PowerPoint Presentation
Univerzitet SingidunumJun, 2015Seminarski radTEMA: Svetska
ekonomska krizaProfesor-mentor,Dr Miroljub Hadi,Doc. Dr Ivica
TerzicStudent:Jelena Milovanovi, Broj indeksa:
2011/100183UVODAktuelna privredna i finansijska kriza, vidnije
ispoljena od leta 2008, najmarkantniji je dogaaj u svetskoj
privredi, a u isto vreme i najsnaniji udar koji je ona pretrpela u
poslednjih pola veka.
Njeni efekti su doslovno globalizovani, a jedna od njenih
bezmalo spektakularnih implikacija jeste izuzetno visok stepen
meuzavisnosti svetske privrede i njenih, na razliite naine
definisanih, podsistema. UVODKrizom zahvaena drutva raspolau svim
materijalnim, pa u globalnom smislu i finansijskim, resursima
potrebnim za postizanje znatne, oigledno neophodne dodatne
proizvodnje.
Tu su nezaposleni ljudi, neiskorieni kapaciteti, akumulirane
sirovine i reprodukcioni materijali, univerzalno vidljive mogunosti
za proizvodnju dodatnih sirovina ako bi se (i kada) za njima
ukazala potreba, a te toliko potrebne proizvodnje, koja bi kao
dragoceni nusprodukt donela i jednako vano poveavanje zaposlenosti,
jednostavno nema. I ne zna se pouzdano kad bi mogla da se pojavi.
UZRONICI SVETSKE KRIZEU nastojanju da se identifikuju uzronici
globalne ekonomske krize nauna i ira javnost pokazale su, sasvim
predvidivo, veliku matovitost i bogatu kreativnost. Lansirano je
vrlo mnogo ideja i predloeno mnotvo hipoteza o tome kako je nastala
kriza i ko su bili njeni nosei akteri. U prvu grupu spadaju one
hipoteze i teorije koje za krizu ne okrivljuju nijednu klasu
nedvosmisleno identifikovanih subjekata, te tako niti jednog
subjekta posmatranog pojedinano i ponaosob.Druga velika grupa
gledita za krizu trai, a veruje da uspeva i da pronae, konkretne
krivce u vidu razliitih ekonomskih aktera. Ti su akteri locirani
bilo u privredi i finansijama bilo u monim dravnim institucijama
koje su zaduene i ovlaene da formuliu i sprovode mere javne
politike.UZRONICI SVETSKE KRIZEMnogi smatraju da je glavni uzronik
svih kriza od sedamdestih godina do danas, ukidanje zlatne podloge
za dolar koji se dogodio 1971. godine. Globalizacija je sama po
sebi stvorila jedan veliki ekonomski mehur koji bilo brzo ili
sporije mora ili odjednom da se rasprsne, ili da laganije bude sam
od sebe usisan.Sve zemlje izvoznice nafte su postale mone,
zahvaljujui ovom prirodnom resursu. Ke koji donosi nafta oduzima
dah.Druga velika grupa gledita za krizu trai, a veruje da uspeva i
da pronae, konkretne krivce u vidu razliitih ekonomskih aktera. Ti
su akteri locirani bilo u privredi i finansijama bilo u monim
dravnim institucijama koje su zaduene i ovlaene da formuliu i
sprovode mere javne politike.UZRONICI SVETSKE KRIZESve zemlje
izvoznice nafte su postale mone, zahvaljujui ovom prirodnom
resursu. Ke koji donosi nafta oduzima dah. U naem primeru, vlasnik
kue ima dug od 300.000 dolara i kuu koja vredi 100.000.UZRONICI
SVETSKE KRIZEKljuni uzroci koji su doveli do sadanje amerike i
svetske finansijske krize se prema tiglicu nalaze u odlukama i
procesima koji dotiraju iz prolosti, u razdoblju od 30 godina, u
kojem se u Beloj kui bila tri republikanska predsednika.Volcker je
radio upravo ono to guverner mora da radi: osigurao je smanjenje
inflacije od 11 na 4% i sprovodio monetarnu politiku koja je
omoguila privredni rast. Drugi uzrok tiglic nalazi u usvajanju
zakona 1999. godine. koji je vezan za ime senatora Phil Gramm-a,
kojim se ukida razlika izmeu komercijalnih i investicionih banaka.
Posle toga sve su banke u Americi postale investicione.UZRONICI
SVETSKE KRIZEetvrti uzrok predstavlja slom klasinog raunovodstvenog
i revizorskog sistema sredinom 2002. godine. Menaderi svih
finansijskih institucija su bili motivisani na friziranje zavrnih
rauna, jer je njihova zarada zavisila od knjigovodstvenog uspeha.
