PREDAVANJE 20 NOVAC I INSTRUMENTI MONETARNE · PDF fileNovac kao opšte sredstvo razmene i istorijska geneza Geneza nastanka novca se vezuje za gr čke gradove Male Azije i Egejsko

NOVAC I INSTRUMENTI MONETARNE POLITIKE

PREDAVANJE 20 Prof. dr Jovo Jednak

NOVAC

� U prošlosti je novac bio raznih oblika i od različitih materijala.

� Trampa.

Danas novac je jedino zakonsko sredstvo razmene

Prof.dr Jovo Jednak EKONOMIJA 2

� Danas novac je jedino zakonsko sredstvo razmene

roba i usluga.

Novac kao opšte sredstvo razmene i

istorijska geneza

� Geneza nastanka novca se vezuje za grčke gradove Male Azije i Egejsko područje u 7. veku pre Hrista.

� U prednovčanoj trgovini prodavci su vrednost svojih roba saopštavali u krupnoj stoci, volovima, ovcama i


roba saopštavali u krupnoj stoci, volovima, ovcama i sl.

� Novac iskovan od plemenitog metala zove se moneta.� Od druge polovine 20. veka u opticaju isključivo

novac od papira i legura.

� Vreme tzv. "zlatni standard", novčanice su se slobodno zamenjivale za zlatou centralnoj banci.

� Bretenvudske institucije: MMF i Svetska banka, koje su uticale na odluku da samo dolar stekne odmah

Novac kao opšte sredstvo razmene i

istorijska geneza


koje su uticale na odluku da samo dolar stekne odmah status konvertibilne valute

� Koncept MMF podrazumeva samo mogućnost zamene domaćeg za strani novacali ne i za zlato.

� U 2003. godini dinar je dobio po prvi put posle Prvog svetskog rata "eksternu konvertibilnost".

� Za vreme ratova, u logorima su cigarete ratnimzarobljenicima bile novac. U 19. veku, novac su, uosnovi, bili srebrni i zlatni novčići (pored zlatnogstandarda). Sve su ovo primerirobnog novca, tj.novca koji se javlja u obliku robe koja ima unutrašnjuvrednost.

Vrste novca


vrednost.

� Novac koji nema unutrašnju vrednost naziva sedekretni ili fiat novac.Fiat podrazumeva naredbu ilidekret, pa se fiat (dekretni) novac uvodi naredbom(dekretom) države. Osim toga, prihvatanje dekretnognovca zavisi i od očekivanja i društvene konvencije.

� Upotreba novca znatno pojednostavljuje transakcije na tržištu. Mnogo je lakše razmeniti novac za konzumna jaja u supermarketu nego ići na selo i obavljati trampu sa farmerom.Naša sposobnost upotrebe novca u tržišnim transakcijama, meñutim, zavisi od volje trgovca da prihvati novac kao sredstvo razmene.

Vrste novca


trgovca da prihvati novac kao sredstvo razmene. Trgovac prodaje jaja za novac samo zato što on isti novac koristi da plati ili kupi robu koja mu je potrebna. On takoñe može da razmeni novac za robu i usluge. Shodno tome, novac igra glavnu ulogu i omogućava kontinuirani niz razmena kojakarakterišu tržišnu ekonomiju.

� Novac ima i druge poželjne karakteristike. Trgovackoji primi vaš novac u zamenu za konzumna jaja, nemora svoj novac odmah da potroši. On može da gazadrži nekoliko dana ili meseci, ne brinući da će sepokvariti. Stoga je novac takoñe koristan načinčuvanja vrednosti, tj. mehanizampretvaranjatekućih

Vrste novca


čuvanja vrednosti, tj. mehanizampretvaranjatekućihprihoda u buduće nabavke.Konačno, novac najčešćesluži kao mera vrednosti, (standard) za poreñenjetržišne vrednosti različitih dobara i usluga.

� Sve što služi kaosredstvo razmene, sredstvo očuvanjavrednosti i kao obračunsko sredstvo, može se smatratinovcem.

Funkcije novca

� Novac kao

– Sredstvo razmene

– Sredstvo očuvanja vrednosti i


– Obračunska jedinica

Funkcije novca� Da nema novca, kako biste mogli da kupite doručak?

– Na primer, želite jaja za doručak, morali bi ste uzgajati svoje kokoške ili otići do farmera na selo. Farmeru bi morali ponuditi neku robu koja bi bila njemu od koristi. Morala bi se izvršiti trampa.

� Novac kao sredstvo razmene.� Tržišnaekonomija.


� Tržišnaekonomija. – Novac mora biti fizički prisutan.

� Novac u funkciji čuvanja vrednosti– Mehanizam pretvaranja tekućih prihoda u buduće

nabavke.� Novac najčešće služi kao standard

– mera za vrednost radi poreñenja tržišne vrednosti različitih roba.

Novac kao sredstvo razmene

� Funkcija novca kao sredstva razmene polazna je osnova za razvoj svih ostalih funkcija koje novac ima. Da bi obavljao ovu funkciju, novac mora biti fizički prisutan, da bi se vrednost robe mogla realizovati u novcu. Novac kao sredstvo razmene predstavlja predmetnu vrednost koju kupci, kada


predstavlja predmetnu vrednost koju kupci, kada kupuju robe i usluge daju prodavcima.

Novac kao sredstvo razmene

� Pojava novca je olakšala, ubrzala i učinila efikasnijomrazmenu, jer prodaja nije više uslovljena kupovinom, iobrnuto. Sadaće svaki robni proizvoñač prvo da prodarobu za novac i tako obezbedi potrebna sredstva zakupovinudrugevrsterobe,bilo zaproizvodnjubilo za


kupovinudrugevrsterobe,bilo zaproizvodnjubilo zaličnu potrošnju. On je potpuno slobodan da bira kada igdeće da obavi drugi deo metamorfoze robe, odnosnoda za dobijeni novac kupi drugu robu.Naime, iakoniko ne može da proda a da neko drugi ne kupi, nikone mora odmah da kupi zato što je sam već prodao iniko ne mora da kupi odmah nakon što je prodao.

