Pravni Monitoring Medijske Scene u Srbiji ANEM Broj 8

8/9/2019 Pravni Monitoring Medijske Scene u Srbiji ANEM Broj 8

1/43


2/43

2

http://serbia.nlembassy.org/

Ova Publikacija je realizovana uz finansijsku podrkuAmbasade Kraljevine Holandije.Izneti stavovi pripadaju iskljuivo autorima i ne moraju predstavljati zvanian stav

Ambasade Kraljevine Holandije.

This Publication is financially supported by the Embassy of the Kingdom of the Netherlands.

The content of this Publication is the sole responsibility of the authorsand does not necessarily reflect the views of the Embassy of the Kingdom of the Netherlands.

Ova Publikacija je realizovana uz finansijsku podrku Fondacije za otvoreno drutvo, Srbija.Izneti stavovi pripadaju iskljuivo autorima i ne moraju predstavljati zvanian stav

Fondacije za otvoreno drutvo, Srbija.

This Publication is financially supported by the Open Society Foundation, Serbia.

The content of this Publication is the sole responsibility of the authors

and does not necessarily reflect the views of the Open Society Foundation, Serbia.
http://serbia.nlembassy.org/http://serbia.nlembassy.org/


3/43

3

SADRAJ:

UVOD ........................................................................................................................................................... 4

Zato jo nema medijske reforme u Srbiji........................................................................................ 6Kruna Savovi, advokat

Kontrola dravne pomoi i medijske reforme u Srbiji ................................................................. 8Slobodan Kremenjak, advokat

Sloboda izraavanja..............................................................................................................................11Saa Jankovi, Zatitnik graana Republike Srbije

Medijska pismenost kao drutvena strategija..............................................................................15Doc. dr Boban Tomi

Evropski sud za ljudska prava Informatori o praksi Suda......................................................19

TABLE OF CONTENTS:

INTRODUCTION .....................................................................................................................................23

Why is there still no Media Reform in Serbia ................................................................................25Kruna Savovi, Attorney at Law

State Aid Control and Media Reforms in Serbia ............................................................................27

Slobodan Kremenjak, Attorney at Law

Freedom of Expression ........................................................................................................................30

Saa Jankovi, Protector of Citizens of the Republic of Serbia

Media Literacy as a Social Strategy ..................................................................................................35Boban Tomi, PhD

European Court of Human Rights Information Notes on the Courts case-law .................39


4/43

4

UVOD

Osmi put u protekle etiri godine, koliko sa svojim pravnim timom sprovodi pravni monitoring srpskemedijske scene, ANEM prua priliku zainteresovanoj javnosti da kroz kvalitetne strune tekstove uMonitoring Publikaciji vie sazna o pojedinim pitanjima od znaaja za medijsku situaciju u Srbiji i da ih

bolje razume. Tekstove za ovu OSMU Monitoring Publikacijunapisali su: adv. Kruna Savovi Zatojo nema medijske reforme u Srbiji; adv. Slobodan Kremenjak Kontrola dravne pomoi i medijskereforme u Srbiji; Zatitnik graana, Saa Jankovi Sloboda izraavanja; doc. dr Boban Tomi Medijska pismenost kao drutvena strategija. Peti tekst predstavlja saet prikaz dve presudeEvropskog suda za ljudska prava koje se odnose na primenu lana 10 Evropske konvencije za zatituljudskih prava i osnovnih sloboda: prvase odnosi na povredu slobode irenja informacija a druganapovredu slobode izraavanja.

Sadraj Publikacije odredili su rezultati pravnog monitoringa medijske scene u Srbiji u prvoj polovini2013. godine.

Medijsku scenu Srbije u prvih 6 meseci ove godine karakterie izostanak oekivanih promena iponavljanje ve ustaljenog modela ponaanja svake vlasti kada je re o medijima i medijsko m sektoru,odnosno, deklarativna a ne istinska spremnost na medijske reforme.

Naime, prema Akcionom planu za sprovoenje Medijske strategije, predlozi nekoliko novih medijskihzakona trebalo je da budu gotovi 18 meseci nakon usvajanja Strategije, tanije krajem marta 2013. g.Oekivalo se da e ti rokovi biti ispotovani i da e novi zakoni, polazei od principa utvrenihStrategijom, ve ove godine doprineti poboljanju medijskog regulatornog okvira a time i uslova za radmedija i novinara. Meutim, iako je poetak godine bio obeavajui krajem februara objavljen jeNacrt zakona o javnom informisanju i medijima a tokom marta je sprovedena i javna rasprava o

njemu; Nacrt zakona o elektronskim medijima bio je u zavrnoj fazi izrade ni krajem juna nijedannovi medijski zakon nije donet. Pri tom, nema nikakvih informacija o tome ta se posle javne rasprave

deava s Nacrtom zakona o javnom informisanju i medijima, ne zna se ni koje primedbe su uvaene, dali se od nekih reenja odustalo, kao ni kada e se Nacrt nai pred vladom, niti kada e biti upuenparlamentu na usvajanje. Odlaganje donoenja ovog zakona dovodi u pitanje i njime predvienerokove za okonanje privatizacije medija, kao i za prestanak direktnog budetskog finansiranja medijai prelazak na projektno finansiranje medijskih sadraja. A upravo to je od sutinskog znaaja zapoboljanje situacije u medijskom sektoru, jer je u uslovima nerazvijenog i nekonkurentnog medijskogtrita, drava postala dominantan igra koji netransparentnim troenjem javnih sredstava utie naopstanak velikog broja medija i na njihovo izvetavanje, dovodei ih u zavisan poloaj i tako ih ineiranjivijim i podlonijim uticajima. Pri tom, oko 80% javnog novca koji razliiti nivoi vlasti troe namedije, zavrava u privilegovanom krugu od manje od 10% medija, bez jasno definisanog mandata kojibi takvi mediji trebalo da vre i bez kontrole na koji nain se ta sredstva troe.Zato je naroito vanoosigurati da se dravna sredstva medijima dodeljujuradi ostvarivanja njihove uloge u informisanjugraana o stvarima od javnog interesa a ne za prenoenje informacija koje su u interesu vladajuihstruktura i njihovog opstanka na vlasti, da se dodela sredstava obavlja na transparentan i

nediskriminatoran nain koji ne dovodi do naruavanja konkurencije na tritu, kao i da se uspostaviefektivna kontrola celog procesa. Kada je re o Nacrtu zakona o elektronskim medijima, do zastoja uproceduri njegovog donoenja dolo je nakon izjava najviih funkcionera v lade o ukidanju pretplate ibudetskom finansiranju javnih servisa, to je u direktnoj suprotnosti s Medijskom strategijom iprvobitnim Nacrtom zakona, raenim u skladu sa Strategijom i evropskom regulativom. Obadokumenta pretplatu predviaju kao osnovni oblik finansiranja javnih servisa i kao sredstvo zaouvanje njihove nezavisnosti i od drave i od najveih oglaivaa. Zbog dileme o pitanju finansiranjajavnih servisa, jo nije izvesno da li e Nacrt zadrati i odredbe o javnim servisima, ili e regulac ijajavnih servisa biti predmet posebnog zakona, a naroito je neizvesno koja verzija Nacrta e i kada biti

na javnoj raspravi. U ovom periodu, Medijska strategija nije potovana ni u pogledu obaveze primeneZakona o kontroli dravne pomoi u medijskoj oblasti, a upravo njegova primena kao i primenapropisa o zatiti konkurencije od kljune su vanosti za medijske reforme, uzimajui u obzir uticaj


5/43

5

koji drava i budetski novac imaju na funkcionisanje medija; takoe, nije dolo ni do otklanjanjakolizionih normi iz ne-medijskih zakona, koje su 2007. g. zaustavile privatizaciju medija i u direktnoj

su suprotnosti s Medijskom strategijom. Nije bilo pomaka ni u drugim oblastima od znaaja zamedijski sektor. Na napade i pritiske na medije i novinare ni u ovom periodu nije bilo odlune reakcijenadlenih organa koja bi jasno pokazala spremnost vlasti da zatiti prava novinara i medijske slobode.Otuda i povratak ekstremistikog govora na javnu scenu, pozivi na diskriminaciju i raspirivanje mrnjei na zabranu pojedinih medija i nevladinih organizacija, koji umnogome podseaju na turobno vremepre 5. oktobra 2000. godine. Ipak, ima i pozitivnih izuzetaka u radu nadlenih organa kao to supojedine presude Apelacionog suda u Beogradu koje podiu standarde zatite slobode izraavanja uSrbiji ali koje naalost ostaju usamljeni primer dobre prakse u medijskim sluajevima zbognespremnosti ostalih sudova da ih slede. Problem medija sve vie postaje i ozbiljno kanjenje drave usprovoenju digitalizacije, nedostatak konkretnih informacija o trokovima koje e imati u procesuprelaska na digitalno emitovanje TV signala, koja su im prava i obaveze u tom procesu, neregulisano

pitanje prilagoavanja dozvola u procesu digitalne tranzicije i dr. Dodatno, nedavno raspisivanjetendera za jo jednu analognu nacionalnu komercijalnu televiziju na frekvencijama koje su bileplanirane za irenje Inicijalne mree za testiranje digitalnog TV signala, moe dovesti u pitanje procesdigitalizacije a time i ugroziti medije. Pored navedenog, finansijska iscrpljenost medija zbog

ekonomske krize i visokih nameta, a posebno nelojalne konkurencije, ve dugo je prisutan problem u

medijskom sektoru, pa tako i u ovom periodu. Nedostatak kvalitetnih programa i istraivakognovinarstva, nepostojanje pluralizma ideja, sve prisutnija autocenzura medija, samo su posledica

sveopte loe medijske situacije u Srbiji.

Upravo zbog ovakve, nepromenjene slike medijske scene u Srbiji ve dugi niz godina, gde se gotovoista pitanja ponavljaju i ostaju bez odgovora i tako postaju ozbiljan problem i prepreka razvoju

medijskog sektora, eleli smo da u ovoj Publikaciji ponudimo mogue odgovore na neka od tih pitanja.Otuda se autori tekstova bave razlozima zbog kojih jo nema medijske reforme u Srbiji; znaajemkontrole dravne pomoi za medijske reforme; slobodom izraavanja kao uslovom i ishodomdemokratije, njenom sutinom, elementima i ogranienjima; neophodnou medijske pismenosti, kakotvoraca i poiljalaca medijskih sadrajamedija/medijskih profesionalaca, tako i njihovih primalaca publike, kako bi mediji na pravi nain ostvarivali svoju ulogu u demokratizaciji drutva.

Beograd, jun 2013.


6/43

6

Zato jo nema medijske reforme u Srbiji

Kruna Savovi, advokat1

Dnevni list Danas, objavio je 18. juna da Evropska komisija priprema vanredni izvetaj, koji e bitiobjavljen pre redovnog godinjeg izvetaja o napretku Srbije u procesu evrointegracija, a koji e seodnositi iskljuivo na probleme s primenom Medijske strategije koju je Vla da Srbije usvojila krajemseptembra 2011. godine. Danas, pozivajui se na nezvanine informacije, tvrdi da e u izvetaju bitiizneta kritika nadlenih u Srbiji zbog neimplementiranja Medijske strategije i nepotovanja rokova izAkcionog plana koji je sastavni deo te strategije.

injenica je da je usvajanje Medijske strategije bio jedan od uslova za pozitivno miljenje EU odobijanju statusa kandidata. Nesporno je i da se s njenom implementacijom kasni. U konkretnom

sluaju, meutim, problem se ini ozbiljnijim od pukog probijanja rokova iz jednog od brojnihstratekih dokumenata i jednog od brojnih akcionih planova koje je Srbija poslednjih godina donosila.Kanjenje Srbije s medijskim reformama mnogo je ozbiljnije od kanjenja u odnosu na rokove

predviene Akcionim planom uz Medijsku strategiju.

