Seminarski rad

Seminarski rad Finansijski medadzment

Jovanovic Predrag

MEGATREND UNIVERZITET

FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE POAREVAC

SEMINARSKI RAD NA TEMU:PRAVILO FINANSIRANJA 2:1PREDMET:

INSTRUMENTI PLATNOG PROMETA

PROFESOR: Doc Dr Radica Pavlovi ASISTENT: STUDENT:

MSC Milica Mikuljevi Jovanovi Predrag F/083/12

Poarevac, Maj 2015.SADRAJ

3UVOD

1. ZNAAJ FINANSIRANJA ...42. VERTIKALNA PRAVILA FINANSIRANjA...52.1. Odnos pozajmljenog i sopstvenog kapitala...53. HORIZONTALNA PRAVILA FINANSIRANjA...63.1. Zlatno bankarsko pravilo.6

3.2. Zlatna bilansna pravila.73.3. Finansiranje najdugoronijih ulaganja...8

3.4. Finansiranje kratkoronih ulaganja.....9

4. PRAVILO 2:1 CURRENT RATIO VREDNOST OBRTNE IMOVINE PREMA KRATKORONIM OBAVEZAMA MORA BITI 2:1

( PRIMER )..10

ZAKLJUAK...17UVOD

Pravila financiranja ne daju izravan odgovor na pitanje kako se poduzee treba financirati u svakoj konkretnoj situaciji nego predstavljaju ope norme ponaanja, standard ili normalu financiranja. Pravila financiranja treba primjenjivati fleksibilno jer ona pokazuju smjer u kojem poduzee treba traiti odgovarajue rjeenje. Podrazumijevaju stalnu solventnost i rentabilnost poslovanja.

Nakon to smo se upoznali s samim pojmom financiranja, razliitim vrstama, naelima i pravilima, u sljedeem poglavlju ukratko emo predstaviti teorijske osnove financiranja emisijom obveznica. To e nam u daljnjem dijelu rada omoguiti prikaz konkretnog primjera iz prakse u kojem je ovaj instrument koriten za pribavljanje dugoronih izvora financiranja.

Pod pravilima finansiranja podrazumevaju se kriterijumi za izbor sredstava finansiranja, odnosno norme za pribavljanje kapitala. Osnovna svrha pravila finansiranja jeste da preduzeima poslue kao osnovne smernice za donoenje dobrih odluka o finansiranju.

Pravila finansiranja poslovnih sredstava preduzea nastala su kao rezultat pokuaja finansijske teorije i prakse da identifikuje i postave univerzalne norme koje bi vaile za sve privredne subjekte i za sve uslove privreivanja (klasina ili tradicionalna) pravila finansiranja. Pravila finansiranja u kvantitativnom smislu odreuje sledee:

1. Strukturu izvora sredstava prema poreklu i roku raspoloivosti to ini takozvana vertikalna pravila finansiranja.

2. Relacije (odnose) pojedinih delova sredstava posmatranih po roku imobilizacije pojedinih delova izvora sredstava posmatranih po roku raspoloivosti to ini takozvana horizontalna pravila finansiranja.

1. ZNAAJ FINANSIRANJA

Nauka o ekonomiji ve dugi niz godina izdvaja pojedina pravila finansiranja koja bi bila opte prihvaena kako sa stanovita preduzea i njegovih internih potreba tako i za potrebe eksternih faktora koji sarauju sa preduzeem radi realizacije ciljeva i interesa koji su sebi postavili.

Sva pravila finansiranja koja se mogu sresti u literaturi i praksi mogue je podeliti na:

vertikalna pravila koja se odnose na sastav kapitala prema poreklu i rokovima,

horizontalna pravila koja predstavljaju odnos delova imovine i kapitala.

Na osnovu navedenog jasno je da se sva pravila finansiranja odnose na finansijsku strukturu preduzea. U literaturi postoje i stavovi koj osporavaju upotrebu pravila finansiranja, ali ona i dalje imaju znaajnu primenu pogotovo u praksi kreditnih institucija prilikom izraunavanja i analize kreditnih institucija prilikom izraunavanja i analize kreditnog boniteta preduzea potencijalnih dunika. U najveem broju sluajeva prilikom formiranja duniko poverilakih odnosa poverioci poseu za pravilima finansiranja na osnovu kojih donose poslovne odluke koje bi trebalo da smanje nivo rizike.

Vertikalna pravila finansiranja polaze od pretpostavke da se kroz strukturu izvora sredstava obezbedi sigurnost dunika i poverioca, rentabilnost uloenih sredstava i autonomija dunika. Horizontalna pravila finansiranja polaze od pretpostavke da se kroz relacije (odnose) pojedinih delova sredstava obezbedi likvidnost privrednog drutva.

Ovako postavljena pravila finansiranja imaju viestruk znaaj:

1. Svako drutvo unapred zna kako treba da oblikuje strukturu izvora sredstava i kako da postave relacije (odnose) izmeu pojedinih delova sredstava i izvor asredstava.

