„Razvoj karijernog vođenja u cilju unapređenja visokog obrazovanja u Srbiji“ Tempus projekat 517119-TEMPUS-1-2011-RS-TEMPUS-SMGR

Univerzitet u Beogradu Studentski trg 1, Beograd, Srbija

www.careers.ac.rs

Program i metodologija karijernog

vođenja i savetovanja za studente u srbiji

1

„Razvoj karijernog vođenja u cilju unapređenja visokog obrazovanja u Srbiji“ Tempus projekat 517119-TEMPUS-1-2011-RS-TEMPUS-SMGR

Univerzitet u Beogradu Studentski trg 1, Beograd, Srbija

www.careers.ac.rs

Program i metodologija karijernog

vođenja i savetovanja za studente u srbiji

Novembar 2014.

2

SADRŽAJ

Uvodne napomene 3

Značaj karijernog vođenja i savetovanja u EU i Srbiji 5

Karijerno vođenje i savetovanje u visokoškolskim ustanovama 6

Karijerni centri za studente 7

OKVIR STANDARDA KARIJERNIH CENTARA ZA STUDENTE 10

1. OSNIVANJE I RAD KCS 10

1.1. Zahtevi u odnosu na institucije 10

2.1. Zahtevi u pogledu zaposlenih u KCS 13

3.1. Zahtevi u pogledu upotrebe informacija 19

Dijagram toka 21

2. PROGRAM KARIJERNOG VOĐENJA I SAVETOVANJA STUDENATA 22

3. METODOLOGIJA KARIJERNOG VOĐENJA I SAVETOVANJA STUDENATA 26

3.1. Osposobljavanje pružalaca usluga 26

3.1.1 Predlog formalnog obrazovanja (master nivo) 29

3.1.2 Predlog obuke za karijerno vođenje i savetovanje 30

3.2 Metode i tehnike karijernog vođenja i savetovanja 32

Izvori i reference 37

Ova publikacija je objavljena u okviru Tempus projekta „Razvoj karijernog vođenja u cilju unapređenja visokog obrazovanja u Srbiji“. Nosilac projekta je Univerzitet u Beogradu, Srbija, uz finansijsku podršku Evropske komisije. Ova publikacija odražava stavove autora i Komisija nije odgovorna za informacije i stavove koji su u njoj sadržani.

3

uvodne napomene

Program i metodologija karijernog vođenja i savetovanja za studente u Srbiji je dokument koji nastaje u okviru Tempus projekta „CareerS – Razvoj karijernog vođenja u cilju unapređenja visokog obrazovanja u Srbiji”. Projekat „CareerS” vodi Centar za razvoj karijere Univerziteta u Beogradu, a u konzorcijum je uključeno još 13 partnerskih organizacija iz 4 zemlje. Projekat „CareerS” je podeljen u deset radnih paketa sa različitim ciljevima, a svi zajedno treba da doprinesu sveobuhvatnom razvoju sistema karijernog vođenja i savetovanja u domenu visokog obrazovanja u Srbiji i implementaciji Strategije karijernog vođenja i savetovanja u Republici Srbiji.

Radni paket 6 projekta „CareerS” za glavni zadatak ima razvoj nacionalnog programa i metodologije karijernog vođenja i savetovanja za mlade uzrasta 19–30 godina, što je direktna podrška implementaciji Strategije i ostvarenju mera definisanih Akcionim planom za primenu Strategije. Koordinator Radnog paketa 6 je Beogradska otvorena škola, a drugi članovi angažovani na radnom paketu su Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstvo omladine i sporta, Univerzitet u Šleziji, Univerzitet u Padovi, Univerzitet Svonsi , Univerzitet u Beogradu, Univerzitet u Novom Sadu, Univerzitet u Nišu, Univerzitet u Kragujevcu i Univerzitet Singidunum, kao i eksperti Nacionalne službe za zapošljavanje.

Od početka projekta u okviru Radnog paketa 6 oformljen je tim eksperata iz redova članova konzorcijuma, urađeni su istraživanje i komparativna analiza postojećih programa i praksi karijernog vođenja i savetovanja za starosnu grupu 19–30 godina u zemljama EU i u Srbiji. Na osnovu podataka o praksi karijernog vođenja i savetovanja (KViS) koja je bila predstavljena u komparativnoj analizi sprovedenoj na osnovu inputa sa univerziteta u Srbiji (Univerzitet u Beogradu, Univerzitet u Novom Sadu, Univerzitet u Nišu, Univerzitet u Kragujevcu, Univerzitet Singidunum), kancelarije za mlade, Ministarstva omladine i sporta i Beogradske otvorene škole, kao i univerziteta u Svonsiju, Padovi, Šlesiji, Granadi, izrađen je tekst Nacrta Programa karijernog vođenja i savetovanja za uzrast 19–30 godina, kao i tekst Nacrta Metodologije karijernog vođenja i savetovanja za mlade uzrasta 19–30 godina. Izradu Nacrta je pratila javna rasprava, tokom koje su prikupljeni dragoceni komentari predstavnika naučne, stručne i šire javnosti.

Nakon izvršene analize projektnih dokumenata koji su nastali u okviru Radnog paketa 6 projekta „CareerS”, kao i povratnih informacija pristiglih tokom javne rasprave (25. 2. – 7. 3. 2014) povodom Nacrta Programa i Metodologije karijernog vođenja i savetovanja za mlade uzrasta 19–30 godina, tim stručnjaka koji je angažovan na finaliziranju verzija Programa i Metodologije karijernog vođenja i savetovanja sumirao je zaključke, koji su poslužili kao glavne smernice za izmenu nacrta dokumenata:

4

- U finalnoj verziji teksta, koja je ovde data, ciljna grupa je redefinisana u odnosu na verzije iz nacrta. Umesto opšte ciljne grupe uzrasta 19–30 godina starosti, Program i Metodologija karijernog vođenja i savetovanja će se odnositi na korisnike usluga karijernih centara za studente. U daljem tekstu će se skraćenica KCS odnositi na sve karijerne centre na visokoškolskim ustanovama – univerzitetske centre za razvoj karijere i savetovanje studenata kao najvažnije pružaoce usluga karijernog vođenja i savetovanja za studente, ali i na aktuelne i potencijalne fakultetske karijerne centre i karijerne centre na visokim školama strukovnih studija. Dokumenti u nastavku će zapravo definisati okvir rada studentskih karijernih centara, zasnovan na kvalitetu, pri čemu se imaju u vidu koncept celoživotnog učenja i karijernog razvoja. Ciljne grupe u koje spadaju korisnici iz podsistema preduniverzitetskog obrazovanja1, kao i mladi koji se nalaze izvan sistema formalnog obrazovanja, a spadaju u starosnu grupu 19–30 godina, zaslužuju punu pažnju, koja prevazilazi obim ovog dokumenta.

- Dokument će biti strukturiran kroz zahteve koji se odnose na institucije i njihove kapacitete, potrebe korisnika, pružaoce usluga, informacije i metodologiju rada, kako bi se mogao obezbediti i kvalitet usluga. Pokrivanjem pobrojanih oblasti, dokument bi mogao da ima značaj za razvoj sistema KViS. Ipak, postojeće smernice neće imati status standarda, jer u Republici Srbiji nije imenovan nosilac ili predstavnik institucije za sistem upravljanja kvalitetom Standarda rada za karijerno vođenje i savetovanje, pa samim tim ni karijernih centara za studente. Za sada su ove aktivnosti sistemski regulisane u Nacionalnoj službi za zapošljavanje (NSZ)2. NSZ nema kapacitete da pruži usluge svim zainteresovanim korisnicima iz podsistema univerzitetskog obrazovanja i može se smatrati partnerom u pojedinim aktivnostima karijernog vođenja i savetovanja. Dakle, moguće je započeti sa implementacijom predloženih ciljeva, izradom procedura, njihovom primenom, evaluacijom i potom certifikovanjem u nadležnoj akreditovanoj ustanovi. Pitanje standarda karijernog vođenja i savetovanja se mora rešavati na nacionalnom nivou, angažovanjem svih relevantnih institucija, računajući i one koje tek treba da se formiraju (npr. nacionalni resursni centar za karijerno vođenje i savetovanje). Ukratko, dokument u nastavku razrađuje okvir standarda definisan Strategijom karijernog vođenja i savetovanja u Republici Srbiji za razvoj Programa i Metodologije rada karijernog vođenja i savetovanja Karijernih centara za studente.

1 Prema Strategiji razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine („Službeni glasnik RS”, br. 107/2012), „sistem obrazovanja je, za potrebe formulisanja strategije, dekomponovan na sledeće obrazovne podsisteme: 1. Društvena briga o deci i predškolsko vaspitanje i obrazovanje; 2. Osnovno obrazovanje i vaspitanje; 3. Opšte i umetničko srednje obrazovanje i vaspitanje; 4. Srednje stručno obrazovanje i vaspitanje; 5. Osnovne i master akademske studije; 6. Doktorske studije; 7. Strukovne studije; 8. Obrazovanje nastavnika; 9. Obrazovanje odraslih.”

2 Sistem upravljanja kvalitetom, NSZ, Standard SRPS ISO 9001: 2008.

5

Autorski tim (naveden po abecednom redu) činili su: Ana Janković Barović, Univerzitet u Beogradu; Dejana Lazić, Univerzitet u Beogradu; Dragana Miloradović, Nacionalna služba za zapošljavanje; dr Iskra Maksimović, FEFA, Univerzitet Singidunum; Jelena Manić Radoičić, Beogradska otvorena škola; dr Ivana Katić, Univerzitet u Novom Sadu; Maja Ćurić, FMK i Beogradska otvorena škola; Sonja Šovljanski, Univerzitet u Novom Sadu; Tamara Kljajić, Beogradska otvorena škola; Vesna Čekić, Nacionalna služba za zapošljavanje. Recenziju teksta izradila je Jadranka Dimov, ekspert za karijerno vođenje i savetovanje.

značaj karijernog vođenja u eu i republici srbiji

Rezolucijа o celoživotnom učenju Sаvetа ministаrа EU iz 2004. godine3 definiše kаrijerno vođenje kаo niz аktivnosti koje osposobljаvаju pojedince bilo kog uzrаstа, u bilo kom trenutku njihovih životа, dа identifikuju sopstvene sposobnosti, kompetencije i interese, dа donesu odluke koje se tiču njihovog obrаzovаnjа, osposobljаvаnjа i profesije i dа uprаvljаju tokovimа svojih životа u oblаsti učenjа, rаdа i drugih oblаsti u kojimа mogu dа steknu i primene sposobnosti i kompetencije.

Cilj karijernog vođenja je pružanje podrške pojedincu u odabiru opcija unutar raspoloživih karijernih mogućnosti kako bi optimalno razvio i upotrebio vlastite potencijale u skladu sa vlastitim interesovanjima i vrednostima i tako se ostvario i postigao zadovoljstvo u profesionalnom i privatnom životu. S druge strane, osim korisnosti za pojedinca, karijerno vođenje doprinosi dostizanju ciljeva javne politike4 u oblasti obrazovanja i obuke, u pogledu veće efikasnosti, višeg nivoa i kvaliteta ljudskih resursa, unapređenja veština i većeg procenta uspešnosti u školovanju. Takođe, doprinosi i većoj efikasnosti na tržištu rada (zapošljivosti), društvenom uključivanju i aktivnom građanstvu.

U rezoluciji Saveta Evrope o boljoj integraciji karijernog vođenja i savetovanja u strategiju doživotnog obrazovanja5 navodi se da karijerno vođenje i savetovanje obuhvata pružanje informacija, savetovanje, procenu kompetencija, podršku i obuku u oblasti donošenja odluka i sticanja veština upravljanja karijerom. Rezolucija identifikuje četiri politički značajne, prioritetne oblasti:

1. podsticanje sticanja veština upravljanja karijerom za ceo život2. obezbeđivanje pristupa svih građana uslugama karijernog vođenja i savetovanja

3 Council of the European Union, Council Resolution on strengthening policies, systems and practices in the field of guidance throughout life in Europe, Council of the European Union, Brussels, 2004.

4 Potvrđeno kroz studije OECD, CEDEFOP, Svetske banke, ETF.5 Counсil of the European Union, Counсil Resolution on better integrating lifelong learning strategies,

Education, Youth and Culture meeting of 21 November 2008, Brusells, 2008.

6

3. osiguravanje kvaliteta u pružanju usluga karijernog vođenja i savetovanja4. podsticanje koordinacije i saradnje među različitim nacionalnim, regionalnim i

lokalnim akterima.

Strategija karijernog vođenja i savetovanja u Republici Srbiji usvojena je 2010. godine.6 Strategija sadrži Akcioni plan koji se odnosi na period do kraja 2014. Aktivnosti koje se realizuju u skladu sa postavljenim opštim ciljevima Strategije prati Radna grupa u sastavu Ministarstva omladine i sporta, koju je imenovala Vlada. Ova činjenica je doprinela dinamičnom razvoju KViS na svim nivoima obrazovanja. Takođe, podstakla je saradnju između partnera koja može uticati na povećanje zapošljivosti. Kako je problem nezaposlenosti mladih prioritet, neophodno je izgraditi sistem koji je zasnovan na okvirima standarda koji definišu rad karijernih centara u visokoobrazovnim ustanovama.

Upravo Tempus projekt „Careers – Razvoj karijernog vođenja i savetovanja u cilju unapređenja visokog obrazovanja u Srbiji” predstavlja nastavak napora da se okviri standarda karijernog vođenja i savetovanja koji su dati u Strategiji KViS razrade, da se predlože programske i metodološke smernice za postojeće i buduće centre za razvoj karijere i definišu osnovni uslovi za njihovu primenu.

karijerno vođenje i savetovanje u visokoškolskim ustanovama

Karijerno vođenje i savetovanje je pojam koji obuhvata sve aspekte i aktere sistema obrazovanja i zapošljavanja. Cilj je da se usklade potrebe i potencijali pojedinaca sa potrebama na tržištu rada radi povećanja zapošljivosti. U interakciji partnera stvaraju se uslovi za celoživotno učenje, razvoj karijere, profesionalnu i teritorijalnu mobilnost. Ulaganje u karijeru je investicija za pojedinca, za lokalnu zajednicu, za region a samim tim i za ukupni državni ekonomski napredak.

Usluge karijernog vođenja i savetovanja za studente mogu se pružati na dva načina:1. kroz specifične module (modularni pristup)2. van kurikuluma (centralni model).

Modularni pristup je namenjen isključivo univerzitetima i postoje tri tipa ovog pristupa:a) Opšti – isti modul je osmišljen tako da je dostupan studentima na bilo kom

odeljenju, studijskom programu ili kursu; zahteva ograničeno vreme za razvijanje i povezan je sa već definisanim pojmovima karijernog vođenja i savetovanja;

6 „Službeni glasnik RS”, br, 16/2010“. Strategija je u nadležnosti Ministarstva omladine i sporta Republike Srbije.

7

b) Prilagođeni – modul je prilagođen potrebama određenog odeljenja, studijskog programa ili kursa; vodi aktivnijem uključivanju akademske zajednice u aktivnosti karijernog vođenja i savetovanja;

c) Specifični – modul je razvijen za specifične svrhe unutar određenog odeljenja ili kursa; predstavlja strategiju koja se razvija za specifične potrebe konkretne akademske zajednice.

Model pružanja usluga karijernog vođenja i savetovanja „van kurikuluma“ (centralni model) podrazumeva izmeštanje usluga karijernog vođenja i savetovanja u specijalizovane ustanove/institucije za pružanje usluga, kao što su karijerni centri. U prilog primeni centralnog modela u karijernom vođenju i savetovanju studenata u Srbiji govori veliki broj karijernih centara formiranih u skladu sa preporukama Strategije karijernog vođenja i savetovanja u Republici Srbiji. Cilj realizovanih projekata univerzitetskih, fakultetskih i drugih pružalaca usluga karijernog vođenja i savetovanja bilo je unapređenje zapošljivosti mladih i razvoj celoživotnog učenja kroz kreiranje različitih modela razvoja karijere mladih i odraslih, kao i obezbeđivanje sistema podrške u razvoju znanja i veština koji će im biti relevantni pri zapošljavanju ili nastavku obrazovanja.