Novac kao sredstvo razmene� Proizvoñač može, kraće ili duže vreme, da zadrži

novac koji je dobio prodajom vlastitih proizvoda.Čimvlasnik novca sa njim ne izañe na tržište i ne kupirobu, to znači da neki drugi vlasnik robe neće moći daproda svoju robu, pa ni da se pojavi kao kupac robadrugih proizvoñača, što prouzrokuje robno-novčane

12

drugih proizvoñača, što prouzrokuje robno-novčaneporemećaje. Lakoću kojom neka imovina može da sepretvori u sredstvo razmene, ekonomisti nazivajulikvidnost. U tom smislu, novac je najlikvidnijarasploživa imovina od svih ostalih vrsta imovine.Manje likvidna imovina su hartije od vrednosti(HOV), kuće, umetnička dela itd.

Novac kao obra;unska jedinica� Obračunska jedinicaje merilo na osnovu kojeg ljudi

odreñuju cene i registruju svoje dugove.Novackaoobračunska jedinica podrazumeva da se sve prodaje ikupuje za novčane jedinice. Drugim rečima, ako uñeteu supermarket i kupite bombonjeru za 760 din.,mineralnuvodu za 38,0 din., kafu za 380 dinara, to

13

mineralnuvodu za 38,0 din., kafu za 380 dinara, toznači da su sve cene (vrednosti roba) izražene unovčanim jedinicama. Kod nas je standardno sredstvoplaćanja dinar. Danas je teško zamisliti, da umestodinara kao sredstvo plaćanja služ,i na primer,bombonjera, ili mineralna voda ili kafa, u odreñenimrazmerama.

Novac kao obračunska jedinica� Jednostavno rečeno, kao obračunska jedinica je

najpogodniji novac jerčuva svoju vrednost krozvreme (ako nema inflacije), a bombonjera, na primer,nije upotrebljiva kao novac – jer se kvari, a na vrućinitopi. Novac je trajan, ne topi se i ne gubi vrednostprebrzo, tako da trajno može da vrši funkciju

prof. dr Jovo Jednak EKONOMIJA 14

prebrzo, tako da trajno može da vrši funkcijuobračunskog sredstva.

Novac kao sredstvo očuvanja vrednosti� Novac u funkciji sredstava očuvanja vrednosti

predstavlja predmetnu vrednost koju ljudi moguda upotrebe za prenos kupovne moći iz sadašnjeg ubudući period. U uslovima poremećaja prodaje i

prof. dr Jovo Jednak EKONOMIJA 15

kupovine robnih vrednosti (prodati, a ne kupiti drugerobe), novac se povlači iz opticaja i prekida svojekretanje, odnosno prestaje da funkcioniše kaoprometno sredstvo. Time se novac pretvara urelativno

trajnu vrednost, a njegov vlasnik odlaže kupovine zabuduća vremena, odnosno novac se tezauriše.

Oblici novca u opticaju

� Robni

� Metalni

� Papirni i


� Papirni i

� Transakcijski novac

Oblici novca u opticaju Robni novac

� Zlato i srebro

� Stoka, duvan, pirinač, šećer itd.

� Svaki konvertibilni novac je robni novac


� Svaki konvertibilni novac je robni novac

Oblici novca u opticaju Metalni novac

� Država vremenom počinje da stavlja znakove na komade zlata kojima garantuje da ti komadi predstavljaju odreñenu količinu i kvalitet zlata.

� Monetapredstavlja oznaku za odreñenu vrstu kovanog


� Monetapredstavlja oznaku za odreñenu vrstu kovanog novca čiji oblik, kvalitet, težinu i naziv odreñuje

država.

Oblici novca u opticaju Papirni novac

� Danas je u opticaju čisti papirni novac koji nije zamenljiv za zlato.

� Remedijum- država je dopuštala odreñena odstupanja od propisane količine metala.


odstupanja od propisane količine metala.

� Za nastanak papirnog novca bila je neophodna pojava države koja će snagom prinude garantovati papirni novac kao posrednika u razmeni robe.

Oblici novca u opticaju Transakcijski novac

� Novac koji se koristi za transakcije.– Kovani novac

– Papirne novčanice


– Papirne novčanice

– Čekovni računi (to su: depoziti i bankovni novac)

Novčani agregati – alternativne mere novca:

� M1

� M2


� M2

� M3 i

� NDA – neto domaće aktiva.

Novčani agregati – alternativne mere novca:� Novac kao sredstvo razmene omogućava obavljanje

transakcija. Stoga jenovčana masa, ili monetarnaosnova, zbir gotovine u opticaju van banka ibankarskih depozita. Na prvi pogled izgledajednostavno,ali nije baštako. Koji bankarskidepoziti


jednostavno,ali nije baštako. Koji bankarskidepozitii zašto baš bankarski depoziti?Naime, savremeninovac predstavlja isprave o dugu banaka ili državekoje su proglašene zakonskim sredstvom plaćanja. Umonetarnoj oblasti, državu predstavlja centralnabanka. Kod nas je toNarodna bankai ona vršifunkciju centralne monetarne vlasti (CB).

Novčani agregati – alternativne mere novca:

� Monetarna politika (bavi se odreñivanjem ponudenovca od strane kreatora politike u Centralnoj banci)se sprovodi preko novčanih agregata, i to:(1) M1 –agregatili novčanamasau užemsmislureči, (2) M2 –


agregatili novčanamasau užemsmislureči, (2) M2 –agregat ili novac u širem smislu reči, (3) M3 – kaonajširi novčani agregat i (4) M4 ili NDA – netodomaća aktiva.

