PRILOG 3

INSTITUT ZA NUKLEARNE NAUKE "VINCA"

Laboratorija za multidisciplinarna istrazivanja iinzenjering "RA"Odeljenje za reaktorski inzenjering

•IlllllllllCS06RA100

O.Sotić, S.Cupać, B.Sulem, Z.Zivotić,D.Majstorović i M. Tanaskovid

ISTRAZIVACKI NUKLEARNI REAKTOR RA

I deo

POGON I ODRZAVANJE NUKLEARNOG REAKTORA RAU 1992.G0DINI

Vinča,decembar 1992.godine

S A D R Z A J

1. UVOD1.1 Status reaktora1.2 Revitalizacija reaktora1.3 Povećanje eksploatacžonih mogućnosti reaktora1.4 Kadrovi i obuka1.5 Finansiranje

2. POGON I EKSPLOATACIJA REAKTORA

2.1 Rad reaktora2.2 Organizacija rada u pogonu reaktora2.3 Obuka osoblja2.4 Izrada odgovarajućih dokumenata2.5 Pavedanje eksploatacionih mogucnosti reaktora

3. OPREMA REAKTORA

3.1 Kontrola i odrzavanje opreme3.2 Reaktorski materijali

4. REKONSTRUKCIJA I MODERNIZACIJA REAKTORSKIH SISTEMA

4.1 Izgradnja sisterna za hladjenje u slucaju udesa4.2 Rekonstrukcija sisterna specijalne ventilacije4.3 Rekonstrukci ja si sterna napajanja električnont

energijom4.4 Rekonstrukcija sisterna za smestaj i rukovanje

ozracenim nuklearnim gorivom4.5 Modernizacija instrumentacije reaktora

5. ZASTITA OD ZRACENJA

5.1 Opsti program zastite od zračenja na reaktoru5.2 Dozimetrija i tehnička zastita od zracenja5.3 Lična zastinta sredstva

6. KADROVI

6.1 Organizaciona sema6.2 Kvalifikaciona i starosna struktura osoblja6.3 Stanje kadrova

7. FINANSIJSKI POKAZATELJI

7.1 Tekuće odrzavanje i pogon reaktora7.2 Investiciono odrzavanje postrojenja

II

P R I L O Z I

A. EKSPLOATACIJA REAKTORA

A.1 Rad reaktora

A.2 Plan rada reaktora u periodu 1992. - 1993.

B. IZVESTAJ 0 RADU TEHNOLOSKE SLUZBE

B.I Organizacija sluzbeĐ.2 Rad sluzbeB.3 Dozimetrija i tehnicka zastita od zračenjaB.4 Pregled rada sluzbe u 1992. godini.

C. IZVESTAJ 0 RADU SLUZBE INSTRUMENTACIJE

C.I Organizacija sluzbeC.2 Kontrola i odrzavanje osnovne kontrolno-merne opremeC.3 Kontrola i odrzavanje ostale elektronske opremeC.4 Eksploatacija uredjaja i opremeC.5 Rad na projektima vezanim za reaktor

D. IZVESTAJ 0 RADU HASINSKE SLUZBE

D.I Organizacija radaD.2 Kontrola i odrzavanje osnovnih sisterna reaktoraD.3 Kontrola i odrzavanje pomoćnih sisterna reaktoraD.4 Odrzavanje zgrade i instalacijaD.5 Eksploatacija uredjaja i opremeD.6 Masinska radionica

E. IZVESTAJ 0 RADU SLUZBE ELEKTRO-OPREME

E.I Organizacija rada sluzbeE.2 Kontrola i odrzavanje opremeE.3 Napajanje električnom energijomE.4 Eksploatacija uredjaja i oprema

F. IZVESTAJ 0 RADU SLUZBE P060NA

F.I Organizacija sluzbe pogonaF.2 Radni zadaci u 1992.godiniF.3 Obuka osoblja pogona u 1992. godini

Ill

G. KADROVSKA STRUKTURA OSOBLJA ODELJEIMJA ZAREAKTORSKI INZENJERING

G. 1 Organizaciona šema za pogon i odnavanje reaktoraG.2 Kvalifikaciona struktura osoblja6.3 Starosna struktura osoblja

H. FINANSIJSKO POSLOVANJE ODELJENJAZA REAKTORSKI INZENJERING

H.1 Tekude odrzavanje i pogon nuklearnog reaktorau 1991. i 1992.godini

H.2 Investiciono odrzavanje nuklearnog reaktora u 1992.godiniH.3 Finansijsko poslovanje Odeljenja za reaktorski inzenjering

u 1991.godini i 1992.godini

1-1

1. U V O D

U protekloj godini, poslovi u okviru projekta"ISTRAZIVACKI NUKLEARNI REAKTOR RA" obavljani su u skladu saprogramom i planom rada utvrdjenim ugovorom sklopljenim saMinistarstvom za nauku i tehnologiju Republike Srbije. Osnovneaktivnosti na kojima je radjeno odnosile su se na revitalizacijureaktora RA, kao i na odrzavanju opreme. U ovom periodu, reaktorRA nije bio u pogonu. Svo osoblje je bilo angazovano na poslovimarekonstrukcije i modernizacije postojećih i dogradnje novihreaktorskih sisterna, na odrzavanje opreme, a deo tehnickog osobljaje bio obucavan za vrsenje odgovarajućih poslova u pogonu ina odrzavanju opreme ovog postrojenja.

1.1 Status reaktora

Od decembra 1959. godine, kada je prvi put pusten u rad,pa do 1985. godine, reaktor RA je skoro neprekidno bio u radu.Radeći u kontinualnom rezimu od po 15 do 18 dana svakog meseca,sent nekoliko kraćih zastoja diktiranih potrebama remontnih radova,kao i četiri veća zastoja prouzrokovana poremećajima u kvalitetuprimarnog hladioca, reaktor je sve ovo vreme bio u pogonu,ispoljivsi pri tome vrlo visoku pouzdanost. U torn periodu, reaktorRA je uspesno korisćen, pre svega za proizvodnju radioaktivnihizotopa i real izaci ju niza -Fundamental nih i primenjenihistrazivanja u fizici, hemiji, biologiji, medicini i energetici, asteceno je i dragoceno iskustvo u pogonu i eksploataciji.

Da bi reaktor RA, za čijim korisćenjem i danas postojevelike potrebe, mogao da nastavi sa kontinualnim i pouzdanimradom, bilo je neophodno izvrsiti veće investicione zahvate nanjegovoj opremi. Uvidom u stanje sistema i opreme, krajem 1984.godine utvrdjeno je da deo dotrajale opreme mora da bude zamenjennovom, da deo postojećih sistema mora da bude rekonstruisan, da jeneophodno izgraditi deo novih sistema i da treba povećatieksploataci one mogućnosti samog reaktora. Sem toga, tada vazećizakon kojim je regulisan rad nuklearnih postrojenja u Jugoslaviji,zahtevao je da se na ovom reaktoru postavi poseban sistem zahladjenje jezgra u nuzdi (koji na reaktoru RA nije postojao) irealizuje adekvatan ventilacioni sistem (sto je zahtevalokompletnu rekonstrukci ju postojećeg sistema ventilaci je) , zbogčega je ovom reaktoru od 1985. godine bio zabranjen dalji rad odstrane Republičkog komiteta za zdravlje i socijalnu politiku SRSrbije *.

* "Pravilnikom o uslovima za lokaciju, izgradnju, probni rad ikorišćenje nuklearnih objekata" (SI.list SFRJ br. 52 od 26.avgusta 1988. godine) ova dva sistema se za tip reaktora kakavje RA, vise ne zahtevaju.

1-2

Svi planirani zahvati su ili ved okonfani, ili su u faziprovere i probnih ispitivanja, izuzev onog koji se odnosi nazamenu celokupne instrumentacije reaktora. Realizacija ovogzahvata kasni zbog zastoja u isporuci oprerne koja se izradjuje uRusiji. Izradu ove opreme -Finansira hedjunarodna agencija zaatomsku energiju kroz ugovor sklopljenim decembra 1988. godine samoskovskom -Firmom "ATOMENERGOEXPORT". Prema torn ugovoru, trebaloje da celokupna nova instrumentacija za reaktor RA bude isporucenaInstitutu u Vinči do kraja 1990. godine, ali je do septembra 1991.godine isporuceno svega 56% od predvidjene koiiCine. Od tada jesvaka isporuka obustavljena, a razlog je privremena zabrana na sveisporuke opreme za Jugoslaviju izreCena od strane ove organizacijeUjedinjenih nacija.

U medjuvremenu, na reaktoru RA je demontirana postojećainstrumentaci ja skoro u po.tpunosti, a zadrzan je samo jedan deokoji je neophodan za kontrolu reaktorskih sisterna i u uslovimakada reaktor nije u pogonu. Sve dok se nova instrumentacija neisporuči i ne montira, reaktor RA neće moći da bude ponovo puštenu rad.

1.2 Revitalizacija reaktora

(1) Osnovni zahtevi koji su u proteklih sedam godina izvršeni,odnosili su se na izgradnju sisterna za hladjenje jezgra reaktora unuzdi i rekonstrukciju postojećeg sisterna specijalne ventilacije,kako bi se sto pre ispunili tadasnji zakonski uslovi za nastavakrada oyog reaktora.

Sistem za hladjenje jezgra reaktora RA u nuzdi projektovaoje Institut iz Beograda (u sastavu SOUR "GQSA"), koji je vrsionadzor nad njegovom izgradnjom, a radove je izvrsila R0 "PrvaIskra-Procesna oprema" iz Barica, zajedno sa radnicima reaktoraRA. Izgradnja sisterna je okoncana 1988. godine. Sistem je spremanza korisćenje i kao takav će biti ukomponovan u novi sigurnosnisistem reaktora RA.

Rekonsktukciju sisterna specijalne ventilacije projektovalaje R0 "Minel Kotlogradnja" iz Beograda (u sastavu SOUR "Minel"),koja je ujedno izvodila i radove. Ova rekonstrukcija je, takodjepotpuno zavrsena krajem 1988. godine, i nakon izvrsenihispitivanja u 1989. godini, sistem je u stalnom radu.

Izgradnjom sisterna za hladjenje reaktora u nuzdi irekonstrukcijom sistema specijalne ventilacije , povećana je ipotreba za napajanjem električnom energijom neophodnih potrosačareaktora RA, zbog čega je u 1985. godini izradjen projekatrekonsktukcije postojeceg sistema, koja je u potpunosti okončanakrajem 1988. godine. Ovaj rekonstruisani sistem je u 1989. godinii proveren, tako da je početkom 1990. godine pusten u rad.

(2) U cilju povecanja pouzdanosti rada reaktora RA, 1987.godinesu zapoceti radovi na rekonstrukciji sistema za rukovanjeozracenim nuklearnim gorivom i na poboljsanju uslova za stokiranjeovog goriva.

1-3

U postojećim bazenima za odlaganje ozračenog nuklearnoggoriva smešteno je svo gorivo koje je korišćeno na reaktoru RA odpocetka njegovog rada do danas. U cilju povećanja skladiSnogprostora i e-fikasnijeg rukovanja ozračenim gorivnim elementima, utoku 1986. godine su izradjeni projekti za izgradnju novog sisternaza rukovanje ozračenim nuklearnim gorivom i za precišćavanje vodeu ovim bazenima. Realizacija projekata započeta je 1987. godine iakončana je krajem 1991. godine. Izradu uredjaja za prečisćavanjevode realizovali su radnici reaktora RA, dok je projektovanje iizradu sisterna za rukovanje ozračenim nuklearnim gorivomrealizovao Institut "Mihailo Pupin" iz Beograda.

Postavljanje ovog sisterna zahtevalo je i izgradnju posebnekomandne prostorije koja je zavrsena krajem 1988. godine, a nakon.isporuke opreme od strane RO Instituta "Mihailo Pupin" u 1990.godini, izvrsena je montaza komandnog sisterna. U toku suispitivanja pojedinih komponenata ovog sisterna. Uredjaj zaprecisćavanje vode u bazenima je izradjen i biće pusten u rad1993. godine, nakon ispitivanja koja su u toku.(3) Poslednji i ujedno najvedi zahvat u sklopu revitalizacijereaktora RA, koji je zapocet 1986. godine, odnosi se na zamenunjegove instrumentacije. Zbog svoje dotrajalosti i nedostatakarezervnih komponenata, postojeća instrumentacija reaktora RA je uprethodnom periodu predstavljala najveću prepreku za dalji radreaktora.

Nemajući sredstva za tako veliku investiciju, Institut uVinči se obratio za pomoć Medjunarodnoj agenciji za atomskuenergiju. Ova institucija je, izvrsivsi uvid u opšte stanje opremereaktora, zaključila da reaktor RA u tehničkom pogledu moze da sekoristi u narednih 10 do 15 godina, te je prihvatila da -finansiranabavku nove instrumentacije.

