Univerzitet u BeograduEkonomski Fakultet

SEMINARSKI RAD

Predmet: Međunarodni strategijski menadžment

Tema: GLOBALIZACIJA-POJAM, FAKTORI, PERSPEKTIVE

Mentor: Student:Prof. Dr Branko Rakita Marina Goločevac

U Beogradu, novembar 2009

Sadržaj

Uvod.................................................................................................................31.Definisanje procesa globalizacije.................................................................42.Neravnomerna globalizacija sveta................................................................43.Osnovni indikatori globalizacije...................................................................5 3.1.Mobilnost dobara i usluga........................................................................5 3.2.Mobilnost kapitala....................................................................................5 3.3.Mobilnost radne snage.............................................................................74.Sveobuhvatnost procesa globalizacije...........................................................7 4.1.Kultura......................................................................................................8 4.2.Način ishrane............................................................................................8 4.3.Obrazovanje.............................................................................................8 4.4.Poslovno okruženje..................................................................................9 4.5.Sport.........................................................................................................9 4.6.Zdravstvo..................................................................................................9 4.7.Kriminal.................................................................................................10 4.8.Religija...................................................................................................105.Pokretači procesa globalizacije...................................................................10 5.1. Politički/regulatorni pokretači...............................................................10 5.2. Tehnološki pokretači.............................................................................11 5.3. Ekonomski pokretači.............................................................................116.Inhibitori procesa globalizacije...................................................................11 6.1. Zakonske prepreke................................................................................12 6.2. Tehnološke prepreke..............................................................................13 6.3. Kulturološka i geografska distanca........................................................137.Prednosti i nedostaci procesa globalizacije.................................................15 7.1. Prednosti globalizacije.........................................................................15 7.2. Nedostaci globalizacije........................................................................158.Globalizacija-analiza slučajeva iz prakse....................................................16Zaključak........................................................................................................18Literatura........................................................................................................19

2

Uvod

Koliko puta, se pri analiziranju različitih događaja na globalnom planu, običan posmatrač zapita da li su i kako oni povezani? Čak i da se otkrije nekakva veza nju je često teško objasniti. Kako je, na primer, moguće da kolaps bankarskog kreditnog sistema SAD krajem 2008. godine dovede do opšteg pada i recesije svetske ekonomije ubrzo potom? Ili kako pak kada dođe do terorističkog uništenja zgrade Svetskog trgovinskog centra dolazi do pada cena u hotelima širom Londona? Zašto vlasnici barova u južnoj Španiji trljaju ruke od zadovoljstva kada dođe do formiranje nove low-cost avio kompanije u Nemačkoj? Odgovore na ovo i veliki broj na izgled nepovezanih situacija daje nam fenomen globalizacije.

Tema ovog rada, Globalizacija-pojam, faktori i perspektive, stavila je njegove autore pred težak i kompleksan zadatak. Osnovni cilj naše analize je pokušaj da se objasni i razume kako događaji na jednom kraju sveta mogu imati veoma konkretne i značajne konsekvence na dešavanja na nekom drugom kraju. Kada je svet prestao da bude jedno bezgranično prostranstvo, teško dostupno i nedokučivo i preko noći se pretvorio u "globalno selo"? Kada je ljudska svest prenela fokus svojih misli sa uske slike svakodnevnog okruženja i usvojila jednu novu viziju, prostora bez granica, limita i horizonta? Koji činioci doprinose da svet povežemo u jednu celinu, a koji pak neumitno "ruše mostove" našim htenjima? U nastavku rada pokušaćemo da pružimo odgovor na ova i mnogobrojna druga pitanja koja se odnose na proces globalizacije.

3

1. Definisanje procesa globalizacije

Pod pojmom globalizacija podrazumevamo stvaranje sveopšte povezanosti i međuveza između naroda usled kojih dolazi do ublažavanja ili otklanjanja različitih vrsta barijera ( fizičkih, religijskih, političkih, kulturnih i brojnih drugih), koje razdvajaju različite regione sveta. Na ovaj način, upostvaljanjem liberalizacije, dolazi do ostvarivanja velikih sloboda u pogledu mobilnosti. Tu prvenstveno mislimo na slobodu prometa dobara i usluga, slobodu kretanja novčanih tokova, te konačno i na mobilnost ljudskog fakotora, tj. radne snage.

Osnovna posledica ovakvih delovanja jeste kreiranje međuzavisnosti između zemalja. Ovakva međuzavisnost može biti dvojako posmatrana. Sa jedne strane, ukoliko ona dovodi do razmene znanja, unapređenja poslovnih aktivnosti i procesa kao i do uspostavljanja i osvajanja novih tržišta za poslovanje, onda su pozitivni efekti nesporni. Međutim ukoliko takva međuzavisnost "vezuje ruke" ekonomiji jedne zemlje, sužavajući joj manevarski prostor za delovanje i reagovanje onda ona veoma često može biti izvor opasnih i dalekosežnih problema. Postoje brojni primeri koji potkrepljuju ovu tvrdnju, a možda najbolji od njih jeste energetska zavisnost zemalja Italije i Španije. Naime, budući da pomenute dve zemlje nemaju značajnu domaću proizvodnju energenata, one su izuzetno uvozno-zavisne. (Španija nabavlja 99% gasa iz afričkih zemalja Nigerije, Alžira i Libije, a Italija svoje zalihe električne energije kupuje od svog suseda Švajcarske). Jasno je da će ukoliko dođe do političke ili ekonomske nestabilnosti u ovim afričkim zemljama, što je čest slučaj, ili prekida u pošiljci švajcarskih zaliha, ove dve zemlje i njihove ekonomije biti "na kolenima". Samo ova jednostavna ilustracija je dovoljan pokazatelj koliko se temeljno moraju analizirati odnosi pre nego što se donese sud da li je globalizacija pozitivna za neku zemlju sveta i što je još važnije, u kojoj meri. Time možemo stvoriti skicu dosadašnjeg razvoja i prisutnosti ovog procesa.