2. Pravila finansiranja imaju ulogu normale, pa se stvarno stanje uporeuje sa normalom, u smislu merenja odstupanja.

3. Pri oceni kreditne sposobnosti dunika, pravila finansiranja imaju ulogu kriterijuma za kvalifikaciju dunika kao kreditno sposobnog.

2. VERTIKALNA PRAVILA FINANSIRANjA

2.1. Odnos pozajmljenog i sopstvenog kapitala

Kao to i sam naziv upuuje, ovo vertikalno pravilo podrazumeva uspostavljanje optimalnog odnosa izmeu sopstvenog i pozajmljenog kapitala. Najee se ovo pravilo vezuje za definisanje formule koja bi trebalo da bude opte prihvaena u formi minimalnih zahteva, odnosno donjih limita za finansiranje preduzea iz sopstvenih sredstava.

U literaturi u vezi sa vertikalnim pravilom odnosa pozajmljenog i spostvenog kapitala najee se pominje "zlatno pravilo izravnanja rizika". Ono podrazumeva izjednaavanje sopstvenog i pozajmljenog kapitala u strukturi ukupnog kapitala preduzea i predstavlja minimum zahteva, a proisteklo je iz radova uvenog nemakog ekonomiste Gerstner-a.

Naime Gerstner, je smatrao da je poslovanje preduzea sigurnije ukoliko je visina sopstvenih sredstava u strukturi ukupnih sredstava vea. Za sporovoenje i primenu ovog pravila bili su zainteresovani, pre svega, poveriocii jer je bilo u saglasnosti sa stavom da sopstveni kapital vri funkciju garanta i sigurnosti u smislu plaanja obaveza preduzea. Sada je ve jasno da su poverioci nametnuli "zlatno pravilo izravnanja rizika" kako bi obezbedili izmirenja formiranih obaveza preduzea.

Analize koje su kasnije sprovedene ukazale su na injenicu da ne postoji optimalna struktura kapitala koja bi zagarantovala likvidnost preduzea, odnosno koja bi garantovala da preduzee moe u svakom moment da izmiruje svoje dospele obaveze. Prouavnja su ukazala da ak i u situacijama kada se poslovna aktivnost finansira iz sopstvenih sredstva nemogue je garantovati ili obezbediti apsolutno i bezuslovno izmirenje dospelih obaveza. Likvidnost preduzea zavisi ne od strukture kapitala ve od usklaenosti novanih tokova, primitaka i izdataka gotovine, zbog ega se i izrauju finansijski planovi primitaka i izdataka gotovine.

Tako je mogue da preduzea koja imaju relativno malo sopstvenih sredstava u odnosu na pozajmljena sredstva, kao i visoku stopa rentabilnosti, obezbeuju zavidan nivo likvidnosti na osnovu dobre usklaenosti primitaka i izdataka gotovine.

Na odnos sopstvenog i pozajmljenog kapitala ne utie samo princip sigurnosti koji se pre svega uspostavlja od strane poverioca ve i zahtev za rentabilnou od strane preduzea a koja predstavlja odnos poslovnog dobitka i ukupnih poslovnih sredstava kao i odnosa neto dobitka i sopstvenih sredstava. Analizama je ustanovljeno da odnos sopstvenog i pozajmljenog kapitala utie na procenu rentabilnosti pre svega one koja se formira na bazi odnosa neto dobitka i sopstvenih sredstava. Naime, ukoliko odnos pozajmljenog i sopstvenog kapitala ide u korist pozajmljenog kapitala to e i prinos na sopstveni kapital u vidu stope neto dobitka da se poveava sa poveanjem pozajmljenog kapitala. Na osnovu navedenog preduzea insistira na poveanju pozajmljenog kapitala u strukturi ukupnog kapitala odnosno poslovnih sredstava. Meutim, s druge strane, poverioci stopiraju maksimiranje navedenog zahteva tenjom za to veim stepenom sigurnosti kroz zahtev veeg korienja sopstvenih sredstava u ukupnim poslovnim sredstvima, odnosno kapitalu. Ovo je jo jedan od razloga koji upuuje na nemogunost formiranja vrstog odnosa izmeu sopstvenog i pozajmljenog kapitala.

3. HORIZONTALNA PRAVILA FINANSIRANjA

Horizontalna pravila finansiranja ukazuju kakav treba da bude odnos izmeu pojedinih delova aktive (imovine) i pojedinih delova pasive (izvora) da bi se postigla i odravala solventnost i rentabilnost privrednog drutva.

Meu ovim pravilima su najvanija:

1) zlatno bankarsko pravilo,

2) zlatna bilansna pravila,

3) finansiranje najdugoronijih ulaganja, i

4) finansiranje kratkoronih ulaganja.

3.1. Zlatno bankarsko pravilo

Ovo pravilo nastalo je u bankarstvu, ali je kasnije poelo da se primenjuje i u privrednim drutvima. Prema ovom pravilu banke treba svoje kratkorone depozite (depozite po vienju) da koriste za kratkorone plasmane (kratkorone kredite), a da dugorone depozite (oroene) koriste za dugorone plasmene (dugorone kredite). Uspostavljanjem paralelnog odnosa izmeu rokova raspoloivosti izvora i rokova plasmana novca osigurava se solventnost i rentabilnost banke. Banke se uvek ne pridravaju ovog pravila, pa esto obavljaju tzv. ronu transformaciju sredstava tako da se deo dugoronih depozita koristi za kraktorone plasmane, kao i deo kratkoronih depozita za dugorone plasmane.

