PPrrooggllaaššeennjjee nnaajjuussppeeššnniijjiihh ii nnaajjbboolljjiihh

Afirmativna manifestacija

Svečana sala Privredne komore Srbije Beograd,Ulica Resavska broj 13-15

14. novembar u 12.12 časova

MMaarrkkeettiinnšškkii ddooggaađđaajj ggooddiinnee uu ččaasstt ii ssllaavvuu ssttrruukkee!!MMaarrkkeettiinnšškkii ddooggaađđaajj ggooddiinnee uu ččaasstt ii ssllaavvuu ssttrruukkee!!

PPrrooggllaaššeennjjee nnaajjuussppeeššnniijjiihh ii nnaajjbboolljjiihh

DDoobbrroo ssttee ddooššllii.. ČČeekkaammoo vvaass rraaššiirreenniihh rruukkuu!!DDoobbrroo ssttee ddooššllii.. ČČeekkaammoo vvaass rraaššiirreenniihh rruukkuu!!

Udarna vest

NTV 2

Direktor Beogradske filharmonije Ivan Tasovac izabran jeza predsednika Saveta za promociju Srbije, saopštilo je Mini-starstvo trgovine i usluga.

Tasovac je do sada bio vršilac dužnosti predsednika Save-ta, a pre njega predsednica je bila Milka Forcan iz Deltaholdinga, koja nije više članica Saveta.

Kako se navodi, članovi Saveta su na sednici pozdravili od-luku Vlade Srbije o izboru dva nova člana, bivše ministarkeza dijasporu Milice Čubrilo i naučnika Miodraga Stojkovića,ocenjujući da će svojim ugledom i stručnošću doprineti raduSaveta i boljem pozicioniranju Srbije.

Jelica Minić iz Evropskog pokreta u Srbiji neće više bitičlanica Saveta zbog poslovnog angažmana van Srbije, takoda će Ministarstvo trgovine i usluga u konsultaciji sa Savetompredložiti Vladi novog člana.

Članovi Saveta su i ekonomistkinja Ana Trbović, istoričarPredrag Marković i direktor marketinške agencije MozaikVojislav Žanetić.

Savet bi trebalo da za po-četak, prema saopštenju Mi-nistarstva trgovine, da stru-čnu preporuku pri izboru pru-žaoca usluga u otvorenom po-stupku javne nabavke uslu-ga istraživanja za potrebe iz-gradnje i pozicioniranje na-cionalnog brenda Srbije i us-luga razvoja, izrade i prime-ne Strategije izgradnje i po-zicioniranja nacionalnog bren-da Srbije. Jednostavnije re-čeno, Vlada je raspisala tender za nekoga ko bi trebalo da ka-že šta je to srpski brend.

Ministarstvo trgovine je naglasilo da se Savet neće oglašavati ujavnosti do okončanja postupka javne nabavke usluga istraživanjaza potrebe izgradnje i pozicioniranje nacionalnog brenda Srbije

U susret PR WeekuMenadžeri iz regiona Jugoistočne Ev-

rope i ugledni međunarodni stručnjacina polju liderstva, okupiće se u Beogra-du na trećoj po redu međunarodnoj kon-ferenciji PR Week Belgrade 2008. Kon-ferencija će se održati od 24. do 28. no-vembra, u organizaciji agencije za od-nose sa javnošću Attache i Fakulteta zamedije i komunikacije. Centralna tema biće Novo liderstvo – liderstvo u recesiji.

Organizatori su najavili učešće 24 predavača – eksperta u ovoj oblasti – koji ćegovoriti o izazovima sa kojima se suočavaju lideri na početku novog milenijuma.

Takođe, biće reči i o tome šta razlikuje velike lidere i velike timove od ostalih.Neki od najavljenih predavača jesu: Janez Hudovernik, predsednik ManagementPerformance Academy, Erik Bašelero, potpredsednik multinacionalne kompanijeThomson, Andrej Vizjak, potpredsednik AT Karney, Fridbert Gaj, svetski konsultantna polju razvoja organizacija, Miloš Čirič, savetnik predsednika Uprave Zavaroval-nice Maribor, Dejan Cvetković, direktor Microsoft Srbija, Dragan Savić, direktoragencije Attache, Nataša Pavlović-Bujas, direktorka agencije Blumen group...

Više o PR Weeku na veb-sajtu: attache-pr.com.

Ugašena GazetaDnevni list Gazeta prestao je da izlazi, rekao je glavni urednik Antonije Kovače-

vić i od sada će postojati samo Internet izdanje ovih novina.Razlozi su materijalne prirode. Očigledno je da onaj ko poštuje zakone tržišta i

državi redovno plaća porez, ne može da opstane - rekao je Kovačević. Dnevne novineGazeta počele su da izlaze pre godinu dana i imale su oko 60 zaposlenih.

Objavljen tender za NINRepublička Agencija za privatizaciju objavila je prošle nedelje javni poziv za učešće na

tenderu za prodaju 70 odsto društvenog kapitala beogradskog nedeljnika NIN, preneo jeTanjug. Ukupan registrovani kapital NIN-a, kako je navedeno u pozivu, sastoji se od 87odsto društvenog kapitala, 10 odsto kapitala je udeo preduzeća Politika a.d. Beograd, dokje tri odsto udeo zaposlenih u NIN-u. Agencija za privatizaciju nudi na prodaju 70 odstodruštvenog kapitala, odnosno 60,9 odsto ukupnog registrovanog kapitala NIN-a.

RTL kupio Avalu za 42 miliona evra?

Prema pisanju dnevnog lista Pres, Te-levizija Avala dobila je novog gazdu.

Posle dugih pregovora, konačno je od-lučeno da Avala bude prodata nema-čkom RTL-u za 42 miliona evra. Sve jegotovo završeno i taj posao je trenutno ufazi sređivanja dokumentacije. Nema-čka kompanija postaće uskoro i zvaničnimanjinski vlasnik, najverovatnije 49odsto TV Avale, što će se uklopiti u srp-ske propise-izjavio je izvor Presa.

Budi veb-novinar!

Udruženje novinara Srbije (UNS) po-činje sa upisom druge generacije školeveb-novinarstva. Budući veb-novinarimoći će, osim specifičnosti Internet no-vinarstva, da nauče da prave i uređujuveb-sajtove, a kroz praktičnu obuku bićeosposobljeni za upotrebu fotografije, au-dio i video zapisa u kreiranju veb-stra-nica i Internet komunikaciju.

Potrebno je da polaznici poznaju os-nove korišćenja računara i Interneta.Škola traje tri meseca a predavanja susubotom i nedeljom.

Školu veb-novinarstva UNS-a podrža-va hardverski Rajzing vojsis, poznataorganizacija za unapređivanje znanja uoblasti Interneta i građanskog novinar-stva.

Više na: www.webnovinar.org.

Poslovne vesti

Ivan Tasovac predsednik Saveta za promociju Srbije

NTV 3

PreporukaŽozefa Lončara,

glavnog i odgovornogurednika časopisa Taboo,

marketinškim poslenicima

Čitajte!Časopise

MarketProgressiveWine styleGM-Business&LifestyleCaffe&Bar

NovineBiznis

Novi sponzor U beogradskoj Hali Pionir 30. oktobra

potpisan je ugovor o sponzorstvu između kom-panije Chrysler Balkans i Košarkaškog klubaCrvena zvezda.Prepoznajući značaj prisustvau sportu i povezivanja najuspešnijih klubovai kompanija, Chrysler Balkans će u narednojgodini vezati svoj brend „dodge” uz KK Cr-vena zvezda. „Dodge” i Zvezda imaju mnogotoga zajedničkog – agresivan sportski nastup,pobednički karakter i crvenu boju koja pred-stavlja njihov zaštitni znak.

Ugovor su u ime kompanije Chrysler Bal-kans potpisali Stavros Paraskevaides, gene-ralni direktor, i Dragoljub Petrović, izvršnidirektor, a u ime KK Crvena zvezda MilanOpačić, generalni direktor, i Dragana Vito-rović, direktorka BC Red Star Group.

Sajmovi otvaraju vrata Evrope

U dnevnom listu Danas, izdanje od 3.novembra, gradonačelnik Šapca Miloš Mi-lošević najavljuje da će naredne jeseni sa-jamska hala biti gotova, a Šabac postatisajamski grad.

Prema računicama, uloženo u sajmovevraća se višestruko, i to je najbolji načinprezentiranja mogućnosti ovdašnje privre-de i pratećih delatnosti. Takođe, Šabačkivašar privuče više od stotinu hiljada pose-tilaca što je značajan preduslov za ovakvemanifestacije, izjavio je on.

Da podsetimo, pre više od dve godineCeljski sajam je kupio deset hektara zem-ljišta kod obilaznog puta. Tu je planiranaizgradnja sajmišta, a u neposrednoj blizi-ni planirano je i preseljenje čuvenog Šaba-čkog vašara.

Color Press Group u novoj zgradi

Nakon 17 godina postojanja i promene velikog broja adresa, kompanija ColorPress Group uselila se prvi put u prostor u sopstvenom vlasništvu – u novu zgraduu Temerinskoj broj 102 u Novom Sadu. Zgrada se nalazi na ulazu u Novi Sad izpravca Beograda, stotinak metara od tržnog centra Tempo i isto toliko od budućegšoping mola Delta City.

Novi poslovni prostor ima 1.600 kvadratnih metara i funkcionalno je uređen zapotrebe dinamične kompanije koja iz centrale u Novom Sadu koordinira rad svojihfirmi u celom regionu: u Srbiji, Crnoj Gori, Makedoniji, Bosni i Hercegovini, Hr-vatskoj i Sloveniji kao i svojih dopisništava u zemljama Evropske unije: Austriji,Nemačkoj, Švajcarskoj i Francuskoj.

U novoj zgradi trenutno radi 190 zaposlenih dok je u ogranku kompanije u Beo-gradu – u firmi Color Media Universal zaposleno još 50 ljudi. U štampariji ColorPrint u Novom Sadu radi još 80 zaposlenih a u kompanijama u regionu i u EU jošnjih 45, pa ukupan broj ljudi koji rade u kompanijama CPG iznosi oko 365.

Poslovne vesti

Pogled iz virtuelnog sveta

Agencija McCann Erickson Public Relations organizovala je jednodnevni seminaro onlajn komunikaciji pod nazivom Pogled iz virtuelnog sveta. Polaznici seminaraupoznali su se sa najnovijim svetskim trendovima u komunikaciji i dobili savete kojiće im pomoći da osmisle upečatljivu i efikasnu komunikacijsku kampanju na In-ternetu.

Današnja komunikacija ne može se zamisliti bez Interneta. Društvene mreže,viralni marketing i gerila kampanje predstavljaju sjajan način plasiranja poruke iupoznavanja javnosti sa određenom kompanijom, proizvodom ili uslugom. Internetomogućava direktan kontakt sa ciljnim grupama, a za to nije potrebno odvojiti velikibudžet, jedan je od zaključaka seminara.

Ideja da se ovakvo okupljanje organizuje, potekla je od Miloja Sekulića, E-PRdirektora agencije McCann Erickson Public Relations.

U trenutku kada, po najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku, jednatrećina naših građana koristi Internet – ovaj kanal komunikacije postao je izuzetnovažan za pi-ar struku. U dobrom maniru edukativnih programa koje godinamaorganizujemo, odlučili smo da svoja znanja i iskustva podelimo sa kolegama. Po-sebna vrednost ovog seminara bila je u činjenici da su kao naši gosti u njemu uče-stvovale osobe koje su, svaka u svojoj oblasti, postavile standarde Internet komu-nikacije na našem tržištu – rekao je Sekulić.