Srbija, naime, ne uspeva da reformie sektor medija ve due od deset godina. Medijska strategija,paradoksalno, 2011. godine ponavlja dobar deo onoga to je trebalo da bude zavreno, a nije, jo uprethodnoj deceniji.

Neka od opredeljenja Strategije, da nisu tuna, bila bi smena. Recimo, Strategija se opredeljuje zapovlaenje drave iz medijskog vlasnitva. Problem s ovim opredeljenjem je to je u Zakonu oradiodifuziji, usvojenom jo 2002. godine, u lanu 96, pisalo da radio i televizijske stanice iji suosnivai optine i gradovi, imaju obavezu da se privatizuju u roku od etiri godine od dana stupanjatog zakona na snagu. Taj rok je kasnije produen do 31. decembra 2007. godine, ali je ak i s takvimproduenjem istekao pre pet i po godina.

Da sve bude jo i gore, u Zakonu o javnom informisanju, usvojenom 2003. godine, u lanu 101. stav 2,pisalo je da e javna glasila iji su osnivai drava i teritorijalna autonomija, ili ustanova, odnosnopreduzee koje je u pretenom delu u dravnoj svojini ili javno glasilo koje se u celini ili pretenimdelom finansira iz javnih prihoda, a na koja se ne primenjuju odredbe zakona kojim se ureuje oblastradiodifuzije, prestati s radom u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona. Kasnije je

ovaj rok produen na tri godine, ali su i te tri godine istekle pre 2006. godine.

Strategija se tako opredeljuje za povlaenje drave iz medijskog vlasnitva, i ostavlja rokove za to, iakopo vaeim medijskim zakonima takvi mediji zapravo ne bi trebalo da postoje ve pet i po ili sedamgodina.

Slino je i s delovima Medijske strategije koji se odnose na javni servis iju celovitu reformu Srbija neuspeva da sprovede i ije stabilno finansiranje ne uspeva da obezbedi ve due od 10 godina. tavie,nova vlada u odnosu na finansiranje javnog servisa najavljuje upravo suprotno onome to jeprethodna Strategijom predvidela. Konkretno, najavljuje se finansiranje iz budeta, iako je Strategijompredvieno zadravanje pretplate kao osnovnog oblika finansiranja, uz podizanje nivoa njene naplate.

Jedina sutinski nova ideja ili reenje u Medijskoj strategiji jeste njeno insistiranje na kontroli dravnepomoi i projektnom finansiranju. Sve ostalo, tek je uz manje korekcije iznuene tehnolokimpromenama koje su u poslednjoj deceniji stigle i u Srbiju, ili kucaju na njena vrata, ponavljanje

temeljnih opredeljenja koja su ve, na jedan ili drugi nain, bila sadrana, a nesprovedena, i uzakonima usvajanim pre deset i vie godina.

1Advokatska kancelarija ivkovi&Samardi, Beograd


7/43

7

Iz takve slike namee se zakljuak da, ako govorimo o za nekoliko meseci probijenim rokovima izMedijske strategije, promaujemo sutinu. Ispravnije bi bilo rei da smo za sedam godina probilirokove predviene starim Zakonom o javnom informisanju, i li za pet i po godina probili rokovepredviene starim Zakonom o radiodifuziji. Tek ako na sve pogledamo na taj nain, postaju jasnijerazmere problema s kojim se suoavamo. Srbija je zemlja koja due od decenije reformie svojmedijski sektor a da se u reformama ne pomera s poetka.

Zato je to tako i zato pravih medijskih reformi u Srbiji jo uvek nema? Odgovor koji se najee ujejeste da za reforme ne postoji politika volja. Srbija je u poslednjih desetak godina promenila vievlada pa bi odsustvo politike volje da se medijske reforme sprovedu bila jedna od retkih crvenih nitikoja sve te vlade povezuje. ini se, meutim, da se svaljivanjem krivice na nedostajuu politiku volju,prikrivaju neki drugi nedostaci. Najvaniji je odsustvo kapaciteta drave da osmisli i definie ciljevejavne politike, da ih pretoi u pravni i regulatorni okvir i da takav okvir nakon toga implementira isprovede.

Mehanizam na koji se u Srbiji definiu javne politike potpuno je nedelotvoran i ak kontraproduktivan.Ovo se vrlo jasno videlo u procesu koji je prethodio usvajanju Medijske strategije. Kada je biva vladapod pritiskom medijskih i novinarskih udruenja prihvatila da donese Medijsku strategiju, videlo se

koliko ona zapravo ili nije znala ta eli, ili ako je i znala ta eli, koliko to to eli nije smela javno daprizna.

Umesto da javno objavi i definie svoje ciljeve, zatim se o takvim ciljevima konsultuje sa svimzainteresovanim stranama, i napokon postignuta kompromisna reenja poveri profesionalcima da ihpretoe u novi regulatorni okvir, vlada je formirala radnu grupu u koju je ukljuila predstavnikezainteresovanih udruenja i strune javnosti, a od koje grupe je pri tom krila svoje prave namere (akoih je uopte imala) i koju je ostavila bez ikakvog vostva. Na jasna i vie puta ponovljena pitanja otome koji su to ciljevi koje vlada ili nadleno ministarstvo eli da Strategijom afirmie, nikada nije biloodgovora, mimo zaklanjanja iza floskule o postizanju evropskih standarda. Ovo je onda dovodilo do

paradoksa da se javno raspravlja o nacrtima koji ne oslikavaju ambicije vlade, ve ekspertskih radnihgrupa, a da vlada ili makar pojedine stranke vladajue veine, umesto da u javnoj raspravi braneformalno svoje nacrte, ohrabruju one koji e im oponirati. To se, recimo, dogodilo s idejom oregionalnim javnim servisima. Dok je ekspertska radna grupa zastupala tezu da je nerealno na

neuspenom republikom javnom servisu s nereenim finansiranjem graditi model po kome e seformirati nuno neuspeni regionalni javni servisi s takoe u najavi problematinom finansijskompodlogom, i dok je takvu tezu pretoenu u nacrt Strategije tadanji ministar potpisao i pustio u javnuraspravu, stranka istog tog ministra organizovano je minirala javnu raspravu potpuno suprotnomtezom da su regionalni javni servisi jedino to moe spasiti srpsku medijsku scenu. Regionalni javniservisi su na kraju, bez argumenata, ipak ubaeni u tekst Medijske strategije.

Negativan izvetaj Evropske komisije, naalost, sam po sebi nee promeniti bilo ta ako ne bude biopraen i konkretnom pomoi za jaanje kapaciteta srpske vlade da definie, usvaja i implementira

javne politike. Srbija ne kasni i ne zaostaje samo u sprovoenju reformi, Srbija, odnosno njena vlast,ima ozbiljan deficit kapaciteta da definie ciljeve i osmisli reforme koje e tim ciljevima teiti. ProblemSrbije nije samo odsustvo politike volje problem Srbije je to i kad ima volje, ne zna kako i ne ume .


8/43

Kontrola dravne pomoi i medijske reforme u Srbiji

Slobodan Kremenjak, advokat1

Ekonomska kriza sa kojom se Srbija suoava i koja traje ve godinama, ozbiljno ugroava poslovanje

tradicionalnih medija. Tirai tampe padaju, sluanost radija takoe. Marketinki budeti kojeoglaivai plasiraju u televiziju su manji, a konkurencija za te budete sve otrija u okruenjuviekanalnih kablovskih, satelitskih i IPTV platformi. U takvim uslovima, imajui u vidu nasleennerealno veliki broj medija u Srbiji, novac koji u ovaj sektor plasira drava, bilo neposredno , iliposredno kroz javna i druga preduzea u dravnom vlasnitvu, postaje sve znaajniji. Taj novac estoje presudan za opstanak medija koji ga dobijaju, ali i za gaenje onih kojima biva uskraen. Stoga i nijeudno to su medijska i novinarska udruenja insistirala da Medijska strategija detaljno uredi pitanjefinansiranja medija iz javnih izvora.

Strategija, u delu koji se bavi analizom zateenog stanja, kae da je vrednost finansijske podrkedrave medijskom sektoru u 2011. godini iznosila oko 25 miliona evra.2Pri tome, ovi podaci su daleko

od potpunih, budui da ne obuhvataju, niti sve optine u Srbiji, niti sredstva od radio -televizijskepretplate, a posebno jer ne obuhvataju sredstva koja u medije plasiraju javna preduzea kontrolisanaod razliitih nivoa vlasti. Istovremeno, po procenama AGB Nilsena (AGB Nielsen), prihodi medija odoglaavanja, koji opet ukljuuju i prihode koje mediji ostvaruju oglaavajui dravne organe,organizacije i javna preduzea, iznose oko 175 miliona evra, od ega je 98 miliona zavrilo u televiziji,41 milion u tampanim medijima, 8 miliona na radiju i 6,5 miliona u Internet medijima.3 Potpunipodaci o vrednosti finansijske podrke drave medijskom sektoru, kada bi se uporedili sa prihodimamedija od oglaavanja umanjenim za prihode od oglaavanja dravnih organa, organizacija i javnihpreduzea, nesumnjivo bi pokazali svu dramatinost uticaja javnih sredstava na medijski pejza ijavno mnjenje u Srbiji. Ono to itavu sliku ini jo gorom, jeste to se uticaj ostvaruje u neureenom inetransparentanom sistemu, u sistemu koji ostavlja preirok prostor arbitrarnosti. Posledica jemedijski sistem zasnovan na zloupotrebi javnih sredstava zarad ostvarivanja uticaja na medije, u cilju

ostvarivanja partikularnih interesa politike oligarhije.

Svedoci smo da vlast u Srbiji, osim deklarativno, po pravilu nije bila voljna da se odrekne mehanizama

uticaja na medije. Zato bi pokuaj da se uredi pitanje finansiranja medija iz javnih izvora, ako Medijskastrategija bude dosledno implementirana, predstavljao ozbiljan iskorak u potpuno novom smeru.

Jedan od razloga zbog kojeg bi do takvog iskoraka ovoga puta ipak moglo doi, jeste i meunarodnaobaveza Srbije, koja proizilazi iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju (SSP), da svoje propise ipraksu harmonizuje sa onima u Evropskoj uniji, izmeu ostalog i u odnosu na kontrolu dravnepomoi.

ta SSP tano kae i na ta se Srbija tim sporazumom zapravo obavezala? Prvo, obavezala se da e

uskladiti svoje zakonodavstvo s propisima Unije. Drugo, obavezala se da e obezbediti da takousklaeno zakonodavstvo bude pravilno primenjeno i sprovedeno (lan 72. stav 1, SSP). Prioritet uusklaivanju ima, izmeu ostalog, pravo konkurencije a posebno suzbijanje kartela, zloupotrebedominantnog poloaja i nedozvoljene dravne pomoi. Pri tome, SSP (lan 73. stav 2) izriito predviada e se postojanje kartela, zloupotrebe dominantnog poloaja i nedozvoljene dravne pomoi,ocenjivati na osnovu kriterijuma koji proistiu iz primene pravila konkurencije koja se primenjuju uEU i instrumenata tumaenja koje su usvojile institucije EU. Naposletku, Srbija se obavezala i da e istanaela prava konkurencije koja primenjuje na komercijalne uesnika na tritu, primeniti i na javnapreduzea.

