USTAVNO PRAVOUSTAVNO PRAVOLiteratura za ispit – pismeni i usmeni ispit - Literatura za ispit – pismeni i usmeni ispit - kolokvijumkolokvijum

Predmet ustavnog pravaPredmet ustavnog pravaKlasifikacija UstavaKlasifikacija Ustava

Izvori Ustavnog pravaIzvori Ustavnog pravaPoreklo i pojam ustavaPoreklo i pojam ustava

Donošenje i promena ustavaDonošenje i promena ustavaSadržina ustavaSadržina ustava

Ustavnost i zakonitostUstavnost i zakonitost

Literatura za ispit – Literatura za ispit – kolokolokvijum, kvijum, pismeni i pismeni i usmeni ispit usmeni ispit

Obavezna literatura:Obavezna literatura: Prof.dr Aleksandar FIRA: USTAVNO PRAVO Prof.dr Aleksandar FIRA: USTAVNO PRAVO

REPUBLIKE SRBIJEREPUBLIKE SRBIJE Knjiga I (Opšta teorijska pitanja ustavnog prava i Knjiga I (Opšta teorijska pitanja ustavnog prava i

istorija srpske ustavnostiistorija srpske ustavnosti Knjiga II. (Ustav Republike Srbije 2006)Knjiga II. (Ustav Republike Srbije 2006) Ustav Republike Srbije, Službeni Glasnik RS Ustav Republike Srbije, Službeni Glasnik RS

98/2006 98/2006 Dopunska literaturaDopunska literatura Ustavno pravo– Ustavne institucije (Pravni Ustavno pravo– Ustavne institucije (Pravni

Fakultet – Novi Sad 2003)Fakultet – Novi Sad 2003) Odluke Ustavnog suda RSOdluke Ustavnog suda RS

ISPIT – USLOVI - BODOVANJEISPIT – USLOVI - BODOVANJE

Bolonjski sistem studiranja – šta to znači – Bolonjski sistem studiranja – šta to znači – u čemu je taj sistem prepoznatljiv?u čemu je taj sistem prepoznatljiv?

Aktivnosti na nastavi i vežbama 10/10 – Aktivnosti na nastavi i vežbama 10/10 – seminarski rad 15seminarski rad 15

Kolokvijum 20/20Kolokvijum 20/20 Usmeni ispit 40Usmeni ispit 40 Maksimalni broj bodova 100Maksimalni broj bodova 100 Ocena:Ocena: do 50 bodova 5, od 51-100 6-10do 50 bodova 5, od 51-100 6-10

PREDMET USTAVNOG PRAVAPREDMET USTAVNOG PRAVA

ŠTA REGULIŠE USTAVNO PRAVO?ŠTA REGULIŠE USTAVNO PRAVO? ŠTA IZUČAVA USTAVNO PRAVO?ŠTA IZUČAVA USTAVNO PRAVO?- Društvene pojaveDruštvene pojave- Odnos pojedinca i države (Javno pravo) – pravno regulisane Odnos pojedinca i države (Javno pravo) – pravno regulisane

društvene pojavedruštvene pojave- Formalni, pravno dogmatsko definisanje predmeta Formalni, pravno dogmatsko definisanje predmeta

Ustavnog prava Ustavnog prava - Materijalno definisanje predmeta Ustavnog pravaMaterijalno definisanje predmeta Ustavnog prava

Ustavno pravo kao nauka proučava Ustavni poredak jednog Ustavno pravo kao nauka proučava Ustavni poredak jednog društva – kako norme tako i društvenu praksu iz koje norme društva – kako norme tako i društvenu praksu iz koje norme potiču i u okviru kojih se realizuju. potiču i u okviru kojih se realizuju.