Nakon izrade odgovarajućeg projekta, što je poverenosovjetskoj organizaciji "Atomenergoexport" iz lioskve, krajem 1988.godine, Medjunarodna agencija za atomsku energiju je sklopilaugovor sa ovom organizacijom za izradu novog sisternainstrumentacije za reaktor RA. Cena izrade je bila 1.850.000rubalja, a oprema je trebalo da bude isporučena do kraja 1990.godine. Medjutim organizacija "Atomenergoexport" nije ispostovalautvrdjeni rok, a zbog uvedenih sankcija prema Jugoslaviji, daljeisporuke su onemogucene počev od oktobra 1991. godine.

(4) Ostali sistemi reaktora, a sto je posebno značajno zatnasinsku opremu (centralno telo reaktora, primarno kolo hladjenjai sistem cirkulacije gasa), u dobrom su stanju i mogu se nesmetanokoristiti u daljem radu.

Sva postojeća oprema odrzava se neprekidno i u stanju jepogonske spremnosti.

1-4

1.3 Povećanje eksploatacionih mogućnosti reaktora

(1) Postoje uglavnom četiri oblasti korišćenja istrazivačkognuklearnog reaktora, koje čine:

- proizvodnja elemenata koji ne postaje u priradi(radioaktivni izotopi i transuranski elementi)

- fundamentalna istrazivanja (nuklearna -fizika, -fizikaCvrstog stanja, reaktorska fizika i dr.)

- primenjena istrazivanja u raznim granama (aktivacionaanaliza, neutronogra-f i ja, radijaciona hemija, biologija,medicina itd.)

- primenjena istrazivanja u nukleanim tehnologijama.Tehničke karakteristike samog reaktora opredeljuju

relativnu zastupljenost ovih oblasti u eksploataciji. Tako su nareaktoru RA prevashodno vršena -fundamental na i primenjenaistrazivanja, uz stalnu proizvodnju radioaktivnih izotopa, sto ćei dalje predstavljati osnovni vid njegove eksploatacije.

U periodu do 1976. godine, na reaktoru RA su kao nuklearnogorivo korišćeni elementi od metalnog urana niskog obogaćenja(2%), da bi se od 1981. godine pa na dalje, koristili isključivogorivni elementi od urandioksida visokog obogaćenja (80%).Prelaskom na novo visokoobogaćeno gorivo, poboljsane sueksperimentalne karakteristike ovog reaktora, koje se pre svegaogledaju u povećanju njegovog neutronskog -fluksa. Ova činjenica jeinicirala niz aktivnosti koje su imale za cilj da se povećajueksperimentalne mogućnosti reaktora RA.

(2) Sem planirane modernizacije eksperimentalnih uredjaja zarasejanje neutrona na kojoj se radi u Institutu u Vinči, kao irada na osvajanju odredjenih postupaka za proizvodnjuradioaktivnih izotopa (u 1990. godini su izvrseni i remontniradovi u postojećim vrućim komorama reaktora RA), u proteklomperiodu realizovana je i reaktorska petlja sa sopstvenim kolomhladjenja. Ovaj značajan poduhvat ostvaren je u saradnji saNuklearnim centrom u Jilihu (Nemačka). Petlja je niskog pritiska iniske temperature, a sluziće za ozračivanje nuklearnihkonstrukcionih materijala u jezgru reaktora RA.

Projektovanje petlje završeno je u 1986. godini, a radniciInstituta realizovali su samu izgradnju, uz angazovanjeorganizacija SOUR "Prva Iskra" iz Bariča i R0 "ATM" iz Zagreba.Ove organizacije su izradile sve mehaničke komponente kao ikompletan kontrolno—merni sistem, koristeći pri tome i veći deoopreme proizvedene od strane nemačke -firme "Siemens".

U 1990. godini završeni su svi montazni radavi, izvrsen jei niz osnovnih ispitivanja komponenata ovog sistema u uslovimakada reaktor RA nije u pogonu. Nakon pustanja reaktora RA u rad,izvrsiće se sva potrebna ispitivanja, nakon čega će petlja bitispremna za korisćenje.

1-5

1.4 Kadrovi i obuka

Upravljanje objektom kao što je nuklearni reaktor, njegovoodrzavanje i pruzanje usluga korisnicima, zahteva dobroorganizovane sluzbe pogona i odrzavanja opreme. Od pustanjareaktora RA u rad (decembra 1959. godine) vršene su mnoge izmene uorganizacionoj semi pogona i odrzavanja ovog reaktora. Tegodine Je na reaktoru bilo zaposleno oko 130 radnika, dok je danasutvrdjen da je 51 minimalan broj radnika koji u potpunosti mogu daobezbede njegov siguran pogon i pouzdan rad. Za poslove zaštite odzračenja na reaktoru neophodno je još 10 radnika.

Obuka tehničkog osoblja reaktora RA i provera stecenogznanja, zadatak je koji se neprekidno realizuje na ovom reaktoru.Ova obuka se sprovodi prema utvrdjenom programu, tako da su danassvi radnici koji obavljaju poslove u pogonu i odrzavanju opremereaktora obučeni za rad. Medjutim, imajući u vidu da je uproteklih sedam godina potpuno zamenjen celokupan stručni kadar(odlazak u penziju po sili zakona), novoprimljeni radnici koji suobučeni za rad u pogonu, nisu mogli da steknu i potrebno iskustvo,posto reaktor nije bio u od 1985. godine. Zbog toga će u narednomperiodu, za vreme rada pustanja reaktora u rad, odredjeno vrememorati da bude angazovan i izvestan broj penzionisanih radnika dabi pogon reaktora rnogao nesmetano da se odvija.

Danas, od navedenog broja od 61 radnika, nedostaje 15.Postojeći broj radnika dovoljan je za realizaciju svih aktivnostikoje su u okviru revitalizacije reaktora i odrzavanja opremeobavljaju na reaktoru. Medjutim, godinu dana pre oCekivanogpustanja reaktora u rad, potrebno je primiti radnike kojinedostaju, kako bi se na vreme obučili za obavljanje odgovarajucihduznosti u pogonu.

1.5 Finansiranje

U vreme pisanja ovog izveštaja (prva polovina decembra1992. godine), nije bilo poznato koliko će sredstava biti odobrenoza realizaciju ovog projekta u 1992. godini preko Fonda za naukuRepubličkog Ministarstva za nauku i tehnologiju. Procenjeno je dabi za novembar moglo biti izdvojeno 60X vise nego za oktobar, a zadecembar 6071 vise nego za novembar, sto bi , računajući avans zaperiod januar—oktobar dalo iznos od 126.885.000 dinara. Tada bi,za pokriće troskova na odrzavanju opreme reaktora RA u 1992.godini nedostajalo jos oko 8.430.000 dinara, pošto se procenjujeda će ovi troskovi iznositi oko 135.315.000 dinara.

Investiciono odrzavanje reaktora RA i njegovih pomoćnihsistema, sem u vrlo malom obimu, nije poklanjana gotovo nikakvapaznja nakon ukidanja Savezne komisije za nuklearnu energiju, jersredstava nije bilo dovoljno ni za tekuće odrzavanje i pogon.

1-6

S' obzirom da je deo opreme ovog postrojenja bio zastareo, ada je za njegov rad na punoj snazi i za pruzanje većih mogućnostži kvalitetnijih usluga bilo potrebno angazovati velika sredstva,Institut se obratio Medjunarodnoj agenciji za atomsku energiju(IAEA) i direktnim korisnicima reaktora za finansijsku pomoć. Naovaj način obezbedjuju se počev od 1984. godine veoina značajnasredstva koja će omogućiti da reaktor RA bude tehnički osposobljenza bezbedan rad u narednih 10 do 15 godina.

Značajna investiciona ulaganja od strane direktnihkorisnika usluga reaktora RA i Medjunarodne agencije za atomskuenergiju u proteklom petogodišnjem periodu (velika ulaganja suvršena u periodu 1984. -1985. godina) omogućila su da se znatandeo postojeće opreme reaktora RA koja je bila dotrajala zameninovoni, kao i da se izrade novi i rekonstruise deo sistema upogledu veće sigurnosti i veće pouzdanosti u radu, a takodje i upogledu pruzanja većih eksploatacionih mogućnosti u odnosu napredjašnje.

2-1POGON I EKSPLOATACIJA REAKTORA

U 1992-godini je nastavljen rad na rekonstrukcijamapostojećih i izgradnji novih pogonskih sisterna reaktora RA,započetim 1985.godine, kako bi se ovo postrojenje nakondvadesetpetogodišnjeg uspesnog korišćenja osposobilo za daljibezbedan i pouzdan rad.

U tehnickom pogledu, rektor će biti osposobljen zanastavak rada kada bude izvršena zamena njegove instrumentacijekoja je započeta, ali je prekinuta zbog medjunarodnih sankcijauvedenih prema Jugoslaviji. Reaktor će nastaviti da radi u rezimuu kojem je i ranije radio, tj. 15 dana u toku meseca neprekidno nanominalnoj snazi od 4,5 MW. Do tada se svi poslovi odrzavanjaoprerne i obuke kadrova redovno obavljaju i sprovode, a radjeno jei nastaviće se sa radom na poboljsavanju eksploatacionihmogućnosti ovog znacajnog nuklearnog objekta.

2.1 Rad reaktora

Reaktor RA nije bio u radu u 1992. godini. Iako je većinaplaniranih rekonskturkcija u proteklom periodu zavrsena, apostojeći sistemi i oprema se redovno odrzavaju u pogonskojspremnosti, preostalo je da se zameni i njegova celokupnainstrumentacija. Ovo je posldnja i ujedno najveća rekonstrukcijakoja je u ovom periodu planirana da se izvrsi na ovom reaktoru saciljem da se obezbede uslovi za njegov dalji pouzdan i bezbedanrad. Kako se nova oprema izradjuje u Rusiji, pod okriljemliedjunarodne agencije za atomsku energiju, neizvesno je kada ćepreostali deo oprerne (oko 40%) biti isporucen.

2.1.1 Rukovanje nuklearnim gorivom

Od 1975.godine na reaktoru RA se primenjuje poseban načinizmene goriva koji se zasniva na protoku goriva kroz reaktor odmesta sa maksimalnim -fluksom neutrona, u koji se ubacuje svezegorivo, do mesta sa minimalnim -Fluksom iz kojih se istrosenogorivo vadi i salje na odlezavanje. U praksi, goriva na taj načinmenja 6 do 8 pozicija u jezgru tokom svog "zivota" u reaktoru.Time se postizu značajni e-fekti ustede goriva, kao i uravnotezenjeprostorne raspodele neutronskog -fluksa, snage i izgaranja goriva.

U maju 1983.godine, formirano je jezgro od 440 elemenatapotpuno svezeg goriva razmestenog u 44 kanala sa po 10 elemenatapo kanalu. Kada bude postignut normalan rezim rada reaktora, nakonzavrsetka probnog rada i dobijanja dozvole za rad na punoj snazi,procenjuje se da će, uz primenu navedenog načina izmene goriva,reaktor RA godisnje trositi oko 250 gorivnih elemenata od 80%obogacenog urana. U aprilu mesecu 1964.godine jezgro reaktora jedopunjeno sa 40 novih gorivnih elemenata (dodata su 4 tehnoloskakanala), tako da sadasnje jezgro reaktora ima 48 gorivnih kanala,sa ukupno 484 gorivna elemenata.

2-2

Nuklearno gorivo na reaktorima RA i RB u Institutupodvrgnuto Je redovnoj kontroli od strane Medjunarodne agencije zaatomsku energiju (IAEA) na osnovu garancija o primeni Ugovora oneširenju nuklearnog oruzja koji je svojevremeno ratifikovalavlada SFR Jugoslavs.je. Ova kontrola obavlja se jednom mesečno, avrši je inspekcija IAEA. U toku 1992-godine, uredno je vodjenaodgovarajuća dokumentacija, tako da je Odeljenje za reaktorskiinzenjering u potpunosti odgovorilo zakonskim obavezamaproisteklim iz pomenutog ugovora.

2.2 Orqanizacija rada u pogonu rea.ktara.

Rad osoblja na reaktoru RA utvrdjen je dnevnim, meseCnim igodisnjim planovima. Da bi se izvršili potrebni zadacif svotehničko osoblje Odeljenja za reaktorski inzenjering podeljeno jeuslovno na osoblje pogona i osoblje za odrzavanje opremereaktora.

Sluzba pogona reaktora podeljena je u pet smena kojeneprekidno rotiraju za vreme rada reaktora, smenjujući jedna drugunakon svakih osam časova rada. Smenu reaktora sačinjava sestradnika :

- se-f sinene,- operator,- elektriCar,- mehaniCar pogona,- mehaniCar hale i- doziroetrista,

čijim radorn neposredno rukovodi dezurni sef smene, a posebnorukovodilac sluzbe pogona. Se-fovi smena su odgovorni za siguranrad reaktora u skladu s pogonskim propisima i upustvima za rad. Zaodrzavanje opreme celog postrojenja postoje odgovarajuće sluzbe,kojih ima tri:

- za odrzavanje instrumentacije,- za odrzavanje masinske opreme i- za odrzavanje elektroopreme.Rukovodioci ovih sluzbi zaduzeni su da, preko navedenih

sluzbi, obezbede ispravnost odgovarajudih sisterna i uredjajapostrojenja, njihovu redovnu kontrolu i odrzavanje.