1Advokatska kancelarija ivkovi&Samardi, Beograd2 Strategija razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji do 2016. godine (Slubeni glasnik RS, br.75/20113Citirano po IREX Media sustainability index 2012,

http://www.irex.org/system/files/u105/EE_MSI_2012_Serbia.pdf
http://www.irex.org/system/files/u105/EE_MSI_2012_Serbia.pdfhttp://www.irex.org/system/files/u105/EE_MSI_2012_Serbia.pdfhttp://www.irex.org/system/files/u105/EE_MSI_2012_Serbia.pdf


9/43

9

Zbog svega ovoga, vano je znati i razumeti ta podrazumeva evropski standard kontrole dravnepomoi, kao to je i veoma bitno znati ta se uopte podrazumeva pod dravnom pomoi.

Dravna pomo je svaka pomo data od drave (ukljuujui njene organe, organe teritorijalneautonomije i lokalne samouprave, tela nad kojim drava, posredno ili neposredno, ima uticaj, kao tosu dravna i javna preduzea), koja primaocu omoguava ekonomsku prednost u odnosu nakonkurente, ime se naruava ili moe naruiti konkurencija na tritu. Ovakva pomo moe se datineposredno, npr. subvencijama, ili posredno, npr. oslobaanjem jednog konkurenta od trokova kojedrugi konkurenti imaju.

Shodno ovome, i na Zakon o kontroli dravne pomoi usvojen 2009. godine4, dakle, nakonpotpisivanja SSP-a, dravnu pomo definie kao svaki stvarni ili potencijalni javni rashod ili umanjenoostvarenje javnog prihoda, kojim korisnik dravne pomoi stie povoljniji poloaj na tritu u odnosuna konkurente, ime se naruava ili postoji opasnost od naruavanja konkurencije na tritu. Prinavedenom, davalac dravne pomoi moe biti i Republika, i Autonomna Pokrajina, i jedinica lokalnesamouprave, preko svojih nadlenih organa, ali i svako pravno lice koje upravlja, odnosno raspolaejavnim sredstvima.

Dravna pomo je po pravilu zabranjena. Izuzetno, ona je dozvoljena ako je socijalnog karaktera, adodeljuje se individualnim potroaima bez diskriminacije u odnosu na poreklo robe, odnosnoproizvoda, koji konkretnu pomo ine, ili ako se dodeljuje radi otklanjanja teta prouzrokovanihprirodnim nepogodama ili drugim vanrednim situacijama.

Za razliku od prethodna dva sluaja, u kojima dravna pomo jeste dozvoljena, postoji i niz sluajeva ukojima ona moe biti dozvoljena. To su sluajevi u kojima se dravna pomo dodeljuje radiunapreenja ekonomskog razvoja podruja sa izuzetno niskim ivotnim standardom ili sa visokomstopom nezaposlenosti, ili sluajevi u kojima se dodeljuje radi izvoenja projekata od posebnogznaaja ili otklanjanja ozbiljnog poremeaja u ekonomiji. Takoe, dravna pomo moe biti dozvoljenaako se dodeljuje za unapreenje razvoja odreenih privrednih delatnosti ili odreenih privrednihpodruja, ukoliko se time ozbiljno ne naruava konkurencija na tritu, kao i za unapreenje zatite iouvanja kulturnog naslea.

Dravna pomo medijima, nesumnjivo moe biti dozvoljena. S jedne strane, mediji mogu imati vanuulogu u ouvanju kulturnog naslea; s druge, odreeni medijski projekti svakako jesu od posebnogznaaja, ili od javnog interesa. Zato ureen sistem finansiranja medija iz javnih izvora, pre svega,treba da nam d odgovor na pitanje ta u medijskoj sferi jeste od javnog interesa drugim reima, tau medijskoj sferi eventualno moe biti finansirano dravnom pomoi.

Medijska strategija je ovo pokuala da rei davanjem opte definicije javnog interesa u medijskoj sferi.Ona je prvo odredila vrste sadraja koji mogu biti od javnog interesa (npr. opti informativni sadrajiali i specijalizovani sadraji iz politike, kulture , obrazovanja, religije, ekonomije, razonode i dr.) a zatim

i propisala kada takve vrste sadraja jesu od javnog interesa (npr. kada su od znaaja za ouvanje iunapreenje pluralizma medija i raznovrsnosti medijskih sadraja).

Pri tome, Medijska strategija ide i dalje i insistira na javnosti postupka dodele dravne pomoi, kao i najednakim i nediskriminatornim uslovima pod kojima bi se ta pomo dodeljivala. Strategija insistira i natome da u procesu odluivanja o izboru projekata koji bi dobili finansijsku podrku drave, uestvujunezavisne komisije, sastavljene od kompetentnih predstavnika javnosti, profesionalnih udruenja isektora koji se ne finansira iz budeta.

Ovo je meutim samo poetak. Sledei korak je usvajanje Zakona o javnom informisanju i medijima utekstu koji ne bi odstupao od temeljnih opredeljenja Strategije, nego bi ih, naprotiv, dopunjavao i

unapredio. Nakon usvajanja novog zakonodavstva, potrebno je i da ono bude pravilno primenjeno

4Zakon o kontroli dravne pomoi (Slubeni glasnik RS, br. 51/2009)


10/43

i sprovedeno. Za ovo je opet neophodno unaprediti mehanizme kontrole. Od jednakih i

nediskriminatornih uslova pod kojima se pomo dodeljuje na papiru (bilo u Strategiji ili Zakonu), dojednakih i nediskriminatornih uslova u praksi dug je put. Takoe, pored kontrole javnosti,neophodna je i institucionalna kontrola. Pragovi tzv. dravne pomoi male vrednosti predvienidrugim propisima, prete da veliki deo dravne pomoi koji bi se dodeljivao medijima izuzmu iz reimaobaveznog prijavljivanja Komisiji za kontrolu dravne pomoi, to svakako ne bi bilo dobro.

Srbija ima priliku da pree liniju nakon koje finansiranje medija iz javnih izvora vie nikada nee bitiisto. Bilo bi veoma loe da tu priliku ne iskoristi. Novi sistem i nova pravila, ako budu usvojeni,verovatno nee odmah ispuniti sva oekivanja, niti e biti lieni dejih bolesti i posrtanja, ali to nikakone moe biti razlog da se od promena odustane ili da se one dalje odlau.


11/43

11

Sloboda izraavanja

Saa Jankovi1

Sloboda izraavanja jedno je od najstarijih klasinih ljudskih prava i sloboda. Kao i ostala prava islobode s kojima je nedeljivo vezana, ona jeste uslov i ishod demokratije kakvu danas znamo. Iz nje

logiki i istorijski proizlaze sloboda javnog informisanja i sloboda (pravo) na pristup informacijama odjavnog znaaja. Bez nje smisao gube sloboda misli, savesti i religijskog opredeljenja, okupljanja iudruivanja. Ako se dananje doba smatra erom komunikacija 2, sloboda izraavanja je u samomnjenom temelju.

Iako vekovima univerzalno prihvaena i garantovana, sloboda izraavanja pri ostvarivanju, zatiti iograniavanju izaziva mnotvo nesporazuma od kojih mnogi zavravaju pred sudom. Jedan od razlogaje to to intuitivno oseamo da nam ljudska prava i slobode pripadaju samim roenjem, da su namsvojstveni, te ne oseamo potrebu da o njima posebno uimo. Takoe, svaka sloboda i pravo imaju dvestrane dunosti i obaveze a na tim stranama se po pravilu nalaze razliiti ljudi ili organizacije.

Njihove bitno drugaije perspektive oteavaju im saglasnost. Posmatrani ak i iz slinih uglova, kakveimaju npr. sudije istog suda, sporovi o slobodi izraavanja esto se okonavaju podelom miljenja ukojoj samo neparan broj sudija garantuje da e odluka da bude doneta, a stavovi i praksa iz godine ugodinu se menjaju.

Osnovni cilj ovog teksta jeste da ukazivanjem na normativu i primere, praktiaru u medijskoj sferipriblii slobodu izraavanja, da uini vidljivijom granicu izmeu njenog korienja i zloupotrebe i takopospei njeno ostvarivanje. Nije neophodno posebno podseanje na znaaj te slobode za slobodulinosti i razvoj demokratije jer je to ve notorno. Meutim, i ovaj put nametnue se zakljuak darezultanta divergentnih interesa olienih u korienju, zatiti i ograniavanju te slobode, sem ubanalnim sluajevima, izmie egzaktnoj prognozi, odnosno predvianju ishoda konkretnih sluajeva,iako su pravila po kojima se sporne situacije razreavaju univerzalna i poznata. Ali poznavanje tihpravila omoguava da donosimo razumne, odgovorne stavove i odluke o svom i tuim pravima iobavezama koji proistiu iz slobode izraavanja.

Sloboda izraavanja je iva, dinamika sloboda koja svaki dan dobija nove pojavne oblike i susree se snovim izazovima, a ak i kada su oni isti, protok vremena menja stvarnost, primoravajui i nas danaizgled iste stvari danas preispitujemo i vrednujemo drugaije nego jue. Zbog toga onaj ko razmatrakonkretna pitanja slobode izraavanja ili njenog (ne)osnovanog ograniavanja, uvek treba da ispitujekako i koliko se neijim konkretnim izrazom, ili ogranienjem tog izraza u datom kontekstu, doprinosisvrsi te i svih drugih garancija ljudskih sloboda i prava ouvanju dostojanstva oveka u slobodnomdrutvu.

Ustav Republike Srbije i meunarodno pravo

Ustav Republike Srbije uspostavlja hijerarhiju pravnih normi u kojoj su opteprihvaena pravilameunarodnog prava i potvreni meunarodni ugovori sastavni deo pravnog poretka i neposredno seprimenjuju, pri emu potvreni meunarodni ugovori moraju da budu u saglasnosti sa Ustavom3(toznaida su mu podreeni).

1Zatitnik graana Republike Srbije2Liza Henderson, Daniel Burrus i drugi3lan 16 st. 2 Ustava Republike Srbije


12/43

12

Za razliku od Evropske konvencije o ljudskim pravima4, koja slobodi izraavanja posveuje posebanlan, na Ustav je u lanu 46 garantuje zajedno sa slobodom miljenja (slino Amerikoj konvenciji oljudskim pravima iz 1969. godine). ini to, naalost, na nain koji sporno sugerie da slobodaizraavanja nije isto to i sloboda da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi nain trae, primaju iire obavetenja i ideje5 a upravo to je sr slobode izraavanja sloboda iskaza, individualnog ilikolektivnog, naelno neograniena formom, ni temom, ni granicama.

Sloboda izraavanja pravno se uobliava ve u ranim dokumentima o ljudskim pravima, kao to jeengleska Deklaracija o pravima(Bill of Rights) iz 1689. godine koja je garantovala slobodu govora u

Parlamentu, ili u Deklaraciji o pravima oveka i graanina, koja je usvojena tokom Francuskerevolucije 1789. godine.