Karijerne usluge u visoko obrazovnim institucijama (karijerni centri za studente) variraju srazmerno njihovoj veličini, ulozi i poziciji u organizaciji. Razlikuju se po potrebama korisnika koje zadovoljavaju, programima i sadržajima koje nude, metodologiji koju primenjuju i ulogama i kompetencijama koje imaju zaposleni u centru.

karijerni centri za studente

Karijerni centri na univerzitetima, fakultetima i visokim školama strukovnih studija, u skladu sa svojim mogućnostima i resursima, samostalno odlučuju o tome koje aktivnosti organizuju i koje usluge pružaju studentima.

Aktivnosti karijernog vođenja i savetovanja studenata podeljene su prema grupama aktivnosti na karijerno informisanje, karijerno savetovanje, karijerno obrazovanje i povezivanje sa poslovnim svetom. Ova podela je uslovna jer u praksi najčešće programi KViS imaju i savetodavnu i informativnu i obrazovnu komponentu. Zbog toga je neophodno naglasiti odgovornost osoba koje pružaju navedene usluge. To istovremeno znači i permanentno unapređivanje njihovih kompetencija, o kojima će biti reči u ovom dokumentu.

8

Kаrijerno informisаnje tiče se dostupnosti korisnicima svih informаcija koje su neophodne zа plаnirаnje, postizаnje i održаvаnje zаposlenosti i drugih vidova radnog angažovanja. Ono uključuje i informаcije o zаnimаnjimа, neophodnim kompetencijama, stаnju i trendovimа nа tržištu rаdа, perspektivаmа za zapošljavanje, o mogućnostima za sticanje radnog iskustva i usavršavanja, o akreditovanim obrаzovnim institucijаmа i relevantnim obrаzovnim progrаmimа. Informisanje treba da pruža osnovu za adekvatno donošenje odluka o karijeri, upućujući pojedinca na samostalno istraživanje i formiranje kritičkog odnosa prema različitim izvorima informisanja. Karijerno informisanje realizuju savetnici za karijerno informisanje i ostali zaposleni u centrima za razvoj karijere, kojima mogu da pruže podršku predstavnici akademske i poslovne zajednice.

Informisanje se može obavljati neposredno i posredno, putem štampanih i elektronskih medija. Takođe se može obavljati individualno i grupno, zavisno od potreba korisnika i raspoloživih uslova.

Kаrijerno sаvetovаnje (kаo uže stručnа аktivnost) pomаže pojedincimа dа rаzumeju vlаstite ciljeve i аspirаcije, profesionalne i lične potencijale, da donose odluke utemeljene nа informаcijаmа, posvete se аktivnostimа i uprаvljаju promenаmа u svojoj kаrijeri, bilo dа su one plаnirаne ili neplаnirаne. Metode i dinamika kаrijernog sаvetovаnjа često su direktno uslovljeni bаrijerаma koje morаju dа se sаvlаdаju dа bi se nаšlo odgovarajuće zаposlenje ili sagledale nove perspektive u kаrijeri. Cilj aktivnosti karijernog savetovanja jeste bolje razumevanje i prepoznavanje vlastitih potreba i interesovanja, rešavanje karijernih dilema vezanih za profesionalni razvoj i razvijanje svesti o veštinama potrebnim za aktivno upravljanje karijerom. Savetovanje je u najvećoj meri usmereno na individualni plan i specifične potrebe. Karijerno savetovanje vode karijerni savetnici i treneri za podršku pri planiranju karijere, koji imaju potrebne kvalifikacije i kompetencije. Savetovanje na neke od navedenih tema (pomoć pri sastavljanju radne biografije, traženje posla/prakse, konkurisanje za stipendiju) mogu da realizuju i druge zaposlene osobe u centrima za razvoj karijere.

Organizacioni oblici:• Individualno savetovanje – jednočasovne sesije sa savetnikom za karijeru, koje se

odvijaju u posebnoj prostoriji koja omogućava poverljivost;• Grupno savetovanje (radionice) – dvočasovne sesije sa savetnikom za karijeru (rad sa

manjim grupama – od 6 do 10 učesnika);• Onlajn savetovanje – pristup tekstovima, materijalima, alatima i testovima za samostalno

vežbanje; komunikacija sa karijernim savetnicima preko imejla i programa Skype i sličnih programa;

9

• Telefonsko savetovanje – kada priroda problema zbog kojeg se pojedinac javlja to dozvoljava i kada nema drugih načina.

Karijerno obrazovanje, u skladu sa konceptom celoživotnog učenja, pomаže pojedincimа dа rаzumeju svoje motive, vrednosti i nаčin na koji mogu doprineti društvu u kome žive. Obezbeđuje im znаnja o tržištu rаdа, veštine koje ih osposobljаvаju dа vrše izbore u sferi obrаzovаnjа, rаdа i životа, а tаkođe ih osposobljаvа dа plаnirаju kаrijeru i pripreme se zа rаd. Programi karijernog obrazovanja treba da omoguće pojedincima da preuzmu aktivnu ulogu u sopstvenom profesionalnom razvoju, uspešno odgovore na trendove i „pravila igre” koja vladaju na savremenom tržištu rada. Iako postoji poklapanje sa temama karijernog savetovanja i informisanja, ovi programi imaju naglašenu obrazovnu komponentu, obraćaju se većem broju korisnika i namenjeni su prvenstveno razvoju veština upravljanja karijerom. Obrazovne aktivnosti mogu da vode i/ili organizuju zaposleni u centrima za razvoj karijere (karijerni savetnici, savetnici za karijerno informisanje), kao i saradnici iz drugih institucija, ukoliko poseduju potrebne kvalifikacije i kompetencije. Ove aktivnosti mogu da uključe predstavnike akademske zajednice, poslovne zajednice, kao što i kulturne i obrazovne centre, nevladine organizacije i ostale institucije.

Programi karijernog obrazovanja mogu da se realizuju u različitim formama:• Predavanja, radionice, seminari, tribine;• Samostalno učenje, onlajn metode, učenje na daljinu;• Iskustveno učenje (simulacije radnog okruženja, praksa).

Povezivanje sa poslovnom zajednicom ima za cilj da upotpuni ostale aktivnosti karijernog vođenja i savetovanja, gde je akcenat na obezbeđivanju prilika za sticanje praktičnog iskustva, testiranje i primenu znanja i razvijanje veština kroz iskustveno učenje. Sa druge strane, ove aktivnosti upotpunjuju i proširuju sadržaj karijernog informisanja, naročito vezanog za istraživanje o profesijama, oblastima rada, poslodavcima i prilikama za usavršavanje. Aktivnosti povezivanja sa poslovnom zajednicom mogu da vode i/ili organizuju koordinatori programa saradnje sa poslodavcima, karijerni savetnici, treneri za podršku pri planiranju karijere, savetnici za karijerno informisanje, ostali zaposleni u centrima za razvoj karijere i predstavnici drugih institucija koje pružaju ove usluge, a poseduju potrebne kvalifikacije i kompetencije.

10

okvir standarda karijerniH centara za studente

1. osnivanje i rad

Cilj i svrha okvira standarda jeste da se obezbedi nivo kvaliteta usluga i uslova koje treba da ispunjavaju karijerni centri za studente i angažovani stručnjaci koji pružaju usluge karijernog vođenja i savetovanja svim korisnicima u oblasti visokog obrazovanja.

1.1. ZAHTEVI U ODNOSU NA INSTITUCIJEU nadležnosti Univerziteta je uspostavljanje centra kao organizacione jedinice – člana Univerziteta. Statutom Univerziteta definiše se naziv i nivo samostalnosti karijernih centara. Univerziteti donose odluke o osnivanju Centara, a po potrebi i posebne servise (dodatne centre, info punktove itd.) na fakultetima. Pravilnikom o radu definišu se delokrug rada, kao i potreban broj zaposlenih. Dakle, Univerziteti bi, uzimajući u obzir date okvire standarda, trebalo da definišu pravna akta vezana za organizaciju rada i sistematizaciju radnih mesta u centrima. U nadležnosti Univerziteta je da obezbede uslove za funkcionisanje centara i da zaposle potreban broj saradnika za rad u centrima.

Visoke škole akademskih ili strukovnih studija su odgovorne da pruže usluge karijernog vođenja i savetovanja studenata kroz osnivanje karijernih centara, da zaposle odgovarajuće osoblje i da obezbede ostale uslove za funkcionisanje centara u skladu sa okvirima standarda.

Karijerni centri na univerzitetima i visokoškolskim ustanovama su u obavezi da ispunjavaju određene uslove kako bi se unapređivao kvalitet rada i širile mreže centara namenjenih korisnicima visokoškolskih institucija.

U nastavku sledi tabelarno prikazan pregled osnovnih zahteva koji se odnose na broj i pozicije zaposlenih7, prostorno-tehničke uslove, kao i uslove za primenu okvira standarda (upravljanje kvalitetom):

7 Pregled kompetencija zaposlenih u karijernim centrima za studente naveden je u Tabeli 2.

11

Tabe

la 1

Org

aniz

acio

ni o

blik

Broj

zap

osle

nih

Pozi

cija

za

posl

enih

8Pr

osto

rno-

tehn

ički

usl

ovi

Org

aniz

acio

ni u

slov

i za

obav

ljanj

e po

sla

(upr

avlja

nje

kval

itet

om)

Kari

jern

i cen

tar

na

univ

erzi

tetu

Broj

će

zavi

siti

od fi

nans

ijski

h m

oguć

nost

i un

iver

zite

ta,

ali i

od

broj

a st

uden

ata.

Min

imal

an o

dnos

br

oja

zapo

slen

ih

prem

a br

oju

stud

enat

a je

1 :

6000

9

Dire

ktor

/M

enad

žer

Save

tnik

za

karij

erno

in

form

isan

je

Karij

erni

sa

vetn

ik

Tren

er z

a po

dršk

u pr

i pl

anira

nju

karij

ere

Koor

dina

tor

prog

ram

a sa

radn

je s

a po

slod

avci

ma

•Ka

ncel

arija

za

zapo

slen

e

•Pr

osto

rija

za in

divi

dual

ni ra

d

•Pr

osto

rija

za g

rupn

i rad

•N

ameš

taj:

pokr

etni

sto

lovi

, sto

lice,

po

lice

i pro

stor

za

štam

pani

m

ater

ijal,

orm

ani z

a ču

vanj

e m

ater

ijala

za

test

iranj

e

•O

prem

a:

•te

lefo

ni, r

ačun

ar z

a sv

akog

za

posl

enog

i na

jman

je 5

za

stud

ente

, šta

mpa

č, s

kene

r, m

obiln

i/pr

enos

ni n

osač

i pod

atak

a, a

para

t za

uniš

tava

nje

pove

rljiv

og m

ater

ijala

, pr

ojek

tor i

pla

tno,

tabl

a, ta

bla

sa

listo

vim

a (fl

ip c

hart

), re

gist

rato

ri,

potr

ošni

mat

erija

l (pa

pir,

olov

ke,

mar

keri,

stik

eri..

.)

•Iz

rađe

ni i

usvo

jeni

pot

rebn

i sta

tusn

i dok

umen

ti o

radu

i fu

nkci

onis

anju

cen

tra,

kao

i ko

deks

pra

kse

•D

efini

sani

kor

isni

ci10

•O

bezb

eđen

i svi

pot

rebn

i usl

ovi z

a je

dnak

u do

stup

nost

us

luga

cen

tra

svim

poj

edin

cim

a –

osob

ama

sa te

škoć

ama

u ra

zvoj

u, o

soba

ma

sa in

valid

iteto

m

•D

efini

sani

nač

ini p

rikup

ljanj

a po

data

ka o

pot

reba

ma

koris

nika

•D

efini

sane

akt

ivno

sti c

entr

a

8 N

aved

ene

su r

adne

poz

icije

zap

osle

nih

koje

bi t

reba

lo d

a bu

du o

buhv

aćen

e si

stem

atiz

acijo

m, s

tim

da

će o

ang

ažov

anju

ost

alih

str

učnj

aka

u KC

S bi

ti re

či u

na

stav

ku d

okum

enta

(ode

ljak

1.2)

.9

Tren

d ko

ji u

pros

eku

imaj

u in

ostr

ani K

CS n

a un

iver

zite

tima

koji

su č

lano

vi k

onzo

rciju

ma

u ok

viru

pro

jekt

a „C

aree

rS”.

10

Stud

enti

i dip

lom

irani

stu

dent

i – z

avis

no o

d to

ga k

ako

ih u

nive

rzite

ti de

finiš

u.

12

Org

aniz

acio

ni o

blik

Broj

zap

osle

nih

Pozi

cija

za

posl

enih

8Pr

osto

rno-

tehn

ički

usl

ovi

Org

aniz

acio

ni u

slov

i za

obav

ljanj

e po

sla

(upr

avlja

nje

kval

itet

om)

Kari

jern

i cen

tar

na

faku

ltet

u

ili Kari

jern

i cen

tar

na

viso

kim

ško

lam

a st

ruko

vnih

stu

dija

Broj

će

zavi

siti

od fi

nans

ijski

h m

oguć

nost

i fa

kulte

ta /

vis

oke

stru

kovn

e šk

ole,

al

i i o

d br

oja

stud

enat

a.

Min

imal

an o

dnos

br

oja

zapo

slen

ih

prem

a br

oju

stud

enat

a je

1 :

600

Men

adže

r

Save

tnik

za

karij

erno

in

form

isan

je

Karij

erni

sa

vetn

ik

Tren

er z

a po

dršk

u pr

i pl

anira

nju

karij

ere

Koor

dina

tor

prog

ram

a sa

radn

je s

a po

slod

avci

ma

•Ka

ncel

arija

za

zapo

slen

e

•Pr

osto

rija

za in

divi

dual

ni ra

d

•Pr

osto

rija

za g

rupn

i rad

•N

ameš

taj:

mob

ilni s

tolo

vi, s

tolic

e,

polic

e i p

rost

or z

a št

ampa

ni

mat

erija

l, or

man

i za

čuva

nje

mat

erija

la z

a te

stira

nje

•O

prem

a: te

lefo

n, n

ajm

anje

3

raču

nara

sa

inte

rnet

kon

ekci

jom

za

zap

osle

ne i

najm

anje

3 z

a st

uden

te, š

tam

pač,

ske

ner,

mob

ilni/

pren

osiv

i nos

ači m

emor

ije,a

para

t za

uniš

tava

nje

pove

rljiv

og m

ater

ijala

, pr

ojek

tor i

pla

tno,

tabl

a, ta

bla

sa

listo

vim

a (fl

ip c

hart

), re

gist

rato

ri,

potr

ošni

mat

erija

l (pa

pir,

olov

ke,

mar

keri,

stik

eri..

.)

•D

efini

sane

met

ode,

ala

ti i t

ehni

ke z

a re

aliz

aciju

akt

ivno

sti

cent

ra

•D

efini

sani

nač

ini p

raće

nja

i pro

cene

efe

kata

svi

h us

luga

ka

rijer

nog

vođe

nja

i sav

etov

anja

u c

entr

u (m

onito

ring

i ev

alua

cija

)

•Za

posl

enim

a u

cent

ru n

eoph

odno

je o

mog

ućiti

ko

nsta

ntno

pro

fesi

onal

no u

savr

šava

nje11

•D

efini

sana

sar

adnj

a sa

dru

gim

KCS

i in

stitu

cija

ma/

orga

niza

cija

ma

koje

se

bave

kar

ijern

im v

ođen

jem

i s

avet

ovan

jem

, sa

nadl

ežni

m m

inis

tars

tvim

a,

posl

odav

cim

a, in

stitu

tima,

age

ncija

ma

i dr.,

radi

razm

ene

rele

vant

nih

i akt

ueln

ih in

form

acija

•Pl

anira

no p

rom

ovis

anje

i us

mer

ene

mar

ketin

ške

aktiv

nost

i

11

Obe

zbeđ

eno

men

tors

tvo

i kon

sulta

cije

za

zapo

slen

e be

z ra

dnog

isku

stva

.

