Seminarski rad
Seminarski rad Finansijski medadzment
Jovanovic Predrag
MEGATREND UNIVERZITET
FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE POAREVAC
SEMINARSKI RAD NA TEMU:PRAVILO FINANSIRANJA 2:1PREDMET:
INSTRUMENTI PLATNOG PROMETA
PROFESOR: Doc Dr Radica Pavlovi ASISTENT: STUDENT:
MSC Milica Mikuljevi Jovanovi Predrag F/083/12
Poarevac, Maj 2015.SADRAJ
3UVOD
1. ZNAAJ FINANSIRANJA ...42. VERTIKALNA PRAVILA
FINANSIRANjA...52.1. Odnos pozajmljenog i sopstvenog kapitala...53.
HORIZONTALNA PRAVILA FINANSIRANjA...63.1. Zlatno bankarsko
pravilo.6
3.2. Zlatna bilansna pravila.73.3. Finansiranje najdugoronijih
ulaganja...8
3.4. Finansiranje kratkoronih ulaganja.....9
4. PRAVILO 2:1 CURRENT RATIO VREDNOST OBRTNE IMOVINE PREMA
KRATKORONIM OBAVEZAMA MORA BITI 2:1
( PRIMER )..10
ZAKLJUAK...17UVOD
Pravila financiranja ne daju izravan odgovor na pitanje kako se
poduzee treba financirati u svakoj konkretnoj situaciji nego
predstavljaju ope norme ponaanja, standard ili normalu
financiranja. Pravila financiranja treba primjenjivati fleksibilno
jer ona pokazuju smjer u kojem poduzee treba traiti odgovarajue
rjeenje. Podrazumijevaju stalnu solventnost i rentabilnost
poslovanja.
Nakon to smo se upoznali s samim pojmom financiranja, razliitim
vrstama, naelima i pravilima, u sljedeem poglavlju ukratko emo
predstaviti teorijske osnove financiranja emisijom obveznica. To e
nam u daljnjem dijelu rada omoguiti prikaz konkretnog primjera iz
prakse u kojem je ovaj instrument koriten za pribavljanje dugoronih
izvora financiranja.
Pod pravilima finansiranja podrazumevaju se kriterijumi za izbor
sredstava finansiranja, odnosno norme za pribavljanje kapitala.
Osnovna svrha pravila finansiranja jeste da preduzeima poslue kao
osnovne smernice za donoenje dobrih odluka o finansiranju.
Pravila finansiranja poslovnih sredstava preduzea nastala su kao
rezultat pokuaja finansijske teorije i prakse da identifikuje i
postave univerzalne norme koje bi vaile za sve privredne subjekte i
za sve uslove privreivanja (klasina ili tradicionalna) pravila
finansiranja. Pravila finansiranja u kvantitativnom smislu odreuje
sledee:
1. Strukturu izvora sredstava prema poreklu i roku raspoloivosti
to ini takozvana vertikalna pravila finansiranja.
2. Relacije (odnose) pojedinih delova sredstava posmatranih po
roku imobilizacije pojedinih delova izvora sredstava posmatranih po
roku raspoloivosti to ini takozvana horizontalna pravila
finansiranja.
1. ZNAAJ FINANSIRANJA
Nauka o ekonomiji ve dugi niz godina izdvaja pojedina pravila
finansiranja koja bi bila opte prihvaena kako sa stanovita preduzea
i njegovih internih potreba tako i za potrebe eksternih faktora
koji sarauju sa preduzeem radi realizacije ciljeva i interesa koji
su sebi postavili.
Sva pravila finansiranja koja se mogu sresti u literaturi i
praksi mogue je podeliti na:
vertikalna pravila koja se odnose na sastav kapitala prema
poreklu i rokovima,
horizontalna pravila koja predstavljaju odnos delova imovine i
kapitala.
Na osnovu navedenog jasno je da se sva pravila finansiranja
odnose na finansijsku strukturu preduzea. U literaturi postoje i
stavovi koj osporavaju upotrebu pravila finansiranja, ali ona i
dalje imaju znaajnu primenu pogotovo u praksi kreditnih institucija
prilikom izraunavanja i analize kreditnih institucija prilikom
izraunavanja i analize kreditnog boniteta preduzea potencijalnih
dunika. U najveem broju sluajeva prilikom formiranja duniko
poverilakih odnosa poverioci poseu za pravilima finansiranja na
osnovu kojih donose poslovne odluke koje bi trebalo da smanje nivo
rizike.
Vertikalna pravila finansiranja polaze od pretpostavke da se
kroz strukturu izvora sredstava obezbedi sigurnost dunika i
poverioca, rentabilnost uloenih sredstava i autonomija dunika.
Horizontalna pravila finansiranja polaze od pretpostavke da se kroz
relacije (odnose) pojedinih delova sredstava obezbedi likvidnost
privrednog drutva.
Ovako postavljena pravila finansiranja imaju viestruk znaaj:
1. Svako drutvo unapred zna kako treba da oblikuje strukturu
izvora sredstava i kako da postave relacije (odnose) izmeu
pojedinih delova sredstava i izvor asredstava.
2. Pravila finansiranja imaju ulogu normale, pa se stvarno
stanje uporeuje sa normalom, u smislu merenja odstupanja.