2. Neravnomerna globalizacija sveta

Iako zvuči pomalo paradoksalno, može se reći da globalizacija još uvek nije globalan fenomen. Naime, najveći obim međunarodne razmene i investicionih aktivnosti smešten je u tri velika ekonomska bloka, popularno zbirno nazvanim, Trijada. Oblasti trijade čine:1.zapadnoevropske zemlje grupisane u okviru Evropske Unije, 2. NAFTA region ( Kanada, SAD i Meksiko) i 3. Japan.

Osnovne karakteristike ova tri bloka su: hermetičnost, nestalnost i neizvesnost. Pod hermetičnošću podrazumevamo da je većina trgovinskih transakcija svakog od ova tri bloka internog karaktera, tj. da je jedan blok relativno trgovinski nezavistan od drugog. Pa tako, većina evropski proizvedenih automobila se upravo proda u Evropi, američki auto proizvođači mahom opslužuju američko tržište i tako redom dalje. Svaki od pomenuta tri bloka nema konstanto nepromenjenu strukturu, već se ona modifikuje vremenom. Tako je Evropska Unija, poslednjim proširenjem zaokružena na 27 zemalja članica, a s druge strane postoje jasne tendencije da se NAFTA region proširi i na Latinsku Ameriku, stvarajući FTAA ili slobodnu trgovinsku zonu dve Amerike. To je jasan pokazatelj nestalnosti Trijade. Konačno, neizvesnost sa kojom je Trijada suočena

4

ogleda se u činjenici naglog privrednog rasta zemalja poput Rusije, Indije i Kine koje prete da postanu vodeće svetske trgovinske sile i time poremete trenutno uspostavljene odnose između blokova.

3. Osnovni indikatori globalizacije

Brojna istraživanja i studije na temu globalizacije, identifikovali su tri ključna pokazatelja koji determinišu njeno postojanje i nivo razvoja. To su:

1. Mobilnost dobara i usluga2. Mobilnost kapitala3. Mobilnost radne snage

U nastavku rada, ukratko ćemo objasniti svaki od pomenutih pokazatelja:

3.1. Mobilnost dobara i usluga

Period od 1956 do 2006. godine, iako ne naročito dug, izuzetno je značajan za rekordno brz porast obima razmenjenih dobara i usluga. Tokom ovog perioda, nivo svetske trgovine uvećan je čak 27 puta, što je tri puta brža stopa rasta od svetskog GDP!

Osnovni podstrekač ali i učesnik u međunarodnoj trgovini su multinacionalne kompanije (MNK). One su odgovorne za veliki deo međunarodne razmene, od koje je veći deo ostvaren trgovanjem unutra podružnica iste kompanije. Tako, na primer, oko polovine proizvedene robe za izvoz u SAD i više od 60 % uvezene cirkuliše unutra MNK.

Neke zemlje naročito su trgovinski zavisne. 2/3 GDP Kine, preko 50 % GDP Velike Britanije kao i oko 25 % onog iz SAD ostvaruje se realizacijom međunarodne trgovinske razmene.

3.2. Mobilnost kapitala

Predstavlja drugi po značaju oblik podsticanja procesa globalizacije. Mobilnost novčanih tokova može se javiti u jednom od tri osnovna oblika:

1. Strane indirektne Investicije (SII)2. Strane direktne Investicije (SDI)3. Novčane dozanke iz inostranstva

Strane indirektne investicije ili kako se još nazivaju portfolio investicije nastaju pri kupovini finansijske aktive neke strane zemlje. Strukturu te aktive čine razne hartije od vrednosti: kompanijske akcije, državne obveznice ili pak strana valuta ukoliko je stabilna i jaka. Naziv portfolio potiče od toga što je ovaj vid investiranja identičan onom koji može činiti svaki pojedinac. Naime kupovinom različitih hartija od vrednosti, koje u sebi sadrže određene premije i opasnosti, formira se investicioni portfolio, kojim se teži minimizaciji rizika. Neke od najpozantijih britanskih finansijskih institucija, kao što su

5

HBO ili Barclay’s redovno su angažovane na pravljenju ovakvog portfolija. Dnevni obrt ovih investicija nalazi se u konstantnom porastu tako da je 2007. godine iznosio oko 3,2 biliona dolara u centrima Trijade (London, Njujork i Tokio).

Strane direktne investicije javljaju se u slučaju da inostrana firma izgradi, kupi ili uveća proizvodne ili uslužne kapacitete određene zemlje domaćina. Glavna razlika između stranih indirektnih i direktnih investcija jeste u kontroli nad kupljenom aktivom. Dok se ova kontrola realizuje kod stranih direktnih investicija, dotle ona nije prisutna kod onih koje su indirektne. Glavni primaoci SDI su razvijene zemlje mahom zbog velikih i ekspanzivnih tržišta. Naime u ove zemlje se ulije oko 60 % , a iz njih odlije oko 80% ukupnog nivoa SDI. Zemlje u razvoju, poput onih u Istočnoj Evropi, usled manje lukrativnih tržišta koje poseduju, igraju manje značajnu ulogu u prilivu SDI.

Multinacionalne kompanije i ovde se javljaju kao glavni strani direktni investitor. U narednoj tabeli 1. dat je prikaz deset najvećih stranih direktnih investitora iz sfere MNK u 2005. godini1

Tabela 1. Rang lista 10 najvećih MNK SD Investitora iz nefinasijskog sektora u 2005.god

Rang KorporacijaKorporacija Zemlja poreklaZemlja porekla OblastOblast

1.1. General ElectricGeneral Electric SAD SAD Elektro opremaElektro oprema

2.2. VodafoneVodafone Velika BritanijaVelika Britanija TelekomunikacijeTelekomunikacije

3.3. General Motors*General Motors* SAD SAD Auto industrijaAuto industrija

4.4. British Petroleum British Petroleum Velika BritanijaVelika Britanija Naftna industrijaNaftna industrija

5.5. Royal Dutch/ShellRoyal Dutch/Shell VB i HolandijaVB i Holandija Naftna industrijaNaftna industrija

6.6. Exxon MobilExxon Mobil SADSAD Naftna industrijaNaftna industrija

7.7. Toyota Toyota JapanJapan Auto industrijaAuto industrija

8.8. FordFord SADSAD Auto industrijaAuto industrija

9.9. Total Total FrancuskaFrancuska Naftna industrijaNaftna industrija

10.10. Electricite de Fr.Electricite de Fr. FrancuskaFrancuska Elektro industrijaElektro industrijaIzvor: Hamilton L, Webster P. (2009), International Business Environment, Oxford University Press, England, str. 12

Sve strane direktne investicije se mogu podeliti u dva osnovna tipa: greenfield i brownfield. Greenfield investicije ili investicije od ledine podrazumevaju uspostavljanje i izgradnju kompletno novih proizvodno-uslužnih postrojenja. Primer za ovu vrstu SDI jeste izgradnja Frodove fabrike automobila u St. Petersburgu. U slučaju Brownfield investicija dolazi do kupovine postojećih fabričkih postrojenja ili drugih poslovnih objekata. Tako je Wal Mart, započinjući svoju ekspanziju na tržište Evrope, kupio već postojeći britanski lanac supermarketa ASDA.

