PROCENA RIZIKA OD VANREDNIH SITUACIJA

Normativno određenje i percepcija događaja koji se označavaju kao vanredne situacije predstavljaju okvir u kome se sagledavaju uloga i učešće različitih subjekata i njihovih pripadajućih resursa sa ciljem da spreče takve situacije ili efikasno odgovore na njih, što je u osnovi svakog procesa upravljanja vanrednim situacijama.

Upravljanje vanrednim situacijama možemo definisati kao proces koji identifikuje potencijalne događaje koji imaju negativne efekte na organizaciju ili zajednicu i obezbeđuje okvir za izgradnju kapaciteta za odgovor na događaj.

Upravljanje vanrednom situacijom zahteva hitan i visoko strukturiran odgovor. U praksi, međutim, ova dva zahteva pretpostavljaju uporediv nivo donošenja odluka između različitih visoko strukturiranih organizacija i agencija, što najčešće nije slučaj, posebno ako su tačke i hijerarhija na kojima se donose odluke u njima različiti.

Upravljanje vanrednom situacijom je proces koji se u osnovi sastoji iz nekoliko koraka:

1. Identifikovanje mogućih vanrednih situacija2. Formiranje scenarija razvoja događaja3. Analiza međusobne uslovljenosti događaja i posledica4. Analiza uticaja različitih činilaca opasnosti iz okruženja (npr. ljudskih aktivnosti ili objekata)5. Preduzimanje preventivnih mera za minimiziranje ili eliminisanje mogućnosti pojave

događaja 6. Preduzimanje mera na saniranju negativnih posledica događaja

Težište se odnosi se na predviđanje vanrednih situacija kako bi se preduzele adekvatne mere i ljudi pripremili za njihov nastanak i posledice. Od tačnosti predviđanja zavisiće kvalitet odluka i efikasnost primenjenih mera.

Stepen predviđanja kod različitih vanrednih situacija nije isti. Prema Zakonu o vanrednim situacijama, elementarna nepogoda je događaj hidrometeorološkog, geološkog ili biološkog porekla, prouzrokovan delovanjem prirodnih sila, kao što su: zemljotres, poplava, bujica, oluja, jake kiše, atmosferska pražnjenja, grad, suša, odronjavanje ili klizanje zemljišta, snežni nanosi i lavina, ekstremne temperature vazduha, nagomilavanje leda na vodotoku, epidemija zaraznih bolesti, epidemija stočnih zaraznih bolesti i pojava štetočina i druge prirodne pojave većih razmera koje mogu da ugroze zdravlje i život ljudi ili prouzrokuju štetu većeg obima.

Pod drugim nesrećama podrazumevaju se tehničko-tehnološke opasnosti i teroristički napadi, pri čemu je jedan od bitnih atributa tih opasnosti masovnost posledica koje nastaju njihovom manifestacijom. U Zakonu o vanrednim situacijama definisana je tehničko-tehnološka nesreća ili udes kao iznenadni i nekontrolisani događaj ili niz događaja koji je izmakao kontroli prilikom upravljanja određenim sredstvima za rad i prilikom postupanja sa opasnim materijama u proizvodnji, upotrebi, transportu, prometu, preradi, skladištenju i odlaganju, itd.

Najveći problem i najsloženiji zadatak kod upravljanja vanrednim situacijama je procena rizika njihovog nastanka i razvoja. Od momenta prijema informacije dovoljne za procenu odgovarajućih mera, stvara se deficit vremena za njihovu realizaciju. To dovodi do paradoksa u uslovima vanrednih situacija: očekujući prijem informacije koja je verodostojna i dovoljna za donošenje odluka, organizacija trpi gubitke zbog nepredviđenih promena i ne može preduzeti smišljene i planske mere u cilju rešavanja problema koji su nikli.

Zbog toga, na početnim stadijumima potencijalne opasnosti, preporučuju se mere opštijeg karaktera, usmerene na povećanje strategijske elastičnosti organizacije. Prijemom konkretne informacije konkretizuju se i mere za otklanjanje opasnosti ili saniranje posledica.

Preduzimanje mera usmerenih na eliminisanje uzroka nastanka i/ili minimizaciju efekata rizičnog događaja, kao i merâ za obezbeđenje minimalnih gubitaka i otklanjanje posledica ukoliko dođe do realizacije rizičnih događaja, čini osnov upravljanja rizikom čiji je sastavni deo procena rizika.

1. Konceptualni okvir, zahtevi i kriterijumi za procenu rizika od elementarnih nepogoda i drugih nesreća

Procena rizika je sastavni deo procesa upravljanja rizikom i predstavlja sveobuhvatni proces identifikovanja potencijalnih opasnosti, analize i ocene rizika (dijagram 1).

