Prezentacija QM52

Sadržaj

• Noviji makroekonomski trendovi

• Ekonomska politika i reforme

• Osvrt 1: “Kretanje sive ekonomije u Srbiji: 2012-2017“,Milojko Arsić, Saša Ranđelović i Nikola Altiparmakov

• Osvrt 2: “Analiza finansijskih performansi privredeSrbije”, Milutin Živanović

2

Glavni makroekonomski trendovi• Makroekonomska stabilnost se  održava, ali se pojavljuju nagativni trendovi, ...,  

rast privrede je visok, rastu zaposlenost i zarade, ..., slab napredak u rešavanju strukturnih problema i unapređenju privrednog ambijenta 

• Većina pokazatelja makroekonomske stabilnosti je dobra: fiskalni suficit, niska inflacija, niske kamatne stope, ..

– ali raste neravnoteža u spoljnoekonomskim odnosima sa svetom, dinar je preterano jak,...,  rastu cene nerazmenjivih dobara

– domaća tražnja raste brže od BDP

• Privreda Srbije u Q1 ostvarila najveći rast od početka krize, rast je veći od proseka zemalja CIE

– zaposlenost i realne zarade rastu u skladu sa privrednom aktivnošću – ipak još uvek nisu postavljeni dobri temelji za dugoročno održiv brz rast privrede, ...

• Reforme stagniraju: izostao je znatniji napredak u privatizaciji i restrukturiranju preduzeća, nema poboljšanja u privrednom ambijentu 

3

Privredna aktivnost – kratkoročni trendovi• U Q1 privreda Srbije je ostvarila visok 

rast od 4,6%– najviši rast od početka krize – viši od proseka zemalja CIE

• Rast u Q1 je u skladu sa ranijom prognozom QM

• U celoj 2018. godini očekujemo rast od oko 4%

– što je na nivou poseka zemalja CIE prema prognozi EC

– u narednim kvartalima očekujemo usporavanje međugodišnjeg rasta

• Rast Srbije od 4% sadrži i oporavak od loše poljoprivredne sezone i građevinske sezone, problema u EPS i dr. 

– trend rasta iznosi oko 3%, većina delatnosti će u ovoj godini ostvariti rast od oko 3%  

4

0.0

1.0

2.0

3.0

4.0

5.0

6.0

Rast BDP 2018Q1 u %

00.51

1.52

2.53

3.54

4.55

Prognoza rasta BDP u 2018 u %

Privredna aktivnost – kratkoročni trendovi• Najbrži rast u Q1 ostvarili su 

građevinarstvo (26,4%), proizvodnja struje (10%) i poljoprivreda (6%)

• Industrija raste 6% čemu ja značajno doprinosi rast proizvodnje struje

– prerađivačka industrija iz meseca u mesec usporava rast ‐ u martu i aprilu praktično stagnira

• Na strani tražnje najbrže rastu investicije (14,9%), što je načelno dobro –

– loše je što dominiraju investicije u nerazmenjiva dobra (građevinarstvo, finansijski sektor, trgovina) dok su investicije u industriju niske 

• Privatna i državna potrošnja su Q1 rasle sporije od BDP – što je dobro

• Nizak nivo investicija  predstavlja neposredno ograničenje za ubrzanje rasta, ... fundamentalne slabosti su u privrednom ambijentu (slabe institucije, neefikasna država, visoka korupcija)

5

65.0

70.0

75.0

80.0

85.0

90.0

95.0

100.0

105.0

110.0

Recesija

Desezonirani rast BDP-a, (2008=100)

7074788286909498

102106110

dese

zoni

rani

inde

ksiØ

2008

=100

3 per. Mov. Avg. (Industrija ukupno)3 per. Mov. Avg. (Prerađivačka industrija)

Industrijska proizvodnje (desezonirana)

Održivost rasta privrede Srbije• Rast privrede pokazuje određene slabosti koje 

mogu da dovedu u pitanje njegovu održivost– domaća tražnja u prošloj i ovoj godini raste brže 

od BDP– i pre toga tražnja je bila visoka u odnosu na BDP

– znatno veća nego u zemljama CIE• Uzrok visoke tražnje je niska domaća štednja u 

odnosu na investicije, ali i visoka potrošnja  – potrošnja po stanovniku 46%, a BDP 37% od 

proseka EU• Posledica visoke tražnje je rast deficita 

spoljnotrgovinskog i tekućeg platnog bilansa – deficit u tekućem bilansu pogoršava 

međunarodnu investicionu poziciju zemlje, koja je već sada nepovoljna, čime se potkopava budući rast