1 Danas ova rang lista ima sigurno drugačiji raspored. Ako ništa drugo, onda bar zbog GM čija je finansijska situacija značajno pogoršana u poslednjih par godina, što je kulminiralo bankrotom kompanije1. juna ove godine. Za detaljnije informacije pogledati: www.gm.com

6

Konačno, treći oblik mobilnosti finansijskih tokova ogleda se u novačnim doznakama iz inostranstva. Novčane doznake predstavljaju sredstva koja migranti šalju nazad u zemlju maticu. U 2007. godini ukupan iznos doznaka na svetskom nivou iznosio je 318 milijardi dolara. Od toga, tri najveća primaoca ovih doznaka bili su Kina, Indija i Meksiko. Ubedljivo najveći davalac sredstava namenjenih za dozanke bile su SAD. Da je ovaj oblik mobilnosti novčanih tokova izuzetno značajan za ekonomije pojedinih zemalja govori i podatak da u zemljama poput Albanije, Maroka ili Jordana on iznosi čak 10% od njihovog ukupnog GDP.

3.3. Mobilnost radne snage

Ova vrsta pokretača globalizacije značajno zaostaje za ostala dva oblika. Kao suštinski inhibitor ove vrste mobilnosti javlja se promenljiva i osetljiva geopolitička scena i strategija pojedinih zemalja.

Tako na primer, tokom 50-ih i 60-ih godina XX veka, usled nagle privredne ekspanzije razvijene zapadnoevropske zemlje imale su jasnu potrebu za uvoznom radnom snagom. Neke od njih poput, Velike Britanije i Francuske izvor te snage našle su u svojim bivšim kolonijama. S druge strane, Nemačka se okrenula zemljama istočnog bloka kao i zemljama bivše SFRJ. Tada je mobilnost doživela pravi polet. Međutim, nakon energetske krize 70-ih godina i socijalnih problema sa integracijom stanovništva iz kolonija u matičnim zemljama (problem naročito izražen u Francuskoj) došlo je do naglog zastoja u kretanjima radne snage. Slična ekspanzija bila je prisutna u SAD, koje su godišnje primale po 650.000 stranih državljana za privremeni ili stalni boravak, do terorističkog napada u 2001. godini. Od tada ova mobilnost beleži sigurnu stagnaciju i pad.

Danas ipak najveći priliv stanovništva, tj radne snage opet beleže zemlje EU i SAD, a najveći odliv zemlje Azije, Afrike i Latinske Amerike. EU i SAD polako podižu nivo mobilnosti, sa osnovnom izaženom potrebom za visoko-kvalifikovanom radnom snagom specifičnih kompetencija (najčešće u sferi IT). Zanimljiv je primer saudijske zemlje Katar, gde je čak 75 % od ukupnog stanovništva migratornog porekla.

Inače, mobilnost, tj. migracije stanovništva mogu biti: ekonomske,( kao što je navedeno u prethodnom primeru), zatim prinudne, usled ratova i prirodnih nepogoda (ratovi na prostorima bivše SFRJ) i konačno turističke. (javljaju se kao posledica poslovnih putovanja, školovanja u inostranstvu, turizma i sl..)

4. Sveobuhvatnost procesa globalizacije

Iako se često posmatra kao ekonomski fenomen, proces globalizacije nosi sa sobom implikacije na veliki broj najraznorodnijih područja. Istaknuti autor na temu globalizacije, Held, navodi da ona predstavlja: "proširivanje, produbljivanje i ubrzavanje međupovezanosti svih aspekata svakodnevnog života, od kulture do kriminala, finansija i duhovnosti." Aspekti na koje ovaj sveobuhvatni fenomen utiče su:

7

4.1. Kultura

Integrisanost i neraskidivost pojma kulture i globalizacije vidljiva je na više nivoa. Ukoliko se posmatra sadržaj televizijskog programa lako ćemo uočiti da neke od najpopularnijih tv serija, poput Simpsonovih, South Parka ili Bekstva iz zatvora predstavljaju globalni predmet praćenja i zabave. Slična situacija se može uočiti analizom repertoara filmova bilo kog biskopa. U cilju potvrđivanja ove činjenice, posmatrali smo repertoar domaćeg Bioskopa Kolosej na da 15.11.2009. godine. Tom prilikom dobijeni su sledeći rezultati:

Tabela 2. Repertoar svih filmova na dan 15.11.2009, bioskop Kolsej

Ukupan broj svih filmova na repertoaru 21 Od toga: Broj filmova iz SAD 14 Broj filmova iz Srbije 4 Italijanski filmovi 1 Španski filmovi 1 Francuski filmovi 1Izvor: www.mtsmondo.com

Ova jednostavna ilustracija dovoljno govori o globalizaciji u oblasti filmske kulture,tj. o njenoj dominantnoj amerikanizaciji.

Slične globalne tendencije javljaju se i u odevnoj kulturi ljudi u svetu. Nekada vidna nacionalna odevna obeležja bivaju potisnuta, dok se javlja preovlađivanje univerzalnih modnih trendova, te ljudi u svetu, uzveši u obzir njihov stajling, ispoljavaju male ili nikakve razlike (dominacija unifikacije putem brendova poput Zare, Manga, Miss Sixty i sl.)