Kada banka odstupa od ovog pravila i deo kratkoronih depozita plasira na dugi rok, ako tada ne narui svoju solventnost i rentabilnost, to joj omoguava:

1. obnavljanje kratkoronih depozita tako to jedni ulau novac dok drugi podiu,

2. taloenje novca u bankama uvek postoji novani talog koji se moe upotrebiti za dugorone plasmane (ali kontrolisano),

3. povezanost komitenata banke novac se prebacuje s rauna na raun u okviru iste banke, i

4. meubankarsko kreditiranje ako banka postane insolventna, koristi kredite drugih banaka.

to se tie preduzea veina analiza ukazuje na injenicu da zlatno bankarsko pravilo ima veoma malu praktinu vrednost i da je sa stanovita preduzea mnogo bitnije da se usklade rokovi primanja i izdavanja gotovine kako bi se obezbedio visok stepen likvidnosti preduzea. Zato je i menadment preduzea usmeren ka planiranju novanih tokova primanja i izdavanja gotovine.

3.2 Zlatna bilansna pravila

Zlatna bilansna pravila finansiranja predstavljaju aplikaciju i adaptaciju bankarskog pravila finansiranja na privredna drutva. Analizirajui bilans stanja uoiemo da pojedine stavke kako na strani aktive tako i na strani poasive imaju razliite rokove. Ti rokovi se dele na kratokrone i dugorone, pa se samim tim i sredstva na strani aktive kao i izvori na strani pasive biti podeljeni na dugorone i kratkorone. Preduzee se tokom procesa reprodukcije nalazi u neprekidnom i kontinuiranom dinamikom procesu te se i rona struktura sredstava u skladu sa njim stalno menja.

Zbog izuzetne dinamike koja vlada u skoro svakom preduzeu nemogue je sprovesti jasnu podelu i klasifikaciju svakog izvora i svakog sredstva u okviru bilansa stanja po vrednosti i po ronosti. Iz navedenog razloga izvori i sredstva dele se na dva pojavna agregata, i to na:

dugorone izvore i dugorono uloena sredstva i

kratkorone izvore i kratkorono uloena sredstva.

Na osnovu iznetog formirao se zahtev da se dugorono uloena sredstva imaju finansirati iz dugoronih izvora dok se kratkorono uloena sredstva trebaju finansirati iz kratkoronih izvora, to u osnovi predstavlja zlatno bilansno pravilo. Sa stanovita zlatnih bilansnih pravila prouavaju se samo dugorona ulaganja i dugoroni izvori finansiranja.

Prema svojim zahtevima i idejama na kojima se zasnivaju, izvuena su dva osnovna bilansna pravila finansiranja, a to su:

(a) Bilansno pravilo u uem smislu,

(b) Bilansno pravilo u irem smislu

Bilansno pravilo u uem smislu zahteva da stalna imovina bude finansirana iz dugoronih izvora, a obrtna imovina da bude finansirana iz kratkoronih izvora. Meutim, primena osnovnih postulata samo ovog pravila ne obezbeuje likvidnost preduzea.

Bilansno pravilo u irem smislu zahteva da pored stalne imovine i deo obrtne imovine bude finansiran iz dugoronih izvora. Ovo proirenje bilansnog pravila i na deo obrtne imovine bazira se na stavu da jedan deo obrtnih sredstava ima karakter stalno imobilisanih sredstava, kao i stalna imovina (tzv. gvozdene zalihe).

3.3. Finansiranje najdugoronijih ulaganja

Pod najdugoronijim ulaganjima (vezivanjem novca) podrazumevaju se ulaganja u:

a) zemljite,

b) akcije drugih preduzea i trajne uloge u druga preduzea,

c) stalnu obrtnu imovinu,

d) graevinske objekte,

e) osnovno stado i

f) pokrie gubitka.

a) Kod ulaganja u zemljite vri se trajno vezivanje novanih sredstava. Zemljite se ne amortizuje i na njega se ne obraunava i ne plaa amortizacija, tako da se ova ulaganja ne vraaju i ne pretvaraju u novani oblik preko amortizacije.

b) Ulaganja u akcije, kao i trajni ulozi u druga preduzea, takoe trajno vezuju novana sredstva. Kupljene akcije se ne pretvaraju u novac, osim u sluaju njihove prodaje na sekundarnom tritu kapitala, kada njihov prodavac gubi suvlasnitvo nad preduzeem.

c) Stalna obrtna imovina predstavlja deo kratkorone imovine (obrtna sredstva) koja je stalno prisutna (vezana) u preduzeu. Pod ovom imovinom podrazumevaju se: 1) minimalne zalihe sirovina i materijala, 2) minimalne zalihe nedovrenih proizvoda i 3) minimalne zalihe gotovih proizvoda.