Novčani agregat M1

� Monetarna politika (bavi se odreñivanjem ponudenovca od strane kreatora politike u Centralnoj banci)se sprovodi preko novčanih agregata, i to:(1) M1 –agregatili novčanamasau užemsmislureči, (2) M2 –


agregatili novčanamasau užemsmislureči, (2) M2 –agregat ili novac u širem smislu reči, (3) M3 – kaonajširi novčani agregat i (4) M4 ili NDA – netodomaća aktiva.

Novčani agregat –M1

� (a) Gotov novac u opticaju– sastoji iz novčanica i kovanog novca van

poseda bankarskog sistema� (b) Depozitni novac,

– sastoji od: tekućih i žiro-računa grañana i


– sastoji od: tekućih i žiro-računa grañana i drugih nebankarskih subjekata kod banaka;

– novčanih sredstava na zbirnim računima budžeta;

– sredstava izdvojenih na posebnim računima za investicije, finansiranje zajedničke potrošnje, stambenu izgradnju itd.

� Kreditne karticesu popularno sredstvo plaćanja. – Ljudi koriste kreditne kartice za oko jednu trećinu

svih kupovina. – Stanja na kreditnim karticama se moraju refundirati

gotovinski ili čekom.Stoga su kreditne kartice samo usluga plaćanja, a



� Stoga su kreditne kartice samo usluga plaćanja, a ne krajnji oblik pla ćanja (firme za kreditne kartice zaračunavaju proviziju i kamatu za ovu uslu-gu).

� Kartice same po sebi nisu lager vrednosti, za razliku od gotovine ili bankovnih računa.

� Još jedna komponenta osnovnih zaliha novca su putnički čekovikoji se izdaju firmama koje nisu banke (na primer, American Express). – Takvi čekovi se mogu upotrebiti direktno u

tržišnim transakcijama, kao i stari dobri "keš".� Zbog toga što se ovakvi računi mogu upotrebiti



� Zbog toga što se ovakvi računi mogu upotrebiti direktno u transakcijama na tržištu (bez putovanja u banku), oni se zajedno mogu nazvati prolazni računi – to je bankovni račun koji omogućava direktno

plaćanje trećim licima, na primer, korišćenjem čeka.

� S obzirom na to, da se sa prolaznih računa može trošiti kao i gotovina, oni se računaju kao deo zaliha novca.

� Dodavanjem stanja na prolaznim računima količini novčića i novčanica dobija se ukupna količina raspoloživog novca – tj. osnovne zalihe



količina raspoloživog novca – tj. osnovne zalihe novca– (novac u upotrebi + stanja na prolaznim

računima, depoziti kod banaka i depozitnih institucija i putnički čekovi).

� Osnovne zalihe novca se skraćeno zovu M1.

30%Gotovina

Depozitni novac



70%Depozitni novac

Slika 20.1. Sastav novčane mase u Srbiji, agregat – M1Novčani agregat – M1 sastoji se od 30% gotovine i 70% depozitnog novca.

28%14%11%

PrivredaStanovništvoVanprivreda



46%

VanprivredaDržava

Slika 20.2. Vlasnička struktura novčane mase u SrbijiNajveći deo novčane mase u opticaju nalazi se u posedu stanovništva: 46% (uključujući celokupnu gotovinu). Kod privrede se nalazi 28%, a

kod vanprivrede 14%. U posedu države je 11% novčane mase.

Novčani agregat –M2� (novčana masa M1 + novac na dohvat ruke)� Ranije povlačenje novca rezultira gubitkom kamate.� Kupovina iz uzajamnih fondova tržišta novca.� M2 pored agregata M1 sadrži:

– ostale depozite po viñenju u domaćoj valuti(ulozi na štednim računima, državni depoziti po


(ulozi na štednim računima, državni depoziti po viñenju i drugi depoziti po viñenju);

– kratko oročeni depoziti (depoziti u novčanicama); – kratkoročne hartije od vrednosti, što obično

nazivamo kratkoročni transakcioni depozit.


� (M2 + devizne obaveze prema privrednim subjektima)

� Obuhvata:

– likvidna sredstva M1 i – novčana sredstva na dohvat ruke M2 i


– novčana sredstva na dohvat ruke M2 i – dugoročne dinarske obaveze bankarskog

sistema prema nebankarskim subjektima, kao i – kratkoro čne i dugoročne devizne obaveze prema

domaćim privrednim subjektima.

Neto-domaća aktiva – M4

� (novčana sredstva M3 + neto-devizna pasiva).� Obuhvata:

– novčani agregat M3 neto-devizne obaveze bankarskog sistema prema inostranstvu.

• Tu spadaju kratkoročne i dugoročne obaveze


• Tu spadaju kratkoročne i dugoročne obaveze u devizama prema inostranstvu

– (redovni klirinški računi, obaveze po kreditima, oročeni depoziti stranih lica i druge obaveze prema inostranstvu).

Slika 20.3. Novčani agregati: M1,M2, M3 i M4 (NDA)

M1 obuhvata gotovinu i depozite; M2 sadrži M1 i novac nadohvat

ruke, odnosno kratkoročnetransakcione depozite i HOV; M3

se sastoji od M2 i deviznih obavezaprema privredi i dugoročnih


1990. 2000. 2004.

Godina

-neto devizne obaveze prema inostranstvu

prema privredi i dugoročnihdinarskih obaveza, odnosnodugoročnih depozita prema

nebankarskim subjektima; M4

sadrži M3 i neto devizne obavezeprema inostranstvu.

Bankarsko poslovanje i ponuda novcaRazvoj bankarskih poslova� U Engleskoj sa pojavom zlatara koje su predstavljale

skladište zlata i drugih vrednosti u svrhu čuvanja.

� Deponenti – Depozitar (zlatar).


� Bilans stanja jedne tipične zlatare prikazujetabela 20.1. Pretpostavka je da zlatara isključivo čuva zlato svojih komitenata. Vrednost od 1.000.000 evrazlata je u trezorima banke. To predstavlja novčanu imovinu u bilansu stanja. Radi uravnoteženja ove stavke aktive, knjiži se depozit po viñenju u iznosu jednakom1.000.000 evrana strani pasive.