Svoje višegodišnje iskustvo i znanje učesnicima seminara preneli su Ivan Jelić,administrator B92.fm, Lazar Bošković, kreativni direktor agencije AgitPROP,Nebojša Radović Eniax, veb-menadžer društvene mreže www.furka.com, DraganVaragić, vlasnik agencije za konsalting iz oblasti poslovne primene Interneta i pro-gram menadžer specijalističkih strukovnih studija iz e-poslovanja na Fakultetutehničkih nauka u Novom Sadu, Dragana Vukajlović, urednica sajta www.igre-igrice.rs, Istok Pavlović, sa Katedre za advertajzing i dizajn na BK univerzitetu, i mrBorislav Miljanović, direktor agencije McCann Erickson Public Relations.

NTV 4

333 svuda oko nas

Telenor je u drugoj polovini oktobra promovisao novu pripejd akciju – up-latom kredita od tačno 333 dinara korisnik dobija 7 dana besplatnih razgovora. Kreativni tim agencije Leo Burnett osmislio je kampanju imajući u vidu speci-fičnost izabranog broja. TV spot prikazuje priču o junaku koji pod čudnim okol-nostima, na raznim mestima viđa broj 333. Insistiranje na jasnom vizuelnomakcentovanju zadatog broja obojilo je spot blagom dozom napetosti i misteri-oznosti, koja se na kraju razreša-va saznanjem da slučajnostiipak ne postoje. Baš taj broj 333jeste iznos kredita koji treba up-latiti na svoj račun.

Kampanja 333 takođe je pro-movisana u novinskom prosto-ru i to na više nivoa. Pored kla-sičnih novinskih oglasa koji supomoću novih vizuelnih motivanastavljali ideju iz TV spota,broj 333 pojavljivao se u još ne-kim zanimljivim formatima. Upojedinim novinskim člancima,precizno izabrana slova su štam-pana masnom štampom tako dase na stranici, preko članka, po-javljivao osenčen broj 333, doksu na naslovne stranice dnev-nih novina postavljene vinjetekoje su broj 333 povezivale sa re-levantnim istorijskim podacimai raznim svakodnevnim zanim-ljivostima.

Broj 333 je uz pomoć ove kam-panje isplivao u svet oko nas.Ako kojim slučajem u večernjimsatima prolazite pored AirportCity-ja na Novom Beogradu, mo-že vam se desiti da na staklenoj fa-sadi Telenorove zgrade u kontu-rama osvetljenih prozora ugle-date broj 333. Ništa nije slučajno!

Vest iz agencije

Četvrti Ćirini dani

Ovogodišnji, četvrti po redu, Ćirini dani, manifestacija posvećena profesoru MilošuĆiriću, utemeljivaču savremenog koncepta obrazovanja na Grafičkom odseku Fakulte-ta primenjenih umetnosti, održavaju se tokom novembra u prostorijama Univerzitetaumetnosti u Beogradu, na Kosančićevom vencu. U subotu, 1. novembra, predstavljeni sutreći broj časopisa Signum, šesta knjiga iz edicije Signum: Heraldika Miloša Ćirića iknjiga Kompletan grafički dizajn Rajana Henbrija. Posebno zanimanje pobudila je knji-ga beogradske izdavačke kuće Donvas. Najavljena kao srpsko izdanje američkog dizaj-nera, u stručnoj redakciji Aleksandra Pajvančića, trebalo bi da se nađe u rukamaznatiželjnika, studenata i stručnjaka, kao priručnik za bolje razumevanje grafike i vi-zuelne komunikacije. Ilustrator i autor crtanih i animiranih filmova, inače profesor FPU,Rastko Ćirić je za učesnike Ćirinih dana organizovao stereoskopsku projekciju svog fil-ma Fantasmagorija 2008, realizovanog u Studiju za animaciju FDU, koji je već uče-stvovao na desetak festivala u inostranstvu i dobio pregršt priznanja. Za one koji supropustili početak Ćirinih dana, ostaju izložbe u galerijama Univerziteta.

U Galeriji Vodolija je izložba Grafički listovi Miloša Ćirića na kojoj je predstavljen izbordela nastalih u tehnikama visoke štampe – drvorezu i linorezu – na temu rodoljubive po-ezije. Ovogodišnji dobitnik nagrade FondaMiloš Ćirić diplomirani grafički dizajner NevenaĐokić predstavlja se u Galeriji grafičkog dizajna. Ovu mladu dizajnerku očekuje novo pri-znanje na Svetskom bijenalu studentskog plakata koji se ovih dana otvara u Novom Sadu

Poslovne vesti U poslednji čas

Kadrovi iz TV spotaKlasičan novinski oglas i interesantno isticanje

ključne poruke kroz novinski tekst

Sajam nameštaja

Međunarodni sajam nameštaja, opre-me i unutrašnje dekoracije i Među-narodnu izložbu mašina, alata i repro-materijala za drvnu industriju otvoriće10. novembra ministar trgovine i uslugaSrbije prof. dr Slobodan Milosavljević.

Na tim manifestacijama, koje se ovegodine održavaju po 46. put, učestvovaćeukupno 550 izlagača, od kojih je oko 150iz 20 zemalja sveta, rekao je direktorBeogradskog sajma Anđelko Trpković.

Prema njegovim rečima, Međunaro-dni sajam nameštaja u Beogradu, kojisvake godine poseti više od 80.000 hi-ljada ljudi, spada u kategoriju velikihbeogradskih sajamskih manifestacija

NTV 5

Tri pitanja - tri odgovora

Ministarstvo zdravlja Republike Srbije 29. i 30. septembrabilo je domaćin sastanka Evropske mreže za smanjenje market-inškog pritiska na decu, koja je formirana u januaru ove godinesa ciljem da se udruže napori 14 država i što efikasnije sprovedupreporuke i akcioni planovi Svetske zdravstvene organizacije(WHO) kada je reč o oglašavanju namenjenom deci. PodatakMinistarstva da se Srbija po trendovima stanja uhranjenosti nerazlikuje mnogo od drugih evropskih zemalja i da je prema re-zultatima istraživanja još 2006. godine gotovo jedna petina mali-šana u Srbiji imala problem prekomerne težine, dovoljan jepovod za preispitivanje ponašanja države, oglašivača, agencija,medija, odnosno svih onih koji učestvuju u oglašavanju hrane ibezalkoholnih pića.

1. Koliko oglašavanje, zapravo, utiče na pojavu go-jaznosti? Na primer, u Švedskoj je oglašavanje hrane na-menjene deci potpuno zabranjeno, a broj gojazne deceznatno je veći nego u Holandiji gde je ova vrsta ogla-šavanja manje rigidna. Kako to komentarišete?

Oglašavanje svakako utiče na kupovinu određenih artikala,što nije moje mišljenje, već samo postojanje oglašavanja ima ciljda poveća kupovinu nekih artikala, pa i prehrambenih. Ako seoglašavaju pića i hrana čija pretežna upotreba doprinosi ne sa-mo pojavi gojaznosti, nego i drugih bolesti, što je dokazano kaonepobitna činjenica, onda se i oglašavanje takve hrane, koje do-prinosi njenoj povećanoj kupovini, može i mora shvatiti kao je-dan od faktora koji utiče na pojavu gojaznosti. Zbog čega posebnogovorimo o deci? Naime, deca tek formiraju svoje prehrambenenavike, te ako ih baziraju na takozvanoj brzoj hrani i slatkimgaziranim pićima, a to će svakako učiniti ako im se putem oglasato predstavi kao poželjno ponašanje, ovo svakako vodi ne samogojaznosti, već i pojavi kardiovaskularnih bolesti, šećerne bolesti,poremećaju metabolizma lipida, nedostatku neophodnih vita-mina i minerala itd. Na sve ove bolesti, pa i na gojaznost, utičui drugi faktori, podjednako i ne manje važno, kao što su fizičkaneaktivnost, pušenje, pa i neki nasledni faktori. Kako naslednefaktore donosimo na svet rađanjem, na njih ne možemo da uti-čemo, ali na vrstu hrane koju jedemo, ono što pijemo, da li smopušači i da li smo fizički aktivni, možemo da utičemo i na tajnačin, i da uprkos genetskoj predispoziciji, izbegnemo obolje-vanje, što nije moje moje proizvoljno mišljenje, već je nepobitnanaučna činjenica.

2. Zašto nedavno održanom sastanku Evropske mrežeza smanjenje marketinškog pritiska u Beogradu nisu,pored medicinskih stručnjaka, prisustvovali predstav-nici oglašivača i agencija koji u praksi određuju sadržajoglasnih rešenja? Koji su zaključci ovoga sastanka, akoje praktične posledice?

Ovog puta radilo se samo o stručnom sastanku članova Ev-ropske mreže za smanjenje marketinškog pritiska na decu, tj.onih koji su prepoznali potrebu za ovom aktivnošću, kao i posma-trača koji su iskazali interes da prisustvuju, a koji su u Beograduodržali svoj redovni periodični sastanak, te su samo oni i bili pri-sutni. Nije se radilo o konferenciji. Kada bude organizovana kon-ferencija, logično je da budu pozvani i predstavnici oglašivača,ali i predstavnici udruženja roditelja, udruženja potrošača, mar-ketinški stručnjaci, psiholozi, sociolozi, itd., tj. sve relevantne izainteresovane strane, koje su ovoga puta izostale zbog prirode

sastanka članova mreže. Ovakvi sastanci i vode, između ostalog,jačanju kapaciteta za organizovanje i konferencija sa širimučešćem.

Kako se radilo o stručnom sastanku Mreže, zaključci ne moguneposredno i odmah imati posledice na smanjenje marketinškogpritiska na decu u Republici Srbiji. Na primer, prikazano je is-kustvo Velike Britanije, koje govori o analizi situacije i meramakoje vode ka izbalansiranom oglašavanju zdrave hrane i pića utoj zemlji, a cela jedna sesija bila je posvećena korišćenju marke-tinga zdrave hrane u cilju unapređenja zdravlja dece. Dogovore-no je da se završi analiza postojeće zakonske regulative u Evropikoja potpomaže smanjenju marketinškog pritiska na decu, a do-govoren je i tekst Međunarodnog kodeksa za oglašavanje hraneza decu, kao i metodologija prikupljanja podataka itd.

3. Evropska zakonodavstva su daleko odmakla kad jeu pitanju zaštita dece kao potrošača (u Rumuniji je, re-cimo, nedavno zabranjeno korišćenje likova iz crtanihfilmova u oglašavanju namenjenom deci. Mnogi drugi suuveli zabrane oglašavanja nezdrave hrane u školama,vremenska ograničenja na TV i radiju, itd.). Može li Mi-nistarstvo zdravlja da utiče na promenu domaće praksekada je oglašavanje u pitanju?

Ministarstvo zdravlja ima etičku obavezu da kod nadležnih zadonošenje ovakve regulative zastupa interes građana u očuvanjunjihovog zdravlja, kao i u mnogim drugim aktivnostima koje surezultat nekih drugih sektorskih politika, nadležnosti i zakonskeregulative, a nepovoljno utiču na zdravlje. Takav je na primerslučaj sa zakonskom regulativom koja zabranjuje pušenje na jav-nim mestima i štiti nepušače od izloženosti duvanskom dimu.Jasno je da kada kažemo da je prosečna dužina trajanja životau Srbiji za šest godina kraća nego u zemljama Evropske unije, tonije isključivo rezultat i briga Ministarstva zdravlja, već na toutiče niz faktora, od toga koliki procenat stanovništva živi ispodgranice siromaštva, kakve su nam prehrambene navike, koliki jeprocenat pušača, da li nam je zagađena životna sredina itd. Oba-veza Ministarstva zdravlja jeste i u ovom slučaju da podstiče ipodržava sve aktivnosti koje doprinose boljem zdravlju građana

Prof. dr Tomica Milosavljević, ministar zdravlja u Vladi Republike Srbije

Povodom sastanka Evropske mreže za smanjenje marketinškog pritiska na decu

Zbog čega posebno govorimo o deci

NTV 6

Kalendar marketinškihdešavanja za XI 2008.

