Predavanja Modul 3

7/21/2019 Predavanja Modul 3

http://slidepdf.com/reader/full/predavanja-modul-3 1/16

Osnove Interneta

Uticaj Interneta na savremenu ekonomiju je danas od velikog značaja .Zato ćemo detaljnoobjasniti njegove tehničko-tehnološke karakteristike.

Daćemo prikaz osnovnih karakteristika Interneta kao slo!enog tehničko-tehnološkog sistema"njegovog nastanka i razvoja najva!nijih servisa načina povezivanja i sigurnosnih karakteristika.

Osnovne definicije Intemet - "Mreža svih mreža"

Internet se najčešće opisuje kao mreža svih računarskih mreža koja jedinstveno radi na glo- balnom nivou. #ez obzira na to što ova konstatacija nije potpuno tačna jer ima mnogo računarskihmre!a koje nisu uključene u Internet de$inicija Interneta kao "mreže svih mreža" postala je pštepri-hvaćena.

%orektniji opis Interneta bio bi da je to skup me&usobno povezanih mre!a provajdera 'Internetposrednika-ISP( i njihovih korisnika. )raktično Internet predstavlja globalnu računarsku mre!u kojase sastoji iz hiljada me&usobno povezanih mre!a koje za me&usobno komuniciranje koriste internet protokol 'IP - Internet Protocol ).

Internet je, u suštini, mnogo više od računarske mreže i zbog toga se kada se govori oširem uticaju na informacione sisteme i primenu uopšte, koristi termin "Internet tehnoo-gije"!

tvoreni sistemi

%ljučno objašnjenje za ogroman uspeh Interneta i njegovo neprestano širenje i ulazak u sves$ere javnog i privatnog !ivota predstavlja implemetacija otvorenih standarda.

Zbog toga je pre početka priče o *istorijatu* Intemeta neophodno razjasniti ovaj termin+ unjemu praktično *le!i* objašnjenje za nastanak dosadašnji eksponencijalni rast i očekivanu daljuekspanziju Interneta.

Dva sistema su "otvorena" jedan prema drugome ako razmenjuju informacije posre-dstvom odgovaraju#ih standarda. ,o ne znači razmenu in$ormacija kroz bilo kakvu konkretnuimplementaciju tehnologiju ili sredstvo povezivanja. amo ako su primenjeni standardi javnodostupni nazivaju se otvorenim standardima!

Intemet se bazira na otvorenim standardima i me&usobnom umre!avanju različitih sistemarazličitih proizvo&ača. Internet tehnoogije su primer tehnoogija otvorenih sistema za koje su spe-ci$ikacije javno dostupne.

$astanak i razvoj Interneta$astanak Interneta

Za Intemet se ka!e da postoji tridesetak godina mada se imenica Internet prvi put pominje tekosamdesetih godina veka. /bjašnjenje za tu *obmanu* jeste činjenica da su koreni Interneta ipaknastali krajem šezdesetih godina prošlog veka.

,o je bilo vreme kada su veliki proizvo&ači računara ( IBM, HoneyweIL Burroughs, Univac )

razvijali sopstvene tehnologije me&usobnih povezivanja svojih računara. vi su imali svoje mre!nearhitekture %S$&, '$&! ($&...( koje su me&usobno bile nekompatibilne. )ovezivanje heterogeneopreme različitih proizvodača bilo je izuzetno skupo i iziskivalo je nabavku specijalnog hardvera iso$tvera za te namene.

)otreba da se de$iniše arhitektura za povezivanje računara različitih proizvodača uticala je na pokretanje projekta izgradnje jedinstvene mre!e &)P&$*+ % Advanced Research Project Agency



Network ) 0121. godine. )rojekat je $inansiralo ministarstvo odbrane 3D. Uvo&enje tehnologijekomutacije paketa predstavljalo je rešenje zadatka realizacije računarske mre!e koja će biti otporna naupade sabota!u pa čak i na atomski rat.

4a!ni doga&aji u istoriji Interneta

5 0121. 36)378, (A dvanced Research Project Agency Network)

'Univerzitet U9:3 povezao prvi računar na 36)378,(5 01;<-ih godina na ovu mre!u su priključeni univerziteti u 3D5 01;=. De$inisan ,9)>I) ' Transmission Control Protocol / Internet Protocol )

5 01;?. ,9)>I)v= 'verzija = protokola - još uvek u upotrebi(5 01?@. Internet se prvi put koristi kao termin5 01?A. 36)378, prelazi na,9)5 01?<.-ih godina na mre!u se priključuju univerziteti u 8vropi5 01?2. Bormirana 7B mre!a (National cience !o"ndation Network) u 3D5 01?1. 36)378, ugašen5 011<. Tim #erners $ee kreirao %e& protokole5 ! .kidanje zabrane komercijanih aktivnosti na Internetu- a

5 011A. Cosaic - prvi %e& čitač (&rowser)5 011=. )ojava pretra!ivača ( earch engines ' ahoo Altavista )

5 011. 7B mre!a ugašena5 ... /omercijaizacija, eektronsko posovanje, mobini Internet!!!

/snovni zadatak koji je trebalo rešiti bio je me&usobno povezivanje dva udaljena računara radirazmene podataka korišćenjem već postojećih veza ovih računara sa drugim računarskim sistemimakao i me&usobnih veza izmedu tih računarskih sistema.

)roblem nala!enja odgovaraju#eg prenosnog puta %"rute"0 izme1u dva udajena računara poznat je kao probem rutiranja.

)roblem odgovarajućeg pakovanja podataka radi transporta po prenosnom putu u izuzetnonepovoljnim uslovima kakve su bile tele$onske veze korišćene za me&usobno povezivanje računara poznat je kao problem transporta.

%omunikacioni protokol koji predstavlja rešenje oba navedena problema nosi oznaku +2P3IP'Transmission Control Protocol / Internet Protocol ) i od 01;?. pa do danas u upotrebi je verzija = i 2ovog protokola.

