Priručnik za obuku iz psihološke prve pomoći za osobe koje ... · sa decom da umanje inicijalnu potresenost dece uzrokovanu nesrećama, prirodnim katastrofama, konfliktom, međuljudskim

Psiholoka prva pomo za decu: 2 dana Kako savladati stres (za osoblje): 1 dan

Save the Children Prirunik za obuku iz psiholoke prve pomoi za osobe koje rade s decom

Save the Children radi u 120 zemalja. Spasavamo ivote dece. Borimo se za njihova prava. Pomaemo im da ostvare svoj potencijal.

NAA VIZIJA Vizija organizacije Save the Children je svet u kome svako dete ima pravo da preivi, bude zatieno i uestvuje u razvoju.

NAA MISIJA Misija organizacije Save the Children misija je da inspiriemo poboljanja u nainu na koji svet postupa sa decom i da ostvarimo neposrednu i trajnu promenu u ivotima dece.

NAE VREDNOSTI Odgovornost Ambicija Saradnja Kreativnost Integritet

Izdava Save the Children u ime Child Protection Initiative. Prvo izdanje: novembar 2013.

Dozvoljeno je koritenje, umnoavanje i distribucija ovog dokumenta, u celosti ili delomino, pod uslovom da na svim primjercima bude naveden izvor navoda.

Urednici: Anne-Sophie Dybdal i Mie Melin

Autori: Pernille Terlonge na osnovu nacrta Ulrik Jrgensen

Uz uestvovanje: Alison Schafer, World Vision; Bimal Rawal, Save the Children; Charlotte Bgh, Save the Children; Christian Madsen, Save the Children; Dominique Pierre Plateau, Save the Children; Karen Flanagan, Save the Children; Karen Tengnas, Save the Children; Leslie Snider, War i Trauma Foundation; Lotta Polfeldt, Save the Children; Louise Dyring Mbae, Save the Children; Marieke Schouten, War i Trauma Foundation; Mark Van Ommern, WHO; Maureen Mooney, World Vision; Norbert Munck, Save the Children; Sarah Hildrew, Save the Children; Silvia Ornate, Save the Children; i Save the Children dravni timovi u Bangladesh, Cote D`Ivoire Haiti, Kenya, Kirgistan, Pakistan & Sri Lanka.

Fotografije: Naslovnica: Karin Beate Nsterud/Save the Children Hedinn Halldorsson/Save the Children Steen Grove Thomsen Chris Stowers Panos for Save the Children

Zadnja stranica: Louise Dyring Mbae/Save the Children Jensen Walker/Getty Images for Save the Children Anne-Sofie Helms/Save the Children Luca Kleve-Ruud/Save the Children

Dizajn: Westring + Wellingtampa: Rosenberg BogtrykISBN: 978-87-91682-43-8

Ovim putem izraavamo zahvalnost Fondaciji Antares: www.antaresfoundation.org na doprinosu za trei dan obuke za osoblje o savladavanju stresa. Za dodatne informacije molimo kontaktirajte: Save the ChildrenRosenrns All 121634 Copenhagen V, Denmark Tel: +45 35 36 55 [email protected] savethechildren.dk

Psiholoka prva pomo za decu: 2 dana Kako savladati stres (za osoblje): 1 dan

Save the Children Prirunik za obuku iz psiholoke prve pomoi za osobe koje rade s decom

PREDGOVOR

Organizacija Save the Children sa zadovoljstvom predstavlja ovaj resurs za obuku na temu psiholoke prve pomoi za decu.

Deca doivljavaju zlostavljanje, zanemarivanje, nasilje i eksploataciju u svim zemljama na svetu. Milioni dece su pogoeni ovim, a ak i vie ih je pod rizikom. Stoga je zatita dece kljuni prioritet za domae i meunarodne programe organizacije Save the Children, kako u razvojnom, tako i u humanitarnom kontekstu.

Pristup organizacije Save the Children zasnovan je na pravu svakog deteta da bude zatieno i zbrinuto, ide-alno u sopstvenoj porodici ili u okruenju slinom porodinom. Osnaujemo sisteme zatite dece na nivou zajednice i drava i radimo u partnerstvu sa akterima iz institucija i civilnog drutva. Sastavni deo ovog pristupa je podrka deci u smislu smanjivanja potresenosti i oaloenosti. Ovaj alat je razvijen s ciljem pruanja podrke osoblju Save the Children-a i partnerskim organizacijama zbog rastuih potreba meu osobljem koje radi na terenu za znanjem i vetinama koje e im omoguiti da prue podrku deci u neposrednoj krizi.

Psiholoka prva pomo (PPP) globalno je prepoznata kao jednostavan i efikasan metod pruanja inicijalne po-moi u kriznim situacijama, te je sada ukljuena u Minimalne standarde zatite dece u humanitarnim akcijama.

Psiholoka prva pomo predstavlja niz vetina i sposobnosti koje omoguavaju osobama koje rade u kontaktu sa decom da umanje inicijalnu potresenost dece uzrokovanu nesreama, prirodnim katastrofama, konfliktom, meuljudskim nasiljem ili drugim krizama.

Obuka je namenjena svim osobama koje rade sa decom i za decu, ukljuujui socijalne radnike, osoblje organizacije Save the Children i njihove parntere, nastavnike, zdravstvene radnike i druge, bez obzira na profe-sionalno iskustvo i strunost.

Materijal je razvijen uz uestvovanje osoblja i partnera organizacije Save the Children iz svih delova sveta. Prirunik se sastoji od nauenih lekcija i najbolje prakse koja je prikupljana decenijama i testirana u 12 zemalja.

elimo da izrazimo duboku zahvalnost na izuzetnoj podrci koju smo dobili u izradi ovog prirunika obuke od svih koji su bili ukljueni u izradu, testiranje i recenziju.

Specijalnu zahvalnost dugujemo strunjacima Inicijative za zatitu dece (CPI) i iz Meuagencijskog stalnog komiteta (IASC) za mentalno zdravlje i psihosocijalnu podrku na njihovim dragocenim recenzijama, savetima i neprestanim naporima da podre ovaj PPP prirunik za decu.

Direktor, Inicijativa za zatitu dece

Sadraj

Poglavlje AUvod u obuku

Poglavlje BPrvi dan Dvodnevni program obuke iz psiholoke prve pomoi

Poglavlje BDrugi dan Dvodnevni program obuke iz psiholoke prve pomoi

Poglavlje CJednodnevni program obuke za osoblje o savladavanju stresa

Dodaci i materijali koji se dele uesnicima

30

08

60

80

100

SadrajPoglavlje A - Uvod u obuku ...................................................... 8

1. Uvod u obuku ................................................................... 101.1. Pozadina ............................................................................ 101.2. Zato je potrebna psiholoka prva pomo za decu? ................................................................ 101.3. ta je fokus obuke? ...........................................................111.4. Ko deci moe da prui psiholoku prvu pomo? .....111.5. Gde se moe pruiti psiholoka prva pomo deci? .......................................................................112. Uvod u prirunik za obuku ........................................... 122.1. Raspored obuke ............................................................... 132.2. Cilj obuke........................................................................... 162.3. Kako koristiti ovaj prirunik ........................................ 162.4. Uvod u obuku ................................................................... 162.5. Uesnici .............................................................................. 172.6. Priprema obuke ............................................................... 182.7. Termin obuke ................................................................... 182.8. Mesto odravanja obuke ............................................... 182.9. Potrebni materijali........................................................... 182.10. Ispitivanje sisitema zatite i upuivanja za decu .... 192.11. Evaluacija i sertifikati ...................................................... 192.12. Metode facilitacije obuke i saveti ................................ 202.13. Kako odrasli ue .............................................................. 202.14. Dramatizacija .................................................................... 212.15. Rad u grupama .................................................................. 212.16. Plenarne diskusije i prezentacije ................................. 212.17. Aktivnosti zagrevanja ..................................................... 212.18. Power Point slajdovi ...................................................... 222.19. Pitanja i odgovori ............................................................. 222.20. Oglasna tabla .................................................................... 232.21. Grupe .................................................................................. 232.22. Stavite obuku u kontekst .............................................. 232.23. Poverljivost ........................................................................ 242.24. Zapamtite da date povratne informacije .................. 242.25. Kljune vetine za trenere ............................................ 252.26. Budite spremni da se nosite sa neoekivanim stvarima ................................................. 262.27. Kako izai na kraj sa sopstvenom anksioznou .... 272.28. Kontakti i nadzor nakon obuke ................................... 272.29. Renik pojmova ................................................................ 27

Poglavlje B-Prvi dan Dvodnevni program obuke za psiholoku prvu pomo .....30SESIJA 0 ............................................................................................ 32Dobrodolica i registracija ......................................................... 32

SESIJA 1Uvod .............................................................................................. 33Aktivnost 1.1 Dobrodolica i uvod .......................................... 33Aktivnost 1.2 Uvod u dnevni program .................................... 34Aktivnost 1.3 Specifini ciljevi ................................................... 35Aktivnost 1.4 Uzajamna oekivanja ......................................... 36Aktivnost 1.5. Predstavljanje organizacije Save the Children (opciono) .................................................. 37Zagrevanje: Olovka u boci ......................................................... 38

SESIJA 2ta je psiholoka prva pomo za decu? ................................... 39

Aktivnost 2. 1 Uvod u psiholoku prvu pomo za decu .... 39

SESIJA 3Deije reakcije na krizu ............................................................... 42Aktivnost 3.1 Ogledni sluaj: Poar u koli ............................ 42Aktivnost 3.2 Deija reakcija na stresne dogaaje ................ 43

SESIJA 4Identifikacija dece kojoj je potrebna psiholoka prva pomo i akcioni principi psiholoke prve pomoi ...............48 Aktivnost 4.1 Identifikacija dece kojoj je potrebna psiholoka prva ..............................................................................48Aktivnost 4.2 Akcioni principi psiholoke prve pomoi ............................................................................................. 50 SESIJA 5Inicijalni kontakt sa potresenim detetom ............................... 53 Aktivnost 5.1 Animirani film 1 .................................................. 53Aktivnost 5.2 Inicijalni kontakt sa potresenim detetom ....54

SESIJA 6Dramatizacija ................................................................................ 57Aktivnost 6.1 Dramatizacija ....................................................... 57Kraj prvog dana ............................................................................ 58

Poglavlje B, Drugi dan Dvodnevni program obuke iz psiholoke prve pomoi ......60

SESIJA 7Komunikacija sa decom ............................................................... 62Aktivnost 7.1 Pozdravi raspoloenja ........................................ 62Aktivnost 7.2 Uvod u drugi dan obuke ................................... 63Aktivnost 7.3 Rekapitulacija prvog dana .................................64Aktivnost 7.4 Komunikacija sa decom 1 .................................64Aktivnost 7.5 Komunikacija sa decom 2 ................................. 66Potresena deca .............................................................................. 67

SESIJA 8Aktivnost 8.1 Normalizacija i generalizacija ......................... 67Aktivnost 8.2 Dodatni predlozi za komunikaciju sa potresenom decom ...................................................................... 68Aktivnost 8.3 Vebanje komunikacije sa potresenom decom ..................................................................... 73Zagrevanje: Smanjeni aravi ..................................................... 74

SESIJA 9Potreseni roditelji i staratelji ..................................................... 75Aktivnost 9.1 Animirani film 2 ................................................... 75Aktivnost 9.2 Reakcije roditelja i staratelja na potresenost ................................................................................... 77 Aktivnost 9.3 Komunikacija sa roditeljima i starateljima ...77

SESIJA 10Uvebavanje psiholoke prve pomoi ..................................... 78Zavretak radionice i evaluacija ............................................... 79

Poglavlje C - Jednodnevni program obuke za osoblje o savladavanju stresa Jednodnevni program obuke za osoblje o savladavanju stresa ..............................................................................................80

SESIJA 0Dobrodolica i registracija ......................................................... 83

SESIJA 1Uvod: ta je stres?.........................................................................84Aktivnost 1.1 Dobrodolica i uvod ..........................................84Aktivnost 1.2 ta je stres? ......................................................... 86

SESIJA 2Vrste stresa ..................................................................................... 89Aktivnost 2.1 Veba sa balonima .............................................. 89Aktivnost 2.2 Vrste stresa .......................................................... 90Aktivnost 2.3 Kontrolna lista: Znakovi stresa ...................... 92