1. Naziv događaja:Predavanje prof. Harvardskog univerziteta Roberta Kaplana na temu Poslovna strategija i balanced scorecard

Vreme održavanja: 12. novembar 2008.

Mesto održavanja: Sava centar, Beograd

Organizator: Fakultet za ekonomiju, finansije i administraciju i Internacionalnicentar za profesionalnu edukaciju

www.kaplanubeogradu.com

3. Naziv događaja:Marketinški događaj godine -proglašenje najboljih i najuspešnijih firmi i pojedinaca

Vreme održavanja: 14. novembar 2008.

Mesto održavanja: Privredna komora Srbije, Beograd

Organizator: Mark-planetak, Pančevowww.taboomagazine.org

5. Naziv događaja:Sarajevo PR Open

Vreme održavanja: 18. novembar 2008.

Mesto održavanja: Hotel Radon Plaza, Sarajevo

Organizator: Prime Communications

www.sarajevopropen.ba

6. Naziv događaja:Guerrilla marketing & sellingPredavač: Džej Konrad Levinston

Vreme održavanja: 19. novembar 2008.

Mesto održavanja: EXPO XXI, Beograd

Organizator: Triple S Learning

www.gerilamarketing.rs

5. Naziv događaja:PR Week BelgradeVreme održavanja:

Od 24. do 28. novembra 2008.Mesto održavanja:

Fakultet za medije i komunikacije, BeogradOrganizator:

Fakultet za medije i komunikacijei agencija Attache

www.attache-pr.com

2. Naziv događaja: Take Your Business to the nextLevel - New @ CeBIT 2009

Vreme održavanja: 12. novembar 2008.

Mesto održavanja: Media centar, Sava centar,Beograd

Organizator: Deutsche Messe Hannover

info@proexpo.co.rs

4. Naziv događaja: SPORTO 2008

Vreme održavanja: 17. i 18 novembar 2008.

Mesto održavanja: Portorož, Slovenija

Organizator: S.V.-RSA, Ljubljana

www.sporto-conference.si

A sad mi o nama

Podsećanje: Kako mi se glavna vest ne bi izgubila u naslovu, hoću odmah dapodsetim Akcijski fond Republike Srbije, Agenciju za privatizaciju, Ministarstvoekonomije i regionalnog razvoja, Vladu Republike Srbije da su, po zakonu, dužnida do kraja 2008, dakle ove godine, prodaju udeo Akcijskog fonda u Politici A.D.Radi se o 24,12753 odsto kapitala. Ako su u tekućoj frci oko preko svake mere dobroplaćenih mesta u ovoj kući PNM zaboravili na svoju obavezu, ja da ih podsetim danema još mnogo vremena, pa su već u zoni ozbiljnog kršenja zakona. Što nijedna odpobrojanih institucija, znam iz dužeg profesionalnog iskustva, ne bi volela da joj sedesi, sem omaškom. Tim pre što bi poštovanjem zakona možda izbegla i tekućubespoštednu borbu za rukovodeća mesta u jednoj državnoj firmi, nedostojnu no-vinara od integriteta. Po stručnim krugovima se priča da se država Srbija spremana još jednu dokapitalizaciju Politike A.D., pošto je dosadašnjima uspešno izigralamale akcionare i oštetila državni interes. Da je tako, dovoljno je uporediti cenu, pokojoj je akcije Politike A.D., ničim izazvano, kupila Elektroprivreda Srbije i njihovudanašnju berzansku vrednost. Vaš pravnik bi, sigurna sam, iz ove operacije mogaoda izvuče više od zahteva za neke ostavke. Već pomenuti stručni krugovi sumnjajuda bi dokapitalizacijom sem novih pomeranja u vlasničkim procentima, inačevirtuelnim pošto je država gotovo 80-procentni vlasnik Politike A.D., Politici A.D.trebalo da se nadomesti skupa uloga u zakupljivanju, a zatim podzakupljivanjuzgrade u kojoj se danas nalazi Politika novine i magazini, a koja je bila u vlasništvuPolitike, a sada Komercijalne banke. Pošto se ovde radi o sve samim državnim fir-mama, poreski obveznici imaju pravo da znaju koštaju li njih i koliko ove zanim-ljive finansijske operacije sa nekretninama od kojih bruto domaći proizvod Srbijeraste kao lud. Ako je već vlasnik, država ima pravo da postavlja i smenjuje ru-kovodioce firmi u kojima je vlasnik. Ali po jasno utvrđenoj i svima poznatoj proce-duri. Recimo, po proceduri po kojoj je to pre par godina učinila pri poslednjoj smenii postavljenju na vrhu Politike novine i magazini. Sve vodeći računa o tome da irodbinske veze ostanu u potpunosti očuvane, molim.

Deo teksta novinarke Ruže Ćirković, rubrika Moj izbor, Danas biznis, 3. novembar 2008.

Zumiranje Afirmacije

Afirmacija (scenario i režija Jelena Bošković, produkcija Kompani) tu je da, na-oko paradoksalno, afirmiše one koji su već uspeli, već pobedili svojim preduzet-ničkim sposobnostima. I ovaj šou okupio je talentovane, smele, uporne, spretne,samo što su takmičari Afirmacije sve to već uložili u stvaranje i opstanak svojihpreduzeća, pa se sad nadmeću ne samo za četiri miliona dinara već i prestiža radi.Izmešanost kandidata po zanimanjima daje dramski zamajac priči, podstiču je du-hovite opaske jednog mladog čoveka stavljenog u poziciju posmatrača – komenta-tora - dinamična montaža, prikladne muzičke ilustracije.

Na gledaocima je sad da glasaju za proizvođače vina, vodovodnih ventila, pica,laboratorijskih posuda, firme za obezbeđenje ili za turizam. Kad god da se opredele,biće to za nekog ko proizvodi, uslužuje, privređuje. Može zazvučati patetično, alivrednost Afirmacije je najveća upravo u tome što kao nespornu vrednost afirmišerad i šalje poruku da se i od njega može pošteno i lepo živeti

Izvod iz članka Mobilni, oruđe demokratije, autorke Branke Otašević, objavljenog u listu Politika 2. novembra

Zanimljivosti

NTV 7

Treći dan EASA konferencije

Ključna pitanja za AlijansuKao što je najavljeno u prethodnom broju Taboo nedeljnika, u kojem je objavljen izveštaj

(doduše atipičan, sa osnovnom faktografijom i mnoštvom ličnih utisaka) o drugom danu EASAkonferencije: o rezultatima monitoringa oglašavanja hrane i bezalkoholnih pića u državama čla-nicama ove evropske organizacije, o radionici i glasanju o „spornim oglasima“ i intervju sa Dej-vidom Mehonom, izvršnim direktorom Udruženja izdavača periodične štampe (FAEP).

Treći dan konferencije u Bratislavi bio je rezervisan za zasedanje Saveta EASA i za razgovoro pitanjima koja su od ključnog značaja za sistem samoregulacije kao što je proširivanje aktivnostiEASA, finansiranje njenih aktivnosti, rad pojedinih SRO-a koji se nalaze van teritorije Evrope(Čile i Meksiko), planirani budžet za 2009. godinu i prioriteti, personalne promene unutar EASA,veb-sajt ove organizacije i mnoge druge teme. Popodnevni časovi bili su rezervisani za neku vrsturadionice tokom koje su predstavnici SRO-a i drugih organizacija (potpisnica EASA povelje),podeljeni u tri ad hok radne grupe čiji je zadatak bio da se pozabave sledećim pitanjima: uloga iznačaj SRO-a, da li je samoregulacija odgovarajući termin za aktivnosti SRO-a i na koji načinEASA može da unapredi promociju SRO-a. Učesnici su iznosili svoja iskustva kada su u pitanjuodgovori na pritiske koji dolaze od strane oglašivača, agencija, medija, potrošača, nevladinih or-ganizacija i državnih organa i pokušali da kroz raspravu dođu do ključnih poruka i argumenatakoje će SRO-i davati zainteresovanim stranama. Što se tiče samog termina samoregulacija, debatovalo se o njegovoj adekvatnosti,kao i o mogućoj promeni, budući da se sve češće pojavljuju zahtevi da se promeni, kao i o tome na koji način odvojiti efikasnu samo-regulaciju od one koja to nije. Kada je promovisanje aktivnosti EASA u pitanju, govorilo se da, pored standardnih aktivnosti, trebarazmotriti i mogućnost razvijanja novih modela promocije odgovornog oglašavanja kao što su: edukacija, treninzi, unapređivanjesadržaja veb-sajta, sprovođenje istraživanja itd.

Kasno popodne 17. oktobra bilo je predviđeno za neformalne razgovore, razmenu iskustava i saveta, ali i za druženje nakon trinaporna radna dana. Vreme nam nije bilo naročito naklonjeno, vetar, kiša i hladnoća nisu išli na ruku ni jednoj maloj, ali odabranoj,grupi entuzijasta (koja je već posle prvog dana duhovito nazvana istočnoevropskim lobijem) koja je htela da poseti Bratislavskihrad, srednjovekovni zamak i letnju rezidenciju predsednika Slovačke. Reći ću samo jedno – vremenske neprilike i nisu neka pre-preka za one koji dolaze iz istočne Evrope. A Bratislavski hrad, iako je u toku njegova rekonstrukcija, izgleda nestvarno, kao da jeiskočio iz bajke.

Isto popodne iskoristila sam za intervju sa Monikom Korkošovom, direktorkom slovačke nacionalne organizacije za samoregulacijuoglašavanja, izuzetno energičnom, neumornom osobom – ona vrsta ljudi za koje mislite da nikad ne prestaju da se smeše i da svešto rade, čine bez ikakvog napora. Džefri Drof, kosultant EASA, beskrajno zanimljiv čovek, sa impozantnom karijerom, bio je nešto„nezgodniji” sagovornik, ne baš usredsređen na postavljena pitanja i na davanje odgovora, ali simpatičan i voljan da da sopstvenidoprinos promovisanju samoregulacije u Srbiji. Zahvalna sam mu na tome.

Monika Korkošova, direktorka slovačkog SRO-a (Rada pre reklamu)

Slovački recept

Slovačka nacionalna organizacija za samoregulaciju oglašavanjaRada pre reklamu, na čijem ste čelu, organizovala je ovu konferenciju.Kakvi su Vam utisci? Zadovoljni ili možda ne?

Ja sam veoma zadovoljna konferencijom. Ovakvi događaji predstavljaju sastavnideo projekta EASA čiji je osnovni cilj promocija samoregulacije oglašavanja. Mi uSlovačkoj se trudimo da mnogo radimo na polju promocije samoregulacije kod gra-đana. Nedavno smo pokrenuli i ozbiljnu kampanju sa tim ciljem. Radi se o televi-zijskoj kampanji koju smo realizovali zahvaljujući dobroj volji mnogih ljudi iz našebranše, ali i jednog popularnog muzičkog sastava koji je doprineo da spotovi buduzabavni i prepoznatljivi gledaocima. Više smo nego zadovoljni postignutim rezulta-tima, odnosno brojem prigovora na oglasna rešenja koji pristižu na adresu Rada prereklamu. Kampanja je, definitivno, imala efekta.