• Sličnosti sa pretkriznim modelom rasta:– snažan rast domaće tražnje i spoljnih deficita, 

jačanje realne vrednosti dinara,  visok priliv SDI dominantno u sektor nerazmenjivih dobara, rast cena nekretnina

• Za sada postoje i važne razlike: – sada se ostvaruje se fiskalni suficit, rast plata i 

penzija je pod kontrolom , ..., najavljuje se visok rast plata i penzija, smanjenje poreza

6

0.01.02.03.04.05.06.07.08.0

Bugarska

Češka

Estonija

Hrvatska

Letonija

Litvan

ijaMađ

arska

Poljska

Rumun

ijaSlov

enija

Slov

ačka

Prosek

Srbija

Rast BDP i domaće tražnje  u 2018Q1

BDP

Domaća tražnja

70.075.080.085.090.095.0

100.0105.0110.0115.0

Domaća tražnja kao % BDP u 2017

Zaposlenost i zarade• Stanje na tržištu rada se umerno 

poboljšava, u skladu sa ostalim makroekonomskim trendovima– ukupna zaposlenost je povećana za 

1,1% međugodišnje (ARS),– registrovana zaposlenost je 

povećana za 3,3%  (CROSO)

• Ipak, stopa nezaposlenosti je povećana za 0,2pp, tako da iznosi 14,8%

• Prosečne zarade rastu nominalnoza 5,5%, realno za 3,8%, a u evrima za 10,4%, međugodišnje– rast zarada u dinarima prati rast 

privrede, ali zarade u evrima rastu znatno brže – slabi konkurentnsot privrede Srbije

7

707580859095

100105110115120

2008

m01

2008

m07

2009

m01

2009

m07

2010

m01

2010

m07

2011

m01

2011

m07

2012

m01

2012

m07

2013

m01

2013

m07

2014

m01

2014

m07

2015

m01

2015

m07

2016

m01

2016

m07

2017

m01

2017

m07

2018

m01

Realne zarade Realne zarade (trend‐ciklus)

Kretanje realnih zarada

415

675

200

300

400

500

600

700

2008

 Q1

2008

 Q3

2009

 Q1

2009

 Q3

2010

 Q1

2010

 Q3

2011

 Q1

2011

 Q3

2012

 Q1

2012

 Q3

2013

 Q1

2013

 Q3

2014

 Q1

2014

 Q3

2015

 Q1

2015

 Q3

2016

 Q1

2016

 Q3

2017

 Q1

2017

 Q3

2018

 Q1

Neto zarade (EUR) Troskovi rada (EUR)

Neto zarade i troškovi rada u evrima

Zaposlenost i zarade• U Q1 prosečne zarade u za 20,6% 

veće u javnom nego u privatnom sektoru– prošle godine razlika je bila 18,3%– rast zarada u javnom sektoru vrši 

pritisak na privatni

• U odnosu na Q1 2016 zaposlenost u javnom sektoru je opala za 3% godišnje, dok je u privatnom povećana za 11,3% (CROS0) 

• U odnosu na isti kvartal prethodne godine produktivnost rada je povećana za 1,6%, dok su jedinični troškovi rada u dinarima  povećani za 1,7%, a u evrima za 8,5%

8

0

10000

20000

30000

40000

50000

60000

2017 2018Q1

Prosečne zarade i javnom i privatnom sektoru, u dinarima

Javni sektor Privatni sekotr

Spoljnoekonomski odnosi• U Q1 nastavlja se pogoršanje u 

spoljnoekonomskim odnosima– deficit tekućeg bilansa iznosi 7% BDP– spoljnotrgovinski deficit iznosi 9,8% BDP

• U Q1 usporava se rast izvoza (8,5%), dok se rast uvoza ubrzava (12,5%), u aprilu se rezultati pogoršavaju

• Snažno raste uvoz svih vrsta dobara, ali kapitalnih proizvoda najsporije

• Pogoršanje spoljnih bilansa traje od kraja 2016. godine 

– pogoršanje je rezultat jačanje dinara, rasta jediničnih troškova rada, rasta domaće tražnje

– pogoršanje je ostvareno uz fiskalni suficit (!)