Bankarsko poslovanje i ponuda novca

Bilans stanja zlatare

Aktiva Pasiva Rezerve 1.000.000 € Depoziti po viñenju 1.000.000 € Ukupno: 1.000.000 € Ukupno: 1.000.000 €

Tabela 20.1. Prva banka – zlatara je držala stopostotne rezerve na depozitima po viñenju U samom začetku bankarstva, banke su držale stopostotno pokriće depozita po viñenju,

36

U samom začetku bankarstva, banke su držale stopostotno pokriće depozita po viñenju, pa nije bilo moguće kreiranje novca iz rezervi.

� Banke sa stopostotnim rezervama imaju neutralan uticaj nanovac, potrošnju i cene, budući da od svog potencijalaništa ne dodaju novčanoj masi, niti od nje išta dobijaju.

� Zlatari-bankari su vremenom primetili da njihovikomitenti nikad ne povlače svoje depoziteistovremeno

� Rezerve jednake ukupnim depozitima su potrebne

Bankarsko poslovanje i ponuda novca


� Rezerve jednake ukupnim depozitima su potrebnesamo onda kad je potrebnoisplatiti sve depoziteistovremeno. Ali ovo se gotovo nikad ne dogaña.

� Na odreñeni dan, jedni povlače svoje depozite, adrugi polažu svoj novac. Ove dve vrste transakcija suobično u ravnoteži.

� Finansijski posrednici su institucije kao što subanke, osiguravajuća društva, štedne i kreditnezadruge.

– koje primaju depozite ili novac od jedne grupesvojih komitenata (grañana i preduzeća) i

Poslovi banaka


svojih komitenata (grañana i preduzeća) ipozajmljuje ih drugoj grupi (grañanima ipreduzećima) ili kupuju obveznice i akcije.

Banke su glavni izvor bankovnog novca, koji je sastavni deo M 1, ili deo likvidnih sredstava iz M 2

Bilans stanja poslovnih banaka u toku godine dana (milioni) Aktiva Pasiva Rezerve 300 € Štedni i oročeni depoziti 1.500 € Zajmovi 7.700 € Čekovni računi 7.500 €

Poslovi banaka


Zajmovi 7.700 € Čekovni računi 7.500 € Investicije u HOV (obveznice) 1.500 € Ostala aktiva (ostala sredstva) 500 € Ostala pasiva (ostale obaveze) 1.000 € Ukupno: 10.000 € Ukupno: 10.000 €

Tabela 20.2. Rezerve i depoziti po viñenju su najvažnije stavke bilansa stanja poslovnih banaka Rezerve i depoziti po viñenju su ključni za bankovnu kreaciju novca. Depoziti po viñenju su plativi na prvi zahtev i stoga mogu biti brzo povučeni kada komitent napiše ček. Rezerve su propisane prema zakonskoj obavezi držanja od strane centralne monetarne vlasti.

� Banke primaju sredstva depozitara.

– Deo tih sredstava drže kao rezerve,

– deo za davanje zajmovai

– deo za kupovinu HOV.

Njihove se obaveze sastoje od depozita po viñenju i

Poslovi banaka


� Njihove se obaveze sastoje od depozita po viñenju i

sredstavakoje su položili grañani i preduzeća.

Proces višestrukog kreiranja -

umnožavanja novca

Banke pretvaraju “rezerve” u bankovni novac. Dve su mogućnosti:

1. Centralna banka odreñuje količinu rezervi celokupnog sistema poslovnih banaka.

2. Koristeći novčane rezerve kao input, bankovni sistem


2. Koristeći novčane rezerve kao input, bankovni sistem ih transformiše u mnogo veću količinu bankovnog novca.

Gotovina + rezerve (primarni novac) čine ponudu novca pod nazivom višestruka ekspanzija bankovnih depozita.

Kreiranje depozita – novca

� Novac stvara novac.

� Banke same kreiraju novac.

� Dva osnovna principa: – bilansi na prolaznim računima su najveći deo

zaliha novca; i


zaliha novca; i

– banke kreiraju bilanse prolaznih računa davanjem kredita.

Monopol banke� Deponujete 1000 Evra u Privrednu banku.� Kada deponujete gotovinu ili novčiće u banku, vi menjate

sastav zaliha novca, a ne njegovu veličinu.� Šta će Privredna banka uraditi sa vašim depozitom? � Banke su tu da bi ostvarile profit, a profit se neće

ostvariti samo čuvanjem novca. One mogu zaračunati proviziju na čuvanje, ali ako je ona veoma visoka, vi


proviziju na čuvanje, ali ako je ona veoma visoka, vi jednostavno možete povući svoj depozit.

� Da bi ostvarila dobit od vašeg depozita, Privredna banka će morati da ubaci vaš novac u opticaj. – Ovo znači upotrebu vašeg depozita kao osnove za

davanje zajma nekom ko je spreman da plati bankovnu kamatu za upotrebu novca u biznisu ili kupovinu trajnih dobara i sl.

� Inicijalni zajam. – Pretpostavimo da je Privredna banka odlučila da dâ

na zajam svih 1.000€ Radiju B-92,koji želi da kupi novu antenu ali nema dovoljno novca na svom čekovnom računu.

– Da bi ipak kupili antenu, Radio B-92mora dobiti pozajmicu od Privredne banke.

Kada Privredna banka odluči da dâ pozajmicu od 1.000

Monopol banke


� Kada Privredna banka odluči da dâ pozajmicu od 1.000€ Radiju, to čini kreditiranjem Radija. – Umesto da Radiju dâ1.000 €, Privredna banka

jednostavno doda 1.000€ na čekovni račun Radija.– Dakle, pozajmica se daje prostim knjigovodstvenim

ulazom� Ovaj prost knjigovodstveni ulaz je ključ za kreiranje

novca. Onog momenta kada se izvrši knjigovodstveni ulaz od 1.000 €- kreira se novac.