SESIJA 3Prekomeran i nedovoljan angaman ........................................ 93 Naini oslobadjanja od stresa .................................................... 95

SESIJA 4Kako smanjiti stres ....................................................................... 95Aktivnost 4.1 Aktivnost za smanjenje stresa ........................ 95Aktivnost 4.2 Naini na koje moemo da umanjimo stres .............................................................................. 96Uvebavanje ................................................................................... 97

SESIJA 5Aktivnost 5.1 Aktivnost za smanjenje stresa ........................ 97Aktivnost 5.2 Aktivno sluanje i mentorstvo ........................ 97Zavretak radionice i evaluacija ................................................ 99

Dodaci i materijali ................................................................100DODATAK 1, prvi i drugi danPriprema/prijava ..........................................................................102Potvrda nacionalnog/direktora(ke)/efa(ice) .......................105

DODATAK 2, prvi i drugi danSpisak potrebnih materijala ......................................................106DODATAK 3, prvi i drugi danSertifikat/obuka iz psiholoke prve pomoi za decu .........107

DODATAK 1, trei danKako napraviti vagu ....................................................................108

DODATAK 2, trei danSpisak potrebnih materijala ......................................................109

DODATAK 3, trei danEvaluacioni formular ................................................................... 110

DODATAK 4, trei danSertifikat/upravljanje stresom za osoblje ............................. 112

MATERIJAL 1, prvi i drugi dan .............................................. 114Raspored obuke:Psiholoka prva pomo za decu (prvi dan) ......................... 114

MATERIJAL 1, prvi i drugi dan Raspored obuke: Psiholoka prva pomo za decu (drugi dan)..................................................................... 115MATERIJAL 2, prvi i drugi dan Renik pojmova ........................................................................... 116

MATERIJAL 3, prvi i drugi dan Politika organizacije Save the Children za ouvanje bezbednosti dece ....................................................................... 118

MATERIJAL 4, prvi i drugi danLista lokalnih resursa ................................................................. 119

MATERIJAL 5, prvi i drugi dan Saveti za roditelje1 ......................................................................120

MATERIJAL 6, prvi i drugi dan 10 glavnih resursa ........................................................................126

MATERIJAL 7, prvi i drugi dan Dodatna literatura ......................................................................128

MATERIJAL 1, trei danRASPORED OBUKE: ................................................................130Upravljanje stresom za osoblje ..............................................130

MATERIJAL 2, trei danta treba da znamo o stresu .................................................... 131

MATERIJAL 3, trei danKontrolna lista: Znaci stresa .................................................... 132

MATERIJAL 4, trei danIzvori stresa .................................................................................. 133

MATERIJAL 5, trei danSekundarna traumatizacija ........................................................134

MATERIJAL 6, trei danPrimeri strategija za smanjenje stresa ................................... 135

MATERIJAL 7, trei danMoji naini suoavanja .............................................................. 136

MATERIJAL 8, trei danPrimeri aktivnosti za smanjivanje stresa ............................... 137

Poglavlje A:

Uvod u obuku

Luca

Kle

ve-R

uud/

Save

the

Chi

ldre

n

1. Uvod u obuku

1.1 Pozadina

ta je psiholoka prva pomo (PPP) za decu?

Save the Children Prirunik za obuku iz pruanja psiholoke prve pomoi za osobe koja rade s decom predstavlja niz vetina i sposobnosti koje pomau osoblju da smanji potencijalnu potresenost dece uzrokovanu nesreama, prirodnim katastrofama, konfliktima i drugim opasnim incidentima. Prirunik za obuku se sastoji od: Alatazakomunikaciju,umirivanjeipruanjeutehenamenjenihosobljukojedirektnoradisa

potresenomdecom; Savetaismernicanamenjenihosobljukojeradisaroditeljimaistarateljima; Predlogavezanihzatokakopomoipotresenomdetetu.

Psiholoka prva pomo za decu moe se pruati tokom vanredne situacije ili odmah nakon opasnog dogaaja. Obuka za pruanje psiholoke prve pomoi deci moe se odvijati kao deo hitnog odgovora ili u sklopu aktivnosti izgradnje kapaciteta za spremnost u podrujima podlonim vanrednim situacijama, kao i prilikom pripreme osoblja za odgovor na globalne krize.

Meutim, psiholoka prva pomo ne koristi se samo u vezi sa vanrednim situacijama velikih razmera, kao to su cunami ili zemljotres, nego i tokom ili nakon kriza koje utiu na malu grupu pojedinaca.

Osoblje organizacije Save the Children, partnerske organizacije i drugi profesionalci mogu takoe da pruaju psiholoku prvu pomo za decu, kao prvu i hitnu intervenciju u svom radu sa ranjivom decom u ne-vanrednim situacijama, na primer sa decom koja su bila seksualno ili fiziki zlostavljana ili zanemarena, kao i sa decom u sukobu sa zakonom ili nakon nesrea.

1.2 Zato je potrebna psiholoka prva pomo za decu?

Budui da neguje adaptivno funkcionisanje i strategije suoavanja sa stresom, psiholoka prva pomo pomae u spreavanju kratkoronih i dugoronih psihikih problema koji nastaju kao posledica potresnih i traumatinih incidenatata. Danas, sve vei broj istraivanja podupire adekvatnu podrku porodice, profesionalaca kao to su nastavnici te drugih lica u neposrednom okruenju kao najvanijeg faktora za razvoj i oporavak dece od tekih iskustava1.

Uobiajene reakcije dece koja su preivela mune dogaaje ukljuuju poremeaje spavanja, oseaje anksioznosti i depresije, povlaenje od drugih u drutvenim situacijama, potekoe sa koncentracijom, plakanje, veanje po roditeljima i regresiju.

Veina dece preivi potresne dogaaje bez razvijanja dugoronih problema sa mentalnim zdravljem i mnoga se sama oporave. Meutim, njihov oporavak moe da se pospeiti ukoliko deca dobiju odgovarajuu pomo u ranoj fazi, i to moe drastino da smanji rizik razvijanja dugoronih problema sa mentalnim zdravljem.

1 M. Ungar (ed) (2012). The Social Ecology of resilience. A Handbook. Springer, New York.

10 | Poglavlje A | Uvod u obuku |

1.3 ta je fokus obuke?

Mada je ukupni fokus u ovom priruniku za obuku stavljen na decu, obuka takoe sadri aktivnosti po pitanju toga kako komunicirati sa roditeljima i starateljima, budui da je verovatno da e i oni biti pogoeni kriznim dogaajem ili vanrednom situacijom. Prirunik takoe obuhvata jednodnevnu obuku o savladavanju stresa koja je namenjena osoblju, a koju moete odrati po slobodnom izboru.

1.4 Ko deci moe da prui psiholoku prvu pomo?

Osoblje koje u organizaciji Save the Children radi na pitanjima zatite dece, kao i njihovi pandani koji rade direktno sa decom, kao to su partnerske organizacije, nastavnici, edukatori, zdravstveni i socijalni radnici, mogu pruiti psiholoku prvu pomo za decu.

Drugi koji pomau deci u nevolji, ukljuujui sva lica koja stignu na lice mesta kratko nakon nekog kriznog dogaaja, takoe mogu da prue psiholoku prvu pomo za decu.

1.5 Gde se moe pruiti psiholoka prva pomo deci?

Psiholoku prvu pomo za decu moete da pruite na bilo kojoj sigurnoj lokaciji, kao to su kutci za decu koje je uspostavila organizacija Save the Children, kolama, centrima za rani rast i razvoj ili predkolskim ustanovama, izbeglikim kampovima ili na kriznim lokacijama.

Kad god je mogue, oni koji pomau trebalo bi da pronau neko tiho mesto gde deca, roditelji i staratelji mogu da se oseaju sigurno i ugodno da priaju i da dobiju utehu.

| Uvod u obuku | Poglavlje A |11

2. Uvod u prirunik za obuku

Skup alata za obuku sadri informacije i materijale za trodnevnu obuku. Sastoji se od ovog prirunika, dva seta Power Point slajdova, materijala koji se dele uesnicima i dodataka. Zajedno obezbeuju ulazne informacije za:

dva dana obuke iz psiholoke prve pomoi za decu; jedan dan obuke za savladavanje stresa za osoblje. Taj dan obuke za savladavanje stresa

moe se odrati odvojeno, u sklopu inicijativa vezanih za zdravlje i oputanje osoblja i upravljanje ljudskim resursima.

Tokom obuke, uesnici e saznati koje su to stvari koje mogu da kau i urade osobama koje su vrlo potresene. Obuka, takoe, daje informacije o tome kako pristupiti novoj situaciji na nain koji je bezbedan za vas i za druge i kako izbei da vai postupci nekome nanesu tetu.

Hed

inn

Hal

ldor

sson

/Sav

e th

e C

hild

ren


2.1 Raspored obuke

DAN 1 RASPORED OBUKE: PSIHOLOKA PRVA POMO ZA DECU

8:30 9:00 Sesija 0: Priprema Dobrodolica i registracija

9:00 10:30 Sesija 1: Uvod 1. Dobrodolica i uvod2. Uvod u dnevni program 3. Specifini ciljevi4. Uzajamna oekivanja5. Predstavljanje organizacije

Save the Children (opciono)

10:30 10:50 Pauza za kafu/aj

10:50 11:00 Aktivnosti zagrevanja

11:00 11:15 Sesija 2: ta je psiholoka prva pomo za decu?

1. Uvod u psiholoku prvu pomo za decu

11:15 13:00 Sesija 3: Deija reakcija na stresne dogaaje

1. Ogledni sluaj: Poar u koli2. Deija reakcija na stresne

dogaaje

13:00 14:00 Pauza za ruak

14:00 15:00 Sesija 4: Identifikacija dece kojoj je potrebna psiholoka prva pomo i akcioni principi psiholoke prve pomoi

1. Identifikacija dece kojoj je potrebna psiholoka prva pomo

2. Akcioni principi psiholoke prve pomoi

15:00 16:00 Sesija 5: Inicijalni kontakt sa potresenim detetom

1. Animirani film 12. Inicijalni kontakt sa potresenim detetom


16:30 17:45 Sesija 6: Dramatizacija 1. Dramatizacija

17:45 18:00 Sumiranje


DAN 2RASPORED OBUKE PSIHOLOKA PRVA POMO ZA DECU

8:30 10:30 Sesija 7: Komunikacija sadecom

1. Pozdravi raspoloenja2. Uvod u drugi dan obuke3. Rekapitulacija prvog dana 4. Komunikacija sa decom 15. Komunikacija sa decom 2


10:50 11:00 Aktivnost zagrevanja

11:00 13:00 Sesija 8: Potresena deca 1. Normalizacija i generalizacija2. Dodatni predlozi za

komunikaciju sa potresenom decom

3. Vebanje komunikacije sa potresenom decom


14:00 14:15 Aktivnost zagrevanja

14:15 15:45 Sesija 9: Potreseni roditelji i staratelji

1. Animirani film 22. Reakcije roditelja i staratelja

na potresenost3. Komunikacija sa roditeljima i

starateljima


16:00 17:15 Sesija 10: Veba 1. Uvebavanje psiholoke prve pomoi

17:15 17:30 Zaokruivanje i evaluacija


DAN 3 RASPORED OBUKE: UPRAVLJANJE STRESOM ZA OSOBLJE

8:30 9:00 Sesija 0: Priprema Dobrodolica i registracija

9:00 10:30 Sesija 1: Uvod: ta je stres? 1. Dobrodolica i uvod2. ta je stres?


11:00 12:00 Sesija 2: Vrste stresa 1. Veba balon2. Vrste stresa3. Kontrolna lista: Znaci stresa

12:00 13:00 Sesija 3: Prekomeran i nedovoljan angaman

1. Prekomeran i nedovoljan angaman


14:00 15:30 Sesija 4: Kako smanjiti stres 1. Aktivnost za smanjenje stresa2. Naini na koje moemo da

umanjimo stres


16:00 17:15 Sesija 5: Uvebavanje 1. Aktivnost za smanjenje stresa2. Aktivno sluanje i mentorstvo

17:15 17:30 Zavretak radionice i evaluacija


2.2 Cilj obuke

Obuka obuhvaena ovim prirunikom namenjena je osoblju organizacije Save the Children, partnerima, profesionalcima kao to su nastavnici, zdravstveni radnici, itd,kao i volonterima koji rade direktno sa decom u vanrednim situacijama ili dok su posledice konflikta, prirodnih katastrofa i opasnih dogaaja jo prisutne oko njih.