Organizovanje konferencije u Bratislavi još jedan je korak u promociji samore-gulacije, samo što se ovoga puta obraćamo poslovnom svetu, ljudima iz biznisa koji

treba da prepoznaju prednosti samoregulacije. Bio je to krupan zalogaj za nas budući da smo prvi put organizovali ovakvu konfe-renciju, ali mislili smo da treba „iskoristiti” autoritet čelnih ljudi EASA u ovom trenutku. Tajming je bio odličan jer bi se oni, svakako,pojavili na sastancima u Briselu koji se redovno održavaju. Ovako su slovačke televizije i štampa pratile konferenciju, direktor EASAdr Grej u više navrata je intervjuisan, davao je izjave i gostovao na različitim slovačkim televizijama.

Monika, vi ste inicijator formiranja Radne grupe za Centralnu i Istočnu Evropu. Interesuje me, budući da ste jučeizabrani za njenog predsednika, koji će biti njeni prvi koraci.

Znate, naša ideja je bila da približimo nacionalne organizacije za samoregulaciju iz Centralne i Istočne Evrope, intenziviramonjihovu saradnju, iniciramo zajedničke projekte. Složićete se, to su države sa sličnom istorijom, upućene jedne na druge, sa sličnim

Putopis sa konferencije Kreativnost i regulacija u Bratislavi

Jelena Ivanović, novinarka časopisaTaboo i Taboo nedeljnika, oficijelni

posmatrač konferencije EASA

Vodič za uspostavljanje SRO-a

Startna pozicijaPoslednjeg dana konferencije u Bratislavi, dr Oliver Grej, di-

rektor EASA, poklonio mi je revidirano izdanje Vodiča zaformiranje nacionalne organizacije za samoregulaciju oglaša-vanja. Radi se o izdanju koje sadrži niz praktičnih saveta name-njenih zemljama u kojima SRO-i ne postoje. Vodič je podeljen načetiri dela: prvi deo je posvećen objašnjenju pojma samoregu-lacije oglašavanja i potrebi za uspostavljanjem ovakvog sistema.Drugi deo se bavi funkcionisanjem samog sistema samoregu-lacije, njegovim elementi-ma, organima i procesimadonošenja odluka. Trećideo Vodiča posvećen je for-miranju sistema samore-gulacije, odnosno preporu-kama koje se odnose na pi-tanja kao što su: prethod-ne radnje, koga treba kon-taktirati, kako postići kon-senzus, izrada nacrta ko-deksa za samoregulaciju iorganizovanje operativnogsistema. U četvrtom odelj-ku ovog izdanja navedenasu imena ključnih ljudi,adrese i brojevi telefonaSRO-a i drugih relevant-nih organiza-cija.

U uvodniku dr Grej poručuje: Stvaranje efikasnog samore-gulatornog sistema zaista ima smisla. Takođe i formiranje po-voljne klime za marketinšku industriju, kao i standarda u ogla-šavanju koji insistiraju na društvenoj odgovornosti i stvaranjupoverenja kod potrošača. Da biste samoregulaciju sproveli upraksi, potrebni su vam posvećenost, strpljenje, konsenzus, fi-nansijska sredstva i, iznad svega, entuzijazam. Uz pomoć ovogvodiča, podrške sekretarijata Evropske alijanse za standar-dizaciju oglašavanja i mreže SRO-a, nadam se da ćete formiratisnažan i efikasan sistem samoregulacije oglašavanja u svojojzemlji.

NTV 8

Putopis sa konferencije Kreativnost i regulacija u Bratislavi

problemima se suočavaju, a i organizacije za samoregulaciju uovim državama funkcionišu na sličan način. Radi se o malimSRO-ima koji nemaju baš mnogo zajedničkih osobina sa velikimmehanizmima kakav, recimo, ima jedna Velika Britanija. Ciljnam je da kroz sastanke ove grupe, koji će biti neformalnijeg ka-raktera, brže dođemo do rešenja nekih problema, razmenimo is-kustva, konsultujemo se oko pitanja kao što je kako što efikasnijeobrađivati prigovore potrošača, voditi kampanje za promocijusamoregulacije i, što je najvažnije, kako da dođemo do novih čla-nova. Radićemo na projektima koji će biti od koristi svim drža-vama ovog regiona i koje će one moći da sprovode u praksi bezvelikih ograničenja.

Recite mi nešto o slovačkom modelu samoregulacije. Jeli on ovde, kako bi se to reklo, „pustio korenje”? Šta pred-stavlja najveći izazov ili problem za Rada pre reklamu?

Komplikovano pitanje… Najviše problema smo imali sa kom-panijama iz tzv. finansijskog sektora i sa mobilnim operaterima.Najviše prigovora je uvek stizalo na njihova oglasna rešenja. Sli-čna situacija je bila, ili je i sada, i u drugim državama ovog regi-ona. Naravno, u najvećem broju slučajeva radilo se o obmanju-jućim sadržajima oglasa, naročito kad je reč o bankama, osi-guravajućim društvima i slično. Potrošači nam se sve češće jav-ljaju i sve su ređi neutemeljeni prigovori, a češći oni ozbiljni i sadobrom osnovom. Dobra vest je da su ljudi počeli dosta pažnje daobraćaju na samo oglašavanje, i da reaguju kada misle da su impotrošačka prava ugrožena. Mislim da je naša organizacija dalaznačajan doprinos tome.

Imate li neki savet za zemlje iz ovog regiona u kojimajoš nije formirana organizacija za samoregulaciju ogla-šavanja? Neki savet za Srbiju, možda?

Ja mislim da su Srbija i Slovačka veoma slične države, da nepominjem gde se sve mogu naći te sličnosti, očigledno je da je tako.Najvažnije je da ljude zainteresujete za samoregulaciju. Iz ličnogiskustva ću Vam reći da uvek ima mnogo onih koji ne daju pet pa-ra za samoregulaciju ili daju odgovore poput: Mi znamo pravilasamoregulacije, ali nemamo vremena da se bavimo njima jer smopretrpani svojim poslom. U Slovačkoj je takav slučaj bio saagencijama – mnogo posla, rokovi, klijenti… Osim toga, bilo je islučajeva da ne dolaze u SRO po tzv. prethodni savet jer, kakooni znaju da kažu, hoće da iznenade sve svojim novim oglasom ilikampanjom. Važno je zainteresovati sva tri dela oglasne indu-strije za samoregulaciju, sve ih treba uključiti u taj proces. Mogu-će je, ali mnogo teže, raditi sa pojedinačnim članicama. SRO mno-go bolje funkcioniše kada su asocijacije oglašivača, agencija imedija njeni članovi. Mi smo svoj posao, ako tako mogu da ka-žem, započeli sa agencijama. Onda su predstavnici agencija pre-govarali sa udruženjima medija.

Kakav je scenario pratio pridruživanje oglašivača SRO-u?

Dobro ste rekli, to je zaista bio osmišljeni scenario. Poslužilismo se lukavstvom, moram da priznam. Obratili smo se prvo fi-nansijskom sektoru i to rečima: Na vaše oglase stiže najveći brojprigovora. Ako nam se pridružite, imaćete koristi od toga, spreči-ćete neke neželjene situacije u budućnosti. Oni su shvatili da ćenjihovim ulaskom u SRO sve strane biti zadovoljne i tako su iučinili. Tako je cela priča dobila smisao. Mislim da ćete i vi uSrbiji uspeti u svojoj nameri da formirate SRO. Vi znate da japoznajem neke ljude iz Srbije, pričale smo o tome, i zbog toga štoste uporni i spremni da se prihvatite posla, organizacije, mislimda formiranje srpskog SRO-a uopšte nije tako daleko.

Sva predavanja, radionice, paneli kojima sam prisustvovala, raz-govori koje sam vodila, razmišljanja koja su me pratila i utisci kojesam ponela sa sobom sa konferencije EASA u Bratislavi, nose istuporuku: Samoregulacija je postala neizbežna, o njenoj svrsishodnostise više i ne raspravlja pošto se u praksi pokazala kao delotvorna.Nesporno je i da se mreža nacionalnih organizacija za samoregu-laciju oglašavanja (SRO-a) širi, kako u Evropi, tako i van nje (Au-stralija, Brazil, Kanada, Indija, Novi Zeland, Južna Afrika). Sve ideu prilog činjenici da se i Srbiji „sprema isto”, ali ne zato što postoji čvr-sta volja svih zainteresovanih strana da daju sopstveni doprinos re-gulisanju tržišta marketinških usluga i učine ga terenom u kojem se,sve osim fer-pleja,kažnjava. Upravo taj fer-plej nije na listi prioritetamnogih u Srbiji i to je ono što nam kvari računicu i usporava nas.Ipak, kocka je bačena, Srbija je okružena zemljama koje su stvorileozbiljne sisteme za samoregulaciju, Evropa sa pažnjom prati šta sedešava na ovdašnjem tržištu, a postoje i oni koje nije napustila voljada nešto promene. Bilo kako bilo, jedna vrata su nam odškrinuta,podrška nam je ponuđena. Na nama je sve ostalo. A to je ono zbogčega se treba zabrinuti

NTV 9

Putopis sa konferencije Kreativnost i regulacija u Bratislavi

Džefri Drof, konsultant EASA

Džefrijeva metafora

Kako komentarišete formiranje Radne grupe zaCentralnu i Istočnu Evropu?

I u slučaju formiranja ove radne grupe radi se o onome načemu EASA uvek insistira – na međusobnoj pomoći i podršcinacionalnih organizacija za samoregulaciju oglašavanja. Po-stoje države u kojima su ovakvi sistemi samoregulacije sa oz-biljnom tradicijom od pedeset, šezdeset, pa i više godina, alipostoje i države u kojima je njihovo formiranje tek nedavnaprošlost. Objasniću Vam na šta mislim pomoću metafore: Pret-postavimo da smo večerali i da treba da odlučimo šta ćemo zadezert. Kada Vi pomislite na dezert, to je onda, recimo, sla-doled torta, a ja mogu da pomislim na neku pitu sa voćem. Ne-ko treći će pomisliti na nešto sasvim deseto. Tako je bilo i sa sa-moregulacijom na početku. Svi su imali drugačiju predstavuo tome šta ona predstavlja.

Vi sigurno znate da već nekoliko godina unazad,kada je ulaganje u oglašavanje u pitanju, ovaj deo Ev-rope beleži značajan rast…

Da, to je bez ikakve sumnje tačno. Što je više kompanija,više je kampanja, odnosno oglašavanja, a samim tim i potrebeza regulacijom. To je region čija marketinška industrija imačime da se pohvali.

Vi ste jedan od najboljih poznavalaca sistemasamoregulacije oglašavanja, više od četrdeset godinase bavite njome. Bili ste i u timu koji je pisao Kodeks zamarketing i oglašavanje Međunarodne trgovinske ko-more (ICC). Kada je jedan samoregulatorni sitem naj-uspešniji?

Ja i dalje uvek, kad god imam priliku da o tome govorim,ističem da je Kodeks ICC-a zaista dobra baza za samore-gulaciju. On je revidiran, unapređivan, prati marketinškupraksu, a sa druge strane, ipak, dovoljno snažan oslonac zasve samoregulatorne sisteme. Oduvek sam smatrao da on naj-bolje funkcioniše kada potpuno odgovara zakonskom, odnosnopravnom, političkom, ekonomskom, kulturnom i uopšte druš-tvenom kontekstu u kojem funkcioniše.

Za njegovo efikasno funkcionisanje važno je i dobro baratatipodacima, činjenicama, poznavati prilike. Recimo, primerruskog tržišta. To je ogromna zemlja, praktično kontinent. Ni-sam uspeo da shvatim mnogo stvari u toj zemlji, a nisam ninaišao na nekog ko razume, osim samih Rusa, naravno. Uglav-nom, otišao sam u Moskvu, sreo se sa nekim ljudima i pitao ihkoliko štampanih medija postoji u Rusiji, a njihov odgovor jeglasio: Ko bi to znao? Ja na to kažem: To bi moglo da pred-stavlja problem.