9

-30.0-25.0-20.0-15.0-10.0-5.00.0

Tekući i spoljnotrgovinski deficit, % BDP

Tekući deficit Spoljnotrgovinski deficit

‐4000

‐2000

0

2000

4000

6000

2007

.01

2007

.03

2008

.01

2008

.03

2009

.01

2009

.03

2010

.01

2010

.03

2011

.01

2011

.03

2012

.01

2012

.03

2013

.01

2013

.03

2014

.01

2014

.03

2015

.01

2015

.03

2016

.01

2016

.03

2017

.01

2017

.03

Robni izvoz, uvoz i deficit, milioni evra

Izvoz Uvoz Robni deficit

Spoljnoekonomski odnosi• Srbija je 2017. godine imala znatno 

nepovoljniji spoljnotrgovinski i tekući bilans od drugih zemlja CIE– zemlje CIE su u proseku imale suficit u 

oba bilansa, dok je Srbija imala visok deficit

– rast BDP zemalja CIE je bio znatno veći nego Srbije – što demantuje tezu da je pogoršanje spoljnih deficita posledica rasta privrede

• uzorci pogoršanja su rast domaće tražnje i niska domaća štednja 

• Odnosi razmene su u Q1 pogoršani, ali su i dalje nešto povoljniji od višegodišnjeg proseka– moguće je da će se odnosi razmene u 

preostalom delu godine pogoršati zbog visoke cene energenata

– vrlo povoljni odnosi razmene 2015‐2016, privremeno su poboljašali spoljne bilanse Srbije

10

70,0

75,0

80,0

85,0

90,0

95,0

100,0

105,0

110,0

115,0

120,0

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1

2014 2015 2016 2017 2018

Indeks odnosa razmene

Jedinična vrednost izvoza

Jedinična vrednost uvoza

‐10.0

‐5.0

0.0

5.0

10.0

15.0

Trgovinski i platni bilans 2017, % BDP

Trgovinski Platni

Međugodišnji indeksi odnosa razmene, 2014-2016

Spoljnoekonomski odnosi• U Q1 se nastavlja visok priliv stranih 

direktnih (569 miliona evra, 5,7% BDP)  i portfolio investicija (328 miliona evra 3,5% BDP)

• Zbirno SDI i portolio investicije iznose 9,2% BDP i veće su od deficita tekućeg bilansa 7% BDP

• Po prilivu SDI u nekoliko prethodnih godina Srbija prednjači i odnosu na zemlje CIE

• Struktura investicija u prošloj godini je nepovoljna

– dve  trećina su usmerene u nerazmenjive sektore (građevinarstvo, nekretnine, trgovina,  finansijski sektor)

– jedna trećina u razmenjive sektore (indistrija, poljoprivreda, neke usluge)

• Uticaj SDI na izvoz u budućnosti neće biti snažan 

11

-6,5

-5,5

-4,5

-3,5

-2,5

-1,5

-0,5

0,5

1,5Bugarska Češka R. Hrvatska Mađarska Rumunija Slovenija BJR

MakedonijaSrbija

2013 2014 2015 2016 2017

Neto priliv SDI u Srbiji i odabranim zemljama

Struktura SDI po delatnostima u 2017.25.1

20.4

14.412.2

8.65.3

2.8 2.6 2.5 1.8 1.5 2.9

0

5

10

15

20

25

30

Ind Građ Nekr Rud Inov Uslugerazne

u %

Spoljnoekonomski odnosi• Međunarodna investiciona pozicija predstavlja 

razliku između– deviznih rezervi, kredita datih inostarnstvu i kapitala 

uloženog u inostanstvo i– kredita uzetih iz inostranstva i stranog kapitala 

uloženog u zemlju

• Ona je važan pokazatelj makrokonomskih rizika u budućnosti

– velike neto obaveze prema inostarnstvu generišu veliki odliv kapitala u budućosti 

– zemlja je zavisna od priliva stranog kapitala

• Međunarodna investiciona pozicija Srbije je nepovoljna i pogoršava se

– neto obaveze iznose 35,8 mlrd evra, odnosno  97,1% BDP

• Srbija ima znatno nepovoljniju neto investcionupoziciju nego druge zemlje CIE

– Usled toga odliv sredstava po osnovu dividendi iznosi oko 0,9, a po osnovu kamata preko 0,8 mlrd evra

• Kriza u Srbiju ili u svetu može naglo da izazove veliki odliv kapitala iz Srbije  

• Neposredni uzrok nepovoljne međunarodne investicone pozicije je visok deficit u tekućem bilansu u proteklih 15‐tak godina 12