� Ovaj prost knjigovodstveni ulaz je ključ za kreiranje novca. Onog momenta kada se izvrši knjigovodstveni ulaz od 1.000 €- kreira se novac.

� Treba imati u vidu da su prolazni depoziti deo zaliha novca. Jednom kad se na račun Radijaubaci novac, ova firma isti novac može upotrebiti za kupovinu željene antene, bez brige da će otići u minus.

Monopol banke


željene antene, bez brige da će otići u minus.

Korišćenje zajma

� Delimične rezerve.

– Bankovne rezerve predstavljaju samo deo ukupnog depozita


� Sposobnost Privredne banke da zadržava rezerve koje predstavljaju samo deo ukupnog depozita rezultira iz dve činjenice: 1) ljudi koriste čekove za većinu transakcija i 2) nema druge banke

Korišćenje zajma


� Moć kreiranja novca leži u bankovnom sistemu,a ne u jednoj jedinoj banci.

� Potrebne rezerve(minimum rezervi koje banka mora imati u skladu sa zakonskim regulativama) koje su na primer jednake 10% od ukupnog depozita, uključujući i onaj deo kreiran kroz pozajmice.

potrebne rezerve = minimalne rezerve x ukupan depozit

Korišćenje zajma


depozitDa bi imala podršku za 2.000 € depozita, Privredna banka bi morala da zadovolji ovu jednačinu:

potrebne rezerve = 0,10 x 2.000 € = 200 €.

� Višak rezervi.

višak rezervi = ukupne rezerve – potrebne rezervePrimer: depozit Privredne banke od samo 1.000 € u

novčićima koje ste vi deponovali. Pretpostavite i regulativu CB za 10% rezervi

×

Korišćenje zajma

49

Banka 1 u završnoj poziciji Aktiva Pasiva Rezerve + 100 € Depoziti + 1.000 € Zajmovi i investicije + 900 € € Ukupno: + 1.000 € Ukupno: + 1.000 €

Tabela 20.3. Banka koja maksimizira profit, pozajmljuje ili investira svaki višak rezervi

Tako, ova banka 1 zadržava samo 100 € izvornog novčanog depozita (obavezna rezerva) i pozajmljuje ili investira preostalih 900 €.

Višestruko kreiranje – umnožavanje novca� Kada ovih 900 € kreiranih u banci1, napusti banku

naći će se u drugoj banci i započinje lanac ekspanzija kojim se kreira još više novca. Evre uložene u banke druge generacije prikazuje tabela 20.4.


Banke druge generacije u inicijalnoj poziciji Aktiva Pasiva Rezerve + 900 € Depoziti + 900 € Ukupno: + 900 € Ukupno: + 900 €

Tabela 20.4. Banka kreira dodatni novac po osnovu rezervi, odnosno depozita

Rezerve su 10%, a višak rezervi 90% od ukupnih depozita.

� U obavezne rezerve treba izdvojiti 10% od 900 €, odnosno 90 €. Ostalih 810 €će se koristiti za kredite i investicije.

Završna pozicija banaka druge generacije Aktiva Pasiva

Višestruko kreiranje – umnožavanje novca

51

Aktiva Pasiva Rezerve + 90 € Depoziti + 900 € Zajmovi i investicije

+ 810 €

Ukupno: + 900 € Ukupno: + 900 € Tabela 20.5. Novac pozajmljen od Banke 1

Ovaj novac uskoro odlazi u druge banke, koje ponovo pozajmljuju devet desetina od 900 €, te su zajmovi i investicije 810 €, a preostalih 90 € su obavezne rezerve. Dakle, ovih 1.000 € funkcioniše kroz bankovne depozite, kao obračunski

novac, a ne kroz cirkulisanje efektivnog novca od ruke do ruke, i tako stvara 2.710 € (1.000 + 900 + 810 €) knjigovodstvenog novca.

Višestruko kreiranje – umnožavanje novca


Slika 20.4. Proces višestrukog kreiranja – umnožavanja novca

Svaka banka može da upotrebi višak svojih rezervi da dâ novi zajam. Zajam će završiti kao depozit u drugoj banci. Ove banke će potom imati nešto viška rezervi i kapaciteta za pozajmicu. Banka broj 2 može da pozajmi 90% od 900 €, odnosno 810 € za zajmove i investicije i 90 € za rezerve itd.

Monetarni multiplikator

� Proces stvaranja novca se zasniva na umnožavanju ili multiplikaciji primarnog novca kao osnove novčanog sistema.

� To se odvija kroz kreditne i depozitne operacije poslovnih banaka.

� Ključne dve veličine za konačan efekat formiranja ukupne ponude novca su:


ponude novca su:1. odnos rezervi banaka prema njenim depozitima,2. odnos gotovine koju žele da drže privredni i drugi

subjekti prema bančinim depozitima.Obe ove veličine utiču na visinu monetarnog multiplikatora (m) koji pokazuje koliko se povećava primarni novac (obeležen sa H) u odnosu na polaznu novčanu osnovu.

� Ukupna ponuda novca (Ms) ili ukupna masa novca u

opticaju dobija se po obrascu:M s = m x H


Slika 20.5. Monetarni multiplikator i novčana masa

Novčana masa (osnova) obuhvata gotov novac u opticaju i depozite u banakam.

Monetarna baza, koju kreira CB, drži se ili u vidu novca u opticaju ili u obliku


u vidu novca u opticaju ili u obliku gotovinskih rezervi banaka. Budući da su depoziti osnova multiplikacije gotovinskih rezervi banaka, monetarni multiplikator je

veći od 1. Pošto novčani multiplikator zavisi od odnosa gotovine i depozita, svako smanjenje gotovine u opticaju a povećanje

depozita kod banaka, kreira više novca. Monetarna baza se naziva primarnim

novcem, ili novcem „velike moći“, pošto se jedan njen deo multiplikuje, jer bankarski sistem kreira dodatne depozite – osnovu

komponenti novčane mase.