d) Ulaganja u graevinske objekte su dugorona ulaganja koja se sporo vraaju i pretvaraju novani oblik preko amortizacije u odreenom vremenskom periodu u zavisnosti od stope amortizacije.

e) Osnovno stado obuhvata vrednost svih vrsta stoke, osim stoke u tovu i prometu. Osnovno stado ini onaj deo ukupnog stada poljoprivrednog gazdinstva koji je namenjen za rasplod i uveavanje stada, za razliku od obrtnog stada, koje je namenjeno tovljenju, prodaji i klanju i predstavlja po mnogo emu specifian oblik osnovnih sredstava. Kod osnovnog stada sporo se vri vraanje uloenog novca zato to ono ima malu osnovicu za obraun amortizacije, koju ini razlika izmeu nabavne i klanine vrednosti stoke na kraju veka korienja. e) Negativan finansijski rezultat ili gubitak nastaje kada se ostvare vei rashodi od prihoda. On predstavlja smanjenje imovine i kapitala. Gubitak se pokriva iz dugoronih izvora finansiranja, ime se nadoknauje izgubljena imovina i kapital da bi se mogao odvijati proces reprodukcije. Izvori finansiranja za pokrie gubitaka moraju biti dugoroni, jer se gubitak po pravilu pokriva tek u narednim godinama iz pozitivnog finansijskog rezultata, iz rezervi i iz zadranog dobitka. Sredstva kojima se pokriva gubitak ne mogu se pretvoriti u novac, niti se mogu upotrebiti za druga ulaganja. Zato je imperativ svakog preduzea da ostvari barem neutralan finansijski rezultat, odnosno rezultat bez gubitka.

Poeljno je da se najdugoronija ulaganja finansiraju iz sopstvenih izvora, poto su to trajni izvori koji se ne vraaju - na ovaj nain se lake odrava dugorona finansijska ravnotea, kao i solventnost.

3.4. Finansiranje kratkoronih ulaganja

Ulaganja u kratkoronu imovinu (obrtna sredstva) treba finansirati iz kratkoronih izvora (osim stalne obrtne imovine), poto se ta ulaganja pretvaraju u novac i vraaju najkasnije u roku od jedne godine, koliko traju i kratkoroni izvori finansiranja.

Sezonske zalihe se mogu finansirati iz kratkoronih dugova, iz obaveza prema dobavljaima i sl.

Kratkorona potraivanja od kupaca treba finansirati iz kratkoronih obaveza prema dobavljaima

Kratkorone hartije od vrednosti i kratkorone plasmane treba finansirati iz kratkoronih dugova, pri emu treba nastojati da prinos od tih ulaganja bude vei od troka za njihovo finansiranje, ili bar njemu jednak.

4. PRAVILO 2:1 CURRENT RATIO VREDNOST OBRTNE IMOVINE PREMA KRATKORONIM OBAVEZAMA MORA BITI 2:1!

( PRIMER )

U neposrednoj bilizini Beograda na meunarodnom plovnom putu Dunava, na suvozemnom raskru eleznikih i auto-transportnih puteva za sve etiri strane sveta, Panevo ima sve uslove za izgradnju najvee rene luke u srednjoj i junoj Evropi, slobodne carinske zone, kao i snane potencijale poljoprivredne i prehrambene industrije.

Sa izgraenim kapacitetima naftne, hemijske i petrohemijske industrije, metalske, staklarske i industrije prehrambene opreme, proizvodnjom sijalica predionicom pamunog prediva itd. Panevo predstavlja jedan od najsnanijih industrijskih centara Srbije.

Pored prednosti zbog geografskog poloaja grada u okruenju dveju reka, blizina Delibatske peare (jedinstvenog klimatoloko-vegetacionog podruja od evropskog znaaja), sa razvijenom umarskom i lovnom privredom, prua nove mogunosti za unapreenje i razvoj trgovine, ugostiteljstva i turizma.

Ubrzana industrijalizacija grada-naroito izraena u periodu nakon Drugog svetskog rata najvie je promenila konvencionalni banatski pejsa na potezu takozvane June zone. Na atarima nekadanjih njiva, uma, vinograda i vonjaka pored starijih objekata Industrije stakla Panevo (fabrika ravnog stakla, 1932) i delova fabrike aviona UTVA (1937) - izgraena su postrojenja hemijsko-petrohemijskog kompleksa HIP (1957), naftnog kompleksa Rafinerija nafte Panevo (1968), kao i najnovijeg kompleksa Luke Dunav.

Kratak istorijat Rafinerije nafte Panevo

Rafinerija je osnovana Reenjem Izvrnog vea Narodne Republike Srbije 18.decembra 1959.godine, pod nazivom Rafinerija nafte Panevo-preduzrr u izgradnji.