Dijagram 1. Proces procene rizika

Izvor: SRPS A.L2.003:2010, Društvena bezbednost – Procena rizika u zaštiti licâ,imovine i poslovanja

Kao što se vidi na dijagramu, procena rizika predstavlja sveukupan proces identifikacije, analize i ocene rizika.1 Ona uključuje proces identifikovanja unutrašnjih i spoljašnjih opasnosti i ranjivosti, identifikovanja verovatnoće događaja sa porastom takvih pretnji i ranjivosti, definisanja ključnih funkcija potrebnih za kontinuitet aktivnosti organizacije, definisanja kontrole rizika na mestu potrebnom za smanjenje izloženosti i evaluaciju troškova takve kontrole.

1 Standard SRPS A.L2.003 Društvena bezbednost – Procena rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja

Da bi organizacija mogla da izvrši efektivnu procenu rizika, prethodno mora definisati kontekst procene.

S obzirom da se radi o multidisciplinarnim aktivnostima koje se vrše u dužem vremenskom periodu i u kontinuitetu, neophodno je ispuniti nekoliko uslova:

a) Odrediti organ ili lice koje će da bude zaduženo za koordinaciju procesa procene;

b) Zbog obima posla i neophodnosti ekspertskog angažovanja, veoma je važno da se konstituišu radne grupe, sastavljene od eksperata za pojedine vrste potencijalnih opasnosti u koje je potrebno uključiti predstavnike raznih interesnih grupa i uspostaviti različite nivoe nadležnosti (republički, regionalni i opštinski);

c) Među predstavnicima interesnih strana mora da se obezbedi jednistven pristup vezan za procenu rizika, kao i podrška za postupanje sa najvećim rizicima.2

1.1. Zahtevi za procenu rizika od elementarnih nepogoda i drugih nesreća

Subjektima koji su dužni da izvrše procenu rizika u nacionalnom kontekstu procene smatraju se: republika, pokrajina, lokalna samouprava i privredna društva.3

Uvažavajući specifičnosti geografskog položaja Republike Srbije i njenog okruženja, a na temelju postojećih iskustava i saznanja stručnih organizacija, elementarne nepogode i druge nesreće koje predstavljaju potencijalnu opasnost za Republiku Srbiju mogu se podeliti na: prirodne i tehničko-tehnološke.4

U procesu procene rizika potrebno je analizirati svaku od potencijalnih opasnosti, bez obzira na trenutnu veličinu opasnosti za organizaciju.

1.2. Kriterijumi za procenu rizikaMetodologija za procenu rizika u zaštiti od elementarnih nepogoda i drugih nesreća je specifikovana za ovu oblast i predstavlja sveobuhvatan skup kriterijuma prema kojima subjekti zaštite i spasavanja vrše poređenje utvrđenog stanja na području sa definisanim parametrima.

Kriterijumi za procenu rizika u ovoj metodologiji, grupisani su na sledeći način:

a) Kriterijum za identifikaciju i preliminarnu analizu potencijalnih opasnosti, i to: zemljotresi; odroni, klizišta i erozije; poplave; olujni vetrovi; grad; snežne mećave, nanosi i poledice; suša; epidemije; epizootije; požari i eksplozije; tehničko – tehnološki udesi i teroristički napadi i nuklearni ili radijacioni akcidenti.

b) Kriterijum za određivanje verovatnoće;

c) Kriterijum za određivanje posledica;

d) Kriterijum za utvrđivanje nivoa rizika;

e) Kriterijum za utvrđivanje kategorije rizika;

2 Doebeling, P-E, Bezbednost društva – spremnost i reagovanje na incidente, Зборник радова „Civil emergencies, Beograd, 2009.3 Zakon o vanrednim situacijama, Sl. list R. Srbije 111/094 Štrbac, K.: Pojam opasnosti, Zbornik radova, “Civil emergencies”, Međunarodni naučni skup. Beograd, 2009.

f) Kriterijum za utvrđivanje prioriteta rizika;

g) Kriterijum za primenu opcija za ublažavanje rizika;

h) Kriterijum za primenu opcija za izvodljivost;

i) Kriterijum za primenu analize cena – korist;

j) Kriterijum za određivanje preostalog rizika i

k) Kriterijum za utvrđivanje kombinacije više rizika (multi rizik).

2.2.1 Identifikacija i preliminarna analiza potencijalnih opasnosti

Identifikaciju potencijalnih opasnosti vrši stručno lice, koristeći poznate podatke, ekspertske organizacije i stručne službe, kao i prikupljanjem podataka sa terena. Veličine potencijalnih opasnosti određuju su prema sledećim nivoima:

1 – minimalna opasnost;

2 – mala opasnost;

3 – srednja opasnost;

4 – velika opasnost i

5 – maksimalna opasnost.

Preliminarna analiza potencijalnih opasnosti omogućava subjektu da ustanovi postojanje određene opasnosti na datom području, a zatim da odredi njenu težinu, sa aspekta ugrožavanja štićenih vrednosti, u odnosu na druge opasnosti.5

Po završetku preliminarne analize subjekat vrši rangiranje potencijalnih opasnosti prema dobijenim veličinama, od najveće do najmanje. Na osnovu dobijenog ranga potencijalnih opasnosti, subjekat donosi odluku o hitnosti preduzimanja mera za smanjenje potencijalne opasnosti. Odluka o hitnom preduzimanju mera za potencijalnu opasnost sa najvišim nivom (najvećom veličinom) ne sme da dovede do potcenjivanja ostalih potencijalnih opasnosti sa nižim nivoima opasnosti.