Psiholoka prva pomo nije ograniena na dogaaje velikih dimenzija, nego se takoe moe pruiti i u izolovanim krizama malih dimenzija, kao to su poar u koli, pljaka, nesree, nasilje meu ljudima i lini gubitak.

Cilj obuke je osnaiti uesnike vetinama i znanjem neophodnim za pruanje psiholoke prve pomoi deci i porodicama.

Trei dan, koji je posveen upravljanju stresom, osigurae uesnicima uvid i alate koji im mogu pomoi da spree i izau na kraj sa stresom koji je uzrokovan poslom i izbegnu da sagore na poslu.

2.3 Kako koristiti ovaj prirunik

Nakon ovog uvoda, trener e dobiti vodi koji ga korak po korak vodi kroz to kako odrati trodnevni program obuke iz pruanja psiholoke prve pomoi namenjen licima koja rade s decom, kao i iz savladavanja stresa namenjenog osoblju.

2.4 Uvod u obuku

Trodnevni program obuke sastoji se od 15 sesija. est sesija obuke odvija se prvi, etiri drugi i pet trei dan.

Na prvoj sesiji predstavlja se program obuke, a uesnicima se daje prilika da se bolje upoznaju, porazgovaraju o uzajamnim oekivanjima u vezi sa obukom i ukratko se predstavlja rad organizacije Save the Children.

Sesija broj dva istrauje ta je to psiholoka prva pomo za decu i koja su to osnovna pravila kada se radi sa decom. Trea sesija govori o tome kako deca razliitih uzrasnih grupa reaguju na krize i druge stresne dogaaje. Sesija broj etiri razmatra kako moete da identifikujete decu i porodice kojima je potrebna psiholoka prva pomo. Takoe, objanjava akcione principe koji se slede prilikom pruanja psiholoke prve pomoi za decu.

Tokom sesije pet, uesnici gledaju kratki film i razgovaraju o tome kako uspostaviti prvi kontakt sa potresenom decom. Na sesiji est, poslednjoj u prvom danu, uesnici pripremaju i izvode dramatizaciju jedni pred drugima, sumirajui ta su nauili na prvom danu obuke.

Drugi dan, nakon kratkog pregleda najvanijih momenata sa prvog dana obuke, uesnici otvaraju diskusiju o tome kako komunicirati s decom. Sesija osam fokusira se na decu koja su potresena. Tokom ove sesije, uesnici ue kako da prue emocionalnu podrku potresenom detetu. Na sesiji devet, istraujui kroz kratki animirani film na koji nain roditelji i staratelji reaguju kada su potreseni, uesnici takoe stiu vetine po pitanju toga kako pomoi roditeljima i starateljima da na pozitivan nain izau na kraj sa svojom situacijom.

Na desetoj i finalnoj sesiji prva dva dana obuke, uesnici dobijaju vie vremena da vebaju vetine komunikacije i da konsoliduju sve to su nauili.

S obzirom da obuka za savladavanje stresa predviena za trei dan moe biti integralni deo paketa obuke ili samostalan program obuke, taj deo e biti numerisan odvojeno.


Trei dan obuke sastoji se od pet sesija. Prilikom uvoda u program za taj dan, prva sesija istrauje ta je to stres i kako moete da prepoznate znake i simptome. Tokom sesije broj dva, uesnici ue o razliitim vrstama stresa i procenjuju sopstveni nivo stresa.

Sesija broj tri fokusira se na prekomerni i nedovoljni angaman i na to kako se angaovati na odgovarajui nain. Na etvrtoj sesiji, uesnici e uiti o smanjivanju stresa i razgovarati o nainima kako to da uine.

Konano, na poslednjoj sesiji, uesnici e vebati upravljanje stresom i kolegijalnu podrku.

2.5 Uesnici

Uesnici u programu obuke su osobe koje e pruati psiholoku prvu pomo deci i njihovim porodicama. Oni su odabrani da uestuju u obuci zbog svog trenutnog ili planiranog rada sa decom i porodicama u potresenim stanjima.

Uesnici mogu biti osoblje koje radi na zatiti dece u organizaciji Save the Children i njenim partnerskim organizacijama, ili dolaziti iz drugih sektora kao to su zdravlje, ishrana, voda, sanitacija i higijena (eng. skraenica: WASH) ili obrazovanje.

Va posao kao trenera je da iskoristite iskustva i vetine uesnika tokom obuke. Morate se setiti da odvojite vreme da prodiskutujete o tome kako su razliite reakcije na stres, odgovarajui odgovori i percepcije detinjstva pod uticajem kulture, tradicija i religije zemlje i konteksta u kojem se obuka odvija.

Moete da iskoristite strunost samih uesnika tako to ete pre obuke o njima saznati to je vie mogue. Ako ste unapred upoznati sa uesnicima i time ime se oni bave, to e vam takoe pomoi da osigurate da su sve aktivnosti prikladne kada je u pitanju specifina grupa uesnika sa kojom radite.

Stvari koje je potrebno unapred ispitati su, na primer:1. Da li su uesnici zaposleni u organizaciji Save the Children, vladinim organima, NVO

partneri, predstavnici zajednica ili neko drugi?2. Koliko e biti uesnika?3. Koji nivo obrazovanja oekujete da e uesnici imati i koja su njihova tipina radna

mesta? 4. ta oekujete da e biti njihovi stavovi, znanje i nivo vetina u pogledu psiholoke

prve pomo za decu?5. Kakvo i koliko iskustva oekujete da e uesnici imati u pogledu rada sa potresenom

decom i porodicama?

Ove informacije moete da prikupite kroz proces prijavljivanja za obuku i tokom procene vetina i znanja na poetku obuke. 2

Luca Kleve-R

uud/Save the Children

2 Upitnik za pre obuke, Dodatak 1, prvi i drugi dan


2.6 Priprema obuke

Obuku moe da vodi jedan trener, naroito ukoliko se radi o iskusnom treneru sa ranijim poznavanjem teme. Meutim, s obzirom da je obuka vrlo obimna i da tema kod nekih od uesnika moe da izazove emotivne reakcije, bolje je da obuku rade dva trenera.

Dobra priprema je od presudne vanosti za kvalitet obuke. Treneri bi trebalo da se temeljno upoznaju sa prirunikom za obuku i materijalima koji su potrebni za obuku.

Svi uesnici trebalo bi da dobiju fasciklu sa svim materijalima za rad, koju mogu da zadre nakon obuke. Treneri bi trebalo da pripreme fascikle pre obuke.

2.7 Termin obuke

Obuka iz psiholoke prve pomoi za decu moe se odrati u okviru spremnosti za katastrofe ili kao odgovor na vanrednu situaciju ili krizni dogaaj malih ili velikih dimenzija. Takoe se moe koristiti tokom dugotrajnih situacija koje stvaraju kontinuirane pretnje za dobrobit dece i njihovih porodica.

Prvi i drugi dan obuke su osmiljeni da se odvijaju jedan za drugim.

Trei dan se moe odrati kao nastavak prvog i drugog dana ili odvojeno.

2.8 Mesto odravanja obuke

Na mestu odravanja obuke trebalo bi da postoji:1. Prostor za sve uesnike da mogu udobno da sede u polukrugu ili punom krugu, tako

da mogu da vide jedni druge.2. Ekran ili flip art papir koji e se koristiti za prezentacije.3. Prostor za rad u grupama i za uesnike da mogu u privatnosti da razgovaraju u

parovima. 4. Privatnost, tako da se obuka moe odvijati neometano. 5. AV oprema za prikazivanje PowerPoint slajdova i animiranih filmova.

2.9 Potrebni materijali

Spisak potrebnih materijala nalazi se u Dodatak 2, prvi i drugi dan, i Dodatak 2, trei dan. Imajte na umu da ete moda neke od materijala morati da prilagodite kontekstu ili da ih zamenite lokalnim alternativama koje su dostupnije ili prikladnije za aktivnost. Prikupite sve materijale pre poetka obuke.


2.10 Ispitivanje sisitema zatite i upuivanja za decu

Tokom ove trodnevne obuke, od uesnika se trai da diskutuju i identifikuju koje su to ispravne procedure za upuivanje dece kojoj su potrebne specijalistike usluge ili zatita zbog zlostavljanja, nasilja ili zanemarivanja kojem su bili izloeni. Saznajte to je vie mogue o tome kakve su ove procedure u lokalnom kontekstu, tako da moete pomoi prilikom voenja uesnika, ukoliko oni nisu upoznati sa svim neophodnim detaljima.

Preporuujemo da vi, kao trener, podsetite uesnike na njihovu dunost brige i odgovornost u skladu sa politikom Save the Children-a po pitanju ouvanja bezbednosti dece: Pravila koja omoguavaju da deca budu bezbedna 3 na poetku obuke.

Ukoliko neko navede pitanje iz oblasti zatite dece ili identifikuje dete u riziku tokom obuke, trener mora da ohrabri uesnika da to prijavi nadlenim organima. Inae, vi ete morati da proverite ta se s tim desilo.

Trener bi, takoe, trebalo da navede da se tokom obuke ne otkrivaju nikakve line informacije. Moete ponuditi da razgovarate sa bilo kojim od uesnike nakon sesije, kako biste bili sigurni da nee imati nikakvih problema zbog obuke i kako biste adekvatno odgovorili na sve bojazni.

2.11 Evaluacija i sertifikati

Evalucija je uvek na poslednjoj sesiji, bez obzira da li obuka traje dva ili tri dana. Preporuujemo da koristite listove za evaluaciju iz Dodatka 3, trei dan, i upitnik za pred obuku (formular za prijavu) priloen kao Dodatak 1, prvi i drugi dan.

Dobra evalucija omoguava treneru da proceni koliko je obuka bila efektivna. Postoje dve vrste evaluacije: evaluacija reakcije i evaluacija uenja. Prva vrsta evaluacije meri reakciju uesnika na ukupnu obuku, na primer facilitaciju, raspored vremena i upravljanje vremenom, mesto odravanja obuke, relevantnost za scenarijae iz stvarnog ivota, itd. Evaluacija uenja meri promene u vetinama, znanju, stavovima i praksi uesnika.

Na samom kraju obuke, svi uesnici bi trebalo da dobiju sertifikate sa svojim imenom, obukom, mestom odravanja obuke i datumima. ablon za sertifikat nalazi se u Dodatak 3, prvi i drugi dan i Dodatak 4, trei dan.

Uesnicima bi verovatno bilo drago i da se napravi zajednika fotografija kao uspomena sa obuke.

Jens

en W

alke

r/G

etty

Imag

es fo

r Sa

ve t

he C

hild

ren

Vidi Materijal 3, prvi i drugi dan Save the Childrenpolitika za ouvanje bezbednosti dece: Pravila koja omoguavaju da deca budu bezbedna


2.12 Metode facilitacije obuke i saveti

Treneri su odgovorni za planiranje i voenje obuke. Preporuujemo da imate najmanje dva trenera na obuci i da bar jedan od njih bude iz istog regiona ili zajednice kao i uesnici.

Vano je da budete dobro pripremljeni za obuku i da su vam planirane aktivnosti prihvatljive.

Dobar trener/facilitator se:

1. Dobro pripremi za svaku radionicu.

2. Vie slua kako bi shvatio, nego to radi evaluaciju ili pokuava da ospori ono to se govori.

3. Govori polako i izbegava da koristi argon.

4. Upravlja procesima grupe.

5. Preuzima odgovornost za dobru komunikaciju meu uesnicima.

6. Osetljiv je prema neiskazanim oseanjima.

7. titi manjinska gledita i validira korisne komentare.

8. Odrava diskusiju ivom.

9. Ograniava sopstveni doprinos, kako bi ostalo vie vremena da drugi uestvuju.

10. Slua paljivo bez prekidanja.

11. Upuen je u korienje odgovarajueg jezika, dranja,, kretnji i izraza lica.

12. Spreman je da uestvuje u svim aktivnostima ako je to potrebno.

13. Fleksibilan je i spreman da na sve odgovori, prilagoava aktivnosti kada je to potrebno.

14. Uiva u facilitiranju i zabavlja se dok to radi.4

Budui da dobro okruenje za uenje dosta zavisi od uesnika, vano je da treneri znaju i shvataju:1. Zato uesnici prisustvuju obuci. 2. Nade i oekivanja uesnika. 3. Njihove strahove i bojazni.4. Raspon njihovih iskustava, discipline, uzrasta, pola i statusa u zajednici.4

Potrudite se da omoguite uesnicima da se upoznaju jedni s drugima i da se oseaju prijatno jedni u drutvu drugih. Nikada nemojte praviti budalu od uesnika. Ukoliko to uradite nenamerno, izvinite se. Ako vi budete pristojni, i vai uesnici e takoe biti pristojni.