� Centralna banka, radi sigurnosti, zahteva od svih poslovnih banaka odreñeni minimum rezervi gotovog novca koji se odreñuje prema visini njihovih depozita. Poslovne banke ne mogu sa svojim rezervama gotovog novca da padnu ispod tog minimuma.

� Drugim rečima, Centralna banka može da utiče na proces umnožavanja novca menjajući visinu



� Drugim rečima, Centralna banka može da utiče na proces umnožavanja novca menjajući visinu obaveznih rezervi.

Brzina opticaja novca

� Ako se osvrnemo na model kružnog kretanja dobara i finansijskih plaćanja u privredi, zapazićemo da domaćinstva na osnovu novčanih dohodaka koje su primila po osnovu rada, zemljišta i kapitalnih dobara, usmeravaju za kupovinu dobara i usluga od preduzeća. Tim novčanim prihodima, preduzeća su


preduzeća. Tim novčanim prihodima, preduzeća su mogla ponovo da kupe inpute proizvodnje i da nastave ciklus proizvodnje (novi reprociklus). U ovom slučaju, novac je omogućio kružno kretanje resursa (inputa proizvodnje),dobara i usluga u privredi, što ilustruje slika 20.6.

Proizvodne usluge inputa(Rad, zemlja, kap.dobra)

Banke i druge institucije

Novac i hartije od vrednosti

Finalna dobra i usluge

Novčana sredstva

Privreda(preduze ća)

Stanovništvo (doma ćinstva)

57

Novčana sredstva (plate, rente, profiti)

Slika 20.6. Brzina opticaja novca u funkciji kružnog toka makroekonomskih aktivnosti

Stanovništvo, odnosno domaćinstva, troše novac za kupovinu dobara i usluga (novčani tokovi), a preduzeća za kupovinu inputa proizvodnje. Novac se više puta u toku godine upotrebi za kupovinu i prodaju dobara, usluga i inputa proizvodnje. Banke imaju posredničku ulogu izmeñu svih entiteta u privredi, a brzina opticaja novca pokazuje koliko se puta godišnje obrne novčana masa.

Kvantitativna jednačina novca

� Korelacionu vezu produkcije i nivoa cena objašnjava kvantitativna teorija novca, po kojoj nivo cena varira u direktnoj proporciji sa količinom novca.

� Na primer, ako priliv novca raste za 10%, nivo cena takoñe raste za 10%.

� S druge strane, privredni subjekti koriste novac radi


� S druge strane, privredni subjekti koriste novac radi razmene roba. Ukoliko je veći obim razmene, potrebno je više novca.

� Tu vezu izmeñu količine novca u opticaju i tržišnih transakcija izražavamo preko kvantitativne jednačine novca, odnosno:

� novac x brzina opticaja = transakcije x cene

M x V = T x P� gde je T – broj razmena roba i usluga izmeñu privrednih



� gde je T – broj razmena roba i usluga izmeñu privrednih subjekata u odreñenom peri-odu, obično godinu dana;

� P – cene formirane na tržištu izražene u dinarima/evrima, � izraz T x P predstavlja ukupnu vrednost razmenjenih roba,

izraženu u dinarima/evrima.� M – predstavlja količinu novca u opticaju, a � V – brzinu obrta novca u odreñenom vremenu, obično u

godini dana (novac ide iz “ruke u ruku”).

Na primer:

� 1 kg čokolade prodaje se za 400 dinara i proda segodišnje 5.000 kg. U ovom slučaju ukupan brojtransakcija (T) je 5.000, a ukupna vrednost razmene je(400 x 5.000) = 2.000.000 dinara za godinu dana,odnosno:



odnosno:

T x P = 5.000 kg čokolade godišnje x 400 dinara =2.000.000 dinara godišnje.

Ako je ukupna masa novca u opticaju 500.000 dinara,tada je brzina opticaja novca:V = 2.000.000 dinaragodišnje/500.000dinara= 4 puta godišnje.

odnosno: ,V

PTM

×=



godišnje/500.000dinara= 4 puta godišnje.Svaka novčana jedinica 4 puta godišnje se obrne da bi

se realizovala ukupna vrednost od 2.000.000 dinara, uz ukupnu masu novca od 500.000 dinara.

novac x brzina opticaja =

društveni proizvod x cena

M x V = Y x P.



M x V = Y x P.

Makroekonomska uloga banaka u privredi

� Finansiranje ukupne proizvodnje.

a) banke prenose novac od štediša na potrošače pozajmljivanjem sredstava (rezervi) koje se drže u depozitu, i


depozitu, i

b) bankarski sistem kreira dodatni novac davanjem pozajmica preko viška ukupnih rezervi.

Makroekonomska uloga banaka u privredi

64

Slika 20.7. Uloga banaka u kružnom toku makroekonomskih aktivnosti

Banke pomažu da se ostvareni dohodak, odnosno štednja, preusmerava od štediša na potrošače. Bankarski depoziti se koriste za davanje pozajmica poslovnim firmama i drugim potrošačima koji žele da troše više novca ili da investiraju.

Davanjem pozajmica, banke im pomažu da održe ukupnu potrošnju na višem nivou, odnosno potrebni nivo investicija.

Primarni novac� Centralna banka emituje gotov novac (novčanice i

kovani novac).� Početna masa novca koju emituje Centralna banka

predstavljaponudu primarnog novca Hs .� Ukoliko sa Hd obeležimo tražnju za primarnim

novcem,onda je tražnja za primarnim novcem jednaka


novcem,onda je tražnja za primarnim novcem jednaka sumi tražnje za gotovinom (CUd) i tražnje za

rezervama (Rd), odnosno: Hd = CUd + Rd

Ukupne ponude i tražnje za novcem (gotovina i depoziti po viñenju), što najbolje ilustruje tabela 20.6. (hipotetički primer).