)rva računarska mre!a koja ga je koristila bila je 36)378, i u njoj su računari bili me&usobno povezani modemima preko iznajmljenih tele$onskih linija sa brzinom prenosa podataka od 12 do2 %bps 'kilobita u sekundi - Kilobitser secon! ).

3kademske institucije u 3D $ormirale su 01?2. godine sopstvenu računarsku mre!u $S4 % "ational #cience $oun!ation "ehvor% & na bazi +2P3IP protokoa koja se potom izuzetno sna!norazvijala da bi prerasla u okosnicu 'kičmu - &ack&one) me&uračunarskog saobraćaja.

)očetkom devedestih godina na bazi ,9)>I) protokola razvija se više komercijalnih računa-rskih mre!a od kojih su najpoznatije 'merica (nline i Comuserve)

I sama akademska 7B mre!a trans$ormiše se u privatno društvo koje posluje na komercija-lnim osnovama. ve komercijalne mre!e koje rade na bazi primene ,9)>I) protokola saglasile su se dase me&usobno pove!u i da svojim korisnicima omoguće razmenu podataka. )ovezivanje ovih mre!a uInternet - "mrežu mreža" - vrši se u više čvorišta za razmenu podataka u 3D i 8vropi.

Iako Internet deluje kao jedinstvena svetska mre!a reč je o decentralizovanoj organizaciji kojuobjedinjuje jedinstvena tehnologija rada.

,elekomunikaciona in$rastruktura izuzetno je široka i čini je veći broj ,l ' Transmission service

-standard u 3D ( i 80 'evropski standard( telekomunikacionih kanala koji obezbe&uju prenos podataka izme&u računara brzinom od 0== Cbps 'megabita u sekundi - *ega&its +er second )



odnosno @ Cbps satelitski linkovi sa kapacitetima do @ Cbps radio-relejni linkovi i standardneiznajmljene ili komutirane tele$onske parice.

ve više se koriste i optički kablovi sa brzinom prenosa podataka od nekoliko desetina donekoliko stotina Cbps.

)reokret u razvoju Interneta nastaje devedesetih godina izlaskom i van akademskog okru!enjaodnosno legalizacijom komercijalnih aktivnosti na Internetu i pojavom 555-a *+orl! +i!e +eb )

koji je omogućio hipertekstuane veze izme1u razičitih dokumenata 'smeštenih i na različitim

računarima( i prenos multimedijalnih sadr!aja ' slika zvuk video...(.U momentu nastanka %e& je bio samo jedan od servisa+ sada je mnogo više od toga i za većinukorisnika predstavlja "sinonim" za Internet.

Internet na preasku izme1u dva mienijuma

tara kineska poslovica ka!e da slika govori više nego hiljadu reči+ zbog toga su za prikaz zna-čaja i daljeg trenda razvoja Interneta izabrana dva gra$ikona koji slikovito prikazuju Internet na prelasku iz drugog u treći milenijum.

7a prvom gra$ikonu 'slika .0.( prikazan je procenat stanovništva koji koristi neku tehnologiju u$unkciji od vremena proteklog od pronalaska te tehnologije. ,ako je na primer bilo potrebno 1<

godina od pronalaska tele$ona '0?;2( da bi ga koristilo 'imalo( preko ?<E stanovništva u 3D. 7agra$ikonu se mo!e videti eksplozivni rast primene Interneta.

6egenda 7

! )ačunar%89!0 , :! )adio%;9!0 , <!+eevizija%:=!0 , >! Internet%89!0 , 9! ?ideo rekorder %9:0,=! *! *nergija %@8<!0, 8!+eefon %@8=!0 , @! &utomobi %@@=!0

Sika !! (rzina porasta broja korisnika razičitih tehnoogija



7a sledećem gra$ikonu 'slika .@.( prikazan je eksponencijalni rast broja korisnika Interneta. )rocenjuje se da će @<<A. godine broj korisnika Interneta dostići ;< miliona.

vi ovi podaci nedvosmisleno ukazuju na značaj Interneta i na trend preuzimanje primata urazličitim oblastima primene.

Sika :! (roj korisnika Interneta

(udu#nost Interneta

/čigledno je da je dalji napredak čovečanstva neraskidivo vezan 'ispre-pleten( sa razvojem i primenom internet tehnologija.

Internet predstavlja značajno koheziono sredstvo za pribli!avanje i povezivanje različitih in-dustrija što se najviše ogleda na primeru industrije so$tvera industrije hardvera i telekomunikacioneindustrije. ledeća generacija Intemeta ne mo!e se posmatrati samo kao tehnologija ili mre!a. )ostojerazličite inicijative i projekti za sledeću generaciju Interneta '$AI - "et -eneration Internet ) de$i-nisani na različitim nivoima i posmatrani iz različitih uglova - tehnološkog ekonomskog pravnog...

7aime trenutni stepen razvoja tehnologije izrade elektronskih čipova već danas omogućava dase sa senzora pridru!enih minijaturnim hardverskim %e& serverima mogu u realnom vremenugenerisati %e& stranice na osnovu podataka iz realnog okru!enja.

,ako će u bliskoj budućnosti preko Interneta biti moguće uključiti grejanje u stanu ili proveritišta nedostaje u $ri!ideru pa ono što nedostaje naručiti preko so$tverskog klijenta koji se nalazi namobilnom tele$onu i platiti elektronskim novcem.

Dok je ranije bila neophodna klasična tele$onska mre!a za $unkcionisanje Intemeta danas jeobrnuto. Internet sve vise slu!i za slanje $aksa tele$oniranje itd. ve ukazuje na to da će Internet ubiskoj budu#nosti predstavjati infrastrukturu za ostae vidove komunikacija. %oliko će



Internet u budućnosti imati značaja najbolje govori činjenica da je već i na Carsu realizovana prvamre!a internet tipa tzv. intranet.

snove internet protokoa

Paketski saobra#aj - /omutacija paketa

avremene telekomunikacije i sistemi prenosa omogućavaju da različiti tipovi in$ormacija.'tekst slika glas i video( mogu biti digitalizovani i prenošeni preko mre!e na isti način kao i klasičniračuna-rski podaci. /vi različiti pojavni oblici in$ormacija prenose se primenom mre!nih protokola+oni pred-stavljaju skupove pravila koja računari koriste da bi me&usobno komunicirali.