Pretpostavljam da ste pratili formiranja različitihSRO-a širom Evrope. Kako to izgleda u praksi?

Formiranje SRO-a je ozbiljna i veoma komplikovana stvar.Mislim da ja to mogu reći budući da sam celu svoju karijeruposvetio regulaciji, a onda i samoregulaciji oglašavanja, i uubeđivanju ljudi koje su prednosti samoregulacije. To nikadanije lako, posebno ne u regionima Centralne i Istočne Evrope.Osim otpora, problem može da bude i nedostatak ljudi koji će

postati deo sistema samoregulacije. Svojevremeno, smo u Veli-koj Britaniji organizovali treninge, neku vrstu obuke za služ-benike SRO-a. Moje lično mišljenje je da oni koji uspostavljajuSRO u svojim zemljama, treba da koriste konsultantske uslugestručnjaka iz drugih država, tamo gde on već postoji.

Pošto ste bukvalno celu svoju karijeru posvetili sa-moregulaciji, poznajete njene mehanizme, prednosti imane…

Znate li koja je glavna prednost samoregulacije? Pa, upravoto što se pokazala efikasnom u praksi. Iako se često čuju kritikena račun njene efikasnosti, u tom smislu da dobro zvuči ali daje nedovoljno efikasna, moram da naglasim da one uvek do-laze sa istog mesta – od pravnika koji zakone smatraju naj-efikasnijim sredstvom regulacije. Ali, ono o čemu oni ne govore,jeste to da zakon nikad ne može dovoljno brzo da reaguje, daje pokretanje postupka pred sudom skupo i sporo. Samoregu-lacija podrazumeva fleksibilnost, brzinu, a samim tim iefikasnost.

Samoregulacija je neuspešna samo u slučajevima kada jeoglasna industrija ne podrži. Potrebna je saradnja sva tri delaoglasne industrije, a ako ne postoji interesovanje da se ovaj si-stem uspostavi, ne treba ni formirati SRO. Nijedan model sa-moregulatornog sistema nije idealan, naprotiv, svaki od njihima neke slabosti, mane, ali je poenta da se one svedu na mi-nimum kako bi se obezbedilo njegovo funkcionisanje. Osimtoga, ne treba zaboraviti da je sistem koji podrazumeva le-gislativa, „kriv” ili „nije kriv” nema mnogo dodirnih tačaka saoglašavanjem koje podrazumeva kreativnost. Kodeks samo-regulacije je dobra baza za razmatranje svakog pojedinačnogslučaja jer u njemu nije sve „crno” ili „belo”.

Kada je reč o članstvu u SRO-u, koliko je bitno dase obezbedi ravnomerna zastupljenost oglašivača,agencija i medija?

Da, važna je ravnoteža, odsustvo takvog balansa obično do-nosi probleme u funkcionisanju SRO-a. Znate, oglašivači sufinansijeri, agencije su odgovorne za sadržaj oglašavanja, amediji su oni koji sprovode odluke SRO-a i, na kraju, najvišežrtvuju. Zato ne treba da čudi to što najveći otpor samoregu-laciji dolazi upravo od njih.

Po mome mišljenju, ne treba očekivati nepogrešivost od jed-nog SRO-a. Naravno da je moguće da i on pogrešno proceniodređeni slučaj, donese pogrešnu odluku, ali to je uvek takokad imate posla sa nečim što nije egzaktno.

Najuočljivija oglasna poruka nalazi se na dresu

Svaki sportski klub poseduje materijalne i nematerijalne vrednosti. Najvišenovca prihoduje se od sponzorskih ugovora i marketinga. Barselona najgledanijifudbalski klub.

Drugog dana SPORTO konferencije koja je 23. i 24. oktobra održana u Splitu, na radionici podnazivom Šta treba jedan klub da učini kako bi privukao investitore, Adrijan Bah (Adrian Bach), di-rektor marketinga sportske istraživačke agencije IFM International Sport Analysen iz Nemačke,izneo je niz podataka koji govore o tome koliko je bitno prepoznati pravi način oglašavanja u sportu.

Prema njegovim rečima, kada se istražuje poslovanje i pozicioniranost sportskog kluba, ono seprocenjuje praćenjem materijalnih i nematerijalnih indikatora, na osnovu njegove opipljive ineopipljive vrednosti. Materijalne vrednosti koje se istražuju i mogu biti jednostavno merljive jesu:sponzorski ugovori, prihodi od prodaje TV prava, nazivanje stadiona po imenu sponzora, prisutnostu medijima, prodaja igrača, prisutnost na Internetu, oglašavanje na stadionu, oglašavanje ipromotivne aktivnosti izvan stadiona (posteri, flajeri, bilbordi i osmišljeni programi), prodaja karata,prodaja dresova, suvenira itd.

U nematerijalne vrednosti jednog kluba spadaju: nasledstvo i tradicija kluba, imidž, navijači,njihova lojalnost i uticaj na poslovanje kluba, status u državi, okruženje itd.

Bah je izneo zanimljive podatke upoređujući nekoliko evropskih fudbalskih liga, odnosno primere kako se u svakoj od njih na drugačijinačin prihoduje novac za poslovanje kluba. U Nemačkoj klubovi ubedljivo najviše novca prihoduju od sponzorskih ugovora i marketinškihaktivnosti. Četrdeset osam odsto prihoda Bajerna iz Minhena potiče iz tih izvora. Njemu u Evropi može parirati jedino Real iz Madridakoji 45 odsto sredstava prihoduje iz marketinga, što je mnogo više u odnosu na Barselonu kod koje ta cifra iznosi 25 odsto.

Sa druge strane, u Francuskoj, klubovi najviše prihoduju od prodaje TV prava. Na vrhu liste suFK Bordo (61 odsto) i Olimpik iz Marseja (51 odsto). Poređenja radi, Bajern iz Minhena ostvaruje„svega” 27 odsto prihoda od prodaje TV prava a Barselona 43 odsto. Prodaja karata za najjačeevropske lige nije od ključnog značaja, pa tako, najvažniju stavku one predstavljaju npr. u Švajcarskojgde fudbalski klub Cirih prihoduje 46 odsto svojih sredstava na osnovu njihove prodaje.

Treba napomenuti i to da je prodaja igrača još uvek jedan od najbitnijih izvora finansiranjaklubova širom Evrope, pa čak i onih najvećih.

Stalna prisutnost sportskog kluba u medijima ključna je za njegov publicitet i podiže mu rejting,a samim tim i vrednost. Evropski klubovi ulažu mnogo sredstava u tu svrhu, a među njima je apsolutni šampion Barselona koja jenajgledaniji fudbalski klub na kontinentu. Nakon nje slede: Milan, Real Madrid, Arsenal, Bajern, Čelzi i Mančester junajted. Premarečima Adrijana Baha, ovi klubovi mogu se gledati na televizijama širom sveta u direktnim prenosima, mogu se slušati prenosi naradiju, gledati na Internetu ili na mobilnim uređajima, a o njihovim aktivnostima i rezultatima pišu sve svetske novine. Sve to proizilaziiz odlično osmišljenog marketinga i načina prezentacija, a sa druge strane, njihova uspešnost i sveprisutnost u medijima širom svetaiznova i iznova primamljiva je sponzorima.

Mnogim oglašivačima sledeći podatak može biti najzanimljiviji. Prema istraživanju agencije IFM, ubedljivo najuočljivija oglasnaporuka, odnosno logo, tokom jednog fudbalskog meča nalazi se na dresovima igrača. Ime sponzora na dresu tokom celog trajanja mečanajuočljivije je gledaocu i primeti ga njih 80 odsto. Na primer, kompaniju Vodafon mnogi još uvek vezuju za Mančester junajted iako senjihov logo već dve godine ne nalazi na dresovima ovog kluba. Ili, da li treba reći koliko je kompanija Karlsberg prepoznatljiva zbog toga

što se njen logo nalazi na dresu Liverpula? Prema Bahovimrečima, to dovoljno ilustruje koliko se u svest gledaoca ure-že ime sponzora njegovog omiljenog kluba.

Daleko manje uočljiva mesta za oglašavanje u odnosuna dresove jesu obični i digitalni panoi koji se nalaze poredterena i iza golova.

Prema rečima Adrijana Baha, prilikom procene vredno-sti jednog kluba, važno je uzeti izloženost kluba i sponzorakao jednu od najbitnijih stavki. Međutim, obavezno u tukalkulaciju moraju biti uračunate i nematerijalne vred-nosti zbog toga što su one stalno u razvoju i ne zaostaju zarazvojem materijalnih. Za neke sportske klubove one su usvesti navijača čak i jednake, ako ne i bitnije od materi-jalnih vrednosti

NTV 10

SPORTO 2008 - Međunarodni kongres za sport i biznis

IFM je jedna od najvećih agencija u svetu specijalizovanih za istraživanja u sportu, zakoju radi oko 300 zaposlenih. Poseduju vrhunsku tehnologiju i metode za praćenje gleda-nosti sportskih takmičenja. Prate i analiziraju više od 800 TV kanala u 80 zemalja i imajupodatke o gledanosti za preko 1.200 kanala širom sveta. Analiziraju gledanost TV prenosai profil publike koja ih prati. Prate uspešnost oglašavanja na sportskim takmičenjima i spon-zorske ugovore, istražuju tržište za sportske klubove i rade ankete među navijačima.

Njihovi klijenti su sportski savezi, lige, klubovi, proizvođači sportske opreme, dobavljači,sponzori, agencije, TV kuće itd.

Petar Stakić, novinar časopisa Taboo iTaboo nedeljnika

Za logo UNICEF-a FK Barselonaplatila 5 miliona dolara

Allianz arena - Stadion Bajerna dobio naziv po sponzoru

NTV 11

SPORTO 2008 - Međunarodni kongres za sport i biznis

Slavko Šimunović, direktor Sport Stadia Net

Univerzijada je veliki zalogaj za SrbijuPosle Olimpijade, ovo je možda jedan od najzahtev-

nijih sportskih događaja. Javnoprivatno partnerstvonajbolji model finansiranja. Korist od Univerzijade ose-tiće se naknadno.

Na nedavno održanoj konferenciji SPORTO u Splitu na ko-joj se govorilo o povezanosti sporta i biznisa, posebno inte-resantno bilo je izlaganje Slavka Šimunovića, jednog od di-rektora kompanije Sport Stadia Net koja je specijalizovana zaizgradnju sportskih objekata širom sveta. U tom kontekstuzanimalo nas je kakvo je njegovo mišljenje o Univerzijadi kojaće se iduće godine održati u Srbiji, budući da je ova tema iza-zvala dosta bure u našoj zemlji jer smo, nažalost kasno, shvatilida nismo dovoljno bogati za organizovanje ovakvog događaja.

U razgovoru sa novinarom Taboo nedeljnika, Šimunović jerekao da je Srbija kroz Univerzijadu trebalo da pokaže svetuda se vratila u normalu. On kaže da ne postoji novac kojim seto može platiti jer Srbija treba da dokaže, posle ratova iekonomskih problema, da je stabilna evropska zemlja.

Ako mene pitate, Srbiji treba taj projekat i to je pametno ulo-žen novac. Sa druge strane, imate sportsku infrastrukturu kojaje u očajnom stanju. Godinama nisu renovirani sportski objekti.Nije se gradilo ništa novo i Univerzijada je jedina šansa da se,da tako kažem, kroz prozor dođe do sportskih objekata. Narav-no da postoji stotinu nasušnih potreba pored toga, ali država ćeto negde naplatiti.