2.13 Kako odrasli ue

Imajte na umu da ljudi ue na razliite naine, u skladu sa svojom linostima i iskustvima. Mada je uenje kroz praksu esto najbolji nain da sa savladaju nove vetine, neki ljudi najbolje ue tako to posmatraju i razmiljaju ili tako to primenjuju opaanja na teorije. Budite fleksibilni i ohrabrite uesnike da se izjasne koje metode uenja najvie vole i da ue jedni od drugih. Mogue je da e biti potrebno da se aktivnosti neznatno prilagode kako bi se zadovoljili zahtevi razliitih naina uenja.

4 IFRC referentni centar za psihosocijalnu podrku/Save the Children Danska (2012). The Childrens Resilience Programme. Psycho- social support in i out of schools. Facilitator handbook 1: Getting started. http://resourcecentre.savethechildren.se/library/childrens-resilience-programme-psychosocial-suppor t-i-out-schools-facilitator-handbook-1


Kljuni aspekt uenja novih vetina i znanja je sposobnost da razumete i poveete se sakontekstom iz stvarnog ivota. Prilagodite studije sluaja i primere koji su navedeni u ovom programu obuke tako da odgovaraju lokalnom kontekstu. Na primer, ohrabrite dramatizacije koje prikazuju situacije koje su uobiajene u lokalnom kontekstu, tako da uesnici mogu lako da ih prepoznaju i poveu se s njima.

Ukoliko niste iz iste regije ili zajednice kao uesnici na obuci, pokuajte da regrutujete lokalnog ili regionalnog ko-trenera, koji moe da vam pomogne da budete sigurni da jezik koji koristite, kao i komunikacija i studije sluaja koje ete koristiti, budu relevatni za grupu uesnika sa kojom radite. Ukoliko ovo nije mogue, uloite maksimalne napore da se upoznate sa lokalnim kontekstom pre nego to ponete sa obukom.

Ovaj program obuke sastavni je deo izgradnje kapaciteta za pruanje psiholoke prve pomoi za decu. Ohrabrite uesnike da vebaju vetine pruanja psiholoke prve pomoi i da aktivno uestvuju u pruanju psiholoe prve pomoi za decu kad god mogu.

2.14 Dramatizacija

Prilikom dramatizacije, lanovi grupe kroz glumu prikazuju relevantne situacije iz ivota. Trener obino daje uesnicima temu ili neka uputstva u vezi sa tim na ta bi dramatizacija trebalo da se fokusira.

Uesnicima mogu biti dodeljene uloge koje e igrati, ili mogu da imaju mogunost da sami izaberu ulogu koju e igrati, u zavisnosti od prirode aktivnosti dramatizacije.

Dramatizacija moe da pomogne ljudima da istrae svoje stavove prema samima sebi i drugima i da poslui kao forum za vebanje komunikacijskih vetina. Ona daje priliku uesnicima da shvate izazove i situacije u kojima se drugi nalaze i da osete empatiju prema njima, na taj nain in pripremajui da se suoe sa takvim situacijama u stvarnom ivotu.

2.15 Rad u grupama

Od uesnika se zatrai da u malim grupama ili parovima razmisle ili komentariu neki koncept, ideju ili problem. Grupe se mogu pozvati da podele ishod svoje diskusije sa svim uesnicima ili se aktivnost moe iskoristiti da podstakne razmiljanje na temu koja e se detaljnije istraivati kroz kasnije aktivnosti.

2.16 Plenarne diskusije i prezentacije

Plenarne diskusije i prezentacije su momenti kada svi uesnici uestvuju u aktivnosti zajedno kao jedna velika grupa.

2.17 Aktivnosti zagrevanja

Ovo su zabavne aktivnosti koje se koriste da bi se svi uesnici osetili oputeno u prostoru u kom se odvija obuka i da im se podigne nivo energije nakon pauza ili duih perioda pasivnih aktivnosti.

Obino se radi o kratkim aktivnostima, koje traju oko 10 minuta ili malo due, i mada postoji vreme koje je predvieno za ovo u programu obuke, mogue je ukljuiti dodatne aktivnosti za podizanje nivoa energije, ukoliko je to potrebno.


Moete sami da planirati ove aktivnosti za podizanje nivoa energije ili moete da zatraite od uesnika da oni predloe ili pokau neke svojim kolegama. Aktivnosti za podizanje nivoa energije mogu se nai na internetu ili u mnogim drugim prirunicima za obuku.

2.18 PowerPoint slajdovi

Veina sesija obuke ukljuuje PowerPoint slajdove. PowerPoint slajdovi izraeni su kao podrka procesu obuke i imaju za cilj da osiguraju kvalitet i doslednost. Unapred se upoznajte sa sadrajem i redosledom slajdova. Proitajte ta na slajdu pie i imajte na umu dodatne beleke za govornike iz ovog prirunika za obuku, koje idu uz neke od slajdova.

Ne idu uz sve slajdove dodatne beleke za govornike, jer je za neke dovoljno jednostavno proitati ta je napisano na slajdu. Meutim, slobodno govorite vie ili dodajte jo primera, kako biste pomogli ili pokazali o emu slajd govori.

Neki slajdovi sadre pitanje za uesnike. Pobrinite se da ostavite dovoljno vremena i da ohrabrite uesnike da odgovore na ta pitanja pre nego to preete na sledei slajd.

Na nekim slajdovima prikazane su aktivnosti za uesnike. Sledite beleke uz aktivnosti koje su navedene u priruniku, da dopunite slajd.

Preporuujemo da odtampate slajdove i da ih koristite kao materijale koje ete podeliti uesnicima. Uesnici mogu da hvataju dodatne beleke na tim materijalima. tampanje slajdova kao materijala za podelu uesnicima e vam takoe pomoi ukoliko iz nekog razloga, na primer nestanka struje, ne moete da koristite audiovizuelnu opremu.

Moete da podelite relevantne slajdove na poetku svake od sesija ili da ih podelite u fasciklama na poetku obuke. PowerPoint prezentacije takoe se nalaze na CD-u.

2.19 Pitanja i odgovori

Uesnici koji nikada nisu uli za psiholoku prvu pomo sretae se sa mnogim novim konceptima i reima tokom obuke. Od samog poetka treba da ohrabrujete uesnike da postavljaju pitanja kad je to potrebno i uputite ih na Renik pojmova iz dela Materijali 2, prvi i drugi dan.

Renik pojmova se nalazi u fasciklima uesnika. Ohrabrite uesnike da odgovore na pitanja svojih kolega pre nego to vi sami to uradite, kako biste podstakli izgradnju kapaciteta kroz uenje od kolega i da biste sami stekli bolji uvid u znanje uesnika.

Mogue je da e biti pitanja na koja ne moete da odgovorite. Nemojte se oseati neugodno ili stidljivo da to priznate. Iskoristite grupu kao resurs i pitajte: Da li bi neko eleo da komentarie ili odgovori na ovo? Ni od koga se ne oekuje da sve zna. Recite uesnicima da ete pokuati da pronaete odgovor za sledei dan ili sledei put kad se vidite. Dodajte otvorene teme ili pitanja na oglasnu tablu.


2.20 Oglasna tabla

Uvek je dobra ideja napraviti oglasnu tablu koja e biti aktuelna tokom trajanja obuke. To moe biti prostor odreen u tu svrhu, na primer zid ili belenica, gde su uesnici pozvani da postave pitanja ili komentare na koje bi eleli odgovore tokom obuke.

Ukoliko je mogue, podelite stikere ili male papire koji se mogu zakaiti na zid, tako da svi mogu da ih vide i pristupe im na oglasnoj tabli.

Vaa odgovornost kao trenera je da osigurate da na pitanja i komentare koji se nau na oglasnoj tabli bude odgovoreno, plenarno ili direktno pojedincu koji je postavio pitanje ili dao komentar.

2.21 Grupe

Kada je u pitanju ovako kratka obuka, preporuujemo da ostavite iste grupe, to e omoguiti lanovima grupa da se dobro upoznaju jedni sa drugima.

Postoji vie naina da oformite grupe. Jedan od naina je da dozvolite uesnicima da odaberu svoju grupu u skladu sa zajednikim oblastima delovanja, tako da imaju zajednika znanja ili ele vie da naue od nekoga drugog u grupi.

Isto tako, grupe moete da napravite nasumice, dodeljujui svakom od uesnika broj od npr. jedan do pet, u skladu sa tim koliko grupa elite da napravite i zamolivi uesnike koji su dobili isti broj da se grupiu. Moete ili uspostaviti ravnoteu po pitanju rodne pripadnosti u grupama, ili, u zavisnosti od konteksta, napraviti grupe u kojima su samo mukarci ili samo ene.

2.22 Stavite obuku u kontekst

Pozivajte se to je vie mogue na lokalni kontekst i kulturu tokom sesija obuke. Mada su ove sesije zasnovane na standardnim meunarodnim smernicama za pruanje psiholoke prve pomoi, reakcije na vanredne situacije i krize, kao i mehanizmi za prevazilaenje tekoa koje ljudi koriste povezani su sa normama, vrednostima, kulturnom praksom, verovanjima i resursima dostupnim u lokalnom kontekstu.

Save the Children


2.23 Poverljivost

O pitanju poverljivosti razgovarae se na sesiji 1 prilikom postavljanja osnovnih pravila. Tokom obuke trebalo bi da se primenjuju ista pravila poverljivosti kao i kada osoblje i volonteri rade sa decom i njihovim starateljima. Line informacije ne bi trebalo otkrivati van grupe, osim informacija koje se tiu nasilja, zlostavljanja, iskoriavanja ili pitanja koja su u konfliktu sa nacionalnim zakonom.

Ukoliko takva pitanja budu spomenuta tokom obuke, morate o tome da obavestite nadlene sobe i tela koja mogu pomoi u reavanju takvih problema.

Trebalo bi se pozvati na politiku Save the Children koja se odnosi na ouvanje bezbednosti dece i slediti je. Pre preduzimanja bilo kakvih mera, obavestite osobu koja je iznela to pitanje.

2.24 Zapamtite da date povratne informacije5

Prilikom svih obuka, ali naroito kada je u pitanju obuka gde uesnici daju svoj aktivni doprinos, treneri moraju da im daju povratne informacije. Dobre vetine u smislu davanja povratnih informacija uesnicima kljune su za efikasnost i kvalitet obuke. Nain na koji se te povratne informacije daju moe posluiti ili da unapredi ono to su uesnici nauili ili, ukoliko su date neosetljivo, mogu da ponize i demotiviu uesnika. Prilikom davanja povratnih informacija, vano je slediti sledee smernice:

1. Budite konkretni i jasni. Izbegavajte generalne komentare poput: Odlini ste ili Nije bilo ba dobro. Umesto toga, moete rei: Bili ste odlini, jer ste se dobro pripremili i jer ste koristili direktan jezik bez argona.

2. Nemojte generalizirati. Izbegavajte koristiti uvek, nikad ili svi. Poveite konkretne povratne informacije sa konkretnim kontekstom.

3. Budite selektivni. Ljudima je teko da rade na jednoj ili dve oblasti za razvoj i promenu odjednom. Nemojte ih preopteretiti stvarima na kojima treba da rade.

4. Ponudite alternative. Kada kritikujete, predloite neto to bi ta osoba mogla drugaije da uradi: Bilo je teko pratiti poslednju sesiju, jer nisam mogao da proitam ta si napisao/la na flip artu. Mogao/la si da koristi vea slova i da uzme dva komada papira.

5. Dajte povratne informacije i budite opisni, ne osuujte. Ponite tako to ete rei ja ili prema mom miljenju, i potom opiite efekat koji je doprinos datog uesnika imao na vas. Na primer: Kada si rekao Nema nikakvih pitanja, zar ne? ja sam imao/la utisak da zapravo nisi eleo da postavljam bilo kakva pitanja.

6. Ostavite izbor osobi kojoj dajete povratne informacije. Veto pruene povratne informacije ostavljaju izbor u pogledu toga hoe li ona neto uiniti u vezi sa tim ili ne.