3. Pri oceni kreditne sposobnosti dunika, pravila finansiranja
imaju ulogu kriterijuma za kvalifikaciju dunika kao kreditno
sposobnog.
2. VERTIKALNA PRAVILA FINANSIRANjA
2.1. Odnos pozajmljenog i sopstvenog kapitala
Kao to i sam naziv upuuje, ovo vertikalno pravilo podrazumeva
uspostavljanje optimalnog odnosa izmeu sopstvenog i pozajmljenog
kapitala. Najee se ovo pravilo vezuje za definisanje formule koja
bi trebalo da bude opte prihvaena u formi minimalnih zahteva,
odnosno donjih limita za finansiranje preduzea iz sopstvenih
sredstava.
U literaturi u vezi sa vertikalnim pravilom odnosa pozajmljenog
i spostvenog kapitala najee se pominje "zlatno pravilo izravnanja
rizika". Ono podrazumeva izjednaavanje sopstvenog i pozajmljenog
kapitala u strukturi ukupnog kapitala preduzea i predstavlja
minimum zahteva, a proisteklo je iz radova uvenog nemakog
ekonomiste Gerstner-a.
Naime Gerstner, je smatrao da je poslovanje preduzea sigurnije
ukoliko je visina sopstvenih sredstava u strukturi ukupnih
sredstava vea. Za sporovoenje i primenu ovog pravila bili su
zainteresovani, pre svega, poveriocii jer je bilo u saglasnosti sa
stavom da sopstveni kapital vri funkciju garanta i sigurnosti u
smislu plaanja obaveza preduzea. Sada je ve jasno da su poverioci
nametnuli "zlatno pravilo izravnanja rizika" kako bi obezbedili
izmirenja formiranih obaveza preduzea.
Analize koje su kasnije sprovedene ukazale su na injenicu da ne
postoji optimalna struktura kapitala koja bi zagarantovala
likvidnost preduzea, odnosno koja bi garantovala da preduzee moe u
svakom moment da izmiruje svoje dospele obaveze. Prouavnja su
ukazala da ak i u situacijama kada se poslovna aktivnost finansira
iz sopstvenih sredstva nemogue je garantovati ili obezbediti
apsolutno i bezuslovno izmirenje dospelih obaveza. Likvidnost
preduzea zavisi ne od strukture kapitala ve od usklaenosti novanih
tokova, primitaka i izdataka gotovine, zbog ega se i izrauju
finansijski planovi primitaka i izdataka gotovine.
Tako je mogue da preduzea koja imaju relativno malo sopstvenih
sredstava u odnosu na pozajmljena sredstva, kao i visoku stopa
rentabilnosti, obezbeuju zavidan nivo likvidnosti na osnovu dobre
usklaenosti primitaka i izdataka gotovine.
Na odnos sopstvenog i pozajmljenog kapitala ne utie samo princip
sigurnosti koji se pre svega uspostavlja od strane poverioca ve i
zahtev za rentabilnou od strane preduzea a koja predstavlja odnos
poslovnog dobitka i ukupnih poslovnih sredstava kao i odnosa neto
dobitka i sopstvenih sredstava. Analizama je ustanovljeno da odnos
sopstvenog i pozajmljenog kapitala utie na procenu rentabilnosti
pre svega one koja se formira na bazi odnosa neto dobitka i
sopstvenih sredstava. Naime, ukoliko odnos pozajmljenog i
sopstvenog kapitala ide u korist pozajmljenog kapitala to e i
prinos na sopstveni kapital u vidu stope neto dobitka da se poveava
sa poveanjem pozajmljenog kapitala. Na osnovu navedenog preduzea
insistira na poveanju pozajmljenog kapitala u strukturi ukupnog
kapitala odnosno poslovnih sredstava. Meutim, s druge strane,
poverioci stopiraju maksimiranje navedenog zahteva tenjom za to
veim stepenom sigurnosti kroz zahtev veeg korienja sopstvenih
sredstava u ukupnim poslovnim sredstvima, odnosno kapitalu. Ovo je
jo jedan od razloga koji upuuje na nemogunost formiranja vrstog
odnosa izmeu sopstvenog i pozajmljenog kapitala.
3. HORIZONTALNA PRAVILA FINANSIRANjA
Horizontalna pravila finansiranja ukazuju kakav treba da bude
odnos izmeu pojedinih delova aktive (imovine) i pojedinih delova
pasive (izvora) da bi se postigla i odravala solventnost i
rentabilnost privrednog drutva.
Meu ovim pravilima su najvanija:
1) zlatno bankarsko pravilo,
2) zlatna bilansna pravila,
3) finansiranje najdugoronijih ulaganja, i
4) finansiranje kratkoronih ulaganja.
3.1. Zlatno bankarsko pravilo
Ovo pravilo nastalo je u bankarstvu, ali je kasnije poelo da se
primenjuje i u privrednim drutvima. Prema ovom pravilu banke treba
svoje kratkorone depozite (depozite po vienju) da koriste za
kratkorone plasmane (kratkorone kredite), a da dugorone depozite
(oroene) koriste za dugorone plasmene (dugorone kredite).