Na primer, autoput u Hrvatskoj se vrlo teško, sam po sebi,može naplatiti, ali možete zamisliti samo koliko je porasla vred-nost građevinskog zemljišta i nekretnina. Država je to već na-platila i zato ne treba postavljati pitanje opravdanosti inve-sticije autoputeva u Hrvatskoj jer se oni već isplaćuju.

Određene stvari se ne mogu nikada konkretno baciti na pa-pir i izračunati. Ti kapitalni objekti su potreba. Zbog takmi-čenja kao što je Univerzijada, vi naterate državu da se napravinešto za dobro građana. Neko je možda u datom trenutku timeoštećen, ali gledano u perspektivi, to su dobri projekti. Sa ta-kvim objektima sklanjate i decu sa ulica i ona su u njima naj-sigurnija. Znate li šta će značiti kada se kroz Univerzijaduhiljade dece zaintresuju i okrenu sportu. To je jedna od glavnihkoristi ovakvih takmičenja.

Iskreno, Univerzijada je veliki zalogaj za Srbiju. To je posleOlimpijskih igara možda i najzahtevniji sportski događaj. Aliimajte na umu ovo: poslednji sportski objekti koji su građeni uHrvatskoj, građeni su za Univerzijadu. Oni su podigli sportskuinfrastrukturu Hrvatske i ti objekti se već više od dvadeset go-dina maksimalno koriste. Kako bi Zagreb izgledao danas danije bilo Univerzijade?

U narednih dvadesetak godina Srbija će, zahvaljujući Uni-verzijadi, delimično rešiti problem sportske infrastrukture -smatra Šimunović.

Kada je reč o finansiranju ovako skupih takmičenja, Šimu-nović predlaže javno-privatno partnerstvo. Prema njegovimrečima, u Evropskoj uniji 30 odsto investicija ostvaruje se krozjavno-privatno partnerstvo. To čine Nemačka i Švedska i nepostoji razlog da se tako ne radi i u Srbiji. Pored toga, dodajeŠimunović, izgradnjom poslovnih objekata pored sportskihcentara, koji bi bili u sastavu projekta izgradnje sportskogobjekta, odnosno njihovim rentiranjem, gradski budžeti ne bibili opterećeni jer bi se od tih sredstava moglo plaćati održa-vanje hala.

Nakon Olimpijskih igara u Atini, Univerzijada može biti jošjedan dokaz tvrdnje pojedinih stručnjaka da male zemlje višene bi trebalo da se upuštaju u organizovanje velikih sportskihtakmičenja.

Šimunović kaže da je to tačno jer Grci na primer i dan-danasne znaju šta im je činiti sa nepotrebnim sportskim objektimakoji su ih mnogo koštali.

Evo jednog primera. 32.000 kvadratnih metara terena zahokej na travi zjapi prazno. Ko danas tamo igra hokej na travi?Niko. Takođe ne znaju šta će sa terenima za bejzbol. Ko će igratibejzbol u Grčkoj? Zbog toga danas Grci muku muče šta da činesa tim terenima jer oni propadaju. Neki se pruređuju za kon-gresne centre, neki za sajamske centre a za ostale će tek videtišta će sa njima. Mislim da je ovo poslednji put da je tako malazemlja dobila letnje Olimpijske igre. Isti slučaj može biti i saUniverzijadom.

Videli smo kako je ove godine Olimpijadu organizovala Ki-na. Danas su standardi za ovakva takmičenja podignuti pre-visoko - smatra Šimunović.

Prema njegovim rečima, realnost za manje zemlje jeste orga-nizovanje manjih takmičenja i to uglavnom u jednom sportu,kao što je organizovanje Evropskog rukometnog prvenstva kojeje Srbija nedavno dobila. To je vrsta takmičenja koje naša ze-mlja može finansijski da podnese a ima odličan promotivniefekat.

Po mišljenju Šimunovića, Univerzijada je velika obavezaSrbije a njene prednosti osetiće se tek naknadno u vidu pobolj-šane sportske infrastrukture, značajne promocije Srbije i većezainteresovanosti mladih za sport.

Gradi širom sveta

Slavko Šimunović po struci je profesor nemačkog,latinskog i starogrčkog jezika, a vlasnik je više građe-vinskih firmi u Evropi. Godinama živi u Grčkoj.

Sa firmom Sport Stadia Net u kojoj je jedan od direk-tora, sagradio je 200 sportskih objekata u svetu, od čegasamo 134 u Nemačkoj, među kojima su Kelnska arena iPorsche arena u Štutgartu. U Hrvatskoj je izgradio SCHajduka i SC Zlatko Vujović u Splitu, SC Mali dom uZagrebu. Suvlasnik je projekta Zagrebačke arene koja jeu izgradnji.

Po modelu javno-privatnog partnerstva Šimunović jesagradio sedam dvorana za Olimpijske igre u Atini, ve-liki broj sportskih dvorana u svetu, a sada gradi sto fud-balskih terena u sto ruskih gradova koje finansira Ro-man Abramovič.

Više od 70 odsto podloga na sportskim terenima za OI2004. u Atini postavilo je njegovo preduzeće.

NTV 12

Vesti iz sveta

Evropski parlament za restrikcije u oglašavanjuNedavno je Evropski parlament velikom većinom usvojio izveštaj komisije koja

se bavi pitanjima nutricionizma, prekomerne telesne težine i gojaznosti, koji pozivana uvođenje novih restrikcija u oblasti oglašavanja hrane i bezalkoholnih pića, ob-javilo je Svetsko udruženje oglašivača (WFA). Izveštaj, takođe, potencira značajsamoregulacije oglašavanja u borbi protiv gojaznosti. Usvajanje ovog dokumentajoš jedna je potvrda pozitivnog pristupa koji je usvojen još u maju ove godine nazasedanju Komiteta za hranu.

Na pres-konferenciji održanoj dan uoči glasanja o izveštaju, Alesandro Foglijeta,autor nacrta, naglasio je da su glavne tačke izveštaja: promovisanje fizičke aktiv-nosti, jasno isticanje nutritivnih vrednosti proizvoda i inicijativa vlasti na nacio-nalnom nivou. Iako se radi o neobavezujućem dokumentu, usvajanje ovakvog iz-veštaja jasno govori o trenutnom raspoloženju Evropskog parlamenta i mogućemnagoveštaju obavezujućih odluka u budućnosti. U njemu se navodi da će se do2010. godine pratiti ponašanje proizvođača kako bi se utvrdilo da li poštuju ovakvepreporuke i da li je potrebno usvajanje obavezujućih akata.

Eurobest u StokholmuDvadeset prvi Eurobest festival oglašavanja održaće se od 1. do 3. decembra u

Stokholmu (Švedska).Prema najavama organizatora, pored takmičarskog dela koji uvek privlači naj-

više pažnje, učesnici će moći da prisustvuju i zanimljivim predavanjima, interak-tivnim radionicama i okruglim stolovima na kojima će se govoriti o pojmu evropskekreativnosti (da li je ona u prednosti ili u zaostatku u odnosu na druge delove sve-ta), o izazovima koji stoje pred evropskim oglašivačima i agencijama kada je u pita-nju odnos sa potrošačima, o uslovima da jedna evropska robna marka bude us-pešna, o promenama u svetu digitalnog oglašavanja, napretku Indije u svetu mar-ketinških komunikacija, i o još mnogim drugim temama.

Najavljen je dolazak sledećih predavača: Jasper Andreson, direktor odeljenja zarazvoj komunikacija Absolut votke; Remi Babinet, osnivač i kreativni direktoragencije EURO RSCG; Sebastijan Biling, direktor odeljenja za korporativne po-slove za Evropu, Srednji istok i Severnu Afriku Levi’s Straussa; Alen Dumort, di-rektor odeljenja za strateške komunikacije Evropske komisije; Fernanda Romana,kreativni direktor agencije JWT, London; Mark Tutsel, kreativni direktor agencijeLeo Burnett Worldwide i mnogi drugi.

Žiri ovogodišnjeg Eurobesta činiće 60 kreativaca iz 21 evropske države i oni ćeproglasiti najbolje u kategorijama televizijskih, bioskopskih, štampanih, autdoroglasa, direktnog i interaktivnog oglašavanja, medija, promocija, integrisanih ko-munikacija i dizajna (nova kategorija). Više informacija o festivalu Eurobest do-stupno je na veb-sajtu www.eurobest.com

Prvi Sarajevo PR OpenU organizaciji agencije Prime Communications, 18. novembra u hotelu Radon Plaza

u Sarajevu održaće se prva konferencija Sarajevo PR Open, koja ima za cilj da povežestručnjake iz oblasti odnosa sa javnošću u BiH i regiji. Na konferenciji će nastupitiznačajni regionalni i domaći predavači, među kojima su: Miloš Čirič, savetnik predsed-nika Uprave Zavarovalnice Maribor, mr sc. Božo Skoko, Fakultet političkih nauka uZagrebu, Peđa Ašanin Gole, stručnjak i samostalni savetnik za oblast strateškog ko-municiranja, Dragan Močević, direktor agencije Prime Communications, dr NenadBrkić, Ekonomski fakultet u Sarajevu, Ekrem Dupanović, glavni i odgovorni urednikčasopisa Media marketing, Senad Zaimović, direktor agencije Fabrika...

Predviđena su dva bloka predavanja, gde će u prepodnevnom terminu stručnjaciiz regije govoriti o svojim iskustvima i regionalnim trendovima u PR-u i o novimizazovima sa kojima se svakodnevno susreću. Drugi deo predavanja predviđen jeza stručnjake iz Bosne i Hercegovine koji će se fokusirati na domaće trendove. Sas-tavni deo konferencije jesu i panel diskusije Političko komuniciranje u Bosni iHercegovini i regiji i Značaj PR- -a za top menadžment.

Želja organizatora je da Sarajevo PR Open postane tradicionalna konferencija, kojaće jednom u godini okupiti stručnjake iz oblasti odnosa sa javnošću i omogućiti im raz-menu iskustava i saznanja. Inače, agencija Prime Communications organizator je ikonferencije PROACTIVE koja se, već tradicionalno, održava u maju na Kozari.

Više o konferenciji na veb-sajtu: www.sarajevopropen.ba.

SPORTO 2008 - SlovenijaU Portorožu, u Sloveniji, 17. i 18. no-

vebra održaće se SPORTO 08, konferen-cija o sportskom marketingu i sponzor-stvu. Agencija S.V.-RSA iz Ljubljane kojaje organizator ovog događaja, najavila jeinteresantne teme i veliki broj predavačakoji će govoriti o aktuelnim trendovima uovoj oblasti.

Evo nekih od tema o kojima će biti reči:Iskustva iz Pekinga 2008.Komunikacija sportskih klubova sa

fanovima i sponzorimaCRM u sportskim klubovimaFIFA Svetski kup u Južnoj Africi 2010.Građenje sportskog brenda - Dejvid

Bekam kao primerDa li pamtite akciju „Podarim-Dobim”Sportski sadržaj u novim medijimaSportska sponzorstva i komunika-

cioni alatiVažnost upotrebe sponzorskih agen-

cija u lansiranju sponzorskih kampanja

Neki od predavača biće: Polona Če-hovin Sušin, Slovenački olimpijski komi-tet, Jan van Erve, fudbalski klub Heer-enveen, Alexander Jobst, FIFA, Vital Ver-lic, Futura DDB, Andy Milligan, Am-brand - autor knjige Brand It Like Be-ckham, Janja Božič Marolt, Mediana,marketinški stručnjaci Jure Apih i ToneVogrinec, Frank van der Heijden, CocaCola, Karen Earl, Evropska sponzorskaasocijacija (ESA) i mnogi drugi.