Rezultati preliminarne analize potencijalnih opasnosti su ulazni rezultati analize rizika.6

Preliminarnu analizu potencijalnih opasnosti subjekat vrši na osnovu rezultata dobijenih poređenjem nađenog stanja na području i propisanih kriterijuma po grupama opasnosti. Kriterijumi, po grupama opasnosti, zasnivaju se na sledećim informacijama:7

Zemljotresi1. Postojanje dokumenata planskog monitoringa;2. Postojanje sistema za identifikaciju, ranu najavu i obaveštavanje;3. Postojanje sistema monitoringa i evidencije;4. Gustina naseljenosti i veličina životinjskog fonda;5. Mogućnost generisanja drugih opasnosti.

5 Standard ISO 31000 Risk management- Guide6 Standard SRPS A.L2.003 Društvena bezbednost – procena rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja7 NFPA 1600, Standard on disaster/emergency management and bussiness continuity programs, 2010.

Odroni, klizišta i erozije1. Parametri i karakter odrona, klizišta i erozivnog područja;2. Površina i karakteristike ugroženog područja;3. Gustina naseljenosti; 4. Gustima infrastrukturnih i privrednih objekata;5. Mogućnost generisanja drugih opasnosti.

Poplave1. Uzrok i karakter nastanka poplave;2. Izgrađenost sistema zaštite od poplave;3. Karakter i gustina naseljenosti i veličina životinjskog fonda, količina kulturnih i materijalnih

dobara;4. Mogućnost generisanja drugih opasnosti.

Olujni vetrovi1. Karakteristike područja;2. Intenzitet olujnih vetrova, pravac i smer strujanja, 3. Gustina infrastrukturnih i privrednih objekata na području;4. Mogućnost generisanja drugih opasnosti.

Grad1. Karakteristike pojave grada; 2. Karakteristike gradom oštećenih površina;3. Pravci nailaska gradoopasnih oblačnih ćelija; 4. Karakteristike kritičnih površina i objekata; 5. Osetljivost poljoprivrednih kultura na pojavu grada posebno u određenim fenofazama;6. Postojanje aktivne zaštite od grada;7. Mogućnost generisanja drugih opasnosti.

Snežne mećave, nanosi i poledice1. Područja na kojima se pojavljuje opasnost;2. Vreme pojavljivanja i vreme trajanja opasnosti;3. Aktivnosti ugrožene pojavom opasnosti;4. Mogućnost generisanja drugih opasnosti.

Suše1. Klasifikacija jačine suše pomoću SPI i mogući uticaji;2. Vreme pojave i trajanja opasnosti;3. Površina i karakteristike ugroženog područja;4. Mogućnosti navodnjavanja;5. Mogućnost generisanja drugih opasnosti.

Epidemije1. Ugroženost područja epidemijama nastalim bez povezanosti sa drugim pojavama;2. Tipovi epidemija;3. Sanitarno higijensko stanje objekata i infrastrukturnih instalacija;4. Zdravstveni i drugi kapaciteti u funkciji zbrinjavanja, smeštaja, transporta i drugo;5. Mogućnost generisanja drugih opasnosti – analizirati mogućnost da usled istovremenog

nastanka i drugih opasnosti dođe do uvećavanja štetnih efekata na štićene vrednosti.

Epizootije1. Parametri i karakter opasnosti;2. Površina i karakteristike ugroženog područja;3. Gustina životinjskog fonda,

4. Izgrađenost sistema zaštite od epizootija;5. Mogućnost generisanja drugih opasnosti.

Požari i eksplozije1. Uzrok i karakteristike nastanka požara i eksplozija;2. Izgrađenost sistema zaštite od požara;3. Karakter i gustina naseljenosti, veličina životinjskog fonda, blizina kulturnih i materijalnih

dobara;4. Mogućnost generisanja drugih opasnosti.

Tehničko – tehnološki udesi i teroristički napadi1. Položaj i karakteristike teritorije;2. Saobraćajna infrastruktura;3. Stanje objekata, sredstava i opreme; 4. Izgrađenost sistema zaštite i spasavanja od udesa;5. Mogućnost generisanja drugih opasnosti.

Nuklearni i/ili radijacioni akcidenti1. Položaj i karakteristike teritorije;2. Saobraćajna infrastruktura; 3. Stanje objekata za zaštitu od nuklearnih i radijacionih akcidenata;4. Izgrađenost sistema zaštite i spasavanja od udesa;5. Mogućnost generisanja drugih opasnosti.

2.2.2 Analiza rizika

Nakon završetka preliminarne analize potencijalnih opasnosti, organizacija ili subjekat vrši analizu rizika od identifikovanih potencijalnih opasnosti. Analiza rizika rezultuje determinisanjem nivoa rizika.