7. Vano je dati povratne informacije to pre i im je to mogue uraditi posle dogaaja, inae komentari moda vie nee biti relevantni osobi kojoj su upueni.

8. Pod odreenim okolnostima, dobro je pustiti uesnike da sami pojedinano daju komentar na to kako su neto uradili, pre nego to vi to kao trener uinite. To im daje priliku da ukau na to da prepoznaju oblasti u kojima mogu da se dodatno razvijaju. Na primer, Mislim da sam tamo pri kraju poeo/la da blebeem i verovatno sam sve zbunio/la.

9. Budite oprezni sa savetima. Ljudi se retko mue sa nekim pitanjem zbog nedostatka konkretnih informacija. esto je najbolja pomo pomoi ljudima da bolje shvate svoj problem, kako je nastao, kako mogu identifikovati mere koje im mogu pomoi da efektivnije adresiraju to pitanje.

5 Action for the rights of children (2009). ARC Resource Pack. Facilitators Toolkit page 41-42; http://www.arc-online.org/docu-ments/ pdfs/ARC-FacToolkit-2009.pdf


2.25 Kljune vetine za trenere6

Tabela u nastavku sadri spisak kljunih vetina koje bi trener trebalo da bude u stanju da efektivno koristi i primenjuje:

Vetina Kratak opis vetine

Puna panja Korienje govora tela i malih verbalnih podsticaja da posvetite punu panju nekoj osobi. Fiziki postupci su jednako vani kao i rei. Oni prenose neverbalnu poruku: ponekad podupiru verbalnu poruku, ponekad zbunjuju, a ponekad joj protivree. Va govor tela tano odraava vae iskreno potovanje za dobrobit druge osobe.

Parafraziranje Vetina koja podrazumeva da u nekoliko rei izrazite sadraj onoga to je neko rekao. Dobro parafraziran sadraj je kratak i koncizan i sadri i injenice i oseanja. Fokusira se na iskustvo druge osobe. Vaim reima opisuje tano razumevanje misli i oseanja druge osobe.

Otvorena pitanja To su pitanja koja podstiu drugu osobu da govori slobodno i otvoreno o svom iskustvu. Pozivaju ljude da govore o neemu. Neki primeri otvorenih pitanja:

Moete li mi rei neto o?

O kojim ste merama razmiljali?

Kako ste reagovali na ?

Pitanja koja trae dublje odgovore

Pitanja koja trae konkretnije odgovore tako to pozivaju drugu osobu da objasni ili da pojasni neto.

Ranije ste rekli da ta sada hoete da kaete? Moete li rei nesto vie o tome?

Na primer:Izjava uesnika: Ljuti me ovo to se deava.Pitanje koje trai dublji odgovor: ta je to tano to vas ljuti?

Sumiranje To je rekapitulacija svih kljunih elemenata onoga to je neko rekao. Na taj nain pokazujete da ste dobro shvatili celu priu, ne samo njene delove. Sadri ono to vam je druga osoba rekla u vezi sa svojim iskustvima, ponaanjem i oseanjima. Ako dobro sumirate, pomaete drugoj osobi da logino objasni ono o emu je govorila i da stekne neki potpuno novi uvid u stvari.

6 Action for the rights of children (2009). ARC Resource Pack. Facilitators Toolkit. http://www.arc-online.org/documents/pdfs/ARC-Fac- Toolkit-2009.pdf


2.26 Budite spremni da se nosite sa neoekivanim stvarima

Tokom radionice obuke niz stvari moe da krene u pogrenom smeru. Jedan od najzahtevnijih zadataka za jednog trenera je da zna kako najbolje da izae na kraj sa situacijom kada se dogaaj ne odvija prema planu.7

Jedan od najlakih naina da se nosite sa nepredvienim problemima na radionici obuke je da primenite spoznaju da ukoliko neto to trenutno radite ne funkcionie, treba da pokuate da uradite suprotno od toga. Na primer: Ukoliko plenarna sesija ne funkcionie, podelite se u manje grupe. Ukoliko praktina veba ne funkcionie, zamenite je demonstracijom. Ako sesija razmiljanja ne funkcionie, preite na praktinu aktivnost. Ako trenerov primer nije prikladan, traite od uesnika da da primer.

Jo jedan nain da planirate ta uraditi ukoliko se jave takvi problemi je da izradite niz jednostavnih vebi ili aktivnosti na koje se moete osloniti kao na pomo u reavanju najeih problema do kojih moe doi u bilo kojoj grupi. Moete ih iskoristiti kada se pojavi problem. Na primer: Ukoliko uesnici postaju iskljueni u smislu sadraja, podelite ih u manje grupe i

zamolite ih da primene materijal na situacije iz njihovog sopstvenog iskustva. Ako niste sigurni ta sledee uraditi, najavite kratku pauzu (za osveenja, ako ih

imate) da biste sebi dali vie vremena da razmislite. Ako vam se ini da nailazite na otpor, pozovite uesnike u krug da izraze kako se

oseaju. Ukoliko sesija koju vodite ne funkcionie, krenite sa sledeim delom programa ranije. Ukoliko vam ponestaje materijala, bolje zavrite sesiju ranije umesto da

popunjavate neim drugim. Ako grupa postaje fragmentirana, okupite uesnike na jednom mestu zajedno i

zamolite ih da rade na pojanjavanju svrhe njihovog zajednikog rada.

Mnoge od ovih uobiajenih tehnika za reavanje problema oslanjaju se na upotrebu suprotnosti. Takoe omoguavaju treneru da ponovo uspostavi meru kontrole ili dozvoljava uesnicima da izraze svoje potekoe na legitiman nain unutar grupe.

Ann

e-So

fie H

elm

s/Sa

ve t

he C

hild

ren

7 Pickles T, Pavilion (1995). Toolkit for Trainers, Brighton, England, as presented in the Action for the Rights of Children resource pack: Facilitators toolkit. http://www.arc-online.org/documents/pdfs/ARC-FacToolkit-2009.pdf


2.27 Kako izai na kraj sa sopstvenom anksioznou

ak i najiskusniji treneri mogu doiveti anksioznost pre radionice obuke. Postoje dva korisna naina da izaete na kraj s tim i zaista ima smisla da razmislite o tome koji od njih vie odgovara vaoj linosti.

Analizirajte svoju anksioznost i razmislite o tome kako da se nosite s njom. Zabeleite koje su to najgore stvari koje mislite da se mogu desiti tokom radionice, potom za svaku od njih navedite dva naina na koja biste mogli da izaete s takvom situacijom na kraj. Ovo bi trebalo da vam da vie samopouzdanja.

Prihvatite da neete biti u stanju da se sa svime nosite savreno. Ne morate da budete savreni. Ukoliko oseate da ste pod stresom zbog razmiljanja o potencijalnoj krizi ili zbog stvarnih problema sa obukom, moe vam pomoi koncept trenera koji je dovoljno dobar. Razvijate svoje trenerske vetine i unapreujete znanje svaki put kada drite sesiju obuke.

Ukoliko se ini da uesnici ue neto, verovatno vam dobro ide. im bude mogue nakon obuke, zabeleite stvari koje niste tako dobro uradili i razmotrite kako biste mogli drugaije da ih uradite ako se ponovo pojave. Ova veba e pomoi vaem procesu uenja.

2.28 Kontakti i nadzor nakon obuke

Vetine pruanja psiholoke prve pomoi su neto to se mora vebati. Budui da su ove vetine prvenstveno zasnovne na meuljudskom kontaktu, kontakt sa decom i njihovim starateljima je kljuan za odravanje i razvoj kapaciteta za pruanje psiholoke prve pomoi.

Samopouzdanje dolazi sa iskustvom. Osoblje koje je prolo obuku za pruanje psiholoke prve pomoi treba da ima priliku da koristi svoje vetine, a po mogunosti i priliku da podeli svoja iskustva sa kolegama.

Dobrobit osoblja i upravljanje stresom takoe zahtevaju redovno praenje i podrku menadmenta. Menadment moe da stvori prilike za mesene sastanke nadzora, sesije obuke na kojima se ponovo prolaze nauene stvari i sisteme za pruanje podrke meu kolegama.

2.29 Renik pojmova

U priruniku za obuku ne koriste se direktno svi termini navedeni u reniku pojmova iz dela Materijal 2, prvi i drugi dan, ali je vano da treneri znaju ove termine.

Veina psiholokih reakcija na traumatske dogaaje obino se smatraju normalnim odgovorom na ekstremne situacije, ak i ako su zabrinjavajue. U najveem broju sluajeva, samo e manji deo populacije patiti od dugotrajnih trauma.

Veina ljudi, ukljuujui i decu, osea izvestan nivo potitenosti nakon traumatskog dogaaja. Veina e ih se oporaviti posle odgovarajue nege i podrke. Nedavna istraivanja pokazuju da je kvalitet inicijalne drutvene podrke vaan kako za sposobnost dece, tako i staratelja, da se oporave od neprijatnih okolnosti i stresnih iskustava i da minimiziraju rizik od razvijanja dugoronih psiholokih problema.


Iako se ljudi oporavljaju i prilagoavaju, tokom ivota mogu da nastanu dugoroni efekti na linost i na adaptaciju. Kroz praksu su zapaeni psiholoka otpornost i kapacitet dece da prevaziu teke okolnosti i da im se prilagode8. Meutim, novija istraivanja naglaavaju da ne bi trebalo da ignoriemo mogui uticaj traumatskih dogaaja na deiji razvoj i da treba da budemo oprezni, bez obzira na to kako oznaavamo decu kao traumatizovanu ili psiholoki otpornu. U svim situacijama, deca e reagovati drugaije, u skladu sa kulturom, religijom, situacijom, preanjim iskustvima, uzrastom i linou deteta ili mlade osobe9.

Takoe, oprezno koristite termin psiholoka prva pomo kad opisujete ono to radite na terenu. Mnogi ljudi uju re psiholoka i povezuju je sa mentalnim oboljenjem. U mnogim zemljama, mentalne bolesti su stigmatizovane, pa korienje ovog termina moe da odvrati decu i porodice od prihvatanja vae pomoi.

Neki uesnici mogu imati oseaj da bi termin psihosocijalna prva pomo bio prikladniji, jer ne govorimo o psihoterapiji, ali Save the Children koristi terminologiju Svetske zdravstvene organizacije.

Prilikom komunikacije sa laicima, takoe je preporuljivo izbegavati termine koji imaju kliniko znaenje, kao to su trauma ili traumatizovan. Ovi termini ljudima mogu da zvue zastraujue i da u njima izazovu oseaj da su negativno etiketirani i obespravljeni.

Termini potresenost i akutna potresenost koriste se prilikom opisivanja nespecifinih psiholokih posledica posle neprijatnog dogaaja. Oni nisu povezani sa specifinom dijagnozom ili sindromom, ve podrazumevaju oseaj anksioznosti, plakanje, probleme sa spavanjem, slab apetit, povuenost i potekoe sa koncentracijom, a sve to malo po malo nestaje uz odgovarajuu negu. Sve to su uobiajena oseanja i reakcije meu decom i adolescentima i direktno su povezani sa kriznim dogaajima.

Vanredno stanje se definie kao situacija u kojoj su ivoti, psihiko i mentalno blagostanje ili mogunost razvoja dece ugroeni kao rezultat oruanog sukoba, katastrofe ili sloma drutvenog ili pravnog poretka i gde su lokalni kapaciteti za prevazilaenje ovih tekoa premaeni ili neadekvatni. 10

Termin kriza odnosi se na stresnu situaciju gde prethodna iskustva osobe i njene strategije za prevazilaenje tekoa nisu adekvatne za suoavanje sa situacijom. Kriza moe da bude iznenadna i dramatina, ali takoe moe i da se postepeno razvija.

Termin trauma se koristi da bi se opisalo emocionalno stanje nelagode i stresa. Traumu izazivaju seanja na neuobiajeno katastrofino iskustvo, na traumatini dogaaj, koji je kod osobe ugrozio oseanje bezbednosti i povredio oseaj integriteta. U traumi, postojee strategije za prevazilaenje tekoa kod osobe nisu dovoljne za noenje sa novim iskustvom.

Termin traumatizovan je pridev izveden iz termina trauma. Traumatizovana osoba je osoba koja je izloena jednoj ili veem broju trauma. Izloenost traumatinom doivljaju nije dovoljan uslov da bi osoba bila traumatizovana. Iskustvo mora biti porazno, emocionalno bolno, tuno ili okantno i moe da prouzrokuje trajne mentalne i psihike efekte.