13

1.2. ZAHTEVI U POGLEDU ZAPOSLENIH U KARIJERNIM CENTRIMA

Zahtevi za zaposlene u KCS su prikazani u Tabeli 2, u kojoj je dat pregled pozicija zaposlenih, njihovih zadataka i odgovornosti, potrebnog obrazovanja i iskustva, potrebnih znanja, veština i ličnih karakteristika.

Pozi

cija

za

posl

enih

Zada

ci i

odgo

vorn

osti

Obr

azov

anje

i is

kust

vo

Znan

je i

vešt

ine

Ličn

e

kara

kter

isti

ke

Menadžer, direktor karijernog centra

•U

ređe

nje

i org

aniz

acija

ra

da c

entr

a (p

lani

ranj

e,

upra

vlja

nje,

koo

rdin

acija

i m

onito

ring

rada

)•

Obe

zbeđ

ivan

je fi

nans

ijski

h sr

edst

ava

neop

hodn

ih z

a fu

nkci

onis

anje

cen

tra

•U

prav

ljanj

e pr

ojek

tima

•Sa

radn

ja i

preg

ovar

anje

sa

razl

ičiti

m z

aint

eres

ovan

im

stra

nam

a (u

nive

rzite

t, fa

kulte

t, m

inis

tars

tva,

po

slod

avci

i dr

ugi p

artn

eri)

•St

rate

ško

dono

šenj

e od

luka

•Pr

edst

avlja

nje

i zas

tupa

nje

Cent

ra•

Krei

ranj

e i r

azvi

janj

e ob

razo

vnih

pro

gram

a i p

rogr

ama

sara

dnje

sa

posl

odav

cim

a

• M

aste

r stu

dije

ili s

tudi

je

ekvi

vale

ntne

sad

ašnj

im

mas

ter s

tudi

jam

a (V

II st

epen

str

učne

spr

eme)

•N

ajm

anje

3 g

odin

e ra

dnog

isku

stva

na

posl

ovim

a ru

kovo

đenj

a u

orga

niza

cion

oj

jedi

nici

ili n

a pr

ojek

tu

od z

nača

ja z

a KV

iS n

a gr

adsk

om, r

egio

naln

om il

i na

cion

alno

m n

ivou

•Po

znav

anje

kon

cept

a ce

loži

votn

og k

arije

rnog

vođ

enja

i s

avet

ovan

ja•

Pozn

avan

je s

iste

ma

viso

košk

olsk

og o

braz

ovan

ja•

Pozn

avan

je tr

žišt

a ra

da, p

ravn

e re

gula

tive

i eko

nom

ije•

Pozn

avan

je c

iklu

sa p

roje

ktno

g m

enad

žmen

ta•

Viso

ko ra

zvije

ne o

rgan

izac

ione

sp

osob

nost

i•

Vešt

ine

post

avlja

nja

cilje

va, u

z sa

mom

otiv

aciju

i m

otiv

isan

je

član

ova

tima

za n

jihov

o os

tvar

enje

•Ra

zvije

ne k

omun

ikac

ijske

ve

štin

e i v

eštin

e pr

egov

aran

ja•

Vešt

ine

izve

štav

anja

i an

aliti

čkog

tum

ačen

ja p

odat

aka

•Pr

epoz

nava

nje

potr

eba

klije

nata

, osm

išlja

vanj

e pr

ojek

ata

i upr

avlja

nje

proj

ektim

a u

skla

du s

a ut

vrđe

nim

pot

reba

ma

•U

prav

ljanj

e vr

emen

om•

Pozn

avan

je n

ajm

anje

jedn

og

stra

nog

jezi

ka

•O

dgov

orno

st•

Save

snos

t•

Pred

uzim

ljivo

st•

Emoc

iona

lna

stab

ilnos

t•

Otv

oren

ost z

a pr

omen

e•

Flek

sibi

lnos

t•

Prija

tnos

t i

ljuba

znos

t

Tabe

la 2

14

Pozi

cija

za

posl

enih

Zada

ci i

odgo

vorn

osti

Obr

azov

anje

i is

kust

vo

Znan

je i

vešt

ine

Ličn

e

kara

kter

isti

ke

Karijerni savetnik12

•Id

entifi

kaci

ja p

otre

ba

klije

nata

•Pr

ocen

a in

tere

sova

nja,

sp

osob

nost

i i li

čnih

po

tenc

ijala

kor

isni

ka

uslu

ga•

Pruž

anje

pom

oći u

od

ređi

vanj

u ci

ljeva

u

karij

eri i

iden

tifiko

vanj

u ba

rijer

a•

Org

aniz

ovan

je

i rea

lizov

anje

in

divi

dual

nog

i gr

upno

g sa

veto

vanj

a•

Usm

erav

anje

klij

enat

a da

sam

osta

lno

razv

ijaju

ak

cion

e pl

anov

e•

Pom

agan

je u

ra

zum

evan

ju

inte

grac

ije p

osla

u

drug

e ži

votn

e ul

oge

•Bl

agov

rem

eno

prać

enje

i do

kum

ento

vanj

e po

data

ka o

pru

ženi

m

uslu

gam

a

•M

aste

r stu

dije

13 u

obl

asti

druš

tven

o-hu

man

istič

kih

nauk

a, il

i stu

dije

ek

viva

lent

ne s

adaš

njim

mas

ter

stud

ijam

a (V

II st

epen

str

učne

spr

eme)

–

psih

olog

ija, p

edag

ogija

, spe

cija

lna

peda

gogi

ja, a

ndra

gogi

ja, s

ocija

lni r

ad,

soci

olog

ija, fi

lozo

fija,

rad

u na

stav

i•

Naj

man

je 2

god

ine

radn

og is

kust

va

na p

oslo

vim

a u

prof

esio

naln

oj

orije

ntac

iji, k

arije

rnom

sav

etov

anju

, pr

ofes

iona

lnom

sav

etov

anju

, up

ravl

janj

u lju

dski

m re

surs

ima

i u

obra

zovn

im u

stan

ovam

a;14

pre

sa

mos

taln

og o

bavl

janj

a ra

dnih

za

data

ka n

eoph

odno

je u

vođe

nje

u po

sao

i zat

im ra

d uz

sup

ervi

ziju

m

ento

ra15

•O

snov

ni i

napr

edni

niv

o tr

enin

ga iz

ka

rijer

nog

vođe

nja

i sav

etov

anja

Pože

ljni d

odat

ni c

ertifi

kati:

•Ce

rtifi

kat n

ekog

od

tera

pijs

kih

mod

alite

ta (p

otre

ban

nivo

za

save

tnik

a)•

Cert

ifika

t za

tren

ere

u ob

last

i ob

razo

vanj

a od

rasl

ih

•Zn

anja

iz o

blas

ti te

orija

ličn

osti,

teor

ija u

čenj

a, te

orije

sp

osob

nost

i, te

orija

mot

ivac

ije, k

arije

rnog

razv

oja

•Pr

imen

a m

etod

a, te

hnik

a i a

lata

u o

blas

ti ka

rijer

nog

vođe

nja

i sav

etov

anja

, u s

klad

u sa

str

učni

m z

vanj

em•

Nap

redn

e ve

štin

e in

divi

dual

nog

i gru

pnog

sa

veto

vanj

a, u

klju

čuju

ći s

avet

ovan

je m

ladi

h iz

os

etlji

vih

druš

tven

ih g

rupa

•Ve

štin

e or

gani

zova

nja

i vođ

enja

radi

onic

a•

Pozn

avan

je s

veta

rada

, zah

teva

, usl

ova

i ogr

anič

enja

za

oba

vlja

nje

konk

retn

ih p

oslo

va•

Pozn

avan

je v

ažeć

ih p

ropi

sa u

obl

asti

obra

zova

nja

i za

pošl

java

nja

•Po

znav

anje

pro

cesa

regr

utac

ije i

sele

kcije

•Po

znav

anje

naj

man

je je

dnog

str

anog

jezi

ka•

Pozn

avan

je s

oftv

era

za k

oriš

ćenj

e ba

za p

odat

aka

•Ve

štin

e de

finis

anja

i re

šava

nja

prob

lem

a•

Vešt

ine

dono

šenj

a od

luka

16

•Ko

mun

ikac

ijske

veš

tine

•Ve

štin

e up

ravl

janj

a st

reso

m•

Istr

aživ

ačke

veš

tine

•Te

hnik

e pr

imen

e ps

ihol

oški

h m

erni

h in

stru

men

ata17

•Ve

štin

e pr

ezen

tova

nja

i did

aktič

ke v

eštin

e•

Tehn

ike

prim

ene

inst

rum

enat

a za

pro

cenu

zna

nja,

m

onito

ring

i eva

luac

iju

•O

dgov

orno

st•

Radn

a i

prof

esio

naln

a et

ika

•Po

verlj

ivos

t•

Emoc

iona

lna

stab

ilnos

t i

strp

ljivo

st•

Kultu

rna

oset

ljivo

st•

Prep

ozna

vanj

e,

pošt

ovan

je i

oset

ljivo

st z

a ra

njiv

e gr

upe

i ta

lent

e•

Flek

sibi

lnos

t•

Pred

uzim

ljivo

st•

Aser

tivna

ko

mun

ikac

ija•

Prija

tnos

t i

ljuba

znos

t•

Otv

oren

ost z

a pr

omen

e

12

U n

epos

redn

om r

adu

sa k

oris

nici

ma

karij

erni

sav

etni

k im

a n

ajvi

šini

vo k

ompe

tenc

ija. O

dgov

oran

je z

a sv

e as

pekt

e us

luga

u c

ilju

razv

oja

karij

ere

(iden

tifiko

vanj

e po

treb

a ko

risni

ka u

slug

a, p

rimen

a od

gova

raju

ćih

met

oda

i teh

nika

u c

ilju

reša

vanj

a k

arije

rnog

pro

blem

a).

13

Mas

ter

stud

ije u

obl

asti

karij

erno

g vo

đenj

a i s

avet

ovan

ja u

tre

nutk

u pi

sanj

a ov

og d

okum

enta

nis

u uv

eden

e u

sist

em v

isok

oško

lsko

g ob

razo

vanj

a ).

Pred

log

mog

ućeg

sad

ržaj

a ov

og fo

rmal

nog

obra

zova

nja

dat j

e u

odel

jku

3.1.

1 Z

a sa

da u

okv

iru o

snov

nih

stu

dija

psi

holo

gije

pos

toje

oba

vezn

i izb

orni

pre

dmet

i koj

ima

se

stič

u ko

mpe

tenc

ije i

z ob

last

i kar

ijern

og v

ođen

ja i

save

tova

nja.

14

U

kolik

o se

radn

o is

kust

vo o

dnos

i na

save

toda

vne

aktiv

nost

i u o

blas

ti KV

iS.

15

Ova

j krit

eriju

m z

asno

van

je n

a ko

mpl

eksn

osti

i vel

ikoj

odg

ovor

nost

i u p

roce

su s

avet

odav

nog

rada

.16

U

kolik

o se

radi

o e

moc

iona

lnim

blo

kada

ma,

ovi

asp

ekti

su u

nad

ležn

osti

psih

ološ

kih

save

tnik

a.17

U

skl

adu

sa v

ažeć

im Z

akon

om o

psi

holo

škoj

del

atno

sti.

891011 1213141516 17181920

8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20

15

12

U n

epos

redn

om r

adu

sa k

oris

nici

ma

karij

erni

sav

etni

k im

a n

ajvi

šini

vo k

ompe

tenc

ija. O

dgov

oran

je z

a sv

e as

pekt

e us

luga

u c

ilju

razv

oja

karij

ere

(iden

tifiko

vanj

e po

treb

a ko

risni

ka u

slug

a, p

rimen

a od

gova

raju

ćih

met

oda

i teh

nika

u c

ilju

reša

vanj

a k

arije

rnog

pro

blem

a).

13

Mas

ter

stud

ije u

obl

asti

karij

erno

g vo

đenj

a i s

avet

ovan

ja u

tre

nutk

u pi

sanj

a ov

og d

okum

enta

nis

u uv

eden

e u

sist

em v

isok

oško

lsko

g ob

razo

vanj

a ).

Pred

log

mog

ućeg

sad

ržaj

a ov

og fo

rmal

nog

obra

zova

nja

dat j

e u

odel

jku

3.1.

1 Z

a sa

da u

okv

iru o

snov

nih

stu

dija

psi

holo

gije

pos

toje

oba

vezn

i izb

orni

pre

dmet

i koj

ima

se

stič

u ko

mpe

tenc

ije i

z ob

last

i kar

ijern

og v

ođen

ja i

save

tova

nja.

14

U

kolik

o se

radn

o is

kust

vo o

dnos

i na

save

toda

vne

aktiv

nost

i u o

blas

ti KV

iS.

15

Ova

j krit

eriju

m z

asno

van

je n

a ko

mpl

eksn

osti

i vel

ikoj

odg

ovor

nost

i u p

roce

su s

avet

odav

nog

rada

.16

U

kolik

o se

radi

o e

moc

iona

lnim

blo

kada

ma,

ovi

asp

ekti

su u

nad

ležn

osti

psih

ološ

kih

save

tnik

a.17

U

skl

adu

sa v

ažeć

im Z

akon

om o

psi

holo

škoj

del

atno

sti.

Pozi

cija

za

posl

enih

Zada

ci i

odgo

vorn

osti

Obr

azov

anje

i is

kust

vo

Znan

je i

vešt

ine

Ličn

e ka

rakt

eris

tike

Trener za podršku pri planiranju karijere18

•Vo

đenj

e ra

dion

ica

i drž

anje

pr

edav

anja

o s

vim

asp

ektim

a ra

da

i tem

ama

veza

nim

za

lični

razv

oj•

Kont

inui

rano

pra

ćenj

e po

data

ka

o m

oguć

nost

ima

obra

zova

nja

i za

pošl

java

nja

i pla

nira

nja

karij

ere

i up

ravl

janj

a ka

rijer

om•

Pom

oć u

izra

di li

čnog

akc

iono

g (k

arije

rnog

) pla

na•

Pruž

anje

pom

oći k

oris

niku

usl

uga

u st

rate

gija

ma

za tr

ažen

je p

osla

, ko

nkur

sim

a za

fina

nsira

nje

obuk

a,

info

rmac

ijam

a o

trži

štu

rada

, kr

etan

jima

u ok

viru

org

aniz

acije

, za

drža

vanj

u po

sla

•Pr

užan

je p

omoć

i kor

isni

ku u

slug

a pr

i pis

anju

bio

grafi

je i

u pr

ipre

mi

za in

terv

ju z

a po

sao

•Bl

agov

rem

eno

prać

enje

i do

kum

ento

vanj

e po

data

ka o

pr

užen

im u

slug

ama

•O

drža

vanj

e ba

ze p

odat

aka

od

tren

utka

prij

ema

koris

nika

usl

uga

do z

apos

lenj

a

•M

aste

r stu

dije

ili s

tudi

je

ekvi

vale

ntne

sad

ašnj

im

mas

ter s

tudi

jam

a (V

II st

epen

st

ručn

e sp

rem

e)•

Osn

ovni

i na

pred

ni n

ivo

tren

inga

iz k

arije

rnog

vođ

enja

i s

avet

ovan

ja•

Naj

man

je 3

mes

eca

obav

ezno

g ra

da u

z su

perv

iziju

•Zn

anja

iz o

blas

ti te

orija

uče

nja,

teor

ija

mot

ivac

ije, k

arije

rnog

razv

oja

•Pr

imen

a m

etod

a, te

hnik

a i a

lata

u o

blas

ti ka

rijer

nog

vođe

nja

i sav

etov

anja

, u s

klad

u sa

st

ručn

im z

vanj

em•

Vešt

ine

orga

nizo

vanj

a i v

ođen

ja ra

dion

ica

•Po

znav

anje

sve

ta ra

da, z

ahte

va, u

slov

a i

ogra

niče

nja

za o

bavl

janj

e ko

nkre

tnih

pos

lova

•Po

znav

anje

klju

čnih

akt

era

na tr

žišt

u ra

da i

obra

zova

nja,

njih

ove

ulog

e i m

eđus

obne

vez

e•

Vešt

ine

prez

ento

vanj

a i d

idak

tičke

veš

tine

•Te

hnik

e pr

imen

e in

stru

men

ata

za p

roce

nu

znan

ja, m

onito

ring

i eva

luac

iju•

Pozn

avan

je v

ažeć

ih p

ropi

sa u

obl

asti

obra

zova

nja

i zap

ošlja

vanj

a•

Pozn

avan

je n

ajm

anje

jedn

og s

tran

og je

zika

•Po

znav

anje

sof

tver

a za

kor

išće

nje

baza

po

data

ka

•O

dgov

orno

st•

Radn

a i

prof

esio

naln

a et

ika

•Po

verlj

ivos

t•

Emoc

iona

lna

stab

ilnos

t i

strp

ljivo

st•

Kultu

rna

oset

ljivo

st•

Prep

ozna

vanj

e,

pošt

ovan

je i

oset

ljivo

st z

a ra

njiv

e gr

upe

i ta

lent

e•

Flek

sibi

lnos

t•

Pred

uzim

ljivo

st•

Aser

tivna

ko

mun

ikac

ija•

Prija

tnos

t i

ljuba

znos

t•

Otv

oren

ost z

a pr

omen

e

18

Tren

er m

ože

biti

osob

a ko

ja u

okv

iru o

snov

nih

stud

ija n

ije s

tekl

a ko

mpe

tenc

ije z

a sa

veto

davn

i rad

, već

je n

akna

dno,

tok

om p

ostd

iplo

msk

ih s

tudi

ja il

i u o

kviru

ov

lašć

enih

edu

kativ

nih

cent

ara

stek

la o

dgov

araj

uće

kom

pete

ncije

ili z

vanj

e tr

ener

a i o

tom

e po

sedu

je c

ertifi

kat.