51,9 54,7 58,2 60,1 57,1

-141,9 -152,6 -159,8 -160,8 -154,2

-90,0 -97,9 -101,6 -100,7 -97,1

-200

-150

-100

-50

0

50

100

2013 2014 2015 2016 2017

u %

BDP

-a

Finansijska aktiva Finansijska pasiva MIP - neto

-120

-100

-80

-60

-40

-20

0

Međunarodna investicona pozicija Srbije, % BDP

Međunarodna investiciona pozicija kraj 2017, % BDP

Inflacija i kurs• U prvih pet meseci cene su 

kumulativno porasle za 1,8%,– međugodišnja inflacija u maju je 2,2% 

• Do aprila međugodišnja inflacija u Srbiji je bila niža od proseka CIE, u maju je dostigla prosek

– jačanje dinara, kao i visoka prošlogodišanja osnovica su uticali da inflacija do aprila bude vrlo niska

• Ubrzanje inflacije u aprilu i maju je sezonskog karaktera, ali i posledica rasta cena goriva

• U letnjim mesecima se očekuje sezonsko usporavanje inflacije

• Nakon toga očekujemo ubrzanje inflacije, ali u okviru ciljnog koridora

– rast domaće tražnje, povećanje cena energenata će uticati na ubrzanje inflacije

13

0

2

4

6

8

10

12

14

16

0

2

4

6

8

10

12

14

16

2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018

inflacija bezhrane,

alkohola,

inflacija

koridorciljane inflacije

Međugodišnja inflacija i ciljni koridor, u %

Međugodišnja inflacija po mesecima 2018. u %

0.0%

1.0%

2.0%

3.0%

4.0%

5.0%

2018M01 2018M02 2018M03 2018M04

Bug. Češ. Hrv. Mađ. Rum. Sloven. Slovač. PROSEK Srb.

Inflacija i kurs• Dinar je u prvih pet meseci jedna od 

nastabilnijih valuta u CIE– nominalno je ojačao za 0,3%– snažnije jačanje sprečile su 

intervencije NBS i smanjenje referentne stope

• U prvih pet meseci dinar je realno ojačao za 1,3%, a prošle godine za čak 5%

• Jačanje nije u skladu sa snagom privrede Srbije

• Češka kruna je  2017.  godine ojačala slično kao i dinar, ali Češka je imala bolje fundamente

14

80859095100105110115120125

80

85

90

95

100

105

realni kurs (2006=100; leva skala)

Nominalni i realni kurs dinar/evro, prosek meseca

‐1.5

‐1.0

‐0.5

0.0

0.5

1.0

1.5

2.0

2.5

Jan‐18 Feb‐18 Mar‐18 Apr‐18 May‐18

Češka Hrvatska Mađarska Poljska Rumunija PROSEK Srbija

Fiskalni tokovi u 2018. godini• U prva četiri meseca fiskalna 

politika je ostvarila dobre rezultate– suficit 6,8 milijarde dinara (0,4% 

BDP)– ukupni prihodi su realno povećani 

za 4%, a poreski za 6% – ubrzan je realni rast rashoda na 

6,6%

• Fiskalni suficit je manji za oko 70% nego u istom periodu prethodne godine– velikim delom jer nisu uzete 

dividende od javnih preduzeća

• Smanjenje suficita je opravdano, ali je važan i način na koji se to događa, odnosno kako se menja strukutra prihoda i rashoda

15

Konsolidovani fiskalni bilans (% BDP-a)

Konsolidovani javni prihodi i javni rashodi (% BDP)

Fiskalni tokovi u 2018. godini• Svi poreski priodi u prva četiri 

meseca ostavaruju solidan rast– izuzetak je PDV koji ima mali 

pad.  nagradna igra (?)– neporeski prihodi opadaju jer 

za sada nisu uzete devidende JP – trebalo bi odustati od toga

• Nasnažniji rast su ostvarili – kapitalni rashodi (još uvek mali 

nivo), snažno rastu i rashodi za robe i usluge i zarade,  rashodi za penzije rastu sporije, socijalna pomoć stagnira 

• Opadaju rashodi za kamate i subvencije (privremeno)

16

‐15.0

‐10.0

‐5.0

0.0

5.0

10.0

15.0

20.0

25.0

Rast realnih prihoda jan‐april 2018., u %

‐20.0‐10.00.0

10.020.030.040.050.060.070.080.090.0

Realni rast rashoda jan‐april 2018., u %

Fiskalni tokovi u 2018. godini• Javni dug u evrima u Q1  povećan za 

500 miliona evra – rast u Q1 bi bio i veći da dinar nije jačao  

pre USD i evru– u aprilu i maju dolar je jačao u odnosu na 

dinar, što je uticalo na rast javnog duga

• U odnosu na BDP, javni dug stagnira, zbog rasta BDP

• U preostalom delu godine kretanje javnog duga prema BDP biće po dominatnim uticajem promena kurseva i BDP, fiskalna politika neće znatnije uticati 