Posttraumatski stresni poremeaj (PTSP) je dijagnoza koja se koristi za perzistentni mentalni i emocionalni stres nastao kao rezultat ozbiljnog psiholokog oka posle jednog

8 Inter-Agency Standing Committee (2007). IASC Guidelines for Mental Health i Psychosocial Support in Emergency Settings. http:// www.who.int/mental_health/emergencies/9781424334445/en/ 9 Pynoos, Steinberg, Layne et al (2009). DSM-V PTSD diagnostic criteria for children i adolescents: A developmental perspective i recommendations.10 http://www.academia.edu/1201576/Pynoos_Steinberg_Layne_et_al._2009_._DSM-V_PTSD_diagnostic_criteria_for_ children_i_adolescents_A_developmental_perspective_i_recommendations Save the Children (2010). Save the Children Child Protection:Taking action against all forms of abuse, neglect, violence i exploitation. http://resourcecentre.savethechildren.se/librar y/child-protection-taking-action-against-all-forms-abuse-neglect-violence-i-exploita-tion-cpi


ili vie traumatskih dogaaja. Karakterie ga odreeni obrazac simptoma. Termin ne treba koristiti nasumino bez odgovarajue dijagnoze koju postavlja profesionalac, niti treba da se mea sa optim psiholokim odgovorima na traumatine doivljaje, kao to je akutni stresni poremeaj (ASP).

Akutni stresni poremeaj moe da nastane u prvom mesecu posle traume. Simptomi koji definiu ASP preklapaju se sa simptomima PTSP-a i, generalno, ukljuuju oseanja kao to je neshvatanje osobe gde se nalazi ili oseaj da je izvan svog tela. U nekim sluajevima, ASP se razvija u PTSP, ali isto tako, simptomi mogu da nestanu posle jednog meseca11.

Drugi primeri perzistentnih mentalnih bolesti i ekstremnih emocionalnih reakcija nastalih kao posledica ozbiljnog stresa uzrokovanog traumatinim dogaajima su klinika depresija i stanja anksioznosti.

Drutvena podrka je podrka drutvene mree panja i briga koje dobijate od lanova porodice, prijatelja, kolega, nastavnika itd.

11 National Center for PTSD. http://www.ptsd.va.gov


Dan 1:Dvodnevni program obuke za psiholoku prvu pomo deci

Dan 1:Dvodnevni program obuke za psiholoku prvu pomo deci

Poglavlje B:

Loui

se D

yrin

g M

bae/

Save

the

Chi

ldre

n

SESIJA 0

Dobrodolica i registracija

Cilj: Napraviti atmosferu dobrodolice i registrovati svakog uesnika.

Napomena za trenera: Postarajte se da:

stignete bar 30 minuta pre vremena planiranog za poetak prve sesije; organizujete prostor tako da uesnici sede u polukrugu ili u krugu; obezbedite vodu za pie u prostoriji u kojoj se odrava radionica; postavite stikere, belenice i olovke za svakog uesnika, zajedno sa flip artom i markerima; svakom uesniku date fascikle sa materijalom za radionicu i bed sa imenom; registrujete svakog uesnika po dolasku; se svi oseaju dobrodolo; audio i video oprema za PowerPoint slajdove i animirane filmove funkcioniu.

Dan 1

Chr

is S

tow

ers/

Pan

os fo

r Sa

ve t

he C

hild

ren

32 | Poglavlje B | Dan 1 Dvodnevni program obuke za psiholoku prvu pomo deci |

SESIJA 1

Uvod

Cilj: Predstaviti obuku uesnicima i uspostaviti osnovna pravila zajednike obuke.

Aktivnosti: 1.1 Dobrodolica i uvod. 1.2 Uvod u dnevni program. 1.3 Ciljevi. 1.4 Uzajamna oekivanja. 1.5 Predstavljanje Save the Children (opciono).

Potrebni materijali: PowerPoint slajdovi 1-9. Primerci za sve Materijal 3, prvi i drugi dan, Politika ouvanja bezbednosti dece organizacije Save the Children. Flip art i markeri.

Napomena za trenera: Aktivnost 1.5. Predstavljanje organizacije Save the Children je potrebno samo ako uesnici nisu upoznati sa organizacijom Save the Children i njenim radom. Pre obuke, popunite PowerPoint slajd br. 9, koji opisuje ta organizacija Save the Children radi u zemlji.

Ako uvodne vebe nisu prikladne u ovom kontekstu, moete da izaberete druge uvodne vebe.

AKTIVNOST 1.1 Dobrodolica i uvod

Cilj: Pozdraviti uesnike i dati im mogunost da se predstave.

Potrebni materijali: Materijali nisu potrebni.

UPUTSTVO: Pozdravite uesnike. Zamolite ih da zajedno sa vama formiraju krug, u kojem svako moe da vidi svakoga.

Zakoraite u krug i predstavite se. Izgovorite svoje i ime organizacije za koju radite ili volontirate. Napravite korak unazad i zamolite sve prisutne da urade to isto, jedan po jedan.

Kada su se svi predstavili, objasnite im da e sad imati priliku da saznaju neto jedni o drugima igrajui igru Sunce uvek obasjava one koji Ovu reenicu moete da zamenite drugom, ako je primerenija.

Ponite igru objanjenjem da kad uesnici uju neto to se odnosi na njih, treba da stanu u centar kruga. Ako se i sledea stvar koju neko kae takoe odnosi na njih, ostaju u centru kruga. Ako ne, vraaju se na poetnu poziciju.

Ponite igru sa:Sunce uvek obasjava one koji rade direktno sa decom.

Anne-Sofie H

elms/Save the C

hildren

| Dan 1 Dvodnevni program obuke za psiholoku prvu pomo deci | Poglavlje B |33

Sunce uvek obasjava one koji imaju vie od tri godine radnog iskustva. Sunce uvek obasjava one koji su se susreli sa tunim detetom.Zahtevajte da se uesnici smenjuju. Poto su svi doli na red, zavrite aktivnost traei od uesnika da sednu na svoja mesta i da se pripreme za sledeu aktivnost.

AKTIVNOST1.2 Uvodudnevniprogram

Cilj: Upoznavanje sa dnevnim programom.

Potrebni materijali: PowerPoint slajdovi 1-3. Za sve uesnike Materijal 1, prvi i drugi dan (Raspored obuke).

UPUTSTVO: Jo jednom pozdravite uesnike i zahvalite im se to su se pridruili obuci za psiholoku prvu pomo deci. Osvrnite se na prethodnu aktivnost i naglasite injenicu da je za sve prisutne zajedniko to da su ovde da bi nauili kako da deci prue psiholoku prvu pomo.

Objasnite: Pruanje psiholoke prve pomoi deci moe da napravi veliku razliku u odnosu na to kako ona reaguju na krizni dogaaj, kako odmah, tako i na due staze. Psiholoka prva pomo moe da pomogne deci da se izbore i bolje prilagode kada se suoe sa velikim izazovima i promenama.

Danas i sutra, razgovaraemo o tome ta je psiholoka prva pomo za decu, kome je namenjena i kako je pruate deci, njihovim roditeljima i starateljima.

Pre prikazivanja slajdova 2 i 3, objasnite: Ovde ste da biste uestvovali u dvodnevnom programu. Tokom ovog treninga, podeliu sa vama neke informacije koje su pripremljene unapred, ali emo svi uiti jedni od drugih kroz uestvovanje u grupnim aktivnostima i plenarnim diskusijama.

U ovom procesu, takoe ete postati svesni svojih dilema i iskustava oni mogu da utiu na va rad kao pomagaa. Ne moete ignorisati svoje dileme i iskustva morate ih priznati i baviti se njima. Vano je da budete fiziki i emocionalno bezbedni tokom celokupnog vremena koje posvetite radu na pruanju psiholoke prve pomoi deci.

Kao profesionalac i odgovorni pomaga, morate da identifikujete i sa supervizorima ili menaderima prodiskutujete o svemu to bi moglo da ometa vau sposobnost da ovaj posao radite na nain koji je bezbedan za vas i za ljude kojima pokuavate da pomognete.

Proite kroz program sa uesnicima. Dodatne beleke priloene su uz svaki slajd:

Slajd 2: Danas ete nauiti ta je psiholoka prva pomo za decu. Detaljno emo govoriti o tome kojoj deci je potrebna ova vrsta podrke i kako da je pruite. Sutra emo provesti vie vremena vebajui vetine psiholoke prve pomoi za decu.

Dananji trening sastoji se od est sesija:Na sesiji 1 upoznajete se sa programom obuke i sa onim o emu se tu radi. Takoe emo diskutovati ta su naa uzajamna oekivanja. Ako neko od vas nije upoznat sa radom organizacije Save the Children, kratko u vas upoznati sa organizacijom i rei vam ta radimo irom sveta.

Sesija 2 je posle pauze za kafu i aj. U sesiji 2 istraivaemo ta je psiholoka prva pomo za decu.

Tokom sesije 3, istraivaemo kako deca u razliitim uzrasnim grupama reaguju na krize i druge stresne dogaaje.To nas vodi ka sesiji 4, koja je posle ruka. Tokom sesije 4, blie emo videti kako da se


identifikuju deca i porodice kojima bi mogla da bude potrebna psiholoka prva pomo. Takoe emo ispitivati principe akcije psiholoke prve pomoi za decu.

U sesiji 5, pogledaemo kratak animirani film i iskoristiti ga kao polaznu taku za diskusiju kako ostvariti prvi kontakt sa utuenim detetom i njegovim roditeljima ili starateljima.

Posle kratke pauze za kafu, zavriemo prvi dan obuke sesijom 6, gde ete primeniti ono to ste nauili tokom prvog dana, uestvujui u kratkim dramatizacijama u kojima ete igrati razliite uloge.

Sutra emo imati etiri sesije.

Slajd 3: Tokom sesije 7, uiemo kako da komuniciramo sa decom i kako se komunikacija sa decom razlikuje od komunikacije sa odraslima.

Sesija 8 je posle pauze za kafu. Tokom sesije 8, fokusiraemo se na potresenu decu i vebaemo kako da im pruimo podrku.

Posle ruka, tokom sesije 9, pogledaemo kratak film o tome kako roditelji i staratelji emocionalno reaguju kada su potreseni i kako se to odraava na njihovu decu.

Sesija 10 je posle pauze. Tokom ove sesije, imaete vremena da vebate vetine psiholoke prve pomoi koje ste stekli tokom obuke.

Pitajte uesnike da li imaju pitanja u vezi sa programom obuke i odgovorite na njih.

AKTIVNOST 1.3 Specifini ciljevi

Cilj: Predstaviti ciljeve obuke.

Potrebni materijali: PowerPoint slajd 4.

UPUTSTVO: Pokaite slajd 4 i objasnite: Ciljevi ove obuke su da vam prui vetine i znanja kako biste mogli da pruite psiholoku prvu pomo deci u vanrednim situacijama ili deci koja su prola kroz mune dogaaje.

Takoe ete nauiti kako da identifikujete decu koja su utuena, nauiete kako da komunicirate sa takvom decom, njihovim roditeljima i starateljima.

Save

the

Chi

ldre

n


AKTIVNOST 1.4 Uzajamna oekivanja

Cilj: Identifikovati i dogovoriti se o pravilima ponaanja, kako bi se podstaklo uzajamno potovanje i poverenje meu uesnicima.

Potrebni materijali: Flip art i marker.

UPUTSTVO: Ponitetakotoeteobjasnitidajevanodasesvi,kaogrupa,dogovoritekakoeteseophoditijednipremadrugimatokomobukeidapostignetedogovoroosnovnimpravilimaiprihvatljivomponaanju.

Zamolite uesnike da zajedno date ideje o osnovnim pravilima koja ele da uspostave. Ispiite ih na flip artu pod naslovom Osnovna pravila.

Flip art ostavite izloen u prostoriji u kojoj se odigrava obuka tokom celog njenog trajanja. Ako fundamentalna pravila, navedena nie, NE BUDU ukljuena, pitajte uesnike da li moete da dodate nekoliko svojih. Kako ih dopisujete, objasnite ta ona znae i zato ih dodajete.