- uređivanje osnovnih političkih odnosa u državi, političko - uređivanje osnovnih političkih odnosa u državi, političko uređenje, ljudska prava, organizacija državne vlasti, oblik uređenje, ljudska prava, organizacija državne vlasti, oblik vladavinevladavine

POJAM USTAVAPOJAM USTAVA

FORMALNIFORMALNI - Najviši pravni akt o državnom - Najviši pravni akt o državnom

uređenjuuređenju

MATERIJALNI MATERIJALNI - - TTemeljni principi na kojima počiva emeljni principi na kojima počiva

jedno društvojedno društvo

KLASIFIKACIJA USTAVAKLASIFIKACIJA USTAVA A) Prema formi: A) Prema formi: - Pisani - Pisani - nepisani- nepisani B) Prema broju ustavnih akata:B) Prema broju ustavnih akata: - kodifikovani - kodifikovani - nekodifikovani - nekodifikovani C) Prema načinu donošenja: C) Prema načinu donošenja: - Oktroisani- Oktroisani - Ustavi paktovi- Ustavi paktovi - Narodni ustavi- Narodni ustavi D) Prema načinu donošenja i menjanja:D) Prema načinu donošenja i menjanja: - kruti- kruti - meki- meki E) Ostale klasifikacije, u zavisnosti od oblika državnog uređenja E) Ostale klasifikacije, u zavisnosti od oblika državnog uređenja

itd. Ustav federalnih i unitarnih državaitd. Ustav federalnih i unitarnih država

IZVORI USTAVNOG PRAVAIZVORI USTAVNOG PRAVA

OsnovniOsnovni

1. Ustav1. Ustav 2. Ustavni i 2. Ustavni i

organski zakoniorganski zakoni

Dopunski izvoriDopunski izvori 1. 1. ZakonZakon 2. Uredbe sa 2. Uredbe sa

zakonskom zakonskom snagomsnagom

3. Poslovnik3. Poslovnik ParlamentaParlamenta

4. Statuti AP4. Statuti AP 5. Sudske odluke5. Sudske odluke 6. Ustavni običaji6. Ustavni običaji

POREKLO USTAVAPOREKLO USTAVA POREKLO USTAVAPOREKLO USTAVA

A) U širem smislu se vezuje za nastanak državeA) U širem smislu se vezuje za nastanak države B) U užem smislu je vezan za prvi pisani ustavB) U užem smislu je vezan za prvi pisani ustav - Magna Carta Libertatum (1215)- Magna Carta Libertatum (1215) - Petition of Rights (1628)- Petition of Rights (1628) - Instrument vladanja (1649) Kromvel- Instrument vladanja (1649) Kromvel - Habeas Corpus Act (1679)- Habeas Corpus Act (1679) - Bill of Rights (1689) – zabrane kralju - Bill of Rights (1689) – zabrane kralju - Act of S- Act of Seettlement (1701) – položaj sudijattlement (1701) – položaj sudija - Ustav SAD (178- Ustav SAD (17877) – elementi i neka rešenja XXVII am) – elementi i neka rešenja XXVII am - Francuski Montanjarski Ustav (1793) Belgija (1831)- Francuski Montanjarski Ustav (1793) Belgija (1831) Razvoj Ustavnosti u svetu u tri faze od XVIII-1914, 1918-Razvoj Ustavnosti u svetu u tri faze od XVIII-1914, 1918-

1939, 1945-1939, 1945-

RARAZVOJ USTAVNOSTI SRBIJE do ZVOJ USTAVNOSTI SRBIJE do I. Svetskog rata I. Svetskog rata

Dušanov zakonik (1349-1354)Dušanov zakonik (1349-1354) Sretenjski Ustav (1835), Miloš Obrenović – privatna svojina, Sretenjski Ustav (1835), Miloš Obrenović – privatna svojina,

llična prava, Državni savet vrhovna zakonodavna i sudska llična prava, Državni savet vrhovna zakonodavna i sudska vlast.vlast.