16

Pozi

cija

za

posl

enih

Zada

ci i

odgo

vorn

osti

Obr

azov

anje

i is

kust

vo

Znan

je i

vešt

ine

Ličn

e ka

rakt

eris

tike

Savetnik za karijerno informisanje19

•Pr

ipre

man

je, k

reira

nje

i diz

ajni

ranj

e ed

ukat

ivno

g i

info

rmat

ivno

g m

ater

ijala

•In

form

isan

je k

oris

nika

o k

arije

rnim

mog

ućno

stim

a ne

posr

edno

i po

sred

no•

Prik

uplja

nje

i dis

trib

uira

nje

info

rmac

ija o

ob

razo

vanj

u, z

apoš

ljava

nju,

edu

kaci

jam

a, p

oset

ama

kom

pani

jam

a, p

rogr

amim

a pr

akse

, stip

endi

jam

a,

takm

ičen

jima

i dru

gim

pro

gram

ima

znač

ajni

m z

a st

uden

te i

dipl

omce

•

Osm

išlja

vanj

e i r

ealiz

acija

istr

aživ

anja

pot

reba

st

uden

ata

i dip

lom

aca

•Kr

eira

nje

i vođ

enje

radi

onic

a i t

reni

nga

o sv

im

aspe

ktim

a ra

da i

karij

erni

m te

mam

a ko

je s

e ba

ve

istr

aživ

anje

m m

oguć

nost

i za

učen

je i

zapo

šlja

vanj

e•

Pruž

anje

info

rmac

ija o

pot

rebn

im k

valifi

kaci

jam

a i

kom

pete

ncija

ma

pri z

apoš

ljava

nju

•U

pući

vanj

e kl

ijena

ta k

ako

da n

ađu

odgo

vara

juće

iz

vore

obr

azov

anja

, pos

lova

i ko

nkur

sa z

a fin

ansi

ranj

e ob

uka

•U

pozn

avan

je k

lijen

ata

sa v

eštin

ama

aktiv

nog

traž

enja

pos

la/p

raks

e•

Pruž

anje

pom

oći k

lijen

tima

pri p

isan

ju b

iogr

afije

i pr

ipre

mi z

a in

terv

ju z

a po

sao

•Sa

radn

ja s

a st

uden

tski

m o

rgan

izac

ijam

a,

akad

emsk

om z

ajed

nico

m i

orga

niza

cija

ma

koje

daj

u st

ipen

dije

•O

drža

vanj

e ve

b sa

jta i

baze

kor

isni

ka

•N

ajm

anje

aka

dem

ske

osno

vne

stud

ije•

Osn

ovni

i na

pred

ni

nivo

tren

inga

iz

karij

erno

g vo

đenj

a i

save

tova

nja

•N

ajm

anje

3 m

esec

a ob

avez

nog

rada

uz

supe

rviz

iju

•Po

znav

anje

stu

dijs

kih

prog

ram

a•

Pozn

avan

je i

koriš

ćenj

e iz

vora

za

info

rmis

anje

o o

braz

ovan

ju

i obr

azov

nim

mre

žam

a,

zani

man

jima,

zap

ošlja

vanj

u,

slob

odni

m ra

dnim

mes

tima,

pr

aksa

ma,

stip

endi

jam

a itd

. •

Spos

obno

st d

a in

form

acije

u

razl

ičiti

m fo

rmam

a (š

tam

pane

i el

ektr

onsk

e) o

rgan

izuj

e, k

oris

ti i

inov

ira•

Pozn

avan

je z

akon

a i p

ravi

la u

ob

last

i obr

azov

anja

i za

pošl

java

nja

i prim

ene

podz

akon

skih

aka

ta•

Osp

osob

ljeno

st z

a ad

min

istr

iranj

e na

loga

na

druš

tven

im m

reža

ma

•Po

znav

anje

naj

man

je je

dnog

st

rano

g je

zika

•Po

slov

ne k

omun

ikac

ijske

veš

tine

•Ak

tivno

slu

šanj

e•

Mot

ivac

ione

veš

tine

•Ko

mpj

uter

ske

vešt

ine

•Is

traž

ivač

ke v

eštin

e•

Vešt

ine

prez

ento

vanj

a i d

idak

tičke

ve

štin

e

•Ku

lturn

a os

etlji

vost

za

pot

rebe

pr

ipad

nika

ra

njiv

ih g

rupa

•Sp

osob

nost

pr

ilago

đava

nja

razl

ičiti

m

koris

nici

ma

•As

ertiv

na

kom

unik

acija

•

Radn

a et

ika

•Ra

dozn

alos

t•

Prija

tnos

t•

Odg

ovor

nost

19

Save

tnik

za

karij

erno

info

rmis

anje

usm

erav

a kl

ijent

e i n

udi i

m o

dgov

araj

uće

alat

e u

istr

aživ

anju

sop

stve

nih

kval

iteta

, pot

enci

jala

i ka

rijer

nih

mog

ućno

sti i

maj

ući u

vi

du p

otre

be p

oslo

dava

ca n

a ak

tuel

nom

trži

štu

rada

.

17

Pozi

cija

za

posl

enih

Zada

ci i

odgo

vorn

osti

Obr

azov

anje

i is

kust

vo

Znan

je i

vešt

ine

Ličn

e ka

rakt

eris

tike

Koordinator programa saradnje sa poslodavcima20

•Kr

eira

nje,

real

izac

ija i

eval

uaci

ja

prog

ram

a pr

akse

•O

rgan

izac

ija p

rogr

ama

sa

posl

odav

cim

a(ed

ukac

ija,

prez

enta

cija

, pos

ete

kom

pani

jam

a –

pove

ziva

nje

sa p

oslo

vnom

za

jedn

icom

)•

Pred

sele

kcija

kan

dida

ta k

oji

konk

uriš

u za

pra

ksu/

posa

o•

Prik

uplja

nje

info

rmac

ija o

ek

onom

iji i

trži

štu

rada

, os

miš

ljava

nje

i rea

lizac

ija

istr

aživ

anja

o p

otre

bam

a po

slod

avac

a•

Odr

žava

nje

veb

sajta

i ba

ze

koris

nika

•Po

stav

ljanj

e ko

nkur

sa z

a po

sao/

pr

aksu

na

veb

sajt,

dru

štve

ne

mre

že, f

orum

e•

Odn

osi s

a ja

vnoš

ću

•N

ajm

anje

aka

dem

ske

osno

vne

stud

ije•

Osn

ovni

i na

pred

ni n

ivo

tren

inga

iz k

arije

rnog

vođ

enja

i s

avet

ovan

ja

•N

ajm

anje

3 m

esec

a

obav

ezno

g ra

da u

z su

perv

iziju

•Po

znav

anje

i ko

rišće

nje

izvo

ra z

a in

form

isan

je o

ob

razo

vanj

u, z

apoš

ljava

nju,

slo

bodn

im ra

dnim

m

estim

a, s

tipen

dija

ma,

pro

gram

ima

stru

čnih

pr

aksi

, edu

kaci

jam

a ili

pos

etam

a ko

mpa

nija

ma

•Po

znav

anje

stu

dijs

kih

prog

ram

a•

Vešt

ine

posl

ovne

kom

unik

acije

•Ve

štin

e vo

đenj

a ob

uke

za a

ktiv

no tr

ažen

je

obra

zovn

ih i

posl

ovni

h m

oguć

nost

i•

Pozn

avan

je s

veta

rada

, zah

teva

, usl

ova

i og

rani

čenj

a za

oba

vlja

nje

konk

retn

ih p

oslo

va•

Vešt

ine

prod

aje

i pre

gova

ranj

a•

Engl

eski

ili n

eki d

rugi

sve

tski

jezi

k•

Vešt

ine

orga

niza

cije

•Ve

štin

e pr

omov

isan

ja•

Nap

redn

e IC

T ve

štin

e•

Vešt

ine

istr

aživ

anja

•As

ertiv

na

kom

unik

acija

•

Radn

a et

ika

•Ra

dozn

alos

t•

Prija

tnos

t •

Odg

ovor

nost

•Sp

osob

nost

pr

ilago

đava

nja

razl

ičiti

m

koris

nici

ma

20

Koor

dina

tor

prog

ram

a sa

rađu

je s

a po

slod

avci

ma,

rad

i na

obez

beđi

vanj

u pr

ilika

za

stic

anje

pra

ktič

nog

isku

stva

, za

test

iranj

e i r

azvi

janj

e zn

anja

i ve

štin

a kr

oz

isku

stve

no u

čenj

e. U

smer

ava

klije

nte

da p

repo

znaj

u so

pstv

ene

kval

itete

i po

nude

ih p

oslo

davc

ima

na tr

žišt

u ra

da.

18

Pozicija i kompetencije karijernog savetnika zaslužuju posebnu pažnju. Preovlađuje mišljenje da ove poslove može obavljati stručnjak koji je stekao akademsko obrazovanje iz društveno-humanističkih nauka. Tradicionalno, prioritet se daje psiholozima i pedagozima. Kompetencije za savetodavni rad psihologa (poznavanje i primena specifičnih metoda i tehnika koje su regulisane Zakonom o psihološkoj delatnosti) imaju prioritet ukoliko je potrebno psihološko savetovanje. Ne može se negirati značaj ostalih stručnjaka u savetodavnom radu. Optimalno rešenje je da kompetencije savetnika za planiranje karijere budu u skladu sa njihovim obrazovanjem. Zbog toga se u ovom dokumentu naglašava razlika između trenera i savetnika. Treneri koji potiču iz različitih obrazovnih polja21 mogu doprineti transferom stručnih kompetencija uz dodatnu edukaciju iz oblasti KviS. Zavisno od potreba korisnika, uloga savetnika ili trenera koji poseduje ekspertske kompetencije za određenu tematiku, bez obzira na to o kojem se obrazovnom polju radi, obrazovno-naučnom ili obrazovno-umetničkom, biće dobra osnova za formiranje interdisciplinarnih timova u skladu sa potrebama korisnika.22

Pored pobrojanih pozicija (menadžer, karijerni savetnik, trener za podršku pri planiranju karijere, savetnik za karijerno informisanje, koordinator programa saradnje sa poslodavcima), karijerni centri za studente uključuju povremeni (honorarni ili volonterski) angažman stručnjaka različitih profila. Ovde spadaju gostujući predavači, profesori i predstavnici poslovnog sveta iz različitih oblasti, uspešni preduzetnici, alumnisti i drugi. Osim navedenog povremenog uključivanja u rad karijernih centara (kroz predavanja, tribine, seminare, radionice i sl.), u karijernom centru može biti angažovan praktikant ili volonter (broj zavisi od potreba i mogućnosti KCS), koji, uz mentorstvo savetnika za karijerno informisanje, obavlja poslove iz delokruga karijernog informisanja ili, uz obezbeđeno mentorstvo koordinatora programa saradnje sa poslodavcima, kontaktira poslodavce radi otkrivanja mogućnosti za obavljanje prakse, postavlja konkurse za posao i praksu na veb sajt, društvene mreže i forume.

Ako se imaju u vidu razvoj informacionih tehnologija i njihovo korišćenje (ne samo za usluge informisanja, već i za onlajn savetovanja, sprovođenja seminara – vebinara i onlajn treninga), kad finansijske mogućnosti organizacije dopuštaju, veoma je korisno imati sistematizovano mesto Sistem administrator i veb dizajner. Njegova uloga podrazumeva obezbeđivanje veb i grafičke podrške neophodne za funkcionisanje i ažuriranje sadržaja sajta, kao i razvijanje novih aplikacija.

21 Prema Zakonu o visokom obrazovanju u Republici Srbiji, „Studijski programi se ostvaruju u okviru jednog ili više sledećih obrazovno-naučnih, odnosno obrazovno-umetničkih polja: 1) prirodno-matematičke nauke; 2) društveno-humanističke nauke; 3) medicinske nauke; 4) tehničko-tehnološke nauke; 5) umetnost.

22 Case management.

19

Kvalitet u pogledu zaposlenih u KCS obezbeđuje se kroz:

• Primenu definisanih metoda i tehnika• Poštovanje procedura, kodeksa prakse i ostalih akata koji obezbeđuju objektivnost

podataka, poverljivost, nepristrasnost, načelo jednakih mogućnosti i dr.)• Monitoring i evaluaciju usluga• Kontinuirani profesionalni razvoj zaposlenih.

1.3. ZAHTEVI U POGLEDU UPOTREBE INFORMACIJA23

Potrebe korisnikaKvalitetno informisanje je uslov za sve faze planiranja karijere. Za postizanje ciljeva karijernog vođenja i savetovanja potreban je konkretan mehanizam za procenu, prikupljanje, obradu, snimanje i reviziju informacija. Ovaj mehanizam se zasniva na specifičnim procedurama, a uzima u obzir sva načela pružanja informacija (relevantne, dostupne, tačne, jasne, blagovremene informacije). Neophodno je pratiti potrebe za informacijama svih korisnika (uključujući i osobe sa posebnim potrebama: sa teškoćama u razvoju, sa različitim zdravstvenim problemima uključujući invaliditet, sa finansijskim teškoćama, sa teškoćama u socijalizaciji i resocijalizaciji itd.) Korisnici usluga treba da dobiju nepristrasne informacije o mogućnostima daljeg obrazovanja, zapošljavanja i/ili usavršavanja. Posebnu pažnju treba posvetiti mladim talentima koji se mogu naći i u nekoj od ranjivih grupa.

Način prikupljanja informacijaInformacije se selektuju po principu potreba korisnika, koriste se pouzdani izvori, formira se mreža visokoobrazovanih institucija i poslodavaca koji imaju mogućnost za obezbeđivanje prakse i drugih oblika radnog angažovanja i usavršavanja. Informacije se redovno proveravaju i koriguju. Za ove poslove su odgovorni savetnici za informisanje i koordinatori programa saradnje sa poslodavcima.