Ugovori za inenjering sa francuskom firmom LUMUS iz Pariza i licencu UOP-SAD sklopljeni su marta meseca 1964.godine, a prvi temelj za rezervoar bio je gotov u novembru 1965.godine. Tokom avgusta 1966.god. poela je da pristie oprema vredna 7 miliona funti, koja je uvezena iz Engleske, a prvi nosa za atmosfersku destilaciju AD-1 postavljen je 1.marta 1967.god. Montaa je trajala 18 meseci, a postavljanje je puteno u rad septembra 1968.god. Prvi derivati su iz Rfinerije otpremljeni u oktonbru, a sveano putanj u pogon je obavljeno 14.decembra 1968.god. U decembru je puten i platforming, a tokom 1969.god. su sukcesivno putana u pogon i ostala postrojenja: dvostepeni termiki kreking, obrada gasova, redestilacija benzina, Meroksi TNG, specijalnih benzina i petroleja, ekstrakcija arotoma-Udeks i HDS srednjih destilata.

Prve godine rada Instalisani kapacitet primarne prerade bio je 1,32 miliona tona sirove nafte godinje. Nafta za preradu mahom je stizala barama-Dunavom, a prve godine rada 1969.god. preraeno je 1.055 miliona tona. Pristanite je ve 1970.god. proireno, ime se uvrstilo u jedno od najveih te vrste u zemlji.

Naredne 1971.god. Rafinerija je preradila 1,3 miliona tona nafte-dakle radila je punim kapacitetom. Te godine, na osnovu poveanih potreba trita za derivatima, Rafinerija donosi program za proirenjem, tako da nakon proirenja kapacitet primarne prerade povean na 2 miliona tona godinje.

Prva faza proirenja

U funkciji razvoja energetike u oblasti nafte i gasa u tadanjoj SFRJ i u funkciji razvoja hemijske i petrohemijske industrije u istonom delu zemlje, otpoela je prva faza proirenja Rafinerije izgradnjom novog primarnog postrojenja atmosferske destilacije II. Ova faza proirenja realizovana je po ugovoru sa HIP Petrohemijom iz 1973 godine, i u okviru zajednikog ulaganja gde je HIP Petrohemija obezbeivala inostrane kredite na Istoku i Zapadu, a Rafinerija dinarska sredstva za carinu i ostala finansiranja u zemlji.

Montaa ovog postrojenja poela je avgusta 1976.god. Postrojenje je projektovala firma ICPRP iz Ploetija (Rumunija), a oprema je takoe isporuena iz Rumunije i sa Zapada. Postrojenje je imalo kapacitet 3,5 miliona tona sirove nafte godinje, to je predstavljalo poveanje od 4.820.000 tona ukupne primarne prerade godinje.1976.godine obavljena je i rekonstrukcija postrojenja Platforming ime povean njegov kapacitet za oko 65%.

Naftovod

Krajem 1979.god. puten je u rad naftovod od Omilja do Paneva. Prve koliine nafte dopremljene su naftovodom marta 1980.god..

Naftovod, kapaciteta 34 miliona tona godinje, povezivao je sve tadanje rafinerije, sa krakom za rafineriju u Lendavi (Slovenija) i tranit za Maarsku i ehoslovaku. Rafinerija kao jedan od osnivaa imala je rezervisan kapacitet od 6 miliona tona godinje.Do zatvaranja 6.septembra 1991.god. transportovano je 34.088.000 tona sirove nafte za potrebe Rafinerije Panevo.Rafinerija je ponovo poela da koristi naftovod posle potpisivanja ugovora sa Hrvatskom 1996.godine.

Druga faza proirenja Zavretkom prve faze proirenja i poveanjem primarne prerade u rafineriji zahtevalo je izgradnju sekundarnih postrojenja, koja obezbeuju dublju preradu sirove nafte, odnosno bolju valorizaciju sirovine za preradu.

Izgradnja sekundarnih postrojenja je realizovana kao druga faza proirenja Rafinerije. Prethodno su zavreni i puteni u rad tokom 1982.god. vakuum destilacija i postrojenje za proizvodnju bitumena.

Projekat i oprema za oba postrojenja su izraena u SSSR-u. Oprema i materijal za vakuum destilaciju i bitumen finansirani su po garancijama naih banaka iz kredita biveg SSSR-a, Vladi SFRJ, a dinarska sredstva obezbeivala je Rafinerija.

Licenca i bazni inenjering za osnovno postrojenje iz kompleksa sekundarnih postrojenja fluidni katalitiki kreking (FCC) kupljeni su od amerike firme TEXACO 1978.godine. Ostala postrojenja iz kompleksa FCC-II faze proirenja (Alkilacija, HDS, Meroksi i dr.) putena su u pogon u periodu od 1985-1988.godine. U periodu do 1990.godine. obavljena je rekonstrukcija dvostepenog termikog krekinga u visbreking vakuum ostatka. Izgraeno je postrojenje za proizvodnju tenog sumpora (Klaus), proiren je rezervoarski prostor, zavrena izgradnja novog postrojenja za hemijsku pripremu vode, postrojenje za rekuperaciju gasova sa baklje i novi sistem rashladne vode. Izgraeno je i rekonstruisano vie objekata u Manipulaciji (novo auto-punilite, rekonstrukcija i proirenje API-separatora, linijsko nameavanje rafinerijskih proizvoda).