4.2. Način ishrane

Pojava i razvoj restorana brze hrane (poput McDonalds-a i Burger King-a), koji se inače tradicionalno smatraju vesnicima procesa globalizacije, dovela je do penetracije čak i najtradicionalnijih, nedostupnih tržišta. Ranije je bilo nezamislivo videti restoran brze hrane u Francuskoj ili Rusiji, međutim danas je to poslovna stvarnost.

Takođe, izražen je trend mešanja različitih vrsta kuhinja. Tako, zemlje koje su pre bile u kolonijalnoj zavisnosti, doprinele su razvoju svojih nacionalnih restorana na teritoriji zemalja matica. (primer velikog broja indijskih restorana, oko 8.000, u Velikoj Britaniji.)

4.3. Obrazovanje

Prethodno objašnjavajući potrebe razvijenih zemalja EU i SAD za jeftinim a visoko-stručnim kadrovima, jasna je tendencija vodećih zapadnih univerziteta koji otvaraju svoja vrata velikom broju studenata koji žele da studiraju na tim univerzitetima. Time se obezbeđuje direktan "rezervoar" nove radne snage.

8

U cilju veće mobilnosti obrazovnog kadra, kako iz redova profesora tako i iz redova studenata, dolazi i do uvođenja raznih evropskih programa razmene, od kojih su najpoznatiji Erasmus Mundus, Sokrates i Tempus.

Posebni napori na polju obrazovanja uloženi su i još se ulažu na kreiranju zajedničkog sistema ocenjivanja putem Evropskog sistema za transfer bodova. Ovaj ECT sistem samo je deo sveobuhvatnih mera, definisanih potpisivanjem i primenom na delu tkzv. Bolonjske Deklaracije u sferi obrazovanja. Srpska obrazovna scena aktuelno prati ove tendencije, jasno uočavajući u praksi prednosti i mane pomenutog Bolonjskog procesa reforme visokog obrazovanja.

4.4. Poslovno okruženje

Sfera poslovnih operacija naročito je zahvaćena trendovima globalizacije. Naime pokretljivošću poslovih postrojenja na relaciji SAD-Japan ali i obrnuto, dolazi do primene novih saznanja u oblasti poslovanja. Tako je, na primer, došlo do primene koncepta JIT u SAD ili pak nekih novih radnih metoda u fabrikama japanskih proizvođača. Jednostavno došlo je do razmene tkzv. dobre prakse i iskustva. Naročito zanimljiv primer adaptacije na novi poslovni format jeste uvođenje McDonalds restorana u Moskvi. Iako se strahovalo da ruska radna snaga, po prirodi negostoljubiva i neljubazna, neće odgovoriti profilu radnika potrebnog za rad u pomenutom lancu brze hrane, nakon eksternih treninga, došlo je do savršene primene obuke u praksi.

4.5. Sport

Još jedna od oblasti gde su efekti globalnih trendova izuzetno vidljivi jeste sport. Poslednjih par decenija, jedna od izuzetno lukrativnih stavki u spoljnotrgovinskom platnom bilansu pojedinih zemalja jesu svakako prihodi ostvareni po osnovu međunarodnih transfera igrača iz raznih sportova. Najprofitabilniji biznis ovog tipa razvio je Brazil. Od prodaje fudbalera drugim svetski poznatim fudbalskim klubovima, Brazil u proseku godišnje inkasira čak oko 800 miliona dolara!

Prodaja se tu ne završava. Predmet prodaje danas su i kompletni fudbalski klubovi. Tako na primer, vlasnik Chelsea postao je ruski milijarder Roman Abramovič, dok se Manchester United i Liverpool nalaze u rukama američkih tajkuna.

Podstaknute globalizacijom medija, neke sportske ličnosti, poput Maradone, Ronalda ili Bekama postaju svetski poznate i slavljene.

4.6. Zdravstvo

Globalizacija zdravstva sa sobom nosi dvojake trendove. S jedne strane, probijanjem nacionalnih granica dolazi do prisnije profesionalne saradnje na iznalaženju novih metoda lečenja, uređaja i lekova. S druge strane, povećana mobilnost uslovljava i bržu ekspanziju i širenje periodičnih zaraza, bolesti i gripova (poput SARS-a, ptičijeg, svinjskog gripa itd.).

9

4.7. Kriminal

Kao što svaka pojava, proces ili aktivnost može proizvesti brojne pozitivne efekte, isto tako neizbežno je pomenuti i neke negativne nus-pojave. Otvaranjem granica i povezivanjem trgovinskih zona i prostora, dolazi automatski i do povećanja rizika od pojave kriminalnih aktivnosti (krađe, trgovine drogom, oružjem, belim robljem itd.). Procenjuje se da je nakon poslednjeg proširenja EU, prijemom Bugarske i Rumunije, samo u prvoj godini povećana kriminalna aktivnost na području Evrope za oko 20 %.2

Na NAFTA području organizovane kriminalne grupe distribuiraju kokain proizveden u Kolumbiji, putem svojih mreža dilera, širom SAD. Ovom izarzito negativnom efektu globalizacije u budućnosti se mora znatno ozbiljnije prisupiti ako ne u cilju iskorenjavanja onda bar drastičnog smanjenja aktivnosti.

4.8. Religija

Spiritualna dimenzija, kako je Held naziva, ili religija još jedna je od tradicionalnih proklamatora procesa globalizacije. Može se reći da su velike svetske religije poput Hrišćanstva, Judaizma i Islama preteče modernih pokretača globalizacije, budući da su tu aktivnost obavljale bar 2.000 godina unazad. Danas, aktuelna je promena snaga tradicionalnih verskih centara i dalje širenje tradicionalnih učenja u savremenim svetskim uslovima., (tako engleska crkva, sa centrom u Velikoj Britaniji doživljava pad popularnosti, dok se evangelsitička crkva, sa verskim centrima u SAD nalazi u usponu).