Analiza rizika je proces koji ima za cilj da se razume priroda rizika i da se odredi nivo rizika. Za svaki rizik i scenario rizika koji su identifikovani u prethodnoj fazi, analizom rizika se utvrđuje detaljna (ukoliko je moguće kvantitativna) procena verovatnoće njihovog javljanja i veličina potencijalnog uticaja.8

Analiza rizika se bazira na kvantitativnim podacima9 :

procene verovatnoće javljanja nekog događaja ili potencijalne opasnosti, tamo gde je to moguće, na istorijskoj učestalosti događaja na sličnoj skali i na dostupnim statističkim podacima koji su značajni za analizu što može pomoći da se uoče tendencije rasta potencijalnih opasnosti (npr. zbog klimatskih promena), a u slučaju nedostatka istorijskih podataka, na vremenskoj izloženosti štićene vrednosti potencijalnoj opasnosti;

procene nivoa uticaja izražene u kvantitativnom obliku.

Procena bi trebalo da bude što je moguće više objektivna i trebalo bi da prepozna nepouzdanost u dokazima koji stoje u osnovi procene.

2.2.2.1 Kriterijum za određivanje verovatnoće

8 Standard SRPS A.L2.003 Društvena bezbednost – procena rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja9 Utvrđivanje i procjena opasnosti u lokalnoj zajednici, UNEP IE/PAC, Zagreb.1992.

Verovatnoća (V) predstavlja kombinaciju učestalosti štetnog događaja i povredivosti u odnosu na potencijalnu opasnost (Tabela 1).10

Stepenovanje verovatnoće vrši se na sledeći način: 1-nemoguće, 2-neverovatno, 3- verovatno, 4- skoro izvesno i 5-sigurno.

Verovatnoća se određuje prema obrascu:

V= U # R....................................................................................... (1)

RANJIVOSTvrlo

velikavelika srednja mala vrlo mala

UČESTALOST 1 2 3 4 5

vrlo retko 1 3 2 1 1 1

povremeno 2 4 3 2 2 1

često 3 5 4 3 2 2

pretežno 4 5 4 3 3 3

stalno 5 5 5 4 3 3

Tabela 1. Matrica za određivanje verovatnoće

Učestalost (U) se odnosi na ponavljanje određenog štetnog događaja u vremenskom periodu ili na izloženost štićene vrednosti određenoj potencijalnoj opasnosti u određenoj vremenskoj jedinici.11Učestalost se primenjuje u dva pojavna oblika, i to:

U1 – učestalost kada postoji evidencija štetnih događaja i

U2 – učestalost kada ne postoji evidencija štetnih događaja.

Stepenovanje učestalosti (U1) subjekat vrši na sledeći način: 1-vrlo retko, 2-povremeno, 3-često, 4-pretežno i 5-veoma često. Stepenovanje učestalosti (U2) subjekat vrši na sledeći način: 1 - zanemarljiva, 2 - povremena, 3 - duga, 4 - pretežna i 5 – trajna.

Povredivost (Ranjivost) (R) predstavlja postojeće stanje zaštite subjekta, odnosno osetljivost subjekta na potencijalne opasnosti. Stepenovanje povredivosti subjekta vrši se na sledeći način: 1 - vrlo velika, 2 - velika, 3 - srednja, 4 - mala i 5 - vrlo mala.

2.2.2.2 Kriterijum za određivanje posledica

Posledice (P) predstavljaju efekat štetnog događaja po štićene vrednosti subjekta, a manifestuju se kroz veličinu gubitka (štetu) u odnosu na kritičnost štićene vrednosti (Tabela 2)12:

Stepenovanje posledica subjekat vrši se na sledeći način:

1 - Minimalne; 2 - Male; 3 - Umerene; 4 - Ozbiljne (teške)i 5 - Katastrofalne.

Posledice se određuju prema obrascu:

10 Standard SRPS A.L2.003 Društvena bezbednost – procena rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja11 isto12 isto

P = Š # K ........................................................................................ (2)

KRITIČNOST vrlo velika velika srednja mala vrlo malaŠTETA 1 2 3 4 5

vrlo mala 1 3 2 1 1 1mala 2 4 3 2 2 1

srednja 3 5 4 3 2 2velika 4 5 4 3 3 3

vrlo velika 5 5 5 4 3 3

Tabela 2. Matrica za određivanje posledica

Šteta (Š) je mera oštećenja štićenih vrednosti.

Stepenovanje štete subjekat vrši na sledeći način:

1 - Vrlo mala; 2 - Mala; 3 - Srednja; 4 - Velika i 5 - Vrlo velika.

Kritičnost (K) je mera vrednosti odnosno važnosti štićene vrednosti odnosno osetljivosti subjekta, na efekte delovanja štetnog događaja na štićene vrednosti.

Stepenovanje kritičnosti subjekat vrši na sledeći način:

1 - Vrlo velika; 2 - Velika; 3 - Srednja; 4 - Mala i 5 - Minimalna.