Na lokaciji Petrohemije izgraeno je zajedniko postrojenje za sekundarnu obradu otpadnih voda sa biolokim tretmanom.

Krajem devedesetih godina, rafinerija se ve mogla uporeivati sa savremenim svetskim rafinerijama. Izgarena rafinerijska postrojenja su omoguavala strukture proizvodnje u odnosu 80% belih, visokovrednih proivoda, prema 20% crnih.

Period sankcija

Krajem maja 1992.god. Savet bezbednosti uveo je sankcije SR Jugoslaviji.

Embargo je imao veoma teke posledice po itav NIS, a samim tim i za Rafineriju. Direktne tete od embarga procenjuju se na vie milijardi dolara, a o indirektnim, koje se ogledaju u zaostajanju u razvoju, izgubljenoj dobiti itd. samo se moe nasluivati. U vreme embarga radila je S-100, malo primarno postrojenje , a prosean kapacitet prerade je bio 2.400 tona dnevno. (ovo postrojenje je bilo pre sankcija gotovo otpisano-sluilo je za povremenu preradu slopa i kao rezerva, tako da je i u tim uslovima odr\an kontinuitet prerade sirove nafte, a nije u potpuno yapostavljen razvoj.

Vreme sankcija iskorieno je za remont i konzerviranje procesne opreme koja nije bila u radu, za pripremu i izgradnju investicionih i razvojnih projekata, struno usavravanje i obrazovanje kadrova, razvoj informacionog sistema. Ukidanje sankcija Rafinerija je doekala spremno i odmah po pristizanju veih koliina nafte za preradu kapacitet je povean na 8.000 tona dnevno, tako da ve zakljuno sa 1997.god. sva postrojenja su sukcesivno putena u rad.

Trite

Rafinerija svojom proizvodnjom pokriva vie od 60% gravitirajueg trita za derivatima koje se procenjuje na oko 5,4 miliona tona godinje.

Pored toga Rafinerija uz preradu 4 miliona tona godinje moe da obezbedi oko 80% sirovine za rad pirolize u Petrohemiji sa kojom je povezana putem 17 cevovoda, trafostanicama za snabdevanje elektrinom energijom, obradom otpadnih voda nazajednikom postrojenju, istovarom sirovog benzina za potrebe petrohemijskog kompleksa na rafinerijskom pristanitu.

RAFINERIJA NAFTE PANEVO, kao najvei proizvoa derivata, znaajan je organizacioni deo NIS-Petrola, najveeg ogranka Akcionarskog drutva NAFTNA INDUSTRIJA SRBIJE. To je rafinerija energetskog tipa koja proizvodi goriva, parafinske i aromatske solvente, sirovinu za petrohemijsku proizvodnju, bitumen i sumpor. Primarna i sekundarna postrojenja za preradu sirove nafte graena su dovoljno fleksibilno da mogu da prerauju razliite vrste sirove nafte. Sa kapacitetom prerade nafte od 4,8 miliona tona godinje, ona je najvea fabrika ove vrste u Srbiji i zadovoljava potrebe domaeg trita za naftnim derivatima a 20% proizvodnje moe da izveze.

Proizvodnja derivata, nafte, tehnoloke pare, elektrine energije, hemikalija i baznih hemijskih proizvoda, javni prevoz u drumskom, eleznikom, renom, morskom i jezerskom saobraaju, laboratorijske obrade i analize, istraivako-razvojne usluge u privrednim delatnostima i javna skladita.

TENI NAFTNI GASOVI:Propan,propilen,Butan,Izobutan i meavina Propan-Butan

SPECIJALNI BENZINI-

SOLVENTI:60/80, 80/120, 140/200, Medicinski benzin, SOLAR A,SOLAR B, SOLAR X

AROMATI:Benzen, Toulen

BENZINI:Motorni benzin (MB-98,MB-95,BMB-95), Avio-benzin (AB-67,AB-80/87,AB-91/115,AB100/130), Primarni benzin

KEROZINI:Mlazno gorivoGM-1,

Petrolej za osvetlenje PO, Petrolej za motore PM

DIZEL GORIVA:Veoma lako dizel gorivo D-1, lako D-2, lako sa malim sadrajem Sumpora D-2S, srednje D-3.

LO ULJA:Ekstra lako EL, lako specijalno LS, lako L

lako sa malim sadrajem Sumpora LNS, srednje S, srednje sa malim sadrajem Sumpora SNS, teko T,ekstra teko ET

BITUMEN:Putni bitumen, industrijski bitumen

RAZREIVAI ZA BITUMENLaki, srednji, teki, Fluksno ulje

TENI SUMPOR

OSTALI PROIZVODIValjako ulje,Apsorpciono ulje, dekantirano ulje

TOK TEHNOLOKOG PROCESA

NIS-Rafinerija nafte Panevo je rafinerija modernog tipa.