Detaljnije informacije o konferencijimožete pogledati na sajtu www.sporto-conference.si

Prve plastične novineNemačko-britanska kompanija Plastik

Logik uskoro će započeti proizvodnju plas-tičnih elektronskih novina. Autori novogmodela novina jesu studenti iz LaboratorijeKevendiš Univerziteta Kembridž, a novineće se pojaviti u Londonu naredne godine.

Ekran će biti izrađen od super tanke pla-stike, debljine kreditne kartice, formataA4. Biće težak kao prosečan časopis, a unjega će moći da se pohrane i dokumenti.Prve elektronske novine imaće crno-belidisplej (8,5 x 11 inča) i procesor koji po-država MS ofis paket kao i PDF formate.Displej A4 formata konstantno će se punitiinformacijama preko vajerles linka, a moćiće da sačuva stotine stranica novina, knji-ga i dokumenata.

Din Bejker, inženjer proizvodnje u kom-paniji Plastik Logik, izjavio je da će plasti-čne novine drastično smanjiti potrošnju dr-veta, osnovne sirovine za proizvodnju tra-dicionalnih novina

NTV 13

ICC

Zanimljivosti iz sveta

Trendi flašaPoznati modni kreator Žan Pol Gotje

prihvatio je neobični zadatak i dizaj-nirao flašu čuvene prirodne mineralnevode „evian”. Kompanija Danone povo-dom božićnih praznika, počev od 2000.godine, pravi limitirane količine speci-jalno dizajniranih flaša pomenute vode.Flaša je sa kristalima i velikim natpi-som imena kreatora i proizvoda. Po re-čima autora, ona predstavlja „lepotujednostavnosti”.

Severina u oglasnoj kampanji FolksvagenaPoznata pevačica Severina Vučković angažovana je u novoj oglasnoj kampanji

Folksvagena u Hrvatskoj. U pitanju je TV spot u kojem Severinu u podzemnoj ga-raži prati manijak, pa tako cela priča dobija triler dimenziju. Međutim, spot se nakraju ipak završava duhovito

Okrugli sto – Komisija za marketing i oglašavanje

Oglašavanje, samoregulacijai finansijska kriza

Članovi Komisije za marketing i ogla-šavanje Međunarodne trgovinske komo-re (ICC) zakazali su za 12. januar u Va-šingtonu održavanje okruglog stola natemu Mogu li oglašavanje i samoregu-lacija preživeti u novom globalnom okru-ženju.

U zvaničnom pozivu da prisustvujesastanku (namenjenom glavnom i odgo-vornom uredniku gospodinu Žozefu-Ivanu Lončaru, koji je član Komisije),navodi se da postoji potreba da se iden-tifikuju izazovi koji prete samoregulacijioglašavanja u ovako kriznim vremeni-ma, kao i da se dođe do zaključka na ko-ji način treba sprečiti uvođenje restrik-tivnih mera u oblast regulacije oglaša-vanja. Program predviđa četiri panelrasprave: Oglašavanje u interaktivnomokruženju (šta je učinjeno i koji su na-redni koraci koje treba preduzeti kadaje u pitanju regulacija i samoregulacijainteraktivnih medija), Održivi razvoj ioglašavanje (kakva i kolika je uloga mar-ketinga u očuvanju životne sredine i dali postojeća pravila sadrže adekvatneodgovore za tzv. Zeleni marketing), Sa-moregulacija i tržišta u razvoju (zemljeu razvoju i one koje su u tranziciji su-očavaju se sa posebnom vrstom izazovaprilikom formiranja samoregulatornihtela, pisanja zakonodavnog okvira, iuopšte regulacije tržišta marketinškihusluga), Novi modeli i inicijative u ok-viru samoregulacije (primer uvođenjanovih pravila kada je u pitanju oglaša-vanje hrane i porast gojaznosti).

Narednog dana, 13. januara, održaćese sastanak Radne grupe za reviziju Ko-deksa ICC-a, na kojem će, između osta-lih, govoriti Oliver Grej, direktor Ev-ropske alijanse za standardizaciju ogla-šavanja (EASA) i član Saveta Radnegrupe, kao i Anders Štenlund, pred-sednik Švedskog udruženja oglašivača.Predviđeno je da članovi Radne grupeposvete pažnju pitanjima kao što su:proces revizija Kodeksa ICC u budu-ćnosti, šta se može očekivati od politi-čkog i ekonomskog okruženja i njihovoguticaja na digitalne medije, mogućnostuvođenja posebne grupe pravila u Ko-deksu koja će se odnositi na pitanja odr-živog razvoja.

Zanimljivo je da će, između ostalog,jedna tačka dnevnog reda biti posveće-na izboru predsednika SAD-a, odnosnoimplikacijama koje će izbor imati na biz-nis u celom svetu.

BASCAP

Problemi u susedstvu

Policijskom istragom u Makedoniji, koja je prošle nedelje završena racijom, utvr-đeno je postojanje veze između falsifikovanja i organizovanog kriminala. Kako senavodi u izveštaju Programa za suzbijanje falsifikovanja i krijumčarenja Međuna-rodne trgovinske komore u Parizu (BASCAP), u Makedoniji je uhapšeno 28 ljudi ikonfiskovano 15 tona falsifikovanih cigareta, 17 automatskih pušaka i 10 pištolja.

U istom periodu, u Sjedinjenim Američkim Državama oduzeta je falsifikovanaroba (naočare, majice, satovi) u vrednosti od 9,5 miliona dolara.

Luj Viton dobio je sudski spor protiv LY USA u slučaju falsifikovanja ove robnemarke, i dobio obeštećenje u visini od 3,5 miliona dolara. U Velikoj Britaniji zatvo-rena je kompanija koja je proizvodila tablete i kapsule iz Indije bez odgovarajućelicence.

Prošle nedelje indijska vlada je parlamentu uputila na usvajanje predlog zakonakoji predviđa uvođenje kazne od deset godina zatvora za prodavce falsifikovanihlekova koji mogu prouzrokovati smrt. Nacionalna agencija za kontrolu hrane ilekova Nigerije zabranila je rad jedne farmaceutske kompanije.

Nedavno sprovedeno istraživanje javnog mnjenja u Japanu pokazalo je da je52,4 odsto ljudi spremno da kupi robu za koju zna da je falsifikovana

1.

3.

2.

4.

Sve više onlajn oglašavanjaPoslovne novine Biznis od 4. novembra objavile su tekst pod

naslovom E -poslovanje osvaja Srbiju u kojem Dragan Varagić,stručnjak za poslovnu primenu Interneta, govori o razvoju ibudućnosti elektronskog poslovanja u Srbiji.

Prema Varagićevim rečima, Srbija tek doživljava rast upo-trebe Interneta sa aspekta elektronske trgovine. Tek je od prošlo-godišnje pojave prvog sistema onlajn naplate došlo do njenogintenzivnijeg razvoja, tvrdi Varagić i dodaje: Uskoro će se pojavitii posrednici u ustupanju mogućnosti onlajn naplate, koji će sma-njiti potrebne preduslove za ulazak na tržište e-trgovine u Srbiji.Do proleća će mnogi privrednici, koji imaju problema u klasičnomposlovanju, moći da oprobaju svoje šanse i na Internetu.

Prema rezultatima istraživanja koje Varagić navodi, u Srbijije 2006. godine ostvareno oko 137 miliona evra prihoda od e-tr-govine, od čega je najveći deo poticao od veleprodaje posred-stvom Interneta. Blogovi, kao segment Interneta, po rečimaDragana Varagića, postaju sve važniji u Srbiji, i to ne samo kaoveoma uticajni mediji, već i kao uspešni u ekonomskom smislu

NTV 14

Drugi o nama

Iluzije malih narodaČasopis Perspective, izdanje Američke privredne komore u Beo-

gradu, u poslednjem broju pod naslovom Srbija – percepcija protivrealnosti, objavio je tekst autora Ivana Stankovića, direktoraagencije Communis, posvećen problemu izgradnje pozitivne slikeSrbije u svetu.

Kao svaki mali narod, Srbi misle da su važni, posebni i neop-hodni. Što pre treba da shvatimo da takve iluzije skupo koštaju ida su zemlje (prvi korak je da shvatimo da smo veoma mala zem-lja) kao Irska, Izrael i Slovenija one na koje treba da se ugledamo,kaže Stanković i dodaje da je uvek bolje učiti iz tuđih primeranego iz sopstvenih grešaka.

Stanković smatra da je na početku potrebno uraditi analizusadašnjeg stanja kako bi se utvrdilo koje su naše komparativneprednosti, ali i slabosti, geostrateške mogućnosti, plan razvoja irazličitost u odnosu na druge. Sledeći korak, po njegovom mišlje-nju, trebalo bi da bude usvajanje strategije koja će se bazirati narealnim činjenicama i različitosti kako bi mogla da bude prepo-znata kao takva. Svi oni koji predstavljaju državu u inostranstvu,od posebnog su značaja: Imati dobre, prijateljske odnose sa lide-rima drugih država, od velikog je značaja jer su ljudi koji predsta-vljaju Srbiju, njena personifikacija gde god da se nalaze.

Direktor agencije Communis smatra da je neophodno stvara-ti i promovisati događaje koji na pozitivan način predstavljajuSrbiju na svetskoj mapi: Pravi primer za to jeste prva pobedaSrbije na takmičenju za pesmu Evrovizije. Primeri jedinstvenihi privlačnih događaja jesu muzički festival Exit u Novom Sadui tradicionalni Sabor trubača u Guči.

Logika na čekanju

Novo doba i situacija u svetu zahtevaju pretvaranje ad-vertajzinga u edvertajzing, u kojem slovo E ne označavaelektronsko komuniciranje, već nešto mnogo važnije – emo-cije. Edvertajzing podrazumeva pristup u kojem osnovu ko-munikacija ne čini informacija, već emocija. Deo mozga kojikontroliše naše emocije, smatra se jačim nego onaj koji jezadužen za intelekt. Emocije imaju prioritet, logika morada čeka.

Ivan Stanković

Prognoza

Prednosti Internet oglašavanja u Srbiji su još nedovoljnopoznate, ali se svake godine beleži veoma veliki porast ovevrste marketinga u odnosu na prethodnu godinu. U prošlojgodini je, recimo, onlajn oglašavanje u našoj zemlji učestvo-valo sa samo jedan odsto u kompletnoj marketinškojpotrošnji u Srbiji, što predstavlja cifru od dva miliona evra,ali već ove godine prve procene su veoma pozitivne tako daće povećanje, najverovatnije, biti i za više od sto odsto uodnosu na 2007.

Dragan Varagić

U elektronskoj formi emituje se petkom u 15.15 sati, a štampano se distribuira ponedeljkom Časopis TABOO izlazi četiri putagodišnje Godišnja pretplata iznosi 12.000 dinara/neto, PDV 8% Pretplatnici časopisa TABOO besplatno dobijaju 48 brojevaTABOO NEDELJNIKA u elektronskom izdanju Godišnja pretplata na TABOO NEDELJNIK (48 brojeva godišnje) iznosi3.000 dinara neto na elektronsko i 6.000 dinara neto na štampano izdanje. Pretplatnici na časopis TABOO uživaju popust od20% Urednici i novinari privrednih rubrika u srpskim medijima kao i nastavno osoblje sa svih univerziteta koji predajumarketing i srodne predmete na spisku su počasnih primalaca Glavni i odgovorni urednik: Žozef-Ivan Lončar urednik:Dušan Šunjka grafički dizajn: Đorđo Ivanišević i Marija Komanov novinari: Jelena Ivanović i Petar Stakić 0 osnivač i izdavač:MARK-PLANETAK d.o.o. časopis je upisan u Registar sredstava javnog informisanja u Pokrajinskom sekretarijatu zainformisanje Izvršnog veća AP Vojvodine, pod rednim brojem 1, 27. marta 2002. godine, ISSN 1451-2068 Taboo je i glasiloGrupacije marketinških agencija (PKS-GMA) Privredne komore Srbije a:Stevana Šupljikca broj 71, 26000 PančevoOt/f:013/300-093, 300-094 e:nedeljnik@taboomagazine.org w:taboomagazine.org štampa: Jovšić Printing Centar, BeogradO Ta

boo

& J

ovši

ć P

rintin

g C

enta

r

NTV 15

Očima stručnjaka

Piše: Miroslav A. Mušić

Slika kao skup simbolaHarmonično jedinstvo tekstualnog materijala i

vizualizacija plodova učinili su da oglas „nectarplus immunity”, novog proizvoda kompanije Nek-tar, bude zapažen, drži pažnju i upućuje na meha-nizme potrošnje.