Internet se zasniva na mrežnoj tehnoogiji poznatoj kao komutacija paketa *ac%et

switching&)

Podaci se dee u manje deove, pakete ii datagrame, koji u zagavju sadrže poaznu iodredišnu adresu!

vaki paket mo!e putovati samostalno kroz mre!u 'čak i različitim putanjama( ali se naodredišnoj 'krajnjoj( adresi svi paketi ponovo spajaju prema početnom rasporedu.

)ravila po kojima se odvijaju ove aktivnosti de$inisane su internet protokolom poznatim pod akronimom +2P3IP *Transmission Control Protocol/Internet Protocol&

)reciznije govoreći ,9)>I) nije samo jedan protokol već predstavlja skup više protokola.

Dva osnovna su I) i ,9) i na osnovu njih je ceo skup protokola dobio zajedničko ime -,9)>I). I) je zadu!en 'na mre!nom nivou - slika .A.( da obezbedi jednoznačno adresiranje računara umre!i i usmeravanje paketa od polazne do odredišne adrese.

,9) je na transportnom nivou zadu!en za uspostavljanje i raskidanje veze kao i za različitekontrolne $unkcije. 'ake, osnovni je zadatak +2P-a da pruži usugu konektivnosti apikativnimservisima, odnosno da uspostavja, održava i raskida virtuenu vezu izmedu krajnjih korisnika .

+2P na drugom kraju mora primjene pakete da ponovo soži u jedinstveni paket-poruku, koji isporučuje entitetu iz višeg soja!

)rotokol ,9)>I) omogućava da Internet $unkcioniše kao velika jedinstvena mre!a sadistribuiranim resursima. +ajna uspeha ovog protokoa jeste što je uspeo da omogu#i univerzanopovezivanje računara razičitih arhitektura i nezavisnost komunikacije od tehnoogije mrežnogpovezivanja!

,9)>I) je postao !e .acto standardni protokol. #ez obzira na to što se njegove osnovne postavke nisu menjale čitavih @ godina ,9)>I) nije ozvaničen kroz I/-/I (International tandard

,rgani-ation ' ,+en ystem Interconnectiori).



#li%a)) Pet slo0eva TCP/IP re.erentnog mo!ela

4erzija internet protokola koja se danas koristi 'četvrta verzija - IPv>( ima odre&ene nedo-statke kao što su ograničenje adresnog prostora nedovoljna $unkcionalnost i neadekvatni sigurnosnimehanizmi.

ledeća generacija protokola 'šesta verzija - IPv=( standardizovana je i na različitim nivoima priprema se za prelazak na nju. 7ova verzija nosi niz unapre&enja od kojih su najznačajnija znatno pro-širenje adresnog prostora i mogućnost de$inisanja prioriteta paketima koji putuju kroz mre!u.

)utiranje

)utiranje je usmeravanje paketa kroz mrežu. /vaj mehanizam predstavlja krucijalnu pre-dnost Interneta u odnosu na druge mre!ne tehnologije.

7jegovom implementacijom omogućena je otpornost na otkaze u radu i zagušenja pojedinih se-gmenata mre!e.

Suština rutiranja jeste dinamičko pra#enje stanja pojedinih deova mreže i izbor optima-ne rute kojom paket treba da stigne do krajnjeg odredišta. 7a primer ovim se posti!e da se zbogkvara na nekoj telekomunikacionoj vezi ili njenog velikog zagušenja paketi preusmere preko alte-rnativne veze linka a da krajnji korisnici i ne znaju da se poruke razmenjuju preko različitih putanja.

7a početku razvoja Interneta postojale su tabee rutiranja koje su ažurirane manueno.%asnije su razvijani specijalizovani protokoli i mre!ni ra+unari - ruteri *router& koji a!uriranje ovihtabela rade automatizovano i sinhronizovano. )uteri me1usobno spajaju razičite mreže i njihov jeosnovni zadatak da usmeravaju pakete iz jedne mreže u drugu optimanim putanjama . avre-meni ruteri imaju i dodatne $unkcije kao što su softverske i hardverske zaštite i generisanje statisti-čkih izveštaja.

&dresiranje$umeričko adresiranje

vaki računar na Internetu 'tačnije svaka njegova mrežna kartica0 ima jedinstvenu numeri-čku %IP0 adresu.

va adresa je predstavjena <:-bitnim brojem koji interno sadr!i dva dea - identifikatormreže i identifikator računara.

Fedan od osnovnih nedostataka trenutno aktuelne verzije I) standarda 'verzija =( jeste nedo-voljan broj mogućih adresa. smatrati da je to @ mogućih adresa - računara što iznosi =AG0<1.



7ova verzija I) standarda 'verzija 2( predvi&a korišćenje 0@?-bitne adrese 'znači @ - A=G0<1

mogućih računara(. ,ime će biti omogućeno da npr. mnogi kućni aparati dobiju svoju Internet adresu'kao već pomenuti $ri!ideri( tako da će sa radnog mesta preko Interneta lako moći da se proveri kakvo je stanje u $ri!ideru tj. šta sve treba kupiti 'da li ima piva i ako ga ima da li je dovoljno hladnoH(.

ve javne adrese 'vidljive sa Interneta( moraju se dodeljivati prema strogo de$inisanim pravi-lima.

)rivatne adrese tj. one koje pripadaju računarima koji nisu vezani na Internet ili su "sakriveni*

iza specijalizovanih računara *.irewall/roy&, mogu imati adrese koje se interno odre&uju i ne pripa-daju jedinstvenom svetskom adresaru.