5. Pokretači procesa globalizacije

Osnovni pokretači procesa globalizacije mogu se podeliti u tri velike grupe:

1. Politički/regulatorni pokretači2. Tehnološki pokretači3. Ekonomski pokretači

5.1. Politički/regulatorni pokretači

Postoji veći broj političkih ili regulatornih načina za otklanjanje barijera. Jedan od najosnovnijih jeste potpisivanje raznih konvencija koje pomažu slobodnu trgovinsku razmenu. Jedna od najpoznatijih konvencija ovog tipa bila je konvencija GATT. Ona predstavlja Opšti sporazum o tarifama i trgovini. Inače, ova konvencija preteča je današnjeg STO-svetske trgovinske organizacije. Organizacije su inače složeniji vid uspostavljanja prostora slobodne trgovine. Pomenute organizacije opet među svojim članicama mogu formirati :

1. Slobodne trgovinske zone. Zone, u okviru kojih se otklanjaju tarife i kvote na dobra članica. Članice pojedinačno imaju slobodu formiranja visine tarifa koje se određuju za uvoz dobara ne-članica zone.

2 Izvor: www.europa.eu

10

2. Carinske zone. Oblasti slobodne trgovine gde članice u dogovoru formiraju visinu tarifa koje se određuju za uvoz dobara ne-članica zone.

3. Zajedničko tržište. Zone gde postoji mobilnost svih faktora. Njihovim uspostavljanjem sledi uvođenje zajedničkog monetarnog i zakonodavnog sistema (primer formiranja EU)

Poseban oblik podsticaja uvećavanja ekonomske i političke međuzavisnost jesu Regionalne oblasti trgovine. ( primer NAFTA regiona, ASEAN, Mercosur)

5.2. Tehnološki pokretači

Intenzivne tehničko-tehnološke inovacije dovode do značajnih unapređenja u brojnim oblastima, tim pospešujući i ubrzavajući proces globalizacije. Unapređenja u sferi transporta, uvođenjem integralnog i kombinovanog transporta značajno smanjuju troškove prevoza, intenzivirajući njegovu upotrebu i marginalizujući značaj fizičke i geografske distance.3

Značajna tehnloška unapređenja ne pospešuju samo tradicionalne kanale komunikacije, već i nova tehnička sredstva, poput mobilnih telefona, interneta, gps uređaja itd. Sa razvojem ovih tehnologija one se lociraju u zemlje u razvoju, poput Indije, gde mogu dobiti kvalifikovanu radnu snagu, koja košta svega 15-ak % onoga što bi se za njih platilo u razvijenim zapadnim zemljama. Zato ne čudi da većina firmi iz zapadnog sveta izmešta svoje aktivnosti komunikacije (popularne call centre) u Indiju. Na taj način, inovirana tehnologija i jeftina obrazovana radna snaga znače sigurnu konkurentsku prednost.

5.3. Ekonomski pokretači

Na ovom mestu neće biti detaljne analize o svim ekonomskim pokretačima, budući da se oni smatraju osnovnim obrazovanjem jednog ekonomiste. Ovde ćemo ukratko ukazati na dva ključna trenda za budućnost ovog procesa. To je prvenstveno dalje pronalaženje i penetracija novih tržišta. Kao što znamo razlozi za to mogu biti brojni: oštra konkurencija na postoječem tržištu, želja za sniženjem troškova (primer industrije aluminijuma) neodgovarajuća trenutna zakonska regulativa ali i prerastanje postojećeg tržišta (razlog ekspanzije maloprodavca Wal Mart). Drugi eksplicitan trend jeste sve intenzivnije ulaganje i nadogradnja R&D sistema preduzeća.

6. Inhibitori procesa globalizacije

Inhibitori ili barijere koje se nameću daljem razvoju procesa globalizacije mogu se razvrstati u tri velike grupe:

1. zakonske prepreke2. tehnološke prepreke3. kulturološka i geografska distanca

3 Izvor: Božić V., Novaković S.,(2008), Ekonomija Saobraćaja, Ekonomski fakultet, Beograd., str. 3

11

6.1. Zakonske prepreke

Različite zakonske regulative i propisi mogu značajno uticati na podizanje i osnaživanje barijera koje otežavaju ili sprečavaju proces međunarodne razmene. Neke od najznačajnih su:

Tarife i subvencije. Tarife na uvozna dobra predstavljaju instrument koji najčešće koriste bogatije zemlje prilikom uvoza dobara koja potiču iz siromašnijih krajeva sveta. Kao primer toga mogu se navesti naročito visoke tarife koje SAD ili EU nameću prilikom uvoza poljoprivrednih ili tekstilnih proizvoda iz siromašnijih zemalja. Tarife postavljene od strane bogatijih zemalja veće su oko pet puta od prosečnih. Međutim, nisu samo bogate zemlje te koje koriste tarife kao spoljnotrgovinski instrument. Indija, na primer, formira tarife pri uvozu nekih roba koje su čak za 30 % više od onih koje uspostavljaju razvijene zemlje. Subvencije predstavljaju oblik finansijskog poklona ili poreskih olakšica korišćene za zaštitu domaćih firmi od inostrane konkurencije. Kao oblik dotacije, naročito su prisutne u oblasti poljoprivrede, ribarstva i transporta. Jedan od najviše pomaganih sektora privrede EU putem finansijskih subvencija jeste upravo evropska poljoprivreda. Na godišnjem nivo EU troši oko 133 milijarde dolara na zaštitu farmera i seljaka. Tako na primer, svaki seljak po jednoj odgajenoj kravi dobija prosečnu subvenciju od čak 1000 evra! Takođe seljacima se garantuju visoke cene za njihve proizvode; Višak proizvodnje, koji bi mogao ugroziti tako garantovane visoke cene ili se otkupljuje i skladišti od strane Vlade EU ili se izvozi po subvencionisanim cenama. Očigledno je da u poređenju sa evropskim kolegama, srpski seljaci imaju izrazito lošiji tretman. On je odraz državne nebrige i zanemarivanja, koji može imati fatalne posledice u veoma bliskoj budućnosti ako se tom problemu odlučnim setom mera i reformi ne stane na kraj.