Kada reaktor nije u radu, svo osoblje pogona reaktorapriključuje se odgovarajućim sluzbama za odrzavanje opreme iučestvuje u neophodnim remontnim radovima i drugim poslovimavezanim za kontrolu i odrzavanje opreme.

Detaljnije o samoj organizaciji rada, neophodnom brojuradnika za pogon i odrzavanje opreme reaktora RA kao i o sadašnjojstrukturi zaposlenih u Odeljenju za reaktorski inzenjering govorise u poglavlju 6 i u Prilogu G ovog izvestaja.

2-3

2.3 Qbuka osoblja

U 1985. godini sačinjen je detaljan program obukeosoblja za pogon i odrzavanje reaktora RA koji je u sazetom oblikudat u prilogu F.3 Izveštaja o radu za 1986.godinu.

2.3.1 Program obuke

Program obuke radnika koji se primaju radi obavljanjaodgovarajućih duznosti u okviru pogona i odrzavanja oprernereaktora RA sastoji se iz tri dela.

Prvi deo obuke, koji traje dva meseca, obuhvataupoznavanje radnika sa načinom rukovanja radioaktivnimmaterijalima, postupcima dekontaminacije i osnovama zastite odzracenja. Ovaj deo obuke sprovodi se u Centru za obuku kadrovaInstituta, kroz tzv. "Bazicni kurs za obuku za rad saradioaktivnim materijalima". Program ovog kursa satinJavaju:

1) osnovni pojmovi iz radioaktivnosti,2) radioaktivni izotopi i zracenja,3) primena radioaktivnih izotopa,4) opšti pojmovi i tehnike rukovanja radioaktivnim

materijalima,5) elementi zastite od jonizujućeg zračenja,6) osnovni postupci dekontaminacije.

Realizacija programa se sprovodi kroz teorijski ipraktični deo nastave, a zavrsava se odgovarajućim ispitomkoji, kandidatima koji su ga polozili, daje pravo nasamostalan rad sa radioaktivnim - izotopima ("Sluzbeni listSFRJ, br 54/76). Svi radnic'i koji se obučavaju za radna mestau pogonu i odrzavanju reaktora RA, duzni su da poloze ovajkurs.

Drugi deo obuke sprovodi se na reaktoru RA u Laboratorijiza multidiscipiinarna istrazivanja i inzenjering— u Odeljenju zareaktorski inzenjering i traje 9, odnosno 14 meseci. Kroz ovaj vidobuke, radnici se kroz teorijski i prakticni rad obucavaju zaobavljanje odredjenih poslova i radnih zadataka na reaktoru RA.Obuka se završava polaganjem odgovarajućeg ispita pred strucnomkomisijom Odeljenja.

Po polozenom drugom delu obuke, kandidati obavljajuodgovarajuće duznosti u pogonu rektora - kao dubleri, pod stalnimnadzorom ranije obucenih radnika. Ovaj treći deo obuke traje 4,odnosno 8 meseci.

2.3.2 Sprovodjenje obuke

(1) Prva faza

Prva faza obuke se obavlja u Centru za obuku kadrovaInstituta i traje dva meseca za sve kandidate koji se primaju narad u okviru pogona i odrzavanja reaktora RA.

2-4

U ovom Centru, kandidati se obučavaju kroz tzv. "Bazicnikurs za obuku za rad sa radioaktivnim materijalima", krozteorijski i praktičan rad, a na kraju kursa polazu ispit idobijaju odgovarajuće diplomu. Ova diploma daje im zakonsko pravona samostalni rad sa radioaktinim materiJalom.

(2) Druga faza

Po uspesno zavrfienoj prvoj fazi obuke, kandidati dolaze uobjekt reaktora RA gde se teorijski i praktično obucavaju zaobavljanje odgovarajućih duznosti u okviru postojećih sluzbiOdeljenja za reaktorski inzenjering.

Prvi deo obuke druge faze obuhvata upoznavanje kandidatasa teorijskim osnovama i tehničkim opisom reaktorskih sisterna,njihovih uredjaja i instrukcijama vezanim za rad u pogonu, kao iza rad na odrzavanju opreme u zavisnosti od radnog mestakandidata.

Drugi deo obuke druge faze obuhvata razradu i ovladavanjekandidata rezimima rada reaktora i upravljanje njegovim sistemima,već preina specijalnostima samih kandidata.

Kroz ovaj vid obuke, kandidati se obuCavaju za samostalnoobavljanje odgovarajućih operacija u okviru kontrole i upravljanjasistemima reaktora RA, a u skladu sa odgovarajućim propisima iuputstvima za rad.

Oba dela druge faze obuke traju 8 do 12 meseci, da binakon toga, kandidati pristupili polaganju odgovarajudeg ispita.Ispiti se sastoje iz pismenog i usmenog dela, a za njihovosprovodjenje odredjuje se komisija u Odeljenju za reaktorskiinzenjering.

(3) Treća faza

Nakon polozenog struCnog ispita iz druge faze programaobuke, kandidati se upućuju na izvrsavanje poslova i radnihzadataka u okviru pogona i odrzavanja opreme, ali samo kao"dubleri", uz neprekidan i stručan nadzor radnika koji obavljajuove poslove.

Ovaj deo obuke traje 4, odnosno 8 meseci.Po isteku ovog vremena, a na osnovu misljenja rukovodioca

stručnih sluzbi reaktora RA, kandidati su zavrsili svu potrebnuobuku i upućuju se na samostalan rad.

2-4 Izrada odgovarajucih dokumenata

Rekonstrukcija, modifikacija i izgradnja novih sisterna nareaktoru RA zahtevali su i izradu novih dokumenata neophodnih zadalji rad i eksploataciju ovog reaktora. Sem toga, trebalo jena odgovarajući način obraditi i sigurnosne aspekte korisdenjavisokoobogaćenog goriva koje se na ovom reaktoru danas isključivokoristi.

2-5

2.4.1 Izrada Izvestaja o sigurnosti reaktora RA

U prethodnom perodu zavrSena je izrada ovog dokumenta naCijoj su realizaciji radiie nekoliko naučnoistrazivačkihLaboratorija Instituta u VinCi (-Format i sadrzaj ovog Izvesatjaprikazani su u Izvestaju o radu reaktora RA za 19B8.godinu).

Potrebu za izradom novog izveštaja o sigurnosti uslovilisu niz izvrsenih dopuna i rekonstrukcija na sistemima reaktora RAi njegovim komponentama od 1963.godine do danas. U proteklomperiodu utvrdjen je i veliki broj teorijskih, a posebnoeksperimentalnih podataka koji su omogućili preciznijeodredjivanje -fizičkih parametara ovog istrazivaCkog reaktora.

Nova verzija Izveštaja o sigurnosti nuklearnog rektora RAje sveobuhvatna i safinjena je u skladu sa preporukamaMedjunarodne agencije za atomsku energiju i u skladu je sa"Pravilnikom o izradi i sadrzaju izvestaja o sigurnosti i drugedokumentacije potrebne za utvrdjivanje sigurnosti nuklearnihobjekata" <Sl.list SFRJ br. 68 od lS.novemba 1988.godine).

2.2.2 Izrada ostalih dokumenata

Izmene u reaktorskim sistemima, kao i promene u pogonureaktora koje su vrsene u proteklih 25 godina rada,zahtevale su da se safiini novi dokument o propisima i upustvima zarad reaktora RA.

Rad na ovom dokumentu je okončan, a u toku je njegovarevizi ja.

U toku je i izrada kompletnog materijala za obuku osobljau pogonu reaktora RA. Izmene u psotojećim i izgradnja novihsistema na reaktoru zahtevale su i izradu novih dokumenata zaobuku osoblja.

Oba navedena dokumenta bide zavrsena do kraja 1993.godine.

2.5 Povećanje eksploatacionih mogućnostireaktora RA

U periodu do 1976.godine, u reaktoru RA su kao nuklearnogorivo korisćeni elementi od metalnog urana niskog obogaćenja(2%), da bi se od 1981.godine pa na dalje, koristiliisključivo gorivni elementi od urandioksida visokog obogaćenja(80/1). Prelaskom na novo visokoobogaćeno gorivo, poboljsane sueksperimentalne mogućnosti ovog reaktora, koje se pre svegaogledaju u povećanju njegovog neutronskog fluksa.

U cilju poboljsanja eksperimentalnih mogućnosti reaktoraRA, koji u osnovi pofiivaju na korisćenju nuklearnog goriva vetfegobogaćenja, planira se modernizacija eksperimentalnih uradjaja zarasejanje neutrona, osvajanje odgovarajućih postupaka zaproizvodnju radioaktivnih izotopa, a izgradjena je i reaktorskapetlja sa sopstvenim kolom hladjenja radi ozračivanja nuklearnoggoriva i konstrukcionih materijala.

2-6

2.5.1 Modi-fikacija eksperimentalnih uredjajaza rasejanje neutrona

Reaktor RA, koji poseduje dobre osnovne karakteristike:snagu od 6,5 MW, tešku vodu kao moderator i fluks neutrona od10* cii^s"1, koji uz korišćenje visoko obogaćenog nuklearnog gorivaostvaruje "meksi" -fluks neutrona, što je pogodno za istrazivanja ufizici kondenzovane materije, moze uz odredjene modi-f i kacijehorizontalnih kanala i izgradnju novih eksperimentalnih uredjaja upotpunosti da odgovori postavljenim zahtevima za ovora vrstomistrazivanja. Rekonstrukcija bi obuhvatila:

- modifikaciju energetske raspodele neutrona na izlazu izhorizontalnih kanala, uz odvodjenje neutronskih snopovašto dalje od centralnog tela reaktora,

- modi-f ikaci ju i modernizaci ju goniometri jskihdetektorskih sisterna na neutronskim spektrometrima.

Modi-f ikaci ja energetske raspodele neutrona bi se izvrsilaunosenjem "hladnog izvora neutrona" (na bazi tečnog vodonika) ujedan od horizontalnih kanala reaktora, sto bi dovelo do povećanjaprinosa "hladnih neutrona", za red velicine, odnosno do takvogpovećanja -fluksa ovih neutrona kao kad bi snagu reaktora povećali10 puta. Neutronovodima, koji -funkcionisu na principu totalnere-fleksije neutrona sa glatkih površina, neutronski snopovi bibili odvedeni najntanje 20 met ar a od central nog tela reaktora, gdepraktično nema gama zračenja i brzih neutrona. Iz jednoghorizontalnog kanala, izlazila bi dva neutronovoda na kojima bimogla da se montira serija neutronskih spektrometara, kao što su:

- trokristalni neutronski spektrometar,- spektrometar vremena preleta neutrona,- spektrometar za rasejanje neutrona na malim uglovima,

itd.Osim toga, u jedan od horizontalnih kanala reaktora mogao

bi da se postavi "vrući" izvor neutrona (na bazi grafita), koji bise zagrevao usled zakocnog zracenja iz reaktora. Ovaj "ubrzivac"neutrona bi doprineo pomeranju energetske raspodele neutrona premakraćim talasnim duzinama (0,8 x 10~ cm) i povećao njihov prinosza red veličine. Postojeći neutronski di-fraktometar, snabdevennovim detektorskim sistemom, bio bi montiran na izlazu iz ovoghorizontalnog kanala. Na njemu nema uslova za postavljanjeneutronovoda, jer bi snop morao da izadje iz reaktorske hale.

Postojeći hibridni spektrometar bi bio sačuvan za merenjeefikasnih preseka, za obuku i ostala merenja i provere, neophodnetokom rekonstrukcije ostalih uredjaja i horizontalnih kanala.

Modernizacija detektorskih sisterna bila bi izvedenauvodjenjem multidetektora na bazi poluprovodnika osvojenih uInstitutu u Vinči. Odgovarajuća instrumentacija za prikupljanje iobradu podataka iz ovih detektora, takodje bi bila realizovana uovom Institutu.

2-7

2.5.2 Razvoj proizvodnje izotopa

Proizvodnja radioaktivnih izotopa u našoj zemlji prakticnoje otpocela sa puštanjem reaktora RA u rad. Brz tehnološki razvojproizvodnje radionuklida rezultirao je u realizaciji nizaradioaktivnih izvora koji su isporučivani korisnicima za različitenamene. Nešto kasnije, razvijeni su i radiofarmaceutski proizvodi,prvo za "in vivo" a potom i za "in vitro" dijagnostiku.