Centri za razvoj karijere studenata pružaju informacije koristeći odgovarajuće metode, materijale i opremu: baze podataka, sajtove, video, CD, štampani materijal (brošure, informatori, bilteni i sl.).

Na spisku kriterijuma koji mora biti obuhvaćen u svim vrstama karijernog informisanja nalaze se:

23 Postoji potreba za osnivanjem nacionalnog, sveobuhvatnog karijernog informativnog sistema (štampanog i onlajne) koji bi obuhvatao sve pojedinačne aktivnosti predviđene Akcionim planom za sprovođenje Strategije i unapredio rad realizatorima karijernog vođenja. U trenutku izrade ovog dokumenta u nadležnosti MOS postoji Radna grupa koju je imenovala Vlada Republike Srbije , za praćenje sprovođenja Akcionog plana SKVIS

20

- Identifikacija (ko, šta, kome prenosi)- Cilj (ciljevi, ciljna grupa, upotreba)- Sadržaj (tema, pokrivenost, stil)- Medij (dostupnost u različitim formatima: na papiru, elektronski)- Struktura (organizovana sekvencijalno ili kao hipertekst)- Pristupačnost (specifikacija računara, audio verzija štampanog materijala ili

elektronski materijal).

Informacije sistematski prikupljene i redovno ažurirane24, uključuju podatke ili linkove ka stranicama koje sadrže informacije o nastavnim planovima i programima, uslovima za upis, mogućnostima za nastavak studija, programima mobilnosti i karijernim mogućnostima nakon studija. Takođe, one obuhvataju informacije o mrežama obrazovnih ustanova, aktuelnim prilikama za neformalno obrazovanje, treninzima, seminarima, kursevima, informacije o različitim profesijama, potrebnim kvalifikacijama i kompetencijama, aktuelnim stipendijama, praksama, poslovima i volontiranju.

Osim pružanja informacija o svojim uslugama (karijerno informisanje, savetovanje, programi/aktivnosti karijernog obrazovanja i povezivanja sa poslovnim zajednicom), neophodno je da KCS, kroz čvrstu i definisanu saradnju sa ostalim provajderima, institucijama, organizacijama, poslodavcima i dr. obezbede i razmene relevantne i aktuelne informacije, obuhvatajući i direktne kontakte, radi upućivanja korisnika na različite resurse.

Na osnovu utvrđenog, definisanog problema, ukoliko taj problem prevazilazi opseg nadležnosti i kompetencija zaposlenih u KCS, korisnik može biti upućen u relevantnu ustanovu koja se datom problematikom bavi. Na isti način, korisnik može biti upućen u KCS iz drugih institucija/organizacija, pošto se konstatuje da mu je potrebna podrška iz opsega usluga KCS.

Evaluacija usluga se sprovodi interno i eksterno. Interna evaluacija se odnosi na podatke koje centri prikupljaju od korisnika usluga (o potrebama, zadovoljstvu uslugama, predlozima za unapređivanje rada itd.). Eksterna evaluacija se odnosi na podatke koje centri prikupljaju od partnera sa kojima sarađuju (o kvalitetu razmenjenih podataka i usluga, o stepenu saradnje na projektima, učešću na stručnim skupovima, medijskoj zastupljenosti itd.). Rezultati se koriste za dalje unapređivanje sadržaja i kvaliteta usluga KCS (vidi dijagram toka na sledećoj strani).

24 Najmanje na nivou semestra, a neke informacije i na dnevnom nivou.

21

DIJAGRAM TOKA

EVALUACIJA > INTERNO I EKSTERNO• Ispitivanje zadovoljstva korisnika pruženim uslugama, follow up• Ispitivanje zadovoljstva partnera kvalitetom razmenjenih podataka, saradnje na

projektima, medijske pokrivenosti

KARIJERNO INFORMISANJE

KARIJERNO SAVETOVANJE

KARIJERNO OBRAZOVANJE

POVEZIVANJE SA POSLOVNOM

ZAJEDNICOM

USLUGE U NADLEŽNOSTI KCS

Definisanje problemai upućivanje na odgovarajuće usluge

Usluge van nadležnosti i

opsega kompetencija

KCS

ISPITIVANJE POTREBA KORISNIKA

Unapređivanje sadržaja i kvaliteta usluga

• Studentski servis• NSZ• Omladinska zadruga• Studentska poliklinika• Ostale usluge: pravna

pomoć, finansijska podrška, medicinska pomoć...

22

2. program karijernog vođenja i savetovanja studenata

Pozivajući se na Strategiju KViS, Program karijernog vođenja i savetovanja studenata treba da obezbedi mladim ljudima da donesu realne odluke o svojim budućim planovima, izborima i profesionalnim putevima. Program treba da obezbedi kvalitetno informisanje, savetovanje i vođenje mladim ljudima kako bi prevazišli potencijalne barijere koje mogu da ugroze njihov lični i profesionalni razvoj. Mladi ljudi treba da budu pripremljeni i osposobljeni da preuzmu odgovornost za svoje planove, akcije i odluke.

U skladu sa Strategijom, Program karijernog vođenja i savetovanja studenata, kroz definisane aktivnosti karijernog vođenja i savetovanja, zasnovan je na sledećim okvirima standarda:

• Lični razvoj pojedinca• Istraživanja mogućnosti za učenje i zapošljavanje• Planiranje i upravljanje vlastitom karijerom.

Lični razvoj pojedinca tiče se procene individualnih potreba, interesovanja, sposobnosti, razumevanja uslova i zahteva određenih karijernih opcija (vezanih za studiranje i zapošljavanje), razvoja veština i znanja značajnih za zapošljivost i uspešan prelazak u svet rada, kao i razvoja „mekih” veština (soft skills).

Istraživanje mogućnosti za učenje i zapošljavanje uključuje prikupljanje informacija o ponudama za posao, poslodavcima, potražnji za profilima i kompetencijama, programima prakse, volontiranju, programima mobilnosti, treninzima, seminarima, kursevima i drugim obrazovnim prilikama. Takođe, ono obuhvata upoznavanje sa različitim karijernim opcijama – prednostima i nedostacima, identifikovanje dostupnih mogućnosti za studiranje i zapošljavanje u skladu sa ličnim potrebama i interesovanjima.

Planiranje karijere i upravljanje vlastitom karijerom tiče se izrade aplikacionih dokumenata, izrade ličnog karijernog plana, kao i testiranja različitih karijernih opcija kroz praktično iskustvo.

U Tabeli 3 predstavljeni su sadržaji pobrojanih grupa aktivnosti koji su u funkciji ispunjenja okvira standarda, s tim da su neke od konkretnih aktivnosti najčešće u funkciji više od jednog standarda (npr. i lični razvoj i planiranje i upravljanje vlastitom karijerom).

23

Tabe

la 3

PRO

GRA

MSK

I SAD

RŽA

JI O

KVIR

A ST

AND

ARD

A KV

iS

OKV

IRI

STA

ND

ARD

AG

RUPA

A

KTIV

NO

STI

SAD

RŽA

JIS

HO

D(in

dika

tor o

stva

reno

sti o

kvira

sta

ndar

da)

LIČNI RAZVOJ

KARI

JERN

O

INFO

RMIS

AN

JE

- in

form

isan

je o

pril

ikam

a za

form

alno

i ne

form

alno

obr

azov

anje

(usa

vrša

vanj

e,

kurs

evi,

pred

avan

ja, r

adio

nice

i se

min

ari)

- in

form

isan

je o

stu

dijs

kim

pro

gram

ima,

usl

ovim

a za

upi

s i k

arije

rnim

m

oguć

nost

ima

nako

n st

udija

Pojedinac je osposobljen da:• opiše sebe, i prepoznaje svoje promene i potrebe za ličnim razvojem• opiše svoje snage i mogućnosti• prepozna šta je važno da promeni kod sebe, proceni svoje veštine, interesovanja i

vrednosti, a u skladu sa zahtevima i mogućnostima učenja i rada• govori o svom napretku i razvoju, sagledava i ocenjuje svoja postignuća• bude svestan svojih odgovornosti kada je reč o ličnom razvoju, postignućima i ličnom

blagostanju• identifikuje šta bi želeo da nauči o svojoj karijeri, željenom poslu i aktivnostima koje

vode ka tome• analizira i razmišlja o značaju i korisnosti učenja na osnovu iskustva• aktivno učestvuje u aktivnostima koje mu omogućavaju da nauči o budućoj karijeri,

poslovima koje može da obavlja

KARI

JERN

O

SAV

ETO

VAN

JE

Tem

e:-

Ned

oum

ice

i pro

blem

i tok

om s

tudi

ranj

a i u

čenj

a (m

otiv

acija

, sam

omot

ivac

ija,

tehn

ike

učen

ja, u

prav

ljanj

e vr

emen

om)

- Ka

rijer

na tr

anzi

cija

(izb

or s

mer

a, p

rom

ena

faku

lteta

, izb

or p

osla

, pro

men

a po

sla)

- Kv

alite

t živ

ota

u od

nosu

na

izab

rano

zan

iman

je-

Sam

opro

cena

i pr

ocen

a pr

ofes

iona

lnih

i lič

nih

pote

ncija

la (z

nanj

a, in

tere

sova

nja,

po

treb

a, v

redn

osti,

spo

sobn

osti)

KARI

JERN

O

OBR

AZO

VAN

JE

Pred

avan

ja, r

adio

nice

, sem

inar

i, e-

serv

is n

a te

mu:

- „M

eke

vešt

ine”

(p

reno

sive

ve

štin

e)

– np

r. ve

štin

e ko

mun

ikac

ije,

vešt

ine

prez

ento

vanj

a,

vešt

ine

timsk

og

rada

, ve

štin

e or

gani

zova

nja

i up

ravl

janj

a vr

emen

om,

lider

stvo

(raz

vija

nje

pom

enut

ih

vešt

ina

kroz

pr

edav

ački

m

etod

i

prak

tično

vež

banj

e na

radi

onic

ama)

- M

etod

e i t

ehni

ke u

čenj

a (u

čenj

e ka

ko s

e efi

kasn

o uč

i, up

ozna

vanj

e sa

raz

ličiti

m

met

odam

a i t

ehni

kam

a i o

vlad

avan

je n

jima,

razv

ijanj

e sv

esti

o lič

nim

afin

itetim

a)-

Sam

ozap

ošlja

vanj

e i

pred

uzet

ništ

vo

(obu

čava

nje

za

pokr

etan

je

sops

tven

og

bizn

isa, k

oje

obuh

vata

pisa

nje

bizn

is p

lana

i dr

uge

elem

ente

pre

duze

tniš

tva)

- U

mre

žava

nje

(veš

tine

razv

ijanj

a m

reže

kon

taka

ta z

nača

jnih

za

prof

esio

naln

i ra

zvoj

)

POV

EZIV

AN

JE

SA P

OSL

OV

NO

M

ZAJE

DN

ICO

M

- O

smiš

ljava

nje

i rea

lizac

ija p

rogr

ama

prak

si z

a st

uden

te i

dipl

omce

u s

arad

nji s

a po

slod

avci

ma

iz p

rivat

nog

i jav

nog

sekt

ora

(raz

voj s

truč

nih

znan

ja i

vešt

ina

važn

ih

za o

bavl

janj

e od

ređe

nih

posl

ova,

kao

i st

ican

je i

razv

oj o

pštih

pro

fesi

onal

nih,

tzv

. pr

enos

ivih

veš

tina

neop

hodn

ih u

pos

lovn

om o

kruž

enju

)

24

ISTRAŽIVANJAMOGUĆNOSTI ZA UČENJE I ZAPOŠLJAVANJE

KARI

JERN

O

INFO

RMIS

AN

JE

- in

form

isan

je o

akt

ueln

im p

oslo

vim

a, p

raks

ama

i vol

ontir

anju

- in

form

isan

je o

razl

ičiti

m p

rofe

sija

ma

- in

form

isan

je o

stu

dijs

kim

pro

gram

ima,

usl

ovim

a za

upi

s i k

arije

rnim

m

oguć

nost

ima

nako

n st

udija

;-

info

rmis

anje

o m

oguć

nost

ima

za n

asta

vak

stud

ija-

upuć

ivan

je n

a ra

zlič

ite re

surs

e i i

zvor

e in

form

isan

ja o

kar

ijern

im m

oguć

nost

ima

(saj

tovi

, por

tali,

info

rmat

ori,

broš

ure,

bilt

eni)

Pojedinac je osposobljen da:• objasni svoje ideje o karijeri i karijernom razvoju• objasni promenljivost karijernih procesa i da upravlja svojim karijernim razvojem• opiše organizaciju i strukturu različitih poslova, njihovo funkcionisanje i da meri njihovu uspešnost• objasni kako poslovi funkcionišu i da meri promenljivost uspeha pojedinih poslova• prepozna kvalitete i veštine potrebne za zapošljavanje• pokaže da poseduje i da može da razvija veštine koje će mu poboljšati zapošljavanje• identifikuje, prikuplja i koristi karijerne informacije i savete za profesionalni razvoj i umrežavanje

KARI

JERN

O

SAV

ETO

VAN

JE

Tem

e:-

nast

avak

stu

dija

- pr

ogra

mi m

obiln

osti

- ko

nkur

isan

je z

a st

ipen

diju

- pr

ilike

za

stic

anje

radn

og is

kust

va-

prili

ke z

a uk

ljuči

vanj

e na

obu

ke i

spe

cija

lizov

ane

tren

inge

u o

rgan

izac

iji

posl

odav

aca

(i dr

ugih

pro

vajd

era)

KARI

JERN

O

OBR

AZO

VAN

JE

Pred

avan

ja, r

adio

nice

, sem

inar

i, e-

serv

is n

a te

mu:

- N

asta

vak

stud

ija, p

rogr

ami m

obiln

osti

i stip

endi

je (

pred

avan

ja k

oja

imaj

u za

ci

lj up

ozna

vanj

e kl

ijena

ta s

a po

stoj

ećim

res

ursi

ma

i osp

osob

ljava

nje

klije

nata

da

sam

osta

lno

pret

ražu

ju i

konk

uriš

u za

razl

ičite

pro

gram

e ili

stip

endi

je)

- Sa

moz

apoš

ljava

nje

i pr

eduz

etni

štvo

(ob

učav

anje

za

pokr

etan

je s

opst

veno

g bi

znisa

, koj

e ob

uhva

ta p

isanj

e bi

znis

pla

na i

drug

e el

emen

te p

redu

zetn

ištv

a)-

Um

reža

vanj

e (v

eštin

e ra

zvija

nja

mre

že k

onta

kata

zna

čajn

ih z

a pr

ofes

iona

lni

razv

oj)

POV

EZIV

AN

JE

SA P

OSL

OV

NO

M

ZAJE

DN

ICO

M

- Po

sete

kom

pani

jam

a i

drug

im p

oslo

davc

ima,

ins

tituc

ijam

a i

orga

niza

cija

ma

sa c

iljem

upo

znav

anja

sa

odre

đeni

m o

blas

tima

rada

, zan

iman

jima,

poz

icija

ma

itd.