Simboličko adresiranje

6ačunari koriste numeričke 'brojčane( adrese+ me&utim ljudi se lakše snalaze sa tzv. simboli-čkim adresama. 6azliku je najlakše shvatiti na primerima.

5 %e& prezentacija 8nergoprojekta ima sledeće adrese" 7umeričku -01=.0<2.0;=.@"?< imboličku J KKK. energopro j ekt. co. Lu

5 /čigledno je da je lakše zapamtiti simboličku e'mail adresu nego numeričku"

v. pantovicMenergorpojekt.co.Lunego v.pantovicM01= .0<2 .0;= .@5 6adi lakšeg snala!enja uvedena su odre&ena pravila za simboličke adrese. U 3D sve

simboličke adrese završavaju se jednim od sledećih su$iksa" . edu - obrazovne institucije 'e!ucation) . com - komercijalne institucije *commercial)

. org - nezavisne organizacije ( org ani-ations)

. gov - vladine institucije ( government)

. mil - vojne institucije ( mil litary) . net - mre!na administracija i provajderi ( net work)

5 3D kao pioniri razvoja i primene Interneta jedine imaju privilegiju da u njihovim adresa-

ma nema su$iksa za dr!avu. 6adi jednostavnijeg snala!enja na Internetu uvedeno je pravilo da se uostalim dr!avama sve adrese završavaju su$iksom koji označava konkretnu dr!avu kao na primer" .Lu -Fugoslavia .de -7emacka . $r -Brancuska .hr -Nrvatska .sl - lovacka .si- lovenija .mk -Cakedonija . ba - #osna

5 U decembru @<<<. godine u 8vropskoj uniji prihvacen je predlog i pokrenuta inicijativa da

8vropski parlament usvoji novi domen .eu za 8vropsku uniju.5 Za razliku od 3D u vecini zemalja drugaciji su su$iksi za komercijalne i akademske dome- ne pa tako u Fugoslaviji"

. ac. Lu - označava akademski domen . co. Lu - ukazuje na komercijalni domen

5 /cigledno je da nivo hijerarhije domena opada zdesna ulevo pa je" Lu - jugoslovenski domen co. Lu - komercijalni jugoslovenski domen energoproj ekt. co. Lu - domen sistema 8nergoprojekt



5 7a osnovu ove konvencije lako je zakljuciti da je na primer et$ .bg.ac.Lu - domen8lektrotehnickog $akulteta u okviru beogradskog segmenta akademske mre!e Fugoslavije aNO)86:I7% *http">>$on.bg.ac.Lu>*$on.bg.ac.Lu domen Bakulteta organiLacionih nauka .

Internet se stalno menja i unapre&uje. )očetkom novog veka uvedena je još jedna novina P obele!avanje adresa i karakterima koji se ne koriste u engleskom jeziku. Do sada su imena domena bila ograničena na @2 slova engleske abecede 'tzv. 39II set karaktera( i na 0< ci$ara.

7aime 1ery #ign -lobal 2egistry #ervices koji odr!ava glavnu bazu podataka većine svetskihimena domena odlučio je da ubuduće prihvata ne samo uprošćene već i tradicionalne kineske japanske i korejske karaktere 'slova(. 1ery#ign je najavio da ima u planu prihvatanje imena domena naarapskom kao i imena sa španskim i portugalskim karakterima koji se ne koriste u engleskom jeziku.

7ovo prihvaćeni azijski set karaktera omogućava korišćenje više od =<.<<< karaktera za imenadomena. )rihvatanje ove inicijative posledica je $orsiranja engleskog jezika (nglish'only) naInternetu kao i velikog uspona i popularnosti Interneta u 3ziji.

Prevo1enje adresa

Za razrešavanje konverzija iz simboličkih u numeričke adrese 'i obrnuto( zadu!en je posebanservis '$S *3omain "ame #erver&)

D7 servis se izvršava na posebnim računarima koji se u internet terminologiji nazivaju D7serverima./vaj servis radi na sledeći način" čim napišete neku simboličku adresu najbli!em D7 serveru se postavlja pitanje" "/oja numerička adresa odgovara ovom imenuB"!D7 server "odgovara" sanjem numeričke adrese koja se upisuje u zagavje paketa koji zatimmrežom putuju do te odredišne adrese!

.niformni okator resursa - .)6

3dresiranje na Internetu ne podrazumeva samo adresu 'ime( računara već i pristup odre&enimservisima i konkretnim datotekama na tom računaru. Za jednostavno i precizno adresiranje uveden jetzv. uni$ormni lokator resursa ( U2L 4 Uni.orm 2esource Locator ).

U6: adresiranje sastoji se iz više delova" metod pristupa 'servis( simbolička ili numeričkaadre-sa računara konkretan direktorijum i datoteka na računaru.)rimeri za U6: adresiranje"

http733CCC!energoproj ekt!co!Du3datoteka!htm tenet733racunar!energoprojekt!co!Du ftp733ftp!energoprojekt!co!Du neCs733!energoprojekt!co!Du

Servisi Interneta

Integracija servisa

Internet je stekao široku popularnost na osnovu svojih servisa tj. njihove upotrebne vrednosti.)ostoje različite podele servisa Interneta i u mnogim knjigama o Internetu nalaze se čitave glave idesetine stranica teksta o servisima koje već godinama običan krajnji korisnik uglavnom ne koristi iliih čak gotovo niko ne koristi 'ti servisi praktično predstavljaju samo istoriju(. Qesto su i sami autori

http://fon.bg.ac.yu/





tekstova vrlo malo koristili neke od servisa o kojima pišu ali ih obavezno opisuju i nabrajaju njihoveosnovne komande jer je to tradicija koja se prenosi još iz prvih knjiga o Internetu. Detaljno opisivanjesvih servisa i njihovih komandi početnike samo zbunjuje i često stvara dodatni strah i odbojnost premakorišćenju Interneta.