U tabeli koja je data, navedeni su svi vaznijiradionuklidi koji se mogu proizvesti u istrazivackom nuklearnomreaktoru od kojih su prvih dvadeset, u većem ili manjem obimu, većproizvedeni u reaktoru RA. Navedenih 26 radionukleida imajuširoku primenu kao izvori zratenja, kao radiofarmaceutici, kaoradioaktivni rastvori i dr. Prvih trinaest nuklida su obradjivaniodgovarajućim hemijskim postupcima u Institutu, kako bi seformirali radioaktivni preparati vrlo visoke radiohemijske cistoćeu skladu sa zahtevima koje postavlja savremena nuklearna medicina.Za svaki od ovih radionuklida, izuzev za fisioni molibden,razvijeni su hemijsko- tehnološki postupci za njihovu obradu. Nekiod ovih radionuklida, kao što su I i Se mogu se koristiti ikao izvori zračenja. U proteklom periodu, osvojen je i postupak zagenerisanje I na reaktoru RA, kao i postupci za njegovu daljuobradu, a u narednom periodu planira se izrada uredjaja zaproizvodnju Na1 I i potom njegovo uključivanje u redovnuproizvodnju.

2.5.3 Izgradnja reaktorske petlje

U mnagim nuklearnim centrima u svetu sprovode se obimniistrazivački programi testiranja nuklearnog goriva ikonstrukcionih materijala, pre svega za potrebe razvojaenergetskih nuklearnih reaktora, ali i za osvajanje komponenatavisokog kvaliteta u drugim oblastima industrije.Deo istrazivanja ove vrste, medjutim, sprovodi se i za potrebeistrazivačkih nuklearnih reaktora, a odnose se najvećim delom nasprovodjenje programa konverzije nuklearnog goriva u ovimreaktorima, sa visokog na nisko obogaćenje.

Reaktor RA je projektovan i izgradjen kao visokofluksniistrazivački reaktor opste namene, pa je prema tome namenjen, uodredjenim granicama, i za ispitivanje reaktorskih konstrukcionihmaterijala i nuklearnog goriva. Za ozračivanje materijala igorivnih elemenata u cilju njihovog ispitivanja, u uslovimaizolovanosti od aktivne zone nuklearnog reaktora, postoji nekolikomogućnosti koje se kreću od jednostavnih kapsula do reaktorskihpetlji sa nezavisnim sistemima hladjenja. Koncepcija petlje sasopstvenim (nezavisnim) hladjenjem, pruza optimalne mogućnosti zasprovodjenje programa ozracivanja nuklearnog goriva ikonstrukcionih materijala i to kako sa stanovista eksperimentalnogprostora, tako i sa stanovista uslova rada.

2-8

Da bi se omogucila odgovarajuća ozracivanja pre sveganuklearnog goriva, odluceno je da se na reaktoru RA izgradi petljasa sopstvenim kolom hladjenja čiji bi reaktorski deo mogao da semenja u zavisnosti od postavljenih zahteva za ozracivanjima.Ova petlja, nazvana VINCA-1, ima dovoljno veliki prostor zaozračivanje, u koji će modi da se smesti kompletan aktivni deopostojećeg gorivnog kanala reaktora RA.

Reaktorski deo petlje VINCA-1 postavljen je na mestocentralnog vertikalnog eksperimentalnog kanala i nalazi se uposebnoj aluminijumskoj cevi koja je zatvorena na donjem kraju.Ovaj deo je u sustini slozena konstrukcija Fildove cevi, tj. dvejukoncentričnih cevi, koja omogućava strujanje fluida krozprstenasti poprečni presek u jednom smeru i povratno strujanjefluida kroz kruzni presek u drugom smeru. Kao rashladni -fluidkoristiće se demineralizovana voda.

Vanreaktorski deo petlje se sastoji od glavnog i pomoćnogkola za hladjenje, sisterna za prečišćavanje hladioca, sisterna zaregulaciju pritiska i sistema za kontrolu i upravljanje. Osnovnafunkcija cirkulacionih kola za hladjenje je odvodjenje toplotegenerisane u reaktorskom delu petlje pri normalnim i akcidentnimuslovima rada, a njihove komponente sačinjavaju pumpe, izmenjivačitoplote, cevovodi i odgovarajući ventili. Sistem za regulacijupritiska omogućava odrzavanje potrebnog pritiska u cirkulacionimkolima petlje, a sistem za precisćavanje hladioca odrzava potrebnuhemijsku čistoću hladioca glavnog i pomoćnog kola hladjenja.

Projektovanje reaktorske petlje VINCA-1 zavrseno je u1986.godini, a Odeljenje za reaktorski inzenjering koje jeučestvovalo u njegovoj izradi, realizovalo je samu izgradnju, uzangazovanje organizacija "Prva Iskra" iz Bariča i "ATM" izZagreba. Ove organizacije su izradile sve mehaničke komponente kaoi kompletan kontrolno—merni sistem koristeći pri tome i veći deoopreme proizvedene od strane nemacke firme "Siemens". Kompletnurealizacija ove petlje izvrsena je u saradnji sa Nuklearnimcentrom iz Jiliha (SR Nemačka).

U 1990.godini zavrseni su svi montazni radovi, izvrsen jeniz ispitivanja komponenata ovog sistema, a u 1991. godini sistemje u celosti ispitan. Nakon pustanja reaktora RA u rad izvršiće sei preostala ispitivanja u radnom rezimu, nakon čega će petljaVINCA-1 biti spremna za eksploataciju.

VA2NIJI RADIONUKLIDI KOJI SE PHOIZVODE U NUKLEARNIM REAKTORIMA

Mnnkr.lin

198AU

3SS

••'Nil

"Se

113m|n

•25| .

»Co

192|r

152.

210p0

124Sb

204TI

133mXe

3H

"C

Prlinnnn

lliiitliiliilllUH.nllllk,lMm;iviiii|u: biulioiuijii, biuinodl-cina. hidiologija

a)

«*Au (n. Y ) 19eAu

32S (n. p) 32p

35CI (n. p) 35S

'•'Kir In. Y) !l|t'«r

l!I'lly In. Y) ""ll'.l

•w l l i | In. Y) ""IIII

'•»Mo (n. Y ) lJ9Mo [ > «"»TcU In. M '"Mo

a i Fe (n, Y) ^r-u

™Se (n. Y ) 75Se

i«2Sn(n.Y)'t3Sn P ~ , H3m|n

EC««Xe(n.Y)«sXe — > ' « !

59Co (n. Y ) ""CO

"Mr (n. Y ) l 9 Jlr151. IS3Eu (n. v) 152. 1WEU

ft—a»Bi (n. Y ) 2 t 0Bi >. 2 l 0Po'2JSb (n. Y ) n4Sb

J0^\ (n. Y ) ^ T lH'Ta (n. Y ) 1B2Ta» A T (n. Y ) "Ar<32Xe (n. Y ) 1 3 3Xe"Kr (n. Y ) w KrU (n. f) »SKrsu (n. a) 3H

<«N (n. p) " C

Radiofarmaceutik.Istraiivanja: obeleiWacke tehni-keRadiofarmaceutik. -Istraživanja: molekularna blologl-ja. biohemija. blomedlclna <Istraživanja: biohemija, blomedl-cinn. flotocija rude, lekovltostmnnllDiulliilnrmucmitlk,1HIIII>IVIIII]II: lildroloflljo

Iliiilliilnrtnncniitlk.l:iiriulvnn|n: koulrolii urodujo ka-il iiiiln .in »voinlliiillnliiriiiiicDiilIk

Radlofarmaccutik

IMin/ivimjii: oliuliiilvaćka toluil-ki>ncRndiofarmaceutik,Islrn/ivanja: biohcmijska i bio-nicdicinskaRadiofarmaceutik,Y-radiografija

Radiofarmaceutik (zamena W m Tc)Radiofarmaceutik.Izvori za rendgene 1 X-fluores-^Altf^i 111

C6I1CIJU,Istraživanja: molekularna biolo-gija, biohemija i biomedicinaIzvori zračenja: Y-terapija. Y-ra-diografija. radijacione Ijedinice,merni i kontrolni uredajiY-radiografija * .GromobraniNeutronski izvori (neutronskarndioorafija)Nuutrunski izvori za geološkaistraživanjaIzvori zračenja: kontrolni uređajiY-rendgenoskopljaIzvori zracenjaRadiofarmaceutikIzvori zracenjaIzvori zracenjaSvctlecc mase i svetlećl izvpri.radiofarmadja. molekularna bio-logija 1 hidrologlja ;nadiofarmaceutik (gastroentero-logija).Istraživanja: molekularna bl^lo-gija I biohemija

3-13. OPREMA REAKTORA

3.1 Kontrola i odrzavanje opreme

Radi ispitivanja i odrzavanja opreme, na reaktoru RA su•formirane posebne sluzbe— za instrumentaci ju, za masinsku i zaelektro opremu. U okviru ovih sluzbi redovno se vrsi pregledopreme, čine odgovarajuće intervencije na opremi - uglavnom prenazapazanjima pogonskog osoblja, remont opreme prema utvrdjenimplanovima rada. Sluzbe za odrzavanje opreme obavljaju svojeposlove, po pravilu, u redovnom radnom vremenu, a sacinJavaju ihodgovarajuće stručno osoblje koje se dopunjuje i osobljem pogonareaktora, kada reaktor ni je u radu. Detaljan pregled odrzavanjaopreme reaktora u 1992.godiniv prikazan je u prilozima C, D i Eovog izvestaja. U okviru Tehnoloske sluzbe, vrsi se kontrolanuklearnog goriva, teske vode i gasa.

3.1.1 Masinska oprema

1) Centralno telo reaktora

Na centralnom telu reaktora nije bilo većih radovana odrzavanju opreme. Izvrsen je remont dva velika i jednog maloghvataca za prepakivanje goriva, uz izradu potrebnih delova.Izvrsen je remont i izrada potrebnih delova za uredjaj zaispitivanje curenja helijuma, a izradjeno je i postolje za smestajcelikupne oprerne za detekciju curenja helijuma. Postavljen jenovi VK5 kanal. Izvrsena je kontrola zaptivenosti svih spojevaispod vodene zastite.

2) Sistem teske vode

U sistemu teske vode nisu vrseni nikakvi znaCajnijizahvati. Izvrsena je demontaza gornjeg poklopca sa pripadajućimcevovodima na pumpi "Valjevo" i otklonjen je uzrok curenja.Nakon popravke uredjaja za detekciju, izvrsena je ponovna kontrolana curenje helijuma na sve tri teskovodne pumpe, koja je dalapozitivne rezultate. Za (nanometre teskovodnnih pumpi su izradjenii ugradjeni novi reduciri i dihtunzi.

3) Sistem tehničke vode

Reaktor koristi jednu polovinu taloznika, dok drugupolovinu koristi "Vodovod" za pripremu vode za pice, kako zaInstitut, tako i za okolna naselja na liniji prema Avali.

LJ zgradi reaktora redovno se odrzava si stem u radnomstanju. Pregledi i remonti ventila i drenaznih pumpi kao idozimetrijskih pumpi, vrsi se prema meseCnim i godisnjim planovimaodrzavanja opreme.

3-2

Izvršen Je generalni remont sve tri pumpe za tehničku vodu nacrpnoj stanici na Dunavu. Zamenjeni su svi klizni lezajevif kliznemesingane čaure, navarena su sva ostećena radna kola i izvršeno jebalansiranje vratila pumpe sa radnim kolima. Izvadjen je, a nakonviklovanja je vraćen elektromotor pumpe koja je bila havarisana.Remontovan je kran u crpnoj stanici na Dunavu, a remontovane su isvo tri nepovratne klapne i elastične spojnice izmedju motora ipumpe. Remontavane su obe drenazne pumpe, kao i ventili na pumpi"Valjevo".

Na talozniku je izvrsena zamena ulaznih korpi koje sudotrajale i izvrsen je pregled i remont svih vazdusnika, kao iremant nekoliko ventila.

4) Gasni si stem

S obzirom da reaktor nije radio duze vrene, a imajutfi uvidu broj radnih sati i ostale pokazatelje, nije bilo potrebe zaremontom bilo koje gasne duvaljke u gasnom sistemu reaktora.Obavljen je detaljan pregled sisterna radi provere na curenje. Sviuoceni nedostaci su otklonjeni. Izvrseni su remonti vakuum pumpi.Elementi sisterna su redovno kontrolisani i odrzavani u radnomstanju.

5) Transportna oprema

U toku ove godine obavljena su obavezna periodičnaatestiranja svih kranova u zgradi reaktora, kao i krana na crpnojstanici "Dunav".

U toku godine vrseni su redovni pregledi i tekutfaodrzavanja transportne opreme.

Remontovan je kran u crpnoj stanici na Dunavu.U 141. prostoriji su obavljeni potrebni radovi na

mehanizmu za ručno pomeranje uredjaja za rukovanje ozračenimgorivom u slucaju otkaza električnih komandi, kako ozračenigorivni elementi ne bi ostali van zastite. Napravljene susimulacije gorivnih elemenata, kako bi moglo da se obavitestiranje rada uredjaja za prepakivanje goriva.

