Pred

 

1. Mao C

Mao Ced

bio  je  o

strategij

industrij

 

Nakon t

pod  izgo

zatvaran

intelektu

 

Kako  je

Taoističk

strana ze

 

2. Josif S

lider  na

dstavljamo

Cedung – Kin

dung postao

odgovoran  z

ja  podrazum

ji, što je dove

oga usledila 

ovorom  da 

ni,  a  profeso

ualac smatra

  stario,  Ma

kom  verovan

emlje kako b

Staljin – SSSR

  vlast  je  do

o vam 10 

na, odgovora

o je vođa Nar

a  jednu  od 

mevala  je  uda

elo do smrti 

je “Kulturna

buržoaski  e

ori  i  student

ano je uvredo

ao  Cedung  j

nju  da  seks 

bi bi mu pom

R, odgovoran

ošao  posle  L

najsvirep

m

an za smrt 78

rodne Repub

najgorih  od

aljavanje  lju

miliona usle

a revolucija”

elementi  koč

ti  slati  su  na

om. 

je  sve  više 

sa  devicama

mogle da dose

n za smrt 23 

Lenjinove  sm

pijih diktat

miliona ljud

8 miliona sm

blike Kine po

dluka  u  polit

di  sa  farmi 

ed nedostatk

”, koja je u p

če  stvaranje

a  selo  gde  je

pažnje  pos

a  produžava

egne večnos

miliona ljud

mrti  1924.  Sa

tora koji s

di! 

mrti u periodu

 o njenom osn

tici  oličenu 

i  pirinčanih 

a hrane. 

praksi označi

  besklasnog

e  trebalo  da

većivao  sop

a  život. Mlad

st. Uprkos to

i u periodu o

Ro

aveznik  SAD

su krivi su

u od 1943. d

nivanju 1949

u  “Velikom 

polja  kako  b

la objavu rat

g  društva  u 

a  se  dalje  ed

pstvenoj  sm

de  devojke  d

me preminu

od 1922. do 

odom  Gruz

D  i  Velike  Br

 za smrt 1

o 1976. god

9. Po dolasku

koraku  nap

bi  se  posvet

ta pametnim

Kini.  Univer

dukuju  kroz 

rtnosti.  Prik

dovođene  su

o je 1976. 

1953. godine

ijac,  ovaj 

ritanije  u  rat

146,4 

ine 

u na vlast 

pred”.  Ta 

tili  teškoj 

m ljudima 

rziteti  su 

rad.  Biti 

klonio  se 

u  sa  svih 

e 

sovjetski 

tu  protiv 

nacističk

neistom

 

Pod Stal

velikih č

ili primo

 

3. Adolf

 

raste tri

ljudskog

bili  Jevre

ruke voj

 

4. Kralj 

godine 

smrt  čak

ke  Nemačke

mišljenicima i 

ljinom je um

čistki trideset

orani da napu

f Hitler – Nem

idesetih god

g društva. Po

eji. Hitler  je 

nika Crvene 

Leopold Dru

k  15 miliona

e  važio  je  za

mogućim po

rlo 23 milion

tih godina 20

uste zemlju i

mačka, odgo

ina prošlog 

od njegovom

sam okonča

armije koji s

ugi od Belgi

a  ljudi  tokom

a  paranoično

olitičkim kon

na ljudi, veći

0. veka. Za v

 žive u egzilu

ovoran za sm

veka u Nem

m komandom

ao svoj život,

su ušli u Berl

je  – Belgija,

m  kolonizaci

og  vladara  k

nkurentima.

na je strada

reme njegov

u. 

mrt 17 miliona

mačkoj, odgo

m eliminisano

, izvršivši sam

in. 