,reba napomenuti da je većina servisa praktično nestala i da se skoro uopšte ne primenjuju nezato što su bili loši već zato što su integrisani u nekim novim najčešće različitim pojavnim oblicimadva najmasovnije korišćena - elektronske pošte i %e&'a. Zbog toga je u ovom poglavlju primenjen

drugačiji pristup+ samo su nabrojani servisi sa njihovim krat-kim opisom a najznačajniji 'oni koji sestvarno koriste( malo su detaljnije opisani - ali i oni bez konkretnih uputstava za korišćenje.Danas većina korisnika Interneta gotovo sve servise koristi ili iz programa za elektronsku poštu

ili iz %e& čitača (&rowser). 7ovi korisnici Interneta čak i elektronsku poštu često do!ivljavaju samokao deo %e& servisa jer joj pristupaju preko %e& inter$ejsa. 6azmena elektronskih poruka i kon$e-rencijski sistemi kao i njihova upotrebna vrednost praktično su detaljnije obra&eni u sledećim poglavljima knjige gde se govori o poslovnim komu-nikacijama preko Interneta i o %e& tehnologijikao suštinskom elementu arhitekture in$ormacionih sistema.

Podea servisa Interneta

)ostoje različite podele servisa Interneta ali podela na bazične javne in$ormacione diskusionekon$erencijske i servise za pretra!ivanje -najbolje odslikava njihovu suštinu.5 (azični servisi

U bazične servise se ubrajaju servisi sa kojima je počeo rad Interneta a to su"

E *ektronska pošta ( 54mail ) servis koji omogućava razmenu poruka elektronskim putem+

Telnet *tel ecomm"nications net work) i rlogin *r emote login& koji omogućavaju pristup udaljenom računaru i interaktivni rad na njemu kao da je korisnik $izički prisutan na udaljenoj lokaciji+

4+P ( $ile Trans.er Protocol ) servis koji omogućava prenos datoteka izme- &u dva udaljena računara. ervis mo!e biti uslovljen prethodnim predstavljanjemkorisnika imenom i lozinkom.

5 Favni informacioni servisiE &nonomni 4+P % Anonymo"s !TP ) javno skladište podataka koje je pomoću B,)

servisa na raspolaganju svim korisnicima Interaeta 'bez posebne pretplate korisni- čkog imena i lozinke(+

E Aofer ( -oher ) servis za hijerarhijsko organizovanje i pregled tekstualnihin$ormacija tj. elektronska oglasna tabla+

+eb * +++ 4 +orl! +i!e +eb& servis za hipertekstualno organizovanje i pregledmultimedijalnih in$ormacija tj. multimedijalna elektronska oglasna tabla.

5 'iskusioni servisiE 6iste eektronske pošte (*ailing lists) jesu proširenje osnovnog servisa elektronske pošte koje omogućava interesno grupisanje korisnika radi dostave poruka svim

zainteresovanim korisnicima-poruka poslata *listi* automatski ide svim njenimčlano vima.

'iskusione grupe ( "ewsgrou & jesu servis javnih diskusionih hijerarhijskiorganizovanih grupa koji tako&e omogućava interesno grupisanje korisnika ali seovde 'za razliku od lista elektronske pošte( poruke ne prosle&uju automatski većim korisnici 'pretplatnici( pristupaju selektivno kada im to odgovara - na sopstvenizahtev.



5 /onferencijski servisiZa razliku od prethodno opisanih servisa gde učesnici ne moraju biti istovremenoaktivni na mre!i 'tzv. asinhroni servisi( kon$erencijski servisi su tzv. sinhroni servisi jer zahtevaju istovremeno učešće svih učesnika 'korisnika(" Tal%, servis koji omogućava *razgovor* sa drugim korisnikom u mre!i u $ormi

interaktivne razmene tekstualnih in$ormacija+ I2C *6nternet 2elay Chat ) servis interaktivnog tekstualnog komuniciranja većeg

broja korisnika Intemeta po dinamički kreiranim kanalima+ +eefoniranje preko Interneta % Internet +hone ) noviji servis koji korišćenjemmikro$ona i zvučne kartice omogućava komuniciranje glasom izme&u korisnikaInterneta+

E ?ideokonferencije ( 1i!eocon.erencing ) predstavljaju unapre&enje prethodnogservisa gde se osim glasom primenom kamera komu-nicira i !ivom slikom.

5 Servisi za pretraživanje informacija 'rchie, servis za pretra!ivanje anonimnih B,) servera na osnovu zadatog naziva

datoteke ili njenih osobina+ 1eronica, servis za pretra!ivanje in$ormacija sadr!anih u naslovima iz menija

-oher4a na Internetu+ +'I#, servis za pretra!ivanje tekstova na osnovu zadatih ključnih reči pri čemu se

pretra!ivanje vrši nad tekstovima u Ro$er B,) News i %%% serverima+E "et.in!, servis kojim se odre&uje e'mail adresa korisnika kome znamo ime i

prezime+E 555 serveri za pretraživanje % earch engines ' ahoo Altavista...)

SSS serveri specijalizovani za pretra!ivanje %e& sadr!aja na Internetu.

snovni servisi Interneta

*ektronska pošta

8lektronska pošta jedan je od najznačajnijih i najmasovnije korišćenih servisa Intemeta i zbogtoga je elektronska adresa postala neophodan elemenat adresnih podataka savremenog poslovnogčoveka. U svom razvoju prešla je put od eksperimentalne razmene in$ormacija izme&u grupaistra!ivača do neophodnog sredstva komuniciranja savremenog sveta.

?iše se ne postavja pitanje da i #e se više poruka razmenjivati eektronskim putem negoteefonom, ve# samo kada #e se to desiti, naravno uz napomenu da se danas pod eektronskompoštom ne podrazumeva samo kasična eektronska pošta koja sadrži jedino tekstuani sadržaj,ve# i drugi pojavni obici eektronske komunikacije!