Turski Ustav (1838), Državni savet ograničava Kneza, Turski Ustav (1838), Državni savet ograničava Kneza, sudovisudovi

Namesnički Ustav (1869), Kragujevac, 133 člana, Ustavna Namesnički Ustav (1869), Kragujevac, 133 člana, Ustavna Monarhija, dinastija veće slobode (štampa), Narodna Monarhija, dinastija veće slobode (štampa), Narodna Skupština prvi put ima zakonodavnu vlast, nezavisnost Skupština prvi put ima zakonodavnu vlast, nezavisnost sudske vlastisudske vlasti

Radikalski Ustav (1888), veće slobode, nema Radikalski Ustav (1888), veće slobode, nema suspenzijeodgovornost ministara, zakonodavna inicijativasuspenzijeodgovornost ministara, zakonodavna inicijativa

Aprilski Ustav (1901) A. Obrenović, Oktroisan, dvodomnaAprilski Ustav (1901) A. Obrenović, Oktroisan, dvodomna 1903 vraća se Radikalski ustav1903 vraća se Radikalski ustav

USTAVNOST IZMEĐU DVA RATAUSTAVNOST IZMEĐU DVA RATA

PROVIZORIJUMPROVIZORIJUM 1921 Vidovdanski ustav KSHS, 1921 Vidovdanski ustav KSHS,

Unitarna, centralistička država, Unitarna, centralistička država, Oblasti. Troimeni narod. Jezik SHSOblasti. Troimeni narod. Jezik SHS

1929 Diktatura, Banovine. Kraljevina 1929 Diktatura, Banovine. Kraljevina JugoslavijaJugoslavija

1931 Oktroisani Ustav, 1939 1931 Oktroisani Ustav, 1939 Banovina HrvatskaBanovina Hrvatska

USTAVNOST IZMEĐU 1945-1990USTAVNOST IZMEĐU 1945-1990

U NOB-u je Vaspostavljena državnost U NOB-u je Vaspostavljena državnost federalne Srbije a 1945 u nju se uključuju federalne Srbije a 1945 u nju se uključuju Vojvodina i Kosovo kao autonomne Vojvodina i Kosovo kao autonomne pokrajine.pokrajine.

Ustav NR Srbije 1947, sličnost sa ustavom Ustav NR Srbije 1947, sličnost sa ustavom FNRJ – Skupštinski sistem. Prezidijum, FNRJ – Skupštinski sistem. Prezidijum, Vlada.Vlada.

Statut APV 1948, Vrhovni sudUStatut APV 1948, Vrhovni sudU Ustavni Zakon NRS 1953Ustavni Zakon NRS 1953 Ustav 1963 SRS, Društveno političke Ustav 1963 SRS, Društveno političke

zajednice, teritorijalne zajednice sa zajednice, teritorijalne zajednice sa samoupravljanjemsamoupravljanjem

USTAV IZ 1974USTAV IZ 1974 Konfederalni elementi u Ustavu SFRJKonfederalni elementi u Ustavu SFRJ 1. ostvarivanje suverenih prava u republikama i ap1. ostvarivanje suverenih prava u republikama i ap 2. načelo sporazumevanja između republika i ap na nivou 2. načelo sporazumevanja između republika i ap na nivou

federacijefederacije Srbija je i sama federalizovanaSrbija je i sama federalizovana Autonomne pokrajine sastavni delovi i Srbije i federalne Autonomne pokrajine sastavni delovi i Srbije i federalne

državedržave Položaj autonomnih pokrajinaPoložaj autonomnih pokrajina Organi: Organi: SkupSkupština: Veće udruženog rada, veće opština i ština: Veće udruženog rada, veće opština i

društveno-političko većedruštveno-političko veće Predsedništvo SRS (15 člnaova)Predsedništvo SRS (15 člnaova) Izvršno veće Skupštine SRSIzvršno veće Skupštine SRS Savet Republike (savetodavno telo)Savet Republike (savetodavno telo)