Uspostavljanjem paralelnog odnosa izmeu rokova raspoloivosti izvora
i rokova plasmana novca osigurava se solventnost i rentabilnost
banke. Banke se uvek ne pridravaju ovog pravila, pa esto obavljaju
tzv. ronu transformaciju sredstava tako da se deo dugoronih
depozita koristi za kraktorone plasmane, kao i deo kratkoronih
depozita za dugorone plasmane.
Kada banka odstupa od ovog pravila i deo kratkoronih depozita
plasira na dugi rok, ako tada ne narui svoju solventnost i
rentabilnost, to joj omoguava:
1. obnavljanje kratkoronih depozita tako to jedni ulau novac dok
drugi podiu,
2. taloenje novca u bankama uvek postoji novani talog koji se
moe upotrebiti za dugorone plasmane (ali kontrolisano),
3. povezanost komitenata banke novac se prebacuje s rauna na
raun u okviru iste banke, i
4. meubankarsko kreditiranje ako banka postane insolventna,
koristi kredite drugih banaka.
to se tie preduzea veina analiza ukazuje na injenicu da zlatno
bankarsko pravilo ima veoma malu praktinu vrednost i da je sa
stanovita preduzea mnogo bitnije da se usklade rokovi primanja i
izdavanja gotovine kako bi se obezbedio visok stepen likvidnosti
preduzea. Zato je i menadment preduzea usmeren ka planiranju
novanih tokova primanja i izdavanja gotovine.
3.2 Zlatna bilansna pravila
Zlatna bilansna pravila finansiranja predstavljaju aplikaciju i
adaptaciju bankarskog pravila finansiranja na privredna drutva.
Analizirajui bilans stanja uoiemo da pojedine stavke kako na strani
aktive tako i na strani poasive imaju razliite rokove. Ti rokovi se
dele na kratokrone i dugorone, pa se samim tim i sredstva na strani
aktive kao i izvori na strani pasive biti podeljeni na dugorone i
kratkorone. Preduzee se tokom procesa reprodukcije nalazi u
neprekidnom i kontinuiranom dinamikom procesu te se i rona
struktura sredstava u skladu sa njim stalno menja.
Zbog izuzetne dinamike koja vlada u skoro svakom preduzeu
nemogue je sprovesti jasnu podelu i klasifikaciju svakog izvora i
svakog sredstva u okviru bilansa stanja po vrednosti i po ronosti.
Iz navedenog razloga izvori i sredstva dele se na dva pojavna
agregata, i to na:
dugorone izvore i dugorono uloena sredstva i
kratkorone izvore i kratkorono uloena sredstva.
Na osnovu iznetog formirao se zahtev da se dugorono uloena
sredstva imaju finansirati iz dugoronih izvora dok se kratkorono
uloena sredstva trebaju finansirati iz kratkoronih izvora, to u
osnovi predstavlja zlatno bilansno pravilo. Sa stanovita zlatnih
bilansnih pravila prouavaju se samo dugorona ulaganja i dugoroni
izvori finansiranja.
Prema svojim zahtevima i idejama na kojima se zasnivaju, izvuena
su dva osnovna bilansna pravila finansiranja, a to su:
(a) Bilansno pravilo u uem smislu,
(b) Bilansno pravilo u irem smislu
Bilansno pravilo u uem smislu zahteva da stalna imovina bude
finansirana iz dugoronih izvora, a obrtna imovina da bude
finansirana iz kratkoronih izvora. Meutim, primena osnovnih
postulata samo ovog pravila ne obezbeuje likvidnost preduzea.
Bilansno pravilo u irem smislu zahteva da pored stalne imovine i
deo obrtne imovine bude finansiran iz dugoronih izvora. Ovo
proirenje bilansnog pravila i na deo obrtne imovine bazira se na
stavu da jedan deo obrtnih sredstava ima karakter stalno
imobilisanih sredstava, kao i stalna imovina (tzv. gvozdene
zalihe).
3.3. Finansiranje najdugoronijih ulaganja
Pod najdugoronijim ulaganjima (vezivanjem novca) podrazumevaju
se ulaganja u:
a) zemljite,
b) akcije drugih preduzea i trajne uloge u druga preduzea,
c) stalnu obrtnu imovinu,
d) graevinske objekte,
e) osnovno stado i
f) pokrie gubitka.
a) Kod ulaganja u zemljite vri se trajno vezivanje novanih
sredstava. Zemljite se ne amortizuje i na njega se ne obraunava i
ne plaa amortizacija, tako da se ova ulaganja ne vraaju i ne
pretvaraju u novani oblik preko amortizacije.
b) Ulaganja u akcije, kao i trajni ulozi u druga preduzea, takoe
trajno vezuju novana sredstva. Kupljene akcije se ne pretvaraju u
novac, osim u sluaju njihove prodaje na sekundarnom tritu kapitala,
kada njihov prodavac gubi suvlasnitvo nad preduzeem.
c) Stalna obrtna imovina predstavlja deo kratkorone imovine
(obrtna sredstva) koja je stalno prisutna (vezana) u preduzeu. Pod
ovom imovinom podrazumevaju se: 1) minimalne zalihe sirovina i
materijala, 2) minimalne zalihe nedovrenih proizvoda i 3) minimalne
zalihe gotovih proizvoda.