Aktiva Pasiva Krediti bankama 2.200 € Gotovina 900 € Krediti državi 2.100 € Depozitni novac 2.100 € Hartije od vrednosti 1.700 € Žiro-računi banaka 1.600 € Neto devizne transakcije 600 € Obavezne rezerve 1.000 €

Primarni novac


Neto devizne transakcije 600 € Obavezne rezerve 1.000 € Hartije od vrednosti 1.000 € Ukupno: 6.600 € Ukupno: 6.600 €

Tabela 20.6. Primarni novac Centralne bankeStrukturu primarnog novca prikazuje pasiva, koja predočava izvore primarnog

novca (gotovinu, depozitni novac, žiro-računi banaka, obavezne rezerve i hartije od vrednosti), dok aktiva pokazuje kome se i na osnovu kojih poslova emituje

primarni novac (krediti bankama, krediti državi, hartije od vrednosti i neto devizne transakcije).

Tražnja za primarnim novcem� Da bismo u potpunosti razumeli obrazac (3-1) neophodno je

razlikovati: tražnju za novcem grañana; tražnju za novcem banaka i tražnju za primarnim novcem.

� Tražnja za novcem grañana. Grañani mogu držati i gotovinu i depozite po viñenju. A koji deo novca će zadržati u gotovini, a koji u depozitima zavisi od

� obima transakcija nominalnog dohotka (Yn)(veći nominalni dohodak, veći obim transakcija i obrnuto) i


nominalni dohodak, veći obim transakcija i obrnuto) i � visine kamatne stope (r)(povećanje kamatne stope

smanjuje tražnju za novcem, i obrnuto). � Prema tome, ukupnu tražnju za novcem možemo prikazati

sledećim obrascem: MD = Yn L (r)

– ukupna tražnja za novcem je ekvivalentna tražnji za gotovinom, tražnji za depozitima po viñenju i tražnji banaka za rezervama.

Tražnja za novcem banke. – Banke svoju tražnju za novcem ispoljavaju

prevashodno kroz tražnju za depozitima po viñenju.

Tražnja za primarnim novcem. – Tražnja za primarnim novcemjednaka je tražnji

Tražnja za primarnim novcem


– Tražnja za primarnim novcemjednaka je tražnji za gotovinom plus tražnja za rezervama.

� S druge strane, ponudu primarnog novca odreñuje CB, ali tako da je ponuda jednaka tražnji novca, odnosno:

Hs = Hd

Ponuda primarnog novca

� CB kontroliše ponudu novca u ekonomiji, potrebno je sagledati monetarnu politiku sa stanovišta:

a) operacija na otvorenom tržištu;

b) obaveznih rezervi i

c) eskontne stope.


c) eskontne stope.

a) Operacije na otvorenom tržištu.� CB menja ponudu novca kupnjom ili prodajom obveznica

na tržištu obveznica. � Ako CB želi povećati ponudu novcau ekonomiji, ona

kupuje obveznice i plaća ih kreiranjem novca .– Porast ponude novca uzrokuje pad kamatne stope.

� No, ako CB želi smanjiti količinu novcau ekonomiji, ona prodaje obveznice, te povlači novac iz opticaja u zemenu



prodaje obveznice, te povlači novac iz opticaja u zemenu za obveznice. – Smanjenje ponude novca uslovljava rast kamatne

stope. � Ove operacije nazivaju se operacijama na otvorenom

tržištu, jer se odvijaju na "otvorenom tržištu" obveznica. � Bilans CB ilustruje prikaz 20.1, (panel a). Aktivu CB čine

obveznice koje ona drži u svom portfoliju, dok pasivu čini količina novca u ekonomiji.


Bilans stanja CB Rezultati ekspanzivne monetarne politike a) Aktiva Pasiva b) Aktiva Pasiva Obveznice Gotovina Promena obveznica

+ 2 miliona € Promena novca + 2 miliona €

Prikaz 20.1. Bilans CB i rezultati ekspanzivne monetarne politike Aktivu CB čine obveznice, a pasivu količina novca u ekonomiji (panel a). Operacije na otvorenom tržištu u kojima CB kupuje obveznice i izdaje novac povećava i aktivu i pasivu u istom iznosu (panel b).


pasivu u istom iznosu (panel b).

a) Operacije na otvorenom tržištu.• Pretpostavimo da jednogodišnje obveznice vrede (državne obveznice ili blagajnički zapisi ili T-zapisi) 1.000 €, nakon godinu dana. • Današnju cenu obveznice obeležavamo sa PB € (gde eksponent B označava obveznicu – bond). • Znači, ako danas kupite obveznicu i zadržite je godinu dana, stopa prinosa ili povrata na držanje obveznice godinu dana iznosi:

(1.000 € - PB €) / PB €. • Dakle, kamatna stopa (prinos ili povrat) na obveznicu odreñena je



B B

• Dakle, kamatna stopa (prinos ili povrat) na obveznicu odreñena je izrazom:

Ako je cena obveznice (PB) 950 €, kamatna stopa je: 50 € / 950 € = 0,053 ili 5,3%. Ako je cena obveznice (PB) 900 €, kamatna stopa je 11,1% godišnje. Što je viša cena obveznice, niža je kamatna stopa.

1.000 – PB €r =

PB €

� Današnja cena jednogodišnje obveznice koja donosi 1.000€ za godinu dana, odreñena je relacijom:

PB € = 1.000 € / 1 + r. � Dakle, današnja cena obveznice(PB u €) jednaka

je konačnoj isplati podeljenoj sa 1 plus kamatna stopa.



1stopa.

� Ako je kamatna stopa pozitivna, cena obveznice je manja od konačne isplate.

� Što je viša kamatna stopa današnja cena je niža.

b) Obavezne rezerve.� CB ponudu novca reguliše i preko obaveznih

rezervi , propisujući minimalnu količinu rezervi koju su banke obavezne držati u odnosu na veličinu depozita.

� Ako CB povećava rezerve, banke moraju da



� Ako CB povećava rezerve, banke moraju da drže veću količinu rezervi, i time se automatski smanjuju zajmovi, odnosno ponuda novca.