Pri planiranju izgradnje Rafinerije, a i radi lake orijentacije pri lociranju odreene vrste opreme, kao i lakeg planiranja remontnih aktivnosti, ukupni rafinerijski prostor je izdeljen na blokove. Blok podrazumeva prostor na kojem je smeteno odgovarajue postrojenje i oprema, a koje je oivieno linijama koje formiraju saobraajni prostor. U jednom bloku postoji vie pogona. Dalje se vri grupisanje opreme u organizacione celina koje, svaka za sebe, imaju jedinstven zadatak u odnosu na globalni tehnoloki tok prerade nafte i naftnih derivata-takozvane serije. Tako na, primer, Serija100 je postrojenje atmosferske destilacije-fundament prerade nafte u svim rafinerijama.

Energent-vodena para i elektrina energija za potrebe Rafinerije proizvodi se u Energani. Voda za energanu mora pretrpeti posebnu pripremu u delu energane-HPV (hemijska priprema vode).

Pored potreba za parom i elektrinom energijom postoje i druge potrebe i uslovi koji nisu u neposrednoj vezi sa preradom nafte i naftnih derivata, ipak su neophofne za funkcionisanje postrojenja. veina instrumenata i izvrnih organa upravljakih sistema u okviru sistema automatskog upravljanja, rade sa pneumatskim napajanjem. Iz tog razloga, na zato odreenim mestima, postoje takozvane kompresornice u kojima se zahvaljujui radu kompresora obezbeuje potreban instrumentalni vazduh.

Primarno postrojenje svake rafinerije je postrojenje atmosferske destilacije.Ulaz postrojenja atmosferske destilacije je sirova nafta, a izlaz primarni derivati. U Rafineriji nafte Panevo postoje dva postrojenja atmosferske destilacije:

S 100 (prvobitno Rafinerijsko postrojenje manjeg kapaciteta)

S 2100 (postrojenje velikog kapaciteta)

Unutar serija S 100 i S 2100 vri se zagrevanje sirove nafte u procesnim peima, i tako zagrejana ona se vodi u destilacione kolone gde se vri izdvajanje frakcija na atmosferskom pritisku. Prolaskom preko brojnih izmenjivaa toplote proces se optimizira u smislu iskoritavanja zagrejanih frakcija za predgrevanje sirovine, iskoritavanja dimnih gasova na izlazu iz pei za grejanje vazduha ili za dobijanje pare itd. Kao izlazni meuproizvod iz serije 100 dobijaju se:

lo-gas

laki benzin

stabilisani benzin

mlazno gorivo

(dizel)

lako plinsko ulje

teko plinsko ulje

laki ostatak

UPRAVLJAKI RAUNARSKI SISTEMI

Kao odgovor na zahteve za efikasnim upravljanjem veim tehnolokim celinama (i sloenim dinamikim sistemima uopte) proistekao je koncept hijerarhijskog vienivoskog upravljanja.

Napredak raunarske tehnologije omoguio je efikasnu implementaciju ovog koncepta koriste i distribuirane upravlja ke ra unarske sisteme (DURS), zasnovane na korienju brzih i pouzdanih lokalnih raunarskih mrea. Kada se danas govori o koncipiranju raunarskih sistema upravljanja u veim industrijskim celinama, obino se ima u vidu hijerarhijska organizacija funkcija i odatle proistekao koncept hardverskih i softverskih reenja. U tom smislu, prezentaciju upravljakih raunarskih sistema datu u ovom poglavlju treba shvatiti kao jedan vid konkretizacije koncepta upravljanja proizvodnjom prikazanog u prethodnom poglavlju .

Svedoci smo poslednjih nekoliko decenija veoma intenzivnog razvoja teorije sistema automatskog upravljanja. Savremeni upravljki raunarski sistemi (URS) omoguavaju, s jedne strane, efikasnu implementaciju razvijenih metoda i, s druge strane, daju odgovor na gore diskutovane pootrene zahteve za upravljanjem tehnolokim procesima, koji se odnose na: poboljanje kvaliteta proizvoda, pove anje proizvodnje, poveanje kompleksnosti procesa, pouzdanost sistema i sigurnost, zatitu okoline i manju potronju energije i sirovina.

Funkcije URS mogu se podeliti na dve osnovne klase:

- informacione funkcije;

- upravljake funkcije.

Podela je opteg karaktera i ne zavisi od primenjene tehnologije.

UNG 4 2000

Informacione funkcije

Striktno informacione funkcije ima URS u ulozi nadgledanja procesa (monitora). Ovakvi

URS vre samo prikupljanje, memorisanje, obradu i prikazivanje podataka. Upravljaka povratna sprega se zatvara bilo preko oveka-operatera, bilo preko klasinih, analognih, elektromehanikih, pneumatskih ili hidrauli kih regulatora. URS je preko svog ulaznog podsistema spregnut sa mernim ureajima na procesu. Podaci se uitavaju i obrauju, a dobijeni rezultati se prikazuju i/ili memoriu na nekoj od pomonih memorija. Danas je veoma aktuelna funkcija detekcije kvarova, kojoj se,teorijski i eksperimentalno, poklanja velika panja.