d) Ulaganja u graevinske objekte su dugorona ulaganja koja se
sporo vraaju i pretvaraju novani oblik preko amortizacije u
odreenom vremenskom periodu u zavisnosti od stope amortizacije.
e) Osnovno stado obuhvata vrednost svih vrsta stoke, osim stoke
u tovu i prometu. Osnovno stado ini onaj deo ukupnog stada
poljoprivrednog gazdinstva koji je namenjen za rasplod i uveavanje
stada, za razliku od obrtnog stada, koje je namenjeno tovljenju,
prodaji i klanju i predstavlja po mnogo emu specifian oblik
osnovnih sredstava. Kod osnovnog stada sporo se vri vraanje uloenog
novca zato to ono ima malu osnovicu za obraun amortizacije, koju
ini razlika izmeu nabavne i klanine vrednosti stoke na kraju veka
korienja. e) Negativan finansijski rezultat ili gubitak nastaje
kada se ostvare vei rashodi od prihoda. On predstavlja smanjenje
imovine i kapitala. Gubitak se pokriva iz dugoronih izvora
finansiranja, ime se nadoknauje izgubljena imovina i kapital da bi
se mogao odvijati proces reprodukcije. Izvori finansiranja za
pokrie gubitaka moraju biti dugoroni, jer se gubitak po pravilu
pokriva tek u narednim godinama iz pozitivnog finansijskog
rezultata, iz rezervi i iz zadranog dobitka. Sredstva kojima se
pokriva gubitak ne mogu se pretvoriti u novac, niti se mogu
upotrebiti za druga ulaganja. Zato je imperativ svakog preduzea da
ostvari barem neutralan finansijski rezultat, odnosno rezultat bez
gubitka.
Poeljno je da se najdugoronija ulaganja finansiraju iz
sopstvenih izvora, poto su to trajni izvori koji se ne vraaju - na
ovaj nain se lake odrava dugorona finansijska ravnotea, kao i
solventnost.
3.4. Finansiranje kratkoronih ulaganja
Ulaganja u kratkoronu imovinu (obrtna sredstva) treba
finansirati iz kratkoronih izvora (osim stalne obrtne imovine),
poto se ta ulaganja pretvaraju u novac i vraaju najkasnije u roku
od jedne godine, koliko traju i kratkoroni izvori finansiranja.
Sezonske zalihe se mogu finansirati iz kratkoronih dugova, iz
obaveza prema dobavljaima i sl.
Kratkorona potraivanja od kupaca treba finansirati iz
kratkoronih obaveza prema dobavljaima
Kratkorone hartije od vrednosti i kratkorone plasmane treba
finansirati iz kratkoronih dugova, pri emu treba nastojati da
prinos od tih ulaganja bude vei od troka za njihovo finansiranje,
ili bar njemu jednak.
4. PRAVILO 2:1 CURRENT RATIO VREDNOST OBRTNE IMOVINE PREMA
KRATKORONIM OBAVEZAMA MORA BITI 2:1!
( PRIMER )
U neposrednoj bilizini Beograda na meunarodnom plovnom putu
Dunava, na suvozemnom raskru eleznikih i auto-transportnih puteva
za sve etiri strane sveta, Panevo ima sve uslove za izgradnju
najvee rene luke u srednjoj i junoj Evropi, slobodne carinske zone,
kao i snane potencijale poljoprivredne i prehrambene
industrije.
Sa izgraenim kapacitetima naftne, hemijske i petrohemijske
industrije, metalske, staklarske i industrije prehrambene opreme,
proizvodnjom sijalica predionicom pamunog prediva itd. Panevo
predstavlja jedan od najsnanijih industrijskih centara Srbije.
Pored prednosti zbog geografskog poloaja grada u okruenju dveju
reka, blizina Delibatske peare (jedinstvenog
klimatoloko-vegetacionog podruja od evropskog znaaja), sa
razvijenom umarskom i lovnom privredom, prua nove mogunosti za
unapreenje i razvoj trgovine, ugostiteljstva i turizma.
Ubrzana industrijalizacija grada-naroito izraena u periodu nakon
Drugog svetskog rata najvie je promenila konvencionalni banatski
pejsa na potezu takozvane June zone. Na atarima nekadanjih njiva,
uma, vinograda i vonjaka pored starijih objekata Industrije stakla
Panevo (fabrika ravnog stakla, 1932) i delova fabrike aviona UTVA
(1937) - izgraena su postrojenja hemijsko-petrohemijskog kompleksa
HIP (1957), naftnog kompleksa Rafinerija nafte Panevo (1968), kao i
najnovijeg kompleksa Luke Dunav.
Kratak istorijat Rafinerije nafte Panevo
Rafinerija je osnovana Reenjem Izvrnog vea Narodne Republike
Srbije 18.decembra 1959.godine, pod nazivom Rafinerija nafte
Panevo-preduzrr u izgradnji.
