PREDGOVOR

Pravo je uvek težilo da normama ne samo obuhvati postojeće stanje, odnose i

dogadjaje, već i da predvidi i reguliše ono što se može dogoditi. Donedavno je naše

pozitivno pravo bilo zatečeno i bez odgovora na pitanja koja postavlja razvoj

kompjuterske tehnologije. ]utanje prava dovelo je danas do mnogobrojnih negativnih

posledica, sa tendencijom njihovog nagomilavanja i usložnjavanja. Sve veći broj ljudi

koristi ovu tehnologiju, pa su im potrebna i znanja iz mnogih područja - a jedno od njih

je i pravno. Pravo se može posmatrati i kao kontrolni mehanizam za zaštitu

individualnih prava, čime pravni aspekti korišćenja kompjuterske tehnologije postaju

jedno od krucijalnih problema svakog pojedinca.

Ova knjiga teži da ukaže i, onoliko koliko je to u ovom trenutku moguće,

osvetli one tačke u kojima se pravo i kompjuterska tehnologija sreću i dodiruju. To nije

lako i jednostavno jer se tehnologija brzo menja, a neke oblasti i grane prava izuzetno

sporo.

Pošto je ova materija kod nas nedovoljno obradjena, kao i da manjkaju naša

iskustva, pa su mnoga rešenja, uz odgovarajuća prilagodjavanja, preuzeta iz strane

literature, zakonodavstava i prakse sudova drugih zemalja. Poseban problem bila je

terminologija, naročito da li koristiti termin kompjuter ili računar. S obzirom da nema

nikakvih posebnih razloga za negiranje ni jednog od njih koriste se naizmenično. Jedna

od dilema bile su i trenutne izmene u našem zakonodavstvu. Opredeljenje je bilo za

trenutna važeća rešenja, a u fusnotama objašnjenje predloženih, ali neusvojenih.

Izuzetak je samo Predlog zakona o autorskom i srodinim pravima čije donošenje je u

poslednjoj fazi, te su rešenja uneta u prikaz stanja. Naravno, po predaji rukopisa

izdavaču, krajem prošle godine, najveći izazov, kome se nije moglo odoleti, nastao je

pristupom Internetu, od proleća 1996., i dostupnošću dokumentima koja su u

prethodnim fazama rada na knjizi bila samo želja. Najteže je bilo zaustaviti se.

Doradjivala sam knjigu do samog momenta predaje, svesna da su neki praznine i

slovne greške ipak ostale.

Knjiga je prevashodno namenjena onima koji se u svom radu sreću sa ovom

problematikom. Materija je podeljena u dve celine. U prvom delu obradjen je uticaj

kompjuterske tehnologije na pravo. Drugi deo je posvećen pravnoj zaštiti kompjuterskih

sistema i obuhvata: zaštitu podataka, zaštitu kompjuterskih programa i softvera, zaštitu

baza podataka, zaštitu topografije integrisanih kola i zaštitu od kompjuterskog

kriminaliteta.

Bez pretenzija da se mogu obuhvatiti svi pravni aspekti i da se mogu dati

odgovori na sva pitanja koja se postavljaju, cilj ove knjige je da se njihova

kompleksnost i značaj pokažu.

Sugestije i mišljenja prof. dr Dragoljuba Kavrana, redovnog profesora

Pravnog fakulteta u Beogradu, i prof. dr Branislava Lazarevića, redovnog profesora

Fakulteta organizacionih nauka u Beogradu, bile su mi od izuzetne pomoći.

Na kraju, žalela bih se zahvaliti g-dji Bratislavi Petrović za pomoć u

uobličavanju konačne verzije teksta, g-djama Branki Totić i Dušanki Dudić iz Saveznog

zavoda za intelektualnu svojinu, kao i g-dji Mariji Djermanović iz Ministarstva za

pravosudje Republike Srbije na dokumentima i materijalima, takodje i g-dinu Nikoli

Markoviću iz Saveznog zavoda za informatiku. Traganje za literaturom bilo mi je lakše

zbog pomoći g-djice Tatjane Dadić iz Biblioteke britanskog saveta, g-dje Vere Sekulić

iz Instituta za medjunarodnu privredu i politiku i g-dja Dušice Semenčenko i Suzane

Stamatović iz Instituta “Mihajlo Pupin”. Naravno, želela bih da se posebno zahvalim g-

dinu Chris Reed-u, Stephan Saxsby-u i Ian Walden-u na prijemu, literaturi i

sugestijama.

Posebnu zahvalnost dugujem svojoj porodici koja je istrpila sve što pisanje

ovakve knjige zahteva.

Zemun, septembra, 1996. Autor