USTAV IUSTAV IZZ 1990 1990

Način i vreme /28.septembar/ donošenja Način i vreme /28.septembar/ donošenja (odnos sa Ustavom SFRJ)(odnos sa Ustavom SFRJ)Najznačajnije promene:Najznačajnije promene:a)a) Društveno ekonomsko uređenje – politički Društveno ekonomsko uređenje – politički

pluralizam – tržišna privreda – ravnopravnost pluralizam – tržišna privreda – ravnopravnost svojinskih oblikasvojinskih oblika

b)b) Građanska država, umesto država naroda i Građanska država, umesto država naroda i radnikaradnika

c)c) Podela vlasti – polupredstedniči sistemPodela vlasti – polupredstedniči sistemd)d) Depolitizacija ustavnog tekstaDepolitizacija ustavnog tekstae)e) Položaj autonomnih pokrajina i opština uPoložaj autonomnih pokrajina i opština u

USTAV IZ 1990USTAV IZ 1990

Glavni nedostatci:Glavni nedostatci: A) Politički zavisan položaj Ustavnog A) Politički zavisan položaj Ustavnog

suda i sudsvasuda i sudsva B) Etatizacija i centralizacijaB) Etatizacija i centralizacija C) Izuzetna krutost ustavaC) Izuzetna krutost ustava D) Ljudska prava zakonski regulisanaD) Ljudska prava zakonski regulisana

USTAV IZ 1990USTAV IZ 1990 Struktura (136 članova):Struktura (136 članova): I. Glava: Osnovne odredbeI. Glava: Osnovne odredbe II.Glava: Slobode, prava i dužnostiII.Glava: Slobode, prava i dužnosti III. Glava: Ekonomsko i socijalno uređenjeIII. Glava: Ekonomsko i socijalno uređenje IV. Glava: Prava i dužnosti Republike SrbijeIV. Glava: Prava i dužnosti Republike Srbije V. Republički organi, Narodna skupština, V. Republički organi, Narodna skupština,

Predsednik Republike, Vlada, Uprava, Sudovi, Predsednik Republike, Vlada, Uprava, Sudovi, Ustavni sudUstavni sud

VI. Teritorijalna organizacijađVI. Teritorijalna organizacijađ VII. Jemstva ustavnostiVII. Jemstva ustavnosti VIII. Odnos prema Ustavu SFRJVIII. Odnos prema Ustavu SFRJ IX. Završne odredbeIX. Završne odredbe

DONOŠENJE I PROMENA DONOŠENJE I PROMENA USTAVAUSTAVA

I. DONOŠENJE USTAVAI. DONOŠENJE USTAVA A) Prvi ustav (novoformirane države ili države koje ranije nisu A) Prvi ustav (novoformirane države ili države koje ranije nisu

imale pisani ustav – nema pravila za donošenje)imale pisani ustav – nema pravila za donošenje) B) Donošenje novog ustava (vezan za bitnije društvene promene – B) Donošenje novog ustava (vezan za bitnije društvene promene –

sa ili bez uvažavanja postojećih pravila za donošenje ustava)sa ili bez uvažavanja postojećih pravila za donošenje ustava) II. PROMENA USTAVAII. PROMENA USTAVA A) Faktička promena (tekst se ne menja)A) Faktička promena (tekst se ne menja) - Ustavnim običajem, zakonom, odlukom suda- Ustavnim običajem, zakonom, odlukom suda B) Formalna revizija ustava (dopuna ili izmena pravila u ustavu po B) Formalna revizija ustava (dopuna ili izmena pravila u ustavu po

pravilima koji su sadržani u samom ustavu)pravilima koji su sadržani u samom ustavu) - inicijativa- inicijativa - postupak odlučivanja (kvalifikovana većina)- postupak odlučivanja (kvalifikovana većina) - uloga federalnih jedinica- uloga federalnih jedinica - referendum- referendum - ustavotvorna skupština- ustavotvorna skupština