- Pr

ezen

taci

je k

ompa

nija

i nj

ihov

ih p

rogr

ama

stip

endi

ranj

a, p

raks

i, vo

lont

iranj

a ili

pos

ebni

h pr

ogra

ma

tren

inga

i ob

uka

koje

spr

ovod

e

- O

rgan

izac

ija

sajm

ova

prak

si

i po

slov

a (o

mog

ućav

aju

poje

dinc

ima

da

se

info

rmiš

u, s

tupe

u n

epos

reda

n ko

ntak

t sa

budu

ćim

pos

loda

vcim

a, u

mre

že s

e)

PLANIRANJE KARIJERE I UPRAVLJANJE VLASTITOM KARIJEROM

KARI

JERN

O

INFO

RMIS

AN

JE

- in

form

isan

je o

akt

ueln

im p

oslo

vim

a, p

raks

ama

i vol

ontir

anju

- pr

užan

je in

form

acija

o p

oslo

davc

ima

i pro

filim

a ko

je z

apoš

ljava

ju i

potr

ebni

m

kval

ifika

cija

ma

i kom

pete

ncija

ma

• Pojedinac je osposobljen za lično prezentovanje, korišćenje alata i tehnika korisnih za karijerni razvoj

• Pojedinac je osposobljen da uspostavi komunikaciju sa poslodavcima, prezentuje svoje znanje i veštine

• Pojedinac je osposobljen da napravi karijerni plan, realizuje ga i evaluira njegovu realizaciju

KARI

JERN

O

SAV

ETO

VAN

JE

Save

tova

nje

na te

mu:

- Po

moć

pri

sast

avlja

nju

radn

e bi

ogra

fije,

mot

ivac

iono

g pi

sma

i prij

ava

za p

osao

- Po

moć

u k

reira

nju

lično

g ka

rijer

nog

plan

a-

Aktiv

no tr

ažen

je p

osla

/pra

kse

i pril

ika

za s

tican

je ra

dnog

isku

stva

- Pr

ipre

ma

za ra

zgov

or z

a po

sao,

sim

ulac

ija ra

zgov

ora

za p

osao

- D

onoš

enje

od

luka

u

vezi

sa

ka

rijer

om

(zap

osle

njem

, na

stav

kom

st

udija

, ne

form

alni

m o

braz

ovan

jem

)-

Karij

erne

tran

zici

je, p

rom

ena

karij

ere,

pos

la, s

tudi

ja

KARI

JERN

O

OBR

AZO

VAN

JE

Pred

avan

ja, r

adio

nice

, sem

inar

i, e-

serv

is n

a te

mu:

- Pi

sanj

e ra

dne

biog

rafij

e, m

otiv

acio

nog

pism

a i d

rugi

h ap

likac

ioni

h do

kum

enat

a (u

čenj

e o

tom

e ka

ko s

e pi

še r

adna

bio

grafi

ja, š

ta o

na t

reba

da

sadr

ži, k

oje

form

e ra

dne

biog

rafij

e po

stoj

e, k

ako

i zaš

to s

e pi

še m

otiv

acio

no p

ism

o, š

ta o

no tr

eba

da

sadr

ži)

- Ra

zgov

or z

a po

sao

(uče

nje

o to

me

šta

obuh

vata

usp

ešna

prip

rem

a za

raz

govo

r za

pos

ao, k

ako

se e

fikas

no p

reds

tavi

ti, k

oja

pita

nja

su u

obič

ajen

a na

razg

ovor

u za

po

sao,

koj

e su

naj

češć

e gr

eške

na

razg

ovor

u za

pos

ao)

- Ak

tivno

traž

enje

pos

la (u

čenj

e o

stra

tegi

jam

a i v

eštin

ama

aktiv

nog

traž

enja

pos

la/

prak

se)

- Pi

sanj

e ka

rijer

nog

plan

a (u

čenj

e o

tom

e ka

ko i

zašt

o se

sast

avlja

kar

ijern

i pla

n, k

oji

su n

jego

vi e

lem

enti,

ukl

juču

jući

i te

hnik

e ka

o št

o su

ličn

e SW

OT,

PES

T an

aliz

e i s

l.)-

Um

reža

vanj

e (v

eštin

e ra

zvija

nja

mre

že k

onta

kata

zna

čajn

ih z

a pr

ofes

iona

lni

razv

oj)

POV

EZIV

AN

JE

SA P

OSL

OV

NO

M

ZAJE

DN

ICO

M

- O

smiš

ljava

nje

i rea

lizac

ija p

rogr

ama

prak

si z

a st

uden

te i

dipl

omce

u s

arad

nji s

a po

slod

avci

ma

iz p

rivat

nog

i jav

nog

sekt

ora

(stic

anje

radn

og is

kust

va, u

pozn

avan

je

sa r

adni

m o

kruž

enje

m i

raz

voj

stru

čnih

zna

nja

i ve

štin

a va

žnih

za

obav

ljanj

e od

ređe

nih

posl

ova)

- Po

sete

kom

pani

jam

a i d

rugi

m p

oslo

davc

ima,

inst

ituci

jam

a i o

rgan

izac

ijam

a sa

ci

ljem

upo

znav

anja

sa

odre

đeni

m o

blas

tima

rada

, zan

iman

jima,

poz

icija

ma

- Pr

ezen

taci

je k

ompa

nija

i nj

ihov

ih p

rogr

ama

stip

endi

ranj

a, p

raks

i, vo

lont

iranj

a ili

po

sebn

ih p

rogr

ama

tren

inga

i ob

uka

koje

spr

ovod

e-

Org

aniz

acija

saj

mov

a pr

aksi

i po

slov

a (o

mog

ućav

aju

poje

dinc

ima

da se

info

rmiš

u,

stup

e u

nepo

sred

an k

onta

kt s

a bu

dući

m p

oslo

davc

ima,

um

reže

se)

25

ISTRAŽIVANJAMOGUĆNOSTI ZA UČENJE I ZAPOŠLJAVANJE

KARI

JERN

O

INFO

RMIS

AN

JE

- in

form

isan

je o

akt

ueln

im p

oslo

vim

a, p

raks

ama

i vol

ontir

anju

- in

form

isan

je o

razl

ičiti

m p

rofe

sija

ma

- in

form

isan

je o

stu

dijs

kim

pro

gram

ima,

usl

ovim

a za

upi

s i k

arije

rnim

m

oguć

nost

ima

nako

n st

udija

;-

info

rmis

anje

o m

oguć

nost

ima

za n

asta

vak

stud

ija-

upuć

ivan

je n

a ra

zlič

ite re

surs

e i i

zvor

e in

form

isan

ja o

kar

ijern

im m

oguć

nost

ima

(saj

tovi

, por

tali,

info

rmat

ori,

broš

ure,

bilt

eni)

Pojedinac je osposobljen da:• objasni svoje ideje o karijeri i karijernom razvoju• objasni promenljivost karijernih procesa i da upravlja svojim karijernim razvojem• opiše organizaciju i strukturu različitih poslova, njihovo funkcionisanje i da meri njihovu uspešnost• objasni kako poslovi funkcionišu i da meri promenljivost uspeha pojedinih poslova• prepozna kvalitete i veštine potrebne za zapošljavanje• pokaže da poseduje i da može da razvija veštine koje će mu poboljšati zapošljavanje• identifikuje, prikuplja i koristi karijerne informacije i savete za profesionalni razvoj i umrežavanje

KARI

JERN

O

SAV

ETO

VAN

JE

Tem

e:-

nast

avak

stu

dija

- pr

ogra

mi m

obiln

osti

- ko

nkur

isan

je z

a st

ipen

diju

- pr

ilike

za

stic

anje

radn

og is

kust

va-

prili

ke z

a uk

ljuči

vanj

e na

obu

ke i

spe

cija

lizov

ane

tren

inge

u o

rgan

izac

iji

posl

odav

aca

(i dr

ugih

pro

vajd

era)

KARI

JERN

O

OBR

AZO

VAN

JE

Pred

avan

ja, r

adio

nice

, sem

inar

i, e-

serv

is n

a te

mu:

- N

asta

vak

stud

ija, p

rogr

ami m

obiln

osti

i stip

endi

je (

pred

avan

ja k

oja

imaj

u za

ci

lj up

ozna

vanj

e kl

ijena

ta s

a po

stoj

ećim

res

ursi

ma

i osp

osob

ljava

nje

klije

nata

da

sam

osta

lno

pret

ražu

ju i

konk

uriš

u za

razl

ičite

pro

gram

e ili

stip

endi

je)

- Sa

moz

apoš

ljava

nje

i pr

eduz

etni

štvo

(ob

učav

anje

za

pokr

etan

je s

opst

veno

g bi

znisa

, koj

e ob

uhva

ta p

isanj

e bi

znis

pla

na i

drug

e el

emen

te p

redu

zetn

ištv

a)-

Um

reža

vanj

e (v

eštin

e ra

zvija

nja

mre

že k

onta

kata

zna

čajn

ih z

a pr

ofes

iona

lni

razv

oj)

POV

EZIV

AN

JE

SA P

OSL

OV

NO

M

ZAJE

DN

ICO

M

- Po

sete

kom

pani

jam

a i

drug

im p

oslo

davc

ima,

ins

tituc

ijam

a i

orga

niza

cija

ma

sa c

iljem

upo

znav

anja

sa

odre

đeni

m o

blas

tima

rada

, zan

iman

jima,

poz

icija

ma

itd.

- Pr

ezen

taci

je k

ompa

nija

i nj

ihov

ih p

rogr

ama

stip

endi

ranj

a, p

raks

i, vo

lont

iranj

a ili

pos

ebni

h pr

ogra

ma

tren

inga

i ob

uka

koje

spr

ovod

e

- O

rgan

izac

ija

sajm

ova

prak

si

i po

slov

a (o

mog

ućav

aju

poje

dinc

ima

da

se

info

rmiš

u, s

tupe

u n

epos

reda

n ko

ntak

t sa

budu

ćim

pos

loda

vcim

a, u

mre

že s

e)

PLANIRANJE KARIJERE I UPRAVLJANJE VLASTITOM KARIJEROM

KARI

JERN

O

INFO

RMIS

AN

JE

- in

form

isan

je o

akt

ueln

im p

oslo

vim

a, p

raks

ama

i vol

ontir

anju

- pr

užan

je in

form

acija

o p

oslo

davc

ima

i pro

filim

a ko

je z

apoš

ljava

ju i

potr

ebni

m

kval

ifika

cija

ma

i kom

pete

ncija

ma

• Pojedinac je osposobljen za lično prezentovanje, korišćenje alata i tehnika korisnih za karijerni razvoj

• Pojedinac je osposobljen da uspostavi komunikaciju sa poslodavcima, prezentuje svoje znanje i veštine

• Pojedinac je osposobljen da napravi karijerni plan, realizuje ga i evaluira njegovu realizaciju

KARI

JERN

O

SAV

ETO

VAN

JE

Save

tova

nje

na te

mu:

- Po

moć

pri

sast

avlja

nju

radn

e bi

ogra

fije,

mot

ivac

iono

g pi

sma

i prij

ava

za p

osao

- Po

moć

u k

reira

nju

lično

g ka

rijer

nog

plan

a-

Aktiv

no tr

ažen

je p

osla

/pra

kse

i pril

ika

za s

tican

je ra

dnog

isku

stva

- Pr

ipre

ma

za ra

zgov

or z

a po

sao,

sim

ulac

ija ra

zgov

ora

za p

osao

- D

onoš

enje

od

luka

u

vezi

sa

ka

rijer

om

(zap

osle

njem

, na

stav

kom

st

udija

, ne

form

alni

m o

braz

ovan

jem

)-

Karij

erne

tran

zici

je, p

rom

ena

karij

ere,

pos

la, s

tudi

ja

KARI

JERN

O

OBR

AZO

VAN

JE

Pred

avan

ja, r

adio

nice

, sem

inar

i, e-

serv

is n

a te

mu:

- Pi

sanj

e ra

dne

biog

rafij

e, m

otiv

acio

nog

pism

a i d

rugi

h ap

likac

ioni

h do

kum

enat

a (u

čenj

e o

tom

e ka

ko s

e pi

še r

adna

bio

grafi

ja, š

ta o

na t

reba

da

sadr

ži, k

oje

form

e ra

dne

biog

rafij

e po

stoj

e, k

ako

i zaš

to s

e pi

še m

otiv

acio

no p

ism

o, š

ta o

no tr

eba

da

sadr

ži)

- Ra

zgov

or z

a po

sao

(uče

nje

o to

me

šta

obuh

vata

usp

ešna

prip

rem

a za

raz

govo

r za

pos

ao, k

ako

se e

fikas

no p

reds

tavi

ti, k

oja

pita

nja

su u

obič

ajen

a na

razg

ovor

u za

po

sao,

koj

e su

naj

češć

e gr

eške

na

razg

ovor

u za

pos

ao)

- Ak

tivno

traž

enje

pos

la (u

čenj

e o

stra

tegi

jam

a i v

eštin

ama

aktiv

nog

traž

enja

pos

la/

prak

se)

- Pi

sanj

e ka

rijer

nog

plan

a (u

čenj

e o

tom

e ka

ko i

zašt

o se

sast

avlja

kar

ijern

i pla

n, k

oji

su n

jego

vi e

lem

enti,

ukl

juču

jući

i te

hnik

e ka

o št

o su

ličn

e SW

OT,

PES

T an

aliz

e i s

l.)-

Um

reža

vanj

e (v

eštin

e ra

zvija

nja

mre

že k

onta

kata

zna

čajn

ih z

a pr

ofes

iona

lni

razv

oj)

POV

EZIV

AN

JE

SA P

OSL

OV

NO

M

ZAJE

DN

ICO

M

- O

smiš

ljava

nje

i rea

lizac

ija p

rogr

ama

prak

si z

a st

uden

te i

dipl

omce

u s

arad

nji s

a po

slod

avci

ma

iz p

rivat

nog

i jav

nog

sekt

ora

(stic

anje

radn

og is

kust

va, u

pozn

avan

je

sa r

adni

m o

kruž

enje

m i

raz

voj

stru

čnih

zna

nja

i ve

štin

a va

žnih

za

obav

ljanj

e od

ređe

nih

posl

ova)

- Po

sete

kom

pani

jam

a i d

rugi

m p

oslo

davc

ima,

inst

ituci

jam

a i o

rgan

izac

ijam

a sa

ci

ljem

upo

znav

anja

sa

odre

đeni

m o

blas

tima

rada

, zan

iman

jima,

poz

icija

ma

- Pr

ezen

taci

je k

ompa

nija

i nj

ihov

ih p

rogr

ama

stip

endi

ranj

a, p

raks

i, vo

lont

iranj

a ili

po

sebn

ih p

rogr

ama

tren

inga

i ob

uka

koje

spr

ovod

e-

Org

aniz

acija

saj

mov

a pr

aksi

i po

slov

a (o

mog

ućav

aju

poje

dinc

ima

da se

info

rmiš

u,

stup

e u

nepo

sred

an k

onta

kt s

a bu

dući

m p

oslo

davc

ima,

um

reže

se)

26

3. metodologija karijernog vođenja i savetovanja studenata

3.1. OSPOSOBLJAVANJE PRUŽALACA USLUGA

Ograničenja kao što su nedostatak prostora, skromna finansijska sredstva, nedovoljno iskusnih i edukovanih stručnjaka, kao i nedovoljno uređen sistem za obrazovanje i usavršavanje zaposlenih u KCS, predstavljaju izazov za uspostavljanje i širenje mreže pružalaca usluga.

Iz brojnih predloga mogao bi se razvijati model postepenog usložnjavanja odgovornosti i poslova u KCS:

− osnovni nivo (uvođenje u posao)− srednji nivo (rad pod supervizijom)− visoki nivo (rad uz periodične konsultacije)− ekspertski nivo (samostalni rad i edukacije).

Supervizori i konsultanti bi trebalo da budu sa visokim i ekspertskim nivoom kompetencija.Složenost poslova i odgovornosti bi trebalo uskladiti sa nivoom obrazovanja, vrstom obrazovanja i radnim iskustvom.

Osposobljavanje pružalaca usluga karijernog vođenja i savetovanja u studentskim karijernim centrima definiše se na osnovu opisa njihovih poslova i relevantnih kompetencija (obrazovanje, iskustvo, znanje i veštine).Potrebno je identifikovati metode za pripremu osoba koje će raditi na poslovima karijernog vođenja i savetovanja u KCS, kao i načina za certifikaciju prakse osoba koje (u ovom trenutku) obavljaju poslove karijernog vođenja i savetovanja. Ova tema zahteva posebnu pažnju. Trebalo bi razmotriti predlog da se formira radna grupa koja bi se sastojala od predstavnika relevantnih institucija. Cilj bi bio formalizovanje programa, utvrđivanje kriterijuma za uključivanje u obuku, kao i kriterijuma za certifikaciju, evaluaciju i monitoring rada sa korisnicima.