Ugovori za inenjering sa francuskom firmom LUMUS iz Pariza i
licencu UOP-SAD sklopljeni su marta meseca 1964.godine, a prvi
temelj za rezervoar bio je gotov u novembru 1965.godine. Tokom
avgusta 1966.god. poela je da pristie oprema vredna 7 miliona
funti, koja je uvezena iz Engleske, a prvi nosa za atmosfersku
destilaciju AD-1 postavljen je 1.marta 1967.god. Montaa je trajala
18 meseci, a postavljanje je puteno u rad septembra 1968.god. Prvi
derivati su iz Rfinerije otpremljeni u oktonbru, a sveano putanj u
pogon je obavljeno 14.decembra 1968.god. U decembru je puten i
platforming, a tokom 1969.god. su sukcesivno putana u pogon i
ostala postrojenja: dvostepeni termiki kreking, obrada gasova,
redestilacija benzina, Meroksi TNG, specijalnih benzina i
petroleja, ekstrakcija arotoma-Udeks i HDS srednjih destilata.
Prve godine rada Instalisani kapacitet primarne prerade bio je
1,32 miliona tona sirove nafte godinje. Nafta za preradu mahom je
stizala barama-Dunavom, a prve godine rada 1969.god. preraeno je
1.055 miliona tona. Pristanite je ve 1970.god. proireno, ime se
uvrstilo u jedno od najveih te vrste u zemlji.
Naredne 1971.god. Rafinerija je preradila 1,3 miliona tona
nafte-dakle radila je punim kapacitetom. Te godine, na osnovu
poveanih potreba trita za derivatima, Rafinerija donosi program za
proirenjem, tako da nakon proirenja kapacitet primarne prerade
povean na 2 miliona tona godinje.
Prva faza proirenja
U funkciji razvoja energetike u oblasti nafte i gasa u tadanjoj
SFRJ i u funkciji razvoja hemijske i petrohemijske industrije u
istonom delu zemlje, otpoela je prva faza proirenja Rafinerije
izgradnjom novog primarnog postrojenja atmosferske destilacije II.
Ova faza proirenja realizovana je po ugovoru sa HIP Petrohemijom iz
1973 godine, i u okviru zajednikog ulaganja gde je HIP Petrohemija
obezbeivala inostrane kredite na Istoku i Zapadu, a Rafinerija
dinarska sredstva za carinu i ostala finansiranja u zemlji.
Montaa ovog postrojenja poela je avgusta 1976.god. Postrojenje
je projektovala firma ICPRP iz Ploetija (Rumunija), a oprema je
takoe isporuena iz Rumunije i sa Zapada. Postrojenje je imalo
kapacitet 3,5 miliona tona sirove nafte godinje, to je
predstavljalo poveanje od 4.820.000 tona ukupne primarne prerade
godinje.1976.godine obavljena je i rekonstrukcija postrojenja
Platforming ime povean njegov kapacitet za oko 65%.
Naftovod
Krajem 1979.god. puten je u rad naftovod od Omilja do Paneva.
Prve koliine nafte dopremljene su naftovodom marta 1980.god..
Naftovod, kapaciteta 34 miliona tona godinje, povezivao je sve
tadanje rafinerije, sa krakom za rafineriju u Lendavi (Slovenija) i
tranit za Maarsku i ehoslovaku. Rafinerija kao jedan od osnivaa
imala je rezervisan kapacitet od 6 miliona tona godinje.Do
zatvaranja 6.septembra 1991.god. transportovano je 34.088.000 tona
sirove nafte za potrebe Rafinerije Panevo.Rafinerija je ponovo
poela da koristi naftovod posle potpisivanja ugovora sa Hrvatskom
1996.godine.
Druga faza proirenja Zavretkom prve faze proirenja i poveanjem
primarne prerade u rafineriji zahtevalo je izgradnju sekundarnih
postrojenja, koja obezbeuju dublju preradu sirove nafte, odnosno
bolju valorizaciju sirovine za preradu.
Izgradnja sekundarnih postrojenja je realizovana kao druga faza
proirenja Rafinerije. Prethodno su zavreni i puteni u rad tokom
1982.god. vakuum destilacija i postrojenje za proizvodnju
bitumena.
Projekat i oprema za oba postrojenja su izraena u SSSR-u. Oprema
i materijal za vakuum destilaciju i bitumen finansirani su po
garancijama naih banaka iz kredita biveg SSSR-a, Vladi SFRJ, a
dinarska sredstva obezbeivala je Rafinerija.
Licenca i bazni inenjering za osnovno postrojenje iz kompleksa
sekundarnih postrojenja fluidni katalitiki kreking (FCC) kupljeni
su od amerike firme TEXACO 1978.godine. Ostala postrojenja iz
kompleksa FCC-II faze proirenja (Alkilacija, HDS, Meroksi i dr.)
putena su u pogon u periodu od 1985-1988.godine. U periodu do
1990.godine. obavljena je rekonstrukcija dvostepenog termikog
krekinga u visbreking vakuum ostatka. Izgraeno je postrojenje za
proizvodnju tenog sumpora (Klaus), proiren je rezervoarski prostor,
zavrena izgradnja novog postrojenja za hemijsku pripremu vode,
postrojenje za rekuperaciju gasova sa baklje i novi sistem
rashladne vode. Izgraeno je i rekonstruisano vie objekata u
Manipulaciji (novo auto-punilite, rekonstrukcija i proirenje
API-separatora, linijsko nameavanje rafinerijskih proizvoda).