• Javni dug Srbije je još uvek visok, troškovi kamata su preko 2,5% BDP

• Tokom prethodne 3 godine učešće duga u BDP Srbije je značajno smanjeno, 

– ali je i dalje  iznad proseka zemlaj CIE17

Kretanje javnog duga Srbije (% BDP)

0.010.020.030.040.050.060.070.080.090.0

Javni dug, % BDP

Fiskalna politka kao podsticaj dugoročnom rastu

• Nastavak postojećih trendova rezultiraće u fiskalnoj ravnoteži ili malom suficitu u ovoj godini

• U narednim godinama neki rashodi će verovatno nastaviti sa realnim padom (rashodi za kamate, subvencije), a postoji prostor za suzbijanje sive ekonomije 

• Najvažniji način kako fiskalna politika utiče na rast privrede je nizak fiskalni deficit i javni dug, fiskalni deficit treba da ostane ispod 1% BDP, osim u slučaju krize 

• Fiskalna  politika utiče na rast privrede i preko struktura rashode i  prihoda države• Sa stanovišta dugoročnog rasta privredne aktivnosti, zaposlenosti i standarda 

građana – potrebno je produktivni rashodi (javne investicije, obrazovanje, inovacije) rastu brže od BDP –

sada su vrlo niski– eventualno smanjiti fiskalno opterećenje rada  (rast privatnih investicija)– odustati od uzimanja dividendi javnih preduzeća i usmeriti sredstva u investicije

• Neophodno je uvesti zakonska pravila za rast najvećih komponenti javnih rashoda (penzija i plata), uz zadržavanje postojećih pravila o maksimalnom učešću u BDP

– penzije bi nakon ukidanja zakona o privremenom smanjenju mogle da rastu po švajcarskoj formuli – brže od cena, a sporije od zarada

– zarade u javnom sektoru bi u proseku rasle nešto sporije od BDP, uz otklanjanje postojećih distorzija (studija Fiskalnog saveta)      

18

Monetarna politika• U prethodnom delu godine NBS je 

sprovodila ekpanzivnu monetarnu politiku:

– referentna stopa je smanjena na 3,25%, a potom na 3%

– snažne intervenicije na deviznom tržištu kako bi se sprečilo jačanje dinara

• To je bio adekvatan odgovor na nisku inflaciju i jačanje dinara

• Zbog očekivanog rasta inflacije, prostor za dalje smanjivanje referentne stope je iscrpljen 

• Opravdano je da se intervencijama NBS sprečava jačanje dinara

– blagu deprecijaciju ne bi trebalo sprečavati

19

024681012141618

02468

1012141618

referentna stopa

inflacija

Inflacija i referentna stopa NBS

NBS intervencije na međubankarskom deviznom tržištu 

Kreditna aktivnost banaka• Kreditna aktivnost banaka još uvek 

je slaba– raste kreditiranje stanovništva– rast kredita privredi verovatno 

prikriven otpisima• Izvori plasmana sezonski opadaju • Nastavlja se opadanje iznosa loših 

kredita i njihovog učešća u ukupnim kreditima– loši krediti su smanjeni sa oko 4 

mlrd evra 2015. na ispod 2 mlrd evra

– sredinom 2015 procenat loših kredita je iznosio 22%, sada manje od 10%

• Postoji značajan prostor za rast ukupne kreditne aktivnosti banaka, uključujući i kredite privredi – rast kreditne aktivnosti je važan 

uslov za ubrzanje rasta privrede20

Promena stanja kredita, milioni evra

Učešće domaćih kredita u BDP-u, 2006-2016

Kamatne stope na kredite banaka• Realne kamatne stope blago 

fluktuiraju tokom Q1– dinarske su povećane zbog 

nepredviđenog pada inflacije– kamate na indeksirane 

kredite stagniraju

• U narednom periodu se očekuje rast kamatnih stopa u svetu– prostor za dalje smanjenje 

kamatnih stopa je iscrpljen, osim kod gotovinskih kredita

21

Realne kamatne stope na dinarske kredite u %

Kamatne stope na indeskirane kredite u %

Hvala na pažnji!

22