2.2.2.3 Kriterijum za određivanje nivoa rizika

Nivo rizika je proizvod stepena verovatnoće i stepena posledica 13(Tabela 3). Nivo rizika subjekat određuje prema sledećem obrascu:

NR = V x P .......................................................................................... (3)

POSLEDICE minimalne male umereneteške,

ozbiljnekatastrofaln

eVEROVATNOĆA 1 2 3 4 5

nemoguće 1 1 2 3 4 5

neverovatno

2 2 4 6 8 10

verovatno 3 3 6 9 12 15skoro

izvesno4 4 8 12 16 20

sigurno 5 5 10 15 20 25

Tabela 3. Matrica za određivanje nivoa rizika

Nivo rizika određen prema ovoj metodologiji može da bude u granicama od minimalno 1 do maksimalno 25.

2.3 Ocena rizika

13 Standard SRPS A.L2.003 Društvena bezbednost – procena rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja

Ocena rizika je proces upoređivanja rezultata analize rizika sa kriterijumima rizika kako bi se utvrdilo da li su rizik i/ili njegova mera prihvatljivi ili podnošljivi.14

Kriterijumi rizika su referntne tačke u odnosu na koje se ocenjuje značaj rizika. Kriterijumi rizika mogu podrazumevati troškove i beneficije, pravne zahteve, socioekonomske i ekološke faktore, probleme zainteresovanih strana itd. Ocena rizika se koristi kako bi se odlučilo o značaju rizika i da li se svaki poseban rizik treba uzimati u obzir i tretirati.

Radi ocene rizika subjekat klasifikuje rizike u kategorije, a potom određuje koji su rizici prihvatljivi, a koji nisu.

2.3.1 Kriterijum za određivanje kategorije rizika

Subjekat klasifikuje rizike u kategorije, i to od najniže (prva) do najviše (peta). 15

2.3.2 Kriterijum za određivanje prihvatljivosti rizika

Na osnovu liste prihvatljivih i neprihvatljivih rizika, subjekat definiše listu prioriteta. Prioritetno se tretiraju oni rizici koji imaju najveći nivo rizika. Prilikom određivanja koji rizici će prioritetno biti tretirani, subjekat treba da obrati pažnju na mogućnost postojanja rizika sa niskim nivoom rizika i mogućnosti da primenom mera tretiranja prerastu u visoke rizike sa potrebom za prioritetnim tretmanom.

2.4 Tretman rizika

Tretmanom neprihvatljivih rizika odnosno preduzimanjem raznovrsnih planskih mera, subjekat redukuje nivo rizika na prihvatljiv nivo. Subjekat izrađuje plan za tretman rizika, koji načelno sadrži: aktivnost, nosioca aktivnosti, vreme realizacije, sa kim sarađuje, vreme i način izveštavanja.

2.4.1 Kriterijum za određivanje opcija za ublažavanje

Radi smanjivanja nivoa rizika od dejstva negativnih posledica potencijalne opasnosti subjekat preduzima jednu ili kombinaciju sledećih mera:16

a) Izbegavanje rizika

Radi tretmana rizika primenom strategije izbegavanja rizika neophodno je izvršiti zamenu započetih aktivnosti alternativnim, bez narušavanja projektovanih ciljeva.

b) Smanjivanje rizika izmenom procedure

Primenom strategije smanjivanja rizika subjekat revidira način - proceduru realizacije kritičnih aktivnosti bez narušavanja projektovanih ciljeva.

c) Smanjivanje verovatnoće

14 Standard ISO 31000 Risk management- Guide15 Standard SRPS A.L2.003 Društvena bezbednost – procena rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja16 Standard ISO 31000 Risk management- Guide

Tretmanom rizika primenom strategije smanjivanja verovatnoće potencijalne opasnosti primenjuju se mere koje će smanjiti učestalost dešavanja ili vremensku izloženost štićene vrednosti potencijalnoj opasnosti, kao i uvođenje nove ili povećanje postojeće zaštite kritičnih elemenata.

d) Smanjivanje posledica

Primenom strategije smanjivanja mogućih posledica potencijalnih opasnosti preduzimaju se mere zaštite štićenih vrednosti od mogućih oštećenja na osnovu poznavanja karakteristika štićenih vrednosti i elemenata sistema subjekta, kao i smanjenja osetljivosti na potencijalne opasnosti.

e) Zadržavanje ili prihvatanje rizika

Primenom strategije zadržavanja rizika zadržavaju se u procesu funkcionisanja subjekta sve aktivnosti ili događaji koji ne predstavljaju trenutnu potencijalnu opasnost sa neprihvatljivim nivoom rizika. Takve potencijalne opasnosti moraju biti pod kontrolom i subjekat mora da preduzima adekvatne mere da nivo rizika ne postane neprihvatljiv. Prihvatanje rizika subjekat vrši samo kada postoji opravdanost iskazana kroz korist.

Mere za tretman rizika se ugrađuju u planove za tretman rizika, a akcije se koordinišu sa svim interesnim stranama.