SASTAVNI DELOVI - SADRŽINA SASTAVNI DELOVI - SADRŽINA USTAVAUSTAVA

1. Preambula1. Preambula 2. Osnovne odredbe - principi2. Osnovne odredbe - principi 3. Slobode i prava čoveka3. Slobode i prava čoveka 4. Organizacija državne vlasti4. Organizacija državne vlasti Parlament, Vlada, Predsednik, Parlament, Vlada, Predsednik,

sudovi, teritorijalna organizacija itd.sudovi, teritorijalna organizacija itd. 5. Društveno i ekonomsko uređenje5. Društveno i ekonomsko uređenje 6. Odredbe o promeni ustava6. Odredbe o promeni ustava

Pravna država, vladavina pravaPravna država, vladavina prava

- Ljudska prava i slobode- Ljudska prava i slobode - podela vlasti- podela vlasti - demokratija i politički pluralizam- demokratija i politički pluralizam - legalizam- legalizam - nezavisno sudstvo- nezavisno sudstvo - pravda i pravičnost- pravda i pravičnost - civilno društvo- civilno društvo - zaštita privatne svojine- zaštita privatne svojine

VLADAVINA PRAVAVLADAVINA PRAVAUSTAVNOST I ZAKONITOSTUSTAVNOST I ZAKONITOST

Osnovni princip ustavnog prava – Vladavina pravaOsnovni princip ustavnog prava – Vladavina prava

- Ustav je najjači zakonUstav je najjači zakon- Svi zakoni i podzakonski akti moraju biti u skladu sa ustavomSvi zakoni i podzakonski akti moraju biti u skladu sa ustavom- Svi podzakonski akti – propisi moraju biti u skladu sa zakonimaSvi podzakonski akti – propisi moraju biti u skladu sa zakonima

Zabrana retroaktivnog dejstva zakona i drugih propisa – posebno u Zabrana retroaktivnog dejstva zakona i drugih propisa – posebno u krivičnom pravukrivičnom pravu

Ograničenje prava i nametanje obaveza isključivo u postupku gde je Ograničenje prava i nametanje obaveza isključivo u postupku gde je bilo mogućnosti odbranebilo mogućnosti odbrane

Pravo na žalbuPravo na žalbu Zakoni i drugi propisi stupaju na snagu 8 dana nakon proglašenja i Zakoni i drugi propisi stupaju na snagu 8 dana nakon proglašenja i

objavljivanja u službenom glasiluobjavljivanja u službenom glasiluNezavisnost sudovaNezavisnost sudova

PRINCIP PRINCIP PODELPODELEE VLAST VLASTII

Monteskije: Vlast treba podeliti naMonteskije: Vlast treba podeliti na 1. Zakonodavnu1. Zakonodavnu 2. Izvršnu 2. Izvršnu 3. Sudsku vlast u cilju da se vlast ne 3. Sudsku vlast u cilju da se vlast ne

koncentriše suviše, jer je to opasnost koncentriše suviše, jer je to opasnost od tiranije i za građaneod tiranije i za građane

Sistem kočnica i ravnotežaSistem kočnica i ravnoteža

Federalna DržavaFederalna Država

1. Unitarna država1. Unitarna država 2. Federalna država2. Federalna država 3. Konfederalna država3. Konfederalna država

Na osnovu toga da li je suverenitet Na osnovu toga da li je suverenitet jedinstven ili podeljen, odnosno po jedinstven ili podeljen, odnosno po tome kako se odlučuje na centralnom tome kako se odlučuje na centralnom nivou vlasti.nivou vlasti.

Pojam Pojam i nastanak ljudskih pravai nastanak ljudskih prava Teorija prirodnog prava – država ne daruje nego Teorija prirodnog prava – država ne daruje nego

samo štiti prava (Džon Lok, Tomas Hobs, Žan Žak samo štiti prava (Džon Lok, Tomas Hobs, Žan Žak Ruso)Ruso) – razvoj države od principa da je čoveku – razvoj države od principa da je čoveku zabranjeno sve što nije dozvoljeno do principa da zabranjeno sve što nije dozvoljeno do principa da je sve što nije zabranjeno dozvoljenoje sve što nije zabranjeno dozvoljeno

PriPrirodno pravo je izvor ljudskih prava, ograničava rodno pravo je izvor ljudskih prava, ograničava vlast i osnov je prava koju stvara država.vlast i osnov je prava koju stvara država.