� I obrnuto, smanjenjem obaveznih rezervi, kreiraju se zajmovi i povećava ponuda novca.

c) Eskontna stopa.� Treći instrument koji koristi CB u regulisanju ponude

novca je eskontna stopa. – Reč je o kamatnoj stopi na kredite koje CB daje

bankama.� Banke uzimaju kredite – pozajmice od CB kada su im



� Banke uzimaju kredite – pozajmice od CB kada su im rezerve suviše male u odnosu na obavezni deo.

� Kada se banke dodatno zaduže kod CB, bankarski sistem raspolaže se više rezervi i novca, što im omogućava kreiranje više novca.

� Dakle, ako CB odredi višu eskontnu stopu, to destimuliše banke da uzimaju kredite kod CB, i obrnuto.


76

Grafikon 20.1. Determinante tražnje i ponude primarnog novcaTražnja za novcem je odreñena i tražnjom za depozitima po viñenju i za gotovinom. S druge strane, banke su obavezne držati rezerve za pokriće

depozita po viñenju. Tražnja za primarnim novcem jednaka je tražnji banaka za gotovinom plus tražnja za rezervama. Ponuda primarnog novca

je odreñena od strane CB, pri kamatnoj stopi kada je ponuda jednaka tražnji.

Ponuda i tražnja za primarnim novcem� Ukupna tražnja za novcem (gotovina plus depoziti po

viñenju), odnosno [(MD = Yn L (r)] predodreñena je

– veličinom transakcija nominalnog dohotka(Yn) i – veličinom kamatne stope(r).


– veličinom kamatne stope(r).� Kada je viši obim transakcija i niža kamatna stopa na

obveznice i grañani će držati više gotovine, i obrnuto. � Gotovina je povoljnija za manje transakcije (kao i za

ilegalne transakcije – na crno), a čekovi i kartice za veće transakcije, što obezbeñuje i viši stepen sigurnosti.

� Za potrebe naše analize pretpostavimo – da grañani drže fiksnu (konstantnu)proporciju u

gotovini (c) i – fiksnu proporciju u depozitima po viñenju (1-c).

� Ako grañani Srbije drže 30% svog novca u gotovini, onda je c = 0,3, a preostali deo od 70% su depoziti po

Ponuda i tražnja za primarnim novcem


onda je c = 0,3, a preostali deo od 70% su depoziti po viñenju (1-c) = 70%. Depozite po viñenju obeležićemo sa Dd (D – depoziti, a d eksponent za tražnju), tako da pomenute dve tražnje (za gotovinom i depozitima) možemo predstaviti obrascima:

CUd = cMD Tražnja grañana za gotovinomDd = (1-c) MD Depoziti po viñenju

� Banke moraju držati veći iznos rezervi, ako je veći iznos depozita po viñenju, i zbog sigurnosti i zbog zakonskih obaveza.

– Ako je γ (grčko malo slovo gama) srazmera rezervi koje banka drži po dinaru, evru, dolaru i dr.



koje banka drži po dinaru, evru, dolaru i dr. valutama,

– R rezerve banke, a

– D iznos depozita po viñenju u dinaru, evru, dolaru i dr. valutama,

� tada za γ vredi sledeći odnos izmeñu R i D: R = γD

� Shodno prethodnom obrascu i srazmeri rezervi uSrbiji od oko 10%,γ je približno 0,1.

�Ako grañani žele držatiDd u depozitima, tadabankemorajudržatiγDd u rezervama.



bankemorajudržatiγDd u rezervama.

� Druga komponenta tražnje za primarnim novcem –tražnja banaka za rezervama:

Rd = γ (1-c)MD

� S obzirom na to, da jetražnja za primarnimnovcem jednaka sumi tražnje za gotovinom itražnje za rezervama(Hd = CUd + Rd), možemozamenomCUd i Rd njihovih izrazadobiti obrazac:



zamenomCUd i Rd njihovih izrazadobiti obrazac:Hd = cMD + γ (1-c)MD = [c + γ (1-c)] MD

� Zamenom ukupne tražnje za novcem (MD)dobijamo:

Hd = [c + γ (1-c)] Yn L (r)

Odreñivanje kamatne stope

� Ponuda primarnog novca (Hs) odreñenamonetarnom politikom CB i da je CB možemenjati operacijama na otvorenom tržištu,rezervama ili eskontnom stopom.

� Uslov ravnotežeje daje ponudaprimarnog novca


� Uslov ravnotežeje daje ponudaprimarnog novcajednaka tražnji za primarnim novcem(HS = Hd).Dobijamo relaciju koja predstavlja jednakostponude i tražnje primarnog novca:

HS = [c + γ (1-c)] Yn L (r)


Grafikon 20.2. Ravnoteža na tržištu primarnog novca i odreñivanje kamatne stope

Kriva tražnje H d prikazana je za dati nivo realog dohotka. Što je veći nivo oportunitetnog troška držanja novca, to će biti manja tražnja novca, i obrnuto. Kriva realne novčane mase prikazana je vertikalnom krivom Hs. Ravnotežna kamatna stopa r je ona kod koje je ponuda primarnog novca HS jednaka tražnji za primarnim novcem (H d = CU d + R d), odnosno u tački ravnoteže E. Pri nižoj kamatnoj stopi r1 javlja se višak tražnje novca A, E1, pa mora postojati i višak ponude obveznica. Višak smanjuje cenu obveznica i povećava prinos na obveznice, vraćajući kamatnu stopu na nivo ravnoteže E. No, pri smanjenju ponude novca, kriva ponude novca Hs se pomera ulevo, javlja se manjak tražnje E2, B, prouzrokujući porast kamatne stope na r2 i tačku ravnoteže E2.

HVALA NA PAŽNJI

Documents

PREDAVANJE 20 NOVAC I INSTRUMENTI MONETARNE · PDF fileNovac kao opšte sredstvo razmene i istorijska geneza Geneza nastanka novca se vezuje za gr čke gradove Male Azije i Egejsko