, neutvrđenog datuma u toku juna/jula 1998. godine, povredio telesni integritet anonimnog svedoka F i jednog nepoznatog pri-tvorenika iz Prizrena.

Obrazlažući presudu sa dokazima na kojima je zasnovao svoju odluku, sud je naveo da je našao kako je anonimni svedok tužilaštva, koji se u predmetu vodio kao svedok A, bio lišen slobode od strane pripadnika OVK/UÇK i da je bio držan u prostorija-ma za zadržavanje, koje su se tokom avgusta i septembra 1998. godine nalazile pri glavnom štabu OVK/UÇK u Likovcu/Likoc. U ovim prostorijama je bilo i drugih lica lišenih slobode. Svedok A je u navedenom periodu u više navrata bio podvrgnut batinanju od strane optuženog Selimija, koji je prema njemu primenjivao nehumani tretman i upućivao mu pretnje da će biti ubijen zato što ga je smatrao srpskim špi-junom. Odgovornost optuženog Selimija je utvrđena na osnovu iskaza anonimnog svedoka A, koji su podržani i iskazom svedoka K, kao i indirektno iskazom svedoka B. Sud je svedočenje svedoka A ocenio kao uverljivo. Prema nalazima suda, i svedo-čenje svedoka D navodi na zaključak da su u Likovcu/Likoc postojale prostorije za zadržavanje, gde su zadržana lica držana u pritvoru duži vremenski period. Sud je utvrdio da je optuženi Sabit Geci jednom prilikom ušao u prostoriju centra za zadržavanje, gde su se nalazili svedok B i još jedan muškarac, civil. Prema postupanju optuženog Gecija u odnosu na ovog svedoka (udarao ga je šakama i tukao ga), nisu mogle biti utvrđene karakteristike torture, što je bio osnov za Gecijevo oslobađanje po ovoj optužbi.

Sud je na osnovu dokaza izvedenih u toku glavnog pretresa utvrdio da je optuže-ni Sami Lushtaku u jednom slučaju, septembra 1998. godine, na neutvrđenom me-stu, između sela Galica/Galicë i Dubovac/Dubovc, postupajući na brutalan način i sa umišljajem, tri puta pucao iz pištolja marke TT, oduzevši pri tom život jednom nepoznatom muškarcu, starom oko 40 godina, koji je govorio albanski. Postupak optuženog Lushtakua je ocenjen kao izolovani slučaj, koji nije bio direktno povezan sa konfliktom. To je bio glavni razlog da on bude oglašen krivim za krivično delo ubistvo52, a ne za ratni zločin protiv civilnog stanovništva. Ove činjenice su utvrđene na osnovu iskaza svedoka D, koji je ocenjen kao dosledan, logičan i podudaran sa njegovim iskazima iz ranijih faza postupka.

[52] Predviđeno i kažnjivo članom 30, član 2, stav 1 KZ SAPK, koji je stupio na snagu 28. juna 1977. godine.

{ 208 }

Sud je dokaze odbrane, kojima je osporavan kredibilitet svedoka A, ocenio kao pro-tivurečne i neubedljive.

Sud je presudom detaljno analizirao zakone koje je primenio prilikom donošenja svoje odluke, kvalifikaciju krivičnih dela za koje su optuženi bili oglašeni krivim, kao i odmeravanje kazne. Ovom prilikom, sud je konstatovao da je u vreme izvršenja krivičnih dela za koje se optuženi terete bio na snazi KZ SFRJ53, koji je u primeni pre-ma Uredbi UNMIK-a 1999/2454. Sud je takođe konstatovao da su radnje optuženih predviđene i kažnjive i krivičnim zakonom koji je na Kosovu stupio na snagu 2004. godine55, kao i krivičnim zakonom Republike Kosova, koji je stupio na snagu po-četkom 2013. godine. Optuženi su oglašeni krivim zbog povreda odredbi zajednič-kog člana 3 Ženevskih konvencija iz 1949. godine56, jer su sa umišljajem primenjivali silu, kao i postupali nečovečno i nehumano, maltretirajući lica koja su bila zadržana u prostorijama OVK/UÇK namenjenim zadržavanju civila koji nisu imali aktivnu ulogu u neprijateljstvima. Primenom člana 33 stav 1 Ustava Kosova57, optuženi su oglašeni krivim za produženo krivično delo58 počinjeno u saučesništvu, predviđe-no članovima 3159 i 152, stav 1 KZRK.60 Optuženi Sami Lushtaku je oglašen krivim za izvršenje teškog krivičnog dela ubistvo, počinjenog na brutalan, nemilosrdan i bezobziran način prema žrtvi koja je bila nezaštićena, vezanih ruku i koja je molila za život. Primenom člana 367, stav 2 ZKPK61, optuženima koji su oglašeni krivim i

[53] Stupio je na snagu 1. jula 1977. godine i nije bio menjan do 23. marta 1989. godine. [54] Ovom uredbom omogućena je primena zakona koji su na Kosovu bili na snazi do 22. marta

1989. godine i koji nisu bili diskriminatorski.[55] Ovaj zakon se do 8. novembra 2008. godine zvao Privremeni krivični zakon Kosova. Izmenama i

dopunama Privremenog krivičnog zakona Kosova, nastao je Krivični zakon Kosova. [56] Koje je kao posebno krivično delo bilo predviđeno Krivičnim zakonom Republike Kosovo iz

2013. godine. Član 152: „Svako lice koje ozbiljno prekrši član 3 koji je zajednički za sve Ženevske konvencije od 12. avgusta 1949. godine kazniće se kaznom zatvora u trajanju od najmanje pet (5) godina ili kaznom doživotnog zatvora.“

[57] Član 33, stav 1 Ustava Kosova iz 2008. godine: Niko se ne može proglasiti krivim ili kazniti za krivično delo koje, u momentu izvršenja, nije bilo određeno zakonom kao krivično delo, osim za dela koja su u periodu u kojima su počinjena, na osnovu međunarodnog prava smatrana genocidom, ratnim zločinima ili zločinima protiv čovečnosti.

[58] Član 81, stav 1 KZRK: Produžena krivična dela se sastoje od nekoliko istih ili sličnih krivičnih dela izvršenih u određenom vremenskom periodu od strane istog izvršioca, koja se smatraju celinom u slučaju postojanja makar dva od sledećih uslova: ista žrtva krivičnog dela, isti objekt krivičnog dela, korišćenje situacije ili istovremena veza, itd...

[59] Član 31 KZRK: Kada dva ili više lica zajednički izvrše krivično delo zajedničkim učešćem u kriv-ičnom delu i značajno doprinoseći njegovom izvršenju na bilo koji način, svako od njih će biti odgovorno i kažnjivo na način predviđen za to krivično delo.

[60] Ratni zločini koji ozbiljno krše zajednički član 3 Ženevskih konvencija. [61] Član 367, stav 2: Ako sudija sudi ili sudsko veće izriče kaznu od pet (5) ili više godina zatvora,

optuženom se određuje pritvor, ako on nije u pritvoru ili produžava isti kada se optuženi već nalazi u pritvoru.

{ 209 }

kojima su izrečene zatvorske kazne, posebnim rešenjem je izrečena mera pritvora, koja će trajati do pravosnažnosti presude. Sud je u izrečene kazne uračunao i vreme provedeno u pritvoru.62 Oni su presudom obavezani i na plaćanje troškova krivičnog postupka u iznosima od 1.200 odnosno 1.000 evra.

Sva zasedanja pretresnog veća su bila javna, izuzev pojedinih delova u toku kojih je postojala mogućnost da se otkrije identitet anonimnih svedoka tužilaštva. Na zase-danjima suda, pored publike, bilo je dozvoljeno i prisustvo medija. Novinarima je bilo dozvoljeno video i audio snimanje pretresa do početka svedočenja svedoka pred većem, a nakon toga samo pravo da prisustvuju pretresu.

Stranke u postupku uložile su žalbe na prvostepenu presudu. Do kraja izveštajnog perioda, Apelacioni sud nije odlučivao po njihovim žalbama.

Prema informacijama iz medija, optuženi Sami Lushtaku je i nakon objavljene pr-vostepene presude, kojom mu je izrečena zatvorska kazna, u više navrata boravio na lečenju pri Kliničko Univezitetskom Centru Kosova u Prištini/Prishtinë, na odelje-nju kardiologije. Prema istim izvorima, on je 22. septembra 2015. godine pokušao da pobegne čuvarima službe za sprovođenje, nakon čega je uhapšen od strane policije EULEKS-a i sproveden u zatvor Dubrava. Lushtaku je početkom 2016. godine preba-čen u zatvor visoke sigurnosti u selu Grdovac/Gërdoc, opština Podujevu/Podujevë, gde je nekoliko dana štrajkovao glađu zbog tretmana prema njemu.

2.2.2. Slučaj Tužilac protiv Agima Demaja i drugih (Drenica 2)

Glavni pretres po preostalom delu optužnice SPRK-a od 6. novembra 2013. godi-ne protiv desetorice optuženih63 otvoren je 27. juna 2014. godine pred međuna-rodnim većem Osnovnog suda u Mitrovici/Mitrovicë, kojim je takođe predseda-vao međunarodni sudija Dariusz Sielicki64.

U delu glavnog pretresa održanom u toku 2014. godine, pretresno veće je zasedalo trinaest (13) sudskih dana. Pored pripremnog ročišta i iznošenja uvodnih izlaga-nja, saslušano je pet (5) svedoka optužbe. Tri (3) su svedočila u svojstvu anoni-mnih svedoka, putem video-konferencijske veze. Jedan (1) od njih je bio oštećeni. Jedan (1) od svedoka tužilaštva je pred sudskim većem izmenio iskaz u odnosu na onaj iz ranijih faza krivičnog postupka. Zbog toga je od strane suda proglašen

[62] U periodu od 24. maja 2013. do 19. decembra 2014. godine.[63] Saoptuženi: Bashkim Demaj, Driton Demaj, Selman Demaj, Fadil Demaku, Jahir Demaku, Nex-

hat Demaku, Zeqir Demaku, Sylejman Selima i Isni Thaqi.[64] Članovi sudskog veća: Anna Adamska Galant i Vidar Stensland.

{ 210 }

„neprijateljskim svedokom“ i tužiocu je dozvoljeno da ga unakrsno ispita. Kao svedoci tužilaštva saslušana su i dva (2) lekara.U toku izveštajnog perioda za 2015. godinu, a do objavljivanja prvostepene pre-sude 27. maja 2015. godine, sudsko veće je zasedalo još deset (10) dana. U ovom delu postupka saslušan je još jedan (1) svedok tužilaštva - istražitelj. Ovaj svedok je po zahtevu tužilaštva svedočio kao anonimni svedok i iza paravana, kako se ne bi otkrio njegov identitet. Otkrivanje njegovog identiteta bi uticalo na njegovo da-lje angažovanje u misiji EULEKS-a u svojstvu istražitelja Jedinice za ratne zločine. Po predlogu tužilaštva, saslušan je i veštak sudske medicine. Glavni svedok op-tužbe, koji svojim iskazima tereti optužene, odgovarajući na pitanja tužioca i una-krsna pitanja odbrane, ostao je u svemu pri svojoj izjavi iz ranijih faza postupka.

U ovom delu glavnog pretresa saslušano je osam (8) svedoka predloženih od stra-ne optuženih i njihove odbrane. Jedan od ovih svedoka je svedočio na pretresu koji je bio zatvoren za javnost65. Ovi svedoci su svojim iskazima pred sudom os-poravali dokaze tužilaštva, pružajući alibi optuženima.

Tužilac je u toku glavnog pretresa u ovom predmetu odustao od saslušanja poje-dinih svedoka koji su bili predloženi optužnicom (anonimni svedok L i svedok F).

U toku postupka su izvedeni mnogi materijalni dokazi predloženi od strane stra-naka u postupku, dok su se optuženi branili ćutanjem. Stanke u postupku su na kraju pretresa iznele svoje završne argumente.

Međunarodni tužilac je u završnoj reči tužilaštva u odnosu na optužene koji su obuhvaćeni ovim predmetom, po optužnici od 6. novembra 2013. godine, istakao da su krivična dela obuhvaćena ovom optužnicom počinjena od strane pripad-nika OVK/UÇK za vreme unutrašnjeg sukoba na Kosovu, putem maltretiranja i batinanja civila pritvorenih u improvizovanom pritvorskom centru u blizini prostorija glavnog štaba OVK/UÇK u Likovcu/Likoc. Prema tužilaštvu, optuže-ni Agim Demaj, Bashkim Demaj, Driton Demaj, Selman Demaj, Fadil Demaku, Jahir Demaku, Nexhat Demaku, Zeqir Demaku, Sylejman Selima i Isni Thaqi su u saučesništvu i prema zajedničkom planu protivpravno pritvorili, tukli i mal-tretirali civile za koje su sumnjali da su sarađivali sa srpskim snagama ili da nisu podržavali OVK/UÇK. Tužilaštvo je na osnovu dokaza i iskaza svedoka konstato-valo da su uhapšeni, koji su smatrani “kolaboracionistima”, u kritičnom periodu odvođeni iz svojih kuća i držani u improvizovanom pritvorskom centru formira-nom od strane OVK/UÇK, gde su im u više slučajeva ugrožavani telesni integritet i zdravlje. Prema tužilaštvu, optuženi su krivična dela kojima se terete počinili za vreme unutrašnjeg oružanog sukoba na Kosovu. Ova dela su kažnjiva prema

[65] Posmatračima FHP Kosovo je bilo dozvoljeno prisustvo.

{ 211 }

zakonima koji su bili na snazi u vreme izvršenja dela, a predstavljaju i povredu međunarodnih normi66.

Tužilac je u svojoj završnoj reči predložio sudu da, prilikom ocene dokaza, ima u vidu iskaze svedoka koji su potkrepljeni identifikacijom optuženih, kao i pismene dokaze u vidu izveštaja lekara, skica i nalaza veštaka. Ovi dokazi su od strane suda ocenjeni kao prihvatljivi.

Tužilaštvo je u završnoj reči ponovo pomenulo poteškoće sa kojima su se pojedini svedoci povremeno susretali prilikom svedočenja pred sudskim većem, posebno one oko navođenja pojedinih okolnosti, datuma, opisa pojedinih događaja ili de-talja. Tužilac je posebno istakao da su skoro svi svedoci svedočili kao anonimni, da je postojao ozbiljan strah kod svedoka koji su trebali da svedoče pred sudom u korist tužilaštva a povodom ratnih zločina počinjenih od strane visokorangiranih pripadnika OVK/UÇK nad albanskim civilima sa Kosova. U ovom kontekstu, po-jedini svedoci su u toku krivičnog postupka bili izloženi pretnjama.

Prema tužiocu, anonimni svedok tužilaštva koji je svedočio pod pseudonimom svedok A je na detaljan i koherentan način svedočio pred pretresnim većem o protivzakonitom pritvaranju, kao i o maltretiranjima kojima je podvrgnut u im-provizovanom pritvorskom centru OVK/UÇK. Opisao je i radnje optuženih. Nje-gov iskaz je podržan iskazom sudskog veštaka, kao i iskazima pojedinih svedoka tužilaštva ili delimičnim iskazima ovih svedoka.

Tužilac je takođe istakao da predloženi dokazi tužilaštva daju dovoljno osnova za zaključak da su optuženi odgovorni za radnje počinjene pojedinačno ili u sauče-sništvu jedni sa drugima, koje im se optužnicom stavljaju na teret. On je dodao da ocena dokaza zavisi od nepristrasne procene suda, uz predlog da sud prilikom ocene ima u vidu politički i socijalni kontekst sa kojim su svedoci pozvani pred sud bili suočeni, kao i da su se događaji o kojima su oni trebali da svedoče odigrali pre više od 15 godina.

Odbrana optuženih, osvrćući se na završnu reč tužioca, kao i imajući u vidu doka-ze izvedene u toku pretresa, istakla je da se tužilac u svom završnom govoru uglav-nom bavio dokazima koji su išli u prilog optužnice, zanemarujući svoju zakonsku obavezu da se bavi i razmatra i dokaze koji idu u prilog optuženih. Prema odbrani, za pojedine optužene nije bilo dokaza da su na bilo koji način bili uključeni u zlo-čine kojima se terete, kao ni da su pripadali operativnoj zoni u kojoj su se navod-

[66] Krivična dela koja su optuženima stavljena na teret, predstavljaju ozbiljnu povredu Ženevskih konvencija, kao i dodatnih protokola uz ove konvencije koji su primenljivi uredbom UNMIK-a 1999/24 od 12. decembra 1999. godine, a koja je dopunjena Uredbom 2000/59 od 27. oktobra 2000. godine.

{ 212 }

ni zločini dogodili. Odbrana je takođe istakla da tužilaštvo u toku pretkrivičnog postupka nije sarađivalo sa odbranom, da je bilo jednostrano u oceni dokaza, kao i da u toku glavnog pretresa nije uspelo da van osnovane sumnje dokaže navode optužnice. Prema odbrani, pojedini svedoci tužilaštva pred sudom nisu iznosi-li istinu a tužilac svoju završnu reč nije prilagodio dokazima koji su izvedeni u toku pretresa. Odbrana je u ovom kontekstu navela da sud prilikom razmatranja dokaza ima moralnu obavezu da pojedinačno razmotri svaki dokaz, kao i svaku sumnju koja se odnosi na optužbe koje se optuženima stavljaju na teret. Na kraju, sudu je predloženo da oslobodi njihove klijente svih optužbi.

U završnim obraćanjima, optuženi su pred sudom podržali završna izlaganja svo-jih branilaca, dok su pojedini optuženi izneli i svoje završne govore pred sudom, u kojima su osporavali iskaze svedoka tužilaštva. Oni su pri tome naveli da su na-vodi svedoka tužilaštva netačni i isticali su da nisu krivi, kao i da od suda očekuju pravičnu odluku, odnosno oslobađajuću presudu.

Presudom objavljenom 27. maja 2015. godine sud je našao da su optuženi Agim Demaj, Bashkim Demaj, Driton Demaj, Selman Demaj, Fadil Demaku, Jahir De-maku, Nexhat Demaku, Zeqir Demaku, Sylejman Selimi i Isni Thaçi krivi zato što su za vreme oružanog konflikta na Kosovu, koji nije imao međunarodni karakter, neutvrđenog datuma u toku septembra meseca 1998. godine, u svojstvu pripad-nika OVK/UÇK, u saučesništvu međusobno i sa drugim neidentifikovanim pri-padnicima OVK/UÇK, teško povredili odredbe zajedničkog člana 3 Ženevskih konvencija, tako što su namerno primenili silu, okrutan i nehuman tretman i tor-turu prema svedocima A i B (albanskim civilima sa Kosova), koji su bili zadržani u prostorijama centra za zadržavanje u Likovcu/Likoc, iako nisu imali aktivnu ulogu u neprijateljstvima. Navedene radnje optuženih sud je kvalifikovao kao rat-ni zločin67, kojim je povređen zajednički član 3 Ženevskih konvencija, kao i član 4 stav 2 (a) njihovog Drugog dodatnog protokola.

Optuženima su za navedene radnje izrečene sledeće kazne zatvora: Sylejmanu Se-limiju u trajanju od sedam (7) godina, a Jahiru i Zeqiru Demaku od po šest (6) godina. Kazna u istom trajanju je izrečena i optuženom Isniju Thaqiju. Optuženi Agim, Driton, Bashkim i Selman Demaj su kažnjeni, svaki pojedinačno, kaznom zatvora od po tri (3) godine, na koliko su kažnjeni i optuženi Fadil i Nexhat De-maku.

Optuženi Jahir i Zeqir Demaku, Sylejman Selimi i Isni Thaqi su oglašeni krivim da su za vreme oružanog konflikta na Kosovu, koji nije imao međunarodni ka-

[67] Predviđen i kažnjiv članovima 31 i 152, stav 1, tačke 2.1 i 2.2. KZRK, koji je stupio na snagu 1. januara 2013. godine.

{ 213 }

rakter, neutvrđenog datuma u toku avgusta i septembra meseca 1998. godine, u svojstvu pripadnika OVK/UÇK, u saučesništvu međusobno i sa drugim nei-dentifikovanim pripadnicima OVK/UÇK, teško povredili odredbe zajedničkog člana 3 Ženevskih konvencija, tako što su namerno primenili silu, torturu, ne-human i ponižavajući tretman prema svedoku A, albanskom civilu sa Kosova, za vreme dok je on bio držan u prostorijama centra za zadržavanje u Likovcu/Likoc, iako nije imao aktivnu ulogu u neprijateljstvima. Ovom prilikom, oni su ga tukli drvenim šipkama i pesnicama po različitim delovima tela, pretili mu smrću i optuživali ga da je srpski špijun. Navedenim radnjama optuženi su počinili ratni zločin, za koji je sud optuženima izrekao sledeće kazne zatvora: Sylejmanu Selimiju u trajanju od šest (6) godina, a Jahiru i Zeqiru Demakuu i Isniju Thaqiju od po pet (5) godina.

Na kraju je sud optuženom Selimiju izrekao jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od osam (8) godina, dok je optuženima Jahiru i Zeqiru Demakuu, kao i Isniju Thaqiju, izrekao jedinstvene kazne zatvora u trajanju od po sedam (7) godina zatvora. Primenom člana 367 stav 2 ZKPRK68, optuženima kojima su izrečene kazne za-tvora iznad pet (5) godina, posebnim rešenjem izrečena je mera pritvora do pra-vosnažnosti presude. Sud je u izrečene kazne optuženima uračunao i vreme koje su oni proveli u pritvoru.

Prema presudi, sud je svoju odluku zasnovao na izjavama i dokazima izvedenim u toku glavnog pretresa. U ovom kontekstu sud je posebno ocenio dokaze koje je svojim svedočenjima pružio svedok A, kao delimično i svedok B, koji su donekle podržani i iskazima svedoka K, nalazima veštaka sudske medicine i iskazom služ-benog lica, koje je u toku pretresa svedočilo kao zaštićeni svedok.

Sud je svedočenje svedoka A ocenio kao ubedljivo, uverljivo i kredibilno. Sud nije imao sumnji u psihičku sposobnost svedoka, niti u njegovu sposobnost da shvati, da se podseti ili da izloži činjenice o okolnostima o kojima je svedočio. Sud nije primetio nepodudarnosti ni u slučajevima kada je ovaj svedok u više navrata pitan o istim okolnostima. Svedok A je potvrdio da je svedok B svoj iskaz promenio zato što se plašio za svoj život i život svoje porodice. Sa druge strane, iskazi svedoka odbrane su, prema nalazima suda, bili neubedljivi i nisu pružili alibi optuženima. Sud je male nepodudarnosti u iskazima svedoka A ocenio kao slabosti karakteri-stične za ljudsko pamćenje. Prema nalazima suda, svedok A je svoje svedočenje predstavio na vrlo logičan i ubedljiv način.

[68] Član 367, stav 2: Ako sudija koji sudi ili sudsko veće izriče kaznu od pet (5) ili više godina zat-vora, optuženom se određuje pritvor, ako on nije u pritvoru ili produžava isti kada se optuženi nalazi u pritvoru.

{ 214 }

Povodom pravne kvalifikacije krivičnih dela, za koje su optuženi oglašeni krivim, sud je istakao da je svoje nalaze bazirao na propisima koji su predstavljali pravni osnov i za presudu u slučaju Drenica 1.

U pogledu izricanja kazni sud se rukovodio primenom principa blažeg zakona, kao i primenom člana 33 stav 2 Ustava RK, tj. da izrečena kazna ne može biti strožija od kazne zaprećene zakonom koji je bio na snazi u vreme izvršenja dela. Sud je takođe uzeo u obzir umišljaj, odnosno činjenicu da je delo počinjeno samo u odnosu na dve osobe, što je uticalo na ublažavanje kazne. Sud je u vidu imao i činjenicu da su svi optuženi za vreme oružanog sukoba uzeli učešća u oružanom otporu prema režimu koji je od strane međunarodne zajednice ocenjen kao kri-minalni režim, odnosno da su se optuženi borili za svoj narod, kao i da su nakon oružanog sukoba živeli časno i da nisu bili kažnjavani za druge zločine i čak su uživali prestižne pozicije.

Sud nije poklonio veru iskazima svedoka odbrane, za koje je ocenio da su bili neubedljivi jer su njihova sećanja bila nerealna i selektivna. Nakon objavljivanja presude, tužilac je predložio sudu određivanje pritvora svim optuženima, pozivajući se na ozbiljnost krivičnog dela, kao i na bezbednost glav-nog svedoka. On je takođe predložio izricanje jedinstvene kazne optuženom Se-limiju, imajući u vidu oba predmeta u kojima je ovaj optuženi oglašen krivim. Prema tužiocu, optuženi Selimi je bio komandant zone i lider OVK/UÇK i iz tih razloga je trebalo da bude primer pozitivnog ponašanja podređenima koji su bili pod njegovom komandom. Odbrana optuženih je prigovorila predlozima tužioca, predlažući da se odbiju kao neosnovani.

Sudsko veće u predmetu Drenica 2 je odbilo ovaj predlog tužioca jer pretresna veća, pred kojima su se odvijali prvostepeni postupci u oba predmeta u slučajevima veza-nim za Drenicu, u ovoj fazi postupka nisu imala zakonske mogućnosti da optuže-nom Selimiju69 izreknu jedinstvenu kaznu zatvora na osnovu kazne izrečene u pred-metu Drenica 1, kao i jedinstvene kazne izrečene Selimiju u predmetu Drenica 2. Optužnicu je nakon sprovedene istrage podigao međunarodni tužilac Maurizio Salustro, a nju su u toku pretresa zastupali međunarodni tužioci Cezary Michal-czuk, Martin Hackett, Charles Hardaway i Pascale Keall.

U toku odvijanja glavnog pretresa, predsednik sudskog veća je u više navrata opo-menuo pripadnike Policije Kosova, odnosno pripadnike službe za nadgledanje i

[69] Radi podsećanja, optuženom Selimiju su od strane pretresnih veća u oba predmeta (kojima je predsedavao isti sudija) izrečene višegodišnje zatvorske kazne: u slučaju Drenica 1 kazna zatvora u trajanju od šest (6) godina, a u slučaju Drenica 2 jedinstvena kazna zatvora u trajanju od osam (8) godina.

{ 215 }

sprovođenje pritvorenika, koji su u toku glavnog pretresa bili zaduženi za sprovo-đenje optuženih od pritvorskog centra do suda i nazad. Primedbe su se odnosile na njihov neprofesionalan odnos prema optuženima, odnosno da ne postupaju po pravilima službe. Za vreme pauza u toku sudskih dana kada je veće zasedalo u okviru glavnog pretresa, optuženima je dozvoljavana međusobna komunikacija, kao i komunikacija sa publikom u sudnici i sudskoj zgradi.

Stranke u postupku su žalbama iznele svoja neslaganja sa nalazima suda nave-denim u presudi. Do kraja izveštajnog perioda, Apelacioni sud nije odlučivao o žalbama stranaka.

FHP Kosovo ostaje pri svojim nalazima iznetim u analizi prvostepenih presuda u predmetima Tužilac protiv Sabita Gecija i drugih i Tužilac protiv Agima Demaja i drugih, tj. da su se glavni pretresi koji su se odvijali u njima pred Osnovnim sudom u Mitrovici/Mitrovicë i kojima je predsedavao međunarodni sudija Sie-licki, odvijali prema zakonu, na osnovu pravila o fer i pravičnom suđenju i da je njima rukovođeno veoma profesionalno. Sud je ispoštovao procesna prava svih stranaka u postupku. Transparentnost postupka je bila na visokom nivou. Ovo se može smatrati uspehom, jer se radilo o predmetima sa velikim brojem optuženih, kojima je optužnicom bilo stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela ratni zločin po jednoj ili više tačaka. Uspeh je tim veći i značajniji jer je za ove predmete po-stojalo veliko interesovanje javnosti, kao i domaćih i međunarodnih medija, zato što su se među optuženima nalazili visokorangirani zvaničnici OVK/UÇK (kao i bivši komandant ove zone), koji su posle rata uživali visoke položaje u državnoj nomenklaturi.

FHP Kosovo i ovom prilikom želi da se osvrne na neprofesionalan rad službe za brigu o pritvorenicima.70 Njen neprofesionalan odnos prema optuženima, odno-sno nepoštovanje pravila službe, mogli su se primetiti za vreme boravka optuže-nih u sudskoj zgradi tokom, kao i pre i posle zasedanja sudskih veća. Pripadnici ove službe su bez prethodne saglasnosti sudskog veća, za vreme odvijanja glavnog pretresa, dozvoljavali međusobnu komunikaciju između optuženih, kao i komu-nikaciju sa članovima njihovih porodica i publikom. U medijima su kružile in-formacije o kršenju zakona od strane pripadnika ove službe, jer je optuženima, kojima su bile izrečene najstrožije mere obezbeđivanja njihovog prisustva sudu (pritvor), bilo dozvoljavano da se slobodno kreću u javnosti bez pratnje policije ili su se u prisustvu policije ponašali kao da su na slobodi. FHP Kosovo želi da istakne da je povodom objavljenih presuda u ovim predme-tima primećeno da su se nosioci političkih funkcija javno izjašnjavali i komenta-

[70] Služba deluje u okviru Ministarstva pravde Kosova.

{ 216 }

risali ove procese, što predstavlja direktno uplitanje u samostalnost pravosuđa71. Ovaj fenomen je nedopustiv za društvo i državu koja kao jedan od prioriteta ističe izgradnju i jačanje vladavine prava i zakona. Poruke, poput ove, kose se sa ovim prioritetom. One šalju jasnu poruku o tome da je pravosuđe izloženo političkim pritiscima i tendencijama da se nad njim ostvaruje kontrola od strane političkih faktora.

Oba predmeta u slučajevima vezanim za Drenicu i tretman civila tokom oružanih sukoba, pokazali su još jednom u veoma jasnom svetlu koliko je veliki problem zaštite integriteta svedoka i njihove odbrane od mogućih pritisaka sa strane kako bi odustali od svedočenja pred sudom. Kao rezultat ovih pritisaka, pa čak i pret-nji, pojedini ključni svedoci i u predmetima Tužilac protiv Sabita Gecija i drugih i Tužilac protiv Agima Demaja i drugih su, prilikom svedočenja pred sudskim ve-ćima u toku glavnih pretresa, drastično izmenili iskaze u odnosu na one date u prethodnim fazama krivičnog postupka. Ovaj problem hronično prati kosovsko pravosuđe iz godine u godinu. On i dalje ostaje jedan od najozbiljnih problema u suđenjima na Kosovu, posebno onim za ratne zločine.

2.3. Slučaj Sovrlić i drugi

Međunarodno veće Osnovnog suda u Mitrovici/Mitrovicë, kojim je predsedavao međunarodni sudija Dariusz Sielicki72, nakon održanog glavnog pretresa u pred-metu Tužilac protiv Slobodana Sovrlića i drugih, dana 23. oktobra 2015. godine donelo je presudu kojom je optuženi Slobodan Sovrlić oglašen krivim za izvrše-nje krivičnog dela ugrožavanje osoblja Ujedinjenih nacija ili pridruženog osoblja, u saizvršilaštvu73, za koje mu je izrečena kazna zatvora u trajanju od jedne (1) godine i šest (6) meseci; krivičnog dela ometanje službenih lica u vršenju službenih dužnosti74, za koje mu je izrečena kazna zatvora u trajanju od šest (6) meseci; kri-vičnog dela napad na službena lica prilikom vršenja službene dužnosti, počinjenog

[71] Zamenik premijera Kosova i ministar inostranih poslova Hashim Thaci je nekoliko dana nakon objavljivanja presuda u slučajevima Drenica 1 i Drenica 2 na svom blogu na socijalnoj mreži Facebook postavio sledeći tekst: “...da je pravda bila i ostaje misija naroda, boraca i moja. Pre-suda za dreničku grupu dovodi u dilemu ovaj cilj i nije samo tendencija da se nanesu mrlje bor-bi OVK/UÇK/UÇK, već nanosi mrlje i samoj pravdi. Ovakva tendencija se ne može opravdati ničim, ni od koga.” Tekst je prenet od strane mnogih elektronskih i pisanih medija.

[72] Članovi pretresnog veća: međunarodne sudije Jorge Ribeiro i Katrien Gabriele Witteman.[73] Predviđeno i kažnjivo članom 142 stavovi 2 i 3, u vezi sa članom 23 KZK. Krivično delo se

odnosi i na pripadnike Misije EULEKS-a. Pojedinim sporazumima sklopljenim između Misija UNMIK-a i EULEKS-a, pojedine nadležnosti su prenete na Misiju EULEKS-a, što je osnov za primenu ovog člana i na pripadnike Misije EULEKS-a.

[74] Predviđeno i kažnjivo članom 316 stavovi 1 i 3 KZK.

{ 217 }

u saučesništvu75, za koje mu je izrečena kazna zatvora u trajanju od osam (8) me-seci. Na kraju, optuženom je za krivično delo oštećenje pokretne imovine76, takođe počinjeno u saučesništvu, izrečena novčana kazna u iznosu od hiljadu i pet stotina (1.500) evra. Navedene kazne su optuženom Sovrliću izrečene zato što je zajedno sa drugim neidentifikovanim osobama (njih 13 do 18), 30. maja 2012. godine oko 11:00 časova, u centru Zubinog Potoka/Zubin Potoku, ulica Kolašinskih kneževa, izvršio napad na policajce, koji su se kao pripadnici EULEKS-a nalazili na služ-benom zadatku (Matej Brajniki, Christophe Cherault i Michael Christopher Sim). Napad je izvršen tako što su optuženi blokirali put kojim su se pomenuti policajci kretali službenim vozilom EULEKS-a, reg. oznake EU-1051-LEX (Toyota Land Cruiser), bacajući kamenje na vozilo, prskajući ga bojom, udarajući po karoseriji i prozorima vozila čekićem, lomeći dva spoljna retrovizora i prigušujući motor stavljajući poliuretansku penu u cev za ventilaciju vozila. Prema presudi, optuženi Sovrlić je na ovaj način onemogućio policajce u vršenju službene dužnosti i tom prilikom na navedenom vozilu pričinio materijalnu štetu u iznosu od 8.500 evra.

Boban Janićijević je oglašen krivim za izvršenje: krivičnog dela ugrožavanje osoblja Ujedinjenih nacija ili pridruženog osoblja, u saizvršilaštvu77, za koje mu je izrečena kazna zatvora u trajanju od jedne (1) godine i četiri (4) meseca; kri-vičnog dela ometanje službenih lica u vršenju službenih dužnosti78, za koje mu je izrečena kazna zatvora u trajanju od četiri (4) meseca; krivičnog dela napad na službena lica prilikom vršenja službene dužnosti počinjenog u saučesništvu79, za koje je kažnjen kaznpm zatvora u trajanju od šest (6) meseci; krivičnog oštećenja pokretne imovine80, za koje mu je izrečena novčana kazna u iznosu od sedam-sto (700) eura. Navedene kazne su optuženom Janićijeviću izrečene zato što je 3. aprila 2012. godine oko 11:00 časova u centru Zupče napao službeno motorno vozilo EULEKS-a, kojim je na službenom zadatku upravljao međunarodni polica-jac Tino Anderson. Ovom prilikom, optuženi je razbio desni retrovizor na vozilu EULEKS-a dok je ono prolazilo pored improvizovane barikade. Navedenim rad-njama, optuženi je pričinio materijalnu štetu na navedenom vozilu u iznosu od petsto devedeset devet (599) evra. Sovrlić i Janićijević su oglašeni i krivim zato što su 3. aprila 2012. godine, u vre-menskom intervalu između 11:10 i 12:05 časova, u blizini sela Zupče, u saradnji sa 20 do 30 nepoznatih osoba, blokirali konvoj koji se sastojao od jednog blindira-

[75] Predviđeno i kažnjivo članom 317 stav 1 i 3 KZK. [76] Predviđeno i kažnjivo prema članu 260 stav 1 KZK.[77] Vidi fusnotu, 75.[78] Vidi fusnotu, 76. [79] Vidi fusnotu, 77. [80] Vidi fusnotu, 78.

{ 218 }

nog vozila i tri policijska automobila, kojima su upravljali međunarodni policajci. Optuženi su zajedno sa saizvršiocima bacali kamenje na policijski konvoj. Sovrlić je tom prilikom slomio retrovizor i plavo rotaciono svetlo, pričinivši materijalnu štetu u iznosu od četiri hiljade četiri stotine i devetnaest (4.419) evra. Prema stanovištu suda, optuženi su navedenim radnjama počinili sledeća krivič-na dela: ugrožavanje osoblja Ujedinjenih nacija ili pridruženog osoblja, u sauče-sništvu81, za koje su Sovrliću i Janićijeviću izrečene pojedinačne kazna zatvora u trajanju od po jedne (1) godine i šest (6) meseci; ometanje službenih lica u vršenju službenih dužnosti82, za koje su im izrečene pojedinačne kazne zatvora u trajanju od osam (8) meseci; napad na službena lica prilikom vršenja službene dužnosti, počinjenog u saučesništvu83, za koje im je ponaosob izrečena kazna zatvora u tra-janju od deset (10) meseci; kao i ometanje službenog lica prilikom vršenja službene dužnosti84, za koje im je svakom pojedinačno izrečena novčana kazna u iznosu od hiljadu (1.000) evra.

Shodno članu 71 stav 1, tačke 2.1 i 2.2 KZK, sud je optuženom Sovrliću izrekao je-dinstvenu kaznu zatvora u trajanju od dve (2) godine, koja se neće izvršiti ukoliko optuženi ne počini drugo krivično delo u periodu od četiri (4) godine. Optuže-nom Sovrliću je presudom izrečena i jedinstvena novčana kazna u iznosu od dve hiljade (2.000) evra. Shodno pomenutom članu 71 stav 1, tačke 2.1 i 2.2 KZK, optuženom Janićijeviću je izrečena jedinstvena kazna zatvora u trajanju od jedne (1) godine i deset (10) meseci, koja se neće izvršiti ukoliko optuženi u periodu od četiri (4) godine ne počini drugo krivično delo. Optuženom Janićijeviću za navedena krivična dela izrečena je i novčana kazna u iznosu od hiljadu i pet stotina evra (1.500) evra.

Dvojica optuženih su presudom oslobođeni optužbi da su 30. maja 2012. godine pomenutim radnjama počinili krivično delo učestvovanja u masi koja čini krivič-na dela85, jer izvedenim dokazima nije utvrđeno da su oni počinili ovo krivično delo. U odnosu na optuženog Sovrlića, tužilac je odustao od optužbi da je ovaj 3. aprila 2012. godine, na navedenom mestu i u navedenom vremenu, protivpravno oduzeo plavo rotirajuće svetlo sa krova policijskog vozila.

Takođe, sud je konstatovao da dokazima izvedenim u toku javnog pretresa nije dokazano da su optuženi Dragan Radulović, Žarko Jakšić, Branko Đurović, Uroš

[81] Vidi fusnotu, 75, 79.[82] Vidi fusnotu, 76, 80. [83] Vidi fusnotu, 77, 81.[84] Vidi fusnotu, 78, 82.[85] Predviđeno i kažnjivo članom 320 stav 1, u vezi sa članom 23 KZK.

{ 219 }

Boživić i Radomir Tomović, dana 3. aprila 2012. godine, u pomenutom vremen-skom intervalu u blizini sela Zupče, u saizvršilaštvu sa pomenutim i drugim ne-poznatim licima, počinili pomenuta krivična dela i iz tih razloga oni su oslobo-đeni ove optužbe.

Sud je optuženom Sovrliću u izrečenu kaznu zatvora uračunao vreme provedeno u pritvoru od 14. maja 2014. do 15. jula 2015. godine.

Tok krivičnog postupkaKrivični postupak protiv optuženih službeno je započeo rešenjem o otvaranju istrage koje je tužilaštvo donelo 18. oktobra 2012. godine a povodom događaja od 30. maja, odnosno 3. aprila 2012. godine, tokom kojih je došlo do onemogu-ćavanja pripadnika policije EULEKS-a da obave službene zadatke. Postupak je započeo saslušanjem svedoka, očevidaca, kao i pribavljanjem materijalnih doka-za. Istraga je prvo pokrenuta protiv optuženih Sovrlića i Veličkovića. Rešenjima tužioca od 27. novembra 2013. godine, odnosno 22. aprila i 15. jula 2014. godine, ona je bila proširena i na ostale optužene u pravcu krivičnih dela počinjenih 30. maja i 3. aprila 2012. godine. Rešenjem suda u Mitrovici/Mitrovicë od 13. oktobra 2014. godine, slučaj je dodeljen u rad sudijama EULEKS-a. Kancelarija tužilaštva Osnovnog suda u Mitrovica/Mitrovicë je 10. oktobra 2014. godine podigla optužnicu protiv Slobodana Sovrlića, Slavoljuba Veličkovića, Bo-bana Janićijevića, Dragana Radulovića, Žarka Jakšića, Branka Đurovića, Uroša Božovića i Radoljuba Tomovića. Njima je stavljeno na teret izvršenje više krivič-nih dela – počinjenih u saučesništvu jedni sa drugima ili zajedno.

Optuženi Sovrlić i Veličković su se prema optužnici teretili da su 30. maja 2012. godine počinili pet (5) krivičnih dela: tako što su tog dana oko 11:00 časova, u centru Zubinog Potoka/Zubin Potoku, blokirali, okružili i napali blindirano mo-torno vozilo policije EULEKS-a, kojim su se tri policajca ove misije kretala od logističke baze u Mitrovici/Mitrovicë prema Zubinom Potoku/Zubin Potoku. Na-padači su prilikom napada nosili maske, bacali su kamenje i druge tvrde predmete na vozilo i sprejom su naneli boju po vozilu, limariji i staklima. Na taj način su onemogućili vidljivost iz unutrašnjosti vozila. Takođe, poliuretanskom penom su zapušili cev ventilacije na vozilu, kao bi se sprečio dovod vazduha i zaustavio rad motora. Vozilo je udarano čekićima. Prema optužnici, vozilo EULEKS-a je bilo opkoljeno od strane grupe od oko stotinu (100) ljudi, od kojih je samo njih pet-naest (15) do dvadeset (20) uzelo učešća u napadu. Prilikom napada, na vozilu EULEKS-a je bilo polomljeno blindirano staklo na prednjim levim i zadnjim vra-tima, retrovizori, kao i oba zadnja svetla. Napad je prekinut kada su vozači uspeli da se udalje sa lica mesta.

{ 220 }

Optužnica tereti sve optužene da su 3. aprila 2012. godine onemogućili kretanje policijskog konvoja od četiri (4) motorna vozila EULEKS-a prema prelazu 31, po-lomivši retrovizor na jednom od motornih vozila. Ubrzo je isti konvoj, na kratkoj udaljenosti od prvog mesta napada, ponovo bio napadnut od strane veće grupe lica koja je bila još agresivnija, pokušavajući da uđe u vozila, bacajući kamenje na vozila, nastojeći da probuši gume na vozilima i tako onemogući dalje kretanje konvoja.

Sovrliću je stavljeno na teret i krivično delo krađe zbog osnovane sumnje da je kritičnog dana sa krova jednog vozila policije EULEKS-a protivpravno prisvojio plavo rotaciono svetlo. Optužnica se, pored ostalog, zasnivala na fotografijama koje su policajci u vozilu načinili za vreme napada. Optuženi Sovrlić je na osnovu ovih fotografija pritvoren u toku istrage, 14. aprila 2014. godine.

Prvo saslušanje86 po podignutoj optužnici održano je 7. novembra 2014. godine. Tokom njega, optuženi i njihovi branioci prigovarali su načinu na koji im je bila dostavljana službena dokumentacija u ovom predmetu, jer su je dobili snimljenu na CD. Sud i tužilaštvo su se obavezali da optuženima u adekvatnom roku dostave dokumentaciju i u pisanoj formi.

Optuženi su u toku sednice preko svojih branilaca uložili prigovore na koncep-ciju, formu i sadržinu optužnice, kao i na kvalifikaciju krivičnih dela. Ovome se pridružio i sud, prihvatajući prigovore optuženih i nalažući da tužilaštvo u roku od deset (10) dana preformuliše optužnicu, kako bi ona bila jasnija i preglednija. U toku ove sednice razmatran je i predlog odbrane optuženog Sovrlića da mu se ukine mera pritvora. Ovaj predlog nije bio prihvaćen od strane suda. Tužilaštvo je pre toga prigovorilo ovom predlogu odbrane, potencirajući da je protiv optuženog podignuta još jedna optužnica, ali po drugom osnovu.

Tužilaštvo je sudu i optuženima 12. novembra 2014. godine dostavilo optužnicu koja se nije puno razlikovala od prethodne. Po ovoj optužnici, 17. novembra 2014. godine je održano prvo saslušanje tokom kojeg je optužnica pročitana a zatim su se optuženi izjasnili da su navode iste razumeli, ali da nisu krivi ni po jednoj tačci.

Umesto zakonom predviđenog drugog saslušanja, optuženi i njihovi branioci su od strane suda obavezani da sudu u roku od mesec dana dostave pismene prigo-vore na istu, kao i na dokaze kojima je podržana. Oni su takođe obavezani da sudu dostave svoje dokaze, kao i da predlože moguće svedoke alibija.

Optuženi su u zakonskom roku sudu dostavili prigovore na optužnicu i dokaze, predlažući odbacivanje iste i obustavljanje postupka protiv optuženih. Ovom pri-

[86] Sednicom prvog saslušanja rukovodila je međunarodni sudija Franciska Fiser.

{ 221 }

likom su priložili i eventualne dokaze, u slučaju da sud prihvati optužnicu i po istoj otvori glavni pretres.

Postupajući po prigovorima i zahtevima optuženih i odbrane, kao i po njihovom odgovoru na zahteve tužioca, sud je 15. januara 2015. godine doneo rešenje kojim su odbijeni svi zahtevi optuženih i njihovih branilaca za odbacivanjem optužnice, izuzev zahteva optuženog Radulovića, protiv koga je sud obustavio dalji postu-pak. Na navedeno rešenje stranke u postupku uložile su žalbe. Optuženi i njihovi branioci su se žalili na odbacivanje njihovih prigovora na optužnicu i zahteva za njenim odbacivanjem, dok se tužilac žalio povodom obustavljanja postupka u odnosu na optuženog Radulovića.

Postupajući po žalbama stranaka, Apelacioni sud je rešenjem od 2-3. aprila 2015. godine odbio kao neosnovane žalbe branilaca. Ovaj sud je potvrdio reše-nje Osnovnog suda u Mitrovici/Mitrovicë, kojim su odbijeni zahtevi optuženih. Apelacioni sud je usvojio žalbu tužioca u odnosu na optuženog Radulovića i prei-načio je rešenje prvostepenog suda, kojim je protiv ovog optuženog postupak bio obustavljen.

Glavni pretres po ocenjenoj optužnici otvoren je 1. jula 2015. godine pred me-đunarodnim većem Osnovnog suda u Mitrovici/Mitrovicë, kojim je predsedavao sudija Sielicki. Prvom zasedanju pretresnog veća nije pristupio optuženi Veličko-vić. Iz tih razloga, postupak u odnosu na njega je odvojen od postupka u odnosu na ostale optužene.

Pretresno veće je u toku glavnog pretresa zasedalo devet (9) dana, u toku kojih su stranke u postupku iznele uvodna izlaganja. Saslušano je osam (8) svedoka optužbe i tri (3) koje je predložila odbrana pojedinih optuženih. Među svedocima optužbi bili su i policajci koji su bili u napadnutim vozilima kritičnih dana. Oni su pred većem detaljno opisali događaje za koje se optuženi terete. Sudsko veće je bilo izuzetno aktivno tokom saslušanja svedoka, a u cilju razjašnjenja događaja. U toku postupka su izvedeni i materijalni dokazi, uključujući i one koji se odnose na materijalnu štetu pričinjenu na vozilima policije EULEKS-a.