Petim uzrokom tiglic smatra neznanje i neodgovornost (krunisano.Z.
avgusta 2008. pripremljenim paketom sanacionih mera na samo tri
strane pisanog teksta) kojima je administracija predsednika Bua na
samom kraju svog mandata ameriki i svetski finansijski i realni
sektor gotovo dovela do stanja velike recesije i depresije.DOMINO
EFEKAT KRIZEKriza sa hipotekranog trita se ve poetkom 2008. godine
prenela na finansijsko trite. Svetske berze su ve tada osetile pad
vrednosti berzanskih indeksa. Iako je kriza poela kao finansijska
kriza, ona se prenela i na proizvodne sektore, to je izazvalo pad
gotovo svih ekonomskih indikatora. Prelivanje na realni sektor
nastaje kao posledica manjka kapitala i zaotravanja uslova
zaduivanja (poveanje kamata, skraivanje rokova otplate, rigoroznija
selekcija, itsl.).
To je dovelo i dovodi do: pada proizvodnje, smanjenja izvoza,
usporavanja privrednog rasta, poveanja nezaposlenosti. Kriza se iz
SAD-a iri, posebno na trita zemalja u razvoju i na manje razvijene
drave. Dok Amerika bude upijala svetske uteevine, nastavlja tiglic,
da bi reila svoje probleme, dok riskantne premije budu rasle, a
svetski dohodak, trgovina i cene robe budu bili u padu, zemlje u
razvoju e se suoavati sa tekim vremenima.ULOGA MEUNARODNIH
FINANSIJSKIH INSTITUCIJA U NASTANKU SAVREMENE SVETSKE FINANSKIJSKE
KRIZEMeunarodne institucije bi trebalo da ograniavaju mo razvijenih
i da omoguavaju saradnju meu dravama. One utiu na dravnu politiku
tako to stvaraju pravila i norme, utiu na preference, odluke i
strategije koje drave koriste da bi ostvarile svoje interese. MMF
je hvaljena, ali i kritikovana institucija uglavnom zbog injenice
da se deklarie za promotera liberalnih ideja i koja veruje u
efikasnost trita, dok se po nastanku krize zalae za masovnu
intervenciju na nivou drava kako bi spreila prenos krize na druge
krajeve sveta. U sutini Polakov model se sastoji iz etiri formule
kojima se definie tranja novca, sklonost uvozu, ponuda novca i
platni bilans zemlje. ULOGA MEUNARODNIH FINANSIJSKIH INSTITUCIJA U
NASTANKU SAVREMENE SVETSKE FINANSKIJSKE KRIZEZakljuak je da rast
kredita vodi padu rezervi to dovodi do makroekonomske nestabilnosti
(kurs e postati nestabilan, zbog ega je potrebno odrati odreen nivo
rezervi, a to se po ovom modelu moe postii jedino kontrolom
kreditne ekspanzije). Cilj politike MMF-aje ostvarenje odreenog
nivoa rezervi, a sredstvo je kontrola kreditne ekspanzije.MMF se
takoe kritikuje da previe panje pridaje inflaciji i da zaboravlja
na rast i realnu zaposlenost, stabilnost i proizvodnju. Kao
rezultat, to najee pogorava situaciju na privatnom tritu kapitala.
ZAKLJUAKEkonomski teoretiari koriste razliite pojmove za izraavanje
ekonomskih problema i poremeaja: usporavanje, zastoj (stagnacija),
stagflacija (zastoj privrednog rasta uz pojavu inflacije), recesija
i depresija. Najee, svakako, koriste generiki izraz kriza,
pokuavajui da mu odrede blie znaenje dodatkom razliitih prideva:
svetska, finansijska, dunika, strukturna, ciklina, razvojna itd. U
posebno tekim privrednim prilikama koriste i pojmove ekonomski
"haos" i "slom". Rasprave meu ekonomistima se vode o uzrocima krize
kao i o putevima za izlazak iz krize.Neoklasina ekonomija se
preispituje, pa se adekvatna reenja moraju traiti ili u okviru
postojee teorije, to je veoma komplikovan zadatak, ili bi trebalo
istraivanja usmeriti u nekom novom smeru, to je gotovo nesavladiv
zadatak.ZAKLJUAKKoji e od ovih pravaca biti dominantan ostaje
otvoreno pitanje, pri emu se ne iskljuuje ni mogunost dominacije
zajednikih ideja u vidu nove neoklasine sinteze. Zato, u ovom
trenutku, uloga ekonomista je veoma znaajna, a njihova odgovornost
ogromna.
Univerzitet SingidunumJun, 2015HVALA NA PANJI!