2.4.2 Kriterijum za primenu opcija za izvodljivost

Svaka mera za tretman rizika koju donosilac odredi kao funkcionalnu za određeni štetni događaj treba da bude razmotrena u svakoj fazi procene rizika, kao i da li je određena mera primenjiva sa aspekta:

a) usklađenosti sa poslovnom politikom subjekta ili zakonskim ograničenjima;

b) cene izmene procedura i

c) cene izmene proizvoda (usluge).

Analizu opcija za izvodljivost realizuju stručni organi subjekta. U procesu određivanja opcija za izvodljivost primene mera za tretman rizika, subjekat primenjuje opšte priznate i zakonom definisane metode.17

2.4.3 Kriterijum za primenu analize odnosa cena-korist

Nakon konačnog utvrđivanja mera za tretman rizika, primene mera za smanjivanje ili ublažavanje rizika i ocene da postoji neprihvatljiv preostali rizik, koristeći kriterijume za procenu rizika iz ove metodologije, subjekat vrši analizu i određuje veličinu stvarnih troškova daljeg tretiranja rizika u skladu sa svim opštim i posebnim karakteristikama posmatrane potencijlane opasnosti. Analizu odnosa cena-korist vrše stručni organi subjekta, primenjujući opšte priznate i zakonom utvrđene metode.

Ako analiza rezultira pokazateljima koji su u suprotnosti sa koristima dobijenim tretmanom rizika, rizik treba smatrati neprihvatljivim.18

17 Standard SRPS A.L2.003 Društvena bezbednost – procena rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja18 Isto

2.5 Kriterijum za određivanje preostalog rizika

Po završetku procesa procene rizika, odnosno tretmana neprihvatljivih rizika, subjekat treba da ustanovi postojanje preostalog rizika, odnosno rizika koji je i posle preduzimanja mera za tretman i dalje neprihvatljiv. Svaki preostali rizik koji ostaje posle primene mera za tretman rizika subjekat treba da vrednuje, korišćenjem kriterijuma za procenu rizika propisanih u ovoj metodologiji.

Ako preostali rizik ne ispunjava ove kriterijume, subjekat treba da primeni dalje mere tretmana rizika.

Nakon primene i verifikacije mera za tretman pojedinačnih rizika, subjekat treba da odluči da li je prihvatljiv opšti rezidualni rizik na području, koristeći kriterijume za ocenu prihvatljivosti.19

2. Izrada mape i registra rizika od elementarnih nepogoda i drugih nesreća

3.1 Mape rizika

Mape su značajni instrumenti pomoću kojih se prikazuju informacije o potencijalnim opasnostima, povredivosti i rizicima u oblasti elementarnih nepogoda i drugih nesreća i samim tim podržavanje procesa procene rizika i sveukupne strategije kontrole rizika. Mape pomažu da se odrede prioriteti za strategije redukcije rizika.

Mape takođe igraju važnu ulogu u tome da obezbede da svi akteri u okviru procene rizika imaju iste informacije o opasnostima i pretnjama kao i u prenošenju rezulatata procene rizika zainteresovanim stranama. 20Na kraju, mapiranje rizika je od koristi i u širem kontekstu planskog korišćenja zemljišta i vizuelizacije rezultata procene ugroženosti kao i planiranja i upotrebe snaga za reagovanje na pretnje.

Pripremanje mapa rizika je kompleksan proces. One su obično deo rezultata analize rizika i predstavljaju nastavak na proces mapiranja potencijalnih opasnosti i povredivosti na jednoj teritoriji.

Subjekat kroz mape rizika prikazuje prostor i prostorni raspored štićenih vrednosti, izvore rizika, zone rasprostiranja, objekte za zaštitu i spasavanje, objekte koji mogu da izazovu rizik i multi rizik, položaj susednih država sa kritičnom infrastrukturom, itd. Za prikazivanje rezultata mapiranja rizika načelno se ekoriste topografske karte različite razmere. Pored topografskih karata, radi prikazivanja specifičnih sadržaja, može da se koriste i tematske karte koje se nalaze u upotrebi specijalizovanih organizacija (hidrometeorološke, seizmičke, isl).21

Na mapama rizika (kartama) mogu da se prikaže pojedinačne potencijalne opasnosti radi detaljnijeg prikazivanja rizika ili grupa potencijalnih opasnosti ili svih potencijalnih opasnosti na jednom području.

3.2 Registar rizika

Registar rizika od elementarnih nepogoda i drugih nesreća subjekat izrađuje permanenatno u procesu procene rizika. Subjekat evidentira sve podatke dobijene i prikupljene ili podatke do kojih je

19 isto20 Standard ISO TC 223:ISO PAS:2007 Društvena bezbednost- Uputstvo za pripravnost na incidente i upravljanje kontinuitetom operacija21 NFPA 1600, Standard on disaster/emergency management and bussiness continuity programs, 2010.

došao u toku procene. Evidencija treba da se vodi u papirnom i elektronskom obliku radi lakšeg pronalaženja podataka i stvaranja baze podataka.22

U stvaranju efikasne i što sadržajnije baze podataka, neophodno je izraditi odgovarajući softver koji omogućava i analizu unetih podataka. Softverska rešenja omogućavaju velike brzine analiziranja podataka, vizuelizaciju podataka u realnom vremenu, kao i predviđanje mogućih pojava i razvoja događaja.