6) Sistem specijalne ventilacije

Izvrsena je nabavka i zamena rezervnih platna na sistemimaza ventilaciju.

Vrseno je redovno podmazivanje ventilatora* reduktora ivratila klapni.

3-3

7) Bazeni za stokiranje ozračenog goriva

- : U bazene za stokiranje ozračenog goriva koji se nalaze uposebnoj prostoriji u zgradi reaktora RA, smesteni su tehnoloskikanali i burad sa ozraCenim gorivom. Sem toga deo bazena sekoristi i za odlaganje konstrukcionih radioaktivnih komponenata.Trenutno su u bazenima smesteni svi ozračeni gorivni elementi kojisu do sada izvadjeni iz jezgra reaktora RA (od pocetka njegovograda), kao i deo konstrukcionog materijala iz aktivne zonecentralnog tela reaktora.

Izradjen je uredjaj za kontrolu i alarmiranje gornjeg idonjeg graniCnog nivoa vode u bazenima za odlaganje goriva, kakobi se izbegla mogućnost neblagovremenog dolivanja vode, kao iprekorafienja gornjeg graniCnog nivoa koji bi se ogledao uprelivanju vode u kanale specijalne ventilacije.

Prostor ispod poklopca vodene zastite je usisan posebnimusisivaCem. Uredjaj za -filtriranje vode u bazenima je bio puštenu probni rad.

Redovno je vrseno dolivanje vode u bazenima, u zavisnostiod brzine isparivanja vode.

8) Vruće komore

U tekućoj godini vrseni su manji remontni radovi naručnim manipulatorima za rukovanje radioaktivnim izotopima.Ostali deo oprente vrućih komora redovno je kontrolisan iodrzavan u radnom stanju.

Obavljeni su opsezni radovi na dekontaminaciji sve cetirikomore. Izvrsena je zamena pokidanih sajli na uredjajima zaotvaranje sibera u vrućoj komori br.1.

Izvrsen je remont ventila za vezu vrućih komora sa VRbazenima za odlaganje tečnog radioaktivnog otpada.

3.1.2 Zgrada i instalacije

1) Zgrada reaktora

S obzirom da su ranijih godina obavljeni obimni radovi nasanaciji zgrade reaktora, u ovoj godini su obavljeni manji radovina odrzavanju zgrade. Iako postqji potreba za zameno« dotrajaliholuka, zbog kojih dolazi do prokisnjavanja u zimskom periodu iulaska vode u prostorije sa elektro oprentom, zbog nedostatkasredstava to nije moglo sa se realizuje.

3-4Izvršeno je saniranje krova na ventilacionoj stanici koji

je prokisnjavao i ugrozavao elektro-apreou. Uklonjen je deorastinja na lokaciji iznad vrućih komora i saniran je trotoar, kakobi se sprečilo prodiranje vode u prostorije vrućih komora.

2) Ventilacija i grejanje

Sistem grejanja je u radnom stanju, ali Je kvalitetgrejanja nezadovoljevajući. Zbog potrebe velikog broja izmenavazduha u zgradi reaktora osnovno grejanje zgrade je izvedenakaloriferima, koji su postavljeni na ulazima svih sistema zaubacivanje vazduha. Poznato je da je za normalno grejanjekaloriferima potrebna temperatura od 100»C, a zgradi reaktora seisporučuje topia voda od najvise sedamdeset stepeni.

Kaloriferi, zaporni ventili i delovi cevovoda su dotrajalipa bi ih trebalo zameniti u narednon periodu.

3) Instalacija vodovoda i kanalizacije

Instalacije vodovoda i kanalizacije u zgradi reaktoraodrzavaju se redovno i u ispravnom su stanju. Spoljnu instalacijuvodovoda i kanalizacije odrzava Gradjevinska operativaInstituta.

Izvrseni su pregledi instalacija, slavina sanitarnihuredjaja i ostale opreme. Dotrajali uredjaji su popravljeni ilizamenjeni novin.

U poslednjih nekoliko godina učestalo je pucanjevodovodnog cevovoda zbog dotrajalosti.

4) Oprema za protivpozarnu zastitu

Pregledani su svi hidranti, popravljeni su neispravniventili na hidrantima i zamenjena su dotrajala vatrogasna creva.Aparati za gasenje pozara se redovno pregledaju i atestiraju.

Protivpozarna oprema se redovno pregleda i kontrolise kakood strane osoblja reaktora tako i od strane radnika institutskeprotipozarne zastite.

5) Instalacija gasa i kpmprimovanog vazduha

Instalacija gasa se godinama ne koristi, a instalacijakomprimovanog vazduha se odrzava u radnom stanju. Redovno se vrsipregled, kontrolise pritisak u linijama, drenira se vlaga izsistema, a ostećene slavine se popravljaju.

U sistemu vazduha pritisak je znatno manji bd propisanog,zbog dotrajalog magistralnog cevovoda, tako da je primenaogranicena. Uglavnom se koristi u masinskoj radionici zaizduvavanja spona. Zbog neophodnosti korisćenja komprimovanogvazduha za disanje pri remontnim radovima na opremi u tehnoloSkimprostorijama, narocito prilikom dehermetizacije primarnog kola zahladjenje, izradjen je alternativni sistem za snabdevanjekomprimovanim vazduhom. Nabavljen je kompresor manjeg kapaciteta ipriključen je na postojeći cevovod komprimovanog vazduha.

3-5

3.1.3 Elektro-oprema

U proteklom petogodišnjem periodu izvrsena je kompletnarekonstrukcija sisterna za napajanje električnom energijomneophodnih potrofiaca u zgradi reaktora RA.Izvrsena je montaza svih komponenata i uredjaja vezanih zanapajanje i upravljanje sistemom za rukovanje ozracenim nuklearnimgorivom i rektorskom pet 1 join VINCA-1.

I u ovoj godini vrseno je redovno tekuće odrzavanje svepostojeće elektroopreme u zgradi reaktora, u zgradi ventilacionogcentra i na crpnoj stanici na Dunavu, a obavljeni su i sviplanirani remontni radovi. Kompletna elektrooprema na reaktoru jeu veoma dobrom stanju.

3.1.4 Instrumentaci j a

Postojeća instrumentacija reaktora RA je u većoj meridemontirana. Zadrzani su praktično sano neophodni mernikanali i uredjaji za kontrolu stanja reaktora u uslovima kada jereaktor van pogona. Obezbedjena je kontrola protoka i pritiskafluida u kolima za hladjenje reaktora i u gasnom sistemu, kao idetekcija curenja teske vode iz primarnog rashladnog kola.

Neophodna stacionirana dozimetrijska kontrola je takodjeobezbedjena odgovarajućim (nernim uredjaji ma.

Svi ovi uredjaji odrzavaju se redovno i kontrolise im sei spravnost.

Montirani su novi uredjaji za kontrolu kontaminacijeodeće, obuće i ruku radnika Odeljenja za reaktorki inzenjering.

Ostali deo opreme koja je pristigla (prisutno je oko 607.opreme prema specifikaciji) nije mogao da bude montiran zbog togasto nije kompletan.

Privodi se kraju izrada projekta za razvod kablova i zarazmeštaj pojedinih komponenata i uredjaja nove opreme, a takodjese razradjuje i kompletan projekat zamene instrumentacije kako bise upotpunile praznine u projektu dostavljenom od"Atomenergoexporta".

-3.2 • Reaktorski materijali

3.2.1 Nuklearno gorivo

Na reaktoru RA vrsi se redovna evidencija o korisćenjunuklearnog goriva. Sadasnje stanje je prikazano u Tabeli 1.

U bazenima za odlezavanje ozračenog goriva nalazi se 30gorivnih elemenata koji su veoma malo ozraceni, a korisćeni sutokom izvodjenja "nultog eksperimenta" u prvoj polovini1981.godine. Ovi gorivni elementi se prakticno mogu tretirati kaosvezi i biće korisćeni u budućem radu reaktora. Sent toga, 29. mart a197?.godine, kada nije uspela zamena goriva na reaktoru RA, ubazene za odlezavanje goriva stavljen je i jedan kanal sa 11potpuno svezih gorivnih elemenata. Ovi elementi će se takodjeiskoristiti kao dopuna ili zamena goriva u jezgru reaktora RA.

THIS PAGE IS MISSING IN THE ORIGINAL DOCUMENT

3-7

3.2.2 Teška voda

Kontroli teške vode se poklanja posebna paznja od kako jereaktor RA privremeno zaustavio rad aprila 1979.godine. U ciljuefikasnijeg prefiisćavanja te£ke vode, u toku 1980.godine upostojeći sistem za prefiišćavanje ugradjena je kolona sajonoizmenjivačkom smolom (tzv. "jonoizmenjivačka kolona").

Zbog ponovne pojave taloga na gorivnim elementima za vremerada reaktora u periodu 1981.- 1982-godina, odlučeno je da sistemza prečišcfavanje teške vode (uredjaj za destilaciju ijonoizmenjivačka kolona) bude u neprekidnom radu za sve vreme radareaktora.

U periodu 1989.—1992.godina, teška voda je bila sve vreme utzv. slivnom rezervoaru zbog remonta teSkovodnih pumpi.

Ukupna količina teške vode u primarnom kolu procenjuje sena oko 5.000 litara, dok se oko 300 litara nalazi u raznin bocaoiačija je evidencija prikazana u Izveštaju o radu reaktora RA za1982.godinu. Koncentracija teške vode iznosi oko 98,371 molekulaDzO.

3.2.3 Gas

U toku 1989.godine, 15 boca je napunjeno helijumom u firmiMESSER-GRISHEIM iz Austrije.

Istovremeno je nabavljeno i 6 novih boca helijuma zapotrebe reaktorske petlje VINCA-1. Medjutim, u remontnim radovitnai radovima na rekonstrukciji pojedinih sistema reaktora, polovinaove količine helijuma je već utrofiena.

4-1

4. REKONSTRUKCIJA I MODERNIZACIJA REAKTORSKIH SISTEMA

Nakon dugogodisnje neprekidne eksploatacije reaktora RA,sredinom osamdesetih godina javila se potreba za većiminvesticionim zahtevima kako bi se deo reaktorskih sisternamodernizovao, deo novih potrebnih sisterna izgradio, aeksploatacione mogućnosti samog reaktora povećale. Tadasnji zakonkojim se regulisao rad nuklearnih postrojenja u Jugoslaviji,zahtevao je da se na ovom reaktoru dogradi poseban sistem zahladjenje jezgra reaktora u nuzdi (koji na reaktoru RA nijepostojao), kao i da se realizuje adekvatan ventilacioni sistem(sto Je zahtevalo kompletnu rekonstrukciju postojećih sisternaspecijalne ventilacije na reaktoru RA)*.

Počev od 1985. godine u Odeljenju za reaktorski inzenjeringzapočet je niz aktivnosti koje su imale za cilj da se realizujuovi postavljeni ciljevi (o povećanju eksploatacionih mogućnostireaktora pisano je u poglavlju 2.5 ovog izvestaja).

Osnovni zahvati koji su na reaktoru RA u proteklom perioduizvrseni, odnosili su se na izgradnju sistema za hladjenje jezgrareaktora u nuzdi i rekonstrukciju postojećeg sistema specijalneventilacije, kako bi se što pre stekli uslovi za nastavak radaovog reaktora.

Sistem za hladjenje jezgra reaktora RA u nuzdi projektovalaje RO Institut iz Beograda (u sastavu SOUR "GOSA"), koja je vrsilai nadzor nad njegovom izgradnjom, a radove je izvodila RO "PrvaIskra—Procesna oprema" iz Barica, Zajedno sa radnicima Odeljenjaza reaktorski inzenjering. Izgradnja sistema je okoncana 1990.godine, a u poslednje dve godine su vrsene potrebne dorade iispitivanja. Sem manjih zahvata koji na ovom sistemu treba da seizvrse sistem je spreman za korisćenje i kao takav bićeukomponovan u novi sigurosni sistem reaktora RA.

Rekonstrukciju sistema specijalne ventilacije projektovala jeRO "Minel-kotlogradnja" iz Beograda (u sastavu SOUR "MINEL"), kojaje ujedno izvodila i radove. Ova rekonstrukcija je, takodje,potpuno zavrsena krajem 1990. godine, dok su u 1991. i 1992.godini izvrsena potrebna ispitivanja i dorade.

Zzgradnjom sistema za hladjenje reaktora u nuzdi irekonstrukcijom sistema specijalne ventilacije reaktora povećanaje bila i potreba za napajanjem električnom energijom neophodnihpotrošača reaktora RA, zbog cega je u 1985. godini izradjenprojekat rekonstrukcije postojećeg sistema, koja je u potpunostiokoncana krajem 1988. godine. Ovaj rekonstruisani sistem jeispitan i proveren u 1989. godini, tako da je početkom 1990.godine pusten u rad.