Deklaracije o ljudskim pravima XVIII vek Deklaracije o ljudskim pravima XVIII vek (Deklaracija o nezavisnosti 1776, Deklaracija (Deklaracija o nezavisnosti 1776, Deklaracija prava čoveka i građanina 1789)prava čoveka i građanina 1789)

GraGrađanstvo kao nosilac procesa individualizacije i đanstvo kao nosilac procesa individualizacije i emancipacije pojedincaemancipacije pojedinca

Odnos države i ljudskih pravaOdnos države i ljudskih prava

Dvostrani odnos moderne države i Dvostrani odnos moderne države i ljudskih prava - ograničava i ljudskih prava - ograničava i obezbeđujeobezbeđuje

Ljudska prava ograničavaju državuLjudska prava ograničavaju državu Načelo narodnog suvereniteta: Sva Načelo narodnog suvereniteta: Sva

vlast u državi pripada i potiče od vlast u državi pripada i potiče od građana.građana.

LJUDSKA PRAVA I SLOBODELJUDSKA PRAVA I SLOBODE

PojamPojam,, značaj i porekloznačaj i poreklo KlasifikacijaKlasifikacija Ljudska prava u Ustavu RSLjudska prava u Ustavu RS

Klasifikacija ljudskih pravaKlasifikacija ljudskih prava

A) Prema Generacijama A) Prema Generacijama ljudskih pravaljudskih prava

1.1. Građanska prava i Građanska prava i slobodeslobode

2.2. Socijalno-ekonomska Socijalno-ekonomska pravaprava

3.3. Prava solidarnostiPrava solidarnosti4.4. Prava na zdravu životnuPrava na zdravu životnu sredinusredinu

B) Podela na prava i slobodeB) Podela na prava i slobode

C) Podela na prava i slobode C) Podela na prava i slobode čoveka i građaninačoveka i građanina

D) Prema subjektu zaštiteD) Prema subjektu zaštite

1.1. Individualna Individualna 2.2. Kolektivna Kolektivna

E) Prema položaju nosioca E) Prema položaju nosioca pravaprava

1.1. Negativnog statusaNegativnog statusa2.2. Pozitivnog statusaPozitivnog statusa

F) Prema prirodi odnosa koje F) Prema prirodi odnosa koje se uređuju se uređuju

1.1. LičnaLična2.2. PolitičkaPolitička3.3. soc.ekonomskasoc.ekonomska

USTAV REPUBLIKE SRBIJEUSTAV REPUBLIKE SRBIJE Proces donošenje ustava iz 2006Proces donošenje ustava iz 2006

- Novi Ustav i oktobarske promene- Novi Ustav i oktobarske promene - nepostojanje političkog konsenzusa - nepostojanje političkog konsenzusa - Razne radne verzije Ustava i nacrt Vlade i - Razne radne verzije Ustava i nacrt Vlade i

Predsednika Republike Predsednika Republike - nepostojanje javne rasprave- nepostojanje javne rasprave - Ustav usvojen u Narodnoj Skupštini u septembru - Ustav usvojen u Narodnoj Skupštini u septembru

20062006 - Referendum u novembru- Referendum u novembru - -

PREAMBULA - OSNOVNA PREAMBULA - OSNOVNA NAČELANAČELA

Preambula – pravna Preambula – pravna prirodapriroda

Osnovna načela Osnovna načela Član 1 – 17Član 1 – 17 1. definicija RS1. definicija RS 2. vladavina prava2. vladavina prava 3. podela vlasti3. podela vlasti 4. političke stranke4. političke stranke 5. manjinska prava5. manjinska prava 6. zaštita prava Srba6. zaštita prava Srba 7. Sekularna država7. Sekularna država 8. Simboli8. Simboli