Kontrolisanje tokova kapitala. Podrazumeva bilo kontrolu ulaznih, izlaznih ili kombinovanih tokova. Tako na primer, Indija i Južna Koreja sprovode restriktivni monitoring novčanih priliva, EU akcenat stavlja na novčane odlive, dok Japan tradicionalno predstavlja veoma zatvoren ekonomski sistem. Kontrolisanje novčanih tokova naročito dobija na značaju prilikom strateških prestrukturiranja preduzeća određenih zemalja, kao i prilikom merdžera i akvizicija. Tako je Francuska pokazala izuzetno negodovanje prilikom otvaranja određenih strateških sektora svoje privrede, poput energetske industrije, upilvu inostranog kontrolnog kapitala. Slična je situacija sa SAD koje državnim merama i regulativama onemogućavaju stranom kapitalu da oformi kontrolu u oblasti putničkog avio prevoza. Naime strane firme mogu kupiti maksimalno 24, 9% akcijskog kapitala bilo koga američkog avio prevoznika. To je nedovoljan iznos da bi se formirao kontrolni paket akcija.

Javna nabaka. Same po sebi, aktivnosti javne nabavke ne predstavljaju kočnicu u daljoj realizaciji procesa globalizacije. Međutim ono što je sporno jeste doslednost ispravnom sprovođenju ovih procedura. Naime, postoje brojni primeri iz prakse koji pokazuju da vlade određenih zemalja imaju tendenciju pristrasnog ponašanja prilikom sprovđenja tendera, time zakulisno dajući primat domaćim firmama u odnosu na inostrane prilikom

12

dodele poslova. Ovim se produžava ranije sprovođena politika protekcije domaće privrede, sa jedne strane, ali se vrši i podrivanje sistema efiksnosti realizacije određenih zadatka, budući da su neki inostrani ponudioci možda imali povoljnije uslove. Koliko ova barijera može biti od značaja, govori i podatak da samo u Velikoj Britaniji vlada u proseku godišnje troši oko 18 milijardi dolara na aktivnosti javne nabavke.

Granične i imigracione kontrole. Javljaju se u vidu fizičkih barijera, tj. graničnih prelaza ali i administrativnih, u vidu viza. Ovaj oblik barijere ima izrazito geopolitički karakter te je stoga podložan promenama. Tako, kao što je već pomenuto nakon napada na SAD 11.9.2001. godine dolazi do uspostavljanja znatno rigoroznije politike imigracije u SAD, naročito za stanovništo iz muslimanskih zemalja.

6.2. Tehnološke prepreke

Osnovna karakteristika tehnoloških prepreka ogleda se u inkompatiblnosti tehnoloških standarda i regulativa, što otvara prostor za nastanak problema u operativnim aktivnostima, ali i malverzacija i kriminalnih aktivnosti u poslovanju.

U sferi elektro industrije, usled razvitka i primene različitih tehnologija teško je korisiti određeni uređaj na bilo kojoj lokaciji u svetu. Tako kontinentalni deo Evrope koristi utičnice sa dva zupca dok se na primer u Engleskoj koriste utičnice sa tri.

Prilikom konkurisanja za finansijska sredstva kod određenih međunarodnih institucija, javljaju se problemi i u finansijskom sektoru. Naime neke firme bivaju odbijene za procesiranje kredita sa obrazloženjem da transakcioni softver koji koriste nije kompatibilan sa onim korišćenim u toj finansijskoj instituciji. S druge strane, te firme nemaju problema sa istim softverom kada operišu unutar granica svoje zemlje.

Posebno značajno područje gde se javlja ovaj vid prepreka jeste oblast prava. Konkretno, zemlje sveta nemaju jednak tretman pravnog instituta prava intelektualne svojine. Naime dok u većini zapadnih zemalja ovaj institut postoji i eksplicitno se primenjuje, dotle u nekim zemljama poput Bugarske, Tajlanda, Kine nema primene istog. Stoga su čuvene robne marke, poput Šanela, Gučija ili Armanija slobodno ilegalno kopirane i puštane u prodajni sistem ovih zemalja.

6.3. Kulturološka i geografska distanca

Ova vrsta prepreka nastaje usled postojanja različitih kulturnih obrazaca koji sa sobom povlače različite sisteme vrednosti. (verovanja, stavove, društvene norme i prihvatljivo ponašanje).

Da bi se postigla kvalitetna integracija u sistem globalnog života i poslovanja neophodno je poznavati različite kulturne sisteme, jer oni često predominantno mogu uticati na rezultat određenih poslovnih aktivnosti. Tako na primer, poslovni ljudi Kine ili Japana, puno polažu na međuljudske odnose, što je ključna nota njihovog kulturnog miljea i tradicije. Oni zbližavanjem sa poslovnim partnerima žele da stvore osećaj prisnosti,

13

pouzdanosti i poverenja. Ovakav način ophođenja znatno je drugačiji od npr. ponašanja poslovnih ljudi iz germanskih zemalja. Potičući iz tradicionalne individualističke kulture, koja za primat uzima pojedinačni uspeh i ciljnu orijentaciju, Germani su mahom fokusirani na realizovanje same poslovne transakcije i posla, ostavljajući međuljudske odnose u drugom planu.

Kada firme nastupaju na inostranom tržištu moraju veoma voditi računa pri formiranju svog jedinstvenog paketa ponude i marketing miksa o tome koji su proizvodi osetljiviji na kulturne razlike a koji ne. Rezultati jednog od brojnih istraživanja na tu temu, koje je sproveo Ghemwat 2001. godine dati su u narednoj tabeli:

Tabela 3. Klasifikacija proizvoda prema njihovoj osetljivosti na kulturne razlike

KulturnoKulturnoOsetljivijiOsetljivijiproizvodiproizvodi

KulturnoKulturnoManje Manje

OsetljiviOsetljiviproizvodiproizvodi

Vrsteproizvoda

1.MESO1.MESO2.ŽITARICE2.ŽITARICE3.DUVAN3.DUVAN

4. KANCELARIJSKE4. KANCELARIJSKEMAŠINEMAŠINE

1.FOTO1.FOTOAPARATIAPARATI2.VOZILA2.VOZILA

3.DRVNA GRAĐA3.DRVNA GRAĐA4.EL. ENERGIJA4.EL. ENERGIJA

Izvor: tabela formirana prema podacima iz Hamilton L, Webster P. (2009), International Business Environment, Oxford University Press, England, str. 27

Poseban problem u kulturološkim okvirima jeste tumačenje pojma korupcije. Osetljivost i generalna neprimenljivost ovog pojma potiče usled postojanja različitog tumačenje šta su dobri poslovni običaji. Naime u nekim afričkim i bliskoistočnim zemljama očekivano je da se nagradi onaj ko vam je pomogao u realizaciji određenog posla ili koji vam je taj posao obezbedio. Ovakvo tumačenje, pak, u zapadnim zemljama ima izričitu konotaciju korupcije. Brojna istraživanja na ovu temu pokazala su da bogatije i razvijenije zemlje generalno beleže manju stopu korupcije od nerazvijenih. Prema podacima organizacije Međunarodna Transparentnost zemlje sa najvećom stopom korupcije su Bangladeš, Nigerija, Haiti i Azerbejdžan.