Na lokaciji Petrohemije izgraeno je zajedniko postrojenje za
sekundarnu obradu otpadnih voda sa biolokim tretmanom.
Krajem devedesetih godina, rafinerija se ve mogla uporeivati sa
savremenim svetskim rafinerijama. Izgarena rafinerijska postrojenja
su omoguavala strukture proizvodnje u odnosu 80% belih,
visokovrednih proivoda, prema 20% crnih.
Period sankcija
Krajem maja 1992.god. Savet bezbednosti uveo je sankcije SR
Jugoslaviji.
Embargo je imao veoma teke posledice po itav NIS, a samim tim i
za Rafineriju. Direktne tete od embarga procenjuju se na vie
milijardi dolara, a o indirektnim, koje se ogledaju u zaostajanju u
razvoju, izgubljenoj dobiti itd. samo se moe nasluivati. U vreme
embarga radila je S-100, malo primarno postrojenje , a prosean
kapacitet prerade je bio 2.400 tona dnevno. (ovo postrojenje je
bilo pre sankcija gotovo otpisano-sluilo je za povremenu preradu
slopa i kao rezerva, tako da je i u tim uslovima odr\an kontinuitet
prerade sirove nafte, a nije u potpuno yapostavljen razvoj.
Vreme sankcija iskorieno je za remont i konzerviranje procesne
opreme koja nije bila u radu, za pripremu i izgradnju investicionih
i razvojnih projekata, struno usavravanje i obrazovanje kadrova,
razvoj informacionog sistema. Ukidanje sankcija Rafinerija je
doekala spremno i odmah po pristizanju veih koliina nafte za
preradu kapacitet je povean na 8.000 tona dnevno, tako da ve
zakljuno sa 1997.god. sva postrojenja su sukcesivno putena u
rad.
Trite
Rafinerija svojom proizvodnjom pokriva vie od 60% gravitirajueg
trita za derivatima koje se procenjuje na oko 5,4 miliona tona
godinje.
Pored toga Rafinerija uz preradu 4 miliona tona godinje moe da
obezbedi oko 80% sirovine za rad pirolize u Petrohemiji sa kojom je
povezana putem 17 cevovoda, trafostanicama za snabdevanje
elektrinom energijom, obradom otpadnih voda nazajednikom
postrojenju, istovarom sirovog benzina za potrebe petrohemijskog
kompleksa na rafinerijskom pristanitu.
RAFINERIJA NAFTE PANEVO, kao najvei proizvoa derivata, znaajan
je organizacioni deo NIS-Petrola, najveeg ogranka Akcionarskog
drutva NAFTNA INDUSTRIJA SRBIJE. To je rafinerija energetskog tipa
koja proizvodi goriva, parafinske i aromatske solvente, sirovinu za
petrohemijsku proizvodnju, bitumen i sumpor. Primarna i sekundarna
postrojenja za preradu sirove nafte graena su dovoljno fleksibilno
da mogu da prerauju razliite vrste sirove nafte. Sa kapacitetom
prerade nafte od 4,8 miliona tona godinje, ona je najvea fabrika
ove vrste u Srbiji i zadovoljava potrebe domaeg trita za naftnim
derivatima a 20% proizvodnje moe da izveze.
Proizvodnja derivata, nafte, tehnoloke pare, elektrine energije,
hemikalija i baznih hemijskih proizvoda, javni prevoz u drumskom,
eleznikom, renom, morskom i jezerskom saobraaju, laboratorijske
obrade i analize, istraivako-razvojne usluge u privrednim
delatnostima i javna skladita.
TENI NAFTNI GASOVI:Propan,propilen,Butan,Izobutan i meavina
Propan-Butan
SPECIJALNI BENZINI-
SOLVENTI:60/80, 80/120, 140/200, Medicinski benzin, SOLAR
A,SOLAR B, SOLAR X
AROMATI:Benzen, Toulen
BENZINI:Motorni benzin (MB-98,MB-95,BMB-95), Avio-benzin
(AB-67,AB-80/87,AB-91/115,AB100/130), Primarni benzin
KEROZINI:Mlazno gorivoGM-1,
Petrolej za osvetlenje PO, Petrolej za motore PM
DIZEL GORIVA:Veoma lako dizel gorivo D-1, lako D-2, lako sa
malim sadrajem Sumpora D-2S, srednje D-3.
LO ULJA:Ekstra lako EL, lako specijalno LS, lako L
lako sa malim sadrajem Sumpora LNS, srednje S, srednje sa malim
sadrajem Sumpora SNS, teko T,ekstra teko ET
BITUMEN:Putni bitumen, industrijski bitumen
RAZREIVAI ZA BITUMENLaki, srednji, teki, Fluksno ulje
TENI SUMPOR
OSTALI PROIZVODIValjako ulje,Apsorpciono ulje, dekantirano
ulje
TOK TEHNOLOKOG PROCESA
NIS-Rafinerija nafte Panevo je rafinerija modernog tipa.