Optuženi Sovrlić je tokom glavne rasprave dao iskaz pred većem. Na kraju, stran-ke u postupku su iznele svoja završna izlaganja. Potencirajući osnovanost optuž-nice, čiji su navodi podržani izvedenim dokazima, tužilaštvo je insistiralo na od-govornosti optuženih sa predlogom sudu da se optuženi oglase krivim i kazne po zakonu. Tužilaštvo je odustalo samo od jedne tačke optužnice, koja se odnosila na optuženog Sovrlića i u kojoj se tvrdilo da je on 3. aprila 2012. godine protivpravno prisvojio plavo rotaciono svetlo sa krova policijskog vozila.

{ 222 }

Optuženi i njihova odbrana su osporili dokaze tužilaštva izvedene u toku glavnog pretresa, predloživši sudu da optužene oslobodi svih optužbi usled nedostatka do-kaza.

Nakon većanja i glasanja, pretresno veće je 23. oktobra 2015. godine donelo pre-sudu. U njenom obrazloženju, veće je navelo da je svoju odluku donelo na osnovu dokaza izvedenih u toku glavnog pretresa. Prema sudu, iskazi svedoka pred ve-ćem (policajaca EULEKS-a koji su kritičnog dana bili u policijskim vozilima) pot-puno su verodostojni i potpuno su podudarni sa njihovim ranijim iskazima. Sud je ocenio da ovi svedoci u toku svedočenja na pretresu nisu preterivali i optuženog Sovrlića su identifikovali na licu mesta kritičnog dana.

Prilikom donošenja presude, veće nije prihvatilo iskaze svedoka alibija, koji su bili u raskoraku sa njihovim iskazima iz ranijih faza postupka, kao i sa iskazima sve-doka tužilaštva. Verodostojnost iskaza ovih svedoka je proverena tokom njihovog svedočenja pred sudom.

U odnosu na optužene koji su oslobođeni optužbi, sud nije našao dokaze o njiho-vom prisustvu na licu mesta gde su kritičnog dana počinjena krivična dela koja su bila predmet glavne rasprave, jer niko od svedoka nije prepoznao ove optužene. Povodom izrečenih kazni, sud je naglasio da krivičnim delima za koja su optuženi oglašeni krivim nije pričinjena znatna materijalna šteta i da iz tih razloga nije bilo dovoljno osnova za izolaciju optuženih iz društva. Prema sudu, navedeni period proveravanja od četiri (4) godine biće dovoljan za proveru ispravnosti odluke suda.

Sudsko veće je u kratkom obrazloženju presude iznelo i stav o pravnoj kvalifikaciji radnji optuženih. Prema nalazu veća, u konkretnom slučaju se radi o idealnom sti-caju okolnosti gde jednom radnjom počinioca može biti počinjeno više krivičnih dela, ako se one mogu podvesti pod odredbe koje karakterišu različita krivična dela.

Prema nalazima veća, dokazi izvedeni u toku glavnog pretresa nisu uspeli da po-tvrde nameru optuženih da kritičnog dana ugroze ili povrede službena lica, koja su se nalazila u napadnutim vozilima EULEKS-a, već samo da onemoguće njihovo dalje kretanje. Iz tih razloga, sud je u ovom slučaju odlučio u korist optuženih, sve ih oslobodivši optužbe za krivično delo učestvovanje u masi koja vrši krivična dela.

Sud je prilikom ocenjivanja o postojanju saučesništva našao da je ono postojalo, iako nije postojao prethodni i konkretno pripremljen plan o delovanju. Prema sudu, za postojanje saučesništva bilo je dovoljno međusobno podržavanje među saizvršiocima, pa čak i solidarisanje sa učesnicima putem prisustva.

{ 223 }

Veće se izjasnilo i povodom prigovora odbrane na kvalifikaciju krivičnog dela ugrožavanje osoblja Ujedinjenih nacija ili pridruženog osoblja. Prema sudu, pre-uzimanjem mandata UNMIK-a od strane EULEKS-a, kao i međunarodnim spo-razumima, određene nadležnosti UNMIK-a prenete su na EULEKS. Stoga pri-padnici misije EULEKS-a uživaju zaštitu kao i osoblje UNMIK-a, jer se osoblje EULEKS-a smatra “pridruženim osobljem”. Stranke u postupku imaju pravo žalbe na odluku veća nakon prijema pismene presude.

Pretres je vođen na engleskom sa službenim konsekutivnim prevodom na srpski za optužene i njihove branioce. Publici, koju su u toku glavnog pretresa uglavnom činili posmatrači FHP-a Kosovo, obezbeđen je konsekutivni prevod na albanski, ali iz publike87.

Do kraja izveštajnog perioda, FHP Kosovo nije bio u mogućnosti da pribavi pi-smenu obrazloženu presudu. Uprkos veoma detaljnog obrazloženja datog nakon objavljivanja presude, FHP Kosovo još nije u prilici da se definitivno izjasni o presudi. Ono što se da zaključiti na osnovu redovnog praćenja toka glavnog pre-tresa je da je on vođen veoma profesionalno. Stranke u postupku su imale i bile u mogućnosti da uživaju sva prava predviđena zakonom, kao i međunarodnim standardima i propisima88. Za pohvalu je i činjenica da je glavna rasprava bila otvorena za javnost i da je celo suđenje bilo transparentno.

Jedina primedba, koja se za sada može uputiti sudu, tiče se odluke suda da optu-ženi Sovrlić ne služi kaznu i da bude proveravan u periodu od četiri (4) godine, od čega zavisi da li će mu kazna biti aktivirana. Sud je prilikom odlučivanja o neizvršenju kazne izrečene ovom optuženom trebao imati u vidu da se Sovrlić pojavljuje kao osumnjičeni u još nekim predmetima, koji su u toku 2015. godine procesuirani pred Osnovnim sudom u Mitrovici/Mitrovicë, kao i da u jednom periodu nije bio dostupan pravosudnim organima. Sud je, takođe, trebao imati u vidu činjenicu da je Sovrlić uz pomoć nekoliko nepoznatih i maskiranih lica mar-ta meseca 2014. godine pobegao iz pritvorskog centra u Zubinom Potoku/Zubin Potoku. Ponovo je pritvoren 17. maja 2015. godine, ali FHP Kosovo nema infor-macija do kada se on nalazio u pritvoru. Odluka o ukidanju njegovog pritvora doneta je posebnim rešenjem nakon otvaranja glavnog pretresa, ali van zasedanja sudskog veća.

[87] Prevodilac je posmatračima FHP Kosovo koji ne poznaju dobro stručni engleski ni srpski jezik, na kojima se glavni pretres u sudnici zvanično odvijao, obezbedio konsekutivni prevod na al-banski. Prevodilac je u sudnici sedeo pored grupe posmatrača i obezbeđivao prevod.

[88] Predsednik sudskog veća je u pojedinim slučajevima iznosio detaljna razjašnjenja određenih pravnih normi. Iako su stranke u postupku imale saznanja o istim, ovo je obavljano zarad pos-matrača i studenata koji obavljaju praksu pri FHP Kosovo.

{ 224 }

2.4. Slučaj Gani Konjuhi i drugi (Slučaj Gračanica)

Nakon održanog glavnog pretresa u predmetu Tužilac protiv Ganija Konjuhija i drugih (u javnosti poznat i kao Gračanica), mešovito pretresno veće Osnovnog suda u Prištini/Prishtinë, kojim je predsedavao međunarodni sudija Vladimir Mi-kula89, 18. novembra 2015. godine donelo je presudu kojom je optužene oglasilo krivim.

- Gani Konjuhi je oglašen krivim zato što je u svojstvu službenog lica (pripadnik specijalne jedinice Policije Kosova - ROSU) dana 8. januara 2013. godine u Pri-štini/Prishtinë, prilikom sprovođenja pritvorenog i oštećenog Marka Jakovljevića sa lisicama na rukama od policijske stanice do policijskog motornog vozila, ovom opalio šamar i udarao ga (po optužbama 1, 2, 3). Konjuhi je oglašen krivim i zbog toga što je navedenog dana zlostavljao pritvorenika Ivana Petrovića u lisicama, od recepcije policijske stanice do policijskog motornog vozila. Takođe, on je oglašen krivim zbog toga što je, zajedno sa saoptuženim Sevdaimom Avdullahuom, bio veoma agresivan prema pritvoreniku Branku Milojeviću, prilikom njegovog tran-sporta policijskim motornim vozilom od policijske stanice do Osnovnog suda za prekršaje u Prištini/Prishtinë. Udarao ga je vojnim čizmama u stomak i kunda-kom puške po grudima, posebno kada je Milojević odbio da potvrdi da živi na ne-zavisnom Kosovu u momentu kada je Abdulahu uperio pištolj u njegovom pravcu i insistirao da kaže da je Kosovo republika. Konjuhi je oglašen krivim i zato što je sa optuženim Naimom Durmishijem čizmama udarao pritvorenika Darka Vla-saja u predelu stomaka i genitalija, kao i zbog toga što je Vlasaju usmeno pretio u toaletu Osnovnog suda za prekršaje. Prema sudu, Konjuhi je radnjama nave-denim po tačkama presude 1, 2, 3 i 4 počinio krivično delo zlostavljanje prilikom obavljanja zvanične dužnosti ili javne vlasti (u saizvršilaštvu)90; po tačkama presu-de 1 i 2 krivično delo napada91; po tačkama presude 3 i 4 krivično delo napada, u saizvršilaštvu92; po tački presude 3 krivično delo pretnje, u saizvršilaštvu93. Nakon izricanja pojedinačnih kazni, sud je za ova dela optuženom izrekao jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od jedne (1) godine i šest (6) meseci, kao i meru zabrane obavljanja funkcije u javnoj službi u trajanju od dve (2) godine.

- Sabit Sadiku je oglašen krivim zato što je kritičnog dana, u svojstvu pripadni-ka specijalne policijske jedinice ROSU i kao vođa ekipe ove jedinice, u Prištini/

[89] Članovi pretresnog veća: sudija Osnovnog suda u Prištini/Prishtinë Anita Krasniqi-Prenaj i međunarodni sudija Piotr Bojarczuk.

[90] Predviđenim i kažnjivim članom 198 stav 1, u vezi sa stavovima 2 i 3, u vezi sa članom 31 KZRK. [91] Predviđenim i kažnjivim članom 187 stav 1 KZRK. [92] Predviđenim i kažnjivim članom 187 stav 2, u vezi sa članom 31 KZRK. [93] Predviđenim i kažnjivim članom 185 stav 4, u vezi sa članom 31 KZRK.

{ 225 }

Prishtinë, prilikom transportovanja od policijske stanice do policijskog vozila, šu-tirao i udarao vojničkim čizmama pritvorenika Bojana Mijailovića sa lisicama na rukama, kao i pritvorenika Ivana Petrovića, takođe sa lisicama na rukama, kome je opalio šamar. Prema sudu, Sadiku je navedenim radnjama počinio krivična dela zlostavljanje prilikom obavljanja zvanične dužnosti94 i napad95. Sud je optuženom za ova dela izrekao jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od dve (2) godine. Kazna se neće izvršiti ako optuženi u periodu od tri (3) godine ne počini novo krivično delo. Sadikuu je izrečena i kazna zabrane obavljanja funkcije u javnoj službi u trajanju od tri (3) godine;

- Sevdaim Abdullahu je oglašen krivim zato što je kritičnog dana u svojstvu služ-benog lica, odnosno pripadnika ROSU, u Prištini/Prishtinë, prilikom transporta pritvorenika Branka Milojevića sa lisicama na rukama od policijske stanice do Osnovnog suda za prekršaje, u svojstvu vozača policijskog vozila, a nakon što je Milojević odbio da optuženom Konjuhiju kaže da živi na nezavisnom Kosovu, zaustavio vozilo, uperio pištolj u pravcu Milojevića i tukao ga u vozilu kojim ga je prevozio. Navedenim radnjama u saizvršilaštvu, Abdullahu je prema sudu poči-nio krivična dela zlostavljanje prilikom obavljanja zvanične dužnosti ili javne vla-sti96 i pretnja.97 Za njih mu je sud izrekao jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od jedne (1) godine i šest (6) meseci, koja se neće izvršiti ako optuženi u periodu od dve (2) godine ne počini novo krivično delo, u kojem mu je zabranjeno i nošenje bilo kakvog oružja. Optuženom je izrečena i zabrana obavljanja funkcije u javnoj službi u trajanju od dve (2) godine;

- Naim Durmishi je oglašen krivim zato što je kao pripadnik ROSU, istog dana pri-likom transporta pritvorenika Milojevića od policijske stanice do suda za prekršaje, ovog udario vojnim čizmama u stomak i kundakom puške po grudima; zato što je pri-tvorenika Vasaja udario u predelu stomaka i genitalija; kao i zato što je Vasaju usmeno pretio u toaletu suda za prekršaje. Prema stavu suda, optuženi je navedenim radnjama i u saizvršilaštvu počinio krivična dela zlostavljanje prilikom obavljanja zvanične duž-nosti ili javne vlasti 98 i napad.99 Za ova dela je optuženom od strane suda izrečena je-dinstvena kazna zatvora u trajanju od dve (2) godine, koja se neće izvršiti ako optuženi u roku od dve (2) godine ne počini novo krivično delo. Durmishiju je takođe izrečena zabrana obavljanja funkcije u javnoj službi u trajanju od tri (3) godine;

[94] Predviđenim i kažnjivim članom 198 stav 1 KZRK.[95] Predviđenim i kažnjivim članom 187 stav 2 KZRK.[96] Predviđenim i kažnjivim članom 198 stav 1, u vezi sa stavom 31 KZRK.[97] Predviđenim i kažnjivim članom 185 stav 4, u vezi sa članom 31 KZRK.[98] Predviđenim i kažnjivim članom 198 stav 1, u vezi sa članom 31 KZRK. [99] Predviđenim i kažnjivim članom 187 stav 1, u vezi sa članom 31 KZRK.

{ 226 }

- Nexmedin Zahiti je oglašen krivim zato što je, kao policajac ROSU, navedenog dana maltretirao pritvorenika Ivana Petrovića sa lisicama na rukama, prilikom tran-sporta od policijske stanice do suda za prekršaje. Sud je zauzeo stanovište da je ovim radnjama optuženi počinio krivična dela zlostavljanje prilikom obavljanja zvanične dužnosti ili javne vlasti100 i napad.101 Za njih je optuženom od strane suda izrečena jedinstvena kazna zatvora u trajanju od jedne (1) godine. Ona se neće izvršiti ako optuženi u roku od dve (2) godine ne počini novo krivično delo. Optuženom je izre-čena i kazna zabrane obavljanja funkcije u javnoj službi u trajanju od dve (2) godine;

- Ilmi Rexhepi je oglašen krivim zato što je istog dana i u svojstvu pripadnika ROSU u Prištini/Prishtinë, prilikom transporta pritvorenika Bojana Milojevića u lisicama od policijske stanice do suda za prekršaje, ovog udario po vratu. Sud je zauzeo stanovište da je optuženi ovom prilikom počinio krivična dela zlostavlja-nje prilikom obavljanja zvanične dužnosti ili javne vlasti 102 i napad103. Za ova dela, Rexhepiju je od strane suda izrečena jedinstvena kazna zatvora u trajanju od jedne (1) godine. Kazna se neće izvršiti ako optuženi u roku od dve (2) godine ne počini novo krivično delo. Rexhepiju je izrečena i zabrana obavljanja funkcije u javnoj službi u trajanju od dve (2) godine; Istom presudom, optuženi Konjuhi, Sadiku, Durmishi, Abdullahu, Zahiti i Rex-hepi su oslobođeni ostalih optužbi za napad ili zlostavljanje prilikom obavljanja zvanične dužnosti ili javne vlasti, za koje je optužnica tvrdila da su bili počinjeni kritičnog dana pojedinačno ili u međusobnom saučesništvu. Istom optužnicom su za ova dela bili optuženi i policajci Jeton Ramadani, Nexhat Shabani, Xhafer Hyseni, Visar Kerqeli i Zenel Salihu. Sud ih je oslobodio svih op-tužbi koje su im optužnicom bile stavljene na teret, pošto dokazima izvedenim na glavnom pretresu nije dokazano da su optuženi počinili krivična dela koja su im optužnicom stavljena na teret.

Predsednik sudskog veća je u obrazloženju presude naveo da su iskazi svedoka tužilaštva bili uverljivi, ali da sud ipak nije našao da su krivična dela počinjena iz međuetničkih motiva. Prema oceni veća, ponašanje optuženih kritičnog dana moglo je biti prouzrokovano odnosima koji su među Albancima i Srbima vla-dali u prošlosti, ali nije bilo svedoka koji bi potvrdili etničke motive ili osvetu za ubistvo policajca Envera Zymberija. Sud je, takođe, kao uverljive našao i iskaze svedoka policajaca. Tokom glavnog pretresa identifikacija optuženih je obavljena i putem video-konferencijske veze.

[100] Predviđenim i kažnjivim članom 198 stav 1 KZRK. [101] Predviđenim i kažnjivim članom 187 stav 1 KZRK. [102] Predviđenim i kažnjivim članom 198 stav 1 KZRK. [103] Predviđenim i kažnjivim članom 187 stav 1 KZRK.

{ 227 }

Povodom izrečene kazne zatvora optuženom Ganiju Konjuhiju, sud je istakao da se on tokom kritičnog događaja pokazao jako agresivnim i nasilnim. Predsednik veća je izrazio žaljenje što je bio prinuđen da optuženima izrekne mere zabrane obavljanja funkcije u javnoj službi za određeni vremenski period. Prilikom izrica-nja kazni, sud je u odnosu prema svakom optuženom imao u vidu i olakšavajuće okolnosti, odnosno da pre kritičnog događaja nisu imali problema sa zakonom, kao i da su se korektno ponašali tokom glavnog pretresa.

Tok krivičnog postupka104 Povodom događaja od 8. januara 2013. godine u Prištini/Prishtinë, kada je pre-ma tvrdnjama tužilaštva grupa od desetoro kosovskih Srba105 bila maltretirana od strane pripadnika specijalne jedinice Kosovske policije (ROSU), krivični postu-pak protiv optuženih106 pokrenut je ubrzo nakon toga. Nakon sprovedene istra-ge, Odeljenje za teška krivična dela Osnovnog tužilaštva EULEKS-a podiglo je 8. jula 2014. godine optužnicu (PP: II 111/2013) protiv jedanaestorice pripadnika ROSU107 za prekoračenje ovlašćenja prilikom obvaljanja zvanične dužnosti, pri-menu sile i batinanje pritvorenika. Optuženima je na teret savljeno da su, poje-dinačno ili u međusobnom saizvršilaštvu, izvršili krivična dela zlostavljanja prili-kom vršenja službene dužnosti ili javne vlasti. Optužnica je tvrdila da su optuženi to delo počinili po više tačaka108, maltretiranjem, zastrašivanjem i grubim vređa-njem dostojanstva uhapšenih109. Povodom ove optužnice, pred međunarodnim sudijom Osnovnog suda u Prištini/Prishtinë Vladimirom Mikulom, koji je delovao u svojstvu predsednika sudskog veća, krajem januara 2014. godine otvoren je postupak njene ocene. Postupak ocene optužnice protiv jedanaestorice optuženih, u toku kojeg su održana četiri (4) zasedanja, počeo je 28. januara 2014. godine i nastavljen zasedanjima održa-nim 4. februara, 3. marta i 8. aprila 2014. godine. Izuzev poslednjeg, zasedanja su bila zatvorena za javnost. Predsednik pretresnog veća je 14. aprila 2014. godi-ne doneo rešenje kojim je zahteve optuženih za odbacivanjem optužnice ocenio kao neosnovane. Prema nalazima suda iznetim u rešenju od navedenog datuma,

[104] Kako se postupak odvijao i u toku 2014. godine, tok ovog dela postupka je predstavljen u go-dišnjem izveštaju za 2014. godinu, koji se može naći na službenoj internet stranici FHP Kosovo

[105] Milojević Branko, Petrović Ivan, Jakovljević Marko, Trbojević Darko, Simić Ivan, Milojević Bo-jan, Simonović Dejan, Darko Vlasaj, Petrović Milan i/ili Milosavljević Zoran.

[106] Sabit Sadiku, Naim Durmishi, Sevdaim Abdullahu, Nexhmedin Zahiti, Jeton Ramadani, Nexhat Shabani, Xhafer Hyseni, Visar Kerqeli, Zenel Salihu i Ilmi Rexhepi.

[107] Prema nezvaničnim informacijama, pripadnici ROSU su suspendovani iz ove jedinice. FHP Kosovo nema zvaničnih informacija da li je do suspendovanja došlo na osnovu nekog internog disciplinskog postupka, koji je bio sproveden u okviru policije.

[108] Predviđeno i kažnjivo članom 187 stavovi 1, 2, 3, u vezi sa stavom 1 i u vezi sa članom 31 KZRK.[109] Predviđeno i kažnjivo članom 198 stavovi 1, 2, 3, u vezi sa stavom 31 KZRK.

{ 228 }

dobro je osnovana sumnja u postojanje krivičnih dela počinjenih i pojedinačno i u međusobnom saizvršilaštvu, a ispunjeni su i svi zakonski standardi koji daju dovoljno osnova za otvaranje glavnog pretresa.

Postupajući po žalbama, Apelacioni sud je rešenjem od 3. juna 2014. godine od-bacio kao zakasnele žalbe dvojice optuženih, a preostale je odbio kao neosnovane. Apelacioni sud je po službenoj dužnosti izmenio rešenje Osnovnog suda u Prištini/Prishtinë, prihvatajući ga u pogledu faktičkog stanja, ali menjajući ga u pogledu kva-lifikacije krivičnih dela za koja se optuženi terete. Optuženima su na teret stavljena krivična dela kao produžena krivična dela izvršena prema prethodnim opisima.

Osnovno tužilaštvo je 8. jula 2014. godine sudu dostavilo optužnicu koja je bila usklađena sa preporukama iz rešenja Apelacionog suda.

Glavni pretres po usklađenoj optužnici pred mešovitim većem Osnovnog suda u Prištini/Prishtinë, kojim je predsedavao međunarodni sudija Vladimir Mikula,110 otvoren je dana 8. jula 2014. godine.

Pretresno veće je u toku 2014. godine zasedalo šesnaest (16) sudskih dana. U ovom periodu, saslušana su šestorica (6) svedoka predloženih od strane optužbe, od kojih dva (2) u svojstvu veštaka. Tokom prve godine glavnog pretresa, tj. tokom 2014. go-dine, saslušana su četvorica (4) oštećenih, koji su svedočili tokom osam (8) zasedanja suda. Svedoci-oštećeni koje je predložilo tužilaštvo saslušani su putem video-kon-ferencijske veze sa Osnovnim sudom u Mitrovici/Mitrovicë, jer su iz bezbednosnih razloga odbili pozive suda za neposrednim svedočenjem u Prištini/Prishtinë.

Glavni pretres je nastavljen 15. januara 2015. godine saslušanjem svedoka tuži-laštva, kao i preostalih oštećenih putem video-konferencijske veze. U toku izve-štajnog perioda sudsko veće je zasedalo dvadeset osam (28) dana, tokom kojih je saslušano pet (5) svedoka-oštećenih, koji su takođe svedočili putem video-konfe-rencijske veze. Na ovaj način je svedočilo još šest (6) svedoka optužbe, od kojih su trojica (3) bili anonimni. Po predlogu optuženih i njihove odbrane, saslušano je ukupno deset (10) svedoka. Pojedini optuženi su dali svoje iskaze pred sudom, dok su pojedini iskoristili zakonsko pravo da se brane ćutanjem.

Zbog štrajka sudija, koji je organizovan u toku marta 2015. godine, dva zasedanja suda su bila odložena. Takođe, jedan veštak sudske medicine, kojeg je predložilo tužilaštvo, stručno mišljenje je izneo van glavnog pretresa, pred međunarodnim delom sudskog veća.

[110] Članovi pretresnog veća: Sudija Anita Krasniqi-Prelaj i međunarodni sudija Piotr Bojarczuk.

{ 229 }

Sudsko veće je u toku celog trajanja pretresa zasedalo ukupno četrdeset četiri (44) dana, tokom kojih je saslušano dvadeset (20) svedoka i tri (3) veštaka koje je pred-ložilo tužilaštvo, kao i deset (10) svedoka odbrane optuženih.

U toku glavnog pretresa održanog u toku 2015. godine, optužnicu su zastupali međunarodni tužioci Danilo Ceccerelli i Joelle Black.

FHP Kosovo do kraja izveštajnog perioda nije bio u mogućnosti da pribavi pisme-no obrazloženu presudu u ovom predmetu, te nije u mogućnosti da komentariše dokaze na kojima je zasnovana presuda. Protivno ustaljenoj praksi koju EULEX gaji prema FHP-u Kosovo, sudsko veće u ovom slučaju, u toku odvijanja glavnog pretresa i pored više zahteva nije omogućilo da FHP Kosovo pribavi službene zapisnike sa glavnog pretresa.

Na osnovu redovnog praćenja celokupnog toka procesa, posmatrači FHP-a Ko-sovo su uočili da sudsko veće nije bilo u stanju da obezbedi visok profesionalni kvalitet suđenja tokom celog procesa. FHP Kosovo je uočio da sud posebno nije ispoštovao zakonske odredbe kojima je predviđena procedura saslušanja sve-doka, odnosno kada postoje uslovi za direktno, unakrsno ili ponovno direktno saslušanje. Takođe, skoro uvek je bilo dozvoljeno suočavanje svedoka sa njiho-vim iskazima iz ranijih faza postupka, a koje važeći zakon o krivičnom postupku predviđa samo pod posebnim uslovima – samo radi osvežavanja pamćenja tokom direktnog saslušanja ili kako bi se osporio kredibilitet svedoka prilikom unakr-snog saslušanja. Iako je to stvar optuženih a ne suda, FHP primećuje i da branioci pojedinih optuženih nisu uvek bili na visini zadatka, odnosno nisu bili adekvatno pripremljeni za pružanje profesionalne odbrane svojim klijentima.

2.5. Slučaj Sovrlić & Kasalović (Zymberi 2)111

Nakon okončanog javnog glavnog pretresa u predmetu Tužilac protiv Sovrlića i Ka-salovića, međunarodno sudsko veće Osnovnog suda u Mitrovici/Mitrovicë, kojim je predsedavao sudija Vidar Stensland112, 10. decembra 2015. godine objavilo je presu-du kojom je prvooptuženi Radomir Kasalović oglašen krivim za izvršenje krivičnog dela ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti113 i kažnjen kaznom zatvora u trajanju od šest (6) meseci. Izrečena kazna se neće izvršiti ako optuženi u roku od

[111] Kako je slučaj poznat u pravosudnim institucijama. [112] Članovi sudskog veća: međunarodne sudije Katrien Gabriel Witeman i Franciska Fiser.[113] Predviđeno i kažnjivo članom 316 stav 1 u vezi sa stavom 3 KZK, takođe predviđeno i kažnjivo

članom 409 KZRK.

{ 230 }

dve (2) godine ne počini novo krivično delo. Drugooptuženi Slobodan Sovrlić114 je istom presudom oslobođen svih optužbi koje su mu optužnicom stavljene na teret u vezi sa njegovim navodnim učestvovanjem u napadu na konvoj pripadnika specijalne jedinice Kosovske policije (ROSU), 26. jula 2011. godine, kada je bio ubijen policajac Enver Zymberi.

Ovo je bila presuda objavljena po drugoj po redu optužnici podignutoj povodom ubistva policajca Zymberija. Prvom presudom od 20. aprila 2015. godine Rado-van Radić i Milovan Vlašković su oslobođeni svih optužbi, dok se tužilac žalio na oslobađajuću odluku prvostepenog, pretresnog suda. Tok krivičnog postupkaKancelarija tužilaštva EULEKS-a u Mitrovici/Mitrovicë115, rešenjem od 10. avgusta 2011. godine, pokrenula je službenu istragu protiv osumnjičenog Kasalovića zbog osnovanih sumnji da je on nezakonitim radnjama uzeo učešće u ometanju, blokadi i napadu na konvoj Kosovske policije, koji se 26. jula 2011. godine radi obavljanja službenih dužnosti kretao magistralnim putem Mitrovica/Mitrovicë - Zubin Potok/Zubin Potoku. Tom prilikom života je bio lišen policajac Zymberi, dok su istovreme-no bili dovedeni u opasnost i životi drugih policajaca u konvoju. Ova istraga je bila deo prethodno otvorene službene istrage protiv Radića i Vlaškovića. Tužilaštvo je u toku istrage oko ubistva policajca Zymberija i ugrožavanja života drugih policajaca u konvoju naišlo na probleme prouzrokovane neekspeditivnom službenom istragom, ali i nedostupnošću osumnjičenih zakonu. Zbog nedostupnosti osumnjičenih u toku istrage dolazilo je do njenog prekida, obustavljanja i ponovnog otvaranja, što je sve uti-calo na uspeh u obezbeđenju dragocenih dokaza. Rešenjem od 16. jula 2014. godine, Kancelarija tužilaštva EULEKS-a je proširila istragu i protiv osumnjičenog Sovrlića.

Smatrajući da je pribavilo dovoljno dokaza protiv optuženih Kasalovića i Sovrlića, tužilaštvo je 12. decembra 2014. godine podiglo drugu po redu optužnicu u slučaju ubistva policajca Zymberija, u vreme kada je postupak po prvoj optužnici već bio u fazi priprema za otvaranje glavnog pretresa. Prilikom podnošenja druge optužnice sudu, tužilac je podneo i zahtev za spajanjem ovog sa postupkom koji se vodio po optužnici od 7. maja 2015. godine. Međunarodni sudija Osnovnog suda u Mitrovici/Mitrovicë, Paulo Teixeira, koji je u tom periodu bio određen za predsednika sudskog veća u slučaju po prvoj optužnici protiv Radića i Vlaškovića, održao je dve sednice za ocenu optužnice od 12. decembra 2014. godine (23. decembra 2014. i 19. januara 2015. godine). Po njihovom okončanju, on je odbio predlog o spajanju postupaka po optužnicama. Po prvoj optužnici je nakon toga nastavljen redovni glavni pretres, dok

[114] Optuženi Sovrlić je presudom istog suda od 23. oktobra 2015. oglašen krivim za više krivičnih dela, za koja mu je izrečena kazna zatvora u trajanju od dve (2) godine, sa rokom proveravanja od četiri (4) godine.

[115] Kancelarija tadašnjeg Okružnog tužilaštva u Mitrovici/Mitrovicë.

{ 231 }

je po drugoj (nakon održanih sednica saslušanja) nastavljen postupak po optužnici predviđen zakonom.

Optužnicom od 12. decembra 2014. godine, tužilaštvo je optuženima Kasaloviću i Sovrliću stavilo na teret da su, u saučesništvu sa Radovanom Radićem, Milutinom Vlaškovićem116, Ratomirom Božovićem, Dušanom Jovanovićem117 i Slavišom Ri-stićem118, izvršili sedam krivičnih dela: teško ubistvo119, pokušaj teškog ubistva120, neovlašćeno vlasništvo, kontrola, posedovanje ili upotreba vatrenog oružja121, ome-tanje službenih lica u vršenju službene dužnosti122, ugrožavanje javnog saobraća-ja opasnim radnjom ili sredstvom123, izazivanje opšte opasnosti124 i učestvovanje u masi koja čini krivično delo125. Opis krivičnih dela, koja su ranije stavljena na teret i optuženima Kasaloviću i Sovr-liću, isti je. Razlika postoji samo u opisu ko je optuženi i ko je sa kime u saučesništvu počinio krivična dela, a navodi ostaju isti: da su 26. jula 2011. godine, oko 13:30 časo-va, zajedno i sa drugim nepoznatim licima, kao saučesnici i deo grupe koja je činila krivična dela, uzeli učešća u napadu vatrenim oružjem na konvoj vozila pripadni-ka specijalne jedinice Kosovske policije (ROSU), u kome se nalazilo preko pedeset (50) policajaca, kojom prilikom je prvim hicem teško ranjen pripadnik policije Enver Zymberi, koji se nalazio na mestu vozača drugog vozila u konvoju. Povređeni Zymberi je istog dana podlegao povredama.

U optužnici se dalje navodi da su istog dana i na kritičnom mestu optuženi u me-đusobnom, kao i u saizvršilaštvu sa drugim licima i unapred opisanim radnjama,

[116] Kao što je ranije navedeno, optuženi Radić i Vlašković su presudom Osnovnog suda u Mitro-vici/Mitrovicë od 20. maja 2015. oslobođeni svih optužbi. Po žalbi tužioca, predmet je prešao u nadležnost Apelacionog suda.

[117] Na dan podizanja optužnice (12.12.2015. godine) oni su se nalazili u bekstvu. [118] U vreme podizanja optužnice istraga protiv njega je bila u toku. Pritvoren je 1. decembra 2014.

godine, kada mu je određena mera javljanja u policijsku stanicu dva puta nedeljno.[119] Predviđeno i kažnjivo članovima 146 i 147, stavovima 4, 6, 8 i 10, u vezi sa članom 23 KZK,

takođe predviđeno članovima 178 i 179 (1.5, 1.7, 1.9 i 1.10), u vezi sa članom 31 KZRK. [120] Predviđenim i kažnjivim članovima 146 i 147, stavovima 4, 6, 8 i 10, u vezi sa članovima 20 i 23 KZK,

takođe predviđenim članovima 178 i 179 (1.5, 1.7, 1.9 i 1.10), u vezi sa članovima 28 i 31 KZRK.[121] Predviđenim i kažnjivim članom 328, stavovi 1 i 2 KZK, takođe predviđenim kao krivično delo

i članom 374 KZRK. [122] Predviđenim i kažnjivim članom 316, stavovi 1 i 3 KZK, u vezi sa članom 23, takođe predviđen-

im kao krivično delo i članom 409, stav 1 u vezi sa stavom 2, kao i u vezi sa članom 31 KZRK. [123] Predviđenim i kažnjivim članom 299, stav 1 KZK, u vezi sa članom 23, takođe predviđenim kao

krivično delo članom 380, stav 1, u vezi sa stavom 2, kao i u vezi sa članom 31 KZRK. [124] Predviđenim i kažnjivim članom 291, stavovi 1 i 3 KZK, u vezi sa članom 23, takođe predviđen-

im kao krivično delo članom 365, u vezi sa članom 31 KZRK. [125] Predviđenim i kažnjivim članom 320, stav 1 KZK, u vezi sa članom 23, takođe predviđenim kao

krivično delo članom 412, u vezi sa članom 31 KZRK.

{ 232 }

doveli u opasnost pripadnike Kosovske policije, koji su bili u vozilu sa pokojnim Zyberijem (Bekim Maliqi i Driton Peci). Pored ovog, optuženi su, kako je bilo na-vedeno u optužnici, pod navedenim okolnostima bili deo grupe koja je kritičnog dana upotrebila oružje prilikom napada na pripadnike Kosovske policije, kako bi ih sprečila u obavljanju njihovih službenih zadataka, što je između ostalog činila i postavljanjem pogrešnih obaveštenja, signala, prepreka i barikada na delu regi-onalnog puta između sela Varage i Zupče/Zupç. Time su prema tužiocu doveli u opasnost pripadnike policije i uzrokovali smrt policajca Zymberija. Nakon sednica za ocenu osnovanosti optužnice i prihvatljivosti dokaza kojima je ona podržana, sudija Teixeira je 25. februara 2015. godine izdao naredbu kojom je od tužioca tražio da istu precizira u roku od deset dana, konkretizujući za koliko krivičnih dela pokušaja teškog ubistva se optuženi terete. Sudija je takođe zatražio od tužilaštva preciziranje optužbe za neovlašćeno posedovanje, kontrolu i upotrebu oružja (vrsta i kalibar oružja). Tužilac je u zakonskom roku (do 5. marta 2015. godine) sudu dostavio odgovor, dopunjujući optužnicu. Na dopunjenu optužnicu odgovorio je branilac optuženog Kasalovića.

Rešenjem od 17. aprila 2015. godine, predsednik veća je prihvatio zahtev optu-ženog i odbacio deo optužnice protiv optuženog u odnosu na optužbu za neovla-šćeno posedovanje, kontrolu i upotrebu oružja. Tužilac je žalbom osporio rešenje predsednika veća. Žalbu je podržao apelacioni tužilac, predlažući da Apelacioni sud prihvati dopunjenu optužnicu od 4. marta 2015. godine. Apelacioni sud je rešenjem od 11. juna 2015. godine odbio žalbu tužioca kao neosnovanu, jer pre-ma njegovim nalazima nedostaju opis oružja, vrsta i kalibar, koji su neophodni za postojanje krivičnog dela nedozvoljeno vlasništvo, kontrola i posedovanje oružja.

Nakon okončanog postupka po optužnici, a u fazi priprema za otvaranje glavnog pretresa, tužilac je predložio sudu da odloži početak glavnog pretresa do donoše-nja odluke Apelacionog suda po prvostepenoj presudi u predmetu Tužilac protiv Radovana Radića i drugih od 20. aprila 2015. godine, jer je na nju tužilaštvo bilo uložilo žalbu. Kao razlog za odlaganje početka glavne rasprave u predmetu Tuži-lac protiv Sovrlića i Kasalovića, tužilaštvo je navelo da će od odluke žalbenog suda u predmetu Tužilac protiv Radovana Radića i drugih zavisiti strategija tužilaštva u toku glavnog pretresa po predmetu Tužilac protiv Sovrlića i Kasalovića.

Sudsko veće je odbilo predlog tužioca, ističući da će sudsko veće svoju odluku zasnovati na dokazima koji će biti predloženi i izvedeni u toku glavnog pretre-sa. Prvog dana glavnog pretresa (2. septembra 2015. godine), pozivu suda se nije odazvao optuženi Kasalović. Tužilac je predložio pritvaranje optuženog, jer ovaj nije obrazložio svoje neodazivanje sudu. Odbrana je, sa druge strane, predložila da se pre primene najstrožije mere za obezbeđivanje prisustva optuženih pred

{ 233 }

sudom utvrde razlozi Kasalovićevog odsustva. Uprkos svemu, do zvaničnog otva-ranja glavnog pretresa u ovom predmetu bilo je odloženo još nekoliko planiranih zasedanja suda.126

U toku prvog javnog zasedanja sudskog veća, održanog 18. septembra 2015. godi-ne, pročitana je optužnica, stranke su iznele uvodna izlaganja, nabrojani su dokazi na kojima je optužnica zasnovana (a koje je odbrana osporila) i od strane odbrane su predloženi svedoci koji bi potvrdili alibi optuženih. Glavni pretres, u toku ko-jeg je sudsko veće zasedalo dvanaest (12) dana, nastavljen je saslušanjem svedo-ka predloženih optužnicom, svedoka alibija kao i saslušanjem optuženih. U toku pretresa saslušano je sedam (7) svedoka optužbe, od kojih je jedan imao status zaštićenog i svedočio je na sednici zatvorenoj za javnost127 putem video-konfe-rencijske veze. Tokom svedočenja zaštićenog svedoka, njegov lik nije bilo moguće identifikovati a glas mu je bio izmenjen. Optuženi i njihova odbrana predložili su po tri (3) svedoka alibija za svakog od dvojice optuženih, koji su tvrdili da optu-ženi krivičnog dana nisu bili prisutni na mestu događaja gde se dogodilo ubistvo. Sudsko veće je sa strankama u postupku obišlo i mesto gde se odigrao napad na konvoj Kosovske policije. Sudsko veće je po službenoj dužnosti, a radi zaštite pra-va porodice oštećenih, angažovalo punomoćnika koji je u toku pretresa zastupao njihove interese. Članovi oštećene porodice i pojedini oštećeni su takođe prisu-stvovali glavnom pretresu.

Optuženi Kasalović je tokom iskaza pred pretresnim većem osporio bilo kakvu povezanost sa optužbama, tvrdeći da se kritičnog dana nalazio daleko od me-sta događaja. Optuženi Sovrlić je iskoristio pravo da se brani ćutanjem. U toku dokaznog postupka izvedeni su brojni materijalni dokazi, pribavljeni u toku policijske i tužilačke istrage. Njima su pridodani službeni zapisnici sa glavnog pretresa protiv Radića i Vlaškovića (Tužilac protiv Radovana Radića i drugih), kao i presuda prvostepenog suda od 20. aprila 2015. godine u ovom predmetu. Nakon toga, stranke u postupku su iznele svoje završne argumente. Tužilac je kazao da dokazi izvedeni u toku glavnog pretresa daju dovoljno osnova da se optuženi oglase krivim i kazne po zakonu, dok su optuženi i njihova odbrana tvrdili da dokazi tužilaštva ne daju dovoljno osnova i ne potvrđuju da su nji-hovi klijenti uzeli učešća u izvršenju krivičnih dela za koja se terete. Pretresno veće je u kratkom obrazloženju nakon objavljene presude navelo da je presuda doneta na osnovu izvedenih dokaza, kao i izjave svedoka optužbe,

[126] FHP Kosovo nema zvaničnih informacija o razlozima odlaganja. [127] Rešenjem sudskog veća do 10. novembra 2015. godine, delimično je usvojen zahtev FHP-a

Kosovo da se njegovim posmatračima i pripravnicima koje je FHP Kosovo angažovao na pro-jektu praćenja suđenja omogući prisustvo zasedanju suda zatvorenom za javnost. Naime, nave-denim rešenjem bilo je dozvoljeno prisustvo samo službenog posmatrača FHP-a Kosovo.

{ 234 }

ovlašćenog službenog lica koje je bilo deo konvoja Kosovske policije. To služ-beno lice je takođe identifikovalo optuženog Kasalovića kao prisutnog na licu mesta kritičnog dana među osobama koje su postavile barikadu. To je ovaj svedok potvrdio u svim fazama postupka, ponavljajući istu stvar pred sudskim većem. Iskaz ovog svedoka optužbe bio je dovoljan za sudsko veće da optuže-nog oglasi krivim za krivično delo ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti. Sudsko veće nije poklonilo pažnju iskazima svedoka odbrane koji su svedočenjima pružili alibi optuženom.

Obrazlažući oslobađanje optuženog Sovrlića128, sudsko veće je navelo da nije moglo ovog optuženog da oglasi krivim samo na osnovu iskaza zaštićenog svedoka, koji je Sovrlića identifikovao kao prisutnog na mestu događaja 26. jula 2011. godine. Prema nalazima suda, tužilaštvo u toku pretresa nije moglo da ponudi dokaze koji bi ovog optuženog povezali sa događajima koji su se odigrali kritičnog dana. Pored tužioca koji je rukovodio istragom i koji je podigao optužnicu, u toku postupka pred pretresnim većem optužnicu Kancelarije tužilaštva EULEKS-a iz Mitrovice/Mitrovicë zastupala su još dva tužioca navedenog tužilaštva, za-menjujući jedan drugog.

Prvostepenom presudom u predmetu Tužilac protiv Sovrlića i Kasalovića okončan je drugi po redu sudski proces povodom napada na policijski konvoj i ubistvo policajca Zymberija u leto 2011. godine. U dve dosadašnje optužni-ce u vezi sa ovim događajem pominje se još nekoliko konkretnih imena kao mogući optuženi. FHP Kosovo, međutim, nema nikakvu službenu potvrdu o tome da li će doći do podizanja neke nove optužnice u ovom slučaju.

FHP Kosovo se već ranije bavio analizom ovog slučaja129 i nakon okončanja drugog po redu suđenja u vezi sa događajima koji su se odigrali 26. jula 2011. godine na magistralnom putu između Mitrovice/Mitrovicë i Zubinog Potoka/Zubin Potoku, ponovo naglašava da ovaj slučaj potvrđuje od kolikog je značaja blagovremeno i pravovremeno sprovođenje istrage u situacijama gde, nakon izvršenja krivičnog dela, postoji opasnost da dokazi iščeznu ili budu uništeni, a sumnjive osobe postanu nedostupne zakonu. Preprečavanje a zatim oružani napad na konvoj Policije Kosova u kojem se nalazilo oko 50 policajaca, kao i ubistvo jednog od njih, predstavljaju teška krivična dela izvedena protiv čuva-ra reda u momentu kada su se oni nalazili u sprovođenju službene dužnosti. [128] Optuženi Sovrlić se u toku glavnog pretresa nalazio u sudskom pritvoru. FHP nema službenih

informacija da li je pritvor određen u ovom slučaju ili u slučaju koji je u toku izveštajnog perioda vođen protiv njega, a koji će takođe biti obuhvaćen ovim izveštajem.

[129] http://hlc-kosovo.org/?p=4258&lang=sr

{ 235 }

Postavlja se pitanje – kako je moguće da odmah i na licu mesta nije bila spro-vedena istraga i učinjeno sve što je bilo moguće radi identifikacije napadača na policijski konvoj i hapšenja osumnjičenih za ubistvo Zymberija? Takođe, kako je moguće da tužilaštvo, u kome rade tužioci sa dugogodišnjim isku-stvom u istraživanju krivičnih dela počinjenih na severu Kosova, nije hitno reagovalo povodom ubistva jednog pripadnika policije i ugrožavanja života velikog broja policajaca u konvoju? Da li se izostanak pravovremene i efikasne istrage može pravdati nepostojanjem uslova za sprovođenje zakonite i profesi-onalne istrage na severu Kosova, gde postoji snažan otpor lokalnog stanovniš-tva prema institucijama iz Prištine/Prishtinë? Kakvi god bili odgovori na ova pitanja, nesporno je da od strane tužilaštva i policije postoje evidentni pro-pusti u pripremama i preduzetim radnjama za rešavanje jednog ovako teškog slučaja kao što je napad na policijski konvoj i ubistvo jednog policajca. Pravda je na velikom gubitku kada teški zločini ostanu nerasvetljeni na vreme i kada protok vremena sve više smanjuje šanse da se obezbede dokazi koje je trebalo obezbediti na vreme. Ali, ona je takođe i na velikom gubitku kada izostane pravovremena, znalačka i profesionalna istraga. Tužilaštvo EULEKS-a ne sme više da dozvoli podizanje optužnica u slučajevima u kojima nije obezbeđeno dovoljno dokaza jer takve optužnice kompromituju ideje pravde, vladavine zakona i odgovornosti za zločine, ali i deprimiraju i obeshrabruju žrtve – u ovom slučaju porodicu Zymberi.

FHP Kosovo nema informacija da je do kraja izveštajnog perioda strankama dostavljena obrazložena pismena presuda, pa ni informacija da li su se neza-dovoljne stranke žalile na odluku suda.

2.6. Slučaj Oliver Ivanović i drugi

Zasedanjem suda, izvođenjem dokaza i saslušanjem svedoka, pred međunarod-nim većem Osnovnog suda u Mitrovici/Mitrovicë (predsedavala sudija Roxana Comsa)130, dana 21. januara 2015. godine nastavljen je glavni pretres u predmetu Tužilac protiv Olivera Ivanovića i drugih131. U ovom predmetu se optužnicom Specijalnog tužilaštva od 8. avgusta 2014. godine optuženi terete za izvršenje krivičnog dela ratni zločin protiv civilnog stanovništva (optuženi Ivanović), kao i krivičnih dela teško ubistvo, teško ubistvo u pokušaju, nanošenje teških telesnih po-vreda u formi lišavanja života iz nacionalističkih motiva počinjenih u saučesništvu (optuženi Ivanović i ostali).

[130] Članovi pretresnog veća: sudije Nino Manuel Ferreira de Modureira i Vitor Pardal. [131] Saoptuženi: Dragoljub Delibašić, Nebojša i Ilija Vujačić, Aleksandar Lazović.