Problemi geografske distance, usled već pomenutih tehničko-tehnoloških unapređenja i novih formata poslovanja postaju sve marginalnijeg značaja.

7. Prednosti i nedostaci procesa globalizacije

Kompleksan i sveobuhvatan proces globalizacije može kreirati značajne promene u spoljnjem poslovnom okruženju. Sa jedne strane ove promene stvaraju nove mogućnosti

14

za poslovanje, dok ga sa druge mogu uništiti. U nastavku rada dat je kratak prikaz prednosti i nedostataka koji prate proces globalizacije. 7.1. Prednosti procesa globalizacije

Osnovne beneficije ogledaju se u: 1.otvaranju tržišta i širenju mogućnosti poslovanja, 2. pristupu jeftinijim faktorima proizvodnje ali i gotovim proizvodima.3. dostupnosti ranije nepristupačnim resursima.

Jedan od primera kreiranja novih tržišta može se videti u bankarskom ili duvanskom sektoru. Nakon pada komunističkih režima u Istočnoj Evropi, došlo je do otvaranja tržišta ovih zemalja, što je uslovilo i ekspanziju ovih industrija u njima. Slična sudbina je zadesila republiku Srbiju nakon režimskih promena 2000. godine posle kojih su dominaciju u bankarskom sektoru preuzele strane banke (Intesa San Paolo, Rajfajzen banka, Unicredit banka itd). Duvanska industrija dobila je nove igrače u liku British American Tobbaco-a i Philip Moris-a.

Globalizacija je takođe omogućila pristup jefitinijm resursima. Tako, BT najveći broj svojih operacija informacione tehnologije je izmestio u Indiju, gde ima obilje visoko-obrazovanih mladih stručnjaka koji rade za prihode u iznosu od 15 % prihoda koji zarađuju njihove kolege u SAD ili EU.

Ranije zatvorene i hermetične sredine za poslovanje popuštaju pod nadolazećim talasima globalizacinih promena. Na primer, iako se dugo vremena protivila da dozvoli poslovanje inostranim kompanijama u energetskom sektoru, Saudijska Arabija ipak je otvorila vrata saradnje Shell-u i potpisala ugovor kojim dozvoljava obavljanje gasnih istraživanja.

7.2. Nedostaci procesa globalizacije

Osnovni nedostaci ogledaju se u:

1. Izlaganju kompanija kompleksnijem i rizičnijem okruženju. 2. Pojavi zavisnosti od stranih proizvođača ili dobavljača

Otvaranjem vrata procesu globalizacije firme gube bezbedan i ušuškan položaj na koji su do tada možda navikli. Umesto toga, nemilosrdna konkurencija odlučiće ko su gubitnici a ko dobitnici tržišne utakmice. Posebna opasnost za firmu jeste dolazak na ekonomski i politički nestabilne terene. Brojni su primeri koji govore o problemima koje su kompanije iskusile u ovakvim zemljama. Tako na primer, neposredno nakon što je jedan poznati lanac hotela u Egiptu otvorio svoj ogranak, hotel im je konfiskovan od strane države sa objašnjenjem da se nalazi na svetoj zemlji. Ili situacija u Ekvadoru, kada je prethodno odobrena koncesija data američkoj građevinskoj firmi oduzeta i predata u ruke bratancu predsednika države.

15

Posebno opasna zamka koju globalizacija u sebi nosi, a koja je već istaknuta na početku rada, jeste preterana zavisnost od stranih proizvođača ili dobavljača. Drastičan primer možemo videti u 400.000 nezaposlenih radnika koji su dobili otkaze u fabrikama koje se protežu duž američko-meksičke granice. Naime ove fabrike proizvodile su isključivo za američko tržište. Sa pojavom recesije u ovoj zemlji početkom 2001. godine, ove fabrike, popularne maquilladore morale su gotovo da stopiraju proizvodnju. Od tada važi šaljiva izreka da kada američka privreda dobije kijavicu Meksiko dobije upalu pluća. Samo na osnovu ove izreke može se videti koliko globalne poslovne operacije i međuzavisnost zaista imaju uticaja.

8. Globalizacija-analiza primera iz prakse

Globalno poslovanje kompanije Dell. Sa poslovnim sedištem u Teksasu, SAD, kompanija Dell predstavlja drugog po veličini u svetu proizvođača personalnih računara. U poslednjih deset godina, do 2007 godine, prodaja je uvećana sa 5 milijardi na čak 57 milijardi dolara, što će reći skoro dvanaest puta! Profit kompanije kreće se negde oko 3 mlijarde dolara, a svakodnevno kompanija proda oko 100.000 računara. Ovako pozitivni rezultati posledica su prihvatanja i podsticanja poslovanja u globalnom okruženju. Strateški dva najvažnija poslovna aspekta kompanije su upravljanje globalnim lancem snabdevanja i odabir lokacija poslovanja.

Kod menadžmenta globalnih sistema ili lanaca snabdevanja, neopohodno je koordinirati mrežu proizvodnih operacija koja se proteže na čak pet kontinenata. (Južna i Severna Amerika, Azija, Evropa i Australija). Dell veći deo proizvodnih operacija obavlja interno, osim proizvodnje matičnih ploča i CD/DVD pokretača koja je izmeštena. (usled toga postoji značajna zavisnost od Samsunga. Philipsa, Nokie i Sonija.) Dell intenzivno primenjuje koncepte JIT i Šest Sigma, minimizirajući tim troškove držanja zaliha.