Upravljake funkcije

Kod delimino ili potpuno automatizovanih sistema automatskog upravljanja teko je jasno razdvojiti informacione i upravljake funkcije - upravljake funkcije su uvek jednim svojim delom informacione. U pogledu, pak, definicije tipinih upravlja kih funkcija, praksa je potvrdila znaaj i aktuelnost koncepta hijerarhijskog upravljanja. Upravlja ke funkcije URS ureene su hijerarhijski, od prostijih ka sloenijim, tako da obrazuju vienivosku strukturu standardno prihvaenu u praksi.

Logiko upravljanjeNa najniem hijerarhijskom nivou URS realizuje prekidake (Bulove) funkcije (kombinovane sa kanjenjem i drugim srodnim funkcijama). URS posveeni ovim funkcijama podvode se pod termin PLC (Programmable Logic Controllers). Mogu se primeniti bilio u otvorenoj, bilo u zatvorenoj povratnoj sprezi, kada, tipino, realizuju upravljanje redosledom operacija (sequencing control) ili tzv. paketno upravljanje (batch control).

Cilj uprG 4 20ori

Direktno digitalno upravljanje

U sistemima direktnog digitalnog upravljanja (DDU) URS generie upravljake signale u realnom vremenu na bazi merenja analognih i/ili digitalnih promenljivih procesa, i nalazi se unutar petlje upravljanja.

Paralele izmeu analogne regulacije i sistema DDU ukazuju na sledee prednosti sistema

DDU: fleksibilnost u formiranju algoritama upravljanja i pogodnosti u postavljanju i

podeavanju vrednosti parametara regulatora;

mogunost zatvaranja vie petlji istovremeno; mogunost realizacije sloenih algoritama upravljanja multivarijabilnim i nelinearnim sistemima upravljanja;

bolja interakcija sa operaterom; direktna mogunost uklapanja URS u lokalne raunarske mree za hijerarhijsko upravljanje veim tehnolokim celinama.

Primena URS u direktnom digitalnom upravljanju tehnolokim procesima prua iroke

mogunosti za izbor algoritama. Najee se primenjuju linearni diskretni regulatori: diskretne verzije klasinih PID regulatora i linearnih integro-diferencijalnih uskladnika. Razliite verzije diskretnih PID regulatora su standardni moduli mikroprocesorskih digitalnih regulatora opte namene. Lakoa u manipulisanju standardnim blokovima, uz adekvatnu U/I podrku, omoguava efikasnu implementaciju multivarijabilnog upravljanja. Tako e, veoma je jednostavno uvoenje statikih nelinearnosti u regulator (kompenzacija nelinearnosti senzora, aktuatora i samog procesa). U poslednje vreme se sve ee u praksi koriste i regulatori sa adaptivnim svojstvima, obi no u formi tzv. samopodeavaju ih regulatora, iji se parametri podeavaju na po etku rada pomou posebnih procedura .

ZAKLJUAK

U radu je prikazan koncept postrojenja nove generacije u rafinerijama i industriji prerade

nafte zasnovan na jedinstvenom tretmanu sistema sa gledita poslovanja i upravljanja procesima u uem smislu. Prvi deo rada se odnosi na definiciju osnovnih koncepata i ukazivanje na kljune metodologije koje mogu da predstavljaju bazu za dalji razvoj. Od posebnog znaaja su ovde tehnologije inteligentnog upravljanja, koje omoguavaju postizanje postavljenih optih ciljeva. U drugom delu rada dat je prikaz opte eme hijerahijskog upravljanja tehnolokim procesima koja predstavlja svojevrsnu konkretizaciju koncepata opisanih u prvom delu. Trei deo rada sadri prikaz osnovnih metodologija inteligentnog upravljanja (neuralne mree, rasplinuta logika, ekspertski sistem) sa gledita primene u postrojenjima nove generacije.

Najnoviji uvidi ukazuju na injenicu da je koncept jedinstvenog upravljanja proizvodnjom na bazi primene inteligentnih metoda upravljanja prihvaen i od strane velikih firmi, proizvoaa opreme.

Literatura

Knjige:

Prof. dr arko Risti, Prof. dr Slobodan Komazec, GLOBALNI FINANSIJSKI MENADMENT, EtnoStil, Beograd, 2005, Za izdavaa: Milena Milenkovi- prof. dr Nevenka arki Joksimovi, Upravljanje finansijama, CID, Beograd, 2008. James, C. Van Horne: Osnove finansijskog menadmenta, Data status, Beograd, 2006

Dr Dragan Krasulja, Poslovne finansije, Ekonomski fakultet, Beograd, 2010. Dr Radmila Radoman, Dr Mlaen ljivananin, Finansijski menadment (skripta u tampi)

Mr Milan Lakievi, Praktikum za izvodjenje vebi iz Finansijskog menadmenta (neobjavljeni materijal)

Praktikum za izvodjenje vebi iz Finansijskog menadmenta,124.

Dr Radmila Radoman, Dr Mlaen ljivananin: Finansijski menadment.89.

Opste pravilo 2:1 analize Finansijskih sistema

na preduzeu NIS studije sluaja

Osnovi menadzmenta,Ekonomski fakultet