{ 236 }

Tok krivičnog postupkaRešenjem istražnog sudije tadašnjeg Okružnog suda u Mitrovici/Mitrovicë od 28. avgusta 1999. godine, pokrenuta je istraga protiv Igora Simića, Srđana i Vlastimi-ra Aleksića. Istraga se ticala zločina koji su se dogodili u Mitrovici/Mitrovicë 14. aprila 1999. godine, a za vreme oružanog sukoba na Kosovu. Tom prilikom su u Ulici Miladina Popovića (sada Ulici Ahmeta Selacija) stradale četiri osobe: Fatmir Mustafa, Skender Paqarada, Avni Abazi i Mehmet Seferi (Fejzulahu).

Protiv osumnjičenih istraga je pokrenuta u pravcu krivičnog dela genocid132. Oni su navedenog datuma, u saučesništvu sa drugim identifikovanim i neidentifikova-nim licima, u nameri da delimično ili potpuno unište albansku naciju, naredili če-trnestorici Albanaca i civila (Afrim Peci, Enver Peci, Enes Plana, Emir Plana, Xhe-mail Hoti, Abdulah Haxhiahmeti, Ismet Sejdiju, Rexhep Sejdiu, Mustafa Radoviš, Enver Hungoli, Bekim Karakusi, Zel Llapaštica, Erol Mustafa, Fatmir Mustafa) da napuste svoje kuće, nakon čega su ih postrojili ispred jednog zida i otvorili oruža-nu vatru prema njima iz više oružja. Tom prilikom su pojedina lica zadobila teške telesne povrede, od kojih su pojedini i preminuli.

Istraga je kasnije bila proširena i u odnosu na druga lica. Nakon njenog okončanja, tadašnje Okružno javno tužilaštvo Okružnog suda u Mitrovici/Mitrovicë podiglo je 20. juna 2000. godine optužnicu protiv Dragana Jovanovića, Igora Simića, Srđana i Vlastimira Aleksića, Branislava Popovića i Tomislava Vučkovića u pravcu krivičnog dela genocid. Oni su bili optuženi da su, kao uniformisana i naoružana lica, vatre-nim i hladnim oružjem, a po prethodnom dogovoru, lišili života 26 identifikovanih i neidentifikovanih civila albanske nacionalnosti133. Takođe, na teret im je bilo stav-ljeno da su, delujući po prethodnom dogovoru i u istom svojstvu, ulazili u stanove, kuće i poslovne prostorije Albanaca, naređujući im da ih napuste i odvajajući žene od muškaraca. Ženama i deci naredili su da idu prema autobuskoj stanici, odakle su trebali biti transportovani u Albaniju, da bi nakon odvajanja pucali u pravcu muš-karaca. Tom prilikom pojedini civili su podlegli povredama, dok je jedan broj njih zadobio teške telesne povrede. Optuženima je istom optužnicom na teret stavljeno pljačkanje proteranih civila putem oduzimanja novca i vrednih predmeta.

Istom optužnicom je optuženom Draganu Jovanoviću stavljeno na teret i krivično delo genocid, počinjeno 22. maja i 15. juna 1999. godine putem pljačke i proteri-vanja civila iz njihovih kuća i stanova.

Avgusta meseca 2000. godine optuženi (izuzev Simića) su pobegli iz pritvorskog centra u Mitrovici/Mitrovicë. Glavni pretres protiv Simića po pomenutoj optužni-

[132] Predviđeno i kažnjivo članom 141, u vezi sa članom 22 KZ SFRJ. [133] Među kojima su bila i lica čija su imena navedena u rešenju istražnog sudije za otvaranje istrage.

{ 237 }

ci je rešenjem sudskog veća tada bio odvojen od krivičnog postupka protiv ostalih koji su se nalazili u bekstvu i on je otvoren 5. decembra 2000. godine. Pretres je bio otvoren pred mešovitim, petočlanim većem tadašnjeg Okružnog suda u Mi-trovici/Mitrovicë. Sudsko veće je tokom glavne rasprave u ovom predmetu zase-dalo dvadeset i četiri (24) sudska dana. Tokom rasprave saslušano je dvanaest (12) svedoka optužbe, kao i jedan (1) svedok kojeg je predložila odbrana optuženog. Međunarodni tužilac koji je zastupao optužnicu u toku glavnog pretresa je, izja-vom koju je pred sudskim većem izneo 9. aprila 2001. godine, odustao od optužbi protiv Simića u pravcu krivičnog dela genocid. Optuženom, koji se nalazio u pri-tvoru od 26. avgusta 1999. godine, isti je ukinut a sudsko veće je istog dana donelo presudu kojom je optužnica u njegovom slučaju odbijena.

Oštećeni u ovom predmetu su se u zakonskom roku izjasnili da žele da nastave krivični postupak protiv optuženog Simića i drugih. Po ovom zahtevu, Okružni sud u Mitrovici/Mitrovicë je u toku 2007. godine pokušao da otvori glavni pretres. Odr-žano je čak i jedno zasedanje, kojem su pristupili oštećeni. Tom prilikom, sudski pretres je odložen na neodređeno vreme, jer se optuženi nalazio u bekstvu. FHP Kosovo nema dodatnih informacija o daljoj sudbini postupka u ovom predmetu.

Povodom događaja od 14. aprila 1999. godine, početna istraga protiv Ivanovića je otvorena u toku 2000. godine. Policija UNMIK-a nije mogla da sprovede nalog za njegovo hapšenje iz straha da bi to izazvalo masovne nemire. Prema tužilaštvu, to je bio razlog zašto protiv Ivanovića krivična istraga nije bila otvorena ranije.

Krivična istraga protiv optuženog Ivanovića otvorena je rešenjem specijalnog tu-žioca od 21. februara 2013. godine. Istim rešenjem istraga je bila otvorena i protiv optuženog Dragoljuba Delibašića134. Krivična istraga protiv osumnjičenih Ivano-vića i Delibašića bila je pokrenuta zbog postojanja osnovane sumnje za izvršenje krivičnog dela podstrekivanje na izvršenje krivičnog dela teškog ubistva drugog lica iz nacionalnih motiva, kao i dva krivična dela podstrekivanje na izvršenje kri-vičnog dela teškog ubistva u pokušaju iz nacionalnih motiva. Oba dela su, prema rešenju specijalnog tužioca, bila počinjena 3. februara 2000. godine.

Rešenjem specijalnog tužioca od 1. oktobra 2013. godine, protiv optuženog Iva-novića istraga je proširena i u odnosu na krivično delo ratni zločin protiv civilnog stanovništva zbog postojanja osnovane sumnje da je on uzeo učešća u događajima koji su se u severnom delu Mitrovice/Mitrovicë odigrali 14. aprila 1999. godine. Rešenjem tužilaštva od 10. marta 2014. godine, istraga je proširena i na osumnji-

[134] FHP Kosovo nema službenih informacija kada je ova istraga otvorena i da li je i kada ona obus-tavljena. Informacija o postojanju ove istrage (povodom događaja od početka februara 2000. godine) dobijena je na osnovu redovnog praćenja glavnog pretresa u Tužilac protiv Olivera Iva-novića i drugih.

{ 238 }

čene Nebojšu i Iliju Vujačića, kao i Aleksandra Lazovića, zbog postojanja osnovne sumnje da su počinili krivična dela: teško ubistvo, teško ubistvo u pokušaju iz na-cionalnih motiva, kao i podstrekivanje na izvršenje krivičnog dela teškog ubistva u pokušaju u obliku lišavanja života drugog lica iz nacionalnih motiva, što je sve dovelo do teških telesnih povreda albanskih civila. U toku istrage, a nakon pribavljanja dokaza, iskaza mnogih svedoka (mnogi od njih su ujedno bili i oštećeni), saslušanja osumnjičenog Ivanovića, dana 27. janua-ra 2014. godine on je lišen slobode. Pritvor mu je od strane pretpretresnog sudije određen 28. januara iste godine135. Ova mera je Ivanoviću redovno produžavana, prvo na mesec a onda na dva meseca, sve do 18. septembra 2015, kada je rešenjem sudskog veća zamenjena merom kućnog pritvora. Ova mera je optuženom zadnji put produžena 17. novembra 2015. godine na period od dva meseca.

Osumnjičeni Delibašić je uhapšen 4. februara 2014. godine. Rešenjem od 5. febru-ara 2014. godine određena mu je mera sudskog pritvora, koja je produžavana do 18. septembra 2015. godine, kada je ova mera zamenjena kućnim pritvorom, koji mu je zadnji put produžen odlukom sudskog veća od 17. novembra 2015. godine. Osumnjičeni Nebojša Vujačić je uhapšen 15. aprila 2014. godine i u pritvoru se nalazio do 5. avgusta 2015. godine, kada mu je ova mera zamenjena merom kuć-nog pritvora do 19. septembra 2015. godine. Osumnjičeni Aleksandar Lazović je uhapšen 19. avgusta 2014. godine, a u sudskom pritvoru se nalazio do 5. avgusta 2015. godine. Pretresno veće nije prihvatilo predlog za pritvor osumnjičenog Ilije Vujačića. Rešenjem suda od 19. avgusta 2014. godine, njemu je izrečena mera zabrane približavanja određenom mestima i licima, kao i javljanja u policijsku sta-nicu dva puta nedeljno. Rešenjem veća od 18. septembra 2015. godine, ova mera bila je zamenjena merom javljanja u policijsku stanicu jednom nedeljno. Navede-na mera u odnosu na Vujačiće i Lazovića zadnji put je produžena 17. novembra 2015. godine. Prema nalazima sudskog veća, razlozi za produženje ove mere su opasnosti od bekstva ili zastrašivanja svedoka136. Međunarodni tužilac je 8. avgusta 2014. godine podigao optužnicu protiv optuženih Ivanovića, Delibašića, Vujačiće i Lazovića. Njome je optuženom Ivanoviću stavljeno na teret da je 14. aprila 1999. godine, u svojstvu vođe srpskih paravojnih/policijskih jedinica, podsticao grupu podređenih da počine ratne zločine protiv osoba koje nisu imale aktivnu ulogu u neprijateljstvima, odnosno da je naredio ubistvo devet (9) civila albanske nacionalnosti. Tom prilikom su bile ubijene četiri osobe: Fatmir

[135] Ivanović je meru pritvora na početku izdržavao u pritvorskom centru u Prištini/Prishtinë, gde je nakon odluke o produženju pritvora na još dva meseca počeo štrajk glađu. Nakon sedmodnev-nog štrajka, Apelacioni sud je 10. marta 2014. doneo odluku o njegovom transferu u pritvorski centar u Mitrovici/Mitrovicë.

[136] Mere obezbeđivanja prisustva optuženih u sudu će u okviru ovog izveštaja biti obuhvaćene samo do kraja izveštajnog perioda, tj. do kraja decembra 2015. godine.

{ 239 }

Mustafa, Skender Paqarada, Avni Abazi i Mehmet Seferi. Optuženom Ivanoviću je navedenom optužnicom takođe stavljeno na teret da je u svojstvu vođe paravojne grupe poznate po nazivu “Čuvari mosta”, zajedno sa optuženim Delibašićem, u ve-černjim časovima 3. februara 2000. godine, po ranije dogovorenom zajedničkom planu i sa direktnim umišljajem da ubiju ili nanesu telesne povrede, prisilio etničke Albance da napuste svoje kuće i teritoriju severnog dela Mitrovice. Kao posledica njihovih radnji živote su izgubili: Nderim Ajeti, Nexhmije Xhaka, Sebiha Abrashi, Remzije Canhasi, Muharem Sokoli, Selime Berisha, Nezir Voca, Shqipe Voca, Bash-kim Rrukeci i Nimon Sejdiu, dok su teške povrede zadobili: Rezarta Ajeti, Nexhme-din Ajeti, Agon Ajeti i Emine Xhaka. Svojim radnjama kritičnog dana oni su, prema optužnici, ugrozili živote još devet osoba.

Istom optužnicom optuženi Nebojša i Ilija Vujačić, kao i Aleksandar Lazović, op-tuženi su da su 3. februara 2000. godine pod komandom optuženog Ivanovića, sa istim namerama koje su imali Ivanović i Delibašić, izvršili napad u Ulici Lole Ri-bara br. 3. Tom prilikom oni su usmrtili pojedine članove porodice Ajeti i Xhaka, dok su pojedini članovi ovih porodica na osnovu radnji optuženih zadobili teške telesne povrede, tako da je pojedinim od njih bio ugrožen život. Postupajući po optužnici, pred Osnovnim sudom u Mitrovici/Mitrovicë je 26. avgusta 2014. godine održano prvo saslušanje po optužnici. U toku ovog zaseda-nja, a nakon čitanja optužnice, svi optuženi su se izjasnili da nisu krivi. Rešenjem predsednika sudskog veća od 31. oktobra 2014. godine, prigovori optuženih na dokaze tužilaštva su odbijeni kao neosnovani. Istim rešenjem odbačeni su zahtevi odbrane, koji su bili prezentirani sudu u ime optuženih, radi odbacivanja optuž-nice. Optuženi se nisu žalili na rešenje predsednika pretresnog veća po optužnici i dokazima.

Glavni pretres po ocenjenoj optužnici i dokazima otvoren je 18. decembra 2014. godine čitanjem optužnice, po kojoj su se optuženi izjasnili da su je razumeli ali da nisu krivi, kao i uvodnim izlaganjima stranaka u postupku. Do kraja izveštajnog perioda, sudsko veće je u toku glavnog pretresa (uključujući i sednicu prvog sa-slušanja) zasedalo osamdeset i jedan (81) dan. U toku njih saslušano je osamdeset i dva (82) svedoka. Tužilaštvo je u toku pretresa predložilo pedeset i pet (55) sve-doka, dok je odbrana predložila dvadeset i sedam (27). Dva (2) svedoka tužilaštva svedočila su u svojstvu anonimnih.

Prema odluci sudskog veća, identitet jednog svedoka tužilaštva nije obelodanjen ni strankama u postupku. Svedok će uživati anoniman status i nakon okončanja krivičnog postupka. Prema odluci suda, ime ovog svedoka se neće pojavljivati ni i u pismenim odlukama suda/sudova. Ovaj svedok je u toku tri (3) zasedanja suda svedočio putem video-konferencijske veze i sa izmenjenim glasom i likom. Drugi

{ 240 }

anonimni svedok je u toku postupka saslušan na zasedanjima pretresnog veća (tri zasedanja) potpuno zatvorenim za javnost137. Takođe, još četiri (4) svedoka tuži-laštva, koji su takođe bili i oštećeni, su u toku šest (6) dana zasedanja sudskog veća svedočila putem video-konferencijske veze. Ovi svedoci više ne žive na Kosovu. U toku pretresa su izvedeni i mnogi materijalni dokazi predloženi od strane strana-ka u postupku. Sudsko veće je obavilo inspekciju lica mesta u južnom i severnom delu grada: u južnom delu na osnovu optužbi kojima se optuženi Ivanović tereti za izvršenje ratnog zločina protiv civilnog stanovništva, počinjenog 14. aprila 1999. godine, a u severnom delu u odnosu i na ostale optužene, povodom optužbi za događaje koji su se odigrali početkom februara 2000. godine.

Optuženi su u svojstvu svedoka dali svoje iskaze pred sudskim većem, ospora-vajući u potpunosti navode optužnice i tvrdnje tužilaštva o njihovom učešću u zločinima za koje se terete. Takođe, osporili su i iskaze svedoka optužbe, koji su svojim iskazima pred sudskim većem teretili optužene.

Optuženi Ivanović je tvrdio da je otvaranje krivičnog postupka po optužbama kojima se tereti motivisano pre svega političkim razlozima, a u cilju njegove poli-tičke eliminacije.

Po službenoj dužnosti, sudsko veće je oštećenoj strani, koja je i stranka u postupku, angažovalo punomoćnika radi zaštite njegovih prava u toku krivičnog postupka.

U toku glavnog pretresa u ovom predmetu koji se odvijao tokom izveštajnog peri-oda, međunarodni tužilac je izneo svoju završnu reč. On je svoju završnu reč zapo-čeo tvrdnjom da postupak protiv optuženih ne predstavlja ni političku ni moralnu presudu bilo čega što se dogodilo na Kosovu - tužilaštvo ne bira stranu. Tužilaštvo veruje da su optuženi krivi za ono što je navedeno u optužnici. Prema njemu, u toku pretresa je pribavljeno dovoljno dokaza na osnovu kojih tužilaštvo smatra da su optuženi krivi, jer postoje mnogi međunarodni dokumenti na osnovu kojih se može utvrditi da se u toku 1999. godine na Kosovu dogodilo nasilje nad Albancima, po-sebno u periodu od marta do juna meseca. Prema tužiocu, postoje takođe izveštaji da su se srpski civili pridružili paramilitarnim snagama srpske policije i učestvova-li u sistematskom proterivanju albanskog stanovništva sa tog dela Kosova. Na taj način je, prema tužiocu, dokazano da je postojao usklađen i koordiniran program snaga Jugoslovenske armije, Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, parapolicije, paravojnih snaga i lokalne policije za proterivanje stanovništva iz sela i gradova Ko-sova. Ovim akcijama je, prema tužilaštvu, proterano 90% stanovništva Kosova. Tu-žilac je u završnoj reči elaborirao iskaze svedoka, kao i materijalne dokaze koji su se

[137] Zasedanjima zatvorenim za javnost nije omogućeno prisustvo ni posmatračima FHP Kosovo, uz napomenu da je sudsko veće u toku odvijanja glavnog pretresa pokazalo izuzetnu transparent-nost u radu prema medijima i posmatračima.

{ 241 }

odnosili na događaje u Mitrovici/Mitrovicë iz 1999. godine, ali i početkom februara 2000. godine. Oni, prema tužiocu, potvrđuju učešće optuženog Ivanovića u ovim događajima. Tužilac je tvrdnje optuženog Ivanovića da nije učesnik ovih događaja ocenio neverodostojnim, pozivajući se pored ostalog i na nepodudarnosti u iskazi-ma svedoka optužbe sa iskazima svedoka odbrane. Tužilac je u završnoj reči izneo i stavove tužilaštva, po kojima je izvedenim dokazi-ma potvrđeno i njihovo učešće optuženih u događajima od početka marta 2000. go-dine u Mitrovici/Mitrovicë. Prema njemu, u potpunosti su osporeni dokazi kojima se isključuje njihovo učešće u ovim događajima jer su oni uzeli učešće u napadima na njihove sugrađane i komšije samo zato što su oni bili Albanci, ne pokazujući milost i sažaljenje za njihove živote i imovinu. Motivi optuženih su prema tužiocu bili povezani sa etničkom mržnjom. Iz tih razloga on je predložio sudu da optužene oglasi krivim i kazni ih po zakonu, jer porodice žrtava očekuju pravdu.

U završnim rečima branilaca i optuženih Ivanovića i Delibašića, oni su osporili navode tužilaštva da su njihovi klijenti na bilo koji način povezani sa zločinima kojima se terete. Osporavajući optužnicu i dokaze tužilaštva, branioci i optuženi su tvrdili da oni nemaju nikakve osnove, da se bave glasinama, kao i da svedoci govore o događajima koji nisu predmet optužbe. Prema odbrani i optuženima, okrivljeni su u toku postupka bili prinuđeni da dokazuju svoju nevinost, umesto da tužilac dokazuje njihovu krivicu. Prema njihovim tvrdnjama, svedoci tužilaš-tva nisu bili dosledni u svojim iskazima. Predlažući oslobađanje optuženih od svih optužbi, odbrana je izrazila žaljenje po-vodom događaja koji su predmet optužbe, jer žrtve imaju pravo na pravdu i istinu, ali pravda ne sme da se sastoji od kažnjavanja nedužnih. Optuženi su podržali završna izlaganja svojih branilaca.

Glavni pretres u predmetu Tužilac protiv Olivera Ivanovića i drugih nastavlja se 18. januara 2016. godine završnim rečima branilaca preostalih optuženih, dok je objavljivanje presude najavljeno za kraj januara 2016. godine.

Optužnicu su u toku izveštajnog perioda zastupali međunarodni tužioci kancela-rije Specijalnog tužilaštva Cezary Michalczuk i Romulo Mateus.

Iako će završnu ocenu suđenja u ovom predmetu FHP Kosovo dati tek u nared-nom godišnjem izveštaju za 2016. godinu, na osnovu redovnog praćenja glavnog pretresa u toku izveštajnog perioda, kao i pristupa sudskoj dokumentaciji, već sada se može zaključiti da je deo glavnog pretresa koji se odvijao u 2015. godini vođen od strane sudskog veća sa izuzetnom profesionalnošću, ekspeditivnošću i transparentnošću, koji su garantovali da se ovo suđenje do sada odvija po me-đunarodnim i kosovskim standardima. Za pohvalu je da je sud u prvom redu optuženima i njihovoj odbrani, ali i drugoj stranci u postupku, omogućuje ostva-

{ 242 }

rivanje svih prava predviđenih zakonima koji su na snazi na Kosovu, kao i među-narodnim propisima koji regulišu uslove za fer i pravično suđenje.

2.7. Slučaj Milaim Zeka i Rrustem Rukolli

Pred međunarodnim većem Osnovnog suda u Mitrovici/Mitrovicë, kojim je predsedavala sudija Franciska Fiser,138 dana 13. oktobra 2015. godine otvoren je glavni pretres u predmetu Tužilac protiv Milaima Zeka i Rrustema Rukollija, a po optužnici Specijalnog tužilaštva od 23. aprila 2014. godine139. Glavni pretres je otvoren nakon okončanja postupka ocene optužnice, koji se odvijao tokom 2014. godine. Ovaj postupak je FHP Kosovo predstavio u svom godišnjem izveštaju za 2014140. U izveštaju jedno nedostaju prezentacija i ocena odluke Apelacionog suda od 25. septembra 2014. godine, koju FHP Kosovo nije posedovao u fazi priprema godišnjeg izveštaja za 2014. godinu. Apelacioni sud je u ovom slučaju postupao po žalbi optuženog Zeke na rešenje Osnovnog suda u Mitrovici/Mitrovicë od 30. jula 2014. godine, kao i po žalbi Specijalnog tužioca na isto rešenje.

Apelacioni sud je rešenjem od kraja septembra meseca 2014. godine odbacio kao neosnovanu žalbu optuženog Zeke, koji je prigovarao osnovanosti dokaza kojima je raspolagala optužba, predlažući odbacivanja optužnice. Ovaj sud se izjasnio i o žalbi Specijalnog tužioca, koji je osporavao rešenje Osnovnog suda u Mitrovici/Mitrovicë, a kojim je iskaz optuženog Zeke pred tužiocem od 24. oktobra 2013. godine proglašen neprihvatljivim dokazom. Prema tužiocu, dokazi tužilaštva su prihvatljivi i pribavljeni su na zakonom predviđen način. Apelacioni sud je, na-kon ocena navoda u žalbama, našao da žalba optuženog nije podržana dodatnim dokazima, kao i da su okolnosti na koje se on poziva u žalbi razmotrene od strane prvostepenog suda, prilikom donošenja rešenja o optužnici. Drugostepeni sud nije prihvatio ni navode žalbe tužioca, koji je predložio da se izjava optuženog Zeke iz istrage prihvati kao dokaz kojim se može potvrditi da je tužilac osumnji-čenog upozorio na zakonom predviđen način u pogledu njegovih prava. Prema drugostepenom sudu, dokazi su prihvatljivi ili nisu prihvatljivi, što je za ovaj sud

[138] Članovi sudskog veća: Arkadiusz Sadek i Vladimir Mikula. Postupkom ocene dokaza i op-tužnice rukovodio je međunarodni sudija Petar Stoitsev, koji je ujedno i doneo rešenje po op-tužnici. FHP Kosovo nema službenih informacija da li je sudija Stoitsev okončao misiju sudije pri EULEKS-u ili je do zamene sudije došlo iz drugih razloga.

[139] Optuženi Zeka i Rukolli se navedenom optužnicom terete da su u saučesništvu počinili krivična dela: povreda tajnosti postupka, predviđeno i kažnjivo članom 400 stav 2 KZRK, kao i ometanje dokazivanja ili tajnosti postupka u pokušaju, predviđeno i kažnjivo 394 stav 1 tačka 1.7, u vezi sa članom 28 KZRK .

[140] Godišnji izveštaj FHP Kosovo za 2014. nalazi se na Internet stranici FHP Kosovo: http://hlc-kosovo.org/?wpdmdl=3983.

{ 243 }

bilo dovoljno da žalbe stranaka oceni kao neosnovane i potvrdi rešenje prvoste-penog suda po optužnici.

Nakon pomenute odluke Apelacionog suda da se po optužnici Specijalnog tužilaš-tva može otvoriti glavni pretres, predsednik Osnovnog suda u Mitrovici/Mitrovicë je odredio sudsko veće koje će odlučivati po istoj. Za predsednika sudskog veća u predmetu Tužilac protiv Milaima Zeke i Rrustema Rukollija određen je međunarod-ni sudija Vidar Stensland, a za članove veća međunarodne sudije Franciska Fiser i Iva Nikšić. Odbrana optuženog Rukollija prigovarala je ovom sastavu veća, predla-gala izuzeće iz sudskog veća međunarodnih sudija Vidara Stenslanda i Ive Nikšić, sa obrazloženjem da su bili u sastavu pretresnih veća u slučajevima Drenica 1 i Drenica 2. Prema oceni odbrane, navedene sudije su učestvovale u oceni dokaza pomenutih slučajeva, što dovodi u sumnju njihovu objektivnost i nepristrasnost.

Rešenjem predsednika Osnovnog suda u Mitrovici/Mitrovicë od 3. septembra 2015. godine, kao članovi pretresnog veća u predmetu su određene međunarodne sudije Franciska Fiser u svojstvu predsednika pretesnog veća, a međunarodne su-dije Vladimir Mikula i Arkadiusz Sedek kao članovi veća.

U toku prvog dana zasedanja suda u okviru glavnog pretresa, održanog 13. okto-bra 2015. godine, odbrana jednog od optuženih prigovarala je teritorijalnoj nad-ležnosti Osnovnog suda u Mitrovici/Mitrovicë. Prema ovom prigovoru, za odluči-vanje u ovom predmetu nadležan je sud u Srbici/Skenderaj, kao mesno nadležan. Sudsko veće je odbilo zahtev odbrane, navodeći pored ostalog da je sud u Srbici/Skenderaj odeljenje Osnovnog suda u Mitrovici/Mitrovicë. U toku istog dana, pročitana je optužnica po kojoj su se optuženi izjasnili da nisu krivi. Stranke u po-stupku su iznele svoja uvodna izlaganja, kojima su pojasnili svoje stavove i navode u vezi sa optužnicom.

Do kraja izveštajnog perioda, sudsko veće je u ovom predmetu zasedalo šest (6) dana. Tokom njih je saslušano pet (5) svedoka predloženih od strane tužilaštva. Jedan (1) od ovih svedoka je svedočio u toku dva (2) zasedanja suda kao anonimni svedok, putem video-konferencijske veze. Sud je dva (2) svedoka pozvao po služ-benoj dužnosti. On su bili saslušani na zasedanju koje je bilo zatvoreno za javnost. Takođe, i u toku zasedanja na kojima je pristup javnosti bio dozvoljen, pojedini delovi su bili zatvarani za javnost.141

Optužnicu su u toku pretresa zastupali tužioci Specijalnog tužilaštva Romulo Ma-teus i Paul Flynn.

[141] Posmatračima FHP Kosovo, nije bilo dozvoljeno prisustvo na ovim zasedanjima.

{ 244 }

Pojedinim zasedanjima suda prisustvovali su i predstavnici švedske ambasade na Kosovu, jer optuženi Zeka ima dvojno državljanstvo.

Nastavak glavnog pretresa je najavljen je za 2. februar 2016, kada se očekuje saslu-šanje pojedinih svedoka optužbe. Inače se Zeka i Rukolli po optužnici Kancelarije tužilaštva EULEKS-a (br. 90/13 od 23. aprila 2014. godine) terete da su u saizvršilaštvu počinili krivično delo po-vreda tajnosti postupka142. Navedeno delo su počinili u periodu od 14. jula do 31. oktobra 2013. godine, kada su bez saglasnosti nadležne pravosudne institucije publikovali informacije vezane za identitet pojedinih anonimnih svedoka, odno-sno lica koja su u tom periodu bila pod zaštitnim merama u određenim krivičnim postupcima.

Specijalno tužilaštvo optužene takođe tereti za krivično delo pokušaj ometanja dokazivanja ili službenog postupka143. Optuženi Zeka je preko svog branioca 29. maja 2014. godine uložio prigovor na dokaze kojima je optužnica podržana. Postupajući po prigovoru i zahtevu branioca optuženog Zeke, Osnovni sud u Mi-trovici/Mitrovicë je rešenjem od 30. jula 2014. godine delimično prihvatio ovaj prigovor. Izjava optuženog od 24. oktobra 2013. godine je proglašena neprihvat-ljivim dokazom i izdvojena je iz spisa predmeta, dok su ostali dokazi proglašeni prihvatljivim. Zahtev branioca optuženog Zeke za odbacivanjem optužnice je od-bijen kao neosnovan.

Optuženi Zeka, kao i Specijalno tužilaštvo, uložili su žalbe na rešenje Osnovnog suda u Mitrovici/Mitrovicë. Apelacioni sud je, postupajući po žalbama, doneo na-pred pomenutu odluku.

[142] Predviđeno i kažnjivo prema članu 400 stav 2 KZRK i kao pokušaj ometanja dokazivanja ili službenog postupka, predviđeno i kažnjivo prema članu 394 stav 1 tačka 1.7, u vezi sa članom 28 KZRK.

[143] Predviđeno i kažnjivo članovima 28 i 394 stavovi 1 i 1.7 KZRK.

{ 245 }

3. Žalbeni postupak

3.1. Slučaj Ivan Radivojević

Apelacioni sud u mešovitom žalbenom veću kojim je predsedavala međunarodni sudija Hajnalka Veronika Karpati144 je 24. marta 2015. godine doneo presudu ko-jom je kao neosnovana odbijena žalba okrivljenog Ivana Radivojevića na presudu Osnovnog suda u Prištini/Prishtinë (PKR 055/13) od 12. februara 2014. godine. Sud je po službenoj dužnosti preinačio navedenu presudu u pogledu odluke o ka-zni i osuđenom je izrekao kaznu zatvora u trajanju od šest (6) godina za krivično delo ratni zločin protiv civilnog stanovništva145. Radivojević je kažnjen zato što je, za vreme unutrašnjeg oružanog sukoba na Kosovu, dana 26. marta 1999. godine na autobuskoj stanici u Kosovu Polju/Fushë Kosovë (mesto zvano “Raskrsnica”), delujući u svojstvu pripadnika rezervnog sastava policije Srbije, u saučesništvu sa najmanje deset drugih pripadnika pomenutih snaga, povredio telesni integritet i zdravlje oko 40 muškaraca, civila koji nisu učestvovali u sukobu (uključujući i Bujara Bajramija, Hakiju Bajramija i Dauta Bogujevcija).

Žalbeni sud je osuđenom u izrečenu presudu uračunao vreme provedeno u pri-tvoru. Prvostepena presuda je u preostalom delu potvrđena. Ona je ujedno posta-la i pravosnažna.

Tok krivičnog postupkaKrivični postupak protiv osuđenog Radivojevića pokrenut je nakon izjava poje-dinih članova porodica žrtava datim istražnim organima o maltretiranjima i bati-nanjima koja su kao meštani Kosova Polja/Fushë Kosovë preživeli 26. marta 1999. godine, prilikom njihovog pokušaja da iz bezbednosnih razloga napuste grad, kao i o nestanku Hakije Bajramija. Službena istraga povodom događaja od 26. marta pokrenuta je protiv osuđenog Radivojevića 14. novembra 2012. godine. U toku istrage saslušan je određeni broj svedoka, očevidaca i žrtava maltretiranja koje su oni ili njihovi članovi porodice preživeli krajem marta 1999. godine.

[144] Članovi žalbenog veća: međunarodni sudija Elka Filcherova-Ermenkova, sudija Apelacionog suda Fillim Skoro.

[145] Predviđenim i kažnjivim članovima 22 i 142 KZ SFRJ, trenutno kažnjivim prema članovima 31 i 152 KZRK, povredom zajedničkog člana 3 Ženevskih konvencija od 12. avgusta 1949. godine, članova 4 i 5 (1) Drugog dodatnog protokola od 8. juna 1977. godine, kojima su dopunjene Ženevske konvencije iz 1949. godine, kao i međunarodnih propisa na snazi kojima je regulisano pitanje unutrašnjeg sukoba.

{ 246 }

Specijalni tužilac SPRK146, nakon sprovedene istrage protiv Radivojevića, podi-gao je protiv njega optužnicu 24. septembra 2013. godine za izvršenje krivičnog dela ratni zločin protiv civilnog stanovništva. Optuženom je stavljeno na teret da je u svojstvu pripadnika srpske rezervne policije i u saučesništvu sa najmanje još desetoro drugih članova različitih srpskih snaga, navedenog datuma u Kosovu Polju/Fushë Kosovë kod autobuske stanice, učestvovao u maltretiranju okuplje-nih civila. Time je on, prema optužnici, narušio telesni integritet i zdravlje oko 40 albanskih civila-muškaraca (uključujući Bujara Bajramija, Dauta Bogujevcija i Hakiju Bajramija).147 Optužnica je narednog dana dostavljena sudu. Postupajući u svojstvu sudije pojedinca148, međunarodni sudija Malcolm Sim-mons je u zakonom predviđenom roku, dok se okrivljeni nalazi u pritvoru149, dana 9. oktobra 2014. godine održao sednicu prvog saslušanja po optužnici. U toku sednice, pored obelodanjivanja i provere dokaza tužilaštva, razmatrani su zakoni-tost i osnovanost optužnice, kao i dokaza kojima je ona podržana.

U toku postupka ocene optužnice, okrivljeni se po istoj izjasnio da nije kriv. Okrivljeni i njegova odbrana nisu prigovarali dokazima na kojima je optužnica zasnovana, niti su zahtevali njeno odbacivanje. Time je bio okončan postupak ocenjivanja optužnice i dokaza kojima je podržana.

Pripremnim ročištem, održanim 15. januara 2014. godine pred mešovitim sud-skim većem Osnovnog suda u Prištini/Prishtinë, otvoren je glavni pretres u pred-metu Tužilac protiv Ivana Radivojevića. Uključujući sednicu prvog saslušanja po optužnici, tokom pretresa sudsko veće je zasedalo devet (9) sudskih dana i saslu-šano je pet (5) svedoka tužilaštva. Uz saglasnost stranaka, u toku zasedanja veća pročitane su i izjave dva svedoka tužilaštva iz ranijih faza postupka sa obrazlo-ženjem da ovi svedoci ne žive više na Kosovu, kao i da bi njihovo neposredno saslušanje ili svedočenje putem video-konferencijske veze uticalo na tok odvijanja glavnog pretresa, tokom kojeg se okrivljeni nalazio u pritvoru. Shodno odredba-ma Zakona o krivičnom postupku150, sud prilikom donošenja presude nije zasno-

[146] Međunarodni tužilac Maurizio Salustro.[147] Hakiju Bajramija njegova porodica više nikada nije videla. Njegovo telo pronađeno je 2000.

godine u masovnoj grobnici na Dragodanu u Prištini/Prishtinë.[148] Nakon ocene optužnice da ista ispunjava zakonske uslove da se po istoj otvori glavni pretres,

međunarodni sudija Simmons je predsedavao mešovitim pretresnim većem pred kojim je održan glavni pretres pred Osnovnim sudom u Prištini/Prishtinë. U sastavu veća su još bili međunarodni sudija Manuel Soares i sudija Osnovnog suda u Prištini/Prishtinë Faik Hoxha.

[149] Član 242 stav 5 KZRK: Ako se okrivljeni nalazi u sudskom pritvoru, prvo saslušanje se održava prvom prilikom, ali u roku od 15 dana od dana podizanja optužnice.

[150] Članom 338 ZKP predviđena je procedura čitanja izjava iz ranijih faza postupka: http://www.assembly-kosova.org/common/docs/ligjet/Zakonik%20o%20krivicnom%20postupku.pdf

{ 247 }

vao svoju odluku na izjavama svedoka koji nisu bili neposredno saslušani u toku glavnog pretresa, te koje okrivljeni i njegova odbrana nisu imali mogućnosti da suoče sa svojim pitanjima. Okrivljeni i njegova odbrana u toku pretresa nisu iskoristili pravo ili nisu mogli da obezbede svedoke koji bi potvrdili alibi okrivljenog ili navode odbrane. Okrivljeni je u svom iskazu pred pretresnim većem osporavao navode optužbe i bilo kakvu povezanost sa krivičnim delom kojim se teretio.

Mešovito sudsko veće je, nakon izvedenih predloženih dokaza i iznošenja završ-nih argumenata stranaka u postupku, 12. februara 2014. godine donelo presudu, oglasivši okrivljenog Radivojevića krivim za izvršenje krivičnog dela ratni zločin protiv civilnog stanovništva151 i izreklo mu je kaznu zatvora u trajanju od osam (8) godina. Vreme provedeno u sudskom pritvoru obuhvaćeno je izrečenom kaznom. Posebnim rešenjem, Radivojeviću je pritvor produžen do pravosnažnosti presu-de152.

Tok žalbenog postupka Na presudu Osnovnog suda kojom je oglašen krivim i kažnjen kaznom zatvora, Radivojević se žalio preko svoje odbrane, pozivajući se na sve osnove predviđene Zakonom o krivičnom postupku153. On se ovom prilikom posebno osvrnuo na nepodudarnosti u iskazima svedoka na kojima je prvostepeni sud zasnovao svoju odluku, sa predlogom drugostepenom sudu da ukine prvostepenu presudu i slu-čaj vrati prvostepenom sudu na ponovno razmatranje i odlučivanje. Takođe je za-traženo da se Radivojeviću ukine pritvor i omogući mu se da se brani sa slobode. Specijalni tužilac je u odgovoru na žalbu branioca osporio navode žalbe sa predlo-gom da se žalba okrivljenog i njegovog branioca odbaci kao neosnovana a presuda Osnovnog suda potvrdi. Apelacioni tužilac, u mišljenju povodom žalbe branioca i odgovora Specijalnog tužioca, podržao je odgovor tužioca.

Postupajući po žalbi branioca okrivljenog, Apelacioni sud je nakon održane sed-nice žalbenog veća, analize toka postupka i dokaza našao da izvedeni dokazi daju dovoljno pouzdanu i verodostojnu osnovu u vidu izjava svedoka da je okrivljeni kritičnog dana bio na mestu zločina. Navodi u žalbi odbijeni su kao neosnovani, kao i tvrdnje odbrane o zastarelosti jer ratni zločini ne zastarevaju. Žalbeno veće je po službenoj dužnosti, a nakon razmatranja odluke o kazni i zakonskih odred-

[151] Vidi fusnotu 139.[152] Detalji i stavovi o prvostepenoj presudi su izneti u saopštenju FHP Kosovo od 19. februara 2014.

godine, u godišnjem izveštaju FHP Kosovo za 2014. godinu, kao i u analizi žalbenog postupka, a koji se mogu naći na službenoj stranici FHP Kosovo: www.hlc-kosovo.org.

[153] Bliže opisanim u članu 383 ZKPK (Zbog bitne povrede krivičnog postupka, povrede krivičnog zakona, pogrešnog ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, odluke o krivičnim sankcijama).

{ 248 }

bi kojima je regulisano pitanje sankcionisanja ratnih zločina, optuženom izreklo kaznu zatvora u trajanju od šest (6) godina, kao odgovarajuću kaznu za krivično delo kojim se okrivljeni tereti, imajući u vidu sve relevantne okolnosti, kao i svrhu kažnjavanja.

3.2. Slučaj Valon Jashari i drugi

Odlučujući po žalbama okrivljenih154 i njihovih branilaca u drugostepenom po-stupku u predmetu Tužilac protiv Valona Jasharija i drugih, Apelacioni sud (u mešovitom veću kojim je predsedavala međunarodni sudija Elka Ficherova-Er-menkova155), nakon javnih sednica žalbenog veća održanih 17. aprila i 15. maja 2015. godine, u pismeno obrazloženoj presudi od 1. jula 2015. godine je: - odbio kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenih Valona Jasharija, Skendera Jasharija, Gazmenda Lakna, Gazmenda Xhemshirija, Muhameda Aliua, Skendera Selmanija, Envera Musollija, Abdullaha Zogaja i Jetona Shabanija, kao i okrivlje-nih Valona Jasharija i Gazmenda Xhemshirija, koje su bile podnete na presudu Osnovnog suda u Gnjilanu/Gjilan (KTZ/PKR.br. 53/13) od 16. oktobra 2013156;- delimično usvojio žalbu branioca okrivljenog Qëndrima Rexhaja na navedenu presudu i ovom optuženom je izrekao jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od četiri (4) godine. U ostalom delu žalba Rexhajevog branioca odbijena je kao ne-osnovana;- po službenoj dužnosti izmenio presudu Osnovnog suda u Gnjilanu/Gjilan od 16. oktobra 2013. u odnosu na okrivljene Valona i Skendera Jasharija, Gazmenda Xhemshirija i Envera Musollija. Okrivljeni Valon Jashari je od strane drugoste-penog suda oglašen krivim za izvršenje krivičnih dela izvršenje dela terorizma157 i organizovanje terorističkih grupa158, za koja mu je izrečena jedinstvena kazna zatvora u trajanju od osam (8) godina. Zbog odustanka tužioca, optužba protiv ovog okrivljenog u odnosu na krivično delo nedozvoljeno nošenje i posedovanje oružja159 je odbačena. Okrivljeni Skender Jashari je oglašen krivim za krivična

[154] Valon Jashari, Skender Jashari, Gazmend Lakna, Gazmend Xhemshiri, Qëndrim Rexhaj, Mau-hamet Aliu, Skender Selmani, Enver Musolli, Abdulah Zogaj i Jeton Shabani.

[155] Članovi žalbenog veća: međunarodni sudija Willem Brouwer i domaći sudija Fllanza Kadiu. [156] Kojom su okrivljeni oglašeni krivim za izvršenje krivičnih dela: izvršenje terorizma, organizaci-

ja u terorističkoj grupi, učestvovanje u terorističkoj grupi, neovlašćeno vlasništvo, kontrola ili posedovanje oružja, nezakonito snabdevanje i prodaja oružja, kao i upotreba oružja.

[157] Predviđenog i kažnjivog članom 136, stav 1, u vezi sa članom 135 (1.10) KZRK.[158] Predviđenim i kažnjivim članom 113, stav 1 KZK. [159] Predviđenim i kažnjivim članom 328 KZK.

{ 249 }

dela izvršenje dela terorizma160 i učestvovanje u terorističkoj grupi161, za šta mu je izrečena jedinstvena kazna zatvora u trajanju od šest (6) godina i šest (6) meseci. Optužba protiv ovog okrivljenog u odnosu na krivično delo nedozvoljeno noše-nje i posedovanje oružja je odbačena, takođe zbog odustanka tužioca. Okrivljene Gazmenda Xhemshirija i Envera Musollija je drugostepeni sud oglasio krivim za krivična dela izvršenje dela terorizma i učestvovanje u terorističkoj grupi, izrekavši im kazne zatvora u trajanju od pet (5) godina i šest (6) meseci.

Drugostepeni sud je okrivljenima u izrečene kazne uračunao vreme provedeno u pritvoru. Okrivljeni su istom odlukom oslobođeni plaćanja troškova krivičnog postupka u skladu sa članom 453 stav 4 ZKPK162.

U preostalom delu je presuda Osnovnog suda u Gnjilanu/Gilan, kao prvostepene sudske instance, potvrđena. Tok krivičnog postupkaPrve istražne radnje povodom događaja koji su se odigrali 17. maja, 28. juna i 7. oktobra 2012. godine u blizini policijskog punkta koji se nalazi u blizini sela Do-brasin, opština Bujanovac (na teritoriji Srbije nedaleko od granice Kosova sa Srbi-jom), obavljene su odmah nakon prvog napada na ovaj punkt. Rešenjem tužioca otvorena je službena istraga protiv pojedinih okrivljenih. Tokom nje su preduzete određene istražne radnje, koje su se uglavnom svodile na prisluškivanje među-sobnih telefonskih razgovora između osumnjičenih, kontrole i pretresa određenih lokacija, kuća ili mesta boravka osumnjičenih. Tokom ovih pretresa, pronađeni su pismeni dokazi i materijali koji su se odnosili na aktivnosti pripadnika grupe. U toku istražnog postupka došlo je do proširenja istrage u odnosu na druga lica, za koja je postojala osnovana sumnja da su uzela učešće u napadima na policijski pu-nkt kod Dobrasina. Prema tužilaštvu, istraga je pokazala da su osumnjičeni uglav-nom bili pripadnici grupe „Lëvizja e Lirisë“ (Pokret za slobodu), koja je preko svojih saopštenja objavljenih preko interneta preuzela odgovornost za napade na punkt srpske policije u Dobrasinu od 17. maja, 28. juna i 7. oktobra 2012. godine.

Specijalno tužilaštvo je 20. februara 2013. godine podiglo optužnicu163 kojom je desetorici okrivljenih stavljeno na teret izvršenje više krivičnih dela počinjenih u napred navedenom periodu, koja su bila vezana za njihove „terorističke aktivno-[160] Vidi fusnotu 151.[161] Predviđenim i kažnjivim članom 113, stav 3 KZK.[162] Član 453, stav 4 ZKPK: U odluci kojom rešava o troškovima, sud može osloboditi okrivljeno lice

od dužnosti da nadoknadi u celini ili delimično troškove krivičnog postupka iz člana 450, stav 2, tačka 2.1 do 2.6 ovog zakona, ako bi njihovim plaćanjem bilo dovedeno u pitanje izdržavanje okrivljenog ili lica koje je ono dužno da izdržava...

[163] Međunarodni tužilac Maurizio Salustro.

{ 250 }

sti“, pokušaje prinude pripadnika albanske nacionalnosti da napuste svoja radna mesta u pojedinim institucijama Srbije, te prinuđivanja međunarodne javnosti da pošalje svoje posmatrače u region. Okrivljeni su se takođe teretili da su krivič-na dela počinili u saradnji sa drugim učesnicima grupe koja se predstavljala kao „Lëvizja e Lirisë“.164

Postupak ocene optužnice obavljen je od strane predsednika sudskog veća, me-đunarodnog sudije Arkadiusza Sadeka, koji je kasnije rukovodio i glavnim pre-tresom. On je rešenjem od 8. maja 2013. godine ocenio neosnovanim zahteve o odbacivanju optužnice i priloženih dokaza. Okrivljeni i branioci su u zakonskom roku uložili žalbe na ovo rešenje predsednika sudskog veća, koje je Apelacioni sud odbacio kao neosnovane rešenjem od 12. juna 2013. godine. Na taj način, optuž-nica je stupila na pravnu snagu.

Pred mešovitim većem Osnovnog suda u Gnjilanu/Gjilan kojim je predsedavao sudija Sadek165, dana 25. juna 2013. godine otvoren je glavni pretres u predmetu Tužilac protiv Valona Jasharija i drugih. Sudsko veće je tokom glavnog pretresa za-sedalo ukupno petnaest (15) dana. Tokom pretresa, saslušana su dva (2) svedoka i tri (3) veštaka–balističara koji su predloženi od strane tužilaštva. Takođe su sa-slušana dva (2) svedoka odbrane i izvedeni su materijalni dokazi. Pojedini okriv-ljeni su dali svoje iskaze pred sudom u svojstvu svedoka (braća Jashari, Lakna, Xhemshiri, Aliu i Musolli). Ostali okrivljeni nisu imali primedbi na vlastite iskaze iz ranijih faza postupka. Stranke u postupku, kao i pojedini okrivljeni, izneli su na kraju svoje završne argumente.

Presudom od 16. oktobra 2013. godine, sud je sve optužene oglasio krivim za izvr-šenje krivičnih dela koja su im optužnicom stavljena na teret i za njih su im izreče-ne kazne zatvora u trajanju od dve (2) godine i dva (2) meseca do devet (9) godina:

- Valonu Jashariju je za krivična dela vršenje terorizma i organizovanje terorističke grupe izrečena jedinstvena kazna zatvora u trajanju od devet (9) godina i novčana kazna u iznosu od 1.000 evra.

