of 27/27
VISOKA ŠKOLA TEHNIČKIH STRUKOVNIH STUDIJA ČAČAK SEMINARSKI RAD IZ: Programiranja numerički upravljanih mašina - manuelno programiranje u NC kodu Struganje

projektni Rad 1 Nc[1]

  • View
    74

  • Download
    6

Embed Size (px)

DESCRIPTION

1

Text of projektni Rad 1 Nc[1]

VISOKA KOLA TEHNIKIH STRUKOVNIH STUDIJA AAK

SEMINARSKI RAD IZ: Programiranja numeriki upravljanih maina - manuelno programiranje u NC kodu Struganje

Profesor: dr Radomir Slavkovi.

Student: Danijela Kuvekalovi 4405/11

Progamiranje NUM

Seminarski rad

Uopteno o numerikom programiranjuKod numerikog programiranja poloaj alata se odreuje pomou brojeva. Pod programiranjem maina podrazumevaju se sve aktivnosti na sistematizaciji obradnih informacija, njihovom ispitivanju odreenim redosledom i kodom, prema pravilu programskog jezika u formi programa upravljanja. Kod programa su takodje bitne i takozvane karakteristine take za programiranje maina. Osnovna je nulta taka (u njoj je smeten koordinatni sistem maine i zadaje je proizvodja maine). Postoje jo i referentna taka (krajnja taka koju mogu dostii radni organi maine), referentna taka alata (poetna taka od koje se mere svi alati), stezna taka, referentna taka nosaa alata,i referentna taka klizaa alata. KOORDINATNI SISTEMI Orjentacija koordinatnog sistema NC maine je u skladu sa pravilom tri prsta desne ruke, kao to je na slici prikazano. Osa Z je uvek usmerene u pravcu ose glavnog vretena, a u zavisnosti od ravni u kojoj se obrda vri, odreuju se smerovi druge dve ose..

2

Progamiranje NUM

Seminarski rad

KARAKTERISTINE TAKE Nula maine (Machine zero point) Pozicija ove take se ne moe menjati. Odreena je od strane proizvoaa NC maine. Ona je ishodite koordinatnog sistema Nula radnog predmeta (Workpiece zero point) Taka vezana za obradak. Slobodno se menja prema potrebama konstrukcije ili izrade. Referentna taka alata (Tool mount reference point) Poetna taka od koje se mere svi alati. Lei u osi draa alata. Odreena je od strane proizvoaa i ne moe se menjati.

Referentna taka (Reference point) Taka u radnom podruju maine, odreena je krajnjim prekidaima. Pozicija se prijavljuje kontrolnom ureaju kada se klizai priblie taki. Postavljena nulta taka (Settable point) Odabrana taka na steznom priboru u odnosu na koju se odreuje nulta taka obratka

3

Progamiranje NUM

Seminarski rad

Taka vrha alata Seminarski je raen u programu Sinumerik 840D Turn. Alati koji su korieni: 1. (001) Roughing tool SCAC L 1212 2. (002) Parting-off tool Dimenzije pripremka 136x50

Uvodne funkcije su naredbe k vae za sve vreme izvravanja programa. Najee su to naredbe: - G70 merni sistem u inima ili G71 merni sistem u milimetrima, - G90 apsolutni merni sistem ili G91 inkrementarni merni sistem, - G54 G57 dreene nulte take, Sistemski dreeno, tj. podrazumeva se d su postavljene naredbe G90 i G71.

Pregled osnovnih G funkcija G0 Pozicioniranje brzim hodom G1 Radni hod linearna interpolacija G2 Radni hod kruna interpolacija suprotno od smera kazaljke na satu G3 Radni hod kruna interpolacija u smeru kazaljke na satu CIP Radni hod kruna interpolacija kroz tri take G4 Zadravanje alata G17 Izbor radne ravni XY G18 Izbor radne ravni XZ G19 Izbor radne ravni YZ G53 Iskljuenje postavljene nulte take bratka za edan blok G54-G57 Postavljene nulte take bratka G70 Programiranje u inima G71 Programiranje u milimetrima G90 Programiranje u apsolutnim vrednostima G91 Progrmiranje u inkrementarnim vrednostima G94 orak u mm/min ( bino kod glodanja) G95 rak u mm/ (bino kod struganja) G96 Konstantna brzina rezanja - UKLJUENA G97 nstantna brzina rezanja - ISKLJUENA G110 Poloaj pola u dnosu na poslednje programiran poloaj lata G111 Poloaj pola u dnosu na nulu radnog predmeta

4

Progamiranje NUM G112 Poloaj pola u dnosu na poslednje vaei pol

Seminarski rad

Kraj programaNaredba 30 znaava zavretak glavnog programa.