U Univerzalnoj deklaraciji o pravima oveka (UN) iz 1948. godine, sloboda miljenja i izraavanjaizraena je na ovaj nain: Svako ima pravo na slobodu miljenja i izraavanja, to obuhvata i pravo dane bude uznemiravan zbog svog miljenja, kao i pravo da trai, prima i iri obavetenja i ideje bilo kojimsredstvima i bez obzira na granice. Slian iskaz sadri i lan 19 Meunarodnog pakta o graanskim i

politikim pravima Ujedinjenih nacija:Niko ne moe biti uznemiravan zbog svog miljenja. Svako imapravo na slobodu izraavanja. To pravo, bez obzira na granice, podrazumeva slobodu iznalaenja,

primanja i irenja informacija i ideja svih vrsta, u usmenom, pisanom, tampanom ili umetnikom obliku,ili na bilo koji nain po slobodnom izboru. Ostvarivanje tih sloboda podrazumeva posebne dunosti iodgovornosti. Sledstveno tome, ono moe biti podvrgnuto izvesnim ogranienjima koja moraju, meutim,biti izriito odreena zakonom a potrebna su iz razloga: potovanja prava ili ugleda drugih lica; zatitedravne bezbednosti, javnog reda, javnog zdravlja i morala.6

U lanu 13. Amerike konvencije o ljudskim pravima (1969) stoji: Svako ima pravo na slobodumiljenja i izraavanja. To pravo ukljuuje slobodu da se trae, primaju i ire informacije i ideje svihvrsta, bez obzira na granice, kako usmeno tako i pismeno, u umetnikoj formi i bilo kojim sredstvom povlastitom izboru. Primena prava obezbeena prethodnim stavom ne sme biti predmet prethodne cenzureali e biti podlona sledeim ogranienjima, iji e opseg biti ustanovljen zakonom do mere koja je nunada bi se osiguralo: potovanje prava i ugleda drugihilizatite nacionalne bezbednosti, javnog reda,javnog zdravlja ili morala. Sloboda izraavanja ne sme biti ograniena indirektnim metodama iliznaenjima, kao na primer, zloupotrebom javne i privatne kontrole kroz tampu, radio frekvencije iliopreme koja se koristi za irenje informacija, ili bilo koji drugi nain s namerom da se spreikomunikacija i irenje ideja i miljenja. Ipak, ova konvencija izriito predvia da javni zabavni sadrajimogu, u skladu sa zakonom, da budu predmet prethodne cenzure, ali samo da bi se regulisao pristup

dece i mladih tim sadrajima a radi zatite njihovog morala. Takoe, ona izriito propisuje ogranienjeslobode izraavanja, putem pretnje zakonskim kaznama, za ratnu propagandu ili zagovaranjenacionalne, rasne ili religijske mrnjekoja podstrekava na nezakonito nasilje ili slina dela protiv bilokoje osobe ili grupe osoba po bilo kojoj osnovi, ukljuujui rasu, boju koe, veru, jezik ili etnikoporeklo.

lan 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima (1950) garantuje slobodu izraavanja ovako:Svako ima pravo na slobodu izraavanja. To pravo ukljuuje slobodu imanja sopstvenog miljenja;primanja i saoptavanja informacija i ideja bez meanja javne vlasti i bez obzira na granice. Ovaj lan nespreava drave da zahtevaju dozvole za rad televizijskih, radio i bioskopskih preduzea.7

esto se, meutim, prenebregava stav 2 istog lana Konvencije koji glasi: Upranjavanje ovih sloboda,s obzirom na to da one sa sobom nose dunosti i odgovornosti, moe biti predmet takvih procedura,uslova, ogranienja ili kazni kakve su propisane, odnosno propisani zakonom i neophodni u demokratskom drutvu i to u interesu nacionalne bezbednosti, teritorijalnog integriteta ili javne

4 Taan naziv je Konvencija za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (Convention for the Protection of

Human Rights and Fundamental Freedoms)5Tu nespretnost ustavotvorca moramo pripisati brzopoteznom nainu na koji je Ustav iz 2006. godine donet. 6Pakt je usvojen 16. decembra 1966. godine a stupio je na snagu 23. marta 1976. godine.7Srbija je ratifikovala Evropsku konvenciju o ljudskim pravima 3. marta 2004. godine.


13/43

13

bezbednosti, prevencije nereda ili kriminala, zatite zdravlja ili morala, zatite reputacije ili prava drugihosoba, prevencije objavljivanja informacija koje su dobijene u poverenju ili radi odravanja autoriteta inezavisnosti sudstva.

Ustav Srbije o istom kae: Sloboda izraavanja moe se zakonom ograniiti ako je to neophodno radizatite prava i ugleda drugih, uvanja autoriteta i nepristrasnosti suda i zatite javnog zdravlja, moralademokratskog drutva i nacionalne bezbednosti Republike Srbije.8 Istovremeno, za bilo kojeogranienje ljudskih prava pa i ovo, Ustav propisuje: Ljudska i manjinska prava zajemena Ustavommogu zakonom biti ograniena ako ogranienje doputa Ustav, u svrhe radi kojih ga Ustav doputa, uobimu neophodnom da se ustavna svrha ogranienja zadovolji u demokratskom drutvu i bez zadiranja usutinu zajemenog prava. Dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne moe se smanjivati. Priograniavanju ljudskih i manjinskih prava, svi dravni organi, a naroito sudovi, duni su da vode raunao sutini prava koje se ograniava, vanosti svrhe ogranienja, prirodi i obimu ogranienja, odnosuogranienja sa svrhom ogranienja i o tome da li postoji nain da se svrha ogranienja postigne manjimogranienjem prava.9

Upravo ove procedure, uslovi, ogranienja i, posebno, kazne, najei su uzrok nesporazuma.

Cenei da li je (pod pretpostavkom da su ispunjeni procesni uslovi za to, to esto nije sluaj) dolo dokrenja prava na slobodu izraavanja, Evropski sud za ljudska prava primenjuje svojevrstan test kojimse proverava da li je uopte dolo do meanja u pravo na slobodu izraavanja; da li je to meanje bilopropisano zakonom (koji mora da bude dostupan i dovoljno konkretan da bi bio predvidiv); da li je

ogranienje slobode imalo legitiman cilj i da li je bilo neophodno u demokratskom drutvu (toukljuuje test proporcionalnosti).

Razmotrimo primer ograniavanja slobode izraavanja radi uvanja autoriteta i nepristrasnosti suda.Tu se ogranienje ogleda, izmeu ostalog, i u zabrani da se iznose, pogotovo javno, informacije kojepotiu iz istraga u toku. U predmetu Tourancheau i July protiv Francuske (2005) , pred Evropskimsudom za ljudska prava, novinar i urednik tvrdili su da im je povreena sloboda izraavanja jer ih jesud u domovini krivino osudio zato to su objavili dokumente iz drugog krivinog predmeta koji jebio u fazi istrage. Drugi predmet ticao se ubistva devojice. Evropski sud je prvo ocenio da krivinaosuda novinara predstavlja meanje u slobodu izraavanja, ali i da je takvo meanje propisanofrancuskim zakonom. Ispitivao je i zakljuio i da su novinar i urednik, s obzirom na njihovo iskustvo,mogli da predvide da objavljivanjem delova krivinih spisa mogu da dou pod udar krivinog zakona.Evropski sud je uvaio argument francuskih vlasti o tetnim posledicama objavljivanja lanka po ugledosumnjienih i njihovo pravo da budu smatrani nevinim do eventualne pravosnane presude o krivici.Ali, Sud je uvaio i ocenu francuskih vlasti da se objavljivanjem poverljivih podataka iz istragenegativno utie na autoritet i nepristrasnost pravosua, posebno zbog mogueg uticaja teksta nalanove porote. Sud je zakljuio da je cilj meanja u slobodu izraavanja (krivinog progona novinara iurednika) bio da zatiti ugled i prava drugih i da ouva autoritet i nepristrasnost pravosua.Ocenjeno je da interes podnosilaca predstavke da saopte podatke o toku krivine istrage i interes

javnosti da takve informacije dobije, nisu prevagnuli nad interesima koje su francuske institucije eleleda zatite kada su krivino kaznile novinare. Sud je ocenio i da su kazne izreene podnosiocimapredstavke bile proporcionalne legitimnim ciljevima kojima su vlasti tei le. Ipak, odluka nije bilajednoglasna; glasovi sudija bili su podeljeni etiri prema tri.

Treba znati i da e, s obzirom na to da se smatra da audio -vizuelni mediji imaju neposredniji i jaiuticaj nego tampani, Evropski sud pre prihvatiti potrebu meanja drave u slobodu izraavanja ako jeona upranjavana preko medija koji koriste zvuk i sliku.

Kada sudovi cene domet zatite koju garancija slobode izraavanja prua novinarima kodizvetavanja o stvarima od opteg znaaja, polaze od pretpostavke da novinari postupaju u dobroj veriu cilju pruanja tane i verodostojne informacije u skladu s novinarskom etikom. injenica ili okolnost

8lan 46. st. 2.9lan 20. Ustava Republike Srbije.


14/43

14

koja govori suprotno, bie od uticaja na presudu. Obaveza je novinara da u razumnoj meri, koliko je tou konkretnom sluaju mogue i primereno teini tvrdnji koje se iznose, kao i drugim okolnostimasluaja, proveri tanost informacije koju iznosi ili prenosi. Praksa Evropskog suda, meutim, govori ida kada novinari citiraju zvanine dokumente organa vlasti, po pravilu nis u u obavezi da provereverodostojnost navoda koje ti dokumenti sadre.

Tumaenje slobode izraavanja tei tome da se najvea zatita prui politikom govoru,onom koji seodnosi na institucije drave, politiku i politiare, bilo lokalne, nacionalne ili meunarodne. Kritika naraun drave ili politiara, izraena na najrazliitije naine, titi se najrobusnije. to su tema i sadrajonog to se izraava blie javnom interesu, to je i zatita jaa. Stav da injenini iskazi treba da bududokazivi, a vrednosni sudovi ne, ovde se pojavljuje u punom sjaju, mada ipak ostaje potreba da se

vrednosni sud naslanja na bilo kakvu, makar najmanju injenicu koja moe da se stavi u logiku vezusa sudom tako da se on, makar i najproizvoljnije, zasniva na toj injenici. U protivnom bi se moglo doiu situaciju da se tite akti iste mrnje i diskriminacije. Granica dozvoljenog se smatra preenom akose iskazom koji, ponovimo, moe da bude u bilo kojoj formi, poziva na nasilje ili se pokae da ga iskazipodstiu.

Nasuprot politikim temama i politiarima, gde ogranienja slobode izraavanja moraju da budu

najrestriktivnija, drave su slobodnije da se meaju i ograniavaju slobodu izraavanja kada seuinjeni ili pripremljeni iskaz tie linih uverenja drugih graana u oblasti morala ili religije. Sud etako imati mnogo vie prostora da, ak, postupa preventivno i zabrani prodaju knjige ili distribucijukarikature za koju oceni da e ozbiljno da povredi verska oseanja nekih graana, dok e veoma tekoda nae dobro opravdanje da zabrani publikaciju ili kazni nekoga zato to je javna linost, posebno akoje politiar, okarakterisana na nain koji vrea nju ili njega i njegove glasae, bez obzira na to to ihmoe biti mnogo vie nego pripadnika neke verske zajednice.