- Skenderu Jashariju je za krivična dela vršenje terorizma i učestvovanje u terori-stičkoj grupi izrečena jedinstvena kazna zatvora u trajanju od osam (8) godina;

[164] Detalji o krivičnim delima koja su okrivljenima stavljena na teret mogu se naći u analizi pr-vostepene presude objavljene na službenoj internet stranici HLC Kosovo: http://hlc-kosovo.org/?p=3708, kao i u godišnjem izveštaju za 2013, koji se takođe može naći na Internet adresi FHP Kosovo: http://hlc-kosovo.org/?wpdmdl=1678.

[165] Članovi sudskog veća: međunarodni sudija Franciska Fiser i sudija Osnovnog suda u Gnjilanu/Gjilan, Emine Salihu.

{ 251 }

- Gazmendu Lakniju, Qëndrimu Rexhaju, Muhametu Aliu, Skenderu Sulejmaniju i Abdullahu Zogaju su za krivična dela vršenje terorizma i učestvovanje u terori-stičkoj grupi svakom pojedinačno izrečene jedinstvene kazna zatvora u trajanju od pet (5) godina i šest (6) meseci;

- Gazmendu Xhemshiriju i Enveru Musoliju je za krivična dela vršenje terorizma i učestvovanje u terorističkoj grupi izrečena jedinstvena kazna zatvora u trajanju od šest (6) godina i šest (6) meseci; - Jetonu Shabaniju je za izvršenje krivičnih dela neovlašćeno vlasništvo, kontrola, posedovanje ili upotreba oružja166 i neovlašćena nabavka i prodaja oružja167 izreče-na jedinstvena kazna zatvora u trajanju od dve (2) godine i dva (2) meseca.

Nakon odustanka specijalnog tužioca u toku glavnog pretresa održanog dana 26. septembra 2013. godine, sud je primenom člana 363, stav 1, tačka 1.1 ZKPRK168 doneo odbijajuću presudu u odnosu na optužene Valona Jasharija, Skendera Jas-harija, Qëndrima Rexhaja i Jetona Shabanija u odnosu na krivična dela po više tačaka optužnice obuhvaćena članom 3, stav 1.1.10 i 1.2.5 Zakona o amnestiji169.

Na osnovu dokaza izvedenih na glavnom pretresu, dokaza pribavljenih tzv. tehnič-kim merama (prisluškivanje telefonskih razgovora vođenih između okrivljenih i drugih nepoznatih lica), materijalnih dokaza predloženih od strane stranaka i iska-zima i nalazima veštaka-balističara, sud je utvrdio da su okrivljeni bili pripadnici organizovane terorističke grupe koja je imala organizacionu strukturu, statut, pečat, oružje i koja je nakon preduzimanja pojedinih akcija preuzimala odgovornost za izvršene napade. Prema presudi, okrivljeni nisu imali istu ulogu u grupi. Otuda i razlike u izrečenim kaznama. Presudom je istaknuto da su prilikom odmeravanja kazne prema okrivljenima primenjeni zakoni koji su bili blaži za izvršioce.

Posebnim rešenjem suda, okrivljenima Valonu i Skenderu Jashariju, Gazmen-du Lakniju, Gazmendu Xhemshiriju i Enveru Musolliju, svakom pojedinačno je produžena mera pritvora do pravosnažnosti presude. Okrivljenima Qëndrimu Rexhaju, Muhamedu Aliju, Skenderu Selmaniju i Abdullahu Zogaju produžena je mera kućnog pritvora. Optuženom Jetonu Shabaniju pritvor je zamenjen kućnim pritvorom.

[166] Predviđenim i kažnjivim članom 328 KZK, takođe predviđenim članom 374 KZRK.[167] Predviđenim i kažnjivim članom 327 KZK, takođe predviđenim članom 372 KZRK, kojim je

predviđeno donošenje odbijajuće presude u slučaju odustanka tužioca od gonjenja.[168] Zakon o krivičnom postupku Republike Kosovo koji je stupio na snagu 1. januara 2013. godine. [169] Zakon o amnestiji Kosova od 11. jula 2013. godine stupio je na snagu dekretom predsednice

Kosova Atifete Jahjaga od 18. septembra 2013. godine.

{ 252 }

Tok žalbenog postupkaNa presudu Osnovnog suda u Gnjilanu/Gjilan od 16. oktobra 2013. godine, brani-oci okrivljenih uložili su žalbe po svim osnovama predviđenim članom 384, stav 1 ZKPK (bitne povrede Zakona o krivičnom postupku, pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, povrede Krivičnog zakona, kao i odluke o krivičnoj sankciji). Žalbe na odluku prvostepenog suda podneli su i pojedini okrivljeni. Tužilac je, osporavajući navode okrivljenih, uložio odgovor na žalbe branilaca, dok je apelacioni tužilac u svom predlogu drugostepenom sudu podržao odgovor tužioca.

Žalbe optužene strane i njene odbrane su se uglavnom odnosile na okolnosti da je prvostepena presuda neosnovana, neprecizna i zasnovana na neprihvatljivim dokazima, kao i da nije utvrđeno da su okrivljeni posedovali oružje. Takođe je istaknuto da su dispozitivi presude kontradiktorni sa obrazloženjem iste, kao i da u toku glavnog pretresa nisu izvedeni dokazi kojima bi se potvrdile radnje okrivljenih koje predstavljaju krivično delo, odnosno da se te radnje ne mogu kvalifikovati kao teroristički akti.

Postupajući po žalbama okrivljenih i njihovih branilaca, Apelacioni sud je u okvi-ru žalbenog postupka zakazao javnu sednicu žalbenog veća 17. aprila 2015. godi-ne. Mešovitim žalbenim većem je predsedavala međunarodni sudija Filcheva-Er-menkova. Nakon otvaranja sednice, jedan od okrivljenih, Skender Jashari, prigovorio je sastavu žalbenog veća u pismenoj formi. On je istakao da je žalbeno veće jed-nostrano jer njime rukovodi sudija koji dolazi iz jugoistočne Evrope, odnosno Bugarske, kao i da bi prema Zakonu o izmenama kompetencija Evropske misije za vladavinu prava na Kosovu170 žalbeno veće trebalo biti sastavljeno u većini od domaćih sudija. Kako okrivljeni nije mogao da obrazloži i navede razloge zašto smatra da je veće jednostrano i podložno uticajima, njegov zahtev je od strane ovog veća odbijen. Okrivljeni Jashari, koji se nalazio u pritvoru, pre održavanja sednice žalbenog veća otkazao je poverenje advokatu koji ga je do tada zastupao. Radi obezbeđivanja branioca optuženom (koji se tereti za delo za koje je odbrana obavezna), žalbeno veće je odlučilo da po njegovoj žalbi odlučuje na posebnom zasedanju žalbenog veća.

Žalbeni postupak u odnosu na ostale optužene je u toku ove sednice nastavljen po redovnoj proceduri. Predsednica žalbenog veća je u svojstvu sudije izvestioca u nastavku sednice upoznala veće i prisutne o dotadašnjem krivičnom postupku u odnosu na optužene, izuzev dela koji se odnosi na Skendera Jasharija. Stranke u

[170] Zakon nr. 04/L-273.

{ 253 }

postupku su iznele svoje stavove povodom žalbi okrivljenih i njihovih branilaca. Apelacioni tužilac je u svom usmenom obraćanju pred žalbenim većem podržao odgovor specijalnog tužioca na žalbe optužene strane i njene odbrane, predlažući odbijanje žalbi okrivljenih.

Branioci okrivljenih su u nastavku zasedanja žalbenog veća ostali pri svojim pi-smenim navodima. Oni su od žalbenog veća tražili da analizira žalbene navode, osporavajući dokaze izvedene u prethodnom krivičnom postupku. Takođe, pred-ložili su da Apelacioni sud, nakon analize dokaza, modifikuje presudu prvostepe-nog suda i okrivljenima izrekne blaže kazne ili da im se za preostali deo izrekne uslovna osuda, jer se okrivljeni dugo vremena nalaze u pritvoru. Bilo je i predloga da se presuda Osnovnog suda u Gnjilanu/Gjilan ukine i predmet vrati prvostepe-nom sudu na ponovno odlučivanje i da se za to vreme okrivljenima, koji se nalaze u pritvoru, isti ukine.

Sednica žalbenog veća u istom sastavu nastavljena je 15. maja 2015. godine. Njoj su prisustvovali samo pojedini okrivljeni. Okrivljeni Skender Jashari je priveden i od strane drugostepenog suda određen mu je branilac po službenoj dužnosti, što je okrivljeni odbio. Ponovo je prigovorio sastavu žalbenog veća, odbijajući da učestvuje u nastavku postupka, bez obzira kakvu će odluku sud u odnosu na njega doneti.

Nakon debate sa strankama u postupku, žalbeno veće je odlučilo da žalbeni postu-pak nastavi primenom člana 53, stav 4 ZKPK171. U nastavku ovog dela postupka izloženo je kretanje postupka u odnosu na okrivljenog Skendera Jasharija, prezen-tirani su njegovi žalbeni navodi, žalba branioca koji ga je zastupao u ranijim fa-zama postupka, kao i predlog Apelacionog tužilaštva u pogledu ovog okrivljenog.

Okrivljeni su u svojim poslednjim obraćanjima sudu podržali žalbene navede, izjasnivši se da se ne osećaju krivim, što je prema njima potvrđeno i dokazima izvedenim pred pretresnim većem.

Prisutni su od strane predsednice žalbenog veća obavešteni da će o odluci suda biti obavešteni u zakonom predviđenom roku. Povodom prigovora na sastav žal-benog veća, sud je konstatovao da su, prema Zakonu o izmenama nadležnosti

[171] Član 53 stav 4 ZKPK: Lice može da se odrekne prava na pomoć branioca u slučajevima obav-ezne odbrane u skladu sa stavom 3 istog člana, ako je branilac zadržan da postupa kao advokat u pripravnosti sa zadatkom da savetuje okrivljeno lice tokom postupka; ukoliko okrivljeno lice povuče svoje odricanje, advokat u pripravnosti postaje branilac. Član 53 stav 3 ZKPK: Okrivlje-no lice može da se odrekne prava na angažovanje branioca, izuzev u slučajevima kada je odbra-na obavezna, ako je odricanje izjavljeno nakon jasnog i potpunog obaveštenja na njegovo pravo na odbranu.

{ 254 }

misije EULEKS-a, o slučajevima koji su u postupku nadležna da odlučuju veća sastavljena od većine sudija ove misije sve do okončanja krivičnog postupka. Iako ocenjene kao blagovremene i prihvatljive, žalbe okrivljenih su odbijene jer su oce-njene kao neosnovane.

Povodom tvrdnje odbrane i okrivljenih da je prvostepeni sud povredio odredbe kri-vičnog postupka, drugostepeni sud je našao da žalbama nije precizirano koji bi do-kazi mogli biti neprihvatljivi i iz kojih razloga. Tvrdnje okrivljenih u njihovim žal-bama da je prvostepena presuda neprecizna, kontradiktorna i nerazumljiva, Apela-cioni sud je odbio kao neosnovane. Ovaj sud se složio da prvostepena presuda nije detaljna, ali da sadrži sve elemente predviđene zakonom, kao što su detaljan opis odlučujućih činjenica i ocena dokaza na kojima je odluka zasnovana. Povodom pri-govora da prvostepeni sud nije obavio ocenu dokaza na način predviđen zakonom, žalbeni sud je nakon detaljne analize žalbenih navoda i dokaza zauzeo stav da nije bilo zakonskih povreda u konkretnom slučaju. Dokazi pribavljeni tokom istrage i izvedeni u toku glavnog pretresa preko osnovane sumnje potvrđuju da su okrivljeni počinili krivična dela za koja su oglašeni krivim, imajući u vidu ocenu i snagu do-kaza na kojima su zasnovani, zaključio je drugostepeni sud. Prema nalazima ovog suda, u konkretnom slučaju nije bilo povrede Krivičnog zakona od strane prvoste-penog suda, niti su utvrđene suprotnosti u oceni protivpravnih radnji okrivljenih. Na osnovu dokaza nesporno je utvrđeno da su okrivljeni delovali u saučesništvu i iz tih razloga Apelacioni sud je pozitivno ocenio odluku prvostepenog suda o izreče-nim kaznama, kao i njegove ocene o olakšavajućim i otežavajućim okolnostima, za koje je konstatovano da su obavljene na adekvatan način.

Apelacioni sud je, takođe, konstatovao da je prvostepeni sud prema dokazima iz spisa predmeta o radnjama okrivljenih mogao biti precizniji u kvalifikacijama, u realnom sticaju okolnosti, kao i da je mogao okrivljenima staviti na teret i druga krivična dela sa preciznijim opisom, za koja su zaprećene i teže kazne. Ove okol-nosti nisu korigovane od strane prvostepenog suda, a ni od strane drugostepenog suda, jer su se na presudu prvostepenog suda žalili samo okrivljeni. Primenom principa refomatio in peius, Apelacioni sud po službenoj dužnosti nije mogao da ide na njihovu štetu. On je, na osnovu postojećih činjenica, korigovao presudu samo u pogledu pravne zablude, izrekavši okrivljenima napred pomenute zatvor-ske kazne.

U odnosu na okrivljenog Qendrima Rexhaja, Apelacioni sud je delimično prihva-tio žalbu podnetu u njegovo ime, odnosno zbog postojanja olakšavajućih okol-nosti ublažio izrečenu kaznu zatvora.

Apelacioni sud je našao da će se izrečenim kaznama postići svrha kažnjavanja. Sud je posebnim rešenjem ukinuo meru kućnog pritvora optuženom Jetonu Sha-

{ 255 }

baniju, jer je u vreme održavanja sednice žalbenog postupka isti izdržao kaznu zatvora u trajanju od dve (2) godine i dva (2) meseca.

Troškovi krivičnog postupka u odnosu na sve optužene biće pokriveni iz sredsta-va suda. FHP Kosovo nalazi da su izrečene kazne adekvatne težini počinjenih krivičnih dela i veruje da će njima biti postignuta svrha zbog kojih su izrečene. 3.3. Slučaj Žarko Veselinović

Apelacioni sud, u mešovitom veću kojim je predsedavala međunarodni sudija Hajnalka Veronika Karpati172, presudom od 20. jula 2015. godine je kao neosnova-ne odbio žalbe obeju stranaka u postupku (tužilac i okrivljeni Žarko Veselinović), potvrđujući prvostepenu presudu Osnovnog suda u Mitrovici/Mitrovicë (K.br. 933/2013 od 10. jula 2014. godine) kojom je okrivljeni oglašen krivim za izvršenje krivičnog dela ometanje službenog lica u obavljanju službene dužnosti.173 Za ovo delo optuženom je izrečena kazna zatvora u trajanju od dvanaest (12) meseci.

Presuda je pravosnažna174. Tok krivičnog postupkaKancelarija Osnovnog tužilaštva u Mitrovici/Mitrovicë pokrenula je 29. jula 2013. godine službenu istragu protiv okrivljenog Žarka Veselinovića u pravcu krivič-nog dela neovlašćeno vlasništvo, kontrola ili držanje oružja175, koje je kod njega pronađeno 29. jula 2013. godine. Odlukom od 2. avgusta 2013. godine, tužilaštvo je u odnosu na okrivljenog proširilo istragu i za krivično delo pokušaj teškog ubi-stva176, koje se navodno dogodilo 14. avgusta 2010. godine.

Istraga u pravcu navedenih krivičnih dela bila je deo šire istrage protiv osum-njičenog Veselinovića i drugih lica, povodom više incidenata koji su se dogodili neutvrđenih datuma u decembru 2012. godine na severu Mitrovice/Mitrovicë.

[172] Članovi žalbenog veća: sudije Apelacionog suda Tonka Berisha i Xhevdet Abazi. [173] Predviđenim i kažnjivim članom 316, stavovi 1, 3 i 4 KZK. [174] FHP Kosovo je dosadašnji postupak protiv okrivljenog Veselinovića detaljno predstavio u svojim

godišnjim izveštajima za 2013. i 2014. godinu koju su dostupni na službenoj Internet stranici FHP Kosovo (http://hlc-kosovo.org/?wpdmdl=1678 i http://hlc-kosovo.org/?wpdmdl=3983).

[175] Predviđenim i kažnjivim članom 374, stav 1 KZK.[176] Predviđenim i kažnjivim članom 147, stav 1.10, u vezi sa članovima 20 i 23 KZK.

{ 256 }

Navedeno tužilaštvo je 24. oktobra 2013. godine177 podiglo optužnicu protiv Ve-selinovića, stavljajući mu na teret krivično delo neovlašćeno vlasništvo, kontrola ili držanje oružja. Prema optužnici, Veselinović je 29. jula 2013. godine u blizini benzinske pumpe TEAM Petrol u selu Rudare, bio u posedu vatrenog oružja (au-tomatski pištolj Češka zbrojavka CZ-85B).

Po ovoj optužbi, dana 13. novembra 2013. godine, održana je sednica prvog sa-slušanja. Okrivljeni Veselinović je prihvatio krivicu po ovoj optužbi ali je osporio optužbu u vezi sa pokušajem teškog ubistva.178

Usmenim rešenjem suda, postupak po ovim optužbama je bio odvojen.

Osnovni sud u Mitrovici/Mitrovicë je 20. novembra 2013. godine doneo presudu, kojom je okrivljenog Veselinovića oglasio krivim za izvršenje krivičnog dela ne-ovlašćeno vlasništvo, kontrola ili držanje oružja i izrekao mu je kaznu zatvora u trajanju od devet (9) meseci, koja se neće izvršiti ako okrivljeni u periodu od dve (2) godine ne počini novo krivično delo. Presuda je postala pravosnažna odlukom Apelacionog suda od 26. aprila 2014. godine koji je, postupajući po žalbi brani-laca okrivljenog, potvrdio presudu Osnovnog suda u Mitrovici/Mitrovicë od 20. novembra 2013. godine179.

Sud je po redovnoj proceduri nastavio postupak protiv Veselinovića po optužbi za krivično delo pokušaj teškog ubistva, zbog osnovane sumnje da je on 14. avgu-sta 2010. godine, upravljajući motociklom četvorotočkašem (Quad), pokušao da udari i liši života pripadnike Specijalne jedinice pri Odeljenju regionalne policije u Mitrovici, Avnija Tahirija i Fitima Salihua, koji su kritičnog dana obavljali služ-benu dužnost na regionalnom putu Leposavić - Mitrovica/Mitrovicë. Rešenjem od 16. decembra 2013. godine, sud je našao da je optužnica u preo-stalom delu osnovana i podržana dokazima. Sud je glavni pretres zakazao za 25. mart 2014. godine. Pretres nije otvoren zbog pritvaranja njegovih branilaca180. Iz tih razloga, optuženom je po službenoj dužnosti angažovan drugi advokat, kojeg je on nakon više odlaganja pretresa prihvatio da ga zastupa u nastavku prvostepe-nog postupka. Za krivično delo u pravcu kojeg je vođen krivični postupak protiv okrivljenog, zakonom je predviđena obavezna odbrana.[177] Međunarodni tužilac Neeta Amin. [178] Predviđeno i kažnjivo članom 147, stav 1.10, u vezi sa članom 20 i 23 KZK. [179] Do odlaganja sednica žalbenog veća Apelacionog suda, prema nezvaničnim saznanjima, došlo

je zbog pritvaranja branilaca okrivljenog, zbog osnovanje sumnje da su uticali na pojedine sve-doke slučaja, odnosno da su vršili pritisak na njih.

[180] Članovi Advokatske komore Kosova Faruk Korenica i Dejan Vasić, zbog osnovane sumnje u pravcu krivičnog dela ometanje dokaza ili službenog postupka u ovom predmetu.

{ 257 }

Nakon otklanjanja procesnih pretpostavki, glavni pretres po ovoj optužbi je služ-beno počeo pripremnim ročištem održanim 6. maja 2014. godine. Pretresno veće je u predmetu zasedalo deset (10) dana. Saslušano je devet (9) svedoka tužilaštva, kao i tri (3) svedoka odbrane. Obavljen je i uviđaj na licu mesta, a izvedeni su i materijalni dokazi predloženi od strane stranaka u postupku. Presudom Osnovnog suda u Mitrovici/Mitrovicë od 10. jula 2014. godine, okriv-ljeni Veselinović je oglašen krivim za izvršenje krivičnog dela pokušaj ometanja službenih lica u obavljanju službene dužnosti181, za koje mu je izrečena kazna zatvo-ra u trajanju od dvanaest (12) meseci. Istom presudom, Veselinović je oslobođen optužbi za krivično delo pokušaj teškog ubistva182. Na osnovu dokaza izvedenih u toku glavnog pretresa, sud nije našao da je okrivljeni kritičnog dana imao nameru da oštećene liši života, već samo da omete njihov rad.

Izrečena kazna pokriva vreme koje je okrivljeni po optužbama proveo u pritvoru i kućnom pritvoru.

Tok žalbenog postupkaStranke u postupku su blagovremeno uložile žalbe na presudu Osnovnog suda u Mi-trovici/Mitrovicë od 10. jula 2014. godine, kao i odgovore na žalbe suprotne strane.

Tužilac Kancelarije tužilaštva EULEKS-a u Mitrovici/Mitrovicë je presudi pr-vostepenog suda prigovorio zbog pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja i pred-ložio prekvalifikaciju krivičnog dela, koja po njemu ne odražava činjenično stanje. Tužilac je žalbom tvrdio da su dokazi izvedeni u toku glavnog pretresa potvrdili da je okrivljeni počinio krivično delo za koje se tereti. Prema tužiocu, brzina ko-jom je okrivljeni upravljao vozilom kritičnog dana, kada nije pokazao nameru da uspori ili da zaustavi vozilo, uprkos tome što je primetio univerzalno priznata obeležja policajaca, pokazuje njegovu nameru i odlučnost da ih udari, zanemaru-jući mogući ishod takvog ponašanja. Prema tužiocu, najteže posledice su izbegnu-te reakcijom policajaca, odnosno njihovim povlačenjem u stranu. Dokazi jasno pokazuju da je okrivljeni koristio svoje vozilo kao potencijalno oružje sa jedinim ciljem da udari i verovatno ubije dvojicu policajaca koji su obavljali svoju dužnost, zaključio je tužilac. On je u žalbi predložio da drugostepeni sud žalbu preinači i zadrži prvobitnu kvalifikaciju krivičnog dela.

Okrivljeni Veselinović je žalbom, koju je u njegovo ime sudu podneo njegov bra-nilac, osporio presudu Osnovnog suda u Mitrovici/Mitrovicë zbog povrede kri-

[181] Predviđenog i sankcionisanog članom 316, stavovi 1, 3 i 4 Krivičnog zakona Kosova (KZK), koji je bio na snazi u vreme izvršenja krivičnog dela.

[182] Predviđenim i kažnjivim članom 147, stav 1 (1.10), u vezi sa članom 20 KZK.

{ 258 }

vičnog zakona. U žalbi je navedeno da se okrivljeni kritičnog dana zaustavio jer je želeo da se raspita o robi i kamionu. U radnjama ima elemenata saobraćajnog prekršaja ili ugrožavanja javnog saobraćaja, rečeno je u žalbi. Prema navodima žalbe okrivljenog, tužilac tereti okrivljenog za pokušaj ubistva zbog drugih neus-pelih optužbi protiv Veselinovića, koje nisu vezane za ovaj slučaj. U žalbi se dalje dodaje da je, uprkos postojanja krivičnog dela pokušaj ometanja službenog lica, izrečena kazna veoma stroga, te da takva praksa na Kosovu nije poznata. Prema žalbi, prvostepeni sud prilikom odmeravanja kazne nije adekvatno ocenio oteža-vajuće i olakšavajuće okolnosti. Iz tih razloga u žalbi se predlaže da drugostepeni sud preinači presudu osnovnog suda i okrivljenog oslobodi optužbi, jer nije poči-nio krivično delo.

Apelaciono tužilaštvo je, nakon analize spisa predmeta, žalbi i odgovora na žal-be stranaka u predlogu Apelacionom sudu, iznelo stanovište da podržava nalaze prvostepenog suda kako nije dokazano da je namera optuženog kritičnog dana bila da pokuša da liši života oštećene. Dokazi izvedeni u toku pretresa ukazuju na njegovu nameru da ih omete u vršenju njihove dužnosti. Predloženo je drugoste-penom sudu da odbije žalbe stranaka i potvrdi prvostepenu presudu. Povodom žalbi stranka, Apelacioni sud je 20. jula 2015. godine otvorio sedni-cu žalbenog veća pred pomenutim mešovitim većem. Sednici nisu prisustvovali okrivljeni Veselinović i njegov branilac, koji su od strane suda bili blagovremeno obavešteni o sednici183. Zakon o krivičnom postupku Kosova ne predviđa obave-zno prisustvo stranaka. Sednici su prisustvovali samo oštećeni, koji su kritičnog dana delovali u svojstvu ovlašćenih službenih lica. U toku sednice, predsednica veća je u svojstvu sudije izvestioca prezentirala kre-tanje postupka u predmetu. U svom obraćanju žalbenom veću, oštećeni su izneli stav o presudi i insistirali su na činjenici da su kritičnog dana oni bili napadnuti a ne ometani u vršenju službene dužnosti, te da je prvostepena presuda skanda-lozna jer je okrivljeni ovom presudom rehabilitovan a ne osuđen.

Prisutni su obavešteni od strane suda da će u zakonskom roku dobiti obrazloženu pismenu presudu.

Apelacioni sud je na kraju postupka našao da je prvostepeni sud postupio pra-vilno prekvalifikujući krivično delo za koje je okrivljeni oglašen krivim. Žalbeno veće nije našlo da postoje dokazi da je Veselinović, upravljajući motornim vo-zilom kritičnog dana, istim pokušao da liši života oštećene, odnosno da vozilo

[183] Član 390, stav 4 ZKPK: Nedolazak stranaka koje su uredno obaveštene ne sprečava održavanje sednice veća. Ako optuženo lice nije obavestilo sud o promeni adrese ili boravišta, sednica može da bude održana iako optuženo lice nije bilo obavešteno o sednici.

{ 259 }

koristi kao smrtonosno oružje. Prema nalazima veća, okrivljeni nije usporio ali nije ni povećao brzinu dok se približavao dvojici policajaca. Prema dokazima, on je pokušao samo da omete službena lica u vršenju službene dužnosti.

Prema nalazima drugostepenog suda, prvostepeni sud je prilikom izricanja kazne okrivljenom pravilno ocenio otežavajuće i dodatne olakšavajuće okolnosti (da je okrivljeni mlad, oženjen i otac dvoje dece). Apelacioni sud je takođe našao da je prvostepeni sud pravilno ocenio okolnosti pod kojima je počinjeno delo za koje se okrivljeni tereti, jer je okrivljeni bio svestan odsustva vladavine prava na severu Kosova i da je upotrebio tu okolnost. To je prema sudu bila otežavajuća okolnost i iz tih razloga je najstrožije odbacio kao neosnovanu tvrdnju odbrane o diskrimi-naciji okrivljenog od strane Osnovnog suda, samo zbog činjenice što je on Srbin sa Kosova.

U pogledu kazne izrečene okrivljenom, Apelacioni sud je bio mišljenja da je ista pravilno odmerena, imajući u vidu zaprećenu kaznu predviđenu za pokušaj kri-vičnog dela kojim se okrivljeni tereti.

3.4. Slučaj Latif Gashi i drugi (Lapska grupa)

Postupajući po žalbama okrivljenih Latifa Gashija, Nazifa Mehmetija i Rrustema Mustafe184 na presudu Osnovnog suda u Prištini/Prishtinë od 7. juna 2013. godine (treća prvostepena presuda doneta u drugom ponovljenom postupku), Apelaci-oni sud u mešovitom žalbenom veću, kojim je predsedavao međunarodni sudija Radostin Petrov185, u predmetu Tužilac protiv Latifa Gashija i drugih je 11. av-gusta 2015. godine doneo presudu kojom je žalbu okrivljenog Mehmetija odbacio kao neblagovremenu, dok je žalbe okrivljenih Gashija i Mustafe delimično usvo-jio. Naime, sud je prihvatio njihove zahteve da vreme koje su proveli u pritvoru bude obuhvaćeno izrekom presude, dok su njihovi ostali žalbeni navodi odbijeni kao neosnovani.

Odlukom drugostepenog suda, izreka presude Osnovnog suda u Prištini/Prishtinë od 7. juna 2013. godine izmenjena je na način da je njome obuhvaćeno vreme koje su okrivljeni proveli u pritvoru u dotadašnjim fazama postupka u predmetu Tužilac protiv Latifa Gashija i drugih. Latifu Gashiju je u kaznu uračunato vreme provedeno u periodu od 28. januara 2002. do 23. juna 2005. godine, kao i vreme od 3. oktobra 2009. do 9. juna 2010. godine. U odnosu na okrivljenog Mustafu,

[184] Krivični postupak protiv osuđenih je u javnosti bio poznat i kao Slučaj Lapska grupa. [185] Članovi žalbenog veća: međunarodni sudija Roman Raab i sudija Apelacionog suda Tonka Ber-

ishaj.

{ 260 }

period od 11. avgusta 2002. do 23. jula 2005. godine, koje je on proveo u pritvoru, biće takođe uračunato u kaznu i obuhvaćeno izrekom presude.

Apelacioni sud je po službenoj dužnosti izmenio izreku presude Osnovnog suda u Prištini/Prishtinë od 7. juna 2013. godine i u odnosu na okrivljenog Mehmetija, uračunavajući mu u kaznu i vreme provedeno u pritvoru od 28. januara 2002. do 23. jula 2005. godine.

U preostalom delu, presuda prvostepenog suda je potvrđena. Presuda je pravo-snažna i u odnosu na tačku 8 optužnice od 30. juna 2003. godine. Ranijim odlu-kama sudova presuda je pravosnažna i po ostalim tačkama navedene optužnice, o čemu će biti reči u nastavku izveštaja. Žalbeni postupak u predmetu Tužilac protiv Latifa Gashija i drugih se po žalba-ma okrivljenih odvijao pred Apelacionim sudom u leto 2015. godine. Bio je to postupak u kojem su po treći put186 u ovom predmetu razmatrane žalbe stranaka u postupku od strane drugostepenih sudova. Žalbama su osporavane presude pr-vostepenih sudova187.

Tok krivičnog postupkaKrivični postupak protiv osumnjičenih Gashija188, Mehmetija189 i Mustafe190 (kao i Naima Kadriua191) pokrenut je rešenjem za sprovođenje istrage istražnog su-dije tadašnjeg Okružnog suda u Prištini/Prishtinë od 28. januara 2002. godine. Istraga je pokrenuta povodom osnovanih sumnji da su ova četvorica u periodu od avgusta 1998. godine do sredine juna 1999. godine, a za vreme unutrašnjeg oružanog sukoba na Kosovu između pripadnika OVK/UÇK sa jedne i snaga Mi-nistarstva unutrašnjih poslova Jugoslavije i Srbije, kao i pripadnika srpskih para-vojnih jedinica sa druge strane, u zoni Lapa na teritoriji Kosova, držali centre za pritvaranje civila (Bajgore/Bajgora, Llapashticë/Lapaštica, Majac, Potok i Kolić/Kolec) u različitim vremenskim periodima. U ovim centrima oni su sumnjičeni

[186] Po žalbama stranaka, Vrhovni sud Kosova je doneo drugostepene presude 21. jula 2005 i 26. januara 2011. godine.

[187] U slučaju Lapska grupa, nakon glavnih pretresa pred prvostepenim sudovima donete su tri pre-sude: dve Okružnog suda u Prištini/Prishtinë od 16. juna 2003. i 9. oktobra 2009. godine i jedna Osnovnog suda u Prištini/Prishtinë od 7. juna 2013. godine.

[188] Za vreme oružanog sukoba na Kosovu, okrivljeni Gashi je bio odgovorni direktor ShIK-a (In-formativne službe Kosova) za Lapsku zonu.

[189] Okrivljeni Mehmeti je od oktobra 1998. do maja 1999. godine bio komandant vojne policije. [190] Okrivljeni Mustafa je bio komandant Lapske zone. [191] Okrivljeni Naim Kadriu je u periodu obuhvaćenom optužnicom bio pripadnik vojne policije.

Krivični postupak protiv njega je obustavljen nakon njegove tragične smrti, pre otvaranja glav-nog pretresa u ponovnom suđenju održanom u toku 2009. godine.

{ 261 }

da su putem izvršenja, naređivanja, pomaganja, propusta i činjenja u saradnji sa drugima, učestvovali u zajedničkom zločinačkom planu u svrhu izvršenja ratnih zločina. Konkretno, njima je pripisivano da su, kao saizvršioci i koristeći autoritet zapovednika, učestvovali u batinanju i mučenju, a u pojedinim slučajevima i ubi-stvu zadržanih civila, Albanaca sa Kosova.

Nakon otvaranja istrage, usledilo je pritvaranje okrivljenih. Gashi, Mehmeti i Ka-driu su uhapšeni 28. januara, a Mustafa 11. avgusta 2002. godine.192 Optužnicom koja je usledila 19. novembra 2002. godine, tužilac193 je okrivljenima stavio na teret izvršenje krivičnog dela ratni zločin protiv civilnog stanovništva194 po jedana-est tačaka195. Optužnica je precizirana 4. februara 2003. godine196, a neposredno pred početak glavnog pretresa 17. februara 2003. godine. Prvi prvostepeni glavni pretres je održan pred međunarodnim većem tadašnjeg Okružnog suda u Prišti-ni/Prishtinë, kojim je predsedavao sudija Timothy Clayson197. U okviru glavnog pretresa sudsko veće je zasedalo pedeset sedam (57) dana. Pred njim je saslušano četrdeset pet (45) svedoka, od kojih su deset (10) svedočili kao zaštićeni a pet (5) kao anonimni svedoci. Nakon izvođenja većine dokaza predloženih optužnicom i pri samom kraju glavnog pretresa, tužilac198 je 30. juna 2003. godine precizirao optužnicu.

Presudom od 16. jula 2003. godine, sud je našao da su u toku postupka dokaza-ne pojedine tačke optužnice izmenjene 30. juna 2003. godine, dok su okrivljeni oslobođeni po pojedinim tačkama optužnice. Po optužbama za koje je sud našao da su dokazane, Mustafi je izrekao kaznu zatvora u trajanju od sedamnaest (17), Mehmetiju od trinaest (13), Gashiju od deset (10) i Kadriuu od pet (5) godina.

Posebnim rešenjem suda, optuženima je izrečena mera pritvora do pravosnaž-nosti presude. Optuženi i njihovi branioci su uložili žalbe na osuđujuću presudu po svim osnovama predviđenim Zakonom o krivičnom postupku. Tužilac se žalio samo u odnosu na odluku o kazni izrečenu okrivljenom Gashiju.

[192] Detaljnije o toku postupka videti u analizi slučaja objavljenoj povodom presude Osnovnog suda u Prištini/Prishtinë od 7. juna 2013. godine u drugom ponovljenom postupku: http://www.hlc-kosovo.org/images/Analizat/Slucaj_Latif_Gashi_i_drugi.pdf, kao i u godišnjim izveštajima FHP Kosovo za 2011. i 2013. godinu koji se mogu naći na službenoj internet stranici: http://hlc-kosovo.org/?wpdmdl=1674, http://hlc-kosovo.org/?wpdmdl=1680.

[193] Međunarodni tužilac Anthony P. Ricci.[194] Predviđenim i kažnjivim članom 142, u vezi sa članovima 22, 24, 26 i 30 KZ SFRJ.[195] Bila je ovo prva optužnica podignuta protiv kosovskih Albanaca zbog osnovane sumnje da su

počinili krivična dela u toku sukoba na Kosovu.[196] Međunarodni tužilac Gary McCuaing.[197] Članovi pretresnog veća: Leonard Assira, Daniel Mabley.[198] Međunarodni tužilac Philip King Alcock.

{ 262 }

Postupajući po žalbama, Vrhovni sud Kosova, kao drugostepena sudska instan-ca, 7. i 8. jula 2005. godine je održao sednicu međunarodnog žalbenog veća na kojoj su razmotrene tvrdnje stranaka u odnosu na prvostepenu presudu. Nakon toga, žalbeno veće199 je rešenjem od 21. jula 2005. godine slučaj u celosti vratilo na ponovno suđenje u prvom stepenu. Sud je analizom dokaza našao da pojedine radnje (opisane u tačkama 1, 2, 3 i 12 optužnice dopunjene krajem juna 2003. godine), koje su optuženima Mustafi i Mehmetiju stavljene na teret, ne predstav-ljaju krivično delo, oslobađajući ih odgovornosti po tački 11 za ubistvo pet zatvo-renika. Posebnim rešenjem, Vrhovni sud Kosova je meru pritvora optuženima zamenio blažom merom (obavezom periodičnog javljanja u policijsku stanicu). Rešenjem predsednika sudskog veća Okružnog suda u Prištini/Prishtinë i ova mera je bila ukinuta pre početka glavnog pretresa u ponovljenom prvostepenom suđenju 2009. godine.

Imajući u vidu optužbe koje je Vrhovni sud Kosova odbacio u odnosu na optuže-ne, oslobodivši ih od terećenja za ubistva, tužilac Specijalnog tužilaštva Kosova je 14. aprila 2009. godine prvostepenom sudu podneo izmenjenu optužnicu protiv okrivljenih u Lapskoj grupi, u kojoj je u okviru jedne tačke i tri podtačke sažeo preostale tačke (4, 5, 6, 7, 8, 9, 11, 13 i 14) optužnice od 30. juna 2003. godine. Odbrana je prigovorila ovoj optužnici.

Rešenjem od 8. jula 2009. godine, sudsko veće Okružnog suda u Prištini/Prishtinë je odbacilo optužnicu od 14. aprila 2009. godine. Ponovni prvostepeni postupak je nastavljen po prvobitno dopunjenoj optužnici od 30. juna 2003. godine, sa izme-nama koje su načinjene presudama tadašnjeg Okružnog suda u Prištini/Prishtinë i Vrhovnog suda Kosova, od 16. jula 2003. i 21. jula 2005. godine, na osnovu kojih su preostale samo tačke 5 i 8 koje su se odnosile samo na pritvorski centar Lapa-štica/Llapashticë, kao i tačke 9 i 14 koje su se odnosile samo na Latifa Gashija.

Pretesno veće200 je nakon dvanaest (12) dana suđenja, saslušanih šesnaest (16) svedoka, pročitanih izjava mnogih svedoka iz ranijih faza postupka i izjašnjavanja okrivljenih, 2. oktobra 2009. godine201 donelo presudu kojom je okrivljene oglasi-lo krivim za krivično delo ratni zločin protiv civilnog stanovništva po tačkama 5, 8 i 14 optužnice od kraja juna 2003. godine. Okrivljenima su izrečene jedinstvene kazne zatvora: Mustafi u trajanju od četiri (4), Gashiju od šest (6), kao i novčana kazna od 5.000 evra na ime naknade štete oštećenom M.S, a Mehmetiju od tri (3)

[199] Članovi žalbenog veća, međunarodne sudije Kathleen Weir, predsednica veća, Larrz Eisenhauer i John Connolly, članovi veća.

[200] Predsedavao međunarodni sudija Francisko Florit, članovi veća Tron Gundresen, Rrahman Rat-koceri.

[201] Analizu ove presude možete naći na službenoj internet stranici Fonda za humanitarno pravo: http://www.hlc-rdc.org/?s=Latif+Gashi+i+drugi

{ 263 }

godine zatvora. Povodom odustanka tužioca u završnoj reči u odnosu na tačku 9 izmenjene optužnice od 30. juna 2003. godine protiv Gashija i Mustafe, sud je odbio ovu optužbu. Takođe, postupak je bio obustavljen u odnosu na Naima Kadriua. Na kraju, sud je posebnim rešenjem Gashiju odredio meru pritvora do pravosnažnosti presude.

Odbrana optuženih se žalila i na drugu po redu prvostepenu presudu Okružnog suda u Prištini/Prishtinë u predmetu Tužilac protiv Latifa Gashija i drugih.

Postupajući po žalbama okrivljenih kao drugostepeni sud, Vrhovni sud Kosova je presudom od 26. januara 2011. godine202 delimično potvrdio presudu tadaš-njeg Okružnog suda u Prištini/Prishtinë od 2. oktobra 2019. godine. Potvrđene su tačke 5 i 14 presude, kao i pojedinačno izrečene kazne po ovim optužbama. U odnosu na tačku 8 optužnice, slučaj je vraćen na ponovno suđenje prvostepenom sudu, sa instrukcijama da ovaj sud, nakon izricanja pojedinačnih kazni za ovo delo, okrivljenima izrekne jedinstvene kazne po svim tačkama, imajući u vidu i kazne koje su im potvrđene u prethodnom postupku203.

Osnovni sud u Prištini/Prishtinë, kao prvostepeni, odlučujući u mešovitom veću kojim je predsedavao međunarodni sudija Jonathan Welford Carroll204, nakon tri-naest (13) zasedanja suda, neposredno pred sudskim većem saslušanih pet (5) svedoka predloženih od strane tužioca, pročitanih izjava dvadeset i jednog (21) svedoka iz ranijih faza postupka (istrage, ranijih glavnih pretresa) po pismenom sporazumu stranaka u postupku, 7. juna 2013. godine doneo je treću prvoste-penu presudu u predmetu Tužilac protiv Latifa Gashija i drugih. Sud je našao da u radnjama optuženih ima elemenata krivičnog dela ratni zločin protiv civilnog stanovništva, po tački 8 izmenjene optužnice od 30. juna 2003. godine. Iz tih ra-zloga, optužnom Gashiju je po tački 8 izrečena kazna zatvora u trajanju od pet (5) godina. Mehmeti je kažnjen sa tri (3) godine zatvora, dok je Mustafa kažnjen sa četiri (4) godine zatvora. Osnovni sud u Prištini/Prishtinë je prilikom odluči-vanja bio vezan odlukom Vrhovnog suda Kosova od 26. januara 2011. godine da okrivljenima izrekne jedinstvene kazne, koje nisu mogle da pređu visinu kazne

[202] Članovi žalbenog veća: međunarodne sudije Gerrit-Marc Sprenger, Martti Harsia, Charles L. Smith III, sudije Vrhovnog suda Emine Mustafa i Nesrin Lushta.

[203] Presudom od 2. oktobra 2009. godine, okrivljenom Gashiju je po tačkama 5 i 14 optužnice izrečena pojedinačna kazna zatvora od dve (2) godine i novčana kazna u iznosu od 5.000 evra na ime naknade štete oštećenom MS. Okrivljenom Mehmetiju je po tački 5 optužnice izrečena kazna zatvora u trajanju od jedne (1) godine i šest (6) meseci, dok je okrivljenom Mustafi, po tački 5 optužnice izrečena pojedinačna kazna zatvora u trajanju od dve (2) godine, a po tački 8 kazna zatvora u trajanju od četiri (4) godine.

[204] Članovi pretresnog veća: sudija Osnovnog suda u Prištini/Prishtinë Shadije Gerguri i međun-arodni sudija Cezary Dziurkowski.

{ 264 }

izrečene presudom Okružnog suda u Prištini/Prishtinë od 2009. godine, jer su se na ovu presudu žalili samo okrivljeni preko svojih branilaca.

Presudom Osnovnog suda u Prištini/Prishtinë od 7. juna 2013. godine, nekadaš-nji šef informativne službe OVK/UÇK u Lapskoj zoni Latif Gashi – Lata kažnjen je jedinstvenom kaznom zatvora u trajanju od šest (6) godina zatvora, nekadašnji komandant vojne policije OVK/UÇK u Lapskoj zoni Nazif Mehmeti – Dini sa tri (3) i nekadašnji komandant OVK/UÇK u Lapskoj zoni Rrustem Mustafa – Remi sa četiri (4) godine zatvora. Nezadovoljni odlukom suda, optuženi su se preko svojih branilaca žalili i na treću po redu prvostepenu presudu u predmetu Tužilac protiv Latifa Gashija i drugih.

Žalbeni postupakOkrivljeni su preko svojih branilaca prigovorili trećoj prvostepenoj presudi zbog bitnih povreda odredaba Zakona o krivičnom postupku, pogrešno utvrđenog i nepotpunog činjeničnog stanja, povreda krivičnog zakona, kao i zbog pogrešne odluke o kazni. Predložili su da Apelacioni sud izmeni prvostepenu presudu i okrivljene oslobodi optužbi.

Specijalni tužilac je odgovorio na žalbe optuženih predlogom da drugostepeni sud iste odbije kao neosnovane i potvrdi prvostepenu presudu. Apelacioni tužilac je žalbe okrivljenih ocenio kao neosnovane i predložio je njihovo odbijanje. Razmatrajući žalbe okrivljenih, Apelacioni sud je našao da je žalba podneta u ime okrivljenog Mehmetija bila podnesena nakon isteka zakonskog roka za njeno podnošenje i zbog toga je odbačena, odnosno razmatrana je od strane drugoste-penog suda samo po službenoj dužnosti.

Prema nalazima suda, žalbe okrivljenih Gashija i Mustafe su bile prihvatljive. Po-stupajući prema navodima ovih žalbi i odgovarajući na svaki pojedinačni žalbeni navod, Apelacioni sud je našao da je Osnovni sud presudom detaljno analizirao i pažljivo ocenio dokaze koji van osnovane sumnje potvrđuju da su okrivljeni po-činili krivično delo ratni zločin protiv civilnog stanovništva, odnosno da su odgo-vorni za nehumani tretman, izazivanje velikih patnji i povrede telesnog integriteta ili zdravlja civila u pritvorskom centru u Lapaštici/Llapashtica. Vezano za izjave svedoka, žalbeno veće se složilo sa mišljenjem Osnovnog suda da su izjave svedo-ka prihvatljive i uverljive. Takođe, izjave svedoka iz ranijih faza postupka ocenjene su kao tačne, bez obzira na izmene u ovim izjavama u kasnijim fazama postupka. Prema nalazima drugostepenog suda, Osnovni sud je na potpun i detaljan način utvrdio činjenično stanje i žalbeni navodi ne diskredituju ove nalaze.

{ 265 }

Apelacioni sud je takođe podržao nalaze Osnovnog suda da se u periodu od ok-tobra 1998. do aprila 1999. godine na Kosovu odvijao oružani konflikt, da je u Lapaštici/Lapashticë postojao pritvorski centar ili centar za zadržavanje, te da je potvrđeno ponašanje okrivljenih za vreme ovog konflikta, kao i status žrtava.

Povodom tvrdnji odbrane da okrivljeni nisu bili deo zajedničkog zločinačkog po-duhvata i da su delovali kao pripadnici OVK/UÇK, koja se ne može tretirati kao zajedničko zločinačko udruženje, sud je našao da su okrivljeni odgovorni za po-jedinačne radnje, kao lica koja su imala određeni status i poziciju po komandnoj odgovornosti, kao i da su delovali u međusobnom i u saučesništvu sa drugim, nepoznatim izvršiocima.

Takođe, drugostepeni sud nije našao da su presudom Osnovnog suda prekoračeni okviri optužnice. Povodom neutvrđenog identiteta žrtava, ovaj sud se pozvao na presudu Vrhovnog suda Kosova od 26. januara 2011. godine, prema kojoj ne posto-ji povreda Zakona o krivičnom postupku ako nije utvrđen identitet žrtava. Prema članu 142 KZ SFRJ, zaštita se u ovakvim slučajevima odnosi na civilno stanovništvo koje je žrtva krivičnog dela. Prema ovoj presudi, nije uvek neophodno da se utvrdi identitet žrtava koje mogu biti predmet dela kriminalizovanog tim članom.