U identifikovanju opcija za pripremu osoba koje će raditi na poslovima karijernog vođenja i savetovanja u KCS od pomoći mogu biti iskustva organizovanja osnovnih, specijalističkih i master studija u oblasti karijernog vođenja i savetovanja u zemljama EU.25

Izazov predstavlja i formalizovanje načina za certifikaciju prakse osoba koje (u ovom

25 CEDEFOP, Professionalizing Career Guidance. Practitioners competences and qualification routes in Europe. Luxembourg: Office for Official Publications of the European Communities, 2009, http://www.cedefop.europa.eu/EN/Files/5193_en.pdf.

27

trenutku) obavljaju poslove karijernog vođenja i savetovanja. U Srbiji je Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja nadležan za akreditovanje programa.

I u ovom slučaju korisno bi bilo razmotriti inostrana iskustva na poslovima akreditacije kompetencija karijernog savetnika26.

Bez obzira na to koji je obrazovni put budućih i aktuelnih stručnjaka koji rade u KCS, realizovanje programa osposobljavanja, kao i verifikovanje znanja, iskustva, veština i sistema vrednosti treba da bude zasnovano na ključnim i specijalizovanim kompetencijama. Svi zaposleni u KCS treba da poseduju sledeće ključne kompetencije (nezavisno od toga kroz koju vrstu obrazovnog i radnog iskustva su one stečene)27:

1. Etički i profesionalno ispunjava uloge i odgovornosti2. Podstiče unapređenje klijentovog učenja, razvoja karijere i njegovog ličnog

razvoja3. Pokazuje svest i uvažava kulturne razlike klijenata, što omogućava efikasnu

interakciju sa svim korisnicima4. Integriše teorije i rezultate istraživanja u praksu razvoja karijere, karijernog

vođenja, savetovanja i konsultacija5. Poseduje veštine za dizajniranje, sprovođenje i evaluaciju programa karijernog

vođenja i savetovanja6. Pokazuje svest o svom sopstvenom kapacitetu i ograničenjima7. Efikasno komunicira sa kolegama i klijentima, jezikom koji je njima primeren

26 Evangelista, L., Study on Existing Frameworks to Validate Competence of Career Guidance Practitioners for the project IMPROVE (Improving Validation of Not-Formal Learning in European Career Guidance Practitioners), Version 2 dated 24 April 2011, Mimeo, dostupno na: http://www.improveguidance.eu/sites/default/files/Evangelista_2.pdf

• Reid, H. L. / Ford, A., Guide on the Accreditation of Careers Guidance Practitioners: putting EAS into practice, EAS European Accreditation Scheme for career guidance practitioners, Leonado Da Vinici Project, Hanbook dated 2nd September 2008, Canterbury Christ Chruch University: The Centre for Career & Personal Development; http://www.corep.it/eas/output/HB_cop_piu_interno_final.pdf

• EAS, European Accreditation Scheme for Careers Guidance Practitioners, http://www.corep.it/eas/uk/

• IAEVG, Application for Educational and Vocational Guidance Practitioner EVGP, str. 10, http://www.cce-global.org/Downloads/EVGP/app-en.pdf

• MEVOC and ECGC European Career Guidance Certificate http://www.mevoc.net/EN/htm/fs_standards.htm

• EAF, European Accreditation Framework For Career Guidance Practitioners, http://www.orientamento.it/english/EAS3.pdf

• Global career development facilitator (GCDF), http://www.cce-global.org/GCDF• EuroPsy – the European Certificate in Psychology, http://www.inpa-europsy.it/nuovi.docum.2008/

EuroPsy_english.pdf, str. 14.• ISO (2003), ISO/IEC 17024 General requirements for bodies operating certifications of persons.27 International Competencies for Educational and Vocational Guidance Practitioners, Final Report to

the General Assembly of the International Association for Educational and Vocational Guidance, 4. September 2003.

28

8. Poznaje aktuelne informacije i trendove u pogledu obrazovanja, obuka, kretanja zaposlenosti, tržišta rada i socijalnih pitanja

9. Poseduje socijalnu i kulturnu osetljivost10. Efikasno sarađuje u timu profesionalaca11. Demonstrira znanje o celoživotnom procesu razvoja karijere.

U zavisnosti od radne pozicije, odnosno od opisa posla koji osoba na toj poziciji obavlja u KCS, zaposleni treba da poseduju određene specijalizovane kompetencije. Prema Međunarodnom udruženju savetnika obrazovnog i profesionalnog usmeravanja, 80 specijalizovanih kompetencija je zastupljeno u nekoj od 10 različitih oblasti (procena, obrazovno usmeravanje, razvoj karijere, savetovanje, upravljanje informacijama, konsultacija i koordinacija, istraživanje i evaluacija, upravljanje programima i uslugama, jačanje kapaciteta zajednice, zapošljavanje).28

sadrŽaj programa za osposobljavanje pruŽalaca uslugakarijernog vođenja i savetovanja zasnovan na analizi posla

(predlozi)

3.1.1 PREDLOG FORMALNOG OBRAZOVANJA29

(MASTER NIVO ZA KARIJERNO VOđENJE I SAVETOVANJE)

Osnovni cilj je osposobiti savetnika za podršku i pomoć studentima u istraživanju vlastitih želja, znanja, sposobnosti i veština u rešavanju karijernih nedoumica i problema, u donošenju karijernih odluka u različitim okolnostima karijernog razvoja, kao i u istraživanju tržišta rada i razvijanju veština aktivnog traženja posla radi veće zapošljivosti.

Program obrazovanja sadržao bi obaveznu praksu uz mentorsku podršku u trajanju od najmanje tri meseca u referentnim ustanovama. Potrebno je odrediti kriterijume za imenovanje referentnih ustanova. Teorijski deo bi trebalo da obuhvati sledeće segmente.

Osnovno znanje o karijernom vođenju i savetovanjuCilj bi bio da savetnik usvoji glavne aktuelne teorije karijernog razvoja, povezanost razvojnih modela sa karijernim razvojem, opiše kako tranzicije i promene utiču na

28 Ibid., Annex A.29 Pokrenute su inicijative za obrazovanje savetnika za planiranje karijere na postdiplomskim studijama,

na ASS (akademske specijalističke studije) na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu; kao i na MAS (master akademske studije) na Univerzitetu u Novom Sadu. Za formalno uvođenje u sistem potrebno je savladati još mnogo koraka. U okviru ESRALE projekta za Srbiju, potrebno je razmotriti opcije za prilagođavanje studijskog programa potrebama tržišta rada. Poseban prostor se prepoznaje u dizajniranju postojećeg evropskog mastera u obrazovanju odraslih, izradi „fleksibilnog” kurikuluma, i u priznavanju prethodnog učenja.

29

korisnika usluga, odnosno njegovu karijeru, opiše kako životne uloge i vrednosti utiču na razvoj karijere, savlada glavne komponente planiranja i procesa karijere, identifikuje glavne resurse organizacije i servisa zajednice koji deluju u oblasti razvoja karijere i usvoji način praćenja aktuelnih informacija o tržištu rada.

Upravljanje karijernim informacijamaOsnovni cilj je da osposobi savetnika da koristi odgovarajuće izvore informacija i veštine kako bi se na što efikasniji način izborio sa problemima koje korisnik usluga ima u vezi sa karijerom ili tokom studija. Cilj je shvatanje uloge informacija u procesu donošenja karijernih odluka.

Vodeći računa o činjenici da informacije u karijernom vođenju veoma brzo zastarevaju i da se izvori informacija veoma brzo menjaju, glavni zadatak nije da budućem savetniku saopšti konkretne informacije i izvore, već da mu obezbedi znanja i veštine koje će mu omogućiti da on sam formira ideju o problemu i da aktivno dolazi do rešenja. Karijerni savetnici bi trebalo da znaju koja znanja su korisna za suočavanje sa određenim problemom i kako da ih koriste, odnosno trebalo bi da znaju da koriste podatke sa tržišta rada u savetodavnom procesu u vezi sa radnim mestima ili potrebnim veštinama, da razumeju uslove i zahteve određenih karijernih opcija (vezanih za studiranje i zapošljavanje) i da znaju ulogu informacija u planiranju karijere.

Karijerno savetovanjeOsnovni cilj je da omogući savetniku da stekne znanja i veštine za individualno i grupno savetovanje kojim se klijentima pomaže u sagledavanju njihovih karijernih nedoumica i problema i samostalnom donošenju odluka. Savetnik treba da ovlada procenom profesionalnih i ličnih potencijala (znanja, interesovanja, potreba, vrednosti, sposobnosti), kao i kapaciteta klijenta da se menja, koristeći adekvatne metode i tehnike procene. Savetnik treba da bude osposobljen da o pomenutoj proceni komunicira sa klijentom na primeren način, čime se olakšava klijentovo samorazumevanje, ali i podstiče razvoj (životnih) veština, posebno onih koje su od značaja za aktivno upravljanje karijerom. Neophodno je da savetnik ovlada znanjima i veštinama za formulisanje ciljeva i modela intervencije koje su odgovarajuće za klijenta.

Upravljanje kvalitetomCilj je da polaznici savladaju najvažnije procedure upravljanja kvalitetom u karijernom vođenju i savetovanju, odnosno zahteve sadržaja, metoda i instrumenata koji se koriste u radu karijernog savetnika, kao odlučujućih faktora kvaliteta i unapređenja efikasnosti sistema karijernog savetovanja u Republici Srbiji i zemljama EU.

30

Saradnja sa (poslovnom) zajednicomGlavni cilj je razvijanje kompetencija za korišćenje i podsticanje saradnje između članova zajednice u cilju upotrebe raspoloživih ljudskih i materijalnih resursa za potrebe zajednice, kao i razvijanje planova za ostvarenje ekonomskih, socijalnih i obrazovnih ciljeva i podsticanja zapošljavanja. Današnji trend je da obrazovne ustanove razvijaju sofisticiranije pristupe za povezivanje s poslovnim svetom (vodeći između ostalog i evidenciju o iskustvima zapošljivosti) i ugrađuju ih u osiguranje kvaliteta i neprekidne procese razvoja.

Ranjive grupe u karijernom savetovanjuGlavni cilj je da razvije svest, znanja i veštine kod savetnika kako bi efikasno mogao da radi sa osetljivim grupama. Savetnik treba da ima socijalnu i kulturnu osetljivost – da uvažava kulturne razlike, specifična ograničenja i potencijale klijenata, što omogućava efikasnu interakciju sa svim korisnicima.

Etika u karijernom savetovanjuCilj je da nauči karijernog savetnika da sagleda etička pitanja u aktivnostima savetovanja i da sledi profesionalni kodeks etike u radu.

Statistika i IKTCilj je da usvoje praktičnu korist svih statističkih i IKT metoda koje se koriste u informisanju i savetovanju klijenata.

3.1.2 PREDLOG OBUKE ZA KARIJERNO VOđENJE I SAVETOVANJES obzirom na neophodnost doslednog sprovođenja koncepta celoživotnog učenja i celoživotnog karijernog razvoja, potrebno je osmisliti programe obuka za rad savetnika u univerzitetskim centrima i drugim mestima na kojima bi se pružale usluge korisnicima.

Obuka za karijernog savetnika i trenera bi obuhvatala sledeće segmente:

Znanje o karijernom razvoju• Glavne aktuelne teorije karijernog razvoja, teorije ličnosti, teorije sposobnosti i teorije

motivacije• Povezanost razvojnih modela sa karijernim razvojem• Uticaj tranzicije i promena na korisnika usluga, odnosno njegovu karijeru• Uticaj životnih uloga i vrednosti na razvoj karijere• Glavne komponente planiranja i procesa karijere• Identifikovanje glavnih resursa organizacije i servisa zajednice koje deluju u oblasti

razvoja karijere• Komponente tržišta rada i praćenje aktuelnih informacija sa tržišta rada

31

Metode i tehnike savetodavnog rada• Eksplorativni, dijagnostički30 i savetodavni intervju• Veštine za individualno i grupno savetovanje• Proces donošenja karijernih odluka• Primena psiholoških mernih instrumenata

Karijerno informisanje• Korišćenje i evaluacija informacija o obrazovanju i tržištu rada• Uloga informacija u planiranju karijere• Veštine istraživanja tržišta• Poznavanje zakona i pravila u oblasti obrazovanja i zapošljavanja i primene

podzakonskih akata

Karijerno obrazovanje (vođenje radionica, treninga, obuka, predavanja)• „Meke” veštine: rešavanje problema i donošenje odluka, upravljanje stresom, upravljanje

vremenom, komunikacijske veštine, timski rad i slično• Znanje iz oblasti didaktike.

Obuka za savetnika za karijerno informisanje i koordinatora programa saradnje sa poslodavcima bi obuhvatala sledeće segmente:

Teorijska znanja • Osnovno znanje o glavnim komponentama planiranja i procesa karijere – shvatanje

karijere, celoživotni karijerni razvoj, faze karijernog razvoja, tranzicije u karijeri• Obrada tema:

- Profesije i zanimanja, zapošljivost i zapošljavanje, mobilnost (horizontalna, vertikalna, teritorijalna), radna etika, poslovna kultura

- Identifikovanje glavnih resursa organizacije i servisa zajednice koje deluju u oblasti razvoja karijere

- Komponente tržišta rada i praćenje aktuelnih informacija sa tržišta rada• Poznavanje zakona i pravila u oblasti obrazovanja i zapošljavanja i primene

podzakonskih akata

Karijerno informisanje• Prikupljanje informacija o obrazovanju i tržištu rada za korisnike usluga u vezi sa

radnim mestima ili potrebnim veštinama• Komponente tržišta rada i praćenje aktuelnih informacija tržišta rada

30 Psihološki savetnici upoznaju se sa primenom psiholoških mernih instrumenata, metodama i tehnikama psihološkog savetovanja.

32

• Uloga informacija u planiranju karijere• Veštine istraživanja tržišta

Karijerno obrazovanje (vođenje radionica, treninga, obuka, predavanja)• Aktivno traženje posla (pisanje radne biografije, razgovor za posao)• „Meke” veštine: veštine komunikacije, veštine prezentovanja, veštine timskog rada,

veštine organizovanja i upravljanja vremenom, liderstvo• Znanje iz oblasti didaktike

Povezivanje sa poslovnom zajednicom• Prikupljanje informacija o ekonomiji i tržištu rada, osmišljavanje i realizacija

istraživanja potreba poslodavaca• Identifikacija prilika za sticanje praktičnog iskustva• Razvijanje znanja i veština kroz iskustveno učenje• Marketinško predstavljanje usluga poslovnoj zajednici.

3.2. METODE I TEHNIKE KARIJERNOG VOđENJA I SAVETOVANJA

Metode i tehnike koje koriste zaposleni u KCS neophodno je da budu u skladu sa okvirom standarda i Strategijom karijernog vođenja i savetovanja.

1. Lični razvoj obuhvata samoprocenu, samoodređenje, lični napredak u učenju i razvoju veština i znanja značajnih za zapošljivost. U ovu svrhu se, od metoda, najčešće koriste savetovanje (licem u lice, onlajn) i radionice (radionice za podsticanje samoupoznavanja, prepoznavanje ličnih interesovanja i vrednosti, procenu motivacionih stilova, stilova učenja i sl.). Procena i samoprocena profesionalnih potencijala, kao i razvoj mekih veština se postiže i kroz druge metode – predavanja, seminare, e-servis i dr. U oblasti ličnog razvoja koriste se brojne tehnike. Neke od njih su SWOT analiza, upitnici samoprocene, standardizovani psihološki merni instrumenti, karte zanimanja i dr.