Sloboda izraavanja znai i pravo da se neki iskaz, neke misli i ideje ne uine, da se ostane nem. Nikose ne sme naterati da se izrazi, ali je mogue da neke kategorije graana zbog neprihvatanja da sepridrue kolektivnom izrazu vrednosti, kakva je na primer zakletva, ostanu bez drugih prava iliinteresa. U tubi protiv Nemake iz 1995. godine, nastavnica koja je dobila otkaz jer je odbila da poloizakletvu lojalnosti Ustavu nije dobila spor pred Evropskim sudom za ljudska prava. Sudije su zakljuileda drava ima pravo da na taj nain uspostavlja ravnoteu izmeu slobode volje pojedinca i legitimnihinteresa demokratske drave. Dakle, korienje prava na slobodu izraavanja moe da ima razliiteposledice u zavisnosti od toga da li pravo koristi dravni slubenik, novinar ili drugi graanin.

Na kraju, apstraktno pravno i konkretno sudsko regulisanje ostvarivanja slobode izraavanja,pojedinano i sveukupno posmatrano, treba da bude takvo da podstie razliitost pogleda i i deja; datiti kritiku misao, makar ona bila i duboko uznemirujua za deo populacije ili celo drutvo.Ogranienja, iako mogu da budu zasnovana na brojnim i raznovrsnim razlozima, moraju da buduizuzetak, a ne pravilo. Klasini organi dravne vlasti su preesto rigidni da bi s dovoljno taktaodluivali o sutinskoj pravilnosti uivanja tako iznijansirane slobode kakva je sloboda izraavanja,

posebno ako se koristi kroz novinarstvo i putem medija. Tei se da ostvarivanje slobode izraavanjapreko medija preteno reguliu medijska i novinarska udruenja, edukacijom i radom etikih odbora.Ideal je da svaki novinar i urednik poznaje sutinu, elemente i ogranienja slobode izraavanja i iznovai iznova preispituje da li njen, odnosno njegov rad doprinosi svrsi zbog koje je ta sloboda uoptegarantovana kao jedno od osnovnih ljudskih prava deo temelja ljudskog dostojanstva i demokratije.


15/43

Medijska pismenost kao drutvena strategija

Doc. dr Boban Tomi1

Razvoj elektronskih medija u drugoj polovini XX veka, odvijao se uglavnom kroz ekspanziju radija,televizije i filma a poslednjih godina naglo se razvijaju digitalne komunikacije, Internet i novi mediji.

Nove tehnologije, veinom digitalne prirode, donele su nam i nove izraajne mogunosti, ekspanzijuforme i sadrine svih a ponajvie elektronskih medija. Nova reenja u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija stvaraju dinamian, inovativan i efikasan svet novih medija, unutar kogaposebno vrednujemo web tehnologije i platforme drutvenih mrea. Taj nagli tehnoloki razvojobogauje medijsku ponudu na emitujuem polu komunikacione eme ali i pospeuje medijskupotronju na primajuem polu. Komunikolokim argonom reeno komunikaciona ema ikomunikaciona situacija2postaju sloenije i funkcionalnije.

U savremenom dobu, broj radio-aparata, televizijskih prijemnika, potom i personalnih raunara,

mobilnih telefona, tablet raunara i hibridnih ureaja sa smart komunikacionim softverima, nagloraste, a svoj skoro dramatian rast nastavlja i u prvim god inama XXI veka. U ovom trenutku, skoro daje teko prebrojati sredstva i naine masovnog komuniciranja unutar koncepcije i prakse novih medija.Skoro svakodnevno se razvijaju mogunosti i proiruju polja na kojima se javno i masovnokomuniciranje realizuje. Upravo taj nagli i dinamian razvoj masovnog komuniciranja, dovodi dobrojnih promena u drutvenoj strukturi ali i izmena u ponaanju potroaki orijentisane publike.

Mediji postaju deo svakodnevice, dokolice, ali i radnog vremena. Sve vreme u jednom d anu proeto je,na neki nain, medijskim sadrajima i savremeni ovek skoro da nema anse da izbegne susret smedijskim porukama u svetu oko sebe. U takvim okolnostima, nuno su se nametnule brojne dileme omestu i ulozi savremenih medija, a posebno one koje su motivisane negativnim uticajima medija na

medijsku publiku, kao i na mlade, posebno osetljive i nezatiene delove masovne publike. U shvatanju

da mediji, poput svih dobara, mogu biti dobar sluga a zao gospodar, lei klica interesovanja zaaktivnost koja e se mnogo decenija kasnije iskristalisati kroz pojmove medijskog obrazovanja imedijske pismenosti.

Zabrinutost nad onim tetnim i problematinim efektima koje mediji masovnog komuniciranja moguda izazovu u masovnoj publici, pojavila se veoma rano a sazrevala je zajedno s tehnolokim iprogramskim razvojem masovnih medija. Problematini i tetni efekti tabloidnog novinarstvaaktuelizovani su kada je uta tampa doivela svoj procvat u SAD poetkom XX veka, kroz poznatiistorijski sukob imperija Dozefa Pulicera i Vilijama Randolfa Hersta. Orson Vels je napravio bumuznemirivi radijsku publiku svojom uvenom radio dramom o iskrcavanju Marsovaca, ali jeteoretiarima postavio veliki zadatak na polju istraivanja uticaja i deontologije elektronskih medija.

Uee televizijskih kamera u realnim situacijama, od ratnih dejstava (Zalivski rat), do svakodnevnihivota pojedinaca (rijaliti programi), postalo je nezaobilazna praksa televizijskih stanica irom sveta.Ova tri primera, s poetka, sredine i kraja XX veka, pokazuju da su tampani, radio i televizijski medijinadrasli svoje funkcije i da su iz sfere informativnog, uveliko prodrli u podruja s kojih veoma efikasnomogu delovati na masovnu publiku, izazivajui pri tom irok spektar uticaja na pojedinca ili masovnupubliku.

Uporedo s razvojem medija, razvijala se i svest o potrebi da se na neki nain kontrolie, usmerava iliobuzdava spektar neeljenih posledica medijske emancipacije, odnosno medijske slobode. Ve 60 -ihgodina prolog veka, u krugovima Organizacije ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu(UNESCO), zainju se program i aktivnosti o drutvenoj odgovornosti i ulozi mas -medija. TadaUNESCO poinje da podstie javne rasprave o uinku televizije i ostalih medija masovnog

1Docent na Fakultetu za medije i komunikacije Univerziteta Singidunum u Beogradu2M. Radojkovi i M. Mileti, Komuniciranje, mediji i drutvo, Stylos, Novi Sad 2006.


16/43

16

komuniciranja na publiku, s posebnim osvrtom na tetne efekte. Cilj ovakvog pristupa i aktivnosti bioje da se uini neto kako bi se spreio, ublaio ili onemoguio svaki oblik negativnog delovanjamasovnih medija a posebno prema mladima i deci. U tom pravcu UNESCO je ve sedamdesetihgodina prolog veka ukazivao na znaaj medija u svakodnevnom ivotu ljudi, pojedinaca, porodice izajednice, pokrenuvi i uzdiui ideje o podizanju medijskih kompetencija pojedinaca na znatno viinivo. To je doslovno bio prvi alarm na uzbunu protiv stihije neeljenih dejstava mas-medija nadrutvo.

Ideja o moguem loem delovanju medija na decu, mlade, porodicu, pa tako i drutvo u celini,sazrevala je godinama u globalnoj javnosti. Jedna od prvih konkretnih aktivnosti koje su preduzeteunutar UNESCO porodice jeste rad na izradi i usvajanje Deklaracije o medijskom obrazovanju 1982.

godine. Predstavnici 19 drava sastali su se na UNESCO Meunarodnom simpozijumu u nemakomgradu Grinvaldu, gde su 22. januara 1982. godine usvojili Deklaraciju o medijskom obrazovanju3. Iako

je to doba izgledalo sasvim nevino u odnosu na decenije koje e tek uslediti, potpisnici Deklaracije supredoili sve negativne i problematine aspekte razvoja medijske kulture i prodiranja medija u svedelove ivota pojedinca, porodice i drutva. Ne elei da taj razvoj medija ograniavaju, ni sputavaju,potpisnici Deklaracije su predoili potrebu stvaranja nove discipline u obrazovnim sistemima, koja biimala cilj da sveobuhvatno razvija medijske kompetencije kod publike a prvenstveno kod dece.

U ranoj fazi razvoja, koncept obrazovanja za medije uglavnom se odnosio na masovnu publiku i

najmlae kao najosetljivije segmente drutva. Taj koncept je upuivao drave i vlade sveta naaktivnosti uspostavljanja kolskih i vankolskih programa medijskog obrazovanja kojim e se mladinarataji osposobljavati za kritiku potronju medijskih sadraja i uspeno tumaenje medijskihporuka. Meutim, koncept medijskog obrazovanja i medijske pismenosti kao njegovog konanog cilja,istovremeno je zahtevao i od proizvoaa medijskih sadraja, dakle, od samih medija i njihovihvlasnika, da se prilagode i saobraze konceptu medijskog obrazovanja i pismenosti. To je za njih

doslovno znailo da moraju da vode rauna o tome ko i kako e se baviti proizvodnjom medijskihprograma, konkretno stvaranjem i ureivanjem programa radio, TV stanica i novina. Od medija setrai da angauju kolovane stvaraoce, novinare i urednike a da se proces sakupljanja, ureivanja imasovne diseminacije medijskih sadraja obavlja na odgovoran nain uz maksimalno uvaavanjeistine, mere i potreba publike.

Pojam medijske pismenosti, jo uvek nedovoljno razumljiv a ponekad i konfuzan, u sutini se svodi naveoma jednostavnu formulu uspeha, kako za medije, tako i za publiku. Medijske kue (ovde ihnazivamo mediji) proizvode svoje programe i putem tampe ili radio talasa alju ih pojedincima koji(svi zajedno) ine publiku. Najjednostavnije reeno, medijske kue su poiljalac a publika primalacinformacija. Da bi taj proces funkcionisao na odriv nain, stabilno i dugorono, mediji u svom radumoraju da potuju visoke standarde civilizacije, kulture, profesije i zajednice a za to su im potrebnevisoke performanse znanja i vetina. Isto vai i za publiku koja takoe mora da bude osposobljena daoita i rastumai sve vrste sadraja koje medijske kue odailju ka njoj. Dakle, i jednima i drugima jepotrebno mnogo znanja i vetine! Ta znanja i vetine se stiu uenjem i radom. Dakle, medijski

profesionalci moraju proi kroz proces institucionalnog i vaninstitucionalnog medijskog obrazovanjaza rad u medijima. To nazivamo i obrazovanje za medijsku proizvodnju (produkciju). Kasnije, kada sezaposle, moraju imati priliku za update-ing novih znanja, a to nudi koncept permanentnog obrazovanjaza medije. Na drugoj strani, publika se takoe mora kolovati; to kolovanje se odnosi na medijskupotronju i to poinje u porodici kada dete prvi put komunicira sa okolinom i oitava sliku TV ekrana isl. Kasnije, obrazovanje za medijsku potronju se stie u osnovnoj i srednjoj koli, na fakultetu ali i uprivatnom drutvenom i linom ivotu. Kada se ta dva koncepta sloe, dakle, kada dobijemoobrazovane medijske proizvoae na jednoj strani, i obrazovane medijske potroae na drugoj strani ,tada e procesi javnog komuniciranja biti na znaajno visokom nivou a svaki pojedinac e bitiosposobljen da prima, tumai, analizira i kritiki vrednuje medijske sadraje. Tako se dobija kritikipotroa medijskih poruka. Konano ishodite i cilj svih aktivnosti u domenu obrazovanja za medijemoemo da nazovemo medijska pismenost.