/snovne eemente arhitekture sistema za eektronsku poštu predstavjaju server i kijenteektronske pošte! $a serveru, koji je stano aktivan na Internetu, naazi se "poštansko sanduče"

u koje mo!e pristići poruka od bilo kog korisnika Interneta. Gitanje pristigih poruka dostupno jesamo njegovom vasniku!/ijent eektronske pošte je program kojim se pristupa "poštanskom sandučetu" radi

čitanja pristigih ii sanja novih poruka. 8lektronska pošta jedan je od najboljih primera tzv.asinhronih servisa na Internetu! 7aime nije potrebno da krajnji korisnik bude stalno priključen naInternet. 7ovopridošla poruka smešta se na server a primalac je mo!e čitati naknadno kada mu to bude odgovaralo.

)rogrami za elektronsku poštu stalno dobijaju nove mogućnosti i predstavljaju prave male ličnein$ormacione sisteme sa adresarima kalenda-rima podsetnicima so$tverskim modulima za planiranje izakazivanje sastanaka...



7a slici A. prikazana je radna površina jednog od najpoznatijih i najšeš#e korišćenih pro-grama za rad sa elektronskom poštom Microso.t 4 (utoo%4a)

8lektronska pošta je integralni deo svetske in$ormacione in$rastrukture u poslovanju edukacijitrgovini i ličnoj 'interpersonalnoj( komunikaciji. )rocenu broja korisnika elektronske pošte danasdoda-tno komplikuje činjenica da se pod elekrtonskom poštom više ne podrazumeva samo razmenaelektro-nskih poruka dva udaljena korisnika koji koriste Intemet ve# se poruke mogu primati ii satikoriš#e-njem čak i mobinog teefona!

Danas kada dobijete elektonsku poruku više ne mo!ete biti sigurni da li ste je dobili saračuna-ra ili mobilnog tele$ona+ čak se mo!e postaviti i pitanje da li ste je uopšte dobili od čovekaH 7aime sve je više automatskih sistema za generisanje elektronskih poruka - znači ponekad

razmenjujete poruke sa računarom bez ikakve intervencije čoveka sa druge strane.%ada već govorimo o komunikaciji sa mašinama ta pojava se ne odnosi samo na Internet već i

na druge vidove komunikacija kao što je na primer tele$on. ve češće vodite tele$onski *razgovor* saautomatom na drugoj strani - *mašina* vam govori ili vi ostavljate poruke *mašini*. 7aravno ne trebazanemariti ni činjenicu da veliki deo čovečanstva još ne zna šta je elektronska pošta. 7a !alost taj deočovečanstva gotovo da uopšte ne koristi ni običnu 'klasičnu( poštu.

8lektronska poštaje u početku bila besplatna privilegija naučnih radnika. %asnije je postalaservis koji je bio prilika za zaradu onima koji su ga nudili na tr!ištu internet usluga. Danas elektronska pošta praktično ponovo postaje besplatna. ve je više ponu&ača besplatnih servisa elektronske pošte(ahoo otmail...). ,o je model koji je inače sve prisutniji i u dru-gim segmentima internet poslovanja i koji korisnicima pru!a dobijanje besplatne elektronske adrese i njeno korišćenje. /vekompanije ostvaruju pro$it tako što su njihovi pretplatnici zauzvrat obasuti reklamama koje sti!u uobliku elektronske pošte ili različitih $ormi 'npr. baneri - &anner) na %e& serverima preko kojih se pristupa serverima elektronske pošte.

Cogućnost uključivanja glasovnih i video poruka u elektronsku poštu. kao i integracija saklasičnim telekomunikacionim servisima i sve prisut-nijom mobilnom tele$onijom uticali su da na



početku novog veka poslov-ne komunikacije poprime sasvim nove oblike i mogućnosti. Zbog toga suarhitektura servisa elektronske pošte napredne multimedijalne moguć-nosti i integracija sa drugimvidovima komunikacija predmet detaljnijeg razmatranja u sledećem poglavlju .

4+P

4+P *$ile Trans.er Protocol& je servis koji slu!i za prenos datoteka 'koje mogu predstavljati

podatke ili programe( izme&u dva računara.)rimenom B,)-a uspostavlja se veza sa udaljenim računarom vrši prijavljivanje 'veoma često preko tzv. gostujućih naloga dostupnih svima( omogućava kretanje kroz kataloge 'direktorijume( itrans$er izabranih datoteka.

/vaj trans$er mo!e se odvijati u dva smera" sa udaljenog B,) servera ka ko-risnikovomračunaru 'download) i obmuto '"+load).

B,) je sve više sakriven za krajnjeg korisnika preko %e&'a tj. nije potrebno znati B,)komande već se sve odvija preko %e& inter$ejsa.

+eb

+eb je postao deo svakodnevnog !ivota i rada desetina miliona ljudi širom sveta. Cnogi ga poistovećuju sa samim Internetom. 7eosporno je da je to servis koji je imao presudan uticaj na popularnost i značaj Interneta.

7astao je 01?1. godine u švajcarskom institutu za nuklearne nauke 9867 kao sredstvo za jednostavnije predstavljanje prenos i prikaz tekst-ualnih i gra$ičkih in$ormacija posredstvom Intemeta./bjašnjenje za uspeh %e&'a le!i u implementaciji intuitivnog i ljudskoj prirodi bliskog modelahiperteksta.

)ojam hiperteksta uopšte nije nov. /snovne principe hiperteksta postavio je davne 01=.godine 1annevar Bush, a sam termin uveo je 012. godine Te! "elson i njime označio tekst koji nijesamo linearan već sadr!i i *!ive* veze ka drugim dokumentima.

Implementacija modela hiperteksta morala je da sačeka razvoj računarske tehnike i in$ormatike.