U procesu razmene značenja između proizvođača i po-trošača, oglašavanje ima funkciju da informiše i sugerišepotrošnju. Da bi komunikacija bila svrsishodna, ona, poredtoga što prenosi informaciju, mora biti i ubedljiva. Posebnodanas kada na tržištu postoji više robnih marki istog tipaproizvoda, nameće se potreba da svaka robna marka izgradijedinstven identitet i da, kao takav, kod potrošača budeviđen. Prema tome, oglašavanje utiče na izgradnju vrednostiproizvoda, bazirane na njegovoj uptrebnosti, a zatim i naznačenjima koja se tom proizvodu pripisuju. Time se dodajekonotacijska vrednost proizvodu kako bi reprezentovaojasnoću, uverenje, stabilnost, status, pripadnost – sve onošto omogućuje ljudskom biću da se definiše. Jednostavno, poValiju Olinsu, brendovi reprezentuju identitete. Oglaša-vanje u širem smislu deluje na potencijalnog kupca robeusmeravajući svojim simboličkim programom njegovo po-našanje ka cilju. U užem smislu, oglašavanje je industrija ukojoj deluje velika grupa ljudi koji su i sami potrošači. Čestose ova privredna delatnost naziva i kreativnom industrijom.Nama je bliža teza zagrebačkog teoretičara Feđe Vukića ooglašavanju kao industriji identiteta. Tim pre što je ogla-šavanje masovna proizvodnja identitetskih situacija u ko-jima se identitet korisnika poruke otkriva kao u ogledalu, štostvara žudnju za materijalnim posedovanjem i tako utiče naakciju potrošnje.

Sve ovo govorimo zbog oglasa za novi proizvod „nectarplus immunity”, objavljen na stranicama magazina Glo-rija 15. oktobra, koji, kao i prethodni o kojima smo govo-rili na stranicama časopisa Taboo i Taboo nedeljnika,kada su u pitanju proizvodi Nektara, dolazi iz beogradskeagencije Leo Burnett. Harmonično jedinstvo tekstualnogmaterijala i vizualizacija plodova učinili su da oglas budezapažen, drži pažnju i upućuje na mehanizme potrošnje.Kako se vrednost oglasa stvara u odnosu tvorac/oglašivač– medij/gledalac, a da pogled gledaoca zasnovan na psi-hološkim očekivanjima i socijalnim aspiracijama i vremeprovedeno u gledanju, doprinosi dodatnoj vrednosti, stra-tezi oglasa Pojačajte prirodnu otpornost organizma opre-delili su se za vizuelne elemente i verbalne poruke koji susemantički razumljivi i kredibilni u svakom pogledu.Krenimo od vizuelnih elemenata. Odabrane su bespre-

korne fotografije plodova i samog proizvoda. Dovedene do sa-vršenstva, stvaraju sliku o zdravim proizvodima iz kojih nastajekombinacija sokova, pojačavaju žudnju i upućuju na potrošnju.Sugestivnost je postignuta ispisivanjem vrednosti pojedinačnihproizvoda, dajući prednost svojstvima koja štite i čine organizamzdravim. Tekstovi legendi usmeravaju čitaoca između označenihslika usmeravajući ga da prihvati značenja koja su unapredodabrana. A to je kombinacija najzdravijih plodova koja snažiodbrambeni sistem organizma i unapređuje zdravlje. Usposta-vljena je slika simboličkog sadržaja. Vredna i – razumljiva. Pre-ma dominaciji konotativnih sadržaja poruke, moguće je zaključitida se radi o proizvodu koji može da pomogne u jačanju prirodneotpornosti organizma. I to, odbranom do poslednje kapi!

Očigledno, kreativci oglasa uspeli su da uspostave semantičkijasnu komunikaciju i proizvodu „nectar plus immunity” dodajuznačenja koja ga odvajaju od sličnih proizvoda na tržištu, pod-stičući želju za njim kod potrošača. Više nego uspešno, za čistudesetku kada bismo ga ocenjivali

NTV 16

B e z t e m e n e m a n i d i l e m e

Sudeći po ishodu glasanja za spot meseca septembra, sa-glasili smo se da je to spot za jednu od banki zvučnog imena– stranog. Mrzi me da proveravam da li posluje kao domaćiprivredni subjekat.

Znam odgovor, ali to nije tema.Zaključujući po reakcijama aktera pomenutog spota, a na

osnovu pitanja ili čuđenja glavnog junaka te priče, ispada danije mali broj onih koji ne shvataju značaj i važnost derati-zacije. Ispada tako da su miševi na sigurnom, pare na sigur-nom. Ili i miševi siti i pare na broju.

Maca još nije stigla na vratanca, a kad će, ne zna se. Takomačke nema, pa miševi kolo vode. Nijednog trenutka ne do-vodim u pitanje ideju i realizaciju te TV oglasne poruke.

Ponavljam još jednom: te i takve TV oglasne poruke. Uostalom, svoj vrednosni sud sam izneo u prošlom broju.Nastojim da ukažem na činjenicu da je marketing orke-

stracija svih snaga i na ono na šta je Robert Hol davno uka-zao rekavši da je mnogo bolje da radiš na jednoj dobroj idejinego da imaš samo jednu dobru ideju!

Šta zapravo hoću da kažem parafrazirajući priču o „raduna jednoj dobroj ideji” – kad jednom otkriješ koju priču trebada pričaš da bi uspeo, moraš sve svoje snage da usmeriš nato da je pričaš i da je marketing orkestracija tih snaga...

Drugačije rečeno, to je suština marketinga: strategija ikontinuitet. Čitajte ŽIL-a: dugoročnost!!!

Integrisani marketing – korišćenje jedinstvene poruke osvojoj različitosti kroz sve tačke medija miksa.

To je ta priča o radu na dobroj ideji. A Kami je davno na-pisao: Velike ideje dolaze na svet nenametljivo kao golubovi.Ukoliko smo u stanju da usred buke koju stvaraju imperiječujemo tihi trepet njihovih krila, razaznaćemo uzbuđenje kojedonosi život i nada.

Jednom sam to spomenuo uvaženom kolegi – finansijeru– i naravno dobio odgovor: Koliko to para donosi?

Nisam se tad setio pravila: Kada tvoj posao postane odli-čno računovodstvo umesto da bude odličan proizvod ili odli-čna reklama, preti ti velika nevolja.

Nisam se tad setio ni činjenice da su nekad reklamni biz-nis vodili ljudi poput Lea Burnetta, Dejvida Ogilvija, BilaBernbaha a da je, recimo 2003. godine, vodeći bio Džon Ren,bivši računovođa u Arturu Andersonu, tad generalni direktorOMNIKOM-a, koji je u protekle dve godine kupio 73 kompa-nije da bi osigurao rast OMNIKOM-a, a govorio je da ga re-klamni biznis ne zanima.

Da li je u toj i takvoj situaciji moguće raditi na „dobrojideji”?

Teško, dragi prijatelji...Jer, Adižes je to davno opisao, nazivajući ga sindrom gale-

ba... Mereno prodajom, kompanija je uspešna. Uspeh pružaosnivačima utisak da su uspeli. Ponosni što su uspeli žele jošveću reputaciju na tržištu. Žele da prevaziđu svakodnevicusvoje kompanije. Počinju da ih očaravaju društveni odnosi,politika, sport i drugi poslovi koji nisu u vezi sa poslom kojiim je doneo uspeh...

Jednostavno, traže povećanje volumena, zaboravljajući dapostaviti realistične ciljeve, kako ih je Frenk Tajper defi-nisao, znači da su to ciljevi preko onoga što je nadohvat ruke,ali unutar onoga što možeš da postigneš.

U toj i takvoj situaciji onda se uvek nađe neko od brendo-logista i bredomera, koji im savetuje da je spas u razvoju pot-kategorija, zaboravljajući da što više stvari pokušavaš daobuhvatiš, sve više gubiš fokus...

Stradaju pozicionirane robne marke, prave se mini-pako-vanja, dodaju razni ukusi, žrtvuju se proizvodi, žrtvuju nji-hovi atributi, žrtvuju ciljna tržišta...

Sve je zasnovano na mapama optimizacije brenda, otis-cima brenda, percepcionim mapama... uz istraživanje, narav-no. I svaku od tih i takvih akcija prate kampanje koje retkokad radi jedna ruka. Jer, ukoliko ne dođe po povećanja volu-mena, kriva je kampanja, a ne onaj...

Gubi se razlika između potrebe za rastom i želje za ras-tom. A brendolozi i brendomeri uvek izlaze sa novom dijagno-zom. Strategija? Hm...

I, koska je bačena.Ako brend traži dugoročnu perspektivu, neka mi neko od

brendologa i brendomera dokaže marketinšku mudrost dauspešne kompanije nisu opsednute rastom, već uspehom natržištu. Odnosi se na domaće brend stručnjake.

Ukoliko su moja saznanja manjkava, neka mi neko pred-oči koliko i koja od domaćih robnih marki za koju oni tvrdeda je brend, vredi.

Nemojte one ankete o poverenju, poznatosti, i još ako tomože pomoći, neka mi vlasnici, osnivači, ovlašćeni... pomog-nu da saznam kolika po istom kriterijumu je ta vrednost...

Nemojte se, molim vas, pozivati na ostvareni volumen. Toje prodaja.

Bez arogancije, pohlepe, neznanja, sanjarenja, gubitka fo-kusa, petljanja, ponosa... jer ego je najveći neprijatelj uspe-šnog marketinga...

I još nešto... Neka mi neko pomogne i navede jednu kam-panju, ajde u poslednjih godinu dana, po kriterijumu koriš-ćenja jedinstvene poruke o svojoj različitosti, kroz sve tačkemedija miksa.

A ko mi proširi saznanja šta znači lansiranje brenda, častim.I sve ću bespogovorno prihvatiti sa sloganom: zdravo za

gotovo.Inače, miševi vole gotovinu, i ima ih mnogo. Neki od njih

su zaštićene robne marke sa dodat(n)om vrednošću: Piksi,Diksi, Džeri, Betmen, Miki Maus, Gonzales...

I teški su mnogo, mnogo više od 50.000 evra

DERATIZACIJA – skup sistemskih i planskih aktivnostitokom kojih se objekti fizički štite (mamci) i/ili tretirajuodgovarajućim hemijskim sredstvima, a u cilju zaštite odglodara (miševi, pacovi) i posledica njihove neposredne ak-tivnosti.

Koja to budala drži 50.000 evra usred ormana?

DeratizacijaMarketing mora da uvidi i verbalizuje ideju,a zatim je pretvori u celovitu strategiju koja

će osloboditi njenu moć.

Džek Traut

Piše: Ljubomir Ratković