Sve rezultate procene ugroženosti treba prikazivati na elektronskim kartama korišćenjem geografskog informacionog sistema (GIS).

4. Određivanje kombinacija rizika - multi-rizik

U procesu procene rizika subjekat uzima u obzir mogućnost da pojedini rizici ne utiču samostalno na štićene vrednosti.

Multi – rizik predstavlja kombinaciju dve ili više potencijalnih opasnosti generisanih od pojedinačne potencijalne opasnosti, uzimajući u obzir interakcije svih potencijalnih opasnosti u svim situacijama:

a) koje se dešavaju u isto vreme ili se prate uzastopno, zato što zavise jedna od druge ili zato što ih uzrokuje isti događaj ili događaj pokretač/okidač ili:

b) predstavljaju pretnju istim elementima pod rizikom (povredivim/izloženim elementima) bez hronološke koincidencije.

Istovremene potencijalne opasnosti se takođe nazivaju i propratni događaji, rušilački efekti, domino efekti ili efekat slapa. Primeri toga su npr. klizište pokrenuto poplavom, koja je pokrenuta obilnom kišom, ili industrijski akcident koji pokreće zdravstvene probleme, epidemije, itd.

Bilo koji događaj ili potencijalna opasnost može pokrenuti veći broj sledećih potencijalnih opasnosti od kojih se svaka može posebno razmatrati. Verovatnoća pojave svakog od tih događaja je, naravno, usko povezana sa verovatnoćom javljanja narednog događaja ili prethodnog događaja pokretača. Procena posledica zato mora da uzme u obzir kumulativni uticaj svih različitih potencijalnih opasnosti koji se javljaju istovremeno ili neposredno jedna za drugom.23

Takvi pristupi multi-rizicima su važni u svim geografskim oblastima podložnim da budu izloženi negativnim posledicama od nekoliko tipova potencijalnih opasnosti, kao što je slučaj u mnogim delovima Republike Srbije. U ovoj situaciji, fokusiranje isključivo na uticaj samo jedne konkretne potencijalne opasnosti moglo bi čak rezultirati povećanjem povredivosti u pogledu nekog drugog tipa potencijalne opasnosti. 24Na primer, ako se odobri gradnja objekata na plodnoj ravnici zato što njegova struktura uključuje izdignuto i visokoetažno prizemlje, to bi moglo da ima za posledicu posebnu ranjivost strukture na uticaje seizmičkih talasa zemljotresa.

Pristup multi-rizika zahteva sagledavanje perspektive multi-opasnosti i multi-povredivosti. Svaka procena rizika mora da uključi moguća pojačanja posledica usled interakcije sa drugim potencijalnim opasnostima; drugim rečima, jedan rizik se može povećati kao posledica javljanja druge

22 National risk registar, Cabinet Office, UK Government, London, 2008.23 Keković. Z, Komazec.N, Mladenović.M, Savić.S, Jovanović.D.: Procena rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja, Centar za analizu rizika i upravljanje krizama, Beograd, 2011., str. 108-10924 NFPA 1600, Standard on disaster/emergency management and bussiness continuity programs, 2010.

potencijalne opasnosti, ili zato što je neka druga vrsta događaja značajno izmenila povredivost sistema. Perspektiva multi-povredivosti se odnosi na raznovrsnost izloženih osetljivih štićenih vrednosti, npr.stanovništva, sistema transporta i infrastrukture, zgrada, kulturno nasleđe itd. koje prikazuju različite tipove povredivosti protiv različitih štićenih vrednosti i koje zahtevaju različite tipove kapaciteta neophodnih da se te potencijalne opasnosti spreče. Analize pojedinačnih rizika uzimaju u obzir kompleksnost različitih izvora određenih potencijalnih opasnosti.25

Određene poteškoće prilikom kombinovanja analize pojedinačnih rizika u jednu integrisaniju sliku multi-rizika ne smeju da budu prepreka za izvlačenje zaključaka o multiplikaciji ili povećanju posledica. Neke od teškoća su činjenica da se dostupni podaci za različite pojedinačne rizike mogu odnositi na različite vremenske okvire i korišćenje različitih tipologija uticaja itd.

4.1 Izrada scenarija rizika - multi rizik

U idealnim okolnostima, identifikacija rizika bi trebalo da uzima u obzir sve moguće potencijalne opasnosti, verovatnoću njihovih pojavljivanja i njihove moguće uticaje na sve štićene vrednosti i subjekat koji vrši procenu mora da omogući sagledavanje kombinacija svih rizika.