Tire se javlja u Microso.t4ovim hel stranicama a svoj puni uspeh do!ivljava implementaciojm u %e&'".

obzirom na to da veze ka drugim dokumentima ne ukazuju samo na tekst već i na različitemultimedijalne sadr!aje 'sliku zvuk video( sve više se koristi termin *hipermediji*.

%ada se govori o Seb'" često se koriste različiti originalni ili delimično prevedeni engleskitermini i zbog toga sledi njihov *opisni prevod*.

5 +eb prezentacija7 kolekcija pridru!enih dokumenta poznatih kao %e& stranice.5 +eb server7 računar koji mora imati stalnu vezu sa Internetom i na kome se nalazi %e&

prezentacija.5 Homeage7 prva 'naslovna( stranica %e& prezentacije+

5 +eb "sajt" (site)0 Uglavnom označava %e& server i %e& prezentaciju zajedno.5 +eb čitač (&rowser)0 %orisnički program koji slu!i za pristup %e& serverima i čitanje %e&

stranica.H +eb protoko (TTP ' y+erTe1t Trans2er Protocol)0 kup pravila kojim je de$inisana

razmena podataka izme&u %e& čitača i %e& servera.5 +eb adresa7 kup identi$ikatora razdvojenih tačkama koji jedno-značno ukazuju na

simboličku adresu %e& stranice. Fedno vreme je na pocetku adrese bila obavezno oznaka protokola 'N,,)">>KKK...( a danas je dovoljno započeti adresu sa oznakom KKK.



%e& je u početku bio mnogo statičniji i podsećao je na klasične publika-cije štampane na papiru naravno - uz sve pogodnosti koje pru!aju hiper-medijalne tehnike. )rimenom novih programskih jezika kao što je Fava %e& danas omogućava i interaktivan rad a integracija sa bazama poda-taka postaje njihov standardni inter$ejs. %e& stranice se primenom različi-tih tehnika dinamičkikreiraju - automatski generišu na osnovu zahteva.

U poslednje vreme sve je prisutnija personalizacija koju je najbolje objasniti na sledećem primeru.

7a adresi KKK.amazon.com nalazi se najpoznatija virtuelna knji!ara na svetu preko kojemo!ete izabrati naručiti i platiti knjige .ve što pretra!ujete ili naručujete preko njihovog %e&'a pamti se. )rilikom sledećeg odlaska na

njihov Se& imaju dovoljno podataka o vama da bi vam preporučili neku novu knjigu 'ili specijalnu ce-nu( iz oblasti koja vas interesuje. 7a početku dobijate i pozdravnu poruku sa vašim imenom.

7a televiziji se sve češće nalaze %e& adrese kao izvor dodatnih in$or-macija o proizvodukompaniji $ilmu glumcu pevaču... druge strane. televizijske kompanije emituju svoj program prekoInterneta tj. sve češće postaje dostupan i preko njihovih %e& adresa.

)ojavio se termin - 5ebcast, k oji označava video emitovanje 'video &roadcast) se pre svegaodnosi na javne televizijske programe ' onih ,4 kuća koje ne naplaćuju svoje programe direktno većse $inansiraju iz drugih izvora npr. od reklama koje emituju u svom programu (.

U osnovi %e& servis je implementiran u skladu sa "kijent-server" obradnom paradigmomai istovremeno predstavja i njenu nadogradnju.

+eb arhitektura je bitno uticaa na samu arhitekturu informacionih sistema i zbog njenogznačaja detajnije je opisana u pogavju knjige u kome se govori o uticaju internet tehnoogijana arhitekturu informacionih sistema!

Povezivanje na Internet

Za povezivanje na Internet potrebno je imati vezu do računara koji je već na Interaetu. U praksito najčešće znači vezu do Internet posrednika -*provajdera* 'ISP - Internet #ervice Provi!er ) jednogod preduzeća koje se specijalizovalo za tu vrstu usluga.

7ačin povezivanja na Internet zavisi od potreba 'pojedinačnih korisnika ili preduzeća( ali i odraspolo!ivih kapaciteta i tehnologija lokalne tele-komunikacione in$rastrukture. %ako je rec okomercijalnoj usluzi cena zavisi od kvaliteta veza i zahtevanih servisa.)ristup posredniku mo!e se realizovati prema stalnosti veze kao povreme-na i stalna veza. )rema primenjenim tehnologijama povezivanje na Inter-net se mo!e izvršiti" analognim vezama digitalnimsistemima prenosa primenom 3D: tehnologija kablovskim modemima mikrotalasnim vezamasatelitskim vezama i pristupom iz mobilne tele$onske mre!e.

! ?rste pristupa prema stanosti veze

! Povremena veza

Za korišćenje Interneta nije neophodna stalna veza već se većina servisa mo!e realizovatinekom od metoda povremenog pristupa. Za povremeni pristup uglavnom nisu potrebna dodatnaulaganja u telekomunikacionu in$rastrukturu jer je najčešće moguće koristiti postojeće tele$onskelinije u okviru javne tele$onske mre!e '),7 - Public #witche! Telehone "etwor% ). )ovremena vezaka Internetu veza na zahtev ( !ial in& najčešće se koristi za pristup jednog računara ali se mo!ekoristiti i za zajednički pristup više računara.

!:! ?eza na zahtev pojedinačnog računara jeste pristup Internetu koji je uglavnom karakte-rističan za pristup pojedinačnih korisnika od kuće ili za manja preduzeća. )rimenjuje se i kao prvi



korak u korišćenju Interneta u većim preduzećima. 7a računaru je potrebno postojanjespecijalizovanog ure&aja - modema 'slika =.(. 4eza na zahtev podrazumeva biranje tele$onskog broja internet provajde-ra uspostavljanje veze i - na kraju sesije - raskidanje veze.