Pri planiranju izgradnje Rafinerije, a i radi lake orijentacije
pri lociranju odreene vrste opreme, kao i lakeg planiranja
remontnih aktivnosti, ukupni rafinerijski prostor je izdeljen na
blokove. Blok podrazumeva prostor na kojem je smeteno odgovarajue
postrojenje i oprema, a koje je oivieno linijama koje formiraju
saobraajni prostor. U jednom bloku postoji vie pogona. Dalje se vri
grupisanje opreme u organizacione celina koje, svaka za sebe, imaju
jedinstven zadatak u odnosu na globalni tehnoloki tok prerade nafte
i naftnih derivata-takozvane serije. Tako na, primer, Serija100 je
postrojenje atmosferske destilacije-fundament prerade nafte u svim
rafinerijama.
Energent-vodena para i elektrina energija za potrebe Rafinerije
proizvodi se u Energani. Voda za energanu mora pretrpeti posebnu
pripremu u delu energane-HPV (hemijska priprema vode).
Pored potreba za parom i elektrinom energijom postoje i druge
potrebe i uslovi koji nisu u neposrednoj vezi sa preradom nafte i
naftnih derivata, ipak su neophofne za funkcionisanje postrojenja.
veina instrumenata i izvrnih organa upravljakih sistema u okviru
sistema automatskog upravljanja, rade sa pneumatskim napajanjem. Iz
tog razloga, na zato odreenim mestima, postoje takozvane
kompresornice u kojima se zahvaljujui radu kompresora obezbeuje
potreban instrumentalni vazduh.
Primarno postrojenje svake rafinerije je postrojenje atmosferske
destilacije.Ulaz postrojenja atmosferske destilacije je sirova
nafta, a izlaz primarni derivati. U Rafineriji nafte Panevo postoje
dva postrojenja atmosferske destilacije:
S 100 (prvobitno Rafinerijsko postrojenje manjeg kapaciteta)
S 2100 (postrojenje velikog kapaciteta)
Unutar serija S 100 i S 2100 vri se zagrevanje sirove nafte u
procesnim peima, i tako zagrejana ona se vodi u destilacione kolone
gde se vri izdvajanje frakcija na atmosferskom pritisku. Prolaskom
preko brojnih izmenjivaa toplote proces se optimizira u smislu
iskoritavanja zagrejanih frakcija za predgrevanje sirovine,
iskoritavanja dimnih gasova na izlazu iz pei za grejanje vazduha
ili za dobijanje pare itd. Kao izlazni meuproizvod iz serije 100
dobijaju se:
lo-gas
laki benzin
stabilisani benzin
mlazno gorivo
(dizel)
lako plinsko ulje
teko plinsko ulje
laki ostatak
UPRAVLJAKI RAUNARSKI SISTEMI
Kao odgovor na zahteve za efikasnim upravljanjem veim tehnolokim
celinama (i sloenim dinamikim sistemima uopte) proistekao je
koncept hijerarhijskog vienivoskog upravljanja.
Napredak raunarske tehnologije omoguio je efikasnu
implementaciju ovog koncepta koriste i distribuirane upravlja ke ra
unarske sisteme (DURS), zasnovane na korienju brzih i pouzdanih
lokalnih raunarskih mrea. Kada se danas govori o koncipiranju
raunarskih sistema upravljanja u veim industrijskim celinama, obino
se ima u vidu hijerarhijska organizacija funkcija i odatle
proistekao koncept hardverskih i softverskih reenja. U tom smislu,
prezentaciju upravljakih raunarskih sistema datu u ovom poglavlju
treba shvatiti kao jedan vid konkretizacije koncepta upravljanja
proizvodnjom prikazanog u prethodnom poglavlju .
Svedoci smo poslednjih nekoliko decenija veoma intenzivnog
razvoja teorije sistema automatskog upravljanja. Savremeni
upravljki raunarski sistemi (URS) omoguavaju, s jedne strane,
efikasnu implementaciju razvijenih metoda i, s druge strane, daju
odgovor na gore diskutovane pootrene zahteve za upravljanjem
tehnolokim procesima, koji se odnose na: poboljanje kvaliteta
proizvoda, pove anje proizvodnje, poveanje kompleksnosti procesa,
pouzdanost sistema i sigurnost, zatitu okoline i manju potronju
energije i sirovina.
Funkcije URS mogu se podeliti na dve osnovne klase:
- informacione funkcije;
- upravljake funkcije.
Podela je opteg karaktera i ne zavisi od primenjene
tehnologije.
UNG 4 2000
Informacione funkcije
Striktno informacione funkcije ima URS u ulozi nadgledanja
procesa (monitora). Ovakvi
URS vre samo prikupljanje, memorisanje, obradu i prikazivanje
podataka. Upravljaka povratna sprega se zatvara bilo preko
oveka-operatera, bilo preko klasinih, analognih, elektromehanikih,
pneumatskih ili hidrauli kih regulatora. URS je preko svog ulaznog
podsistema spregnut sa mernim ureajima na procesu. Podaci se
uitavaju i obrauju, a dobijeni rezultati se prikazuju i/ili memoriu
na nekoj od pomonih memorija. Danas je veoma aktuelna funkcija
detekcije kvarova, kojoj se,teorijski i eksperimentalno, poklanja
velika panja.