Potencijalne opasnosti se mogu javiti sa različitim intenzitetima, a i kvantni uticaj može biti nestabilan, tj. ne dovoljno jasno povezan sa intenzitetom potencijalnih opasnosti, već samo povezan određenom verovatnoćom.26Realno postoje situacije gde jedna potencijalna opasnost pokreće druge potencijalne opasnosti. Domet potencijalnih opasnosti koje treba uzeti u obzir, kao i njihove uticaje, i propratni efekti i uticaji su potpuno neograničeni. Zbog ove kompleksnosti, identifikacija rizika obično obuhvata detaljno izlaganje scenarija potencijalnih rizičnih situacija, koji sažima mogućnosti na ograničen broj identifikovanih situacija.

Scenario multi rizika je prikaz situacije jednog ili više uticaja potencijalnih opasnosti koja vodi ka značajnim uticajima, a koja predstavlja prioritetnu opasnost po štićene vrednosti.27 U nastavku izrade scenarija multi-rizika neophodno je analizirati sve moguće kombinacije koje predstavljaju opasnost, ali i one koje prividno nisu opasne.

Scenariji rizika predstavljaju verodostojni opis događaja koji se mogu očekivati u budućnosti. Formiranje scenarija se uglavnom zasniva na iskustvima iz prošlosti, ali treba uzeti u obzir i događaje i uticaje koji se do tog trenutka još nisu desili. Scenariji se zasnivaju na koherentnom i interno konzistentnom skupu pretpostavki o ključnim vezama i pokretačkim silama. Zato je od velikog značaja da sve informacije koje vode ka definisanju scenarija budu eksplicitne kako bi se mogle analizirati i ažurirati.28

Za procenu rizika na visokom nivou agregacije (spajanja), kao što su procene nacionalnog rizika, osnovno pitanje je koji će se scenariji izabrati, jer će to odrediti koliko će korisna biti uloga procene rizika u opisivanju realnosti. U poređenju sa širokim spektrom situacija (tj. rizika i njihovim različitim stepenima intenziteta), koje su zaista moguće u realnosti, može se odabrati samo ograničen broj scenarija.

25 Куљба, В.В, Архипова, Н.И:Управленије ЧрезвƄичаńнƄих ситуациях, Российский государственный гуманитарный университет,1998., страна 32.26 NFPA 1600, Standard on disaster/emergency management and bussiness continuity programs, 2010.27 Standard ISO DIS 22300-Societal secutity vocabulary28 NFPA 1600, Standard on disaster/emergency management and bussiness continuity programs, 2010.

Mnogi rizični događaji mogu imati opseg ishoda sa različitim udruženim verovatnoćama. Obično su manji problemi češći nego katastrofe. Zato postoji izbor po pitanju toga da li treba rangirati najčešći tip ishoda ili najozbiljniji ili neku drugu kombinaciju. U mnogim slučajevima, prikladno je skoncetrisati se na najozbiljniji mogući ishod jer on predstavlja najveću pretnju i često je i najveća briga.

U nekim slučajevima može biti prikladno rangirati i zajedničke probleme i naizvesne katastrofe kao posebne rizike. Važno je da se koristi verovatnoća koja je relevantna za procenjene posledice, a ne verovatnoća događaja kao celine.

5. Prekogranična dimenzija procene rizika

Mnoge katastrofe širokih razmera imaju znatan prekogranični uticaj. Mnoge stvarne i potencijalne opasnosti savremenog sveta, iz udaljenih područja, prete osnovnim vrednostima u Republici Srbiji. Najpoznatija među njima su nuklearna postrojenja kojih u bližoj i daljoj okolini ima veoma veliki broj.29

Kontrola rizika u prekograničnim oblastima zavisi od efikasne razmene informacija preko granica i iz tih razloga podaci bi trebalo da budu lako dostupni i od koristi za susedne oblasti preko granica. Koliko god da je razmena informacija preko granica efikasna, ona se ipak susreće sa velikim brojem izazova.30Upravo zbog mogućnosti neblagovremene razmene informacija neophodno je izvršiti procenu mogućih uticaja i procenu rizika od delovanja različitih potencijalnih opasnosti iz bližeg i daljeg okruženja Republike Srbije.

Opasnosti koje karakterišu prekogranični pa čak i globalni efekti zahtevaju visok nivo komunikacije između država, nacionalnih i nadnacionalnih organizacija. Komunikacija se ne svodi samo na puku razmenu informacija, već ima za cilj razmenu resursa koji će omogućiti prevenciju, blagovremeni odgovor i saniranje posledica vanrednih situacija. Države preduzimaju različite mere na ostvarivanju takve komunikacije, kao na primer: donošenje standarda koji regulišu oblast sistema upravljanja, upozoravanja, procene snaga za reagovanje, procene rizika, itd.

29 Jakovljević, V.: Značaj borbe pritiv vanrednih situacija, Zbornik radova „Civil emergenceies“, međunarodni naučni skup, Beograd, 2009.30 Kuljba, V.V, Arhipova N.I: Управленије ЧрезвƄичаńнƄих ситуациях, Российский государственный гуманитарный университет,1998.