3Grnwald Declaration on Media Education 1982


17/43

17

Medijska pismenost danas podrazumeva skup razvijenih kompetencija, kako za prijem (potronju),tako i za odailjanje (proizvodnju) medijskih sadraja. To je robustan i vibrantan sistem usvojenih iprimenjenih vrednosti i kriterijuma, unutar koga se obavlja proces masovnog komuniciranja kaosvojevrstan proces razmene dobara izmeu medija i publike, pri emu publika dobija vesti, pouku izabavu a mediji dobijaju panju. Svojeteorijske obrise, medijska pismenost je poela da dobija posleKonferencije o medijskoj pismenosti 1992. godine (National Leadership Conference of Media Literacy,1992) na kojoj je ona definisana kao sposobnost pristupa, analize, vrednovanja i odailjanja porukaposredstvom medija. Sasvim je jasno da su teoretiari medija postigli saglasnost o tome da se podmedijskom pismenou podrazumevaju razvijene kompetencije (sposobnosti), kako kod onih kojimedije proizvode, tako i kod onih koji medije konzumiraju. Na toj platformi, kreirani su i program iplanovi delovanja za izgradnju medijskih kompetencija, odnosno za postizanje visokog nivoa medijske

pismenosti na globalnom nivou. To prevashodno podrazumeva reenost vlada i drava da konceptemedijske pismenosti ostvaruju kroz osmiljene i pouzdane koncepte obrazovanja za medije. Programiobrazovanja za medije moraju da obuhvate razvijene nastavne planove (kurikulume) zainstitucionalno obrazovanje medijskih delatnika -novinara, urednika, multimedijalnih stvaralaca i sl.

Takoe, dravama se preporuuje da podstiu i razvoj vaninstitucionalnog obrazovanja za medije krozcertifikovane programe medijskih udruenja, privatnog sektora i organizacija civilnog drutva. Nadrugoj strani, obrazovanje za medijsku potronju mora da bude dostupno najmlaima u toku

redovnog kolovanja ali i starijima kroz vaninstitucionalne forme i naine medijskog opismenjavanja.

Funkcionisanje masovnih medija, kao i celokupnog medijskog sistema Srbije, uveliko je odreenooptim drutvenim okolnostima u kojima se srpsko drutvo nalazi protekle dve decenije. Optadrutvena destrukcija kroz koju su prole zemlje bive SFRJ, odrazila se na sve segmente lokalnihdrutava pa i na medijasferu. Savremeni civilizacijski trendovi, kao to su deregulacija medija,digitalizacija radiodifuznog spektra, transparentnost vlasnitva i ostali koncepti, veoma sporo bivajuimplementirani u postkonfliktna drutva Balkana pa i Srbije. Otuda su indeksi odrivosti i medijskihsloboda na problematinoniskim pozicijama a profesionalizam i odgovornost u medijima esto bivajuna udaru i degradirani od strane politikih centara moi, odnosno neprofesionalnog dela medijskestruke. U vremenu kada medijski sistem Srbije zaokruuje tehnoloku i programsku platformusopstvenog opstanka i razvoja, od kljunog interesa jeste upravo koncept medijske pismenosti kaonuni alat za razvoj i odrivost medija i njihove publike.

Uzajamnost medijske pismenosti i odrivosti medija od presudnog je znaaja za razvoj medija. Bezmedijski pismenih delatnika (novinari, stvaraoci, urednici u najirem smislu) nema kvalitetnogmedijskog proizvoda (informativni, edukativni i zabavni programi). Samo struno osposobljeni,obrazovani i obueni medijski delatnici mogu proizvoditi kvalitetan program po meri kvalitetnepublike. S druge strane, publici je takoe potrebna medijska edukacija kako bi i ona bila medijskipismena. Koncept medijske pismenosti postie se medijskim obrazovanjem, od kruga porodice, prekokole i drutvenog okruenja, s jedinstvenim ciljem da se ukupne medijske kompetencije pojedincamaksimalno izgrade i razviju. Masovna publika je sastavljena od pojedinaca a njihove pojedinanesposobnosti su kljune za formiranje celokupnog proseka auditorijuma. Medijski pismena publika

mora biti u stanju da stie, tumai i vrednuje sve vrste medijskih poruka koje do nje dopiru, zatim daposeduje sposobnost oitavanja i razumevanja denotativnog i konotativnog znaenja medijskihporuka, otkrivanja kontekstualnih poruka i skrivenog znaenja u masovnoj komunikaciji; takoe,nuno je da ta publika bude upija informacija sa svojstvima filtera koji je ujedno u stanju da porukuprimi, objektivno protumai, semantiki raskrinka i kao takvu prihvati i/ili prosledi dalje. Takvapublika nikada nee biti potcenjena niti nipodatavana od strane medija, jer je uspostavljanje trajneveze interes odrivosti i medija i publike.

Koncepti medijske pismenosti u Srbiji jo uvek nisu razvijeni a na utemeljivanju konkretnih programadravni organi jo uvek ne ine dovoljne pomake. Iako je Medijskom strategijom predviena obavezadrave da se stara o unapreenju stepena medijske pismenosti stanovnitva, za sprovoenje takvihstratekih smernica, neophodni su stabilni mehanizmi i konkretni koraci napred. U regionalnomokruenju, Srbija moe primere pojedinih dobrih praksi u sprovoenju obrazovanja za medije preuzetiod Slovenije i Hrvatske, ali ih svakako mora adaptirati za svoje prilike. Usmeravajui dokumenti, kao


18/43

18

gradivo od koga se moe graditi uspena nacionalna strategija medijske pismenosti, postoje u brojnimUNESCO-ovim izvetajima i dokumentima.4

Medijska strategija moe biti dobro polazite iz kojega je neophodno razviti strategiju medijskepismenosti kao konani cilj. Ne zaboravimo da je medijska pismenost ishodite i cilj dugoronog ipermanentnog obrazovanja i medijskih delatnika i publike i da do nje treba dosegnuti. Dakle, osnovnipreduslov za postojanje medijski pismenog drutva jeste stvaranje, razvoj i trajanje koncepcijemedijskog obrazovanja. Ta koncepcija se mora razviti od strane kljunih uesnika drave, medijskogsektora i civilnog drutva kao kljunih strana u tom procesu; takoe, treba da bude osmiljena iusvojena na nivou institucionalnog i vaninstitucionalnog obrazovanja. Drava mora da preuzmeodgovornost za uvoenje gradiva medijskog obrazovanja u predkolsko, osnovno, srednje i visokoobrazovanje. Hoe li to gradivo biti (poput nastave graanskog obrazovanja i veronauke) unutarjednog fakultativnog ili obaveznog predmeta u toku kolovanja, ili e biti rasporeeno u ve postojeesrodne predmete (jezik, knjievnost, nauka o drutvu, tehniko obrazovanje ), prilino je vanadilema. Takoe, nuno je da drava preuzme obavezu jaanja uslova za rad srednjih kola i fakultetagde se obrazuje kadar za rad u medijima, kako bi profesionalizacija struke bila dostupnija veem brojubuduih medijskih delatnika. U tom pravcu delatno je poveanje broja zanimanja za rad u medijimakao i omoguavanje njihove regionalne rasprostranjenosti.

Medijsko obrazovanje u funkciji stvaranja medijski pismene profesionalne zajednice mora da bude

stalni zadatak medijskih institucija i udruenja ali i organizacija civilnog drutva. Vlasnici medija injihova udruenja treba da afirmiu koncepte permanentnog obrazovanja za zaposlene u medijimakako bi oni mogli da blagovremeno ovladavaju novim tehnologijama, znanjima i vetinama. Zaposleniu medijima moraju imati pristup savremenim znanjima kako bi svoj profesionalni profil permanentno

osavremenjivali. Taj proces se odvija izvan institucija drave, ali to ne iskljuuje obavezu drave dabude prema njemu konstruktivna i da ga potpomae finansijski i materijalno.

Savremeni teoretiari medija medijskoj pismenosti dodaju i atribute informatike pismenosti, tako dase u novijim razmatranjima ove problematike sve vie pojavljuje termin medijsko-informatikapismenost (Medija and Information Literacy MIL)5. Ovaj trend naglaava sve vee uee novihinformatiko-tehnolokih inovacija u polju delovanja mas-medija. Jaanje koncepta novih medija i svevea uloga i vanije mesto koje novi mediji zauzimaju, obavezuju drutvo u celini da svoje medijskekompetencije (osposobljenost) proiruju s polja konvencionalnih medija (tampa, radio i televizija) napolje novih medija (Internet, web, drutvene mree, digitalne platforme).

Srbija u tom kontekstu ima mnogo posla i jo vie pojedinanih konkretnih obaveza koje mora to preusvojiti i primeniti u praksi. Sve negativne posledice koje mediji ostavljaju na drutvo u Srbiji, veodavno su na delu. Nabujalo tabloidno novinarstvo, ki i und u elektronskim medijima, zloupotrebestvaralakih medijskih sloboda, manipulisanje medijima od strane politikih centara moi i interesnihgrupa, netransparentno vlasnitvo i na kraju znaajna krenja zakonskih normi, doprinose optojstagnaciji i regresiji drutva u celini. Laiki utisak da su se mediji oteli svakoj kontrolimogao bi da se

razume i potkrepi, ali znalaki profesionalni utisak da su se mediji oteli svakoj odgovornosti, sasvim jeneupitan. U takvoj situaciji, odluujui korak mora da preduzme i drava, ali i medijska struka.Koncept medijske pismenosti, kao ishodite integrisane i permanentne obrazovne politike usmerenena medije i na publiku, moe i treba da bude spasonosni obrazac za razvoj medijski pismenog drutva,kao preduslova za otvoreno, demokratsko i zdravo drutvo.

4

Media Education: A Global Strategy for Development A Policy Paper, Prepared for UNESCO, Sector ofCommunication and Information by Professor David Buckingham, Institute of Education, University of London,England, March 20015Fez Declaration on Media and Information Literacy 2011


19/43

Evropski sud za ljudska prava

Informatori o praksi Suda1

Informator br. 159/ januar 2013

LAN 10Evropske konvencije za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda

Sloboda irenja informacija ____________________________________________________________________________

Presuda u krivinom postupku zbog obelodanjivanja javnosti sluajeva nelegalnihprislukivanja telefonskih razgovora:povreda

Bukur i Toma protiv Rumunije 40238/02Presuda 8.1.2013. g. [III deo]

injenicePrvi podnosilac predstavke radio je u vojnoj jedinici Rumunske obavetajne slube (RIS), usektoru za nadzor i beleenje telefonskih komunikacija. U toku svog rada, nailazio je na brojnenepravilnosti. Takoe, telefoni koji su pripadali novinarima, politiarima i biznismenima bili suprislukivani, naroito posle udarnih vesti ili pria koje su imali veliki publicitet. Podnosilacpredstavke je potvrdio da je prijavio te nepravilnosti kolegama i efu odeljenja koji ga je, navodno,zbog toga ukorio. Uvidevi da njegovi sagovornici nisu pokazivali interesovanje za ovo pitanje,podnosilac predstavke je kontaktirao s poslanikom koji je bio i lan Parlamentarne komisije zadueneza nadzor nad radom RIS-a. Poslanik mu je ukazao na to da je odravanje konferencije za novinarenajbolji nain da se graani informiu o nepravilnostima koje je otkrio. Po njegovom miljenju,obavetavanje Parlamentarne komisije ne bi imalo svrhe, uzimajui u obzir vezu koja postoji izmeupredsednika Komisije i direktora RIS-a. Dana 13. maja 1996. godine, podnosilac pre dstavke je odrao

konferenciju za novinare, koja je postala glavna vest u zemlji i inostranstvu. Svoj postupak je pravdaoeljom da se Ustav i zakoni njegove drave potuju. U julu 1996. godine, protiv njega je pokrenutkrivini postupak. Izmeu ostalog, optuen je za prikupljanje i prenoenje tajnih informacija u tokuvrenja slubene dunosti i 1998. godine, osuen je na uslovnu kaznu zatvora dve godine.