Stav Apelacionog suda povodom kazni izrečenih okrivljenima je bio da su prili-kom izricanja kazni detaljno analizirane otežavajuće i olakšavajuće okolnosti, kao i da su kazne proporcionalne težini krivičnog dela za koje su okrivljeni oglašeni krivim. Odbrana nije predložila ni jedan novi dokaz, niti okolnost koja nije bila razmatrana od strane prvostepenog suda, odnosno analizirana pomenutom pre-sudom Vrhovnog suda Kosova. To je prema sudu bio razlog za odbijanje žalbenih navoda, izuzev izmene da u izreci presude bude navedeno i vreme koje su okriv-ljeni proveli u pritvoru.

Krivični postupak u predmetu Tužilac protiv Latifa Gashija i drugih ostaće zapam-ćen kao sudski predmet sa rekordnim trajanjem krivičnog postupka – nakon oruža-nog sukoba na Kosovu zauzima prvo mesto po dužini suđenja. Od otvaranja istrage u januaru 2002. godine do objavljivanja pismene presude Apelacionog suda, redov-ni krivični postupak u slučaju Lapske grupe trajao je skoro četrnaest (14) godina.

Ipak, niti četrnaest (14) godina nisu pomogle da se detaljno i celovito rasvetli slu-čaj pritvaranja i zlostavljanja civila u pritvorskim centrima pod kontrolom OVK/UÇK na području Lapske zone. Ono što takođe predstavlja veliki promašaj ovog suđenja je nemogućnost suda da utvrdi ko je odgovoran za nestanak ili smrt pe-toro zatvorenika – nisu identifikovani izvršioci, tako da pravda za žrtve i njihove porodice nije zadovoljena suđenjem Lapskoj grupi. Potpuna satisfakcija porodica žrtava i zadovoljenje pravde biće mogući samo kada kosovsko pravosuđe bude

{ 266 }

osposobljeno da kompletno istraži ovaj slučaj, pronađe odgovorne za smrt petoro zatvorenika i kazni ih na osnovu zakona.

Nakon prijema pravosnažne presude, okrivljeni Latif Gashi i Rrustem Mustafa su podneli ostavke na funkcije delegata Skupštine Kosova iz redova Demokratske partije Kosova. Do kraja izveštajnog perioda FHP Kosovo nije dobio informacije da li je Skupština Kosova zauzela stav o ovim ostavkama. Bilo kako bilo, nije na odmet primetiti kako ima primera da u skupštinskim klupama sede oni koji su pravosnažno osuđeni za ratne zločine počinjene za vreme rata na Kosovu.205

3.5. Slučaj Slobodan Martinović i drugi

Odlučujući u mešovitom žalbenom veću, kojim je predsedavao međunarodni su-dija Roman Raab206, po žalbi Specijalnog tužioca Kosova na presudu Osnovnog suda u Prištini/Prishtinë od 6. novembra 2014. godine u predmetu Tužilac pro-tiv Slobodana Martinovića i drugih, Apelacioni sud je presudom od 1. oktobra 2015. godine odbio ovu žalbu kao neosnovanu. Apelacioni sud je potvrdio pre-sudu Osnovnog suda kojom su okrivljeni Slobodan i Srećko Martinović, kao i Svetlana Stojanović, oslobođeni optužbi za izvršenje krivičnog dela ratni zločin protiv civilnog stanovništva207. Presuda je pravosnažna.

Tok krivičnog postupka208

Otvaranje istrage povodom pritvaranja i maltretiranja oštećenih Selatina Beqi-rija i Haqifa Demollija od strane pripadnika vojnih ili paravojnih uniformisanih lica aprila 1999. godine, inicirano je izjavama oštećenog Beqirija, koje je on dao policiji UNMIK-a 2000. godine. Službena istraga povodom izjava Beqirija po-krenuta je 16. septembra 2009. godine rešenjem međunarodnog tužioca209 tadaš-njeg Okružnog javnog tužilaštva u Prištini/Prishtinë. Istraga je pokrenuta protiv osumnjičenih Slobodana Martinovića, Srećka Martinovića, Svetlane Stojanović, Dragana Trajkovića i Srđana Filića, zbog osnovane sumnje u njihovo učešće u pritvaranju, fizičkom maltretiranju i batinanju oštećenih.

[205] Lahi Brahimaj (AAK) je pravosnažno osuđen od strane MKSJ na 6. godina zatvora presudom žalbenog veća ovog suda od 19. jula 2010. godine: http://www.icty.org/x/cases/haradinaj/acjug/en/100721.pdf.

[206] Članovi žalbenog veća: Elka Filcherova-Ermenkova, sudija Apelacionog suda Driton Muharemi. [207] Predviđenim i kažnjivim članom 142, u vezi sa članom 22 KZ SFRJ.[208] Kretanje krivičnog postupka u predmetu Tužilac protiv Slobodana Martinovića i drugih je ta-

kođe predstavljeno u izveštajima FHP Kosovo o praćenim suđenjima za 2011, 2013. i 2014. godinu, kao i u analizi slučaja povodom prostepene presude u ponovljenom postupku, a koji dokumenti se mogu naći na već pomenutoj internet stranici.

[209] Međunarodni tužilac Emmanuele Dukos je rukovodila istragom.

{ 267 }

Rešenjem od 14. januara 2010. godine, istraga je proširena i na osumnjičene Vla-dimira Trajkovića, Nenada Trajkovića, Sretena Trajkovića, Novicu Pavlovića, Si-nišu Filića i Ivana Perića. Pored oštećenih, u toku istrage saslušan je i veliki broj svedoka, koji su na bilo koji način imali saznanja o tretmanu oštećenih, dok su ovi bili držani u pomenutom pritvoru. Specijalno tužilaštvo210 je 20. novembra 2010. godine podiglo optužnicu za ratni zločin protiv civilnog stanovništva protiv trojice osumnjičenih: braće Slobodana i Srećka Martinovića, kao i Svetlane Stojanović. Istraga protiv preostalih osumnji-čenih bila je obustavljena, jer su oni bili nedostupni organima gonjenja na Kosovu.

Optužnicom je braći Slobodanu i Srećku Martinoviću na teret stavljen ratni zločin po dvema tačkama: da su u svojstvu pripadnika vojnih ili paravojnih snaga i u međusobnoj i saradnji sa drugim pripadnicima vojnih ili paravojnih snaga (Siniša Filić, Ivan Perić, Dragan Trajković, Sreten Trajković, Srđan Trajković i Novica Pa-vlović), neljudski postupali prema civilima Selatinu Beqiriju i Haqifu Demolliju, kao i da su u istom svojstvu i sa pomenutim pripadnicima vojnih i paravojnih sna-ga narušili telesni integritet i zdravlje dvojice civila. Sve se ovo, prema optužnici, događalo u periodu od 17. do 22. aprila 1999. godine. Optužena Svetlana Stojanović211 je takođe bila optužena da je počinila ratni zlo-čin protiv civilnog stanovništva, odnosno da je u istom svojstvu i u međusobnoj saradnji sa drugim licima na dan ili oko 21. aprila 1999. godine narušila telesni integritet i zdravlje oštećenih, tako što je pored ostalog udarila komadom drveta u glavu oštećenog Demollija.

Postupak ocene optužnice imao je tri zasedanja. Rešenjem sudije za potvrđiva-nje212 od 31. marta 2011. godine, optužnica je potvrđena kao neizmenjena. Oce-njeno je da je ona sačinjena u skladu sa zakonom i da dokazi predloženi u optuž-nici daju dovoljno osnova za otvaranje glavnog pretresa.

Glavni pretres po potvrđenoj optužnici protiv troje optuženih otvoren je 7. juna 2011 godine i imao je osam (8) dana suđenja. Pored dvojice oštećenih, tokom pretresa je po predlozima stranaka u postupku saslušano još pet (5) svedoka. Uz saglasnost stranaka, pročitane su izjave šest (6) svedoka saslušanih u ranijim fa-

[210] Specijalni tužilac Merita Bina Rugova je nakon istrage sprovedene od strane međunarodnog tužioca, 20. novembra 2010. godine podigla optužnicu protiv okrivljenih. Ova je prva optužnica po optužbama za ratni zločin koja je bila podignuta i toku prvostepenih glavnih pretresa bila zastupana od strane domaćeg tužioca STRK.

[211] Optužena Svetlana Stojanović je prema evidenciji FHP Kosovo jedina žena koja je na Kosovu optužena za ratni zločin.

[212] Međunarodni sudija Horst Proetel.

{ 268 }

zama postupka i izvedeni su i drugi materijalni dokazi. Stranke u postupku su takođe imale priliku da iznesu svoje završne argumente. Prvostepena presuda je objavljena 22. jula 2011. godine u odsustvu optuženih i uz prisustvo njihovih bra-nilaca i tužioca.

Prvostepeni sud je kao nesporne prihvatio činjenice da su oštećeni Selatin Beqiri i Haqif Demolli protivzakonito uhapšeni u periodu od 17. do 23. aprila 1999. go-dine od strane srpskih oružanih snaga, kao i da su držani pet dana u nehumanim uslovima, tokom kojih su nekoliko puta pretrpeli teška premlaćivanja i intenzivna mučenja. Međutim, sud je ocenio da svedočenje oštećenog Beqirija, jedinog sve-doka koji je identifikovao optužene kao mučitelje, nije dovoljno da se samo na osnovu njega optuženi oglase krivim. To je za sud bio dovoljan osnov da optužene oslobodi svih optužbi.

Specijalni tužilac je žalbom osporio presudu tadašnjeg Okružnog suda u Prištini/Prishtinë, pozivajući se na bitne povrede krivičnog postupka i pogrešno utvrđeno činjenično stanje. On je predložio da se prvostepena presuda poništi i slučaj vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Odbrana optuženih je u odgovorima na žalbu osporila navode specijalnog tužio-ca, tvrdeći da je prvostepena presuda ispravna i zakonita i tražeći od drugostepe-nog suda da odbije žalbu tužioca i potvrdi prvostepenu presudu. Nakon održane sednice tročlanog mešovitog žalbenog veća, kojim je predsedavao međunarodni sudija Tore Thomassen213, Apelacioni sud Kosova je 25. jula 2013. godine doneo presudu kojom je usvojio žalbu tužioca i poništio prvostepenu pre-sudu Okružnog suda u Prištini/Prishtinë, vraćajući predmet prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Prema presudi Apelacionog suda, prvostepeni sud je prili-kom donošenja prvostepene presude načinio bitnu povredu krivičnog postupka, koja je uticala na zakonitost i ispravnost presude. Zbog toga je ova presuda poni-štena i predmet vraćen na ponovno suđenje.

Postupajući po odluci Apelacionog suda, Osnovni sud u Prištini/Prishtinë je 22. novembra 2013. godine, pred mešovitim pretresnim većem kojim je predsedavao međunarodni sudija Vladimir Mikula214, otvorio glavni pretres u ponovljenom postupku u predmetu Tužilac protiv Slobodana Martinovića i drugih. Pretresno sudsko veće je u toku glavnog pretresa zasedalo osamnaest (18) sudskih dana. U toku njih, pored dvojice oštećenih, saslušano je osamnaest (18) svedoka i dva (2) veštaka, koje je sud angažovao po službenoj dužnosti na početku pretresa. Vešta-

[213] Članovi žalbenog veća: međunarodni sudija Annemaria Meiser i domaći sudija Vahid Halili. [214] Članovi sudskog veća: međunarodni sudija Jorge Ribeiro i domaći sudija Hava Haliti.

{ 269 }

ci su obavili posmatranje svedoka, oštećenog Selatina Beqirija, u toku odvijanja glavnog pretresa u sudnici, ali i na Psihijatrijskoj klinici Kliničko Univerzitetskog Centra u Prištini/Prishtinë. Izjave mnogih svedoka iz ranijih faza postupka su na zapisniku konstatovane kao pročitane. Pojedini od ovih svedoka su od strane suda bili pozvani po službenoj dužnosti. Izvedeni su i mnogi materijalni dokazi. Optu-ženi su pred većem svedočili u svojstvu svedoka, a nakon njihovih saslušanja sud je saslušao još jedanaest svedoka.215 Na kraju pretresa, stranke u postupku su izne-le svoje završne argumente u kojima su iznele oprečne stavove. Prema tužiocu, optužnica je na osnovu izvedenih dokaza potvrđena i optuženi se mogu oglasiti krivim. Odbrana je tvrdila da dokazima izvedenim u toku glavnog pretresa nisu potvrđeni navodi optužnice, te da optuženi treba da budu oslobođeni optužbi.

Presudom osnovnog suda u Prištini/Prishtinë od 6. novembra 2014, godine, op-tuženi su ponovo oslobođeni po optužbama da su u toku aprila meseca 1999. godine počinili krivično delo ratni zločin protiv civilnog stanovništva za vreme unutrašnjeg sukoba na Kosovu. I ovom presudom je bilo utvrđeno da su oštećeni Beqiri i Demolli bili pritvoreni u periodu preciziranom u optužnici, kao i da su bili maltretirani i batinani od strane pripadnika oružanih formacija samo zato što su bili Albanci. Međutim, sud ponovo nije mogao optužene da oglasi krivim za dela koja su im stavljena na teret samo na osnovu izjava jednog oštećenog, koje uz to sadrže nepodudarnosti. Prema sudu, mišljenje tima veštaka nije moglo da podrži optužnicu, već je potvrdilo ono o čemu je sud već imao saznanja.

Tok žalbenog postupka Specijalni tužilac je žalbom osporio i oslobađajuću presudu u ponovljenom po-stupku zbog bitnih povreda krivičnog postupka i pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja, predlažući žalbenom sudu da usvoji žalbu, preinači presudu i optužene oglasi krivim za dela za koja su oni bili optuženi ili da ukine prvostepenu presudu i predmet vrati istom sudu na ponovno suđenje.

Optuženi su preko svojih branilaca uložili odgovor na žalbu tužioca, sa predlozi-ma da se ista odbije kao neosnovana a prvostepena presuda potvrdi.

Apelacioni tužilac je u potpunosti podržao žalbu specijalnog tužioca, po svim osnovama. Prvostepenom presudom sud nije priznao relevantne dokaze, kao ni iskaze oštećenih, iz kojih jasno proizilazi da su okrivljeni bili angažovani i uni-formisani u okviru paravojnih jedinica režima bivše Jugoslavije u relevantnom periodu i na nehuman način zlostavljali i premlaćivali oštećene.

[215] Prema članu 371, stav 1 Zakona o krivičnom postupku (po čijim odredbama se odvijao glavni pretres ponovnog suđenja i koji je bio na snazi do 31. decembra 2012. godine), saslušanje op-tuženog obavlja se nakon saslušanja svedoka i veštaka..

{ 270 }

Postupajući po žalbi tužioca, Apelacioni sud je u toku žalbenog postupka održao sednicu žalbenog veća 1. oktobra, dok je većanje obavio 2. oktobra 2015. godine. Nakon analize i ocene dokaza iznetih u presudi, Apelacioni sud nije našao da po-stoji ijedna procesna radnja kojom su povređene zakonske odredbe u vezi sa do-kazima, a koja bi predstavljala bitnu povredu odredaba krivičnog postupka. Veće je našlo da je presuda zasnovana na stvarnim i dokumentovanim dokazima. Po-vodom tvrdnji tužioca da je presuda u suprotnosti sa važnim dokazom, odnosno izveštajem veštaka, žalbeno veće je istaklo da ne deli ovaj stav specijalnog tužio-ca, iznet u njegovoj žalbi. Prema drugostepenom veću, izveštaj o veštačenju treba ceniti u sveukupnom kontekstu dokaza predstavljenih tokom postupka. Takođe, zaključeno je da presuda prvostepenog suda izvedene dokaze opisuje u skladu sa zapisnicima sa glavnog pretresa.

Povodom izjava oštećenog Beqirija, drugostepeni sud je našao da je njima dokaza-no da su oštećeni u kritičnom periodu bili pritvoreni, batinani i maltretirani, što je potvrđeno i drugim dokazima. Sporna je jedino identifikacija izvršioca. Iskazima oštećenog Beqirija nije van svake sumnje dokazana uloga okrivljenih, pogotovu što sud nije mogao da pređe preko nepodudarnosti u njegovim izjavama. Prema sudu, u ovom slučaju je primenjena pretpostavka nevinosti, kao i princip da se u slučaju postojanja sumnje u vezi sa činjenicama koje su relevantne za predmet one tumače u korist okrivljenih (in dubio pro reo).

Drugostepeno veće se posebno osvrnulo i na ulogu okrivljene Stojanović. Prema ovom veću, nije dokazano da je ona bila pripadnik vojnih, paravojnih ili upravnih formacija jedne od sukobljenih strana.

Iz svih ovih razloga, Apelacioni sud je odbacio kao neosnovanu žalbu specijalnog tužioca i potvrdio prvostepenu presudu Osnovnog suda u Prištini/Prishtinë.

FHP Kosovo ocenjuje da su sudovi u predmetu Tužilac protiv Slobodana Martino-vića i drugih profesionalno vodili postupke u dosadašnjim fazama, kao i pravilno primenjivali zakon u oceni raspoloživih dokaza. Ipak, konačni ishod ovog suđenja ne zadovoljava niti pravdu, niti žrtve. Sudovi su konstatovali da su žrtve nesporno bile pritvorene, batinane i maltretirane, ali da nisu bile u stanju da utvrde odgovorne za ova krivična dela ratnog zločina, identifikuju počinioce i adekvatno ih kazne.

Krivični postupak u predmetu Tužilac protiv Slobodana Martinovića i drugih pokazao je koliku ulogu u obezbeđenju pravde imaju ne samo sudovi, već čitav mehanizam progona počinilaca krivičnih dela, koji počinje od istražnih organa. U predmetu Tužilac protiv Slobodana Martinovića i drugih do izražaja je došlo neprofesionalno obezbeđenje i prikupljanje dokaza o zločinima koji su se desi-li kada su oštećeni Selatin Beqiri i Haqif Demolli protivzakonito bili uhapšeni

{ 271 }

u periodu od 17. do 23. aprila 1999. godine od strane srpskih oružanih snaga i držani pet dana u nehumanim uslovima, tokom kojih su nekoliko puta pretrpeli teška premlaćivanja i intenzivna mučenja. Kao i u mnogim ranijim slučajevima, izjave svedoka obezbeđene u istrazi bile su sačinjene neprecizno i nepotpuno od strane ovlašćenih službenih lica ili istražnih sudija, što je direktno uticalo na is-hod takvih postupaka, posebno se pokazavši u slučajevima za ratne zločine. Jedno suđenje za zločin predstavlja krunu prethodnog sistematskog istražnog rada na njegovom rasvetljavanju i obezbeđivanju dokaza. Predmet Tužilac protiv Sloboda-na Martinovića i drugih je pokazao da kada jedna ovakva istraga izostane, onda i najprofesionalniji sud ostaje vezanih ruku i u nemogućnosti da zadovolji pravdu i u slučaju u kojem je neosporno utvrđeno da je postojao ratni zločin.

3.6. Slučaj Arben Krasniqi i drugi (Slučaj Klečka/Limaj i drugi)

Mešovito žalbeno veće Apelacionog suda, kojim je predsedavao međunarodni sudija Piotr Bojarczuk216, otvorilo je 1. decembra 2015. godine sednicu žalbe-nog veća u predmetu Tužilac protiv Arbena Krasniqija i drugih217. Tokom nje je razmatrana žalba specijalnog tužioca od 28. novembra 2013. godine na presudu Osnovnog suda u Prištini/Prishtinë od 16. septembra 2013. godine, donetu u ponovljenom postupku. Žalbeni postupak je u ovom predmetu nastavljen i 2. de-cembra 2015. godine. Do kraja 2015. godine, Apelacioni sud nije uručio pismenu odluku strankama u postupku.

Tok krivičnog postupka218

Krivični postupak protiv osumnjičenih u predmetu Tužilac protiv Arbena Krasniqija i drugih službeno je pokrenut rešenjem o otvaranju, odnosno proširenju istrage od 2. i 16. februara 2010. godine protiv Agima Zogaja, nekadašnjeg pripadnika OVK/UÇK. Zogaj je u drugoj polovini 2009. godine kontaktirao istražitelje Jedinice EU-LEKS-a za istraživanje ratnih zločina na Kosovu, upoznavši ih sa događajima koji su se za vreme oružanog sukoba na Kosovu dogodili do sredine juna 1999. godine u pritvorskom centru OVK/UÇK u selu Klečka/Kleçkë, Opština Lipljan/Lipjan. Istraga je protiv Zogaja pokrenuta u pravcu krivičnog dela ratni zločin protiv civilnog stanovništva i ratnih zarobljenika, po više tačaka. Na zahtev tužioca i na osnovu naredbe pretpretresnog sudije od 25. avgusta 2010. godine, Zogaj je proglašen svedokom-saradnikom sa pseudonimom X. Protiv njega je obustavljen

[216] Članovi žalbenog veća: međunarodni sudija Roman Rrab i sudija Apelacionog suda Vahid Halili. [217] Predmet je u javnosti poznat i kao Slučaj Klečka ili Slučaj Limaj i drugi.[218] FHP Kosovo je odvijanje postupka u ovom predmetu detaljnije izneo u godišnjim izveštajima

za 2011, 2012, 2013. i 2014. godinu. Izveštaji se mogu naći na službenoj internet stranici FHP Kosovo..

{ 272 }

krivični postupak za krivična dela u čijem je izvršenju, prema njegovim rečima, i sâm učestvovao za vreme sukoba na Kosovu.

Nakon sprovedene istrage koju je vodio tužilac Specijalnog tužilaštva Kosova, dana 25. jula 2011. godine podignuta je optužnica219 protiv desetorice nekadašnjih pripadnika OVK/UÇK: Arbena Krasniqija, Nasera Krasniqija, Nexhmi Krasniqi-ja, Behlula Limaja, Fatmira Limaja, Refki Mazrekua, Nasera Shale, Sabita Shale, Shabana Shale i Besima Shurdhaja220. Oni su optuženi po više tačaka za krivična dela ratni zločin protiv civilnog stanovništva i ratni zločin protiv ratnih zarobljeni-ka. Optužnica je u 34 tačke desetorici optuženih stavila na teret da su, u svojstvu pripadnika ili komandnih lica OVK/UÇK u pritvorskom centru u selu Klečka/Kleçkë, Opština Lipljan/Lipjan, učestvovali u batinanju, mučenju, ugrožavanju fi-zičkog integriteta i zdravlja jednog broja zatvorenika, kao i učestvovali u ubistvu pojedinih zatvorenika, među kojima policajca Nebojše Đuričića i civila Veljka Markovića, Arbena Avdylija, Bojana Cvetkovića, Žarka Filipovića, Živote Todo-rovića i još jednog broja neidentifikovanih civila srpske i albanske nacionalnosti. Prema optužnici, u pritvorskom centru u Klečki/Kleçkë život je nasilno izgubilo četrnaest (14) žrtava. Posmrtni ostaci osam (8) žrtava pronađeni su nakon rata u masovnoj grobnici u blizini pritvorskog centra Klečka/Kleçkë.

Optužnica je kao neizmenjena potvrđena rešenjem suda od 26. avgusta 2011. godine.221

U fazi priprema za početak glavnog pretresa, svedok-saradnik X je 28. septembra 2011. godine počinio samoubistvo pod nerazjašnjenim okolnostima u Nemačkoj.

Glavni pretres pred mešovitim većem222 tadašnjeg Okružnog suda u Prištini/Pri-shtinë počeo je 11. novembra 2011. godine223. U toku glavnog pretresa (18 sudskih dana), vođena je rasprava o proceduralnim pitanjima, prihvatljivosti optužbe, izjavama svedoka-saradnika X i njegovim dnevnicima.

Rešenjem od 21. marta 2012. godine, pretresno veće je izjave svedoka-saradnika X iz prethodnih faza postupka, kao i njegove ratne dnevnike, proglasilo neprihvat-ljivim dokazima. Nakon toga su stranke u postupku postigle sporazum da se pre-ostali dokazi tužilaštva, koji su bili priloženi uz optužnicu, smatraju pročitanim

[219] Optužnicu je podigao međunarodni tužilac Maurizio Salustro.[220] U toku istrage većina optuženih je bila pritvorena. [221] Sudija za potvrđivanje optužnice, međunarodni sudija Ingo Risch.[222] Članovi pretresnog veća: međunarodni sudija Jonathan Welford-Carroll (predsednik veća),

sudija Okružnog suda Shqipe Qerimi i međunarodni sudija Dean Pinales.[223] Tužilac je pre samog početka prvog prvostepenog suđenja, 9. novembra 2011. godine izmenio

optužnicu, odustajući od tačke 2 u odnosu na optuženog Arbena Krasniqija.

{ 273 }

za zapisnik o glavnom pretresu. Posebnim rešenjem sudskog veća od 21. marta 2012. godine, optuženima su ukinute sve mere kojima je obezbeđivano njihovo prisustvo pred sudom.

Tužilac je obavestio sud da u svemu ostaje pri optužnici i dokazima koje je uz nju ranije dostavio sudu. Prema njemu, oni daju dovoljno osnova da se uz pozivanje na njih optuženi oglase krivim. Branioci su u svojim završnim rečima, shodno članu 390 stav 3 ZKPK, zatražili od suda da optužene oslobodi optužnice, jer nije dokazano da su oni počinili krivična dela za koja su se teretili. Optuženi su podr-žali i prihvatili završne reči svojih branilaca.

Okružni sud u Prištini/Prishtinë je 30. marta 2012. godine doneo odluku da se odvoji postupak u predmetu Tužilac protiv Arbena Krasniqija i drugih. U odnosu na optužene Arbena Krasniqija, Behlula Limaja, Refki Mazrekua, Sabita Shalu, Shabana Shalu i Besima Shurdhaja istog dana je objavljena presuda kojom su oni oslobođeni po svim tačkama optužnice od 25. jula 2011. godine.

Optuženi Naser Krasniqi, Nexhmi Krasniqi, Fatmir Limaj i Naser Shala su presu-dom od 2. maja 2012. godine takođe oslobođeni optužbi po svim tačkama optuž-nice, jer je sud našao da oni nisu odgovorni po komandnoj odgovornosti. Specijalno tužilaštvo se žalilo na presude Okružnog suda u Prištini/Prishtinë, ko-jim su desetorica optuženih oslobođeni svih optužbi. Navode tužilaštva u žalbi podržala je i kancelarija Državnog tužilaštva Kosova.

Postupajući po žalbama tužioca na pomenute presude tadašnjeg Okružnog suda u Prištini/Prishtinë, Vrhovni sud Kosova je rešenjima žalbenog veća od 20. novem-bra i 11. decembra 2012. godine uvažio žalbe tužioca, poništavajući navedene pre-sude tadašnjeg Okružnog suda u Prištini/Prishtinë, kao i rešenje ovog suda od 21. marta 2012. godine o neprihvatljivosti dokaza svedoka-saradnika X. Na taj način, njegovi dokazi su proglašeni prihvatljivim a kompletan predmet je ponovo vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje pred izmenjenim većem. Ponovno i drugo po redu prvostepeno suđenje u predmetu Tužilac protiv Arbena Krasniqija i drugih, po optužnici od 25. jula 2011. godine, počelo je 18. aprila 2013. godine pred Osnovnim sudom u Prištini/Prishtinë. Mešovitim sudskim ve-ćem predsedavao je međunarodni sudija Malcolm Simmons224. U toku pretresa, koji je trajao osamnaest (18) dana, saslušano je sedam (7) svedoka tužilaštva i jedan veštak-patolog. Od svedoka predloženih od strane tužilaštva, njih pet (5)

[224] Članovi pretresnog veća: domaći sudija Shpresa Hasaj–Hyseni i međunarodni sudija Mariola Pasnik.

{ 274 }

su bili predloženi da svedoče kao anonimni svedoci, jedan kao zaštićeni a jedan kao svedok koji bi svedočio javno. Za vreme svedočenja zaštićenog svedoka, koji je svedočio dva dana, pretres je bio zatvoren i za stručnu javnost. Troje (3) anoni-mnih svedoka svedočili su putem video-linka (sa izmenjenim glasom i izgledom koji se nije mogao identifikovati), dok su preostala dva (2) anonimna svedoka odbila predloženu zaštitu identiteta i svedočili su javno.

Svi svedoci tužilaštva, na kojima je bila zasnovana optužnica, u toku glavnog pretresa dali su iskaze drugačije u odnosu na iskaze koje su dali u ranijim faza-ma postupka. Odbrana je odustala od plana da pred sudsko veće pozove svedo-ke koji bi podržali alibi optuženih. U toku dokaznog postupka, pred sudom su pored čitanja izjava jednog broja svedoka, kao i izjava i dnevnika Agima Zogaja, izvedeni i mnogi materijalni dokazi obeju stranaka u postupku. Optuženi nisu dali svoje iskaze pred sudskim većem u ponovljenom prvostepenom postupku. Njihove izjave iz ranijih faza postupka u zapisniku su samo konstatovane kao pročitane.

Osnovni sud u Prištini/Prishtinë je 17. septembra 2013. godine doneo presudu kojom su svi optuženi ponovo oslobođeni po optužnici od jula meseca 2011. go-dine. Sud je kao osnovni razlog za oslobađanje optuženih naveo da niko ne može biti oglašen krivim na osnovu dokaza svedoka–saradnika. Istovremeno, sud je iskaze i svedočenja Agima Zogaja ocenio kao nedosledne i protivurečne među-sobno i sa drugim iskazima. Sud je čak upotrebio formulaciju da su dokazi ovog svedoka „puni laži“. Prema sudu, forenzički dokazi potvrđuju tezu tužilaštva da su zločini počinjeni, ali oni ne potvrđuju dokaze Zogaja u vezi sa identitetom izvršilaca tih zločina.

Tok žalbenog postupkaSpecijalno tužilaštvo se žalilo i na ovu prvostepenu presudu zbog pogrešno utvr-đenog činjeničnog stanja, predloživši Apelacionom sudu da prihvati dokaze pred-ložene uz žalbu tužilaštva, modifikuje prvostepenu odluku, optužene oglasi kri-vim po svim optužbama predloženim optužnicom ili da ukine navedenu presudu i slučaj vrati prvostepenom sudu na ponovljeno suđenje pred izmenjenim većem. Apelacioni tužilac je, sa svoje strane, predlogom od 30. maja 2014. godine predlo-žio prihvatanje žalbe Specijalnog tužilaštva.

Pojedini branioci optuženih su u svojim odgovorima na žalbu tužioca osporili njene navode i predložili sudu da istu odbaci i potvrdi prvostepenu presudu, ko-jom su optuženi oslobođeni optužbi.

Povodom žalbe tužioca, pred Apelacionim sudom je 9. jula 2014. godine održana

{ 275 }

sednica mešovitog žalbenog veća225 po zakonom predviđenoj proceduri. Sudi-ja izvestilac je predstavio kretanje postupka u predmetu, a zatim su razmotreni žalba Specijalnog tužioca na presudu Osnovnog suda u Prištini/Prishtinë od 17. septembra 2013. godine, odgovori pojedinih branilaca na navedenu žalbu, kao i predlog Apelacionog tužioca. Nakon sednice žalbenog postupka otvorene za javnost, Apelacioni sud je rešenjem od avgusta 2014. godine doneo odluku da pred ovim sudom otvori saslušanje shod-no članovima 411 stav 2 i 412 ZKP. Ova odluka opravdana je potrebom saslušanja pojedinih svedoka, razjašnjenja pojedinih okolnosti i eventualnog izbegavanja po-novnog vraćanja ovog predmeta prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Sasluša-nje pred Apelacionim sudom otvoreno je 17. septembra 2014. godine. Branioci su prigovorili neadekvatnim uslovima za rad, jer se u sudnici gde se održavalo zase-danje nalazio veliki broj optuženih i branilaca, tako da se odbrana nalazila u delu sudnice predviđenom za publiku. Takođe, odbrana je prigovorila da žalbeno veće nije sastavljeno prema zakonu kojim je izmenjen mandat EULEKS-a226.

Pre saslušanja prvog planiranog svedoka, predsednik veća je izneo razloge za otva-ranje saslušanja pred žalbenim većem i odgovorio na prigovore odbrane. Ovom prilikom saslušan je jedan svedok optužbe, koji je svojim odgovorima išao u pri-log optužbi. Drugi svedok planiran za prvi dan saslušanja nije pristupio sudu zbog zdravstvenih problema. Treći planirani svedok je u međuvremenu preminuo.

Saslušanje pred žalbenim većem nastavljeno je narednog dana, za kada je bilo planirano i saslušanje nekoliko svedoka predloženih optužnicom. Uz mnoge pri-medbe, odbrana optuženih je prigovorila radu sudskog veća od prethodnog dana i zatražila izuzeće žalbenog veća. Tužilaštvo je prigovorilo predlozima odbrane.

Žalbeno veće je prekinulo sednicu saslušanja radi odluke o zahtevu za izuzeće veća.

Predsednik Apelacionog suda je 29. septembra 2014. godine doneo rešenje kojim je prihvatio predloge branilaca optuženih o izuzeću članova žalbenog veća. On je odlučio da u predmetu Tužilac protiv Arben Krasniqija i drugih bude određeno drugo žalbeno veće, a prema planu rada sudija Apelacionog suda Kosova za 2014. godinu.

Apelacioni sud je u predmetu Tužilac protiv Arbena Krasniqija i drugi, u ponov-nom odlučivanju po žalbi tužioca od 29. novembra 2013. godine, odlučivao u sa-[225] Predsednik žalbenog veća, međunarodni sudija Manuel Soares, članovi - međunarodni sudija

Timo Vuojolahti i sudija Fillim Skoro.[226] Zakon o izmenama i dopunama mandata EULEKS-a, br. 04/L-273 od 23. aprila 2014. godine,

koji je stupio na snagu 7. maja 2014. godine, a na osnovu ukaza predsednice Jahjaga.

{ 276 }

stavu kojim je predsedavao međunarodni sudija Piotr Bojarczuk227. Predsednik sudija EULEKS-a je 24. aprila 2015. godine odredio članove žalbenog veća od strane međunarodnih sudija, dok je predsednik Apelacionog suda odredio člana veća iz redova sudija toga suda za veće koje će odlučivati u žalbenom postupku.

U toku žalbenog postupka po žalbi tužioca, javna sednica žalbenog veća otvorena je 1. decembra 2015. godine. U toku sednice, predsednik žalbenog veća je u svoj-stvu sudije izvestioca predstavio kretanje krivičnog postupka.

U toku ove sednice žalbenog veća, Apelacioni tužilac je podržao navode žalbe specijalnog tužioca na presudu od 17. septembra 2913. godine. On je istakao da je optužnica odbačena zbog pogrešne primene člana 157 ZKPK, kao i pogrešne ocene kredibilnosti svedoka Agima Zogaja. U toku svog izlaganja pred sudom, tužilac je detaljno elaborirao stavove tužilaštva, pozivajući se na zakonske propise kojima su stavovi tužilaštva bili podržani i skrećući pažnju sudu koje okolnosti treba da ima u vidu prilikom odlučivanja po žalbi. On je na kraju predložio sudu da usvoji žalbene navode, modifikuje presudu, optužene oglasi krivim i kazni ih po zakonu, odnosno, ako smatra da je to u interesu pravde, da predmet vrati na ponovno suđenje prvostepenom sudu pred izmenjenim sudskim većem.

Odbrana optuženih je takođe detaljno i pojedinačno prezentirala svoje odgovore na žalbu tužioca, elaborirajući zakonske propise i osporavajući stavove tužilaštva. Odbrana je predložila sudu da odbaci žalbu tužilaštva, koja je neosnovana, te da potvrdi presudu kojom su optuženi oslobođeni optužbi.

Jedan od branilaca optuženog Limaja je svoje obraćanje sudu izneo putem Skype-a.

Izuzev Limaja, okrivljeni su u svom obraćanju sudu samo podržali navode svojih branilaca. Obraćajući se sudu, Limaj je od njega zatražio pravdu, navodeći da je zakasnela pravda osporena pravda.

Nakon izlaganja stranaka u postupku, predsednik žalbenog veća je najavio da će sud nakon većanja strankama u postupku dostaviti pismeno obrazloženu presu-du. Ona nije bila dostavljena do kraja izveštajnog perioda.

[227] Članovi žalbenog veća: međunarodni sudija Roman Raab i sudija Apelacionog suda Vahid Halili.

{ 277 }

4. Zahtevi za zaštitu zakonitosti

4.1. Slučaj Marjan Ilinčić228

Postupajući po vanrednom pravnom leku, mešovito veće Vrhovnog suda Kosova (predsedavala međunarodni sudija Elka Filcherova - Ermenkova229) je 18. marta 2015. godine donelo presudu kojom je kao neosnovan ocenilo zahtev za zaštitu zakonitosti osuđenog Marjana Ilinčića na presude koje su u predmetu Tužilac protiv Marjana Ilinčića i drugih doneli Osnovni sud u Mitrovici/Mitrovicë (P.K. br. 5/2012 od 28. marta 2013. godine) i Apelacioni sud (PAKR.br. 513/2013 od 28. maja 2014. godine).

Tok krivičnog postupkaKrivična istraga protiv optuženog Ilinčića (zajedno sa trojicom drugih osumnjiče-nih) otvorena je 6. juna 2008. godine, rešenjem Tužilaštva UNMIK-a, zbog sumnji da je on uzeo učešća u nemirima bivših radnika mitrovačkog suda srpske nacio-nalnosti, koji su se dogodili u periodu od 14. do 17. marta 2008. godine i kojima su se pridružili i građani severnog dela Mitrovice/Mitrovicë230.

Zbog nedostupnosti osumnjičenih pravosudnim organima, navedena istraga je u više navrata bila obustavljana, ponovo otvarana, da bi konačno bila nastavljena rešenjem tužioca od 24. novembra 2011. godine. Po okončanju istrage, tadašnje Okružno tužilaštvo u Mitrovici/Mitrovicë je 29. maja 2012. godine podiglo op-tužnicu protiv osuđenog i šest (6) saoptuženih231. Optužnica je izmenjena u dva navrata – dana 15. avgusta 2012. godine, kao i tokom glavnog pretresa, 21. marta 2013. godine.

Nakon sednice za potvrđivanje optužnice232, u toku koje su razmatrani optužnica i [228] FHP Kosovo je slučaj Ilinčić obrađivao u godišnjim izveštajima za 2013. i 2014. kao slučaj Ilinčić

i drugi. U njima je bio obuhvaćen i postupak u odnosu na druge počinioce, sa kojima je osuđeni Ilinčić delovao u saizvršilaštvu. Detalji o toku krivičnog postupka u predmetu Ilinčić i drugi mogu se naći u navedenim godišnjim izveštajima, koji su dostupni na službenoj Internet strani-ci FHP Kosovo (http://hlc-kosovo.org/?wpdmdl=1678 i http://hlc-kosovo.org/?wpdmdl=3983). U ovom poglavlju godišnjeg izveštaja biće reči samo o postupku koji se odnosi na osuđenog Ilinčića. Prema nezvaničnim saznanjima, samo je on nakon žalbenog postupka uložio zahtev za zaštitu zakonitosti Vrhovnom sudu Kosova, po kojem je ovaj sud i odlučivao.

[229] Članovi veća Vrhovnog suda Kosova: međunarodni sudija Willem Brower i kosovski sudija Emine Mustafa.

[230] FHP Kosovo je odvijanje krivičnog postupka u slučaju Tužilac protiv Ilinčića i drugih detaljno predstavio u godišnjim izveštajima o praćenim suđenjima za 2013. i 2014. godinu.

[231] Saoptuženi: Zoran Čavić, Dragan Milojević, Miodrag Ralić, Avni Krasniqi, AA i Nebojša Jović.[232] Održanih 15. avgusta i 13. septembra 2012. godine.

{ 278 }

dokazi kojima je potkrepljena, sudija za potvrđivanje optužnice tadašnjeg Okruž-nog suda u Mitrovici/Mitrovicë233 je 19. oktobra 2012. godine doneo rešenje (KA.br. 207/2012) kojim je delimično potvrdio optužnicu234 i dokaze kojima je ona bila podržana. Jedna od tačaka optužnice protiv optuženog je bila odbačena, dok su ostale četiri (4) tačke bile potvrđene.

Glavni pretres pred pretresnim sudskim većem (predsedavala je sudija Katja Domi-nik235) Osnovnog suda u Mitrovici/Mitrovicë otvoren je 26. februara 2013. godine. U toku pretresa, sud je zasedao šesnaest (16) dana. Tom prilikom je saslušano petnaest (15) svedoka, od kojih dva (2) po predlogu tužilaštva, deset (10) po predlogu odbrane i tri (3) po službenoj dužnosti. Takođe, izvedeni su mnogi materijalni dokazi i obav-ljen je obilazak lica mesta. Optuženi su iskoristili svoje zakonsko pravo da se brane ćutanjem, a nisu prisustvovali ni objavljivanju presude. Međunarodno veće Osnov-nog suda u Mitrovici/Mitrovicë je 28. marta 2013. godine donelo presudu kojom su optuženi Marjan Ilinčić, Zoran Čavić i Dragan Milojević oglašeni krivim za izvršenje više krivičnih dela počinjenih u toku nemira sredinom marta 2008. godine. Istovre-meno, neki od optuženih su navedenom presudom oslobođeni pojedinih optužbi.

Na oslobađajući deo presude, koja je objavljena krajem marta 2013. godine, Osnovno tužilaštvo EULEKS-a u Mitrovici/Mitrovicë je 13. avgusta 2013. godine uložilo žalbu. Žalbe su uložili i pojedini optuženi. Nakon održane javne sednice žalbenog veća 28. maja 2014. godine, Apelacioni sud je presudom objavljenom 30. jula 2014. godine odbacio žalbu tužilaštva kao zakasnelu, dok je žalbe optuženih odbio kao neosnovane, potvrđujući osporenu prvostepenu presudu.

Nakon što je presuda u predmetu Tužilac protiv Marjana Ilinčića i drugih postala pravnosnažna i kada su bili iscrpljeni svi redovni pravni lekovi a ona je počela da proizvodi svoja pravna dejstva, osuđeni Ilinčić je preko svog branioca iskoristio pravo na vanredni pravni lek, podnoseći zahtev za zaštitu zakonitosti, koji među-tim ne zadržava izvršenje pravnosnažne presude236.

Ovim zahtevom od 9. decembra 2014. godine, osuđeni je preko svog branioca izja-vio kako smatra da je izreka prvostepene presude nejasna, suštinski nekonzistentna i kontradiktorna sa uvodnim delom presude. Prema njemu, osuđenom je optužnicom stavljeno na teret pet (5) krivičnih dela, dok je sud odlučivao o sedam (7) krivičnih dela, što prevazilazi okvire optužnice. Prema navodima iz zahteva za zaštitu zakoni-tosti, prvostepeni i drugostepeni sud su prilikom odlučivanja bili obavezni da razma-

[233] Međunarodni sudija Roxana Comsa. [234] Sudija za potvrđivanje optužnice je odbacila pojedine optužbe protiv nekih od optuženih. [235] Članovi pretresnog veća: Nino Ferera de Modureira i Dariusz Sielicki. [236] FHP Kosovo nema saznanja da li su drugi okrivljeni iskoristili svoje zakonsko pravo na pod-

nošenje vanrednih pravnih lekova.

{ 279 }

traju optužnicu izmenjenu 21. marta 2013, koja je trebalo da zameni originalnu op-tužnicu. Takođe, prigovoreno je da je osuđeni za isto krivično delo, ugrožavanje Uje-dinjenih Nacija i pridruženog osoblja, shodno članu 142 PKZK, optužen i oslobođen. U zahtevu za zaštitu zakonitosti se dalje navodi da su video-zapisi, kao i fotografije sačinjene tokom demonstracija i spornih događaja, a koje su sudovi proglasili kao pri-hvatljive dokaze i na njima zasnovali presude, u suštini nepouzdani, zbog nepoznatog porekla dokaza i činjenice da nisu prikupljeni u skladu sa pravnim odredbama.

Osuđeni i njegova odbrana su zahtevom predložili da Vrhovni sud Kosova mo-difikuje pravnosnažnu presudu u delu u kome se osuđuje optuženi Ilinčić i da ga oslobodi optužbi ili da poništi konkretni deo presude i vrati predmet na ponovno odlučivanje ili ponovljeno suđenje nižem sudu. Povodom zahteva osuđenog Ilinčića, kancelarija državnog tužilaštva je uložila odgo-vor na zahtev odbrane osuđenog, analizirajući navode zahteva i predlažući da Vrhovni sud odbije zahtev osuđenog kao neosnovan i potvrdi osporene presude. Prema odgo-voru tužilaštva, većina argumenata osuđenog i njegovog branioca su već bili razmatra-ni od strane Apelacionog suda povodom žalbi na prvostepenu presudu.

Vrhovni sud Kosova, postupajući po zahtevu za zaštitu zakonitosti podnetom u ime osuđenog Iličića, našao je da je zahtev blagovremen i prihvatljiv, ali neosno-van. Prema nalazima veća, nadležni sudovi prilikom odlučivanja u ranijim fazama redovnog postupka nisu povredili Zakon o krivičnom postupku, koji je bio na snazi u vreme podizanja optužnice237.

Prema nalazima Vrhovnog suda, odbrana je zahtevom za zaštitu zakonitosti uglav-nom ponovila zahteve iz žalbe na presudu prvostepenog suda. Sud je takođe našao da ne stoje argumenti odbrane da je izreka pravnosnažne presude nejasna, suštinski nekonzistentna, u kontradikciji sa uvodnim delom presude, kao i da ista prevazilazi okvire optužnice. Iste navode Apelacioni sud je u žalbenom postupku obrazložio na zadovoljavajući način i ni on nije našao niti kontradiktornosti niti nekonzistentnosti u izreci prvostepene presude, koja je jasna i razumljiva i ne prevazilazi okvire optužnice.

Povodom tvrdnji odbrane da pojedini delovi prevoda nisu podudarni sa zvanič-nim tekstom prvostepene presude, Vrhovni sud je, nakon uvida i upoređivanja, konstatovao da nije uočio razlike koje je odbrana potencirala. Ipak, naglašeno je da je u slučaju nepodudarnosti, verzija na engleskom autentična. Izjašnjavajući se o tvrdnji odbrane da je optuženi oglašen krivim za više krivičnih dela nego što je optužen, Vrhovni sud Kosova je konstatovao da je to bio rezultat

[237] Privremeni zakon o krivičnom postupku Kosova, koji je bio u primeni od 4. aprila 2004. do 31. decembra 2012. godine.

{ 280 }

činjenice da se iste tačke optužbe javljaju u vezi sa različitim delima optuženog, koja su počinjena u različitim vremenskim periodima. Obe presude prethodnih sudskih instanci su jasno objasnile da nije dokazano van osnovane sumnje da je optuženi 14. ili 17. marta 2008. godine učestvovao u nasilnom napadu na službene prostorije, privatni smeštaj ili prevozno sredstvo Ujedinjenih nacija ili pridružnog osoblja.

Povodom tvrdnji odbrane i osuđenog da su video-zapisi i fotografije, na kojima se osuđeni pojavljuje, neprihvatljiv dokaz zbog njihovog nepoznatog porekla, kao i zbog činjenice da ovi dokazi nisu prikupljeni uz poštovanje članova 256 do 267 PZKPK, Vrhovni sud Kosova je našao da ova tvrdnja odbrane i osuđenog nema osnova, po-državajući detaljno obrazloženje iz presude Apelacionog suda. Mesto i vreme gde su video-zapisi i snimci sačinjeni nisu sporni, a identitet osobe koja je napravila snim-ke, prema nalazima veća, nije relevantan za prihvatljivost dokaza. Tačan identitet osobe/a, koje su odgovorne za snimke, može prema sudu postati relevantan samo u vezi sa ocenom pouzdanosti dokaza. U konkretnom slučaju nije bilo znakova ometa-nja ili manipulacije snimcima, koji bi izazvali sumnje u pouzdanost konkretnih doka-za. Prema sudu, prihvatljivost dokaza je ocenjena primenom člana 153 stav 1 PKZKP. Dokazi u konkretnom slučaju nisu prikupljeni na tajni način, već otvorenim posma-tranjem javnog mesta. Oni nisu bili usmereni niti fokusirani na konkretne osobe, već su bili pribavljeni na javnom mestu u svrhu javne bezbednosti i prevencije zločina.