Upravljake funkcije
Kod delimino ili potpuno automatizovanih sistema automatskog
upravljanja teko je jasno razdvojiti informacione i upravljake
funkcije - upravljake funkcije su uvek jednim svojim delom
informacione. U pogledu, pak, definicije tipinih upravlja kih
funkcija, praksa je potvrdila znaaj i aktuelnost koncepta
hijerarhijskog upravljanja. Upravlja ke funkcije URS ureene su
hijerarhijski, od prostijih ka sloenijim, tako da obrazuju
vienivosku strukturu standardno prihvaenu u praksi.
Logiko upravljanjeNa najniem hijerarhijskom nivou URS realizuje
prekidake (Bulove) funkcije (kombinovane sa kanjenjem i drugim
srodnim funkcijama). URS posveeni ovim funkcijama podvode se pod
termin PLC (Programmable Logic Controllers). Mogu se primeniti
bilio u otvorenoj, bilo u zatvorenoj povratnoj sprezi, kada,
tipino, realizuju upravljanje redosledom operacija (sequencing
control) ili tzv. paketno upravljanje (batch control).
Cilj uprG 4 20ori
Direktno digitalno upravljanje
U sistemima direktnog digitalnog upravljanja (DDU) URS generie
upravljake signale u realnom vremenu na bazi merenja analognih
i/ili digitalnih promenljivih procesa, i nalazi se unutar petlje
upravljanja.
Paralele izmeu analogne regulacije i sistema DDU ukazuju na
sledee prednosti sistema
DDU: fleksibilnost u formiranju algoritama upravljanja i
pogodnosti u postavljanju i
podeavanju vrednosti parametara regulatora;
mogunost zatvaranja vie petlji istovremeno; mogunost realizacije
sloenih algoritama upravljanja multivarijabilnim i nelinearnim
sistemima upravljanja;
bolja interakcija sa operaterom; direktna mogunost uklapanja URS
u lokalne raunarske mree za hijerarhijsko upravljanje veim
tehnolokim celinama.
Primena URS u direktnom digitalnom upravljanju tehnolokim
procesima prua iroke
mogunosti za izbor algoritama. Najee se primenjuju linearni
diskretni regulatori: diskretne verzije klasinih PID regulatora i
linearnih integro-diferencijalnih uskladnika. Razliite verzije
diskretnih PID regulatora su standardni moduli mikroprocesorskih
digitalnih regulatora opte namene. Lakoa u manipulisanju
standardnim blokovima, uz adekvatnu U/I podrku, omoguava efikasnu
implementaciju multivarijabilnog upravljanja. Tako e, veoma je
jednostavno uvoenje statikih nelinearnosti u regulator
(kompenzacija nelinearnosti senzora, aktuatora i samog procesa). U
poslednje vreme se sve ee u praksi koriste i regulatori sa
adaptivnim svojstvima, obi no u formi tzv. samopodeavaju ih
regulatora, iji se parametri podeavaju na po etku rada pomou
posebnih procedura .
ZAKLJUAK
U radu je prikazan koncept postrojenja nove generacije u
rafinerijama i industriji prerade
nafte zasnovan na jedinstvenom tretmanu sistema sa gledita
poslovanja i upravljanja procesima u uem smislu. Prvi deo rada se
odnosi na definiciju osnovnih koncepata i ukazivanje na kljune
metodologije koje mogu da predstavljaju bazu za dalji razvoj. Od
posebnog znaaja su ovde tehnologije inteligentnog upravljanja, koje
omoguavaju postizanje postavljenih optih ciljeva. U drugom delu
rada dat je prikaz opte eme hijerahijskog upravljanja tehnolokim
procesima koja predstavlja svojevrsnu konkretizaciju koncepata
opisanih u prvom delu. Trei deo rada sadri prikaz osnovnih
metodologija inteligentnog upravljanja (neuralne mree, rasplinuta
logika, ekspertski sistem) sa gledita primene u postrojenjima nove
generacije.
Najnoviji uvidi ukazuju na injenicu da je koncept jedinstvenog
upravljanja proizvodnjom na bazi primene inteligentnih metoda
upravljanja prihvaen i od strane velikih firmi, proizvoaa
opreme.
Literatura
Knjige:
Prof. dr arko Risti, Prof. dr Slobodan Komazec, GLOBALNI
FINANSIJSKI MENADMENT, EtnoStil, Beograd, 2005, Za izdavaa: Milena
Milenkovi- prof. dr Nevenka arki Joksimovi, Upravljanje
finansijama, CID, Beograd, 2008. James, C. Van Horne: Osnove
finansijskog menadmenta, Data status, Beograd, 2006
Dr Dragan Krasulja, Poslovne finansije, Ekonomski fakultet,
Beograd, 2010. Dr Radmila Radoman, Dr Mlaen ljivananin, Finansijski
menadment (skripta u tampi)
Mr Milan Lakievi, Praktikum za izvodjenje vebi iz Finansijskog
menadmenta (neobjavljeni materijal)
Praktikum za izvodjenje vebi iz Finansijskog menadmenta,124.
Dr Radmila Radoman, Dr Mlaen ljivananin: Finansijski
menadment.89.
Opste pravilo 2:1 analize Finansijskih sistema
na preduzeu NIS studije sluaja
Osnovi menadzmenta,Ekonomski fakultet