Podnosilac zahteva je uinio javno dostupnom jednu od traka koja sadri snimak obavljenogtelefonskog razgovora, koji se nalazi u kui drugog i treeg podnosioca predstavke, a izmeu treegpodnosioca predstavke, maloletne erke drugog podnosioca predstavke i njene majke.

Pravo lan 10: Presuda kojom se podnosilac predstavke oglaava krivim, kri njegovo pravo naslobodu izraavanja, pozivanjem na legitimni cilj spreavanja i kanjavanja krivinih dela kojaugroavaju nacionalnu bezbednost. Pitanje predvidljivosti pravnog osnova za osudu ne mora da seispituje detaljno poto mera u svakom sluaju nije neophodna u demokratskom drutvu.

(a) Da li je (ili ne) podnosilac zahteva imao druge naine da prenese informacije do kojih je doao Nijepostojala zvanina procedura. Sve to je podnosilac predstavke mogao da uradi jeste da obavestinadreene o uoenim nepravilnostima. Meutim, nepravilnosti koje je uoio pogaale su direktnonjegove nadreene. Zato i jeste malo verovatno da bi bilo kakvo obraanje unutar slube dovelo dopokretanja istrage o nezakonitom prislukivanju, odnosno do zaustavljanja tih nezakonitih radnji. tose tie mogunosti obraanja Parlamentarnoj komisiji koja je zaduena za nadzor RIS-a, podnosilacpredstavke je kontaktirao s poslanikom koji je bio lan te komisije i koji mu je ukazao na to daobraanje nee imati nikakvu svrhu. Zbogtoga Sud nije ubeen da bi formalno obraanje Komisiji biloefikasno sredstvo za spreavanje nepravilnosti. Trebalo bi napomenuti da je Rumunija donela posebne

1 Izvodi iz zvaninih Informatora o praksi Suda Evropskog suda za ljudska prava, dostupnih na Internetprezentaciji Suda; prevod uradila advokatska kancelarija ivkovi&Samardi, Beograd


20/43

zakone o zatiti uzbunjivaa u javnim slubama. Meutim, ovi zakoni, ije donoenje je pohvaljeno jerih inae veoma mali broj drava ima, doneti su mnogo kasnije posle aktivnosti podnosioca predstavkepa se ne odnose na njega. Shodno tome, neposredno otkrivanje informacija javnosti bilo je opravdano.

(b) Javni interes u odavanju informacija Presretanje telefonskih komunikacija imalo je posebanznaaj za vreme komunistikog reima, u drutvu koje je naviklo na prismotre od strane tajnih slubi.Pored toga, vrednosti civilnog drutva direktno su pogoene time to je svaiji telefon mogao da budeprislukivan. Informacije koje je podnosilac predstavke obelodanio, vezane su za zloupotrebe koje suinili visokorangirani slubenici a koje su uzdrmale demokratske temelje drave. Re je o veomavanim pitanjima o kojima treba da se vodi politika debata u demokratskom drutvu, koja je odlegitimnog interesa za javno mnjenje. Ipak, domai sudovi nisu uzeli u razmatranje ovaj argumentpodnosioca predstavke.

(c) Tanost javno obelodanjenih informacija Podnosilac predstavke je uoio veliki brojneregularnosti. Svi dokazi su ukazivali na to da nije bilo naznaka da postoji bilo kakva pretnja po

nacionalnu bezbednost koja moe da opravda presretanje telefonskih poziva i da zaista ne postojinalog javnog tuioca kojim se RIS ovlauje da prislukuje telefonske razgovore. Pored toga, sud jeodbio da ispita da li postoji osnov da RIS presree telefonske pozive. Shodno tome, domai sudovi nisu

ispitali sve aspekte sluaja, nego su prosto prihvatili da postoji osnov za presretanje telefonskihpoziva. Podnosilac predstavke je u odbrani izneo dva argumenta: prvo, RIS nije dobio neophodne

naloge i drugo, nije bilo dokaza o bilo kakvoj opasnosti po nacionalnu bezbednost koja bi eventualnomogla da opravda neovlaeno presretanje telefonskih razgovora brojnih politiara, n ovinara i javnihlinosti. tavie, vlada nije uspela da objasni zato su informacije koje je podnosilac predstavke otkriokvalifikovane kao strogo poverljive; umesto toga, odbijeno je dostavljanje kompletnog dosijea koji jesadravao zahteve RIS-a i naloge javnog tuioca. Pod takvim uslovima, Sud moe samo da verujekopijama takvih dokumenata koje je dostavio podnosilac predstavke, a koje se odnose na presretanje

telefonskih razgovora drugog podnosioca predstavke, gospodina Tome. Meutim, ovi dokumentipokazuju da RIS nije imao osnov da trai od javnog tuioca dozvolu za prislukivanje. Zbog toga je prvipodnosilac predstavke imao osnova da veruje da su informacije koje su otkrivene istinite.

(d) teta priinjena RIS-u Opti interes u obelodanjivanju nelegalnih aktivnosti u okviru RIS-a jetoliko vaan u demokratskom drutvu da nadjaava interes da se ouva poverenje javnosti u ovuinstituciju.

(e)Podnoenje zahteva u dobroj veriNije bilo razloga da se veruje da je podnosilac zahteva bio voenbilo kojim drugim motivom osim eljom da se dravna institucija pridrava zakona Rumunije, anaroito njenog Ustava. Ovome u prilog govori i injenica da podnosilac predstavke nije izabrao da seobrati direktno medijima, ime bi se svakako postigao vei publicitet, ve se prvo obratio lanuParlamentarne komisije koja je odgovorna za nadzor nad radom RIS-a.

Shodno tome, ograniavanje slobode izraavanja podnosioca zahteva, a posebno njegovo pravo da

saoptava informacije, nije bilo neophodno u demokratskom drutvu.

Zakljuak:povreeno pravo podnosioca zahteva iz Konvencije (jednoglasno)

Sud je utvrdio da je dolo do krenja lana 6. u odnosu na prvog podnosioca zahteva, kao i krenjalana 8. i lana 13, u vezi sa lanom 8, u odnosu na drugog i treeg podnosioca predstavke

lan 41:Podnosiocima predstavke dosuen je iznos u rasponu od 7.800 evra do 20.000 evra na imenaknade nematerijalne tete, a prvom podnosiocu odbijen je zahtev za naknadu na ime materijalnetete.

(Videti takoeGuja protiv Moldavije [GC], br. 14277/04, 12. februar 2008, Informator br. 105)


21/43

21

Informator br. 158/ decembar 2012

LAN 10 Evropske konvencije za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda

Sloboda izraavanja _____________________________________________________________________________________

Privremeni sudski nalog za blokiranje Internet stranice obuhvaene krivinim postupkom kojije imao za posledicu uzgredno blokiranje pristupa drugim Internet stranicama i Internet

stranicama koje pruaju uslugu hostinga:povreda

Ahmet Yldrm protiv Turske 3111/10Presuda 18.12.2012. g. [II deo]

injenice Podnosilac predstavke je vlasnik i administrator Internet stranice na kojoj objavljujesadraj koji, izmeu ostalog, ukljuuje i njegov nauni rad. Internet stranica je postavljena korienjemGoogle servisa za kreiranje Internet stranica i hosting usluge. Prvostepeni krivini sud je, na osnovuZakona o regulisanju izdanja na Internetu i borbi protiv prestupa na Internetu, 23. juna 2009. godine

naloio blokiranje druge Internet stranice. Nalog je izdat kao privremena mera u odnosu nasprovoenje krivinog postupka. U toku istog dana, primerak naloga je poslat Upravi zatelekomunikacije radi izvrenja. Na dodatni zahtev Uprave za telekomunikacije od 24. juna 2009.godine, prvostepeni krivini sud je promenio prethodni nalog i naloio blokiranje pristupa svim Googlesajtovima, to je imalo za posledicu nemogunost podnosioca predstavke da pristupi sopstvenojInternet stranici. Podnosilac predstavke je 1. jula 2009. godine podneo zahtev da se iz naloga zablokadu izuzme njegova Internet stranica jer nema nikakve veze sa stranicom koja je blokirana zbog

nedozvoljenog sadraja. Krivini sud je odbacio zahtev podnosioca predstavke 13. jula. U aprilu 2012.godine, podnosilac predstavke jo uvek nije mogao da pristupi svojoj Internet stranici iako je, ponjegovim saznanjima, krivini postupak protiv vlasnika spornog sajta obustavljen u martu 2011.godine.

Pravoln 10: Nkonblokirnj druge Internet stranice ko preventivne mere, sud je nkndno, nadodtni zhtev Uprave z telekomunikcije, nredio blokirnje pristup svim Googlesjtovim koji supruali uslugu hostinga i Internet stranici podnosioc predstavke. To je dovelo do ogrnienja pravana slobodu izraavanja podnosioca predstavke.

Blokiranje sporne Internet stranice imalo je osnova u zakonu, ali je bilo jasno da ni Internet stranica

podnosioca predstavke, kao ni Googlesajtovi koji su pruali usluge hostinga, ne potpadaju pod opsegodredaba relevantnog zakona, s obzirom na to da nije bilo dovoljno razloga za sumnju da je sadraj tihstranica nezakonit. Nijedan sudski postupak nije bio pokrenut protiv ovih Internet stranica. tavie,iako su Google sajtovi smatrani odgovornim za sadraj Internet stranica kojima pruaju uslugehostinga, zakon nije sadravao odredbu koja ovlauje blokiranje pristupa ovoj usluzi na

veleprodajnom nivou. Takoe, nije bilo indicija da su Google sajtovi obaveteni da pruaju usluguhostinga za Internet stranice koje sadre nezakonit sadraj, niti da su odbili da se pridravajuprivremene mere koja se tie Internet stranice koja je bila predmet krivinog postupka u toku. Osimtoga, zakon daje iroka ovlaenja organu uprave, odnosno Upravi za telekomunikacije, u sprovoenjunaloga za blokiranje, imajui u vidu da je taj organ uprave mogao da zahteva proirenje obima naloga,iako nikakvi postupci nisu bili pokrenuti u vezi sa Internet stranicom ili domenom i iako nije postojala

stvarna potreba za blokiranjem usluge na veleprodajnom nivou.