Veće Vrhovnog suda Kosova je našlo da u konkretnom slučaju nema povrede člana 8 stava 2 Evropske konvencije o ljudskim pravima i osnovnim slobodama (EKLJPS), koja eksplicitno dozvoljava javni nadzor u svrhu javne bezbednosti i prevencije zločina. Sud nije utvrdio ni kršenje odredbi člana 171 stavovi 1 i 2 PKZK, jer su snimak i fotografije sačinjeni na javnom mestu. Spomenute odredbe štite od kršenja privatnosti bez saglasnosti, dok na javnim mestima ne postoji zakonom zaštićeno pravo na privatnost.

FHP Kosovo nalazi da je odluka Vrhovnog suda ispravna i detaljno obrazložena, uprkos tome što su navodi u zahtevu već bili razmotreni i profesionalno i detaljno obrazloženi u ranijim fazama krivičnog postupka.

FHP Kosovo, takođe, nalazi da su propusti u ranijim fazama krivičnog postupka itekako uticali na ishod krivičnog postupka u ovom predmetu – kako u odnosu na osuđenog Ilinčića, tako i na ostale optužene238.

[238] O kojima je bilo reči u već pomenutim godišnjim izveštajima FHP Kosovo za 2013 i 2014. godi-nu, koji su dostupni na službenoj internet stranici FHP Kosovo: (http://hlc-kosovo.org/?wpdm-dl=1678 i http://hlc-kosovo.org/?wpdmdl=3983).

{ 281 }

Generalne preporuke FHP Kosovo uz izveštaj o suđenjima praćenim u toku 2015.

1. Iako je zaključno sa krajem 2015. godine prošlo dve trećine od novog dvogodiš-njeg mandata EULEKS-a, kojim su njegove izvršne kompetencije značajno redu-kovane i prebačene na domaće pravosudne organe, ni u ovom periodu nije došlo do značajnijeg progresa u gonjenju teških zločina od strane domaćeg pravosuđa, posebno ne onih ratnih. EULEKS se u ovom periodu bavio samo onim najtežim predmetima, na kojima je počeo da radi pre juna 2014. godine, kada je započeo nje-gov novi mandat. U međuvremenu, domaće tužilaštvo nije podiglo ni jednu novu optužnicu za ratne zločine. Ovakvo stanje samo po sebi nameće zaključak da ne bi bilo uputno govoriti o trajnom udaljavanju EULEKS-a sa Kosova. Kosovsko pra-vosuđe, kosovska država i građani Kosova i dalje imaju potrebu za ovom misijom, jer domaći sudovi i tužilaštva i dalje ne mogu samostalno, efikasno i u celosti da se bave krivičnim progonom najtežih zločina ili onih tzv. visokog profila, a posebno ne ratnih zločina. Da bi se postigao ovaj cilj, EULEKS je i dalje potreban Kosovu.

2. Prilikom pregovora za novo produženje mandata Evropskoj misiji za vladavinu prava od juna 2016. godine, što objektivnije treba oceniti (ne)pripremljenost ko-sovskog pravosuđa da na sebe preuzme gonjenje i procesuiranje najtežih krivičnih dela, uključujući i ratne zločine. Samo će jedna potpuno realna procena omogući-ti da se sagleda u kojoj meri, u kojem obimu i na kojim poljima su kosovskim tu-žilaštvima i sudovima potrebne evropske sudije i tužioci. Na osnovu šesnaestogo-dišnjeg iskustva u praćenju suđenja, FHP Kosovo smatra da je ova pomoć i dalje dragocena, ali da njen format mora biti što adekvatnije prilagođen potrebama ko-sovskog pravosudnog sistema i društva u celini. Onakav kakav je danas, EULEKS predstavlja jedan glomazan mehanizam, funkcioniše tromo i neefikasno, u senci je domaćih pravosudnih organa i daje skroman doprinos konkretnom progonu najtežih krivičnih dela, ali i širem jačanju vladavine prava na Kosovu.

3. Jedan od formata kroz koji bi se EULEKS mogao efikasnije angažovati sastoji se u uspostavljanju zajedničkih tužilačkih, evropsko–kosovskih timova koji bi za-jedno radili na progonu osumnjičenih počinilaca najtežih krivičnih dela. Borba za vladavinu prava na Kosovu već dugo vremena stoji u fazi u kojoj se treba uhvatiti u koštac sa zločinima visokog profila, kako onih iz prošlosti, tako i onih današnjih. Zajednički tužilački timovi, u koje bi trebalo izabrati najbolje domaće i evropske tužioce, ovoj borbi bi obezbedili „svežu krv“ jer bi, sa jedne strane, omogućili kombinaciju kosovskih i evropskih iskustava u progonu najtežih krivičnih dela, dok bi, sa druge strane, obezbedili ovim timovima potrebnu težinu i autoritet da se efikasno i profesionalno nose sa najtežim krivičnim delima.

{ 282 }

4. Slično prethodnoj preporuci i sa istim opravdanjem, prilikom planiranja mo-dela po kojem će EULEKS funkcionisati naredne dve godine, treba imati u vidu mogućnost formiranja zajedničkih odeljenja sastavljenih od domaćih i evropskih sudija, koja bi ekskluzivno trebala biti angažovana u suđenjima povodom najtežih i predmeta visokog profila.

5. Iako formiranje Specijalnog suda predstavlja gotovu stvar, FHP Kosovo smatra da je prilikom uobličavanja ovog projekta propuštena šansa da se on stavi u funkciju jačanja klime i kapaciteta na Kosovu, kao i u prilog vladavini prava. Sudovi nemaju misiju da se bave obrazovanjem u užem smislu reči, ali ova misija je delimično mogla biti adresirana od strane Specijalnog suda u formi neposrednijeg uključivanja kosov-skih sudija i tužilaca u treninge koji bi eksperti, ali i sudije i tužioci ovog suda, mogli da organizuju na marginama Specijalnog suda i tokom kojih bi se na jako efikasan način moglo prenositi međunarodno iskustvo i ekspertiza na kosovske pravosudne titulare. Ova preporuka proističe iz dubokog ubeđenja FHP Kosovo da je onim ko-sovskim tužiocima i sudijama, koji će raditi na najtežim slučajevima, a posebno na ratnim zločinima, potrebno kontinuirano usavršavanje i razmena iskustava sa među-narodnom praksom i da traženje najpogodnije forme za ovo treba da bude jedan od prioritetnih zadataka menadžerskog sistema u kosovskom pravosuđu.

6. Kosovo je jedna od retkih zemalja bivše Jugoslavije koja je bila obuhvaćena ratom, ali nije formirala posebno tužilaštvo za ratne zločine. Ovo nije propust Ko-sova, jer je pravosuđe u zemlji od rata naovamo bilo međunarodno kontrolisano. Ali kako se stvari budu razvijale sa planiranjem i utvrđivanjem novog mandata EULEKS-a u narednim godinama, treba najozbiljnije uzeti u obzir ideju o for-miranju posebnog kosovskog tužilaštva za ratne zločine, kao i povećanje broja tužilaca koji će biti angažovani na istrazi i progonu ratnih zločina. Ovo potvrđuju podaci o (ne)uspehu u progonu ratnih zločina u proteklih sedamnaest godina. Na primer, zvanično se operiše podatkom da je oko 20.000 žena silovano tokom rata na Kosovu, i ako navedena brojka nije potkrepljena rezultatima dosadašnjih istraživanja, do sada za to nije identifikovan niti osuđen ni jedan jedini počinilac. Nedostatak specijalnog tužilaštva za ratne zločine ne može biti opravdan postoja-njem Specijalnog tužilaštva ili nedavnim formiranjem Odeljenja za ratne zločine pri ovom tužilaštvu.

Konkretne preporuke FHP Kosovo

1. Zakonske odredbe koje definišu neprihvatljivo i kažnjivo ponašanje ne smeju biti tretirane kao savršene – njih treba kontinuirano prilagođavati sudskoj prak-si i iskustvima sa suđenja. Na osnovu dugogodišnjeg praćenja suđenja i poseb-no na osnovu iskustva u praćenju suđenja tokom 2015. godine, FHP Kosovo je

{ 283 }

identifikovao dve stvari koje traže zakonsko uređenje. Prva se tiče uspostavljanja kategorije „svedoka-neprijatelja suda“, koja će biti odgovor na sve češću pojavu da svedoci, posebno oni ključni, tokom glavnog pretresa suštinski menjaju svoje izjave u odnosu na one koje su dali u ranijim fazama krivičnog postupka. Druga se tiče poboljšanja statusa oštećene strane u postupku, jer današnja zakonska rešenja nisu najbolja i nisu u skladu sa principom pravde i zadovoljavanja oštećene strane.

2. Promene tužilaca, posebno tokom glavnog pretresa, treba svesti na najmanju moguću meru i dozvoljavati ih samo onda kada je to nemoguće izbeći, zato što ove promene, ukoliko se budu dešavale učestalo, negativno utiču na tok i kvalitet suđenja, kao i na kapacitet tužilaštava da „odbrane“ optužnice pred sudom.

3. Kosovske institucije moraju poštovati odluke domaćih i međunarodnih sudova. Poslednji slučaj u vezi sa ovim (ne)poštovanjem tiče se mandata delegata Skupšti-ne Kosova, koji su pravosnažnim sudskim odlukama oglašeni krivim za krivično delo ratni zločin od strane domaćih sudova ili međunarodnih tribunala. Iako se članom 25 Pravilnika Skupštine Kosova (od 29. aprila 2010, stav 1. tačka d) pred-viđa da poslanik Skupštine gubi ovaj mandat ukoliko se kazni „za krivično delo kaznom zatvora za vremenski period od jedne (1) godine i više”, implementacija ove odredbe išla je do sada sporo. Ova obaveza treba biti zakonski definisana na imperativan način za sve nosioce javnih funkcija, treba da stupa na snagu po au-tomatizmu i ne sme da zavisi od volje kažnjenih lica.

4. Policijske i zatvorske službe za obezbeđivanje prisustva optuženih lica na suđe-njima, kao i za njihov transport do i od sudnice, treba maksimalno profesionalizo-vati. Pojava da se neka optužena lica, koja se nalaze u pritvoru, slobodno šetaju u javnosti tokom suđenja koja su se odvijala protiv njih poslala su javnosti jako lošu sliku o (ne)profesionalizmu ovih službi.

5. U demokratskim društvima politika je odvojena od pravosuđa. Tokom izveštaj-nog perioda, FHP Kosovo je registrovao nekoliko slučajeva u kojima su nosioci visokih političkih i državnih funkcija komentarisali odluke sudova kojima su izri-cane presude pripadnicima bivše OVK/UÇK. Ovakvo ponašanje je neprihvatljivo i ono pojačava utisak o mešanju politike u pravosuđe. Ista preporuka se odnosi i na medije, jer je primećeno da se bave komentarisanjem i diskvalifikovanjem izjava svedoka u suđenjima za koje vlada veliki interes u javnosti. Ocena svedoka i njihovih svedočenja je stvar suda i mediji se moraju ponašati mnogo profesio-nalnije u upražnjavanju svog mandata, a ne da na sebe preuzimaju ulogu koja po zakonu pripada samo sudovima.

6. Potrebno je da sudovi profesionalnije i adekvatnije procenjuju potrebu za izri-canjem pritvora kao najstrožije mere obezbeđivanje prisustva osumnjičenih/op-

{ 284 }

tuženih lica pred sudom. Ovu meru od strane sudova treba svesti na najmanju moguću meru. Kada se i izrekne, onda se u toku odvijanja postupka redovno treba ocenjivati njena osnovanost, pogotovu u slučajevima kada optužbe nisu adekvat-no potkrepljene dokazima.

7. Administrativnim uputstvom Sudskog saveta Kosova od 2. marta 2016. godi-ne predviđeno je da se ne objavljuju, odnosno da ostaju anonimni lični podaci lica osuđenih pravosnažnim presudama. Uputstvom se onemogućava upoznava-nje javnosti sa ovim licima. Poštujući pravo na zaštitu ljudskih prava koje se tiče privatnosti, FHP Kosovo smatra da zaštita ličnih podataka pravosnažno osuđe-nih lica direktno vodi ograničavanju transparentnosti sudskih postupaka, kao i prava javnosti da bude adekvatno obaveštena o rezultatima krivičnih postupaka. Pomenuta uredba se kosi i sa zakonskim rešenjima koja omogućuju da suđenja budu javna, kao i da se objavljuju presude, jer su javni dokumenti. Ukoliko se želi zaštita prava i privatnosti osuđenih lica, onda treba ažurirati podatke i uspostaviti efikasniji sistem brisanja iz kaznene evidencije nakon izdržavanja kazne, odnosno nakon isteka rokova za nečije registrovanje u sudskoj evidenciji.

A N E X

Analize i saopštenja koje je FHP Kosovo objavio u toku 2015. godine

{ 287 }

Dvojica kosovskih Srba oslobođeni optužbe za ubistvo policajca Zymberija239

Nakon održanog glavnog pretresa u predmetu Tužilac protiv Radovana Radića i drugih240, međunarodno pretresno veće Osnovnog suda u Mitrovici/Mitrovicë, kojim je predsedavao sudija Paulo Teixeira241, 20. marta 2015. godine je objavilo presudu kojom su optuženi kosovski Srbi Radovan Radić i Milovan Vlašković, oslobođeni svih optužni za učestvovanje u ubistvu pripadnika Kosovske policije Envera Zymberi, koje se dogodilo 26. avgusta 2011. godine. Kancelarija tužilaštva EULEKS-a u Mitrovici/Mitrovicë je 7. maja 2014. godine po-digla optužnicu kojom je optuženima Radiću i Vlaškoviću stavljeno na teret izvrše-nje sedam krivičnih dela: teško ubistvo; pokušaj teškog ubistva; neovlašćeno vlasniš-tvo, kontrola, posedovanje ili upotreba vatrenog oružja; ometanje službenih u vršenju službene dužnosti; ugrožavanje javnog saobraćaja opasnim radnjom ili sredstvom; kao i izazivanje opšte opasnosti i učestvovanje u masi koja čini krivično delo.

Dvojici Srba je optužnicom stavljeno na teret da su u saizvršilaštvu sa Božović Radomirom, Jovanović Dušanom i Kasalović Radomirom (koji su se u vreme po-dizanja optužnice nalazili u bekstvu), dana 26. jula 2011. godine, oko 13:30 časo-va, učestvovali u napadu vatrenim oružjem na konvoj vozila Kosovske policije, u kojem su se nalazili pripadnici Specijalne jedinice Kosovske policije (ROSU). Napadnuti konvoj se sastojao od 10. do 12. policijskih vozila i na njegovom čelu i začelju su se nalazila oklopna policijska vozila. Konvoj se kretao putem između Mitrovice/Mitrovicë i Zubinog Potoka/Zubin Potoku u cilju preuzimanja kon-trole na graničnom prelazu 31. Napad na konvoj se dogodio na delu puta izme-đu sela Varage i Zupče/Zupç. Pre oružanog napada, policijski konvoj je u blizini sela Čaber/Çabër naišao na prvu barikadu, koja se sastojala od kamenja i šljunka. Barikada je zaobiđena korišćenjem alternativnog puta, nakon čega se konvoj po-novo vratio na glavni put, koji vodi prema prelazu 31. Nakon 10-tak minuta, na delu puta između sela Varage i Zupče/Zupç, konvoj je ponovo naišao na prepreku, koja se ovog puta sastojala od pet motornih vozila, kojima je onemogućeno da-lje kretanje. Vozači i putnici ovih civilnih vozila nalazili su se pored ovih vozila, provocirajući pripadnike policije na različite načine. Da bi nastavili put, pojedini

[239] Analizu možete naći na službenoj internet stranici FHP Kosovo: http://hlc-kosovo.org/?p=4361&lang=sr

[240] Saoptuženi: Vlašković Milovan. U vreme odvijanja glavnog pretresa samo je optužnom Radiću, određena mera pritvora. optuženi Vlašković je nakon pritvaranja 04. februara 2014. oslobođen nakon polaganje jemstva.

[241] Članovi pretresnog veća: Međunarodne sudije Franciska Fiser i Nuno Madureira.

{ 288 }

pripadnici policijskog konvoja su napustili službena vozila sa namerom da posti-gnu eventualni dogovor sa osobama koje su postavile barikadu. Nakon neuspeha u ovoj nameri, vođa konvoja je izdao naredbu da se putnička vozila izguraju sa puta. U tom momentu od 8. do 10. osoba, koje su stajale pored barikada, pobegli su u obližnju šumu pored puta sa leve strane, odakle je zatim otvorena oružana vatra na policijska vozila. Prvim hicem je teško ranjen pripadnik policije Enver Zymberi, koji se nalazio na mestu vozača drugog vozila u konvoju. Oružana vatra na policijska vozila u početku je uglavnom otvarana iz šume, koja se nalazi sa leve strane puta. Kasnije je i iz drugih pravaca i trajala je oko pola sata. Pripadnici po-licije su odgovorili na vatru kako bi se odbranili i izvukli telo ranjenog policajca. Razmena vatre je trajala sve dok se policijski konvoj nije povukao nazad prema Mitrovici/Mitrovicë. Povređeni policajac je podlegao povredama istog dana.

Nakon podizanja i dostavljanja optužnice sudu, sproveden je postupak po op-tužnici. Optuženi su prigovarali optužnici i dokazima kojima je ona podržana, sa predlogom da se ista odbaci. Predsednik pretresnog veća je rešenjem odbacio pismene zahteve i prigovore optuženih.

Glavni pretres po ocenjenoj optužnici, po kojoj su se po optužni izjasnili da nisu krivi, otvoren je 15. decembra 2014. godine. U toku prvog zasedanja uglavnom je razmatran predlog tužioca o spajanju postupaka po optužnici od 7. maja 2014. go-dine, kao i optužnici istog tužioca podignutoj 12. decembra 2014. godine242 protiv optužnih Radomira Kasalovića i Slobodana Sovrlića. Iako se optuženi i njihova odbrana nisu protivili predlogu o spajanju postupaka po dvema optužnicama ko-jima se optuženi terete u pravcu istih krivičnih dela i povodom istog događaja, odlukom predsednika pretresnog veća predlog tužioca o spajanju je odbijen.

U toku 15 (petnaest) dana, koliko je zasedalo pretresno veće, saslušano je 27. sve-doka po predlogu tužioca. Jedan svedok tužilaštva je svedočio u svojstvu anoni-mnog svedoka, putem video konferencije. Glavni pretres je uglavnom bio javan, izuzev kada je po predlogu tužilaštva, bio potpuno zatvoren, delimično u toku jednog dana zasedanja suda, kao i u toku još jednog sudskog dana, u toku kojeg je prema nezvaničnim saznanjima saslušano nekoliko svedoka tužilaštva. Osam sve-doka je u toku pretresa saslušano po službenoj dužnosti. Pretresno veće je odbilo predloge optuženih i njihovih branilaca za saslušanje svedoka odbrane, zbog pro-puštanja zakonskog roka za predlaganje ovih svedoka, ali je većinu ovih svedoka saslušalo po službenoj dužnosti. Sud je po službenoj dužnosti imenovao advokata da u svojstvu punomoćnika oštećenih zastupa interese oštećene strane. Takođe, sud je u toku glavnog pretresa obavio uviđaj lica mesta.

[242] Po ovoj optužnici u vreme vođenja diskusije o spajanju postupaka po navedenim optužnica, nije bio okončan postupak ocene optužnice od 12. decembra 2014. predviđen zakonom od strane strane nadležnog suda.

{ 289 }

Optuženi Radić je tokom iskaza pred pretresnim većem osporio bilo kakvu pove-zanost sa optužbama. Optuženi Vlašković je iskoristio pravo da se brani ćutanjem, potencirajući da u svemu ostaje pri izjavama koje je dao u ranijim fazama ovog postupka. U toku dokaznog postupka kao pročitani su izvedeni mnogi dokazi pribavljeni u toku policijske i tužilačke istrage. Na kraju postupka, stranke u po-stupku su iznele svoje završne argumente, za i protiv optužnice.

Pretresno veće je u kratkom obrazloženju oslobađajuće presude navelo da sud na osnovu izvedenih dokaza nije našao da postoji umešanost optuženih u akciji koja je od strane meštana severnog dela Kosova organizovanja povodom policijske ak-cije na preuzimanju kontrole nad prelazom 31. Prema nalazima suda, izvedeni dokazi i izjave pojedinih svedoka su bili nesigurni dokazi, na osnovu kojih sud nije mogao van svake sumnje da utvrdi umešanost prvo optuženog Radića u ovo delo. Takođe, prema nalazima suda, tužilaštvo nije pružilo dokaze za utvrđivanje krivice u odnosu na drugooptuženog Vlaškovića.

Posebnim rešenjem suda optuženom Radiću je ukinuta mera pritvora.

U toku postupka pred pretresnim većem, optužnicu Kancelarije tužilaštva EU-LEKS-a iz Mitrovice/Mitrovicë, pored predmetnog tužioca koji je rukovodio istragom, zastupala su još i tri tužioca navedenog tužilaštva, zamenjujući jedan drugog.

Prvostepenom presudom u predmetu Tužilac protiv Radovana Radića i drugih okončan je jedan deo postupaka oko istrage za ubistvo policajca Zymberija. Op-tužnica od 12. decembra 2014. je potvrđena i uskoro se u vezi sa ovim predmetom očekuje otvaranje glavnog pretresa pred pretresnim većem. Takođe, u toku je i istraga u odnosu na još jedan broj osumnjičenih u vezi sa ovim slučajem.

{ 290 }

Apelacioni sud ublažio kaznu osuđenom Radivojeviću

A N A L I Z A243

Apelacioni sud u mešovitom žalbenom veću, kojim je predsedavala međunarodni sudija Hajnalka Veronika Karpati,244 nakon sednice otvorene za javnost, doneo je 24. marta 2015. godine presudu kojom je kao neosnovana odbijena žalba optu-ženog Ivana Radivojevića na presudu Osnovnog suda u Prištini/Prishtinë, PKR 055/13 od 12. februara 2014. godine, kojom je optuženi Ivan Radivojević oglašen krivim za ratni zločin protiv civilnog stanovništva245, počinjen u saučesništvu i ko-jom mu je izrečena kazna zatvora u trajanju od osam (8) godina.

Apelacioni sud je po službenoj dužnosti preinačio navedenu presudu prvostepe-nog suda u pogledu odluke o kazni. Osuđenom je izrečena kazna zatvora u traja-nju od šest (6) godina, zbog toga što je za vreme unutrašnjeg oružanog sukoba na Kosovu, na autobuskoj stanici u Kosovu Polju/Fushë Kosovë (mesto zvano “Raskr-snica”), delujući 26. marta 1999. godine u saučesništvu, povredio telesni integritet i zdravlje oko 40 muškaraca, civila albanske nacionalnosti, koji nisu učestvovali u sukobu (uključujući i Bujara Bajrami, Hakiju Bajramija i Dauta Bogujevcija).

Radivojevićevo vreme provedeno u pritvoru od 26. jula 2013. godine od strane žalbenog suda obuhvaćeno izrečenom kaznom zatvora. Prvostepena presuda je u preostalom delu potvrđena, čime su iscrpljena redovna pravna sredstva predviđe-na zakonom o krivičnom postupku, presuda je pravosnažna.

IstragaKrivična istraga protiv osuđenog Radivojevića inicirana je izjavama pojedinih čla-nova porodica žrtava datih istražnim organima o maltretiranjima i batinanjima koja su oni kao meštani Kosova Polju/Fushë Kosovë preživali za vreme oružanog konflikta, a nakon početka NATO bombardovanja, 26. marta 1999. godine. Kri-vično delo se dogodilo prilikom njihovog pokušaja da iz bezbednosnih razloga napuste grad. Oni su tvrdili u izjavama da je ovom prilikom nestao civil Haki

[243] Analizu možete naí na službenoj internet stranici FHP Kosovo: http://hlc-kosovo.org/?p=4114&lang=sr

[244] Članovi žalbenog veća: međunarodni sudija Elka Filcherova - Ermenkova, sudija Apelacionog suda Fillim Skoro.

[245] Predviđenim i kažnjivim članovima 22 i 142 KZ SFRJ, trenutno kažnjivim prema članovima 31 i 152 KZRK, zajedničkom članu 3 Ženevskih konvencija od 12. avgusta 1949. godine, članovima 4 i 5 (1) Drugog dodatnog protokola od 8. juna 1977. godine, kojima su dopunjene Ženevske konvencije iz 1949. godine, kao i međunarodnim propisima na snazi, kojima je regulisano pi-tanje unutrašnjeg sukoba.

{ 291 }

Bajrami. Prema izjavama pojedinih svedoka, oni su o maltretiranjima koja su pre-živeli, kao i nestanku pojedinih članova njihovih porodica, odmah nakon što se ovaj događaj odigrao posvedočili međunarodnim humanitarnim organizacijama. Službena istraga protiv osuđenog Radivojevića povodom događaja od 26. marta, pokrenuta je 14. novembra 2012. godine. U toku istrage saslušan je određeni broj svedoka i očevidaca koji su posvedočili o događaju koji se odigrao na “Raskrsnici” u Kosovu Polju/Fushë Kosovë. Svedoci saslušani u toku istrage su direktni svedoci i žrtve maltretiranja, batinanja koja su oni ili njihovi članovi porodice preživeli krajem marta 1999. godine.

Optužnica Nakon sprovedene istrage protiv Radivojevića, specijalni tužilac SPRK je 24. sep-tembra 2013. godine protiv njega podigao optužnicu za izvršenje krivičnog dela ratni zločin protiv civilnog stanovništva. Optuženom je stavljeno na teret: da je u svojstvu pripadnika srpske rezervne policije i u saučesništvu, sa najmanje još de-setoro drugih članova različitih srpskih snaga, navedenog datuma u Kosovu Po-lju/Fushë Kosovë, kod autobuske stanice, učestvovao u maltretiranju okupljenih civila. Tom prilikom je narušen telesni integritet i zdravlje oko 40. albanskih civi-la, muškaraca (uključujući Bujara Bajramija, Dauta Bogujevcija, Haki Bajramija. Ovog zadnjeg njegova porodica više nikada nije videla. Njegovo telo pronađeno je 2000. godine u masovnoj grobnici na Dragodanu u Prištini/Prishtinë). Optužnica je narednog dana dostavljena sudu. Ocenjivanje optužnice Međunarodni sudija Malcolm Simmons, postupajući u svojstvu sudije pojedin-ca246, je u zakonom predviđenom roku (okrivljeni se nalazio u pritvoru247, 9. okto-bra 2014. godine), održao sednicu prvog saslušanja po optužnici. U toku sednice su, pored provere dokaza tužilaštva, razmatrani i zakonitost i osnovanosti optuž-nice, kao i dokaza kojim je ona bila podržana.

Branilac optuženog je u toku ovog zasedanja potencirao na okolnostima pod koji-ma je otvorena istraga protiv njegovog klijenta, a posebno je insistirao da se utvrdi da li je i kada protiv njega podneta krivična prijava i od koga. Prema tužiocu, u konkretnom slučaju nije bilo posebne krivične prijave. Specijalno tužilaštvo je službenu istragu otvorilo na osnovu izjava svedoka, odnosno oštećenih.

[246] Međunarodni sudija Simmons je nakon ocene optužnice da ista ispunjava zakonske uslove da se po istoj otvori glavni pretres, predsedavao mešovitim pretresnim većem pred kojim je održan glavni pretres po optužnici pred Osnovnim sudom Priština/Prishtinë. U sastavu veća su još bili: međunarodni sudija Manuel Soares i sudija Osnovnog suda Priština/Prishtinë Faik Hoxha.

[247] Član 242 stav 5 KZRK: Ako se okrivljeni nalazi u sudskom pritvoru prvo saslušanje se održava prvom prilikom, ali u roku od 15. dana od dana podizanja optužnice.

{ 292 }

Optuženi se u toku postupka ocene optužnice po istoj izjasnio da nije kriv. Nakon prvog saslušanja, optuženi i njegova odbrana nisu pismenim putem prigovarali na dokaze na kojima je optužnica zasnovana niti su zahtevali njeno odbacivanje. Time je bio okončan postupak ocenjivanja optužnice i dokaza kojima je podržana.

Glavni pretresPo sednici prvog saslušanja i nakon isteka zakonskih rokova za podnošenje prigo-vora na dokaze i zahtev za odbacivanje optužnice, glavni pretres po optužnici je otvoren pripremnim ročištem održanim 15. januara 2014. godine pred mešovitim pretresnim većem Osnovnog sud u Prištini/Prishtinë. U toku glavnog pretresa, uključujući sednicu prvog saslušanja po optužnici, mešovito veće je zasedalo de-vet (9) sudskih dana. U toku pretresa neposredno je saslušano petoro (5) svedoka po predlogu optužbe. Uz saglasnost stranaka, u toku zasedanja pretresnog veća pročitane su i izjave dva svedoka tužilaštva iz ranijih faza postupka. Ova odlu-ka je bila obrazložena činjenicom da ovi svedoci ne žive više na Kosovu, kao i da bi njihovo neposredno saslušanje ili svedočenje putem video-konferencijske veze uticalo na tok odvijanja glavnog pretresa, tokom kojeg se optuženi nalazio u pritvoru. Prilikom donošenja presude i shodno odredbama Zakona o krivičnom postupku, sud nije zasnovao svoju odluku na izjavama svedoka koji nisu bili ne-posredno saslušani u toku glavnog pretresa, jer optuženi i njegova odbrana nisu imali mogućnosti da suoče svedoke sa svojim pitanjima.

Optuženi i njegova odbrana u toku pretresa nisu iskoristili pravo ili nisu mogli da obezbede svedoke koji bi potvrdili alibi optuženog ili bi potvrdili navode odbrane da se on u vreme izvršenja dela kojim se tereti, kao pripadnik rezervnog sastava policije nalazio na zadatku daleko od Kosovu Polju/Fushë Kosovë. Jedan od ra-zloga odustajanja odbrane od pozivanja ovih svedoka, za koje se veruje da su u kritičnom periodu bili pretpostavljeni optuženog, bio je verovatno i stav tužioca iznešen u toku glavnog pretresa, da bi eventualni svedoci odbrane mogli biti po-trgnuti krivičnom gonjenju, ako bi se eventualno pojavili pred sudom, bez obzira kakav dokaz dali.

Optuženi je u svom iskazu pred pretresnim većem osporavao bilo kakvu poveza-nost sa krivičnim delom kojim se tereti, kao i njegovu umešanost i ulogu u mal-tretiranju civila u Kosovu Polju/Fushë Kosovë.

PresudaMešovito pretresno veće je nakon izvedenih predloženih dokaza, iznošenja za-vršnih argumenata stranaka u postupku, dana 2. februara 2014. godine objavilo presudu. Njome je optuženi Ivan Radivojević oglašen krivim za izvršenje ratnog zločina protiv civilnog stanovništva, počinjenog prema opisu datom u optužnici od 24. septembra 2013. godine. Sud je ovom prilikom optuženom izrekao kaznu za-

{ 293 }

tvora u trajanju od osam (8) godina. Vreme provedeno u pritvoru od 26. jula 2013. godine, Radivojeviću je bilo obuhvaćeno izrečenom kaznom. Posebnim rešenjem, njemu je pritvor produžen do pravosnažnosti presude248.

Postupak po žalbi Na presudu Osnovnog suda kojom je on oglašen krivim i kažnjen kaznom zatvo-ra, Radivojević se žalio preko svoje odbrane.

Branilac optuženog je, između ostalog u žalbi na presudu, koju je osporavao po svim osnovima predviđenim Zakonom o krivičnom postupku, potencirao pogreš-no i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno nepodudarnost u iskazima svedoka, na kojima je prvostepeni sud zasnovao svoju odluku. Prema braniocu, ocene suda su nepotpune, površne i neuverljive, kao i sa mnogim nedoslednosti-ma. On je predložio drugostepenom sudu da presudu od februara 2014. ukine i slučaj vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, kao i da njegovom kli-jentu ukine pritvor i omogući mu da se brani sa slobode. U odgovoru na žalbu branioca, specijalni tužilac je osporio navode žalbe. Prema tvrdnjama tužioca, prvostepeni sud je uzeo u obzir činjenično stanje, te stoga nema osnova za žalbu po osnovu nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja. Tužilac je ta-kođe naveo da su toku prvostepenog postupka mnoge okolnosti na koje se branilac pozivao detaljno razmotrene i pravilno ocenjene uz poštovanje zakonskih odredbi. Specijalni tužilac je drugostepenom sudu predložio da se žalba optuženog i njego-vog branioca odbaci kao neosnovana, a presuda Osnovnog suda potvrdi.

Apelacioni tužilac je u svom mišljenu povodom žalbe branioca i odgovora specijalnog tužioca, podržao odgovor tužioca. On je istakao da je nakon analize iskaza svedoka iz dotadašnjih faza postupka našao da se nepodudarnosti u iskazima svedoka beznačaj-ne, kao i da se one odnose na nebitne detalje i okolnosti, koje su prirodne zbog prote-ka vremena. Prema njemu, ključni svedoci optužbe, koji su okrivljenog Radivojevića poznavali dugo godina pre događaja, su u toku glavnog pretresa pred sudskim većem potvrdili svoje iskaze iz istrage o bitnim činjenicama, posebno one koje se odnose na prepoznavanje optuženog, kao i na njegove aktivnosti kritičnog dana na navedenom mestu i u navedeno vreme. Svi su oni potvrdili da je optuženi bio na autobuskoj sta-nici 26. marta 1999. godine, da je bio član srpskih paravojnih i policijskih formacija, da je imao oružje, kao i da je učestvovao u batinanju civila Albanaca.

Postupajući po žalbi branioca optuženog, Apelacioni sud je na sednici žalbenog veća detaljno analizirao tok prvostepenog postupka. Apelacioni tužilac je ovom

[248] Detaljniji pregled suđenja, kao i stavovi FHP Kosovo o prvostepenoj presudi su izneti u poseb-nom saopštenju za javnost objavljenim 22. februara 2014. godine, kao i u godišnjem izveštaju FHP Kosovo za 2014. godinu (www.hlc-kosovo.org)

{ 294 }

prilikom podržao svoje ranije pismeno mišljenje o žalbi, potencirajući da nema zakonskog osnova da se prvostepena presuda menja ili da se predmet vrati na ponovno suđenje. Branilac optuženog je ostao pri navodima iznetim u žalbi, insi-stirajući da prvostepena presuda nije uspela da ubedi i predstavi van svake sumnje da je njegov klijent počinio krivično delo za koje je oglašen krivim. Insistirajući na razlikama u izjavama svedoka, koje se prema njemu odnose na veoma važna pita-nja, branilac je ponovio i razloge zašto nije bio u mogućnosti da pozove svedoke odbrane, koji bi posvedočili u korist optuženog.

U svom obraćanju žalbenom veću, osuđeni je izrazio žaljenje zbog onog što su civili doživeli kritičnog dana. Rekao je da ih on ne poznaje i da nije počinio delo kojim se tereti. Prema njegovim rečima, on je kritičnog dana bio daleko od Ko-sova Polja/Fushë Kosovë gde je živeo. Takođe je naveo da ljude koji su svedočili protiv njega ne poznaje i da oni nisu bile njegove komšije. Prema osuđenom, oni su protiv njega svedočili zbog imovinskog spora koji je njegova porodica imala sa pojedinim meštanima Kosova Polja/Fushë Kosovë.

Presuda žalbenog većaPrema nalazima žalbenog veća iznetim u presudi od 24. marta 2015. godine, ima-jući u vidu poteškoće koje se odnose na dokaze o identifikaciji ili prepoznavanju, sud je pažljivo analiziralo izjave svedoka, nalaze prvostepenog suda, navode žalbe, odgovor tužioca i predlog Apelacionog tužilaštva.

Prema nalazima Apelacionog suda, prvostepeni sud je u presudi detaljno anali-zirao dokaze izvedene tokom pretresa, izjave svedoka, podudarnosti među njima i njihove nedostatke i izveo je logičnu ocenu dokaza. Drugostepeno veće je pri-hvatilo zaključke i obrazloženje prvostepenog suda, jer u njima prema oceni ovog suda nije bilo protivurečnosti. Nakon analize dokaza, drugostepeni sud je našao da su izvedeni dokazi, posebno oni koje su obezbedili svedoci, dovoljno pouzdani i verodostojni o tome da je optuženi kritičnog dana bio na mestu zločina.

U vezi nedoslednosti i protivurečnosti u izjavama svedoka koje se odnose na gar-derobu koju je optuženi nosio kritičnog dana Apelaciono veće je ocenilo da se radi o manje važnim okolnostima koje su podložne netačnoj percepciji, lošem pamćenju, ali ne utiču na pouzdanost izjava svedoka u celini. Žalbeno veće nije prihvatilo tvrdnje optuženog da su ga svedoci teretili zbog nerešenih imovinskih odnosa. Navede u žalbi veće je odbilo kao neosnovane, kao što su odbijene i tvrd-nje odbrane o zastarelost ovog predmeta, jer ratni zločini ne zastarevaju.

Žalbeno veće je po službenoj dužnosti razmatralo odluku prvostepenog suda o kazni, posebno primenu Uredbe UNMIK-a 2000/59, kojom je za krivično delo ratni zločin predviđena kazna zatvora u trajanju od pet (5) do četrdeset (40) go-

{ 295 }

dina, koja se eksplicitno primenjuje od 27. oktobra 2000. godine. Prema važećem krivičnom zakonu, kao i ranijim zakonima koji su bili u primeni na Kosovu nakon oružanog sukoba, prema izvršiocu se primenjuje krivični zakon koji je za njega najpovoljniji. Prema nalazima drugostepenog veća, najpovoljniji zakon za optu-ženog je Krivični zakon SFRJ249, dopunjen uredbom UNMIK-a 1999/24, kojom je za ovo delo ukinuta smrtna kazna. Prema Krivičnom zakonu SFRJ sa navedenom dopunom UNMIK-a, imajući uvidu izmenu u pogledu smrtne kazne za krivično delo ratni zločin protiv civilnog stanovništva predviđena je kazna zatvora u raspo-nu od pet (5) do petnaest (15) godina, kao opšta maksimalna kazna250. Primenju-jući navedenu Uredbu UMNIK-a iz 2000. godine, kojom je za ratni zločin predvi-đena kazna zatvora u rasponu od pet (5) do četrdeset (40) godine (kao zamena u slučajevima kada je prema KZ SFRJ bila predviđena smrtna kazna), prvostepeni sud je u svojoj presudi načinio grešku kada je optuženom izrekao kaznu zatvora od osam (8) godina adekvatnu imajući u vidi navedeni raspon kazni, kojom će postići svrha kažnjavanja. Iz navedenih razloga Apelacioni sud je našao da je ka-zna zatvora za Radivojevića u trajanju od šest (6) godina odgovarajuća za krivično delo kojim se tereti, posebno imajući u vidu sve relevantne okolnosti ovog slučaja, kao i svrhu kažnjavanja. Nalazi FHP Kosovo- FHP Kosovo ocenjuje kao izuzetno profesionalne nalaze Apelacionog suda u pogledu ocene dokaza ali i u pogledu odluke da na osnovu istih donese presudu, kojom se na značajan način menja praksa sudova koji postupaju po žalbi i koji su slučajeve ove vrste vraćali prvostepenim sudovim na ponovljeno suđenje.

- FHP Kosovo ceni nalaze žalbenog suda da po službenoj dužnosti preinači pre-sudu u pogledu odluke o kazni. Prema krivičnom zakonu koji je bio na snazi u vreme izvršenja dela za koje je optuženi oglašen krivim, kao i izmenama tog zakona od strane UMNIK-a,251 (uredbom 1999/24 od 12. decembra 1999. godine, UNMIK je ukinuo smrtnu kaznu za navedeno krivično delo, a uredbom 2000/59 od 27. oktobra 2000. godine, smrtna kazna je zamenjena kaznom zatvora u tra-janju od četrdeset (40) godina. To je ujedno i maksimalna kazna zatvora koja se trenutno može izreći po zakonu koji je trenutno na snazi na Kosovu. Iz ugla za-konskih odredbi drugostepeni sud je pravilno postupio, posebno imajući u vidu da je prvostepeni sud u svojoj presudi ocenio da je prilikom odmeravanja kazne

[249] Prema ovom zakonu za krivično delo ratni zločin protiv civilnog stanovništava, član 142 KZ SFRJ, bila je zaprećena kazna zatvora od pet (5) godina, kao najmanja kazna ili smrtna kazna, koja je prema istom zakonu mogla biti zamenjena kaznom zatvora u trajanju od dvadeset (20) godina.

[250] Član 38 stav 1 KZ SRFJ: Zatvor ne može biti kraći od petnaest (15) dana ni duži od petnest (15) godina..

[251] Uredba UNMIK-a 1999/24 od 12. decembra 1999. godine.

{ 296 }

kao adekvatnu za delo za koje je optuženog oglasio krivim imao u vidu zaprećenu kaznu u trajanju od četrdeset (40) godina.

- Kazna zatvora u trajanju od šest (6) godine, koju je optuženom izrekao drugoste-peni sud, donekle zadovoljava pravdu i potrebu da se svi ratni zločini na Kosovu istraže i njihovi počinioci sudski kazne. Kakva god bila kazna, njome se ne mogu kompenzirati stradanja i ožiljci nakon, zlostavljanja albanskih civila na “Raskr-snici” 26. marta 1999. godine. Ovo posebno važi za porodicu Haki Bajramija, koji je izdvojen iz grupe zlostavljanih civila Albanaca i o kome se od tada ništa nije znalo sve dok njegovo telo nije pronađeno nakon oružanog sukoba. Drugoste-pena presuda u ovom predmetu samo je prvi korak ka rasvetljavanju događaja na “Raskrsnici”. Samo potpuna istina o naredbodavcima nasilja nad civilima, kao i onima koji su to nasilje sproveli u delo, što je sve okončano gubitkom jednog života, može u većoj meri zadovoljiti pravdu i oštećeno.

{ 297 }

Agim Demaj i drugi252

A N A L I Z A253

Presuda Osnovnog suda Mitrovica/Mitrovicë u slučaju Drenica 1:Osnovni sud u Mitrovici/Mitrovicë, u međunarodnom veću kojim je predsedavao sudija Dariusz Sielicki254, nakon održanog glavnog pretresa u slučaju koji se pred ovim sudom vodio pod službenim nazivom Tužilac protiv Sabita Geci i drugi255 (u javnosti poznat kao slučaj Drenica 1), objavio je 27. maja 2015. godine presudu kojom je:

1. Optuženi Sami Lushtaku oglašen krivim da je na brutalan način i sa umiš-ljajem lišio života256 nepoznato lice, civila starog oko 40 godina, čije su ruke bile vezane i koji je govorilo albanski. Lushtaku je prema presudi pucao žrtvi u glavu pištoljem marke TT, što je prouzrokovalo njegovu smrt. Ubistvo se dogodilo ne-utvrđenog datuma početkom septembra meseca 1998. godine, na neutvrđenom mestu, između sela Dubovac/Dubovc i Galica/Galicë, opština Vučitrn/Vushtrri. Za ovo krivično delo (ubistvo iz stava 2 u vezi stava 1 člana 30 KZK), sud je Lush-takuu izrekao kaznu zatvora u trajanju od 12. godina.

2. Optuženi Sylejman Selimi oglašen krivim zato što je za vreme oružnog kon-flikta na Kosovu i u svojstvu pripadnika OVK/UÇK u nekoliko navrata tokom avgusta i septembra 1998. godine ozbiljno povredio zajednički član 3. Ženevskih Konvencija od 12. avgusta iz 1949. godine, tako što je namerno primenio silu, okrutan tretman i torturu prema anonimnom svedoku A, civilu sa Kosova, za vre-me dok je on od strane OVK/UÇK bio zadržan u centru za zadržavanje u Likov-cu/Likoc, opština Srbica/Skenderaj. Sud je našao da je Selimi udarao civila pesni-[252] Analizom su obuhvaćeni odvojeni glavni pretresi koji su otvoreni po optužnici Specijalnog

tužilaštva Kosova od 6. novembra 2013. godine pred Osnovnim sudom u Mitrovici/Mitrovicë. Postupci su se odvijali u periodu od 22. maja, odnosno od 27. juna 2014. godine do 27. maja 2015. godine kada su objavljene presude.

[253] Analizu možete naći na službenoj internet stranici FHP Kosovo: http://hlc-kosovo.org/?p=4131&lang=sr

[254] Članovi sudskog veća, pred kojim je održan glavni pretres pred prvostepenim sudom, bili su: međunarodne sudije Vidar Stensland, Iva Nikšić i rezervni sudija Franciska Fiser, koja nije pri-sustvovala objavljivanju presude.

[255] Saoptuženi: Sahit Jashari, Jahir Demaku, Sylejman Selimi, Ismet Haxha, Sami Lushtaku i Avni Zebeli.

[256] Radnje optuženog su kvalifikovane kao ubistvo predviđenim i kažnjivim članom 30. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakona Kosova, koji je stupio na snagu 28. juna 1977. godine, a u vezi sa članom 38. Krivičnog zakona SFR Jugoslavije koji je stupio na snagu 1. jula 1977. godine, koji je u primeni po uredbi UNMIK-a 1999/24 od 12. decembra 1999. godine.

{ 298 }

cama i šamarima, da je pretio da će ga lišiti života, tereteći ga da je srpski špijun. Prema sudu, Selimi je ovim u saučesništvu počinio produženo krivično delo ratni zločin protiv civilog stanovništva koji ozbiljno krši član 3. Ženevskih Konvencija257 i za to mu je izrečena kazna zatvora u trajanju od 6. godina.

3. Optuženi Sabit Geci oslobođen optužbe kojom ga je tužilaštvo teretilo da je počinio krivično delo ratni zločin protiv civilnog stanovništva.258 Na osnovu doka-za izvedenih u toku glavnog pretresa, sud je utvrdio da je optuženi Geci za vreme oružanog sukoba na Kosovu, koji nije imao međunarodni karakter,259 u svojstvu pripadnika OVK/UÇK, negde oko 22. avgusta 1998. godine, povredio telesni inte-gritet i zdravlje svedoka B, civila, Albanca sa Kosova, koji je bio pritvoren u centru za zadržavanje OVK/UÇK u Likovcu/Likoc, na taj način što ga je u više navrata tukao pendrekom, što prema nalazima veća ne predstavlja ozbiljnu povredu za-jedničkog člana 3. Ženevskih Konvencija iz 1949. godine. Sud je ustanovio da batinanjem žrtvi nisu nanete teške telesne povrede, zbog čega je optuženi Geci oslobođen optužbe.

4. Optuženi Jahir Demaku i Sylejman Selimi oslobođeni optužbi da su za vreme oružanog koflikta na Kosovu, koji nije imao međunarodni karakter, u periodu od početka avgusta do kraja septembra 1998. godine, delujući u svojstvu pripadni-ka OVK/UÇK i u saučesništvu jedan sa drugim i sa drugim neidentifikovanim pripadnicima OVK/UÇK, povredili telesni integritet i zdravlje neidentifikovanog Albanca sa Kosova, iz okoline Shipolë/Šipolje, Opština Mitrovica/Mitrovicë, pri-tvorenog u centru za zadržavanje u Likovcu/Likoc, tako što su ga u više navrata tukli. Sud je ustanovio da radnje optuženih ne predstavljaju tešku povredu zajed-ničkog člana 3. Ženevske Konvencije.