Sika >! ?eza na zahtev pojedinačnog računara

!<! ?eza na zahtev 6&$-a ($ocal Area Network) realizuje se na sličan način 'slika .(.#itna razlika u odnosu na prethodni slučaj jeste u tome što je računar kojim se pristupa Internetudeo lokalne računarske mre!e pa Internet mogu koristiti i ostali učesnici koji se nalaze u toj mre!i./vaj tip povremenog pristupa Internetu koristi se u manjim preduzećima.

Sika 9! ?eza na zahtev 6&$-a

)ovremena veza ne podrazumeva korišćenje samo klasične tele$onske in$rastrukture. 7a sličannačin kao što je u prethodnim primerima raz-matrana klasična tele$onska mre!a mo!e se na zahtevkoristiti i ID7 (Integrated ervices 3igital Network) linija.

2. Stalna veza

talna veza podrazumeva permanentnu konekciju sa Internetom. Uglav-nom se primenjuje uvećim preduzećima i neophodna je ukoliko preduze-će u okviru svoje mre!e poseduje server zaelektronsku poštu i>ili %e& server. Za manja preduzeća povremeni pristup Internetu je do sada pred-stavljao prihvatljivo rešenje. 7aravno i u tom slučaju %e& prezentacija i *elektronsko poštanskosanduče* preduzeća moraju biti stalno dostupni preko Interneta što se najčešće realizuje njihovim$izičkim smeštanjem na nekom računaru kod provajdera.4rsta i kapacitet stalne veze predstavljaju najčešće kompromis izme&u potreba i $inansijskih

mogućnosti preduzeća odnosno izme&u mogućnosti i cena telekomunikacionih kompanija. Udr!avama sa razvijenom telekomunikacionom in$rastrukturom sve češće se različiti oblici stalne vezekoriste i za priključenje pojedinačnih korisnika na Internet.talna i povremena veza sa Internetom mogu se realizovati primenom različitih telekomunikacionihtehnologija koje su detaljnije objašnjene u nastavku teksta.

?rsta pristupa prema tehnoogiji

&naogna veza



)ristup Internetu uglavnom je ostvarivan korišćenjem modema - specijalnih ure&aja za mo-dulaciju i demodulaciju signala. ,ipična primena podra-zumeva pristup na zahtev personalnog raču-nara asinhronom modemskom vezom preko komutirane tele$onske linije. Iste parice koje se koriste zatele$on 'ili $aks( slu!e za pristup asinhronih modema doskora uglavnom brzinama od AA.2 %bit>s a u poslednje vreme i sa brzinom od 2 %bit>s od provajdera ka korisniku i AA.2 %bit>s od korisnika ka provajderu.

'igitani sistemi prenosaDigitalni sistemi prenosa imaju znatne prednosti nad analognim pre svega zbog svoje

robusnosti mogućnosti otklanjanja grešaka u prenosu većih brzina... Za stalnu vezu do Interneta posredstvom iznajmljenih tele-$onskih linija najčešće se koriste ND: (igh's+eed 3igital "&scri&er $ine) ure&aji.

U Zapadnoj 8vropi pojedinačni korisnici uglavnom koriste posebno razvijen sistem digitalnihveza IS'$ - integrisani servisi digitane mreže (Integrated ervices 3igital Network). ID7 jenaročito po-godan za pristup Internetu a i naš ,elekom poslednjih godina nudi ovu uslugu. Ce&utim,elekom još nije obezbedio dovoljan broj ID7 priključaka bez obzira na izuzetan interes na našemtr!ištu.

Za ID7 servis postoje dve vrste priključaka"

H P)I - primarni sa ukupnim kapacitetom @<=? %bit>s+H ()I - bazni, sa ukupnim kapacitetom 0@? %bit>s 'dva # kanala za kombinovani

prenos podataka zvuka mirne ili pokretne slike i jedan D kanal za prenos signaliza-cije(.

#6I se mo!e koristiti i za stalni i za povremeni pristup a )6I uglavnom za stalni pristup Internetu.ID7 omogućava korisniku istovremeno vo&enje dva tele$onska razgora ili razgovora i isto-

vremenog slanja $aksa. )osebna je pogodnost korišćenje svih 0@? %bit>s za vezu do Internet provajdera. 3ko za vreme Internet sesije do&e do iniciranja tele$onskog razgovora veza ka Internetu sene prekida već se samo brzina prenosa *obara* na 2= %bit>s. )o prekidu tele$onskog razgovora brzina prenosa ponovo se *podi!e* na 0@? %bit>s.

Za povezivanje na Internet postoje i drugi digitalni sistemi prenosa kao što su" .@ !rame Relay i 3,C (Asynchrono"s Trans2er *ode). U našoj zemlji već godinama postoji .@ mre!a po-znata pod nazivom OU)3% ali je ona tehnološki prevazi&ena. !rame relay i 3,C digitalnetehnologije mogu pru!iti daleko više ali u našoj zemlji se ove tehnologije zasad sporadično primenjuju.

!S tehnologije

3D: - asimetrična digitalna pretplatnička petlja (Asymetric 3igital "&scri&er $ine)

predstavlja primenu specijalnih digitalnih ure&aja koji omogućavaju asimetričan prenos podatakaizme&u korisnika i tele$onske centrale posredstvom standardnih bakarnih tele$onskih parica. 3D:modemi su izuzetno popularni u 3D i analiticari predvi&aju da će u budućnosti biti najčešće primenjivana tehnologija za pristup Internetu pojedinačnih korisnika. ,ajna uspeha ovihspecijalizovanih digitalnih ure&aja jeste u tome što su oni prilago&eni asimetričnoj prirodi saobraćajaka Internetu i od njega 'slika 2.(Za kraće udaljenosti do km krajnji korisnik mo!e ostvariti brzinu prenosa i od 0 Cbit>sec što jedovoljno za ostvarenje servisa interaktivne televizije '?o' - 1i!eo on 3eman!& što je dovoljno zaostvarenje servisa interaktivne televizije '4oD - 4ideo on 3emand).



Sika =! &'S6 - &simetrični prenos podataka

Documents

Predavanja Modul 3