* Najnovijim "Pravilnikom o uslovima za lokaciju, izgradnju,probni rad, pustanje u rad i korisćenje nuklearnih objekata"(SI.list SFRJ br. 52 od 26. avgusta 1988. godine) ova dvasistema se za tip reaktora kakav je reaktor RA, vise nezahtevaju.

4-2

U cilju daljeg povećanja pouzdanosti rada reaktora RA, 1987.godine su započeti radovi na modernizaciji njegove instrumentacijei na rekonstrukciji sisterna za rukovanje i stokiranje ozračenognuklearnog goriva.

Nakon izrade odgovarajuceg projekta, sto je poverenosovjetskoj organizaciji "Atomenergoexport" iz Moskve, krajem 1988.godine, Medjunarodna agencija za atomsku energiju je sklopilaugovor sa ovom organizacijom za izradu novog sisternainstrumentacije za reaktor RA. Cena izrade ove opreme je bila1.850.000 rubalja, a ista je trebalo da bude isporučena do kraja1990.godine. Medjutim, do 31. decembra 1992. godine isporučeno jesvega oko 567. opreme, dok je dalja isporuka onemogućena zbogsankcija uvedenih prema SR Jugoslaviji. U drugoj polovini 1990.godine, na reaktoru RA je započeto sa demontazom postojećeinstrumentacije, koja je okončana u 1992. godeini.

U postojećim bazenima za odlaganje ozračenog nuklarnog gorivasmesteno je svo goriva koje je korisćeno u reaktoru RA od pocetkanjegovog rada (decembar 1959. godine) do danas. U cilju povećanjaskiadiSnog prostora i efikasnog rukovanja sa ozračenim gorivnimelementima, u toku 1986. godine su izradjeni projekti za izgradnjunovog sisterna za rukovanje ozracenim nuklearnim gorivom, zapovećanje smestajnog kapaciteta i za precisćavanje vode u ovimbazenima. Realizacija ovog projekta započeta je u 1987. godini iokončaće se do sredine 1993. godine. Povećanje smestajnogprostora i izrada uredjaja za preciscavanje vode realizovalo jeOdeljenje za reaktorski inzenjering, dok je projektovanje i izradusisterna za rukovanje ozracenim nuklearnim gorivom realizovaoInstitut "Mihailo Pupin" iz Beograda.

Postavljanje ovog sisterna zahtevalo je izgradnju posebnekomandne prostorije koja je zavrsena krajem 1988. godine, a nakonisporuke opreme od strane R0 Institut "Mihailo Pupin" (krajem1990. godine), u 1991. i 1992. godini je izvrsena montazakomandnog sisterna, a probni rad je planiran za 1993. godinu.Uredjaj za precisćavanje vode u bazenima je izradjen i bide pustenu rad 1993. godine.

4.1 Izqradnja sistema za hladjenJe u slučaju udesa

Reaktor RA nije posedovao sistem za hladjenje jezgra uslučaju udesa, jer takav sistem nije bio predvidjen sovjetskimprojektom prema kome je ovaj reaktor izgradjen. Sistem za udesnohladjenje koji je naknadno projektovan, obezbedjuje potrebnohladjenje gorivnih elemenata u jezgru reaktora u slučaju lomacevovoda primarnog kola hladjenja.

Osnovna koncepcija ovog sistema zasniva se na ostvarivanjucirkulacije primarnog hladioca njegovim vraćanjem u aktivnu zonureaktora, u slucaju da dodje do njegovog isticanja iz cevovodaprimarnog kola. Gradjevinski sklop tehnoloskih prostorijareaktora, u kojima su smesteni svi elementi primarnog kola zahladjenje, obezbedjuje slivanje vode koja bi isticala iz cevovodaovog kola u poseban bazen. Pomocu odgovarajućih pumpi i cevovodakoji povezuju ovaj bazen sa sudom reaktora, omogućava se ponovnouspostavljanje recirkulacije hladioca primarnog kola.

4-3Poseban rezervoar sa teškom vodom, koji Je smešten uz sain bazen(injekcioni sud), osigurava dovoljnu količinu vode u početnoj faziaktiviranja sisterna za udesno hladjenje.

U slucaju otkaza ovog prvostepenog (glavnog) kola za udesnohladjenje, aktiviralo bi se drugostepeno (rezervno) kolo. Ovokolo sačinjavaju postojeći rezervoar sa tehnickom vodom,kapaciteta 10m , koji je smesten iznad suda reaktora i cevovodakojim se omogućava direktno uvodjenje ove vode u aktivnu zonureaktora.

4.2 Rekonstrukcija sistema specijalne ventilacije

Prvobitni sistem ventilacije reaktora RA bio je podeljen naklasicni deo koji ventilira prostorije u kojima nema opasnosti odoslobadjanja radioaktivnih zagadjivača, i specijalni deo, kojiposeduje funkcije sigurnosnog sistema zastite od jonizujućegzračenja. Ovaj sistem je bio koncipiran u skladu sa shvatanjimasigurnosti nuklearnih objekata krajem 50-tih godina.

Potreba za rekonstrukcijom specijalnog sisterna je bilauslovljena evolucijom sigurnosnih zahteva i razvojem odgovarajućezakonske regulative. Savremena shvatanja sigurnosti i zakonskipropisi smatraju nedovoljnim takve sisteme zastite okoline i radnesredine od radioaktivnih zagadjivaca, koji se zasnivaju samo naizmeni zagadjenog vazduha svezim i rasejavanju zagadjivaca na većeokolne prostore. Izričito se zahteva da se, i u normalnim iakcidentnim uslovima rada, obezbedi postovanje maksimalnodozvoljenih vrednosti fizičkih parametara u radnom i okolnomprostoru. To se posebno odnosi na nivo zračenja i koncentracijuradioaktivnih zagadjivaca. Ispunjenje ovog zahteva je bilo mogućesamo ugradnjom odgovarajućih filterskih uredjaja u sistemuventilacije, sto je predstavljalo osnovni zadatak rekonstrukcijepostojećeg sistema ventilacije reaktora RA.

4.3 Rekonstrukcija sistema napajanja elektriCnom enerqijom

Priroda rada reaktora RA zahteva neprekidno napajanjenjegovih potrosaCa elektricnom energijom, ili iz mreze, ili izsopstvenih izvora. Posmatrajudi reaktor RA kao potrofiačaelektrične energije najvaznije kategorije, njegovi sisteminapajanja električnom energijom su tako projektovani da seobezbedi snabdevanje elektriCnom energijom iz vise izvora.Snabdevanje energijom u normalnom radu vrsi se iz opste mreze, sapromenjivim parametrima napona i učestanosti. Na ovaj naCin,direktno se napajaju ovi potrošači za koje pronena napona iučestanosti nema većeg značaja.

Potrosači koji zahtevaju stabilan napon i učestanost(električni merni instrumenti, sistem upravljanja i zastite)napajaju se preko sopstvenih izvora.

U slucaju nestanka napona pri normalnom radu, kada se reaktornapaja iz opšte električne mreze, snabdevanje elektriCnomenergijom nastavlja se automatski iz lokalnih (sopstvenih) izvoratako da se rad najznačajnijih potrosača reaktora nastavlja saprekidom koji nije duzi od jedne sekunde, sve do ponovnoguspostavljanja napona u opštoj električnoj mrezi.

4-4

U slučaju nestanka napona na sopstvenim izvoriraa, kao trećiizvor napajanja najznacajnijih potrošaca, sluzi dizel—generatorgrupa sneStena u susednoj zgradi (koristi se i za potrebeLaboratorije za radioizotope u Institutu u Vinči).

Rekonstrukcijom pojedinih i izgradnjom novih rektorskihsi sterna, nastala je potreba da se obezbedi novih 87KUI snage izlokalnih (sopstvenih) izvora. Ovu snagu zahtevaju:

1. sistem za hladjenje reaktora u nuzdi 18KW2. rekonstruisani sistem specijalne

ventilacije 37KW3. eksperimentalna reaktorska

petlja VINCA-1 11KW4. sistem za rukovanje ozraCenim gorivom 21KWProjektovanje i rekonstrukciju ovog sisterna izveli su radnici

Odeljenja za reaktorski inzenjering, zavrsivsi samu izgradnju1988. godine. Od RO Instituta "Nikola Tesla" iz Beograda nabavljenje odgovarajuci sinhroni generator koji omogućava snabdevanjeelektričnom energijom neophodnih potrošaca u objektu reaktora RA uslučaju nestanka mreznog napona.

4.4 Rekonstrukcija si sterna za smeštaj i rukovanjeozraćenim nuklearnim qorivom

Da bi se poboljsali uslovi za smestaj ozračenog nuklearnoggoriva u bazenima predvidjenim za odlaganje ovog goriva u zgradireaktora RA, a takodje omogućilo i rukovanje ovim gorivom uprostoriji gde se nalaze bazeni, u toku 1986. godine, projektovanisu:

1. izgradnja sisterna za preCišćavanje vode u bazenimaza odlaganje ozraCenog goriva,

2. izgradnja sisterna za transport i rukovanjeozračenim gorivom u prostoriji gde se nalaze bazeni.

Krajem 1987. godine zapocete su realizacije ova dva projekta,a njegovo okonCanje se predvidja za prvu polovinu 1993. godinu.

4.4.1 Izgradnja sisterna za prečisćavanje vode u bazenima

(1) Tehničke karakteristike bazena

Prostorija u kojoj se nalaze bazeni za odlaganje iskladistenje radioaktivnog materijala je podeljena na suvi i mokrideo. Suvi deo se sastoji iz tzv. suvog bazena sa pripadajućomradnom pi at-for mom koja je posebnim kanalom (za potrebe transportakenera) povezana sa vrućim komorama reaktora RA. Mokri deoobuhvataju bazeni br.1,2,3 i 4 i transportni kanal (koji povezujecentralno telo reaktora sa ovim bazenima). Bazeni se moguhermetički izolovati od transportnog kanala, i obratno- pomoćuposebnih vrata (tzv. hidrauličnih zatvarača). Time se omogućavapraznjenje pojedinih bazena ili transportnih kanala.

4-5

(2) Odrzavanje kvaliteta vode

Bazeni br.l do 4 ne poseduju nikakav sistem za preCiscfavan jevode, tj. za odrzavanje potrebnog kvaliteta vode u njima. Takodje,ne postoji ni mogućnost kontinualne izmene ove vode, a nivo vode ubazenima odrzava se prostim dolivanjem vode u njih.

(3) Tehničke karakteristike uredjaja zaprečišćavanje vode

Polazeći od projektnog zahteva, odabrano je jednostavnorešenje uredjaja za prečisćavanje koje u potpunosti zadovoljavapostavljene zahteve za odrzavanje potrebnog kvaliteta vode u ovimbazenima.

Za prečišćavanje vode u bazenima odabran je sistem koji sesastoji od:—- - pumpe,

- filterske jedinice i- dve jonoizmenjiva£ke kolone,

koje su vezane u seriju. Voda iz bazena, koju usisava pumpa,prolazi prvo kroz -filtersku jedinicu, da bi zatim prosla krozjonoizmenjivačku kolonu a zatim se vratila natrag u bazen.

Imajući u vidu da treba precišćavati vodu iz praktično petodvojenih delova (Cetiri bazena i kanal), tako da se ceo sistem zaprečisćavanje mora pomerati, izabrano konstruktivno resenjepredstavlja postavljanje stacioniranih delova si sterna (-filter skajedinica i dve jonoizmenjivačke kolone) na poseba kolica, dok sepumpa, preko odgovarajućeg creva prikljuČuje na -Filterskujedinicu.

(4) Funkcionisanje uredjaja

Filterska jedinica i jonoizmenjivacke kolone postavljeni suna pokretna kolica koja su izradjena od čeličnih profila i ploca,a zastićena su kiselo-otpornim premazom. Kolica se lako moguprebacivati sa jednog mesta na drugo, u prostoriji gde se nalazebazeni za odlaganje ozracenog goriva.

Pumpa, -filterska jedinica i jonoizmenjivacke kolone, vezanisu serijski. Pumpa, preko usisne korpe, usisava vodu iz bazena ilitransportnog kanala i potiskuje je kroz -Filtersku jedinicu.Pro-filtrirana voda prolazi zatim kroz jonoizmenjivacke kolone.Filtrirana i dejonizovana voda vraća se natrag u bazen, prekoodgovarajućeg creva. Mesto povratka vode u bazen bide uvekodabrano tako da bude što dalje od mesta usisa vode.

4-6

4.4.2 Izgradnja sisterna za transport i rukovanje ozračenimnuklearnim gorivom

Da bi se poboljsali uslovi za smestaj ozračenog nuklearnoggoriva u bazenima predvidjenim za odlaganje ovog goriva u zgradireaktora RA, a takodje omogudilo i rukovanje ovim gorivom uprostoriji gde se nalaze bazeni, u toku 1987. godine, projektovanje sistem za transport i rukovanje ozracenim gorivom u prostorijigde se nalaze bazeni. Projektovanje ovog sisterna izvrsila je ROInstitut "Mihailo Pupin" iz Beograda, koja je izradila osnovniuredjaj.