Objasnite: Neka fundamentalna pravila moraju da se ukljue da bismo uspostavili zabavno, bezbedno i inkluzivno okruenje za trening: Sluajte ostale uesnike i ne prekidajte ih dok govore. alite se, ali ne jedni na raun drugih. Svako ima pravo na miljenje, ak i ako se ne slaete. Niko nije prinuen da deli svoja oseanja ili miljenje ako to ne eli. Molim vas da traite dozvolu pre nego to fotografiete ili snimate. Na sve otkrivene informacije koje ukazuju da postoji rizik da dete ili neko drugi bude

povreen, bie odgovoreno u skladu sa procedurama izvetavanja organizacije. Line informacije podeljene tokom ove obuke ostaju poverljive.

Naglasite pravilo poverljivosti reima:

Mesto odravanja obuke je lini bezbedni prostor. Stoga, ophodimo se jedni prema drugima sa ljubaznou i uvaavanjem i toleriimo razliita miljenja. To, takoe, znai da vam je dozvoljeno da kroz razgovor sa drugima podelite ta god elite, a da niko nee iznositi vae line i privatne stvari van prostora u kojem se odrava obuka. Vano je da se svi sloimo oko ovoga, jer emo se tako oseati bezbedno i prijatno u vezi sa deljenjem takvih informacija.

Pitajte da li se svi slau. Ako se svi ne slau, pitajte zato i nastavite da diskutujete o ovom pitanju i o tome koliko je vano da se svi sloite oko toga, sve dok dogovor ne bude postignut.

Jednom kad su se svi saglasili sa osnovnim pravilima, pitajte uesnike koje bi trebalo da

Hed

inn

Hal

ldor

sson

/Sav

e th

e C

hild

ren


budu posledice ako neko prekri pravila. Na vama je da obezbedite da posledice budu prikladne i prihvatljive.

AKTIVNOST 1.5 Predstavljanje oganizacije Save the Children (opciono)

Cilj: Ukratko uesnicima predstaviti organizaciju Save the Children i ono ime se ona bavi.

Potrebni materijali: PowerPoint slajdovi 5-9. Za sve uesnike Materijal 3, prvi i drugi dan (Politika ouvanja bezbednosti dece organizacije Save the Children)

Napomena za trenera: Ako su svi uesnici osoblje organizacije Save the Children, moete da izostavite ovu aktivnost.1

Ako vreme dozvoli, moete da opiete procedure izvetavanja u Save the Children.

UPUTSTVO:Prikaite slajdove 5 do 9 i koristite dodatne beleke za govornike:

Slajd 5: Save the Children International je globalni pokret za decu. Sastoji se od 30 organizacija-lanica koje rade da donesu promene u ivotima dece u 120 zemalja. Spasavamo deije ivote, zagovaramo njihova prava i teimo da im pomognemo da ostvare svoje potencijale.

Slajd 6: Save the Children je organizacija sa dvostrukim mandatom, koja obezbeuje usluge i zatitu za decu, kako u kontekstu razvoja, tako i u kontekstu vanrednih situacija. Humanitarne krize ine decu jo ranjivijom. Zato se na rad odnosi na trenutnu i dugoronu zatitu dece od posledica vanrednih situacija. Poveanu panju posveujemo, takoe, i urbanizaciji, jer su sigurnosne mree esto oslabljene kao posledica urbanog rasta.

Slajd 7: CPI je skraenica za Inicijativu za zatitu dece. Inicijativa za zatitu dece jedna je od est Globalnih inicijativa organizacije Save the Children, koje lanice podravaju i koriste.

Inicijativa za zatitu dece stupila je na snagu u maju 2009. godine i svrha joj je da ojaa pravo dece da budu zatiena od zlostavljanja, zanemarivanja, eksploatacije i nasilja. Naa je ambicija da do 2015. godine uslugama kvalitetne preventivne i dopunske zatite obuhvatimo 21 milion dece.

Psiholoka prva pomo (PPP) za decu jedan je od pristupa u okviru Inicijative za zatitu dece. Psiholoka prva pomo doprinee prevenciji kratkoronih i dugoronih psiholokih problema posle traumatskih incidenata, negovanjem adaptivnog funkcionisanja i prevazilaenja tekoa.

Uprkos svom imenu, psiholoka prva pomo obuhvata i psiholoku i socijalnu podrku.

Slajd 8: Save the Children nastoji da bude organizacija bezbedna za decu. Zato emo da uradimo sve to moemo da bismo obezbedili da iskustvo dece (i njihovih porodica) tokom saradnje sa naom organizacijom bude osloboeno svih oblika zlostavljanja i eksploatacije. Nae odgovornosti su navedene u Politici ouvanja sigurnosti dece organizacije Save the Children: Pravila za bezbednost dece.2

inimo sve to moemo da smanjimo rizik od toga da se nekom detetu nakodi i da osiguramo da su nae osoblje i saradnici provereni, a da su planovi i implementacija naih programa bezbedni za decu.

Svako ko predstavlja nau organizaciju u svakom trenutku mora se pridravati najviih

1 U skladu sa politikama za ouvanje sigurnosti dece i zatite dece 2 Save the Children (2012). Save the Childrens Child Safeguarding Policy: Rules for Keeping Children Safe.http://resourcecentre.savethechildren.se/librar y/save-childrens-child-safeguarding-policy-rules-keeping-children-safe


standarda ponaanja prema deci i njihovim porodicama. Svo osoblje i saradnici potpisuju Kodeks ponaanja.

Kad god bude postojala bojazan u vezi sa naim predstavnicima, oni e biti ispitani poteno i fer, uz duno potovanje internih disciplinskih procedura i nacionalnih zakonskih procedura. Imamo proces izvetavanja i ljude koji su odgovorni za upravljanje svim vrstama bojazni i navoda. Njih esto nazivamo kontakt take za Politiku ouvanja sigurnosti dece ili Zatitu dece. Ohrabrujemo decu i odrasle koji koriste nae usluge da progovore i prijave sve sumnje koje eventualno imaju.

Postoje, takoe, i procedure za zatitu dece ija su prava ugroena.

Odgovornost za primenu Politike ouvanja sigurnosti dece ima odsek za ljudske resurse organizacije Save the Children International. Meutim, svo osoblje u organizaciji odgovorno je za to da osigura da ne inimo tetu i da nai programi zatite dece ne izlau decu riziku.

Prikaite slajd 9 i predstavite aktivnosti organizacije Save the Children u datom kontekstu. Pitajte uesnike da li bi eleli neto da dodaju i da li imaju pitanja. Odgovorite na njih i zavrite prvu sesiju obuke pauzom za aj i kafu.

ZAGREVANJE: Olovka u boci

Cilj: Animirati grupu i podstai timski duh.

Potrebni materijali: Prazna boca. Olovka ili mali, ravan tap. Predivo ili vrpca.

Napomena za trenera: Pripremite vebu vezivanjem etiri duga komada prediva ili vrpce za olovku ili mali, ravan tap veliine olovke. Ova aktivnost predstavljae vei izazov ako su vrpce dugake. Aktivnost moe da bude jo tea ako voa tima zatvori oi ili okrene lea timu.

UPUTSTVO:Zaponite aktivnost deljenjem grupe na etiri tima. Zamolite lanove timova da stanu u etiri ugla prostora odreenog za igru.

Objasnite: Ova etiri tima predstavljaju sever, jug, istok i zapad. Ovo nije takmienje, ve veba gde svi moraju da sarauju da bi bili uspeni.

Stavite praznu bocu u centar prostora. Traite od svakog tima da izabere vou. Dajte svakom voi tima kraj po jedne vrpce vezane za olovku.

Objasnite: Morate da saraujete tako to ete da povlaite vrpcu jednakom snagom iz svakog ugla, kako biste ubacili olovku u bocu. Voa tima dri vrpcu, ali mu/joj nije dozvoljeno da se pomera sa mesta na kojem se nalazi. lanovi tima mogu da pomau dajui voi verbalna uputstva.

Kad su voe tima uspele da ubace olovku u bocu, traite od timova da izaberu nove voe i ponavljajte aktivnost sve dok ima vremena.

Zahvalite se uesnicima i podsetite ih da je saradnja sa drugima veoma vana ako elimo da uspemo u ivotu i da prevaziemo izazove. Naglasite da je dobro igrati ovu igru sa starijom decom i mladima.


SESIJA 2 ta je psiholoka prva pomo za decu?

Cilj: Upoznati uesnike sa psiholokom prvom pomoi za decu.

Aktivnosti: 2.1 Uvod u psiholoku prvu pomo za decu.

Potrebni materijali: PowerPoint slajdovi 10-18. Olovke i papir.

AKTIVNOST 2.1 Uvod u psiholoku prvu pomo za decu

Cilj: Upoznati uesnike sa psiholokom prvom pomoi za decu.

Potrebni materijali: PowerPoint slajdovi 10-18. Olovke i papir.

UPUTSTVO: Pitajte uesnike ta znaju o psiholokoj prvoj pomoi. Poto je nekoliko ljudi odgovorilo, prikaite slajdove od broja 10 do broja 18, koristei dodatne beleke za govornike:

Slajd 11: Ova obuka zasniva se na publikaciji Psychological First Aid Field Operations Guide organizacije National Child Traumatic Stress Network 3 i na Psychological first aid: Guide for field workers, koji je izradila Svetska zdravstvena organizacija (SZO), zajedno sa organizacijama World Vision i War Trauma Foundation4.

Vodi SZO zasniva se na smernicama predstavljenim u Priruniku projekta Sphere: Humanitarian Charter i Minimum Standards in Humanitarian Response 5 i Guidelines on Mental Health i Psychosocial support in Emergency settings 6, Meuagencijskog stalnog komiteta (IASC-a).

Luca Kleve-R

uud

3 National Child Traumatic Stress Network National Center for PTSD (2006). Psychological First Aid Field Operations Guide. 2nd Edition. http://resourcecentre.savethechildren.se/library/psychological-first-aid-field-operations-guide-2nd-edition4 WHO, World Vision i War Trauma Foundation (2011). Psychological first aid: Guide for field workers http://whqlibdoc.who.int/ publications/2011/9789241548205_eng.pdf5 The Sphere Project (2011). The Sphere Handbook: Humanitarian Charter i Minimum Standards in Humanitarian Response. http:// www.sphereproject.org/handbook/6 Inter-Agency Standing Committee (2007). IASC Guidelines on Mental Health i Psychosocial support in Emergency settings. http:// www.who.int/mental_health/emergencies/guidelines_iasc_mental_health_psychosocial_june_2007.pdf


U nedavno razraenim minimalnim standardima za zatitu dece u humanitarnim akcijama7, psiholoka prva pomo se pominje kao jedan indikator aktivnosti, naime: Procenat sektora u humanitarnom odgovoru u kojima su radnici obueni za pruanje psiholoke prve pomoi.

Slajd 12: SZO, World Vision International i War Trauma Foundation predstavljaju psiholoku prvu pomo kao opis humanog, podravajueg odgovora drugom ljudskom biu koje pati i kojem treba podrka.

Slajd 13: Psiholoka prva pomo ukljuuje: pruanje praktine nege i podrke koja nije nametljiva; procenu potreba i problema; pomo ljudima da pristupe osnovnim potrebama (na primer hrani i vodi,

informacijama); teenje ljudi i pomo da se osete smireno; pomo ljudima da dobiju informacije, usluge i drutvenu podrku; zatitu ljudi od daljih povreda.Sudei po razliitim studijama i po konsenzusu mnogih pomagaa u kriznim situacijama8, psiholoka prva pomo ukljuuje faktore koji najvie pomau dugoronom oporavku ljudi.

Ovi faktori obuhvataju: oseaj sigurnosti, povezanosti sa drugima, smirenost i nadu; pristup socijalnoj, psihikoj i emocionalnoj podrci;oseaj da mogu sami sebi da pomognu, kao pojedinci i kao zajednice.

Slajd 14: Objasnite: Psiholoka prva pomo nije: neto to samo profesionalci mogu da prue; profesionalno savetovanje; klinika ili psihijatrijska intervencija, mada moe da bude deo dobre klinike nege; psiholoke informacije; zahtevanje od nekoga da analizira ta mu se dogodilo ili da dogaaje porea vremenski; pritisak na ljude da vam ispriaju svoju priu; traenje od ljudi da govore kako se oseaju ili ta im se dogodilo.