5. Optuženi Sylejman Selimi oslobođen optužbi da je jednom prilikom u toku septembra meseca 1998. godine, u svojstvu pripadnika OVK/UÇK i u saučesniš-tvu sa drugim neidentifikovanim pripadnicima OVK/UÇK, povredio telesni in-tegritet i zdravlje neidentifikovanog muškarca iz Gladno Selo/Gllanasellë, pritvo-

[257] Predviđenim i kažnjivim članovima 31. i 152. stavovi 1. i 2., tačka 1.2 i članom 81. stav 1. KZRK, u skladu sa članom 33. Ustava Republike Kosovo koji je stupio na snagu 15. juna 2008. godine. Krivično delo za koje je optuženi Selimi oglašen krivim, KZ SFRJ, koji je bio na snazi u vreme izvršenja ovog krivičnog dela, nije bilo obuhvaćeno pod ovom kvalifikacijom. Članom 142. KZ SFRJ, pod krivičnim delom ratni zločin protiv civilnog stanovništva su obuhvaćene kao kažnjive i radnje za koje je optuženi Selimi oglašen krivim. Član 152. KZRK daje detaljniji opis krivičnog dela za koje je ovaj optuženi odgovoran.

[258] Predviđenim i kažnjivim članovima 22 i 142 KZ SRFJ, takođe kažnjivim članovima 31 i 152 KZRK.

[259] Unutrašnji oružani sukob odvijao se između oružanih snaga Jugoslavije i pripadnika OVK/UÇK u periodu od 28. februara 1998. do 23. marta 1999. godine.

{ 299 }

renog u centru za zadržavanje u Likovcu/Likoc, tako što ga je tukao dok je ovaj čistio podove navedenog centra. Navedene radnje prema nalazima pretresnog veća ne predstavljaju ozbiljnu povredu zajedničkog člana 3. Ženevske Konvencije.

6. Optuženi Sabit Geci i Sahit Jashari oslobođeni optužbi za ratni zločin protiv civilnog stanovništva, jer nije bilo pouzdano dokazano da su u svojstvu pripadnika OVK/UÇK u saučesništvu i neutvrđenog datuma, sredinom juna 1998. godine, međusobno i sa drugim nepoznatim pripadnicima OVK/UÇK, lišili života Iva-na Bulatovića, srpskog policajca, koji je bio pritvoren u centru za zadržavanje u Likovcu/Likoc. Sud je utvrdio da nije bilo dokazano da su optuženi počinili dela kojim se terete. 7. Optuženi Sabit Geci i Sahit Jashari oslobođeni su optužbi da su u svojstvu pri-padnika OVK/UÇK i u saučesništvu, međusobno i sa drugim nepoznatim pripad-nicima OVK/UÇK, povredili telesni integritet i zdravlje anonimnog svedoka C, civila i pritvorenika u centru za zadržavanje u Likovcu/Likoc, tako što su ga neutvr-đenog datuma, negde početkom juna 1998. godine, tukli u više navrata bejzbol pa-licama. Sud je utvrdio da nije bilo dokazano da su oni počinili delo kojim se terete.

8. Optuženi Ismet Haxha oslobođen optužbi da je u svojstvu pripadnika OVK/UÇK, početkom juna 1998. godine, na neutvrđenom mestu u blizini sela Vaganica/Vaganicë, opština Mitrovica/Mitrovicë, povredio telesni integritet i zdravlje anoni-mnog svedoka F, civila, pucajući iz pištolja u pravcu navedenog svedoka i nanevši mu povredu u nogu, kao i da ga je više puta udario kundakom pištolja u čelo. Sud je ocenio da nije bilo dokazano da je optuženi počinio delo kojim se tereti. 9. Optuženi Sahit Jashari, Sami Lushtaku, Avni Zabeli i Sylejman Selimi usled nedostatka dokaza oslobođeni optužbi da su u periodu od proleća 1998. do pr-vih meseci 1999. godine, u svojstvu pripadnika OVK/UÇK nadležnih za kontrolu centra za zadržavanje u Likovcu/Likoc i u međusobnom i saučesništvu sa dru-gima, počinili krivično delo ratni zločin protiv civilnog stanovništva, tako što su povredili telesni integritet i zdravlje neutvrđenog broja civila, Albanaca.

10. Optuženi Sahit Jashari oslobođen optužbi usle d nedostatka dokaza da je u svojstvu pripadnika OVK/UÇK, počinio krivično delo ratni zločin civilnog sta-novništva, odnosno da je početkom juna 1998. godine povredio telesni integritet i zdravlje pritvorenika Ivana Bulatovića, tako što je u više navrata vodio pritvore-nika na pijacu u Likovcu/Likoc, javno pozivajući one građane koji to žele da ga fizički zlostavljaju.

11. Optuženi Sahit Jashari, Sami Lushtaku i Avni Zabeli oslobođeni optužbe za ratni zločin protiv civilnog stanovništva. Sud je konstatovao da pred njim nije

{ 300 }

dokazano da su Jashari, Lushtaku i Zabeli u svojstvu pripadnika OVK/UÇK, po-četkom juna 1998. godine i u međusobnom i saučesništvu sa drugima, neutvrđe-nog datuma, počinili krivično delo ratni zločin protiv civilnog stanovništva, tako što su povredili telesni integritet i zdravlje anonimnog svedoka F, civila, Albanca, pritvorenog u centra za zadržavanje u Likovcu/Likoc, tukući ga u više navrata.

12. i 13. Optuženi Sahit Jashari oslobođeni optužbe za ratni zločin jer nije do-kazano da je on u svojstvu pripadnika OVK/UÇK, početkom 1999. godine, po-vredio telesni integritet i zdravlje anonimnog svedoka E, pritvorenika centra za zadržavanje u Likovcu/Likoc, šibajući ga mašinskim lancem. Takođe, sud je kon-statovao da nije dokazana tvrdnja iz optužnice da je on povredio telesni integritet i zdravlje neidetifikovanih civila, oca i ćerku, koji su u nekoliko navrata batinani za vreme dok su bili pritvoreni u navedenom centru za zadržavanje.

14. Optuženi Sahit Jashari i Sylejman Selimi oslobođeni optužbe za ratni zločin jer nije dokazano da su oni u svojstvu pripadnika OVK/UÇK, u međusobnom i sauče-sništvu sa drugim nepoznatim pripadnicima, krajem proleća i početkom leta 1998. godine, povredili telesni integritet i zdravlje anonimnog svedoka I, civila pritvore-nog u centru za zadržavanje, kojeg su prema optužnici tukli u više navrata.

15. Optuženi Avni Zabeli oslobođen optužbi za ratni zločin protiv civilnog stanov-ništva, odnosno da je u svojstvu pripadnika OVK/UÇK, ne utvrđenog datuma, juna 1998. godine, u saučesništvu sa drugim nepoznatim pripadnicima OVK/UÇK, povredio telesni integritet i zdravlje anonimnog svedoka F, civila, stavljaju-ći ga na raspolaganje nepoznatim vojnicima da nad njime sprovode nasilje i tuku ga štapovima.

16. Takođe, optuženi Avni Zabeli oslobođen optužbe za ratni zločin protiv civilnog stanovništva, koji je prema optužnici počinio tako što je u svojstvu pripadnika OVK/UÇK, u saučesništvu sa drugim nepoznatim licima, neutvrđenog datuma u toku juna/jula 1998. godine, povredio tesni integritet anonimnog svedoka F i jednog nepoznatog pritvorenika iz Prizrena.

Sud je optuženima koji su oglašeni krivim u izrečene kazne uračunao i vreme pro-vedeno u pritvoru.260 Oni su presudom obavezani i na plaćanje troškova krivičnog postupka u iznosima od 1.200 odnosno 1.000 eura. Posebnim rešenjem, optuženi-ma Lushakuu i Selimiju je određena mera pritvora do pravosnažnosti presude.261

[260] U periodu od 24. maja 2013 do 19. decembra 2014. godine.[261] Član 367 stav 2 ZKPK predviđa: “Ako sudija ili sudsko veće izrekne kaznu od pet (5) ili više

godina zatvora optuženom se određuje pritvor ako on nije u pritvoru ili produžava isti kada se optuženi već nalazi u pritvoru.

{ 301 }

Obrazloženje presude u slučaju Drenica 1:Sud je u pismeno obrazloženoj presudi istakao da je odluku doneo na osnovu do-kaza izvedenih u toku glavnog pretresa. Prema nalazima suda, svedok A je lišen slobode od strane pripadnika OVK/UÇK i držan je u prostorijama za zadržavanje (ćelijama), koje su se tokom avgusta i septembra 1998. godine nalazile pri glavnom štabu OVK/UÇK u Likovcu/Likoc, gde je bilo i drugih zadržanih lica. Svedok je u navedenom periodu u više navrata bio podvrgnut batinanju od strane optuženog Selimija, koji je nehumanim tretmanom, pretnjama da će biti ubijen, optužujući ga da je srpski špijun i uvredama povredio svedokov telesni integritet svedoka. Odgovornost optuženog Selimija je utvrđena na osnovu iskaza anonimnog svedo-ka A, koji su podržani iskazom svedoka K i indirektno iskazom svedoka B. Sud je svedočenje svedoka A ocenio kao uverljivo. Prema oceni suda, ovaj svedok je pred sudom izneo uverljivo, logično i koherentno svedočenje sa potpunom podudar-nošću sa izjavama iz ranijih faza postupaka. Pojedine nepodudarnosti u izjavama ovog svedoka, do kojih je došlo u toku unakrsnog ispitivanja, prema nalazima suda su posledica ljudske percepcije koja nije perfektna.

Prema nalazima suda i svedočenje svedoka D navodi na zaključak da su u Likov-cu/Likoc postojale prostorije za zadržavanje, gde su zadržana lica držana zatvore-nim duži vremenski period. Dokazima izvedenim u toku glavnog pretresa, sud je utvrdio da je optuženi Sabit Geci u jednom slučaju ušao u prostoriju centra za zadržavanje, gde se nalazio sve-dok B i još jedan muškarac, civil. Tom prilikom je Geci nekoliko minuta udarao šakama i tukao svedoka B. Kako se to dogodilo samo jednom prilikom, prema nalazima suda nisu utvrđene karakteristike torture, što je bio osnov za njegovo oslobađanje za ovu optužbu.

Sud je u toku pretresa takodje utvrdio da je optuženi Sami Lushtaku u jednom slu-čaju, septembra 1998. godine, na neutvrđenom mestu, između sela Galica/Galicë i Dubovac/Dubovc, postupajući na brutalan način, sa umišljajem tri puta pucao iz pištolja marke TT oduzevši pri tom život jednom nepoznatom muškarcu, starom oko 40 godina, koji je govorio albanski. Postupak optuženog Lushtakua je ocenjen kao izolovani slučaj, koji nije bio direktno povezan sa konfliktom. Ove činjenice su utvrđene na osnovu iskaza svedoka D, koji je ocenjen kao dosledan, logičan i podudaran sa njegovim iskazima iz ranijih faza postupka. U vezi sa nekoliko ne-podudarnosti koje su uočene prilikom unakrsnog ispitivanja ovog svedoka, sud je ocenio da se radi o normalnom fenomenu za ljudsku memoriju, imajući u vidu dramatičan tok događaja i okolnosti pod kojima se događaj odigrao.

Sud je dokaze odbrane, kojima je osporavan kredibilitet svedoka A, ocenio kao protivurečne i neubedljive.

{ 302 }

U vezi zakona koje je primenio prilikom donošenja svoje odluke, kvalifikaciji kri-vičnog dela kojima su optuženi oglašeni krivim, kao i odmeravanju kazne, sud je konstatovao da je u vreme izvršenja krivičnih dela za koje se optuženi terete bio na snazi KZ SFRJ262, koji je u primeni prema Uredbi UNMIK-a 1999/24.263 Radnje optuženih su predviđene i kažnjive i krivičnim zakonom koji je na Kosovu stupio na snagu 2004. godine, privremenim zakonima UNMIK-a, kao i krivičnim zakonom Republike Kosova koji je stupio na snagu početkom 2013. godine. Op-tužni su oglašeni krivim i zbog povreda odredbi zajedničkog člana 3 Ženevskih Konvencija 1949. godine,264 jer su sa umišljajem primenjivali silu, kao i postupali su nečovečno i nehumano, maltretirajući lica koja su bila zadržana u prostorijama OVK/UÇK, koje su služile za zadržavanje civila koji nisu imali aktivnu ulogu u neprijateljstvima. Primenom člana 33 stav 1 Ustava Kosova,265 optuženi su oglaše-ni za produženo krivično delo266 počinjeno u saizvršilaštvu, predviđeno članovi-ma 31267 i 152 stav 1 KZRK.268 Prema zakonu koji je bio na snazi u vreme izvršenja krivičnih dela,269 za krivično delo ratni zločin protiv civilnog stanovništva, bila je zaprećena kazna zatvora od pet (5), ili smrtna kazna.270 Optuženi Sami Lushtaku je oglašen krivim za izvršenje teškog krivičnog dela ubistvo počinjenog na bruta-lan, nemilosrdan i bezobziran način prema žrtvi koja je bila nezaštićena, vezanih ruku i koja je molila za život.

[262] Koji je stupio na snagu 1. Jula 1977. godine i koji nije bio menjan do 23. marta 1989. godine. [263] Ovom uredbom omogucena je primena zakona koji su na Kosovu bili na snazi 22. marta 1989.

godine i koji nisu bili diskriminatorski.[264] Koje je kao posebno krivično delo predviđeno Krivičnim zakonom Republike Kosovo iz 2013.

godine. Član 152: Svako lice koje ozbiljno prekrši član 3 koji je zajednički za sve Ženevske Kon-vencijeod 12. avgusta 1949. godine kazniće se ce kaznom zatvora u trajanju od najmanje pet (5) godinaili kaznom doživotnog zatvora.

[265] Član 33 stav 1 Ustava Kosova iz 2008. godine: Niko se ne može proglasiti krivim ili kazniti za krivično delo koje, u momentu izvršenja nije bilo određeneo zakonom kao krivično delo, osim za dela koja su u perodu u kojima su počinjena, na osnovu međunarodnog prava smatrana genocidom, ratnim zločinima ili zločinima protiv čovečnosti.

[266] Član 81. stav 1 KZRK: Produžena krivična dela se sastoje od nekoliko istih ili sličnih krivičnih dela izvršenih u određenom vremenskom periodu od strane istog izvršioca, koja se smatraju celinom u slučaju postojanja makar dva od sledećih uslova, Ista žrtva krivičnog dela, isti objekt krivičnog dela, korišćenje sitaucije ili istovremena veza, itd...

[267] Član 31 KZRK: Kada dva ili više lica zajednički izvrše krivično delo zajedničkim učešćem u krivičnom delu i značajno doprinoseći njegovom izbršenju na bilo koji način, svako od njih će biti odgovorano i kažnjivo na način predviđen za to krivično delo.

[268] Ratni zločini koji ozbiljno krše zajednički član 3 Ženevskih Konvencija. [269] Član 142 KZ SFRJ.[270] Smrtna kazna je ukinuta pomenutom Uredbom UNMIK-a 1999/24 od 12. decembra 1999. go-

dine. Ovom izmenom zakona bila je obavezna primena opšteg zakonskog maksimuma pred-viđenog članom 38 KZ SFRJ, u trajanju od 15. godina zatvora.

{ 303 }

Prvostepeni sud je usled nedostatka dokaza ili da pribavljeni dokazi nisu potvr-dili postojanje ratnog zločina, posledice, maltretiranja kojima su žrtve bile pod-vrgnete nisu bile u vidu teških povreda ili maltretiranja, te prema oceni suda ne predstavljaju povredu odredaba ženevskih konvencija. Sud nije imao dovoljno dokaza da pojedine optužene za oglasi krivim za navedene postupke (Sahita Jas-hari, Jahir Demaku, Ismeta Haxha i Avni Zabeli). Dokazi, posebno iskazi svedoka pribavljeni u fazi predkrivičnog postupka od kojih su oni prilikom njihovih sve-dočenja pred sudskim većem odustali, mogli su biti osnova za pokretenje istrage, određivanje pritvora, podizanje optužnice ali ne i određivanje krivice i donošenju osuđujuće presude.271

Primenom člana 367 stav 2 ZKPK,272 optuženima koji su oglašeni krivim i kojima su izrečene zatvorske kazne, je posebnim rešenjem izrečena mera pritvora, koja će trajati do pravosnažnosti presude.

Presuda Osnovnog suda Mitrovica u slučaju Drenica 2: Međunarodno veće Osnovnog suda u Mitrovici/Mitrovicë, kojim je predsedavao međunarodni sudija Dariusz Sielicki,273 je nakon održanog glavnog pretresa po optužnici Specijalnog tužilaštva Kosova od 6. novembra 2013. godine, 27. maja 2015. godine donelo presudu i u slučaju Drenica 2. Ovaj predmet je formiran na-kon rešenja suda od 16. aprila 2014. godine o odvajanju postupka u predmetu Tužilac protiv Agima Demaj i drugi.274 Presudom su:

1. Optuženi Agim Demaj, Bashkim Demaj, Driton Demaj, Selman Demaj, Fa-dil Demaku, Jahir Demaku, Nexhat Demaku, Zeqir Demaku, Sylejman Selimi i Isni Thaçi oglašeni krivim da su za vreme oružanog konflikta na Kosovu koji nije imao međunarodni karakter, neutvrđenog datuma, u toku septembra mese-ca 1998. godine, u svojstvu pripadnika OVK/UÇK, u saučesništvu međusobno i sa drugim neidentifikovanim pripadnicima OVK/UÇK, teško povredili odredbe zajedničkog člana 3 Ženevskih Konvencija, tako što su namerno primenili silu i okrutan, nehuman i ponižavajući tretman i torturu prema svedocima A i B, civilima, Albancima sa Kosova, koji su bili zadržani u prostorijama centra za zadržavanje u Likovcu/Likoc, iako nisu imali aktivnu ulogu u neprijateljstvima. Optuženi su tukli zatvorene civile pesnicama i drvenim šipkama, prinudili su svedoke A i B da se međusobno tuku i štipali su genitalije svedoka A metalnim [271] Član 123 stav 1 ZKPRK. [272] Član 367 stav 2: Ako sudija sudi ili sudsko veće izriče kaznu od pet (5) ili više godina zatvora

optuženom se određuje pritvor, ako on nije u pritvoru ili produžava isti kada se optuženi nalazi u pritvoru..

[273] Članovi sudskog veća: Međunarodni sudija Vidar Stensland i Anna Adamska Galant. [274] Saoptuženi: Bashkim Demaj, Driton Demaj, Selman Demaj, Fadil Demaku, Jahir Demaku, Nex-

hat Demaku, Zeqir Demaku, Sylejman Selima i Isni Thaqi.

{ 304 }

predmetima. Navedene radnje optuženih sud je kvalifikovao kao ratni zločin,275 kojima je povređen zajednički član 3 Ženevskih Konvencija, kao i član 4 stav 2 (a) Drugog Dodatnog protokola i za njih je optuženima izrekao sledeće kazne zatvo-ra: Sylejmanu Selimi u trajanju od sedam (7) godina, a Jahiru i Zeqiru Demaku od po šest (6) godina. Kazna u istom trajanju je izrečena i optuženom Isni Thaqi. Za navedeno delo optuženi Agim, Driton, Bashkim i Selman Demaj su kažnjeni svaki pojedinačno na kaznu zatvora od po tri (3) godine, koliko su kažnjeni i optuženi Fadil i Nexhat Demaku.

2. Optuženi Jahir i Zeqir Demaku, Sylejman Selimi i Isni Thaçi su oglašeni krivim da su za vreme oružanog konflikta na Kosovu koji nije imao međuna-rodni karakter, neutvrđenog datuma, u toku avgusta i septembra meseca 1998. godine, u svojstvu pripadnika OVK/UÇK, u saučesništvu međusobno i sa dru-gim neidentifikovanim pripadnicima OVK/UÇK, teško povredili odredbe za-jedničkog člana 3 Ženevskih Konvencija, tako što su namerno primenili silu, torturu, nehuman i ponižavajući tretman prema svedoku A, civilu, Albancu sa Kosova, za vreme dok je on bio držan u prostorijama centra za zadržavanje u Li-kovcu/Likoc, iako nije imao aktivnu ulogu u neprijateljstvima. Ovom prilikom, oni su ga tukli drvenim šipkama i pesnicama po različitim delovima tela, pretili mu smrću i optuživali ga da je srpski špijun. Navedenim radnjama optuženih su počinili ratni zločin276 za koje je sud optuženima izrekao sledeće kazne zatvora: Sylejmanu Selimi u trajanju od šest (6) godina a Jahiru i Zeqiru Demaku i Isni Thaçi od po pet (5) godina.

Sud je optuženom Selimiju izrekao jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od osam (8) godina, dok je optuženima Jahiru i Zeqiru Demakuu, kao i Isni Thaqiju, jedin-stvene kazne zatvora u trajanju od po sedam (7) godina. Primenom člana 367 stav 2 ZKPRK,277 optuženima kojima su izrečene kazne za-tvora iznad pet (5) godina, posebnim rešenjem izrečena je mera pritvora do pra-vosnažnosti presude.

Obrazloženje presude u predmetu Drenica 2Sud je u pismeno obrazloženoj presudi naveo da je presudu u ovom predmetu zasnovao na izjavama svedoka A, delimično na izjavi svedoka B, koje su donekle

[275] Predviđen i kažnjiv članovima 31, 152 stav 1 tačke 2.1 i 2.2. KZRK, koji je stupio ja snagu 1. januara 2013. godine.

[276] Predviđen članovima 31, 152 stav 1 tačke 2.1 i 2.2. KZRK, koji je stupio ja snagu 1. januara 2013. godine.

[277] Član 367 stav 2: Ako sudija koji sudi ili sudsko veće izriče kaznu od pet (5) ili više godina zatvora optuženom se određuje pritvor, ako on nije u pritvoru ili produžava isti kada se optuženi nalazi u pritvoru..

{ 305 }

podržane izjavom svedoka K. Prilikom ocene dokaza sud je imao u vidu izazove prezentirane od strane branilaca optuženih, koji su potencirali na ne podudarno-stima izjava glavnog svedoka sa njegovim izjavama iz ranijih faza krivičnog postu-paka, kao i njegove psihičke (ne)sposobnosti. Prema nalazima suda, svedočenje ovog svedoka je ubedljivo, uverljivo, kredibilno. Sud nije imao sumnji u psihičku sposobnost svedoka, ni u njegovu sposobnost da shvati, da se podseti ili da izloži činjenice o okolnostima o kojima je svedočio. Sud nije primetio nepodudarnosti ni u slučajevima kada je ovaj svedok u više navrata pitan o istim okolnostima. Njegov iskaz je potvrđen iskazom svedoka K, a donekle i iskazom svedoka B, kao i nalazima veštaka sudske medicine i iskazom službenog lica koje u toku pretresa svedočilo kao zaštićeni svedok. Ovaj svedok je potvrdilo da je svedok B svoj iskaz promenio zato što se plašio za svoj život i život njegove porodice. Iskazi svedoka odbrane su prema nalazima suda bili neubedljivi i nisu pružili alibi optuženima. Sud je male nepodudarnosti u iskazima svedoka A ocenio kao slabosti karakteri-stične za ljudsko pamćenje. Prema nalazima suda, svedok A je svoje svedočenje predstavio na vrlo logičan i ubedljiv način. Prema sudu, prostorija u kojoj su za vreme oružanog sukoba bili držani civili nije bila pritvor već prostorija za za-državanje, koja je tu ulogu imala i pre oružanog sukoba. U navedenoj prostoriji ovaj svedok je maltretiran od strane četvorice optuženih,278 što je sud ocenio kao okrutno i nečovečno postupanje, kao i torturu u smislu zajedničkog člana 3 Že-nevskih Konvencija.

Povodom pravne kvalifikacije, prema vremenu izvršenja na snazi je bio KZ SFRJ, koji je stupio na snagu 01. jula 1977. godine. Ovaj zakon je kažnjavao ratne zločine počinjene prema civilima, ne prema pojedincima koji nisu uzeli učešća u sukobu, što je regulisano kasnijim izmenama ovog zakona. Prema istom zakonu, kažnjiva je bila i povreda zajedničkog člana 3 sa smrtnim posledica ili teškim telesnim po-vredama. Prema KZ SFRJ povreda telesnog integriteta nije predstavljala krivično delo, ali je ovo kao krivično delo bilo predviđeno u PKZK od 2004, kao i u KZRK iz 2013. godine. Prema Ustavu RK iz 2008, kada su ratni zločini u pitanju,279 predviđen je izuzetak od načela da niko ne može biti kažnjen za krivično delo koje kao takvo nije bilo predviđeno u vreme njegovog izvršenja. Isti izuzetak predviđa i EKZLJPS članom 7 stav 2.280 U pogledu izricanja kazni sud se rukovodio primenom blažeg zakona, kao i primenom člana 33 stav 2 Ustava RK, da izrečena kazna ne može biti strožija od kazne zaprećene zakonom koji je bio na snazi u vreme izvršenja dela.

[278] Sylejman Selimi, Jahir i Zeqir Demaku i Isni Thaqi. [279] Videti fusnotu 266[280] Član 7 stav 2: Ovaj član ne utiče na suđenja i kažnjavanje nekog lica za činjenje ili nečinjenje koje

se u vreme izvršenja smatralo krivičnim delo prema opštim načelima koja priznaju civilizovani narodi.

{ 306 }

Sud je takođe uzeo u obzir umišljaj, činjenicu da je delo počinjeno samo u odnosu na dve osobe, što je uticalo na ublažavanje kazne, kao i činjenicu da su svi optuženi za vreme oružanog sukoba uzeli učešća u oružanom otporu prema režimu koji je od strane međunarodne zajednice ocenjen kao kriminalni režim, odnosno da su se optuženi borili za svoj narod, da su nakon oružanog sukoba časno živeli, da nisu bili kažnjavani za druge zločine, kao i da su uživali prestižne pozicije. Tužilac je nakon objavljivanja presude predložio sudu određivanje pritvora svim optuženima, pozivajući se na ozbiljnost krivičnog dela, kao i bezbednost glavnog svedoka. On je takođe predložio izricanje jedinstvene kazne optuženom Selimiju, imajući u vidu oba predmeta u kojima je optuženi oglašen krivim. Prema tužiocu, optuženi Selimi je bio komandant zone i lider OVK/UÇK, koji je trebao da bude primer pozitivnog ponašanja za podređene koji su bili pod njegovom komandom.

Odbrana optuženih je prigovarala predlozima tužioca, predlažući da se odbiju kao neosnovani.

Veće u slučaju Drenica 2, pred kojim je tužilac predložio izricanje jedne jedin-stvene kazne za oba slučaja, je odbilo ovaj predlog tužioca. Pretresna veća pred kojima su se odvijali prvostepeni postupci u slučaju Drenica, u ovoj fazi po-stupka nemaju zakonske mogućnosti optuženom Selimiju,281 na osnovu izre-čene kazne u Drenici 1, kao i izrečene jedinstvene kazne u Drenici 2, izreknu jedinstvenu kaznu zatvora.

Stranke u postupku su se žalile na presude, i oba predmeta se nalaze u fazi odluči-vanja po žalbama pred Apelacionim sudom.

Osvrt na pismeno obrazloženje presudaSud je u pismeno obrazloženim presudama detaljno prezentirao tok odvijanja glavnog pretresa, izvedene dokaze, razloge i način organizovanja svedočenja sve-doka putem video konferencije, prigovore stranaka, razloge nepojavljivanja poje-dinih svedoka pred sudom, proceduralne odluke, kao i dokaze koje je prihvatio i na kojima je zasnovao svoju odluku.

Prema obrazloženju, sud je odluku zasnovao na iskazima anonimnog svedoka A, anonimnog svedoka K (koji je i pored pojedinih nepodudarnosti, u glavnim elementima podržao izjavu svedoka A), iskazima svedoka D i nalazima veštaka sudske medicine. Njihove izjave su prema oceni suda podržale jedna drugu. Sud

[281] Radi podsećanja, optuženom Selimiju su od strane pretresnih veća u oba predmeta (kojima je predsedavao isti sudija) izrečene višegodišnje zatvorske kazne: u slučaju Drenica 1 kazna zatvora u trajanju od šest (6) godina, a u slučaju Drenica 2 jedinstvena kazna zatvora u trajanju od osam (8) godina.

{ 307 }

nije našao osnova za psihičku poremećenost svedoka A, na kojoj je u toku traja-nja glavnih pretresa potencirala odbrana. Sud je svedočenje i nalaz lekara, koji je pred sudom svedočio o psihičkim problemima koje je navodno imao ovaj svedok, konstatovao da su njegovi iskazi (svedoka A) održivi i uverljivi, kao i da na njih nisu uticali pokušaji odbrane da ga opovrgnu.

Prema sudu svedočenje svedoka K je bilo spontano i iskreno i nije sadržavalo ele-mente koji bi na isključiv način osporili iskaz svedoka A.

Sud je konstatovao da su iskazi svedoka A takođe bili podržani i iskazima i nalazi-ma veštaka sudske medicine, za koje je sud ocenio da su ubedljivi.

Prema nalazima suda, anonimni svedoci A i D su svojim iskazima pred sudom podržali jedan drugog u pogledu opisa prostorija gde su držana lica koja su od strane pripadnika OVK/UÇK bila lišena slobode. Iskaz svedoka A je prema oceni suda podržan i nalazima veštaka sudske medicine, odnosno on nije doveden u pitanje ni navodima ovog veštaka da je do povrede svedoka A moglo doći i u dru-gim događajima i pod drugim okolnostima. Sud je iskaz svedoka D ocenio spontanim i potpuno ubedljivim, koji je potvrđen i prilikom unakrsnog ispitivanje ovog svedoka od strane odbrane i članova veća, kojom prilikom se on nikada nije udaljio od prve verzije svedočenja pred sudom. Takođe, ovaj svedok tokom svedočenje nije izbegavao bilo kakvu temu, ostavlja-jući utisak odgovorne osobe. Njegov iskaz prema nalazima suda nije osporen ni iskazima svedoka odbrane, niti je poljuljan iskazima svedoka saslušanih po služ-benoj dužnosti, od čijih svedočenja pred sudom je ranije odustala odbrana. Poje-dine sitne nepodudarnosti u iskazima ovog svedoka, kao i njegove reakcije prili-kom konfrontacije pred sudećim većem, sud je ocenio kao prirodne i spontane. Sud nije poklonio veru iskazima svedoka odbrane za koje je ocenio da su bili ne-ubedljivi i za čija sećanja je našao da su neralna i selektivna. Sud je u presudi kao uverljiv oceno i iskaz anonimnog svedoka, službenog lica282, koje je podržalo tvrdnje jednog od svedoka optužbe koji je u slučajevima svedočio kao anonimni, da je ovaj svoj iskaz, koji je dao pred sudskim većima oba slučaja, izmenio zbog straha da pred sudom kaže istinu, plašeći se za svoj i život svoje porodice.

[282] Ovaj svedok je pred sudsim većima svedočio kao anonimni zbog činjenice da je uključen u istragama ratnih zločina na Kosovu, kako se ne bi otkrio njegov identitet.

{ 308 }

Tok krivičnog postupka

1. Istražni postupakRešenjem Specijalnog tužioca od januara 2012. godine, otvorena je službena istra-ga protiv osumnjičenih Sylejmana Selimi, Sahita Jashari i Sabita Geci zbog posto-janje sumnje da su oni u svojstvu pripadnika OVK/UÇK uzeli učešća u maltreti-ranju i fizičkom zlostavljanju jednog broja civila, Albanaca, koji su po različitim osnovima bili držani u prostorijama za zadržavanje glavnog štaba OVK/UÇK u Likovcu/Likoc. U toku leta iste godine istraga je bila proširena i na ostale osum-njičene, i u pogledu novih optužbi. Istraga je pokrenuta na osnovu izjava pojedi-nih svedoka, koji su u periodu od proleća 1998. pa do sredine leta 1999. godine bile žrtve maltretiranja, batinanja i ugrožavanja tesnog integriteta u navedenom centru za zadržavanje. Kao rezultat ove istrage, pojedini osumnjičeni283 su lišeni slobode 23. odnosno 31. maja 2013. godine, kada im je od strane suda, po zahtevu tužioca, određena mera pritvora. Ostalim optuženima284 je 13. juna 2013. godine određena mera zabrane približavanja određenim objektima ili licima, koja je od strane suda zadnji put produžena 13. marta 2014. godine.

U toku istrage je saslušan veliki broj svedoka, osumnjičeni, kao i pribavljeni su materijalni dokazi koji su se uglavnom odnosili na navode koje su iznosili pojedi-ni svedoci i prema kojima su oni za vreme opružanog sukoba na Kosovu, u razli-čitim periodima od proleća 1998. do sredine 1999. godine, bili držani u centru za zadržavanje pri glavnom štabu Dreničke zone OVK/UÇK, koji se nalazio u zgradi bivše policijske stanice. Prema tvrdnjama svedoka, pojedine prostorije navedenog štaba su korišćene za zadržanje civila, koji su tokom tog vremena bili podvrgnuti maltretiranjima i zlostavljanjima različitog intenziteta, što je izazvalo teže i lakše posledice po njihovo zdravlje.

2. OptužnicaNakon gotovo dvogodišnje istrage, Specijalno tužilaštvo je 6. novembra 2013. godine, podiglo optužnicu (STRK PPS 88/11) protiv petnaestorice optuženih.285 Optuženicom je u 39. tačaka optuženima stavljeno na teret da su počinili ratni zločin protiv civilnog stanovništva u saizvršilaštvu,286 pojedinačno po jednoj ili više

[283] Sahit Jashari, Avni Zabeli, Sami Lushtaku, Hysni Thaqi, Jahir Demaku, Zeqir Demaku i Syle-jman Selimi.

[284] Agim Demaj, Bashkim Demaj, Driton Demaj, Selman Demaj, Fadil Demaku, Nexhat Demaku, Zeqir Demaku, Ismet Haxha.

[285] Agim Demaj, Bashkim Demaj, Driton Demaj, Selman Demaj, Fadil Demaku, Jahir Demaku, Nexhat Demaku, Zeqir Demaku, Sabit Geci, Ismet Haxha, Sahit Jashari, Sami Lushtaku, Syle-jman Selimi, Isni Thaçi i Avni Zabeli (redosled optuženih je dat prema optužnici).

[286] Predviđenog i kažnjivog članom 142, u vezi sa članom 22 KZ SFRJ, i u suprotnosti sa zajedničkim članom 3 Ženevske konvencije iz 1949. i članom 4 Drugog dodatnog protokola iz 1977. godine,

{ 309 }

tačaka. Oni su, kako tvrdi optužnica, neodređenog datuma u septembru 1998. godine287 ugrozili telesni integritet i zdravlje civila A i B, pritvorenika centra za zadržavanje u selu Lukovac/Lukovc, opština Srbica/Skenderaj, za vreme oružanog sukoba. Prema optužnici, više optuženih je u više navrata pesnicama i drvenim štapovima tuklo ovo dvoje civila i primoravalo ih da se međusobno tuku. Takođe, optuženi288 se terete da su u neodređenom broju slučajeva ugrozili telesni inte-gritet i zdravlje svedoka A, pored ostalog, metalnim predmetom dodirivali polne organe ovog svedoka, vukući ga po podu. Isto tako, optuženi se terete da su u toku avgusta ili septembra meseca 1998. godine, ugrozili telesni integritet i zdravlje neidentifikovanog broja civila Albanaca iz naselja Šipolje/Shipolë, opština Mitro-vica/Mitrovicë, tukući ih u više navrata. Jedno od dela koje je stavljeno na teret optuženima je bilo i ubistvo Ivana Bulatovića, za koje se tvrdilo da je bilo izvršeno ne utvrđenog datuma početkom juna meseca 1998. godine,289 tako što mu je vrat prerezan motornom testerom. U nastavku, optuženi290 se dodatno terete da su neutvrđenog datuma u toku juna meseca 1998. godine odnosno početkom 1999. godine ugrozili telesni integritet i zdravlje svedoka C i F u navedenom centru za zadržavanje; da su291 ugrozili telesni integritet i zdravlje svedoka E; da su292 ugrozili telesni integritet i zdravlje dvoje neidentifikovanih civila, oca i ćerke, koji su takođe bili zadržani u aneksu zgrade u centru za zadržavanje u selu Likovac/Likovc neutvrđenog datuma početkom 1999. godine; da su293 ugrozili telesni inte-gritet i zdravlje zadržanog svedoka I, i kojeg su redovno tukli neutvrđenih datuma krajem proleća ili početkom leta 1998. godine; da su294 ugrozili telesni integri-tet i zdravlje neutvrđenog broja zadržanih albanskih civila, od proleća 1998. do prvih meseci 1999. godine; da je295 pucajući iz pištolja TT neutvrđenog datuma septembra meseca 1998. godine ubio nepoznatog civila na neutvrđenoj lokaciji između sela Galice/Galic i Dubovac/Dubovc; da je296 neutvrđenog datuma u toku

kao i svim međunarodnim normama koje su bile na snazi u vreme unutrašnjeg oružanog konf-likta na Kosovu. Krivično delo je kažnjivo i članom 152 u vezi sa članom 31 KZRK.

[287] Optuženi: Agim Demaj, Bashkim Demaj, Driton Demaj, Selman Demaj, Fadil Demaku, Jahir Demaku, Nexhat Demaku, Zeqir Demaku i Sylejman Selimi.

[288] Agim Demaj, Sylejman Selimi, Isni Thaqi, Zeqir Demaku, Fadil Demaku, Nexhat Demaku, Sel-man Demaj, Driton Demaj, Bashkim Demaj i Jahir Demaj sa drugim neidentifikovanim pripad-nicima OVK.

[289] Optuženi: Sabit Geci i Sahit Jashari.[290] Optuženi: Sabit Geci, Ismet Haxha, Sahit Jashari, Sami Lushtaku i Avni Zabeli. [291] Optuženi: Sabit Geci i Sahit Jashari. [292] Optuženi: Sahit Jashari sa neutvrđenim vojnicima OVK. [293] Optuženi: Sahit Jashari u saizvršilaštvu sa Sylejmanom Selimi.[294] Optuženi: Sami Lushtaku, Avni Zabeli, Sahit Jashari i Sylejman Selimi.[295] Optuženi Sami Lushtaku.[296] Optuženi Sylejman Selimi sa neidetifikovanim pripadnicima OVK/UQK.

{ 310 }

septembra meseca 1998. godine ugrozio telesni integritet i zdravlje jednog nei-dentifikovanog lica iz Glavnog sela/Glavnasellë; da su297 ugrozili telesni integritet i zdravlje jednog neidentifikovanog lica iz naselja Šipolje/Shipol, opština Mitro-vica/Mitrovicë, kojeg su tukli u više navrata neutvrđenog datuma u toku avgusta ili septembra 1998. godine; kao i da su298 ugrozili telesni integritet svedoka F i jednog nepoznatog pritvorenika iz Prizrena, takođe držanih u navedenom centru za zadržavanje, juna ili jula meseca 1998. godine.

Osnovni sud u Mitrovici/Mitrovicë je u zakonom predviđenom roku299 po op-tužnici300 održao 6. decembra 2013. godine sednicu prvog saslušanja u adaptira-noj sudnici Osnovnog suda u Prištini/Prishtinë.301 U postupku ocene optužnice razmatrane su obaveze stranaka predviđene Zakonom o krivičnom postupku, pročitana je optužnica po kojoj su se optuženi izjasnili da nisu krivi. Branioci su insistirali na ublažavanju izrečenih mera bezbednosti optuženima. Prema oceni učesnika u postupku, drugo saslušanje po optužnici nije održano, odbrana je ulo-žila prigovore na dokaze i optužnicu, tužilac pismeni odgovor na njih.

Rešenjem od 8. februara 2014. godine, predsednik sudskog veća je kao neosno-vane odbio prigovore optuženih na optužnicu i dokaze tužilaštva. Optuženi su iskoristili pravo na žalbu na ovo rešenje, predlažući drugostepenom sudu da se optužnica odbaci. U odgovoru na žalbe optuženih, Specijalni tužilac je predložio drugostepenom sudu da se potvrdi rešenje Osnovnog suda po optužnici i doka-zima. Apelacioni tužilac je u mišljenju o žalbama i optužnici predložio Apela-cionom sudu da odbije žalbe optuženih i potvrdi odluku prvostepenog suda o osnovanosti optužnice.

Apelacioni sud je rešenjem od 08. aprila 2014. godine odbacio žalbe kao neosno-vane i potvrdio je rešenje Osnovnog suda po optužnici.

Predsednik sudskog veća je u fazi priprema za otvaranje glavnog pretresa i pozivajući se na član 36 stav 1 ZKPK,302 doneo 16. aprila 2014. godine rešenje kojim je postupak

[297] Optuženi Sylejman Selimi i Jahir Demaku.[298] Optuženi: Avni Zabeli, Sami Lushtaku, Sahit Jashari, pokojna Xheva Ladrovci, kao i u saiz-

vršilaštvu sa dva neidentifikovana pripadnika OVK/UÇK. [299] Član 242 ZKRPK stav 4 predviđa da je sudija pojedinac ili predsednik veća odmah zakazuje prvo

saslušanje, koje mora da bude održano u roku od trideset (30) dana od podnošenja optužnice. [300] Koju je u toku sednice potvrđivanja zastupao autor optužnice, međunarodni tužilac Maurizio

Salustro. On je rukovodio i istragom. [301] Bioskopska dvorana kompanije ABC je u jednom periodu, pre otvaranja Palate pravde u Priš-

tini, 2. februara 2015. godine, korišćena za organizovanje suđenja na Kosovu u slučajevima u kojima je broj učesnika u postupku veliki.

[302] Član 36 stav 1 ZKPK: Sud koji je shodno ovom zakonu nadležan za postupanje može iz važnih

{ 311 }

protiv optuženih Agima Demaj, Bashkima Demaj, Dritona Demaj, Selmana Demaj, Fadila Demaku, Jahira Demaku, Nexhata Demaku, Zeqira Demaku, Sylejmana Selimi i Isni Thaqi303 odvojio od postupka protiv optuženih Sabit Gaci, Sahita Jashari, Jahira Demaku, Sylejmana Selimi, Ismeta Haxha, Sami Lushtaku i Avni Zabeli.304 Razdva-janje postupaka obrazloženo je velikim brojem učesnika u postupku, posebno optu-ženih i branilaca, celishodnošću i ekonomičnošću postupaka, kao i problemima do kojih može doći u organizaciji glavnog pretresa u ovakvim okolnostima.

Stranke u postupku su imale različite stavove o odluci veća o odvajanju postupku. Tužilaštvo je potenciralo da će razdvajanje imati negativnog uticaja na odvijanje postupka, da će pojedini svedoci trebati da svedoče u oba postupka, kao i da od-vajanje postupka neće biti efikasno. Stavovi stranaka u postupku u vezi odluke o razdvajanju, nisu imali uticaja na dalji tok postupka, stranke nemaju pravo žalbe protiv rešenja o razdvajanju postupka.

3. Glavni pretresGlavni pretres protiv optuženih nastavljen je u prostorijama Osnovnog suda u Mitrovici/Mitrovicë, koji se nalazi u severnom delu grada.

Radi što bolje organizacije i neometanog odvijanja glavnog pretresa i ekonomič-nosti postupka a neposredno pre otvaranja glavnog pretresa pred pretresnim većem, sud je naredbom od 19. maja 2014. godine naložio premeštanje optuže-nih koji su se nalazili u pritvoru, iz pritvorskih centara Dubrava305 i Priština/Pri-shtinë306 u pritvorski centar u Mitrovici/Mitrovicë.

3.1. Tok glavnog pretresa u predmetu Tužilac protiv Sabita Geci i drugi, Drenica 1Po optužnici SPRK od početka novembra 2013. godine a nakon rešenja o odvaja-nja postupka, prvo je otvoren glavni pretres u slučaju Tužilac protiv Sabita Geci, u javnosti poznat i kao slučaj Drenica 1. Pretres je pred međunarodnim većem Osnovnog suda u Mitrovici/Mitrovicë otvoren 22. maja 2014. godine. Pretresnim većem je predsedavao međunarodni sudija Dariusz Sielicki.307

razloga ili zbog celishodnosti da naloži razdvajanje postupka koji se vodi za više krivičnih dela ili protiv više okrivljenih lica, a zatim da nastavi sa usvojenim postupcima ili uputi odvojene predmete drugom nadležnom sudu, do završetka glavnog pretresa. Prema stavu 3 istog člana, protiv rešenja o razdvajanju postupka nije dozvoljena žalba.

[303] Pred sudom se vodi pod službenim nazivom Tužilac protiv Agima Demaj i drugih ili Drenica 2. [304] Pred Osnovnim sudom u Mitrovici vodi se pod službenim nazivom Tužilac protiv Sabita Gaci

i drugih ili Drenica 1. [305] Optuženi: Sabit Geci, Sahit Jashari, Sylajman Selimi, Sami Lushtaku i Avni Zabeli.[306] Optuženi: Jahir Demaku i Ismet Haxha.[307] Članovi sudskog veća: međunarodne sudije Vidar Stensland, Iva Nikšić i rezervni sudija Fran-

ciska Fiser.

{ 312 }

Pojedini optuženi,308 koji su se pre otvaranja glavnog pretresa nalazili na lečenju u Kli-ničko Bolničkom Centru u Prištini, nisu pristupili ili od strane nadležnih organa nisu bili privedeni otvaranju glavnog pretresa, iako su se kontinuirano nalazili u pritvoru od 24. odnosno 31. maja 2013. godine. Razlog njihovog neodazivanja pozivu suda da prisustvuju otvaranju glavnog pretresa, bila je odluka sudskog veća da se glavni pretres održi u prostorijama Osnovnog suda u Mitrovici/Mitrovicë, kao i naredba o njihovom premeštanju iz pritvorskih centara gde su izdržavali mere pritvora u pritvorski centar u Mitrovici/Mitrovicë, u severnom delu grada. Ovi optuženi su takođe tvrdili da im se u navedenom pritvorskom centru ne može garantovati bezbednost, kao i da istih razloga članovi njihovih porodica neće biti u mogućnosti da prate odvijanje glavnog pretresa. Reagujući, sudsko veće je po predlogu tužioca izdalo naredbu o pritvaranju optuženih koji se nisu odazvali pozivu suda ili nisu privedeni sudu, kao i o njihovom sprovođenju u pritvorski centar u Dubravi. Nepojavljivanje ovih optuženih pred su-dom ocenjeno je kao nepoštovanje suda i njegovih odluka, odnosno kao bekstvo.

Pretresno veće nije imalo službenih informacija gde se navedeni optuženi nalaze. U nastavku, veće je donelo odluku o odvajanju dela postupka protiv optuženih koji su prisustvovali otvaranju glavnog pretresa od postupka u odnosu na optu-žene koji nisu pristupili prvom zasedanju sudskog veća. Prisutnim optuženima309 pročitana je optužnica od novembra 2013. godine. Oni su se po optužbama koje su im stavljene na teret izjasnili da nisu krivi.

Narednom danu zasedanja suda održanom 23. maja 2014. pristupila su i trojica optuženih koji nisu pristupili sudu prvog dana glavnog pretresa. Odlukom pred-sednika veća, postupci protiv sedmorice optuženih u predmetu Drenica 1 su po-novo objedinjeni. Trojici optuženih, koji su prethodno odsustvovali, pročitane su optužbe kojima se oni terete i oni su se izjasnili da nisu krivi. Postupak je nastav-ljen uvodnim izlaganjima stranaka u postupku, kao i izvođenjem dokaza.