Ovakva prethodna ogranienja u principu nisu u skladu s Konvencijom, ali su morala biti predvienazakonom, uz obezbeenje stroge kontrole nad opsegom zabrane iz naloga i uz mogunost efektivnenaknadne sudske provere naloga, u cilju spreavanja moguih zloupotreba. Meutim, u nalaganju

blokiranja pristupa svim Googlesajtovima, prvostepeni krivini sud se iskljuivo oslanjao na miljenjeUprave za telekomunikacije, koja je naznaila da je blokiranje svih Googlesajtova jedina mogua merakoja je mogla da se primeni da bi se blokirala i sporna Internet stranica, i to bez utvrivanja da li je i


22/43

22

manje stroga mera mogla da dovede do istog cilja. Pored toga, jedan od glavnih argumenata

podnosioca predstavke, u zahtevu od 1. jula 2009. godine, bio je da se iz blokiranja izdvoje druge

Internet stranice koje su uzgredno pogoene merom u pitanju, a koje nisu sporna Internet stranica, ida se pronae nain da samo sporna Internet stranica postane nedostupna. Meutim, ni je bilo indicijada je sud, procenjujui ovaj zahtev podnosioca predstavke, uzeo u obzir razliite interese koji bi moglibiti pogoeni naknadno izmenjenim nalogom. Ovaj nedostatak je samo posledica formulacije samogzakona, koji nije utvrdio bilo kakvu obavezu za domae sudove da ispitaju da li je blokiranje Googlesajtova na veleprodajnom nivou bila mera koja je neophodna, a imajui u vidu kriterijume koje je Sudutvrdio u vezi s primenom lana 10 Konvencije. Ovim inom blokiranja, veliki broj informacija postaoje nedostupan, ime su, kao kolateralna teta, znaajno ograniena prava Internet korisnika. Stoga,meanje u pravo nije bilo unapred predvieno a podnosiocu predstavke nije obezbeen dovoljanstepen zatite u skladu s principom vladavine prava u demokratskom drutvu. Mera u pitanju je imalaarbitrarne efekte i nije se moglo rei da je imala cilj jedino da blokira pristup spornoj Internet stranici.Pored toga, sudska provera naloga za blokiranje Internet stranica nije bila dovoljna da zadovoljikriterijume za izbegavanje zloupotreba; domai zakon nije predvideo dovoljne garancije koje bispreile da se nalog za blokiranje konkretne Internet stranice ne iskoristi kao sredstvo blokiranjapristupa Internetu u celini.

Zakljuak:povreda prava iz Konvencije (jednoglasno)

lan 41:dosueno 7.500 evra na ime naknade nematerijalne tete


23/43

23

INTRODUCTION

For the eighth time in the last four years the period ANEM with its legal team has been conducting itslegal monitoring of the Serbian media scene ANEM has provided the opportunity for the public tolearn more about pertinent issues related the media situation in the country, through quality expert

texts in its Monitoring Publication. The contributors to this 8th Monitoring Publication have been:Kruna Savovic, Attorney at Law (Why is there still no Media Reform in Serbia); Slobodan Kremenjak,

Attorney at Law (State Aid Control and Media Reforms in Serbia); Sasa Jankovic, Ombudsman

(Freedom of Expression); Boban Tomic, PhD (Media Literacy as a Social Strategy). The fifth text is a

summary of two ECHR verdicts concerning the application of Article 10 of the European Conventionfor the Protection of Human Rights and Fundamental Freedoms: the first concerns violations of the

freedom to disseminate information and the second is about violations of freedom of expression.

The content of the Publication was determined by the results of the legal monitoring of the mediascene in Serbia in the first half of 2013.

The first six months of the year were marked by the absence of the expected changes and thecontinuation of the long-established model of behavior of every government when it comes to the

media and the media sector: lip service instead of genuine willingness to pursue media reforms.

Under the Action Plan for the implementation of the Media Strategy, the drafts of several new medialaws should have been finished 18 months after the adoption of the Strategy in March 2013. Theexpectation was that these deadlines were going to be respected and that the new laws, founded on

the principles established by the Strategy, will help upgrade the media regulatory framework and,

accordingly, provide for better working conditions for the media and the journalists. Although thestart was promising (in late February, the Draft Public Information Law was released, with the public

debate that took place in March; the Draft Law on Electronic Media was in its final stage), but by the

end of June, not a single new media-related regulation was adopted. At the same time, there is still no

information whatsoever about the fate of the Draft Public Information Law after the public debate(whether any objections to it were accepted, if the drafters have given up certain concepts, when will

the government review the Draft or when will it be tabled to Parliament for adoption). The delay in the

adoption of this Law has also brought into question the deadlines it contains for the completion ofmedia privatization, as well as for the cessation of direct budget financing and a switch to project-

based funding of media content. The latter is of paramount importance for improving the media

situation; on an underdeveloped and uncompetitive media market, the state has become a dominant

player, which, with its non-transparent expenditures of public funds, affects the survival of a greatnumber of media, as well as their reporting, making them dependent on the government, which, again,

makes them even more vulnerable and prone to undue influence. Besides, 80% of public funds have

been allocated to a privileged circle of less than 10% of media in Serbia, without a clearly defined

mandate of these media and without adequate control of their expenditures. That is why it isparticularly important to make sure that state funds are allocated in such a way that the media may

realize their purpose of informing the citizens about matters of public interest, instead of merely

conveying information pleasing the ruling parties, helping them to hold on to power. It is important

that the funds are allocated in a transparent, non-discriminatory manner, which will not underminemarket competition, as well as to establish effective control of the whole process. As to the Draft Law

on Electronic Media, the standstill in the adoption thereof happened after high government officials

hinted about scrapping the subscription fee and moving to budget financing of the public servicebroadcaster, which is in direct contravention of the Media Strategy and the initial Draft Law, produced

in accordance with the Strategy and European regulations. Both documents foresee the subscription

fee as the main form of financing of the public service broadcasters, as well as a tool for preserving

their independence from both the state and the biggest advertisers. Due to the dilemma about the

financing, it is still uncertain if the Draft will also contain provisions about public service broadcasters,or if the latter will be regulated by a separate law. Another uncertainty is related to what version of the

Draft will be tabled for public debate and when. In this period, the Media Strategy wasnt adhered to


24/43

24

either, in its part concerning the mandatory enforcement of the State Aid Control Law (in the field of

the media); the implementation and enforcement thereof, as well as that of the competition protection

regulations, are precisely the key drivers of media reforms, in view of the influence the state and themoney from the budget have on the media. Furthermore, the collision norms from non-media laws

werent deleted either. In 2007, these norms stopped the privatization of the media and they are indirect contravention to the Media Strategy. No progress was made in other media-relevant areaseither. The authorities failed to react or respond to attacks and intimidation against the media and the

journalists, missing the opportunity to show the willingness to protect journalists rights and mediafreedoms. As a result, extremist rhetoric returned to the public stage, in the form of hate speech, calls

for discrimination and ban on certain media and NGOs a stark reminder of the dark years prior toOctober 5, 2000.There are, however, positive exceptions in the work of the competent authorities.

While they have raised the standards of freedom of expression in Serbia, the decisions of the Appellate

Court in Belgrade remain a rare example of good practice in media-related cases, due to the

unwillingness of other courts to emulate them. The media are also seriously affected by the delay ofthe state in conducting the digital switchover, including the absence of specific information about the

costs to be incurred in the switchover process, the rights and obligations in that process, the lack of

proper regulation of the issue of adapting the licenses in the digital transition process, etc.

Furthermore, the recent tender for a new analog national commercial broadcaster, on the frequencies

that were initially planned for the expansion of the Initial Network for the testing of the digital TVsignal, may undermine the digital switchover, affecting the media in the process. Finally, the ever-

present financial exhaustion of the media due to the economic crisis, high taxes and unfaircompetition, has not been removed. The absence of quality programs and investigative journalism and

pluralism of ideas, as well as the growing self-censorship, is merely the consequence of the overall

poor situation in the Serbian media landscape.

Amid such chronically bad situation, where the same problems remain unaddressed, threatening the

development of the media sector, we have put forward, in this Publication, our opinions on how to

tackle these issues. The authors have dealt with the reasons of the absence of media reforms in Serbia;

the importance of controlling state aid to media; freedom of expression as the prerequisite and theoutcome of democracy, the essence of that freedom, its elements and limitations; the necessity for

both the media/media professionals and the audience to be media literate, in order for the media to be

able to truly play their role in the democratization of society.

Belgrade, June 2013


25/43

25

Why is there still no Media Reform in Serbia

Kruna Savovi,Attorney at Law1

The daily Danas reported on June 18 that the European Commission was preparing an extraordinaryreport, to be published prior to the regular annual meeting about the progress of Serbia in the processof EU integration. The report will address the problems faced in the implementation of the Media

Strategy, adopted by the Serbian government in late September 2011. Citing unofficial sources,

Danas claims that the report will criticize the authorities in Serbia for failing to implement the MediaStrategy and comply with the deadlines from the Action Plan accompanying the Strategy.

The fact is that the adoption of the Media Strategy was one of the requirements for a positive EU

opinion for obtaining the candidate status. There is no doubt that the implementation thereof is late. Inthe concrete case, however, the problem seems more serious than that of exceeding deadlines from

one of the many strategic documents and action plans Serbia has adopted in recent years. Serbiasdelay in implementing media reforms is much more serious than a simple breach of deadlines from the

aforementioned Action Plan.

In fact, Serbia has failed to reform the media sector for more than ten years. Paradoxically, in 2011, the

Media Strategy re-emphasized a good deal of the tasks that were supposed to be completed in theprevious decade, but were not.

Some of the commitments in the Strategy are plain ridiculous. For example, the Strategy has

committed to the withdrawal of the state from media ownership. The problem with that, however, isthat under the Broadcasting Law, adopted back in 2002 (Article 96), radio and television stations,

established by municipalities and towns, had to be privatized within four years from the coming into

force of the Law. That deadline, subsequently extended until December 31, 2007, expired five and a

half years ago.

To make matters even worse, Article 101, paragraph 2 of the Law on Public Information, adopted in

2003, stipulated that the public media founded by the state or territorial autonomy, or an

institution/company predominantly controlled by the state, or a public media completely orpredominantly financed from the state budget, and which is not subject to the provisions regulating

the field of broadcasting, would cease to operate within two years from the coming into force of that

Law. That deadline was later extended to three years, which expired before the year 2006.

The Strategy has committed to the withdrawal of the state from media ownership and has left a time

period for that. However, under the applicable media laws, such media were not supposed to exist at

all in the last 5.5-7 years.

It is similar with parts of the Media Strategy concerning the public service broadcaster (PSB), the

comprehensive reform of which Serbia has failed to enforce (while also failing to provide for its stable

financing) for more than 10 years now. What is more, the new government, when it comes to thefinancing of the PSB, has announced a diametrically opposite concept than that provided for by the

Strategy, adopted by the previous government: financing from the budget, although the Media Strategy

has committed to keeping the subscription fee as the main source of financing, while at the same time

raising the collection rate thereof.

A fundamentally new idea/concept in the Media Strategy is the insistence on the control of state aid, as

well as on project-based financing. Everything else (with minor corrections, due to technical changesthat have come/are about to come to Serbia in the last decade) is merely reiterating the core

1Law office ivkovi&Samardi, Belgrade


26/43

26

principles that were already contained (while not being implemented) in the laws adopted more than

a decade ago.

From such a state of affairs, it may be concluded that, with regard to the breached deadlines from the

Media Strategy, we are missing the point here. The right thing to say is that deadlines from the old Law

on Public Information have been breached for seven years; deadlines from the old Broadcasting Lawwere exceeded in the last five and a half years. Only if we look at things from that perspective, we may

realize the seriousness of the problem we are facing. While attempting to reform its media sector for

more than a decade, Serbia practically remains at square one to this day.

Why is it so and why we still have no genuine media reforms in Serbia? The most frequently heard

response is that there is simply no political will for the reforms. In the last 10 years, Serbia has seen

several governments come and go and one of their rare common denominators was the reluctance to

implement those reforms. However, blaming only the lack of political will for such a state of affairs

Documents

Pravni Monitoring Medijske Scene u Srbiji ANEM Broj 8