Uredjaj je lociran u prostoriji sa bazenima za - odlezavanjegoriva gde de ceholi biti poredjani, jedan do drugog utransportnom kanalu, a kontejner se nalazit odntah do prvog ceholakoji je na kraju transportnog kanala.

Pored automatskog pakovanja gorivnih elemenata iz Cehola ukontejner, omogućeno je da se ručnim komandama mogu obavljatisledeće operacije:

- transport gorivnih elemenata iz jednog čehola u drugi;- odlaganje gorivnih elemenata iz kontejnera u čehol i

obratno;- transport gorivnih elemenata iz jednog kontejnera u drugi.Sve operacije sa gorivnim element!ma pratiće se vizuelno kroz

olovno staklo iz posebne komandne prostorije koja je dozidana saspoljne strane prostorije za odlaganje goriva. Iste operacije semogu pratiti i preko TV kamera i monitora koje su postavljene uovoj prostoriji.

Uredjaj je tako konstruisan da u slucaju otkazivanja nekihkomandi, gorivni elementi, ukoliko su izvan kontejnera ili Ćeholamogu posebnim mehanizmom da budu transportovani u prazni čehol, ada lice koje obavlja ovu operaciju bude zaštićeno od zracenja.

Manipulator za nuklearno gorivo ima sledede mogudnosti:a) vadjenje zeljenog broja gorivnih elemenata iz izabranog

cehola;b) horizontalni transport do suda za odlaganje gorivnih

elemenata tj. do zadane pozicije;c) odlaganje gorivnih elemenata u izabranu cev za

skladistanje gorivnih elemenata;d) vadjenje zeljenog broja gorivnih elemenata iz suda,

transport i odlaganje u izabrani Cehol;e) vadjenje i odlaganje gorivnih elemenata iz cehola vrse

se putem mehanizma sa dobosom uz pomodelektromagnetnog hvataca.

4-7

4.5. Modernizacija instrumentacije reaktora

4.5.1 Projektovanje

Zaotena dotrajale instrumentaci je reaktora RA predstavljanajvedu rekonstrukciju koja će na ovom reaktoru biti izvrSena odnjegovog pustanja u rad 1959. godine. Ova rekonstrukcijapredstavlja veliki investicioni zahvat, te je u cilju njenerealizacije zatrazena pomoć od Medjunarodne agencije za atomskuenergiju. Agencija je svojevremeno prihvatila da -Finansira zamenuinstrumentacije reaktora RA, tako da je u decembru 1986. godinepotpisan ugovor izmedju sovjetske organizacije "Atomenergoexport",Agencije i Instituta u Vinči u cilju izrade odgovarajućegprojekta.

Organizacija "Atomenergoexport" je izradila projekat idostavila ga Agenciji i Ihstitutu u VinCi avgusta 1987. godine.Krajem 1987. godine, date su primedbe na izradjeni projekat, kojesu dostavljene organizaciji "Atomenergoexport". Ova organizacijaje razmotrila primedbe i izvrsila odredjene izmene u projektu.Krajem marta 1988. godine, u Moskvi je odrzan sastanak izmedjupredstavnika Agencije, Instituta u Vinci, Drzavnog komiteta zakorišdenje atomske energije SSSR i organizacije "Atoflienergoexport"na kome je izvrseno konaCno usaglasavanje primedaba na projekt, teje projekt i prihvaden kao takav.

4.5.2 Potreba za novom opremom

Cilj modernizacije instrumentacije reaktora RA je da sedotrajala instrumentacija na ovom reaktoru zameni odgovarajudomnovom, a da se pri tome imaju u vidu savremene norme sigurnostiistrazivačkih nuklearnih reaktora. Kako se celokupnainstrumentacija reaktora RA deli na tri dela:

1. tehnoloska kontrola,2. regulacija i sigurnost,3. dozimetrijska kontrola,

to de i rekonstrukcija instrumentacije biti sprovedena po timsistemima.

Rekonstrukcija tehnoloske kontrole obuhvatide:- sistem reaktora u uzem smislu,- kolo* teske vode,- sistem za destilaciju teske vode,- kolo tehnicke vode,- kolo helijuma i- sistem azota.Osnovna resenja u sistemu upravljanja i sigurnosti de se

zasnivati na već postojsćoj logici ovog sisterna, s tim sto de seizvrsiti zamena svih dotrajalih komponenata, uključujudi ikontrolni pult reaktora.

Sistem dozimetrijske kontrole će u potpunosti biti zamenjen,uz povedanje broja odgovarajućih uredjaja za medenje kontaminacijeobuće i odede pogonskog osoblja.

4-8

4.5.2 Realizacija

Decembra 1988. godine sklopljen je ugovor izmedjuMedjunarodne agencije za atomsku energiju i sovjetskespoljnotrgovinske organizacije "Atomenergoexport" o izradicelokupne instrumentacije za reaktor RA, prema usvojenom projektu.Ukupna vrednost opreme je 1.847.542 rublja koje je obezbedilaAgencija uz pomoć SSSR. Prema ovom ugovoru, organizacija"Atomenergoexport" je bila duzna da do kraja decembra 1990. godineisporuči sve kanponente specificirane ugovorom.

"Atomenergoexport" nije uspeo da o roku realizuje ugovor,već je zaključno sa avgustom 1991. godine (tada su prestale daljeisporuke) isporučio oko 52% ukupne koliCine predvidjene opreme(prema specificiranoj listi). U medjuvremenu, na molbu sovjetskestrane, u našoj zemlji je uradjeno oko BY. komponenata (uglavnomormana, konzola i dr.), tako da ukupno nedostaje jos oko 40%komponenata.

U drugoj polovini 1991. godine, doslo je do političkih iekonomskih promena u tadasnjem Sovjetskom savezu, što je dovelo dotoga da sovjetska strana zatrazi reviziju ugovora sa liedjunarodnomagencijom za atomsku energiju uz obrazlozenje da neposredniproizvodjači opreme u SSSR nisu u stanju da pod plateznim uslovimaiz 1988. godine (kada je potpisan ugovor) nastave sa izradom delaopreme. Institut u Vinči je, preko tadašnjeg SIV-a, informisao onastaloj situaciji Medjunarodnu agenciju za atomsku energiju, alije u odgovoru obavesten da su do daljeg sve isporuke opreme zaJugoslaviju suspendovane.

5. ZASTITA OD ZRACENJA 5-1

5.1 Qpsti program zažtite od zračenja na reaktoru

Na reaktoru RA se sprovodi kompletan program zaštite odzračenja koji je predvidjen za istrazivačke nuklearne reaktore.Ovaj program obuhvata:

a) kontrolu radne sredine (poslovi dozimetrije i tehniCkezastite od zraCenja kod reaktora),

b) kontrolu radioaktivnosti okoline reaktora,c) usluge uklanjanja i obrade teCnih radioaktivnih

e-fluenata, id) poslove dozimetrije i intervencija za potrebe reaktora.Ove poslove na reaktoru vrše odgovarajuće sluzbe

Laboratorije za zaštitu od zraCenja i zaštitu zivotne sredine"ZASTITA" u Institutu, a Odeljenje za reaktorski inzenjeringobavlja samo deo poslova dozimetrije i tehničke zaštite odzraCenja (poslovi tehnoloske dozimetrije).

Kompletan pregled obavljenih aktivnosti u okviru zastiteod zraCenja koji su na reaktoru RA obavljeni u toku 1992-godinedat je u drugom delu ovog izveštaja, a u daljem tekstu suobuhvaćeni isključivo poslovi koje je u toku 1992.godine obaviloOdeljenje za reaktorski inzenjering.

5 - 2 Dozimetrija i tehnička zastita od zračenja

Kontrola ekspozicionih doza gama zraCenja na reaktoru RAvrši se pomoću ugradjenog stacioniranog sisterna, kao i pomoćuprenosnih mernih uredjaja. Nivoe neutronskog zraCenja kohtroliseposebna sluzba Laboratorije za zastitu od zraCenja i zastituzivotne sredine "ZASTITA", koja takodje kontrolise i nivoe gamazraCenja.

Kontrola stepena kontaminacije radnih povrsina, odeće,obuće i otkrivenih delova tela vrsi se uglavnom diskontinualno,prema vrsti obavljenog posla. Redovno se vrši kontrola obude iruku pri napustanju dela zgrade reaktora RA koji je propisimadeklarisan kao kontrolisana zona.

Kontrola individualnog izlaganja spoljasnjem zraCenju vrsise pomodu termoluminiscentnih i penkalo dozimetara.Termoluminiscentne dozimetre poseduje svaki radnik Odeljenja zareaktorski inzenjering , kao i svako lice koje zbog potrebe poslaboravi u zgradi reaktora.

5-2

Statistički pregled doza zračenja kojima je bilo izlozenoosoblje Odeljenja za reaktorski inzenjering u toku 1992-godine (odoktobra 1991. do septembra 1992. godine), dat je u odgovarajućojtabeli Priloga Đ. U ovom prilogu su inače navedeni svi podacivezani za poslove tehnoloske dozimetrije koji se obavljaju usklopu Tehnoloske sluzbe Odeljenja za reaktorski inzenjering usastavu Laboratorije za multidisciplinarna istrazivanja iinzenjering "RA".

Na osnovu izmerenih vrednosti o primljenim dozamazračenja, vidi se da su u proteklom periodu individualne dozezračenja bile daleko ispod dozvoljenih granica, sto ukazuje na dobruorganizovanost obavljanja aktivnosti u zonama zraCenja.

5.3 Lična zastitna sredstva

U toku 1992. godine vrseno je redovno pranje, odrzavanje iobnavljanje zastitne odeće i obuće radnika reaktora. Nabavljeni sunovi plastični skaf andri, specijalni papirni ska-fandri , nazuvke,plastične i gumene rukavice.

Izvrsen je generalni remont kompresora i vazdusnog -filtrana kompresoru za punjenje boca za disanje u slučaju akcidenta nareaktoru, kao i za radove na otvorenom sistemu reaktora ukoliko nebi bio obezbedjen drugi vid autonomnog disanja. Atestirane su sveboce za disanje pod pritiskom i uklonjene su one kojima je prosaorok trajanja. Izvrsena je kontrola celokupne opreme za autonomnodi^sanje; polomljene masks su zamenjene novim, uz odgovarajudeadaptacije.

Izvedena je nova linija sa komprimovanim vazduhom ispodvodene zastite, instalirana su gibljiva creva za vazduh iizradjene su nove maske za disanje sa većim vidnim poljem kako bise ntaksimalno olaksao rad ispod vodene zastite i smanjilamogućnost kontaminacije odeće radnika.

6-1

6. KADROVI

6.1 Organizaciona šema

Upravljanje objektom kao sto je nuklearni reaktor, njsgovoodrzavanje i pruzanje usluga korisnicima, zahtevaju dobroorganizovane sluzbe pogona i odrzavanja opreme reaktora u kojioiasu duznosti svakog Clana jasno i jednoznacno definisane. Odpuštanja reaktora RA u rad, decembra 1959.godine vrsene su mnogeizmene u organizacionaj semi za pogon i odrzavanje ovog reaktora.Te godine je na reaktoru bilo zaposleno oko 130 radnika, da bi sepoCetkom oeamdesetih godina broj radnika neophodnih za pogon iodrzavanje ovog postrojenja kretao oko sedamdeset. Danas jeutvrdjeno da je SI minimalno potreban broj radnika na ovomreaktoru koji u potpunosti mogu da obezbede njegov siguran pogon ipouzdan rad. Ova nova organizaciona sema prikazana je u Prilogu Govog izvestaja. Postojeća organizaciona struktura je veoma bliskapredlozenoj i u celini bi mogla biti ostvarena početkom 1994.godine*.

Organizacionom strukturom su precizno definisaneodgovornosti svakog člana Odeljenja za reaktorski inzenjering.Svu odgovornost za rad nuklearnog reaktora RA snosi direktorLaboratorije, koji ujedno rukovodi i Odeljenjem za reaktorskiinzenjering. On je odgovoran za siguran, ekonomičan i pouzdan radovog reaktora, za pridrzavanje svih propisa— zakonskih ipogonskih, kao i za zastitu od zračenja osoblja pogona iodrzavanja. Odgovornost za kompletnu zastitu od zrafienja,uključujući i zastitu okolnog stanovnistva, snosi Laboratorija zazastitu od zracenja i zastitu zivotne sredine "^ASTITA".

Za sam pogon reaktora odgovorni su rukovodilac pogona idezurni sefovi smena, a za kontrolu i odrzavanje opreme celogpostrojenja odgovorni su rukovodioci odgovarajućih sluzbi zaodrzavanje opreme. Sefovi smena su odgovorni za siguran radreaktora u skladu sa pogonskim propisima i upustvima za rad.Rukovodioci sluzbi za odrzavanje opreme odgovorni su za ispravnostodgovarajućih sisterna i uredjaja, njihovu redovnu kontrolu iodrzavanje.