Sud je u okviru glavnog pretresa, koji trajao nešto malo duže od godinu dana i računajući sednicu prvog saslušanja, imao ukupno četrdeset osam (48) sudskih dana. Sedam (7) planiranih zasedanja suda odložena su po zahtevima stranaka u postupku a tri (3) zbog zdravstvenih problema pojedinih optuženih.310

[308] Optuženi Sami Lushtaku, Sahit Jashari i Ismet Haxha. Oni su se prema rešenju suda terbali nalaziti u pritvoru. FHP Kosovo ne raspolaže informacijama da li su optuženi odbili privođenje od strane službe koja je bila nadležna da organizuje njihove sprovođenje prema pozivima suda ili navedena služba nije imala informacija gde se optuženi nalaze. U dane kada je najavljivan početak glavnog pretresa, u krugu KBCP organizovani su i protesti građana, koji su podržavali optužene. Kasnije se prema izveštajima medija ispostavilo da su optuženi, koji su odbili da se pojave na glavnoj raspravi, tokom celog vremena boravili u bolničkom krugu.

[309] Jahir Demaku, Sabit Geci, Sylejman Selimi i Avni Zabeli.[310] Radi redovnog praćenja zdravstvenog stanja optuženih, za vreme odvijanja pretresa obezbeđeno

{ 313 }

Za vreme trajanja glavnog pretresa saslušano je šesnaest (16) svedoka tužilaštva. Od njih, jedanaest (11) svedoka je svedočilo u svojstvu anonimnih svedoka. De-vet (9) anonimnih svedoka svedočilo je putem video konferencijske veze sa neke druge lokacije. Za vreme ovih svedočenja, sa njima su se nalazili službenici suda, čija je uloga bila da koordiniraju saslušanje svedoka sa sudskim većem većem, kao i garantuju neometano odvijanje ovih saslušanja po zakonom predviđenoj proceduri. Lik svedoka preko monitora u sudnici mogli su da vide samo članovi pretresnog veće i stranke u postupku. Istu mogućnost imao je i svedok u odnosu na stranke u postupku.

Jedan anonimni svedok tužilaštva svedočio je u sudnici. Publika nije bila u mo-gućnosti da vidi lik ovog svedoka. Mogla je da čuje samo njegov glas, jer je u sud-nici bio postavljen paravan ispred publike. Ovaj svedok je pred sudom svedočio o pojedinim pretnjama kojima su, prema njegovim tvrdnjama, bili podvrgnuti pojedini svedoci optužbe za vreme odvijanja glavnog pretresa.

Još jedan svedok tužilaštva, koji je bio predložen kao anonimni svedok i koji je u toku istrage u svojom izjavama naveo mnoge okolnosti kojima je teretio optužene, na glavnom pretresu je odbio mere zaštite, odnosno odbio je da bude anonomni svedok i svedoči putem video konferencije. Prilikom svedočenja on i dalje nije prihvatao da svedoči kao zaštićeni svedok. Pored opomena od strane suda, u više navrata pomenuo je svoje ime, nije poštovao pravila suda, pokazivao je agresiv-nost prema sudskom veću, osporavajući tačnost njegovih izjava iz prethodnog postupka sa čijom sadržinom navodno nije bio upoznat. Takođe je tvrdio da je tužilaštvo manipulisalo njegovim izjavama, ali nije osporio autentičnost njegovog potpisa na njima. I pored navedenih okolnosti, sud nije ukinuo odluku o merama zaštite, proglašavajući ovog svedoka neprijateljem suda. Prilikom suočavanja sa sadržinom njegovih ranijih izjava u toku unakrsnog ispitivanja od strane tužioca (koje je tužiocu omogućeno nakon proglašenja ovog svedoka neprijateljem suda) on je osporavao tačnost navoda u njegovim ranijim izjavama, potencirajući da se radi o lažima i izmišljotinama. U toku pretresa četiri (4) svedoka tužilaštva su zbog osporavanja svojih izjava iz ranijih faza postupka od strane suda proglašeni neprijateljima suda. U toku pretresa su kao svedoci tužilaštva svedočila i dva lekara, kao i veštak sud-ske medicine. U toku pretresa su saslušana i četiri (4) svedoka predložena od strane odbrane. Jedan svedok odbrane je saslušan na zasedanju zatvorenom za javnost. Odbrana optuženog Sami Lushtaku je odustala od saslušanja dva svedoka koja je ranije bila predložila, pa je sud ove svedoke saslušao po službenoj dužnosti.

je prisustvo ekipe hitne službe Medicinskog Centra u Mitrovici/Mitrovicë.

{ 314 }

Glavni svedok optužbe, koji svojim iskazima tereti optužene, je odgovarajući na pitanja tužioca, kao i na unakrsna pitanja odbrane, ostao u svemu pri svojim izja-vam iz ranijih faza postupka. Još jedan anonimni svedok je potvrdio svoje ranije navode. Tri druga anonimna svedoka su osporili ranije iskaze i zbog toga su pro-glašeni „neprijateljima suda“. Dva preostala svedoka, predložena od strane tuži-laštva kao anonimna, odbili su da svedoče kao anonimni svedoci, zahtevajući da svedoče javno i pod punim identitetom. Jedan od njih je prilikom svedočenja pred sudom objavio i svoje ime. I u izjavama preostalih svedoka, koji su saslušani kao anonimni, bilo je određenih promena u iskazima u odnosu na one ranije. Zakon o krivičnom postupku Kosova ne predviđa mogućnost da tužilac ispita unakrsno one svoje svedoke koji su na glavnom pretresu svedočili drugačije nego u ranijim fazama postupka. Međutim, sud je dozvolio tužiocu ovu mogućnost. Pretresno veće je ovu odluku obrazložilo činjenicom da se na ovaj način tužilaštvu pruža mogućnost da ispita svedoka, koji je u toku glavnog pretresa promenio iskaz u odnosu na iskaze iz ranijih faza postupka, jer je tužilaštvo zasnovalo optužnicu na izjavama svedoka iz ranijih faza postupka. Sudsko veće je na ovakvu odluku bilo prinuđeno Evropskom Konvencijom o ljudskim pravima, kako bi se obezbedila ravnopravnost “oružja” stranaka u postupku.311 Ovi svedoci su i nakon suočavanja sa svojim ranijim iskazima, priznali potpise kao svoje, ali su i dalje osporavali njihovu sadržinu.

Jedan svedok je u svojoj izjavi pomenuo ime jednog drugog anonimnog svedoka, nakon čega je deo zasedanja suda bio zatvoren za javnost. Glavni pretres je bio zatvoren i za vreme svedočenja jednog svedoka kojeg je predložila odbrana.312 Za vreme svedočenja anonimnih svedoka pred pretresnim većem putem video-kon-ferencijske veze, zasedanja pretresnog veća su bila otvorena za javnost. Lik svedo-ka su mogli da vide samo pretresno veće i stranke u postupku. I svedoci na drugoj strani su mogli da vide veće i stranke u postupku. Publika u sudnici mogla je da čuje samo glas ovih svedoka.

U toku pretresa su izvedeni materijalni dokazi predloženi od strane stranaka u postupku, kao i nalazi veštaka sudske medicine. Dokazi optuženih su se uglavnom odnosili na medicinsku dokumentaciju, koja je predstavljala alibi optuženima, odnosno da su u periodima za koje ih je teretila optužnica bili podvrgnuti medi-cinskim tretmanima. Među dokazima koje predložilo tužilaštvo bilo je i dokaza o pojedinim vidovima pretnji kojima su pojedini svedoci tužilaštva bili izloženi nakon pritvaranja optuženih ili u toku odvijanja glavnog pretresa. Sudsko veće je odbilo pojedine predloge tužilaštva, poput čitanja izjava pojedinih svedoka iz ra-[311] Ovakva praksa bila je korišćena i od strane Međunarodnog tribunala za bivšu Jugoslaviju

(ICTY).[312] Predlog je došao od strane optuženog Selimija i njegove odbrane. Posmatračima FHP Kosovo

bilo je omogućeno prisustvo.

{ 315 }

nijih faza postupka, jer Zakon o krivičnom postupku ne predviđa korišćenje ovih izjava, ako branioci optuženih nisu prisustvovali njihovom svedočenju.

Pojedini optuženi su u toku pretresa iskoristili pravo da pozovu svedoke čijim bi svedočenjima podržali svoju odbranu. Optuženi Sabit Geci i njegova odbrana pozvali su dva svedoka lekara, koji su posvedočili da su tokom leta 1998. godine kao lekari bili angažovani u lečenju pojedinih pripadnika OVK/UCK, među ko-jima je bio i optuženi Geci. Optuženi Lushtaku i njegova odbrana predložili su tri svedoka. Nakon saslušanja prvog svedoka, oni su odustali od druga dva ranije predložena svedoka. Ove svedoke, koje je u svojoj izjavi pred sudom pomenuo jedan od anonimnih svedoka, sud je saslušao po službenoj dužnosti. Odbrana optuženog Selimija pozvala je takođe lekara, koji je dao ocenu o psihičkoj spo-sobnosti svedoka A.313

Ostali optuženi nisu iskoristili svoje pravo da predlažu svedoke, koji bi mogli biti saslušani pred sudskim većem.

Na zasedanjima suda, pored publike, bilo je dozvoljeno prisustvo i medija. Novi-narima je bilo dozvoljeno video i audio snimanje dela pretresa do početka svedo-čenja svedoka pred većem, a nakon toga samo pravo da prisustvuju pretresu. Sva zasedanja su bila javna, izuzev pojedinih delova u toku kojih je postojala moguć-nost da se otkrije identitet anonimnih svedoka ili svedoka tužilaštva. Pojedinim timovima odbrane su i u ovom suđenju rukovodili međunarodni advokati sa dugogodišnjim iskustvom pred Haškim tribunalom. Oni su ovo pravo stekli nakon registracije pri Advokatskoj Komori Kosova. Tako je tim odbrane optuženog Lushtakua u jednom delu glavnog pretresa, koji je održan u toku 2014. godine, vodio advokat iz Nemačke Ingo Risch, koji je odmah nakon rata na Koso-vu radio kao sudija Misije UNMIK-a, a bio je i tokom prvih godina i sudija Misije EULEKS-a. Član tima odbrane Lushtakua bio je preduzetnik Rrustem Rukolli, koji je početkom godine 2014. godine, zajedno sa novinarem Milaimom Zeka, op-tužen za krivično delo ometanje zvaničnog postupka, a u vezi je sa ovim slučajem. Sudsko veće nije imalo primedbe na njegovo prisustvo u timu odbrane optuženog Lushtakua, pozivajući se na pretpostavku nevinosti.314

U toku odvijanja glavnog pretresa, predsednik sudskog veća je u više navrata opo-menuo pripadnike Policije Kosova, odnosno pripadnike službe za korekciju pri-tvorenika, koji su u toku glavnog pretresa učestvovali u organizaciji sprovođenja [313] Sud je ovog svedoka shodno članu 126 stav 1 tačke 1.1 ZKPK oslobodio čuvanja službene tajne,

ali je on svedočio na zasedanju zatvorenom za javnost. [314] Član 3 ZKPK: “Svako lice osumnjičeno ili optuženo da je izvršilo krivično delo smatraće se nev-

inim dok se njegova krivica za krivično delo ne utvrdi pravosnažnom odlukom suda”.

{ 316 }

optuženih od pritvorskog centra do suda, da imaju neprofesionalan odnos prema optuženima, te da ne postupaju po pravilima službe.

Rešenjima predsednika sudskog veća od 19. decembra 2014. godine, optuženima koji su se nalazili u pritvoru315 od 31. maja 2013. godine, najstrožija mera obezbe-đivanja njihovog prisustva sudu (pritvor) zamenjena je novčanim jemstvom u ra-zličitim iznosima. Optuženi su oslobođeni pritvora nakon uplata kaucije na račun suda. Rešenjem suda njima su bile oduzete putne isprave, zabranjeni su im javni nastupi i prisustvo skupovima na kojima je okupljeno više od deset (10) osoba, kao i kontakti sa svedocima slučaja i njihovim porodicama. Sud je ovu odluku zasnovao na praksi Međunarodnog suda za bivšu Jugoslaviju. Zakon o krivičnom postupku Kosova (član 179 stav 2) ne predviđa mogućnost primene ove mere u slučajevima kada se optuženima sudi za ratni zločin. Apelacioni sud je žalbe tu-žioca ovim povodom odbio kao neosnovane, potvrđujući odluku predsednika pretresnog veća o zameni najstrožije mere za obezbeđivanje prisustva optuženih glavnom pretresu.

Optuženi su iskoristili svoje pravo da se u toku pretresa brane ćutanjem, ali su ostali pri iskazima koje su dali u istražnom postupku.

Na kraju glavne pretresa, tužilac i branioci optuženih su izneli svoje završne ar-gumente, pro i protiv optužnice. Optuženi su podržali izlaganja svojih branilaca i izjasnili su se da nisu krivi.

3.2. Glavni pretres u slučaju Tužilac protiv Agima Demaj i drugih, Drenica 2

Glavni pretres po preostalom delu optužnice SPRK-a od 6. novembra 2013. godi-ne protiv desetorice optuženih otvoren je 27. juna 2014. godine pred međunarod-nim većem Osnovnog suda u Mitrovici/Mitrovicë, kojim je takođe predsedavao međunarodni sudija Dariusz Sielicki.316

Pretresno veće je u ovom postupku zasedalo dvadeset i tri (23) sudska dana. Na-kon pripremnog ročišta i iznošenja uvodnih izlaganja stranaka u postupku, tokom postupka saslušano je sedam (7) svedoka koje je predložilo tužilaštvo. Četvoro od ovih svedoka svedočila su kao anonimni. Anonimni svedok A, koji je ujedno i glavni svedok optužbe i u ovom slučaju, je u toku svedočenja detaljno opisao maltretiranja kojima je bio podvrgnut u prostorijama za zadržavanje OVK/UCK u Likovcu/Likoc. Navode ovog svedoka potvrdio je još jedan anonimni svedok. Naredni anonimni svedok tužilaštva je pred sudskim većem izneo iskaz, kojim

[315] Izuzev optuženog Sabita Geci, koji se nalazi na izdržavanju kazne zatvora u trajanju od 15 godi-na po pravosnažnoj presudi za ratni zločin u jednom drugom sudskom predmetu.

[316] Članovi sudskog veća: Anna Adamska Galant i Vidar Stensland.

{ 317 }

je osporio iskaze iz ranijih faza postupka. Zbog toga je ovaj svedok, a na traženje tužilaštva da ovog svedoka suoči sa njegovim ranijim iskazima, od strane suda proglašen „neprijateljskim svedokom“. Od strane suda bilo je dozvoljeno njegovo saslušanje unakrsnim pitanjima od strane tužioca.

Među anonimnim svedocima u toku glavnog pretresa bilo je i jedno službeno lice, policajac,317 pripadnik Jedinice za istraživanje ratnih zločina EULEX-a. On je u toku pretresa posvedočio o kontaktima koje je kao istražitelj imao sa pojedi-nim anonimnim svedocima tužilaštva ovog slučaja, koji su kao oštećeni svedočili u slučaju, o kontaktima koje su ovi svedoci imali sa pojedinim optuženima ili članovima njihovih porodica, a na njihovo insistiranje. Prema njemu, sve ovo se odvijalo za vreme odvijanja glavnog pretresa i dok se se optuženi prema zvanič-noj odluci suda trebali nalaziti pod merama obezbeđenja u pritvoru. Prema tvrd-njama anonimnog svedoka, službenog lica, anonimni svedok tužilaštva, oštećeni, prilikom službenih susreta nije želeo da detaljno opiše i slobodno govori o okol-nosti pod kojima se navodno susretao sa pojedinim opruženima.

Anonimi svedok, sa kojim je anonimno službeno lice imalo kontakte za vreme odvijanja glavnog pretresa, pred sudom je izmenio svedočenje, razlikujući se od njegovih iskaza koje je dao u ranijim fazama postupka. Ovaj svedok je na počet-ku svedočenja pred sudom318 izneo da se oseća ugroženim i da je svakog dana u opasnosti, zato što je nakon pritvaranja optuženih njegov identitet otkriven i da su pojedini optuženi njegove komšije, što za njega prestavlja još veći problem. U toku dokaznog postupka a po predlogu tužilaštva, u svojstvu svedoka saslušana su i dva lekara, koji su u vreme obuhvaćeno optužnicom radili kao lekari OVK/UCK ili pri pojedinim humanitarnim organizacijama. Kao svedok tužilaštva sa-slušan je i jedan veštak sudske medicine. Svi ovi svedoci su saslušani i u toku glavnog pretresa slučaja Drenica 1 i njihovo svedočenje se odnosilo na različite okolnosti.

Po predlozima pojedinih optuženih u toku pretresa je saslušano osam (8) svedo-ka alibija. Jedan od ovih svedoka svedočio je na pretresu koji je bio zatvoren za javnost.319

[317] Ovaj svedok je svedočio u sudnici na javnoj sednici. Identitet svedoka je bio zaštićen paravanom koji je bio postavljen ispred publike, koja je mogla slobodno da čuje njegov glas, ali nije mogla da vidi njegov lik. Svedok je pripadnik Misije EULEKS-a, istražitelj ratnih zločina, na pretresu je po predlogu tužioca, koji je prihvaćen od strane suda, svedočio kao anonimni u toku glavnog pretresa, kako bi se zaštitio njegov identitet u toku pretresa a radi nesmetanog obavljanja svoje misije, istražitelja ratnih zločiona.

[318] Svedočenje se odvijalo putem video konferencije.[319] Posmatračima FHP Kosovo je bilo dozvoljeno prisustvo.

{ 318 }

Tužilac je u ovom slučaju odustao od saslušanja pojedinih svedoka koji su bili predloženi optužnicom (anonimni svedok L i svedok FM).

U toku postupka su izvedeni materijalni dokazi predloženi od strane stranaka u postupku, dok su se optuženi branili ćutanjem. Stanke u postupku su na kraju pre-tresa iznele svoje završne argumente. Optuženi su podržali završne govore svojih branilaca, osporavajući navode optužbi, potencirajući da nisu krivi, kao i da od suda očekuju pravičnu, oslobađajuću presudu.

Pojedini svedoci u ovom slučaju, kojima je od strane suda na predlog tužilaštva određena mera da pred sudom svedoče kao anonimni, su se u toku pretresa izja-snili da zaštita određena od strane suda nije potrebna i da oni žele da svedoče javno. Ovi svedoci su pred sudom dali izjave koje su se razlikovale od izjava koje su dali u istražnom postupku i pred tužiocem.

Zapažanja FHP Kosovo Na osnovu redovnog jednogodišnjeg praćenja glavnih pretresa koji su po optuž-nici STRK od 6. novembra 2013. godine otvoreni u drugoj polovini maja, odno-sno krajem juna 2014. godine, kao i analize pismeno obrazložene presude, FHP Kosovo nalazi:

- da su sudska veća rukovođena međunarodnim sudijom Sielickim pokazala u toku odvijanja glavnih pretresa izuzetnu profesionalnosti i transparentnost u radu, uz poštovanje prava svih stranaka u postupku, iako je to bilo teško postići jer se radilo o slučajevima sa velikim brojem optuženih, kojima je optužnicom stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela ratni zločin po jednoj ili više tačaka. Za profesionalno vođenje glavne rasprave sudskim većima nije predstavljao problem ni činjenica da je većina svedoka optužbe svedočila u oba slučaja koji su se otvore-ni po optužnici. Sud je uspeo da glavni pretres organizuje tako da svedoci ne po-navljaju svoje iskaze, već da se usredsrede na okolnosti koje su vezane za optužbe koje se po optužnici odnose na konkretan slučaj. Ovom je umnogome doprinelo i osoblje suda, koje u toku postupka asistiralo sudskim većima. - da su pored arbitrarne uloge, sudska veća u toku glavnih pretresa aktivno uče-stvovala u razjašnjenima mnogih pravno delikatnih situacija i pravilnom tuma-čenju zakonskih odredbi. Sudska veća su, radi što boljeg utvrđivanja činjeničnog stanja, veoma spretno uvodila novine u organizovanju glavnih pretresa, a sve to na osnovu primene međunarodno poznatih standarda. Jedan od njih je i uvođenje instituta “neprijateljskog svedoka” za svedoke tužilaštva, koji su u toku glavnih pretresa osporavali svoje iskaze koje su dali istražiteljima ratnih zločina na Koso-vu ili tužiocima.

{ 319 }

- da je dosadašnja praksa u vezi pravne kvalifikacije krivičnih dela bila vezana za zakon koji je bio na snazi u vreme izvršenja krivičnih dela za koja su optu-ženi oglašeni krivim. Optužnica je radnje optuženih u ovom predmetu kvali-fikovala kao krivično delo ratni zločin protiv civilnog stanovništva predviđen članom 142 KZ SFRJ, koji je bio na snazi u vreme izvršenja krivičnog dela, a u vezi je sa zajedničkim članom 3 Ženevskih Konvencija i člana 4 drugog dodatnog protokola ovih konvencija, kao što je bilo navedeno u optužnici na osnovu koje su pokrenuti ovi krivični postupci. Sud je međutim u ovom pred-metu radnje optuženih okvalifikovao prema krivičnom zakonu koji je trenut-no na snazi na Kosovu, koji je precizniji u opisu radnji optuženih za koja su optuženi oglašeni krivim. Inače, sud nije vezan za kvalifikaciju krivičnih dela predloženih u optužnici.

- da iako u dosadašnjoj pravosudnoj praksi na Kosovu (povodom dela presude koja se odnosi na optuženog Lushtakua) nije uobičajena praksa da se neko oglasi krivim za ubistvo lica čiji identitet nije poznat, sud je postupio ovako u konkret-nom slučaju, što predstavlja novinu za kosovsko pravosuđe. Ona ne predstavlja kršenje zakona jer svi krivični zakoni (i onaj koji je bio na snazi u vreme izvršenje krivičnog dela zbog kojeg se optuženi tereti, ali i onaj na snazi) ne predviđaju pre-cizno da je identitet žrtve neophodan za utvrđivanje nečije odgovornosti za njenu smrt. Naime, navedeni zakoni u opisu radnji krivičnog dela ubistvo samo navode: „Ko drugo lice liši života.“320

- da su, imajući u vidu zakonske okvire zakona koji je bio na snazi u vreme izvr-šenja dele kojima se optuženi terete, kazne izrečene optuženima adekvatne i da se može očekivati da će se njima postići svrha kažnjavanja.

- da se od otvaranja službene istrage do objavljivanja presuda, u ova dva predmeta promenilo pet (5) tužilaca Specijalnog tužilaštva. Iako su oni veoma profesional-no zastupali interese optužbe, kod njih se povremeno, posebno u kasnijim fazama postupka, ipak osećala određena nesigurnost ili nedovoljna upućenost u jedan ovako kompleksan slučaj. Istragom slučaja protiv optuženih koja je pokrenuta ja-nuara a proširena jula 2012. godine, rukovodio je međunarodni tužilac Maurizio Salustro, koji je i podigao optužnicu protiv petnastorice optuženih početkom no-vembra 2013. godine. On je istu zastupao i na sednici prvog saslušanja povodom optužnice, održanoj 6. decembra iste godine. Nakon njega, optužnicu su u toku glavnih pretresa zastupali međunarodni tužioci SPRK: Cezary Michalczuk, Mar-tin Hackett, Charles Hardaway i Pascale Keall.

[320] Član 178 KZRK: „Ko drugog liši života kazniće se kaznom zatvora u trajanju od najmanje 5 godina.“

{ 320 }

- da je tokom suđenje u ovim predmetima došlo do vidnog neprofesionalnog rada službene jedinice,321 koja je za vreme održavanja glavnog pretresa bila angažovana na obezbeđenju optuženih koji su se za vreme glavnog pretresa uglavnom nalazili u pritvoru, njihovom dovođenju/sprovođenju od pritvorskog centra do suda i nji-hovom obezbeđenju za vreme trajanja glavnog pretresa. Neprofesionalan odnos prema optuženima i ne postupanje po pravilima službe ove jedinice, mogli su se primetiti i za vreme boravka optuženih u sudskoj zgradi van zasedanja sudskih veća. Predsednik pretresnih veća je u toku jednogodišnjeg odvijanja glavnih pre-tresa u više navrata opominjao pripadnike ove službe zbog njihovog neprofesio-nalnog ponašanja ili prijateljskom odnosu prema optuženima, što je u sudnici i u pauzama glavnog pretresa omogućavalo da optuženi slobodno komuniciraju među sobnom ili sa publikom.

- da su za vreme odvijanja glavnog pretresa kružile informacije o kršenju pravila službe od strane navedene policijske jedinice, zadužene da vodi brigu o optuženi-ma. O tome je bilo informacija i u lokalnim medijima. Prema njima, optuženi ko-jima su bile izrečene najstrožije mere obezbeđivanja njihovog prisustva sudu, bili su viđani u javnosti bez pratnje policije ili su se u njihovom prisustvu ponašali kao da su na slobodi. Ovo okolnost je u toku pretresa potvrdio i jedan od anonimnih svedoka, koji je svedoku tužilaštva van glavnog pretresa posvedočio da se sreo sa jednim od optuženih za vreme dok bi se ovaj po rešenju suda trebao nalaziti u pritvoru. Ukoliko se ovo pokaže tačnim, onda će to značiti da je jedan od glavnih segmenata sistema za vladavinu prava ne samo zakazao, već je prekršio zakon i odluke suda. Šta više, sud je u slučaju optuženih za koje se tvrdilo da se ponašaju kao na slobodi dok im je bio određen pritvor kasnije doneo odluku da zameni pritvor sa kaucijom. Takva mera prema Zakonu o krivičnom postupku nije do-zvoljena u slučajevima kada se sudi po optužbama za ratni zločin i ovo predstavlja najveće ogrešenje suda o zakon u ovom predmetu.

- da je supruga jednog od optuženih na dan objavljivanja presuda od strane Osnov-nog suda u Mitrovici/Mitrovicë, preko socijalne mreže (Facebook) na svom blogu objavila ime jednog od zaštićenih svedoka, što prema krivičnom zakonu koji je na snazi,322 predstavlja krivično delo. Prenoseći navedenu vest, pojedini portali vesti su u prepodnevnim satima narednog dana, nakon objavljivanja presuda u sluča-jevim Drenica 1, 2, preneli neizmenjenu navedenu postavku sa socijalne mreže, sa punim imenom i prezimenom anonimnog svedoka.

[321] Služba policije Kosova je sredinom maja 2014. godine preuzela isključivu nadležnost u obez-beđivanju i sprovođenju optuženih.

[322] Član 400 stav 2 KZRK: „Svako lice koje bez ovlašćenja otkrije informacije o identitetu ili ličnim podacima lica pod zaštitom u krivičnom postupku ili u posebnom programu, kazniće se kaz-nom zatvora u trajanju od tri (3) godine.“

{ 321 }

- FHP Kosovo, želi da napomene da osuđivanje ili podržavanje sudskih odluka od strane predstavnika javnih institucija ili zvaničnika, predstavlja direktno upitanje u samostalnost pravosuđa.323

- da problem obezbeđivanja svedoka, onemogućavanja da oni na suđenju menjaju iskaze u odnosu na one iz ranijih faza krivičnog postupka, kao i da odbijaju sve-dočenje na suđenju i dalje ostaje jedan od najozbiljnih problema u suđenjima za ratne zločine na Kosovu. - da kvalitet prevoda u toku odvijanja glavnih pretresa nije uvek bio na nivou. To je konstatovao i sud u svojim odlukama.

[323] Zamenik Premijera Kosova i Ministar inostranih poslova, G. Hashim Thaci, je nekoliko dana nakon objavljivanja presuda u slučajevima Drenica 1 i 2 na svom blogu Facebook - postavio: “Da je pravda bila i ostaje misija naroda, boraca i moja. Presuda za dreničku grupu dovodi u dilemu ovaj cilj i nije samo tendencija za nanošenje mrlja borbi OVK/UÇK, već nanosi mrlje samoj pravdi. Ovakva tendencija se ne može opravdati ničim ni od nikoga.” Postavka je preneta od strane mnogih elektronskih i pisanih medija.

{ 322 }

Sud bez odgovora na pitanje ko je ubio policajca Zymberija

A N A L I Z A324

Međunarodno sudsko veće Osnovnog suda u Mitrovici/Mitrovicë, kojim je u predmetu Tužilac protiv Sovrljića i Kasalovića, predsedavao sudija Vidar Sten-sland,325 10. decembra 2015. objavilo je presudu kojom je optuženi Kasalović Ra-domir oglašen krivim za izvršenje krivičnog dela ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti326 i izreklo mu kaznu zatvora u trajanju od šest (6) meseci, koja se neće izvršiti ako optuženi u roku od dve (2) godine ne počini novo krivično delo.

Drugopruženi Slobodan Sovrlić327 je istom presudom oslobođen svih optužbi, koje su mu optužnicom stavljene na teret a u vezi njegovog navodnog učestvova-nje u napadu na konvoj pripadnika Specijalne jedinice Kosovske policije (ROSU), 26. jula 2011. godine, kada je bio ubijen policajac Enver Zymberi.

Ova je bila druga po redu presuda objavljena u krivičnom postupku pokrenutom povodom ubistva Zymberija. Prvom presudom, objavljenom 20. aprila 2015. go-dine, u postupka koji se službeno vodio protiv optuženih Radovana Radića i Milo-vana Vlaškovića, pomenutom presudom ovi optuženi su oslobođeni svih optužbi. Postupak se u odnosu na ovu dvojicu optuženih po žalbi tužioca trenutno nalazi pred Apelacionim sudom. FHP Kosovo nema informacija da li je drugostepeni sud odlučivao po žalbi tužioca. Tok krivičnog postupkaPovodom ubistva pripadnika kosovske policije Envera Zymberi 26. jula 2011. godine na regionalnom putu Mitrovica/Mitrovicë - Zubin Potok/Zubin Potoku, službena istraga protiv optuženog Kasalovića je pokrenuta rešenjem kancelarije tadašnjeg Okružnog tužilaštva Mitrovica/Mitrovicë od 10. avgusta 2011. godine. Nakon toga a zbog nedostupnosti osumnjičenih pravosudnim organima, istra-ga povodom ubistva Zyberaja je bila u nekoliko navrata obustavljana, ponovo otvarana i proširivana u odnosu na druge novo-osumnjičene. Prva optužnica u

[324] Analizu možete naći na službenom internet stranici FHP Kosovo: http://hlc-kosovo.org/?p=4258&lang=sr

[325] Članovi sudskog veća: Međunarodne sudije Katrien Gabriel Witeman i Franciska Fiser.[326] Predviženo i kažnjivo članom 316 stav 1 u vezi stava 3 KZK, takođe predviđenimi kažnjivim

članom 409 KZRK. [327] Optuženi Sovrlić je presudom istog suda, od 23. oktobra 2015., oglašen krivim za više krivičnih

dela za koja mu je izrečena kazna zatvora u trajanju od dve (2) godine, sa rokom proveravanja od četiri (4) godine.

{ 323 }

slučaju Tužilac protiv Radića i Vlaškovića podignuta je 7. maja 2014. godine. Po ovoj optužnici je u zakonskom roku sproveden postupak njene ocene. Druga op-tužnica u slučaju, ovog puta protiv optuženih Radomira Kasalovića i Slobodana Sovrlića, bila je podignuta 12. decembra 2014. godine, kada je postupak po prvoj optužnici bio u fazi priprema za otvaranje glavnog pretresa. Tužilac je istog dana uz novu optužnicu sudu podneo i zahtev za spajanje ovih postupaka. Odlukom predsednika Osnovnog suda u Mitrovici/Mitrovicë, za postupanje i po ovoj op-tužnici određen je isti međunarodni sudija, Paulo Teixeira, koji je nakon održanih sednica ocene optužnice, 23. decembra 2014, odnosno 19. januara 2015. godine, odbio predlog tužioca o spajanju postupaka po optužnicama. Po prvoj je nastav-ljen redovni glavni pretres, dok je po drugoj a nakon održanih sednica saslušanja, nastavljen postupak po optužnici predviđen zakonom.

OptužnicaOptužnicom od 12. decembra 2014. godine, Kancelarija tužilaštva EULEKS-a u Mitrovici/Mitrovicë je optuženima Kasaloviću i Sovrliću, stavila je na teret, da su saučesništvu sa Radovanom Radićem, Milovanom Vlaškovićem328 Ratomirom Božovićem, Dušanom Jovanović329, Slavišom Ristić330 izvršili sedam krivičnih dela: teško ubistvo;331 pokušaj teškog ubistva;332 neovlašćeno vlasništvo, kontrola, posedovanje ili upotreba vatrenog oružja;333 ometanje službenih u vršenju službene dužnosti;334 ugrožavanje javnog saobraćaja opasnim radnjom ili sredstvom;335 kao i izazivanje opšte opasnosti336 i učestvovanje u masi koja čini krivično delo.337

[328] Kao što je već pomenuto ovi optuženi optužnicom od 7. maja 2014. godine, presudom od 20. maja 2015. oslobođeni svih optužbi. Slučaj se pred Apelacionim sudom nalazi po žalbi tužioca.

[329] U vreme podizanja optužnice od 12.12.2015. nalazili su se u bekstvu. [330] U vreme podizanja optužnice protiv njega je istraga bila u toku, pritvoren 1. decembra 2014.

godine, kada mu je određena mera javljanja u policijsku stanicu dva puta nedeljno.[331] Predviđeno i kažnjivo članovima 146 i 147 stavovima 4, 6, 8 i 10 u vezi sa članom 23 KZK, ta-

kođe predviđenim članovima 178 i 179 (1.5, 1.7, 1.9 i 1.10) u vezi sa članom 31 KZRK. [332] Predviđenim i kažnjivim članovima 146 i 147 stavovima 4, 6, 8 i 10 u vezi sa članovima 20 i 23

KZK, takođe predviđenim članovima 178 i 179 (1.5, 1.7, 1.9 i 1.10) u vezi sa članovima28 i 31 KZRK.

[333] Predviđenim i kažnjivim članom 328 stavovi 1 i 2 KZK, takođe predviđenim kao krivično delo članom 374 KZRK.

[334] Predviđenim i kažnjivim članom 316 stavovi 1 i 3 KZK, u vezi sa članom 23 takođe predviđenim kao krivično delo članom 409 stav 1 u vezi stava 2, u vezi sa članom 31 KZRK.

[335] Predviđenim i kažnjivim članom 299 stav 1 KZK, u vezi sa članom 23, takođe predviđenim kao krivično delo članom 380 stav 1 u vezi stava 2, u vezi sa članom 31 KZRK.

[336] Predviđenim i kažnjivim članom 291 stavovi 1 i 3 KZK, u vezi sa članom 23, takođe predviđenim kao krivično delo članom 365 u vezi sa članom 31 KZRK.

[337] Predviđenim i kažnjivim članom 320 stav 1 KZK, u vezi sa članom 23, takođe predviđenim kao krivično delo članom 412 u vezi sa članom 31 KZRK

{ 324 }

Oni su ova dela počinili tako što su:- 26. jula 2011. godine, oko 13:30 časova, sa navedenim i drugim nepoznatim lici-ma, kao saučesnici i deo grupe koja je činila krivična dela, uzeli učešća u napadu vatrenim oružjem na konvoj vozila pripadnika Specijalne jedinice Kosovske policije (ROSU). Napadnuti konvoj se sastojao od preko pedeset (50) policajaca. Na čelu i začelju konvoja koji su činili između 10. do 12. policijskih vozila, bila su blindirana policijska vozila. Konvoj se kretao regionalnim putem između Mitrovice/Mitrovicë i Zubinog Potoka/Zubin Potoku, radi izvršenja službenog zadatka koji se sastojao u preuzimanju kontrole na graničnim prelazima G1 i G31. Napad na konvoj se do-godio na delu puta između sela Varage/Varagë i Zupče/Zupç. Pre oružanog napa-da, policijski konvoj je u blizini sela Čaber/Çabër naišao na prvu barikadu, koja se sastojala od kamenja i šljunka. Barikada je zaobiđena korišćenjem alternativnog puta, nakon čega se konvoj ponovo vratio na glavni put, koji vodi prema prelazu 31. Nakon 10-tak minuta, na delu puta između sela Varage i Zupče/Zupç, konvoj je ponovo naišao na prepreku, koja se ovog puta sastojala od više motornih vozila, parkiranih na kolovozu. Konvoj nije mogao da nastavi kretanje. Vozači i putnici civilnih vozila nalazili su se pored svojih parkiranih vozila, provocirajući pripadni-ke policije na različite načine. Kako bi nastavili put, pojedini pripadnici policijskog konvoja su napustili službena vozila sa namerom da postignu eventualni dogovor sa osobama koje su postavile barikadu. Nakon neuspeha u ovoj nameri, vođa konvoja je izdao naredbu da se putnička vozila uklone ili izguraju sa puta. U tom momentu, grupa od osam (08) do deset (10) osoba, koje su stajale pored barikade sa vozilima, pobegli su u obližnju šumu pored puta sa leve strane, odakle je zatim otvorena oru-žana vatra na policijska vozila. Prvim hicem je teško ranjen pripadnik policije Enver Zymberi, koji se nalazio na mestu vozača drugog vozila u konvoju. Oružana vatra na policijska vozila u početku je uglavnom otvarana iz šume, koja se nalazi sa leve strane puta. Kasnije je ona otvorena i iz drugih pravaca i trajala je oko pola sata. Pri-padnici policije su odgovorili na vatru kako bi se odbranili i prebacili telo ranjenog policajca iz policijskog u policijsko blindirano vozilo. Razmena vatre je trajala sve dok se policijski konvoj nije povukao nazad prema Mitrovici/Mitrovicë. Povređeni policajac je podlegao povredama istog dana; - istog dana, na navedenom i opisanom mestu optuženi su u međusobnom saizvrši-laštvu, kao i sa drugim licima i unapred opisanim radnjama, doveli u opasnost pri-padnike KP koji su bili u vozilu sa pokojnim Zyberajem (Bekim Maliqi i Driton Peci);

- pod napred navedenim okolnostima, bili su deo grupe koja je kritičnog dana upotrebila oružje prilikom napada na pripadnike KP i nezakonitim radnjama sprečila je pripadnike KP u obavljanju njihovih službenih zadataka; ozbiljno ošte-tila regionalni put između sela Varage i Zupče/Zupç postavljanjem pogrešnih obaveštenja, signala, prepreka i barikada, čime su doveli u opasnost pripadnike KP i uzrokovali smrt policajca Zymberaja, kao i štetu na vozilima KP koja su bila u konvoju;

{ 325 }

Nakon sednica za ocenu optužnice, njene osnovanosti i prihvatljivost dokaza koji-ma je podržana, sudija Teixeira je 25. februara 2015. godine izdao naredbu kojom je od tužioca tražio da istu u roku od deset (10) dana precizira, u smislu: za koliko se krivičnih dela pokušaja ubistva optuženi terete, kao i u vezi preciziranja optuž-be za neovlašćeno posedovanje, kontrolu i upotreba oružja (vrsta i kalibar).

Tužilac je u zakonskom roku do 05. marta 2015. godine sudu dostavio odgovor, dopunjujući optužnicu. Na dopunjenu optužnicu odgovorio je branilac optuže-nog Kasalovića.

Rešenjem od 17. aprila 2015, predsednik veća je prihvatio zahtev optuženog, do-stavljenog sudu preko njegovog branioca, i odbacio je deo optužnice u odnosu na optužbu za neovlašćeno posedovanje, kontrolu i upotreba oružja. Tužilac se žalio na rešenje predsednika veća. Odbrana nije uložila odgovor na ovu žalbu. Apelacioni tužilac je predložio da Apelacioni sud prihvati dopunjenu optužnicu od 04. marta 2015. godine. Rešenjem Apelacionog suda od 11. juna 2015. godine, žalba tužioca je odbijena kao neosnovana.

Nakon okončana postupka po optužnici, 02. septembra 2015. godine planirano je otvaranje glavnog pretres pred međunarodnim sudskim većem koje je donelo ovu prvostepenu presudu. Prvog dana glavnog pretresa pozivu suda se nije odazvao op-tuženi Kasalović. Tužilac je predložio pritvaranje optuženog što zakon omogućuje u slučajevima kada se optuženi ne odazove pozivu suda, jer optuženi nije obrazložio svoje ne odazivanje sudu. Odbrana je predlagala da se pre primene najstrožije mere obezbeđivanja optuženih pred sudom, utvrde razlozi odsustva optuženog na otva-ranju glavnog pretresa, uz napomenu da sud treba da ima u vidu da se optuženi sam prijavio organima gonjenja, nakon saznanja da se protiv njega vodi krivična istraga.U toku prvog, javnog zasedanja sudskog veća, tužilac je predlagao odlaganje po-četka glavnog pretresa do odluke Apelacionog suda po oslobađajućoj presudi od 20. aprila 2015. godine na koju je tužilaštvo uložilo žalbu. Kao razlog odlaganja početka, tužilaštvo je navelo da bi od odluke žalbenog suda zavisila strategija tuži-laštva u toku ovog glavnog pretresa. Sudsko veće je odbilo predlog tužioca, ističući da će ovo sudsko veće svoju odluku zasnovati na dokazima koji će biti predloženi i izvedeni u toku ovog glavnog pretresa. Do zvaničnog otvaranja glavnog pretresa bilo je odloženo je nekoliko planiranih zasedanja suda.338 Zvanični glavni pretres je otvoren čitanjem optužnice i uvodnim izlaganjima stranaka u postupku, izne-tim u toku zasedanja sudskog veća održanog 18. septembra 2015. godine. Pretres u toku kojeg je sudsko veće zasedalo dvanaest (12) dana, nastavljen je saslušanjem svedoka predloženih optužnicom i optuženih. U toku pretresa je saslušano sedam (7) svedoka optužbe, od kojih je jedan imao status zaštićenog i svedočio je na

[338] FHP Kosovo nema zvaničnih informacija o razlozima odlaganja.

{ 326 }

sednici zatvorenoj za javnost,339 putem video konferencije. Tokom svedočenja za-štićenog svedoka, njegov lik je bio zamagljen a glas izmenjen. Optuženi i njihova odbrana predložili su po tri svedoka alibija, koji su tvrdili da optuženi krivičnog dana nisu bili prisutni na mestu događaja gde dogodilo ubistvo. Sudsko veće je sa strankama u postupku obišlo i mesto gde se odigrao napad na konvoj KP. Sudsko veće je po službenoj dužnosti, a radi zaštite prava porodice oštećenih, angažovalo punomoćnika koji je u toku pretresa zastupao njihove interese. Članovi oštećene porodice i pojedini oštećeni su takođe prisustvovali glavnom pretresu.

Optuženi Kasalović je tokom iskaza pred pretresnim većem osporio bilo kakvu povezanost sa optužbama, tvrdeći da se kritičnog dana nalazio daleko od mesta događaja. Optuženi Sovrlić je iskoristio pravo da se brani ćutanjem.

U toku dokaznog postupka izvedeni su mnogi materijalni dokazi, pribavljeni u toku policijske i tužilačke istrage. Njima su pridodani službeni zapisnici sa glav-nog pretres protiv Radića i Vlaškovića, kao i presuda od 20. aprila 2015. godine u istom slučaju. Stranke u postupku su iznele svoje završne argumente. Tužilac je kazao da dokazi izvedeni u toku glavnog pretresa daju dovoljno osnova da se op-tuženi oglase krivim i kazne po zakonu, dok su optuženi i njihova odbrana tvrdili da dokazi tužilaštva ne daju dovoljno osnova da su njihovi klijenti uzeli učešća izvršenju krivičnih dela kojima se terete. Pretresno veće je u kratkom obrazloženju nakon objavljene presude navelo: da sud na osnovu izvedenih dokaza, izjave svedoka optužbe koji je tokom događaja identifikovao optuženog Kasalovića kao prisutnog na licu mesta kritičnog dana među osobama koje su postavile barikadu (što je svedok potvrdio u svim fazama postupka i ponovio pred sudskim većem). Iskaz svedoka optužbe bio je dovoljan za sudsko veća da optuženog oglasi krivim za krivično delo ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti. Sudsko veće nije poklonilo pažnju svedočenjia u prilog alibiju optuženog.

Povodom oslobađajuće presude u odnosu na optuženog Sovrlića, sudsko veće je navelo da nije moglo da ovog optuženog oglasi krivim samo na osnovu izjave zaštićenog svedoka. Tužilaštvo nije sudu moglo da ponudi materijalne dokaze ili svedoka/e koji bi optuženog povezao/li sa događajima na licu mesta kritičnog dana.

U toku postupka pred pretresnim većem, optužnicu Kancelarije tužilaštva EU-

[339] Rešenjem sudskog veća do 10. novembra 2015. godine, delimično je usvojen zahtev FHP Kosovo da se posmatračima FHP Kosovo i pripravnicima angažovanim na projektu omogući prisustvo zasedanjima suda zatvorenim za javnost. Navedenim rešenjem bilo je dozvoljeno samo prisust-vo posmatraču FHP Kosovo.

{ 327 }

LEKS-a iz Mitrovice/Mitrovicë, pored tužioca koji je rukovodio istragom i po-digao optužnicu, optužnicu su zastupala još dva tužioca navedenog tužilaštva, zamenjujući jedan drugog.

Prvostepenom presudom u predmetu Tužilac protiv Sovrlića i Kasalovića okončan je još jedan deo krivičnog postupaka povodom ubistvo policajca Zymberi, poči-njenog u leto 2011. godine, koje se dogodilo dok se nalazio na obavljanju službene dužnosti, kao pripadnik specijalne jedinice KP. Predsednik sudskog veća u obrazloženju datom nakon objavljivanja presude nije izneo razloge o oslobađaju optuženih po ostalim optužbama.

I ako se u dosadašnjim optužnicama pominju još nekoliko pojedinačnih imena kao mogućih optuženih, FHP Kosovo nema službenih informacija da li će biti novih optužnica u ovom slučaju.

Zapažanja FHP Kosovo - Sudsko veće vodilo je glavni pretres poštujući pravosudne standarde i posebno poštujući prava stranaka u postupku; - Tužilaštvo EULEKS-a u Mitrovici/Mitrovicë i u drugoj optužnici nije uspelo da pred sudskim većem prezentira dokaze koji bi van svake sumnje potvrdili da su optuženi, kojima je stavljeno na teret izvršenje više krivičnih dela, povezani sa ubistvom policajca Zymberaja ili ugrožavanjem života ostalih pripadnika policije koji su bili u vozilima KP u sastavu konvoja, kao i po ostalim optužbama koje su optuženima stavljene na teret; - Preostaje dilema da li je tužilaštvo moglo povodom ubistva jednog pripadnika KP i ugrožavanja života jednog broja policajaca u konvoju da uradi više na pri-bavljanju dokaza protiv optuženih, imajući u vidu činjenicu da policija nije bila u mogućnosti da iz bezbednosnih razloga pristupi mestu događaja odmah nakon počinjenih zločina i pribavi materijalne dokaze koji doprineli većem rasvetljava-nju ovih zločina;- Takođe se nameće i dilema da li su snage zadužene za bezbednost Kosova bile u mogućnosti da obezbede uslove za sprovođenje adekvatne istrage u ovom slučaju, a i povodom drugih zločina, na području severa Kosova, gde je tada postojao (još uvek postoji) snažan otpor lokalnog stanovništva prema institucijama iz Prištine/Prishtinë.

Botuesi | Izdavač | PublisherFondi për të Drejtën Humanitare Kosovë

Fond za humanitarno pravo KosovoHumanitarian Law center Kosovo

Për botuesin | Za izdavača | For the PublisherBekim Blakaj

Përgatiti | Pripremila | PreparedAnka Kurteshi-Hajdari

Shtypshkronja | Štamparija | Printing houseGrafika Rezniqi

Tirazhi | Tiraž | Print run500

Prishtinë, Mars 2016Priština, Mart 2016

Pristina, March 2016

Copyright © 2016Fondi për të Drejtën Humanitare Kosovë