,  odgovoran 

je  Afrike  u 

koji  se  bruta

la u gulazima

ve vladavine 

a ljudi u peri

voran  je za 

o je 11 milio

moubistvo 3

za  smrt 15 

periodu  kraj

alno  razraču

a, dok je jed

milioni ljudi

odu od 1934

Čovek, č

neke od naj

na ljudi, od 

30. aprila 194

miliona  ljud

Suveren Be

jem  19.  vek

unavao  sa  p

an deo ubije

 su deportov

4. do 1945. g

čija  je moć p

većih užasa 

kojih su šest

45. kako ne 

di  od 1865. d

lgije odgovo

a.  Iako  nije 

političkim 

en tokom 

vani ili su 

godine. 

počela da 

u  istoriji 

t miliona 

bi pao u 

do 1909. 

oran je za 

kročio  u 

Kongo, 

odsecan

 

5. Hidek

General 

svetskog

 

6.  Ismai

godine 

U  jeku P

plaštom

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

on  je  odgov

njem glava i g

ki Tojo – Japa

Japanske  I

g rata. Tojo j

il  Enver  paš

Prvog  svetsk

 svetskog rat

voran  za  ma

genitalija, da

an, odgovora

mperijalne 

e bio i prem

ša  –  Turska, 

kog  rata 191

ta krenula u 

asakr  15  mil

avljenja, izgla

an za smrt 5 

armije  odgo

ijer Japana u

odgovoran 

15.  zvanično

krvavo rešav

iona  ljudi  o

adnjavanja.

miliona ljud

ovoran  je  za

u periodu od 

za  smrt  2,5

je  započeo 

vanje jermen

d  kojih  je  v

i u periodu o

a  smrt  5  m

1941. do 19

5 miliona  lju

 prvi  genocid

nskog pitanja

većina  ubijen

od 1941. do 

 iliona  ljudi 

944. godine

di  u  periodu

d u  20.  veku

a. Ubijeno je

na  na  svirep

1944. godine

u  za  vreme

u  od  1913.  d

u kada  je Tu

e 2,5 miliona 

p  način  – 

e 

e  Drugog 

do  1919. 

rska pod 

ljudi. 

7. Pol Po

 

Kambod

njegove 

8. Kim I

1994. g

osnivanoslovljavje, što u 

9. Meng

 

 

Bivši eti

na vlast 

ot – Kambod

dži.  Smatra  s

krvave vlada

Il Sung – Se

odine

nja te zemljevali, okončau ratu sa Ju

gistu Hale M

opijski diktat

došao  nako

dža, odgovor

se  odgovorn

avine Kambo

everna Kor

1948. do smana je jedna užnom Kore

arijam – Etio

tor Mengistu

on što je u vo

ran za smrt 1

im  za  jedan

odžom ljudi s

reja, odgovo

mrti 1994. Sod najdužih

ejom, što u

opija, odgov

u odgovoran

ojnoj hunti sv

1,7 miliona lj

n  od  najvećih

su umirali od

oran za sm

Smrću “velikoh apsolutističradnim log

oran za smrt

n za pogublje

vrgnuo lidera

udi u period

Lider  Crven

h  genocida  u

d gladi, u zatv

rt 1,6 milion

Uprog vođe”, kačkih vladavingorima umrl

t 1,5 miliona 

 

enje i nestan

a Etiopije Haj

u od 1963. d

ih  Kmera  za

u  novijoj  lju

vorima i radn

na ljudi u p

ravljao je Sevako su ga pona u 20. veklo 1,6 milio

ljudi od 197

nak skoro 1,5

jla Selasija.

do 1981. god

aveo  je  dik

dskoj  istorij

nim logorima

eriodu od 1

vernom Korejodanici zvanku tokom kojna ljudi.

74. do 1991. 

5 miliona lju

ine 

taturu  u 

i.  Tokom 

a. 

1948. do

ejom od nično je

godine 

udi. On je 

 

10.  Jaku

godine 

u  Nigeri

kojem je

ubu  Govon 

iji  došao  voj

e nastradalo 

–  Nigerija,  o

jnim  udarom

1,1 miliona 

odgovoran  z

m.  Za  vreme

ljudi. 

za  smrt  1,1 

  njegove  vla

miliona  ljud

adavine  izbio

di  u  periodu

Jakub

o  je  građans

u  od  1966.  d

bu Govon je

ski  rat  u  toj 

do  1975. 

e na vlast 

zemlji  u