Slajd 15: Psiholoka prva pomo za decu moe biti pruena tokom vanredne situacije ili odmah posle kriznog dogaaja. Obuka za psiholoku prvu pomo za decu moe da se radi kao deo hitnog odgovora ili kao deo aktivnosti izgradnje kapaciteta u podrujima podlonim vanrednim situacijama. Isto tako, moe da predstavlja pripremu osoblja za odgovor na krize u svetu.

Meutim, psiholoka prva pomo ne koristi se samo u vezi sa velikim vanrednim situacijama, kao to su cunami ili zemljotres. Moe se koristiti i tokom ili posle krize koja pogaa malu grupu dece, kao to je poar u koli ili pljaka.

Osoblje organizacije Save the Children, partnerske organizacije i ostali profesionalci takoe mogu da prue psiholoku prvu pomo deci kao prvu i neposrednu intervenciju u radu sa ranjivom decom, u kontekstu koji ne mora da bude vanredan, na primer, sa decom koja su bila seksualno ili fiziki zlostavljana ili zaputena, kao i sa decom u sukobu sa zakonom ili posle nesrea.

Pre nego to preete na slajd 16, pitajte uesnike: ta mislite, zato smo razvili psiholoku prvu pomo specijalno za decu? Zato deca prosto ne mogu da imaju dobrobit od psiholoke prve pomoi za odrasle? 7 Child Protection Working Group (CPWG) (2012). The Minimum Standards for Child Protection in Humanitarian Action Handbookpage 98. http://cpwg.net/minimum-standards/8 WHO, World Vision i War Trauma Foundation (2011). Psychological first aid: Guide for field workers http://whqlibdoc.who.int/ publications/2011/9789241548205_eng.pdf


U nedavno razraenim minimalnim standardima za zatitu dece u humanitarnim akcijama7, psiholoka prva pomo se pominje kao jedan indikator aktivnosti, naime: Procenat sektora u humanitarnom odgovoru u kojima su radnici obueni za pruanje psiholoke prve pomoi.

Slajd 12: SZO, World Vision International i War Trauma Foundation predstavljaju psiholoku prvu pomo kao opis humanog, podravajueg odgovora drugom ljudskom biu koje pati i kojem treba podrka.

Slajd 13: Psiholoka prva pomo ukljuuje: pruanje praktine nege i podrke koja nije nametljiva; procenu potreba i problema; pomo ljudima da pristupe osnovnim potrebama (na primer hrani i vodi,

informacijama); teenje ljudi i pomo da se osete smireno; pomo ljudima da dobiju informacije, usluge i drutvenu podrku; zatitu ljudi od daljih povreda.Sudei po razliitim studijama i po konsenzusu mnogih pomagaa u kriznim situacijama8, psiholoka prva pomo ukljuuje faktore koji najvie pomau dugoronom oporavku ljudi.

Ovi faktori obuhvataju: oseaj sigurnosti, povezanosti sa drugima, smirenost i nadu; pristup socijalnoj, psihikoj i emocionalnoj podrci;oseaj da mogu sami sebi da pomognu, kao pojedinci i kao zajednice.

Slajd 14: Objasnite: Psiholoka prva pomo nije: neto to samo profesionalci mogu da prue; profesionalno savetovanje; klinika ili psihijatrijska intervencija, mada moe da bude deo dobre klinike nege; psiholoke informacije; zahtevanje od nekoga da analizira ta mu se dogodilo ili da dogaaje porea vremenski; pritisak na ljude da vam ispriaju svoju priu; traenje od ljudi da govore kako se oseaju ili ta im se dogodilo.

Slajd 15: Psiholoka prva pomo za decu moe biti pruena tokom vanredne situacije ili odmah posle kriznog dogaaja. Obuka za psiholoku prvu pomo za decu moe da se radi kao deo hitnog odgovora ili kao deo aktivnosti izgradnje kapaciteta u podrujima podlonim vanrednim situacijama. Isto tako, moe da predstavlja pripremu osoblja za odgovor na krize u svetu.

Meutim, psiholoka prva pomo ne koristi se samo u vezi sa velikim vanrednim situacijama, kao to su cunami ili zemljotres. Moe se koristiti i tokom ili posle krize koja pogaa malu grupu dece, kao to je poar u koli ili pljaka.

Osoblje organizacije Save the Children, partnerske organizacije i ostali profesionalci takoe mogu da prue psiholoku prvu pomo deci kao prvu i neposrednu intervenciju u radu sa ranjivom decom, u kontekstu koji ne mora da bude vanredan, na primer, sa decom koja su bila seksualno ili fiziki zlostavljana ili zaputena, kao i sa decom u sukobu sa zakonom ili posle nesrea.

Pre nego to preete na slajd 16, pitajte uesnike: ta mislite, zato smo razvili psiholoku prvu pomo specijalno za decu? Zato deca prosto ne mogu da imaju dobrobit od psiholoke prve pomoi za odrasle?

Slajd 16: U kriznim dogaajima, deca reaguju i razmiljaju drugaije nego odrasli. Ona imaju specifine potrebe u skladu sa svojim uzrastom i ranjiva su spram tetnih efekata zbog svoje fizike veliine, kao i zbog drutvene i emocionalne povezanosti sa starateljima. Zato je deci potrebna psiholoka prva pomo razvijena specijalno za decu.

Slajd 17: Nije svoj deci potrebna psiholoka prva pomo. Kao i odrasli, neka deca se veoma dobro nose sa tekim iskustvima. Kasnije u toku dana istraivaemo kako deca reaguju na stresne dogaaje i kako da identifikujemo decu koja su potresena i potrebna im je psiholoka prva pomo.

Slajd 18: U sutini, svi odrasli koji rade direktno sa decom mogu da prue psiholoku prvu pomo. U ove odrasle spada osoblje za zatitu organizacije Save the Children, partneri organizacije Save the Children koji rade direktno sa decom, kao to su nastavnici, edukatori i socijalni radnici, kao i svi drugi koji rade na pruanju podrke deci u kriznim situacijama.

Pitajte uesnike da li imaju komentare ili pitanja. Dajte im vremena za razmiljanje i odgovorite na pitanja pre nego to zakljuite aktivnost.

Genna N

accache/Save the Children


SESIJA 3

Deije reakcije na krizu

Cilj: Ukljuiti uesnike u uenje o deijim reakcijama na stresne dogaaje.

Aktivnosti: 3.1 Ogledni sluaj: Poar u koli. 3.2 Deije reakcije na stresne dogaaje.

Potrebni materijali:Flip artovi i marker. Olovke i papir. PowerPoint slajdovi 19-41.

AKTIVNOST 3.1 Ogledni sluaj: Poar u koli

Cilj: Diskutovati kako deca i njihovi staratelji reaguju na stresne dogaaje.

Potrebni materijali: Flip artovi i markeri.

UPUTSTVO: Podeliteuesnikenapetgrupa.Obezbediteflipartimarkerezasvakugrupuipredstaviteimscenario:

Upravo ste uli da je u oblinjoj koli izbio poar. Re je o koli sa decom svih uzrasta, od predkolaca do onih koji zavravaju srednju kolu. Mnogo ljudi je povreeno, a neka deca i odrasli su stradali. Vi i vae kolege spremate se da krenete u pogoeni kraj. Kakve reakcije oekujete od ljudi koje ete sretati? Diskutujte o tome kakvo ponaanje ljudi oekujete i koje emocije i oseanja e oni iskazati.

Zamolite svaku grupu da se fokusira na jednog ili vie konkretnih lanova kolske zajednice: Veoma mala deca (do 6 godina). Deca (od 7 do 12 godina). Tinejderi i adolescenti (od 13 do 18 godina). Roditelji. kolsko osoblje i nastavnici.

Zatraite da im polazna osnova bude ponaanje ljudi koje bi oekivali da vide u svojoj zajednici, tako da reakcije i ponaanja koja navedu budu relevantna za njihovu kulturu.

Loui

se D

yrin

g M

bae/

Save

the

Chi

ldre

n


Dajte uesnicima oko deset minuta da prodiskutuju

Priručnik za obuku iz psihološke prve pomoći za osobe koje ... · sa decom da umanje inicijalnu potresenost dece uzrokovanu nesrećama, prirodnim katastrofama, konfliktom, međuljudskim

Text of Priručnik za obuku iz psihološke prve pomoći za osobe koje ... · sa decom da umanje inicijalnu...

PROGRAM za novi početak! · GODINE “NOVI POČETAK ... Svjetsko i hrvatsko gospodarstvo doživjelo je najveću krizu još od Drugog svjetskog rata, dominantno uzrokovanu „šokom

Korisničko uputstvoKorisničko uputstvo – EPI (Elektronsko Prikupljanje Informacija) 2.1 2009 3.4.1 Promjena lozinke Svaki korisnik inicijalnu lozinku dobija od strane Komisije

PRAVILNIK O RADU VELEUČILIŠTA U BJELOVARU · 2.5 Najniža dob za zaposlenje ... 11.1 Odgovornost radnika za štetu uzrokovanu Poslodavcu ... Ako zakonski zastupnik ovlasti maloljetnika

sanja belak kovacevic - emocionalne reakcije na inicijalnu dijagnozu

Konflikti · Web view U V O D Konflikti su pojava u međuljudskim odnosima, koja može biti rezultat: nesporazuma, različitih duhovnih ili kulturnih vrednosti, suprostavljenih interesa,

ODGOVOR NA KRIZU UZROKOVANU PANDEMIJOM COVID-199 Kada je pandemija COVID-19 pogodila Bosnu i Hercegovinu (BiH), vlasti su se suočile sa suprotstavljenim obavezama zaštite javnog

Kventum prospekt es-155 · KONFLIKT MENADŽMENT UPRAVLJANJE MEĐULJUDSKIM ODNOSIMA U ORGANIZACIJAMA ULOGA RUKOVODIOCA I ZAPOSLENIKA U RJEŠAVANJU KONFLIKTA PRAKTIČNI PRIMJERI I SIMULACIJA

Odluka o naÄ inu pruÅ¾anja javne usluge prikupljanja mijeÅ¡anog komunalnog otpada … · 2018-02-05 · najmanju uöestalost odvoza otpada prema podruöjima, ... neugodu uzrokovanu

Upute za upotrebu softvera - produktinfo.conrad.com · neće biti odgovorna za bilo kakvu štetu (uključujući posljedičnu) uzrokovanu oslanjanjem na predstavljeni materijal, uključujući,

IDEAS - UNICEF€¦ · 8.3 Naučene lekcije ... jedinica, pokrivajući teritoriju od 24 opštine u Crnoj Gori. Ministarstvo rada i socijalnog staranja uradilo je 2011. godine inicijalnu

Katarina Stanić PENZIJSKI SISTEM U SRBIJI dizajn ...csp.org.rs/sr/assets/publications/files/penzijski_sistem_u_srbiji_dizajn... · Na inicijalnu penzijsku politiku uticalo je mnogo

ŠKOLSKI KURIKUL Osnovna škola Većeslava …os-vholjevca-zg.skole.hr/upload/os-vholjevca-zg/images/...2015./16.). Obrazac za praćenje dodatne nastave uključuje inicijalnu procjenu

Drage sestre i braćo u redovništvu, dragi čitatelji! L jetni mjeseci 2020. godine kao da su donijeli malo predaha s obzirom na aktualnu pandemiju bolesti CO-VID-19, uzrokovanu

Komanski most - hraction.org¡taj-Komanski-most.pdf · inicijalnu,tako i kontinuiranu obuku osoblja (stav 126)”, Izvještaj crnogorskoj Vladi o posjeti Crnoj Gori Komiteta za sprečavanje

REL INVERTERI - werkteh.hrwerkteh.hr/upload_data/site_files/telwin-aparati-za-zavarivanje... · Uređaj za čišćenje i poliranje TIG / MIG varova na nehrđajućem ... uzrokovanu

TEORIJA SOCIJALNOG RADA · Što je socijalni rad? Profesija socijalnog rada usmjerena je promicanju socijalne promjene, rješavanju problema u međuljudskim odnosima te osnaživanju

PRIMJERI U HRVATSKOM JEZIKU ZA ETIMOLOSKI INICIJALNU

Documents

Priručnik za obuku iz psihološke prve pomoći za osobe koje ... · sa decom da umanje inicijalnu potresenost dece uzrokovanu nesrećama, prirodnim katastrofama, konfliktom, međuljudskim

Text of Priručnik za obuku iz psihološke prve pomoći za osobe koje ... · sa decom da umanje inicijalnu...