Osnovna načelaOsnovna načela

9. Službeni jezik9. Službeni jezik 10. Teritorija10. Teritorija 11. Spoljna politika11. Spoljna politika 12. Lokalna 12. Lokalna

samouprava i samouprava i teritorijalna autonomijteritorijalna autonomij

13. Zaštita Srba van 13. Zaštita Srba van granicagranica

LJUDSKA PRAVALJUDSKA PRAVA

1. Osnovna načela: član 18-221. Osnovna načela: član 18-22

18. Neposredna primena i tumačenje 18. Neposredna primena i tumačenje ljudskih pravaljudskih prava

19. Svrha jemstva ljudskih prava19. Svrha jemstva ljudskih prava 20. Ograničenje ljudskih prava20. Ograničenje ljudskih prava 21. Zabrana diskriminacije21. Zabrana diskriminacije 22. Sudska i međunarodna zaštita ljudskih 22. Sudska i međunarodna zaštita ljudskih

pravaprava

Ljudska prava i slobodeLjudska prava i slobode

2. Ljudska prava i slobode : 2. Ljudska prava i slobode : član 23-74član 23-74 - zaštita dostojanstva čoveka- zaštita dostojanstva čoveka - lišavanje slobode i prava u - lišavanje slobode i prava u

krivičnom postupkukrivičnom postupku - politička prava- politička prava - socijalna prava i prava solidarnosti- socijalna prava i prava solidarnosti

Prava vezana za krivični postupak i Prava vezana za krivični postupak i lišavanje slobodelišavanje slobode

Lišavanje slobode samo na osnovu zakona Lišavanje slobode samo na osnovu zakona i obaveza obaveštavanja, zaštita suda, i obaveza obaveštavanja, zaštita suda, humano postupanjehumano postupanje

Pritvor, 48 časova odmah izvesti pred sud. Pritvor, 48 časova odmah izvesti pred sud. Najkraći ako je potreban. Produženje Najkraći ako je potreban. Produženje pritvora, 3 plus 3 meseci do optužnice.pritvora, 3 plus 3 meseci do optužnice.

Suđenje: pravično i javno suđenje, pravo Suđenje: pravično i javno suđenje, pravo na odbranu i branioca, prezumpcija na odbranu i branioca, prezumpcija nevinosti, Nullum crimen, nevinosti, Nullum crimen,

Politička pravaPolitička prava

Biračko pravo (neposredno, opšte, Biračko pravo (neposredno, opšte, jednako, tajno i lično glasanje)jednako, tajno i lično glasanje)

Pravo učešće u upravljanju javnim Pravo učešće u upravljanju javnim poslovimaposlovima

Pravo političkog organizovanjaPravo političkog organizovanja Sloboda okupljanja Sloboda okupljanja Pravo na obaveštavanjePravo na obaveštavanje Sloboda izražavanja mišljenja i medijaSloboda izražavanja mišljenja i medija Pravo na peticijuPravo na peticiju

Prava nacionalnih manjinaPrava nacionalnih manjina

Član 75 – 81Član 75 – 81 Pojam nacionalnih manjina. Cilj zaštite Pojam nacionalnih manjina. Cilj zaštite

nacionalnih manjina?nacionalnih manjina? - Kolektivna prava i samouprava- Kolektivna prava i samouprava - Prava vezana za očuvanje posebnosti- Prava vezana za očuvanje posebnosti - Saradnja sa sunarodnicima- Saradnja sa sunarodnicima - Zabrana asimilacije i promene - Zabrana asimilacije i promene

nacionalnog sastava nacionalnog sastava - razvijanje tolerancije i poverenja- razvijanje tolerancije i poverenja

Odstupanje od ljudskih pravaOdstupanje od ljudskih prava

Poseban oblik ograničavanja ljudskih Poseban oblik ograničavanja ljudskih prava vezan za vanredno i ratno prava vezan za vanredno i ratno stanjestanje