2. Istraživanje mogućnosti za učenje i zapošljavanje uključuje prikupljanje i korišćenje informаcija koje su neophodne zа plаnirаnje, postizаnje i održаvаnje zаposlenosti, upoznavanje sa različitim karijernim opcijama u skladu sa ličnim potrebama i interesovanjima i razumevanje poslovne sfere i oblasti zapošljavanja. Razvoj i održavanje veb servisa za informisanje i savetovanje je u KCS među najčešće korišćenim metodama sa pomenutom svrhom. Osim toga, organizuju se radionice i savetodavni rad, predavanja na temu karijernog informisanja i razvoja karijere, istraživanja obrazovnih opcija i tržišta rada, radne etike, poslovne

33

komunikacije. Susreti sa predstavnicima odgovarajućih zanimanja i poslodavcima takođe doprinose upoznavanju opisa i zahteva različitih poslova, neophodnim kompetencijama, mogućnostima za sticanje radnog iskustva i usavršavanje.

Uobičajene tehnike za navedene potrebe su neposredna i posredna komunikacija (licem u lice, telefonski, onlajne, sajtovi, blogovi, Skype i slični programi), seminari, prezentacije, praćenje, posmatranje i učenje na radnom mestu (job shadowing), sajmovi zapošljavanja i dr.

3. Planiranje karijere i upravljanje vlastitom karijerom polazi od identifikacije izbora i mogućnosti, preko planiranja i odlučivanja, do upravljanja karijernim putevima i promenama. Metode su brojne. Savetovanje (neposredno i posredno, individualno i grupno) najčešće se koristi za donošenje odluka i izradu ličnog karijernog plana, ali i za adekvatno prezentovanje svojih znanja i veština poslodavcima (izrada aplikacionih dokumenata i lično predstavljanje). U istu svrhu koriste se i druge metode – informisanje (upotreba štampanog/elektronskog materijala), predavanja, seminari i radionice. Testiranje različitih karijernih opcija i sticanje radnog iskustva (kroz praktično iskustvo) postiže se organizovanjem stručnih praksi i drugih oblika povezivanja sa poslodavcima.Među tehnikama za planiranje karijere i upravljanje karijerom nalazi se, između ostalog, intervju, prezentacija, izrada akcionog (karijernog) plana, simulacija razgovora sa poslodavcem.

Iako se možda naizgled čini da postoji jasna podela na „oblasti delovanja” zaposlenih u KCS (karijerni savetnik i trener angažovan na Ličnom razvoju, savetnik za karijerno informisanje na istraživanju mogućnosti za učenje i zapošljavanje, a koordinator programa saradnje sa poslodavcima na planiranju karijere i upravljanju vlastitom karijerom), zapravo to nije slučaj. Već je ranije naglašeno da u praksi programi KViS najčešće imaju i savetodavnu i informativnu i obrazovnu komponentu. Dakle, i metode rada zaposlenih se često kombinuju i nadopunjuju. Naime, svi zaposleni su u zajedničkoj misiji na ispunjenju ciljeva svih pobrojanih okvira standarda. Bez obzira na broj stručnjaka i kompetencije koje imaju, rad zaposlenih u KCS mora biti timski, usklađen i koordinisan. Oni rade zajedno, ponekad koristeći iste/slične, a ponekad potpuno različite metode. Izbor metoda i tehnika će, osim obučenosti zaposlenih, zavisiti i od specifičnih potreba korisnika.

Kada je reč o korišćenju metoda i tehnika u karijernom vođenju i savetovanju, možemo ipak napraviti podelu prema pozicijama na kojima su zaposleni angažovani, imajući u vidu pre svega planiranje osposobljavanja i angažovanja stručnjaka u KCS.Tabela u nastavku daje pregled potrebne „opremljenosti” metodama i tehnikama zaposlenih u KCS na pobrojanim pozicijama.

34

Tabela 4

Pozicija u KCS Metode Tehnike

KARI

JERN

I SAV

ETN

IK

• S-K-A31 metod• Individualni savetodavni rad

(licem u lice ili onlajne)• Grupni savetodavni rad• Radionice (radionice za

podsticanje samoupoznavanja) u kojima se obrađuju teme:- Ko sam ja?- Čime ću se baviti posle

studija?- Motivacioni stilovi- Stilovi učenja- Donošenje odluka- Upravljanje promenama

• SWOT analiza• Intervju• Alati za procenu i samoprocenu (papir–olovka i

onlajne)• Upitnici samoprocene (znanja, veština,

interesovanja, stilova učenja, analiza potreba…)• Standardizovani psihološki testovi32

• Upitnici• Karte zanimanja• Alati za procenu motivacionih stilova• Testovi za procenu napretka u učenju• Domaći zadaci (u formi dnevničkih zabeleški)• Drvo karijere• Karijerni obrasci• Karijerne metafore• Genogram• STAR tehnika• KAR tehnika• Praktične vežbe• Testovi profesionalne orijentacije• Sortiranje karata zanimanja• Izrada ličnog akcionog (karijernog) plana• SMART ciljevi• Plan karijere

TREN

ER Z

A P

OD

RŠKU

PRI

PLA

NIR

AN

JU K

ARI

JERE

33 • S-K-A metod• Konsultacije• Diskusije• Radionice na temu

samoupoznavanja, karijernog informisanja i razvoja karijere, istraživanja obrazovnih opcija i tržišta rada, radne etike, poslovne komunikacije, planiranja i odlučivanja, upravljanja karijernim putevima i promenama

Najčešće teme:• Tranzicije iz sveta obrazovanja

u svet rada• Pisanje CV-ja, motivacionog i

propratnog pisma• Intervju za posao

• SWOT analiza• Intervju• Upitnici samoprocene (znanja, veština,

interesovanja, stilova učenja, analiza potreba…)• Upitnici• Karte zanimanja• Drvo karijere• Karijerni obrasci• Karijerne metafore• Genogram• STAR tehnika• KAR tehnika• Praktične vežbe• Sortiranje karata zanimanja• Izrada ličnog akcionog (karijernog) plana• SMART ciljevi• Plan karijere• Prezentacije

31 Koristi se za postavljanje ciljeva učenja (Skills, Knowledge, Attitudes)32 Koji se koriste u skladu sa važećim Zakonom o psihološkoj delatnosti.33 U prethodnom delu dokumenta navedena je razlika između trenera i karijernog savetnika. Trener može

biti osoba koja u okviru osnovnih studija nije stekla kompetencije za savetodavni rad, već je naknadno, tokom postdiplomskih studija ili u okviru ovlašćenih edukativnih centara stekla odgovarajuće kompetencije ili zvanje trenera i o tome poseduje sertifikat.

35

Pozicija u KCS Metode Tehnike

SAV

ETN

IK Z

A K

ARI

JERN

O IN

FORM

ISA

NJE

I KO

ORD

INAT

OR

PRO

GRA

MA

SA

RAD

NJE

SA

PO

SLO

DAV

CIM

A

• Istraživanje tržišta rada (sajtovi, blogovi, bilteni, konkursi, objave, sajmovi zapošljavanja)

• Razvoj i održavanje veb servisa za informisanje i savetovanje

• Radionice na temu- karijernog informisanja- aktivnog traženja posla- radne etike- poslovne komunikacije- upravljanja promenama- tranzicije iz sveta

obrazovanja u svet rada- pisanja CV-ja, motivacionog

i propratnog pisma- intervjua za posao i sl.

• Baza podataka (materijal u štampanoj i elektronskoj formi), bilteni, konkursi, objave

• Neposredna i posredna komunikacija (licem u lice, telefonski, onlajne/sajtovi, blogovi, skype…)

• Prezentacije• Seminari• Susreti sa predstavnicima zanimanja i

poslodavcima• praćenje, posmatranje i učenje na radnom

mestu (job shadowing)• Stručna praksa• Sajmovi zapošljavanja• Drugi oblici povezivanja sa poslodavcima

Podsećamo da se u ovom dokumentu promoviše multidisciplinarni koncept savetodavnog rada i mogućnost fleksibilnog formiranja timova, zavisno od potreba korisnika. Dakle, kompetencije karijernog savetnika i trenera su veoma zahtevne. Njihove aktivnosti su u skladu sa poštovanjem profesionalnog kodeksa i zakonske regulative. Karijerni savetnici i treneri primenjuju metode i tehnike u okviru svojih stručnih kompetencija. Psiholozi mogu da obavljaju psihološko savetovanje, specijalni pedagozi obavljaju savetovanje i koriste metode i tehnike iz domena svoje struke, pravnici i ekonomisti iz svog domena itd.Kako je korisnik u središtu pažnje, saradnja KCS sa drugim institucijama treba da obezbedi visok kvalitet usluga. Na taj način se premošćuje problem nedostatka kompetentnih pružalaca usluga, pre svega karijernih savetnika i trenera.

U ovom dokumentu objedinjeni su predlozi više zainteresovanih strana, pre svega iz sveta obrazovanja i sveta rada. Evidentno je nastojanje svih partnera da se održi kontinuitet saradnje. Ovaj dokument, iako je na prvi pogled preambiciozan i metodološki eklektičan, trebalo bi da posluži kao okvir standarda za unapređivanje rada postojećih UKC. Takođe, ovaj dokument može biti dobar okvir za osnivanje i rad novih centara.

Komparativna analiza postojećih programa i praksi karijernog vođenja i savetovanja za starosnu grupu 19–30 godina u zemljama EU i u Srbiji mogla bi da bude dobar osnov za

36

razmenu iskustava i međunarodnu saradnju između centara, ako se ima u vidu zajednički cilj, a to je veća zapošljivost mladih.

Potreba za obrazovanjem i usavršavanjem svih aktera u procesu celoživotnog karijernog vođenja i savetovanja prožima ceo dokument, utoliko pre što u Srbiji još ne postoji sistemski rešeno formalno obrazovanje, niti postoje akreditovani programi za sticanje kompetencija za rad u oblasti karijernog vođenja i savetovanja. Ovo bi trebalo da bude prioritet u predstojećem periodu razvoja nacionalnog standarda kvaliteta koji bi, uz sva ograničenja, bio kompatibilan sa standardima država članica EU. Preporuka autora je da budući projekti u ovoj oblasti podrže inicijative iskazane u ovom dokumentu, koji je nastao kao plod intenzivnog rada grupe eksperata uz široke konsultacije sa svim zainteresovanim akterima.

37

Izvori i reference:

− Strategija Karijernog vođenja i savetovanja Republike Srbije („Službeni

glasnik RS”, br. 55/2005, 71/2005 – ispravka, 101/2007 i 65/2008).

− Council of the European Union, Council Resolution on strengthening

policies, systems and practices in the field of guidance throughout life in

Europe, Council of the European Union, Brussels, 2004.

− Strategija razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine, „Službeni glasnik

RS”, br. 107/2012.

− Counсil of the European Union, Counсil Resolution on better integrating

lifelong learning strategies, Education, Youth and Culture meeting of 21

November 2008, Brusells, 2008.

− CEDEFOP, Professionalizing Career Guidance. Practitioners competences

and qualification routes in Europe. Luxembourg: Office for Official

Publications of the European Communities, 2009, http://www.cedefop.

europa.eu/EN/Files/5193_en.pdf.

− Evangelista, L., Study on Existing Frameworks to Validate Competence

of Career Guidance Practitioners for the project IMPROVE (Improving

Validation of Not-Formal Learning in European Career Guidance

Practitioners), Version 2 dated 24 April 2011, Mimeo, http://www.

improveguidance.eu/sites/default/files/Evangelista_2.pdf.

− Reid, H. L. / Ford, A., Guide on the Accreditation of Careers Guidance

Practitioners: putting EAS into practice. EAS European Accreditation

Scheme for career guidance practitioners, Leonado Da Vinici Project,

Hanbook dated 2nd September 2008, Canterbury Christ Chruch University:

The Centre for Career & Personal Development, http://www.corep.it/eas/

output/HB_cop_piu_interno_final.pdf.

− EAS, European Accreditation Scheme for Careers Guidance Practitioners,

http://www.corep.it/eas/uk/.

− IAEVG, Application for Educational and Vocational Guidance Practitioner

EVGP, str. 10, http://www.cce-global.org/Downloads/EVGP/app-en.pdf.

− MEVOC and ECGC European Career Guidance Certificate, http://www.mevoc.

net/EN/htm/fs_standards.htm.

− EAF, European Accreditation Framework For Career Guidance Practitioners,

http://www.orientamento.it/english/EAS3.pdf.

− Global career development facilitator (GCDF), http://www.cce-global.org/

GCDF.

− EuroPsy – the European Certificate in Psychology, http://www.inpa-europsy.

it/nuovi.docum.2008/EuroPsy_english.pdf, str. 14.

38

− ISO (2003), ISO/IEC 17024 General requirements for bodies operating

certifications of persons.

− International Competencies for Educational and Vocational Guidance

Practitioners, Final Report to the General Assembly of the International

Association for Educational and Vocational Guidance, 4. September, 2003.

− Strategija razvoja stručnog obrazovanja u Republici Srbiji („Službeni glasnik

RS”, broj 1/2007).

− Zakon o srednjoj školi („Službeni glasnik RS”, br. 50/1992, 53/1993,

67/1993,48/1994, 24/1996, 23/2002, 25/2002, 62/2003, 64/2003, 101/2005

и 72/2009.

− Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS”,

broj 72/2009).

− Zakon o radu Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005,

54/2009, 32/2013, 75/2014).

− Zakon o Zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti („Službeni

glasnik RS”, br. 36/2009, 88/2010).

− Nacionalni akcioni plan zapošljavanja, http://www.minrzs.gov.rs/files/doc/

zaposljavanje/NAPZ%202013.pdf.

− Akcioni plan za implementaciju Nacionalne strategije za mlade za period

2009–2014. godine („Službeni glasnik RS”, br. 7/2009).

− Model Centra za karijerno vođenje i savetovanje mladih talenata pri Fondu

za mlade talente (Dr Iskra Maksimović, Jadranka Dimov).

− New Thinking for Connexions and Citizenship, developing citizens, Bill

Law, National Institute for Careers Education and Counselling, University

of Derby, Kedleston Road, Derby DE22 1GB, http://www.hihohiho.com/

memory/cafcegs.pdf (21. 7. 2014).

− Longitudinal Studies for Education Reports: European and North American

Examples, Dr. Cornelia Kristen (Mannheim Centre for European Social

Research (MZES), now University of Leipzig), Anika Römmer (MZES), rof.

Dr. Walter Müller (MZES), Prof. Dr. Frank Kalter (MZES, now University of

Leipzig), Bonn, Berlin 2005, http://www.bmbf.de/pub/bildungsreform_

band_10_eng.pdf.

− ELGPN TOOLS, Razvoj politike cjeloživotnog profesionalnog usmjeravanja:

Europski priručnik sa smjernicama za oblikovanje politika cjeloživotnog

profesionalnog usmjeravanja, dr. Raimo Vuorinen / Finski institut za

istraživanja u obrazovanju & prof. Anthony G. Watts / Nacionalni institut

za profesionalno obrazovanje i savjetovanje, UK, Zagreb, 2013.

http://www.hzz.hr/DocSlike/ELGPN_Europski_prirucnik_sa_smjernicama_

za_oblikovanje_politika.pdf

39

− Tehnička pomoć za unapređenje kapaciteta Nacionalne službe za

zapošljavanje – Republika Srbija za upravljanje podacima, pravljenje

prognoza, monitoring i evaluaciju, EuropeAid/128079/C/SER/RS,

Metodologija za monitoring i evaluaciju AMTR, Republike Srbije.

− Career Education and Guidance in New Zealand Schools, http://

nzcurriculum.tki.org.nz/careers.

− http://www.eunes-project.eu/documents/Metodologija_K2.pdf.

− http://oregonstate.edu/career/sites/default/files/ICANCarDevModel.pdf.

− http://www.simmons.edu/cec/about/model/index.php.

− http://ktl.jyu.fi/img/portal/23552/HR_Short_report_web.

pdf?cs=1361521433.

40