Odluka o tome gde će se uspostaviti proizvodnja zavisi od brojnih faktora, te firma koristi sve prednosti globalizacije, oličene u dostupnosti tržišta širom sveta. Pa tako jedno Dell postrojenje se nalazi u Češkoj, zbog jeftinije a obrazovane radne snage, jedno u Maleziji zbog blizine ulaza na okolna tržišta, a jedno pak u Irskoj, zbog datih podsticaja vlade te zemlje.

Primer kulturne distance: Domino’s pizza. Ova kompanija predstavlja drugi u svetu po veličini lanac pica restorana. Ima oko 8.000 autleta u 55 zemalja širom sveta. Dok je doživaljavala svoju svetsku ekspanziju kompanija je morala da prilagođava kako svoj proizvod tako i uslugu ukusu lokalnih potrošača.

Pa tako se i omiljeni nadevi za ovo tradicionalno italijansko jelo razlikuju od zemlje do zemlje. Islanđani kao nadev najviše vole ribu, dok Francuzi preferiraju koziji sir i slaninu. Tajvanci kao omiljeni nadev ističu hobotnice, krabe, škampe i ananas, dok brazilski ljubitelji pica preferiraju banane i cimet.

Što se tiče načina usluge, Domino’s je uspeo da izveze ideju kućne isporuke skoro u sve krajeve sveta osim u Kini. U Pekingu su morali da budu ubačeni stolovi u restorane.

16

Naime, Kinezi, koji su platili za spremljen obrok, žele da imaju gde da sede i da jedu. Problem isporuke takođe je problematičan u Tokiju, gde su zgrade numerisane ne brojevima već datumima kada su izgrađene.

Evidentno je da ova kompanija samo daljim razumevanjem potreba svetskih potrošača može da ostvari dalju ekspanziju i zadržavanje visoke konkurentske pozicije, uzevši u obzir da je njen glavni proizvod, hrana, izuzetno osetljiv na kulturne različitosti.

Globalizacija i fudbal. Ovaj slučaj pokazuje uticaj globalizacije na snabdevanje sveta retkim resursima, u ovom slučaju konkretno, talentovanim Brazilskim fudbalerima.

Brazilski navijači već određeno vreme žale gubitak svojih vrhunskih fudbalskih nada, budući da oni jedan po jedan odlaze u inostrane klubove putem međunarodnih transfera. Navijači kao glavnog krivca ove pojave pronalaze globalni kapitalizam. Ovaj proces datira nekih četrdesetak godina unazad još od perioda kada je Pele otišao da igra za Njujork Kosmos 70-ih godina XX veka. Međutim kulminacija se desila početkom XXI veka. Tako, u godišnjem proseku, Brazil zaradi oko 800 miliona dolara od međunardonih transfera. Sa druge strane, negativan uticaj ove pojave odražava se na broj prisutnih navijača na običnim utakmicama, koji opada i čini negde oko 8.000 u poređenju sa 25.000 koliko ih ima kad igra Brazilska Premier Liga.

Evropska šećerna industrija-pobednici i gubitnici. Već skoro 40 godina evropski proizvođači šećera štićeni su od inostrane konkurencije. Nivo cena održavan je stabilnim odobravanjem kvota i tarifa na uvoz šećera. Ovaj preferencijalni režim odnosio se i na 18 bivših evropskih kolonija u Africi, Karibima i na Pacifiku. Danas je međutim situacija promenjena.

Nakon dobijene žalbe koju su Svetskoj trgovinskoj organizaciji uputili Brazil, Tajland i Australija, a u kojoj se navodi da EU krši standarde propisane od strane STO, odlučeno je da se ovakva politika promeni. Evropska komisija je predložila da se garantovane otkupne cene uzgajivača i prerađivača šećera umanje za 42% tokom narednog trogodišnjeg perioda.

Ovakva odluka automatski je doživela jaku kritiku francuskih i irskih farmera, ostavljajući ih na cedilu i u strahu za opstanak svojih porodica. Sudzuker, najveća evropska rafinerija šećera, takođe se oštro usprotivila predloženim rezovima u garantovanoj ceni otkupa. Deset zemalja, uključujući Grčku, Španiju, Irsku, Mađarsku i Italiju zatražilo je sporije i stabilnije uvođenje reformi. S druge strane, ovakav predlog toplo su pozdravile zemlje poput Australije, Brazila i Tajlanda, kao i proizvođači biskvita, torti i kolača.

Zaključak

Kao što je u prethodnom izlaganju prikazano, proces i fenomen globalizacije postaje sve više prisutan, dopirući i do onih područja gde je u ne tako dalekoj prošlosti to bilo

17

nepojmljivo. Komplekesnost ovog fenomena ne ostavlja ni jednan aspekt društva netaknutim, a stepen u kome se ona javlja detrminisan je odnosom snaga između njenih osnovnih pokretača i inhibitora. Kako će se ovaj odnos razvijati u budućnosti ostaje na svima nama da vidimo.

Svakako preduzeće koje u današnjim uslovima kompleksnosti odnosa na tržištu teži da postane a još važnije ostane u vrhu tržišne utakmice mora koristiti mudro i promišljeno alate i tehnike međunarodnog strategijskog menadžmenta, uvek imajući kao orijentir i cilj zadovoljnog potrošača, ma gde on na svetu bio.

Jasno nam je da su zadaci postavljeni pred kompanije zahtevni i teški ali u njihovoj realizaciji se ne smemo zaustaviti želimo li mesto pod globalnim nebeskim svodom. Stoga idemo napred, čvrsto stojeći na zemlji, pogleda uprtog u nebo, uvek delujući lokalno a razmišljajući globalno!

Literatura

1. Božić V., Novaković S. (2008), Ekonomija Saobraćaja, Ekonomski fakultet, Beograd.

18

2. Hamilton L, Webster P. (2009), International Business Environment, Oxford University Press, England

3. www.gm.com , pristupljeno 23/11/2009

4. www.mtsmondo.com, pristupljeno 23/11/2009

5. www.europa.eu, pristupljeno 23/11/2009

19