* Prijem radnika koji nedostaju zavisiće od toga kada bi reaktorRa inogaa ponovo da bude pusten u rad.

6-2

Pogon reaktora RA se obavlja u rotirajućim smenama u toku24 sata , pri Cemu smene menjaju jedna drugu posle 8 Casova rada.Dezurnu smenu saCinjavaju:

- ftef sinene,- operator,- električar,- mehaniCar pogona,- mehaniCar hale i- dozimetrista • ,

Cijini radosL neposredno rukovodi dezurni šef sinene, a posrednorukovodilac Sluzbe pogona. Pri tome, dezurni dozimetrista imehaniCar hale se, samo po potrebi, angazuju van redovnog radnogvrenena.

S* obzirom da je reaktor RA u pogonu proseCno IS do 18dana meseCno (ukupno do 180 dana godisnje) i da radnici kojiobavljaju pogon ovog reaktora imaju skraćeno radno vrenw od 36Casova nedeljno, neophodno je postojanje 5 aktivnih smena.

Dezurne smene f or mi ra ju se iz postojećeg kadraodgovarajućih sluzbi Odeljenja, i to (videti semu Priloga 6)i

- sefovi sfflena iz svih sluzbi ,- operatori - iz Sluzbe instrumentalje (prevashodno)- elektriCari - iz Sluzbe elektroopreme i- mehaniCari - iz Masinske sluzbe.Optimalan broj radnika u ovim sluzbama, iznosi po 10

(izuzev u masinskoj sluzbi, gde je potrebno 15 radnika).Sluzba pogona mora imati 7 Se-fova smena, dok je u Tehnoloftkoj sluzbii Sluzbi za administrativno-tehniCke poslove utvrdjen minimalanbroj radnika <2, odnosno 4) neophodan za rad reaktora i radOdeljenja u celini.

Postojeći kadar u Odeljenju za reaktorski inzenjering sasrednjom sprenom, koji obavlja poslove pogona i odrzavanjaistrazivaCkog reaktora RA, u potpunosti zadovoljava zahteve upogledu radnog rezima i koriftćepja ovog reaktora u sadasnjimu«lovima. Medjutim, zbog dugog stajanja reaktora, novoprimljenikadar koji je obuCen za rad u pogonu, nije mogao da steknepotrebno iskustvo, te će u narednom periodu morati da buduangazovani i penzionisani radnici kako bi pogon reaktora mogaonesmetano da se odvija.

* Dozinetristu, kao i sve poslove vezane za zafttitu od zraCenja nareaktoru RA, obezbedjivaće, kao i do sada, Laboratorija zazastitu od zraCenja i zastitu zivotne sredine iz Institute uVinCi.

6-3

6.2 Kvalifikaciona i starosna struktura osoblja

U 1992. godini u Odeljenju za reaktorski inzenjering usastavu OOUR "RA" bilo je zaposleno ukupno 45 radnika koji su biliangazovani na poslovima odrzavanja opreme reaktora RA. U tokugodine, Odeljenje nije napustio ni jedan radnik niti je ikoprimljen.

Postojeci broj radnika je ispod minimalnog broja radnikapredvidjenih za pogon i odrzavanje reaktora RA u buduce* periodu(medjutim, biće neophodno izvrfiiti i odredjena prestruktuiranja).Detaljni podaci o stanju kadrova u toku 1992.godine dati su uprilogu 6. U ovom prilogu su detaljno prikazani i kvalifikaciona istarosna struktura postojećeg osoblja u Odeljenju za reaktorskiinzenjering u sastavu Laboratorije za multidiscipiinarnaistrazivanja i inzenjering "RA".

Kretanje broja radnika u Gdeljeniu za reaktorskiinzenjering u periodu 1987.—1992. godina prikazan je u Tabeli 6.1.

TABELA 6.1Struktura kadrova u Odeljenju u periodu 1986.-1991.*

godina 1987. 198B. 1989. 1990. 1991. 1992.

UKUPAN BROJ RADNIKA(stanje na dan 31.12.) 62 62 59 53 45 45

KVALIFIKACIONA STRUKTURA- visoka st.sprema 15- srednja st.sprema 40- niza st.sprema 7

13436

9/9

13406

8/5

11384

7/1

9333

9/1

9333

_/ —ODLAZAK/DOLAZAK RADNIKA 6/2

* Na dan 31. decembar 1986 godine u Odel jo*iiir-Je ukupno bilo 66radnika.

Kao Sto se iz Tabele 6.1 moze videti, u proteklomfiestogodisnjem periodu (od 31. decembra 1986. do 31. decembra1992. godine), Odeljenje za reaktorski inzenjering je napustilo 39radnika, a istovremeno je primljno 18 novih radnika. Vclika većinaradnika koji su u ovom periodu napustili Laboratoriju, ucinili suto zbog odlaska u penziju po sili zakona.

6-4

6.3 Stanje kadrova

Velika fluktuacija kadrova predstavljala Je posebnute€kocu u pogledu obuke i osposobljavanja novoprimljenih radnikaza obavljanje odgovarajućih duznosti u pogonu i odrzavanjuopreme reaktora RA i njegovih sistema. Upravo ta situacija jezahtevala da se pravovremeno i kontinualno sprovodi obuka svihnovoprimljenih radnika, sto je u ovom periodu uspeSno realizovano.U torn cilju, povremeno su angazovani i penzionisani radniciOdeljenja, a sa torn praksom će se nastaviti i ubuduće, kako bi sepotpuno novi stručni kadar koji je danas prisutan na reaktoru upotpunosti osposobioo za obavljanje svih predvidjenih zadataka.

Polazeći od utvrdjene organizacione Seme Odeljenja zsreaktorski inzenjering, prikazane u Prilogu G vidi se da jepredvidjeno da za obezbedjenje potrebnih uslova za njegovueksploataciju, 51 radnik opsluzuju u potpunosti reaktor RA, iujedno omogućuju obavljanje svih neophodnih poslova vezanih za•funkcionisanje Odeljenja kao posebne organizacione jedinice. Iakodanas u ovom Odeljenju ima 45 zaposlenih radnika, novaorganizaciona struktura de zahtevati da2 radnika neće modi da ostane u ovom Odeljenju,

Sto istovremeno znaCi da bi u narednom periodu trebalo primiti 8radnika koji će se obuCiti z^t rad na reaktoru.

7-1

7. FINANSIJSKI POKAZATELJI

U prilogu H detaljno su prikazani podaci o -Finansi jskomposlovanju Odeljenja za reaktorski inzenjering u okviruLaboratorije za multidisciplinarna istrazivanja i inzenjering"RA", a takodje i podaci o prihodima i troškovima vezanioiisključivo za pogon i odrzavanje istrazivackog reaktora RA u 1992.godini.

7.1 Tekuce odrzavanje i poqon reaktora

U vreme pisanja ovog izveštaja (prva polovina decembra1992. godine), nije bilo poznato koliko će sredstava biti odobrenoza realizaciju ovog projekta u 1992. godini preko Fonda za naukuRepubličkog Hinistarstva za nauku i tehnologiju. Procenjeno je dabi za novembar moglo biti izdvojeno 60% vise nego za oktobar, a zadecembar 60X vise nego za novembar, što bi, računajući avans zaperiod januar—oktobar dalo iznos od 126.885.000 dinara. Tada bi,za pokriće tro&kova na odrzavanju opreme reaktora RA u 1992.godini nedostajalo jos oko 8.430.000 dinara, posto se procenjujeda će ovi troskovi iznositi oko 135.315.000 dinara. U tabeli 7.1prikazano je kretanje -prihoda i troskova odrzavanja i pogonareaktora RA u periodu od 1988. do 1992. godine. Porast učešćasredstava odobrenih od strane Ministarstva za nauku i tehnologiju(ranije RZN Srbije) u pokriću troskova za reaktor RA, je samoprividnog karaktera, pošto je broj radnika iz godine u godinusmanjivan (danas je prisutno 20% manje radnika od neophodnogminimuma), a bitno je smanjeno i ulaganje u odrzavanje opreme inabavku nove zbog nedostatka sredstava.

Ovi podaci dovoljno govore o specificnom polozaju radnikaOdeljenja za reaktorski inzenjering koji, da bi omogućili pogon,odrzavanje i korišćenje ovog postrojenja, moraju da buduangazovani na dodatnim poslovima kako bi obezbedili potrebnasredstva. Već dugi niz godina, u ovom Odeljenju je u velikoj meribila razvijena proizvodnja i montaza radioaktivnih gromobrana isisterna za automatsku detekciju pozara i alarmiranje.

Medjutim, imajući u vidu Cinjenicu da su to poslovi malogobima i da su praćeni visokim materijalnim troskovima, dohodakkoji se ostvaruje na ovaj nacin nedovoljan je da bi se njime moglapokriti potrebna razlika u sredstvima. U ovoj govini, zbog teskesituacije, obin ovih poslova je bio veoma oiali.

7-2

Najvaznije od svega je, ipak činjenica, da bi radniciOdeljenja za reaktorski inzenjering morali sve vrwe da buduangazovani na poslovima pogona, odrzavanja i eksploatacije reaktoraRA, kako bi ovo nuklearno postroJenje moglo kontinualno i uspesnoda se koristi.

7-2 Investiciono odrzavanje

Investicionom odrzavanju reaktora RA i njegovih pomocnihsi sterna, sent u vrlo ma loin obimu, nije poklanjana gotovo nikakvapaznja nakon ukidanja Savezne konisije za nuklearnu energiju, jersredstava nije bilo dovoljno ni za tekude odrzavanje i pogon.

S' obzirom da je deo opreme ovog postrojenja bio zastareo,a da je za njegov rad na punoj snazi i za pruzanje vedihmogućnosti i kvalitetnijih usluga bilo potrebno angazovati velikasredstva, Institut se obratioHiedjunarodnoj agenciji za atomskuenergiju (IAEA)i direktnim korisnicima reaktora za finansijskupamoć. Na ovaj način obezbedjuju se poCev od 1984.godine veomaznacajna sredstva koja de omoguditi da reaktor RA buda tehnickiosposobljen za bezbedan i pouzdan rad u narednih 10 do 15 godina.

U Tabeli 7.2 prikazana su investiciona ulaganja u periodu1986.- 1992.godina, pri čemu treba istadi da od Republičkezajednice nauke SR Srbije, odnosno od Republičkog fonda za nauku,u ovofli periodu nije dobijen ni jedan jedini dinar!

ZnaCajna investiciona ulaganja od strane direktnihkorisnika usluga reaktora RA i Medjunarodne agencije za atOMBkuenergiju u proteklom petogodisnjeni periodu (velika ulaganja suvrsena u periodu 1984.-1985.godina) onogućila su da se znatan deopostojede opreme reaktora RA koja je bila dotrajala zameni novom,kao i da se izrade novi i rekonsrtruise deo sisterna u pogledu vedeaigurnosti i vede pouzdanosti u radu, a takodje i u pogledupruzanja vedih eksploatacionih mogudnosti u odnosu na predjafinje.

TABELA 7.1Troškovi pogona i odrzavanja reaktora RA (bez trolkova za za£titu od zraCenja)

godina

UKUPNI TROŠKOVI

PRIHOD OD REPUBLICKOGMINISTARSTVA ZA NAUKU ITEHNOLOGIJU

OSTALI PRIHODI

NEDOSTAJUCA SREDSTVA

PRIHODI OD MINISTARSTVA/UKUPAN TROSAK

1988.

20.909

15.223

-

5.686

72,87.

1989.

362.804

231.173

26.677

104.954

63,77.

1990.

1.531

1. 134

68

328

74,

.984

.540

. 500

.944

17.

2.

2.

1991.

640.353

169.900

32.600

647.500

82,27.

1992.

135.315.

126.885.

250.

8.430.

93,87

000

000

000

000

TABELA 7.2Investiciono ulaganje na reaktaru RA u periodu 1986.-1992. godine

godina

NAMENA1. nabavka materijala

(teška voda, gorivohelijum)

2. odrzavanje opreme

3. rekonstrukcija sistema iizgradnja novih

4. poboljšanje eksploatac.mogućnosti

IZVOR SREDSTAVA

1. direktni korisnici usl.reaktora RA

2. IAEA

3. poslovni fond Odeljenja

1986.

9.784

227

160.000rub563

574

10.784

160.000rub

364

1987.

-

183

780

45

524

-

484

1988.

-

394

596

460

771

-

679

1989.

1.273

8.688

92.000rub1.419

2.274

5.823

92.000rub

7.831

1990.

-

21.313

740.000rub27.187

11.878

740.000rub

60.378

1991.

-

82.490

76.060

4. 050

-

162.600

1992.*

-

8.190.000

4.870.000

-

-

10.000.000

Iznosi su dati u dinarima, izuzev gde je navedena druga valuta (rublja)* U 1992. godini nedostaje 3.000.000 dinara