Pregled osnovnih funkcija 0 Programsko stop 1 pcionalno stop 2 raj glavnog programa 3 Ukljuivanje glavnog vretena u smeru kazaljke na satu 4 Ukljuivanje glavnog vretena suprotno od smera kazaljke na satu 5 Iskljuivanje glavnog vretena 17 raj potprograma 30 Kraj programa

G90 - G91 Apsolutno i inkrementarno programiranje G90 apsolutno programiranje, u adresama X i Z su koordinate ciljnih taaka u koordinatnom sistemu radnog predmeta. G91 inkrementarno programiranje u dresama X i Z su vrednosti za koliko treba izvriti pomeranje u dnosu n prethodnu taku. Strug EMCO TURN 55 poseduje merni sistem, tako da se posle ukljuenja maine i inicijalizacije mernog sistema (oitavanja referentne take) tano zna gde se u radnom prostoru maine, nalazi nosa alata. Zbog toga, kod ve maine, funkcija G90 se podrazumeva, nju nije neophodno naglaavati na poetku programa. ada elimo d koristim funkciju G91 moram naznaiti. v funkcije se mogu po potrebi smenjivati u programu, poto su modalne, vaie sve dok se ne zamene. U kviru dnog bloka pojedinana osa moe biti programirana psolutno ili inkrementarno bez posebnog unoenja G90/G912.

5

Progamiranje NUM

Seminarski rad

G54 - G57 Postavljene nulte take obratka od EMCO Concept TURN 55 strugova nula maine, taka () lei u si rotacije baze stezne glave. va taka fabriki dreena konstrukcijom maine i ne mogue menjati. ako va taka nije pogodna k poetna taka rada, koordinatni sistem mogue promeniti i postaviti ga u drugu, povoljniju taku u radnom prostoru NC maine. Format: N01 G54 ada s, u parametrima maine, dredi novi koordinatni sistem, t s vrednost pridodati nult taki maine pozivom naredbe G54, pa s nulta taka premestiti iz pozicije (mainske nulte take) u W (nultu taku obratka). k s funkcija koristi za premetanje u W, tada s svaki put menjati vrednost u meniju. PARAMETER WORK OFFSET, za razliite radne predmete. D bi se izbeglo esto menjanje parametara maine, bino s funkcijom G54 taka premesti u taku (dabranu taku n steznom priboru k staln).

G1 Linearna interpolacija

G1 linearno kretanje u radnom hodu (pravougli koordinatni sistem) Format: N... G1 X... Z... F... X i Z Koordinate ciljne take, u apsolutnom sistemu, ili rastojanja od prethodne take u inkrementalnom sistemu. F Brzina radnog hoda, kree se u rasponu 0 2000 mm/min G1 linearno kretanje u radnom hodu (polarni koordinatni sistem) Format: N... G1 AP... ...RP... F... AR definisanje krajnje take (E), polarni ugao RR polarni radijus F Brzina radnog hoda, kree se u rasponu 0 2000 mm/minG2, G3, CIP Kruna interpolacija

G2 kretanje po krugu u smeru kretanja kazaljke sata

6

Progamiranje NUM

Seminarski rad

G3 kretanje po krugu suprotno smeru kretanja kazaljke sata CIP kretanje po krugu kroz tri take (CIrcle through Points) Na slici su prikazana kretanje po krugu u razliitim ravnima.

Programiranje pomonih funkcijaM0 Programirano zaustavljanje izvrenja programa

Programira se kada je iz bilo kog razloga (prestezanje, merenje, ienje...) potrebno predvideti zaustavljanje izvrenja programa. Ova naredba zaustavlja glavno, pomono kretanje i hlaenje ako postoji. Vrata je mogue otvoriti bez ponitavanja alarma. Izvrenje programa se nastavlja pritiskom na dugme NC START. Format: N...M0 M1 Uslovno programirano zaustavljanje izvrenja programa Radi kao funkcija M0 ali sam onda kada je dugme OPT.STOP na mainskoj tastaturi pritisnuto. Format: N... M1

7

Progamiranje NUM

Seminarski rad

M2 Kraj glavnog programa Radi slino kao funkcija M30 M30 Kraj glavnog programa Ovom naredbom oznaavamo kraj programa, sva kretanja se zaustavljaju, a program se vraa na poetak, spreman da se ponovo izvri. Ako je definisan broja radnih predmeta, on e se poveati za 1. Format: N... M30 M3 Ukljuivanje glavnog vretena u smeru kazaljke asovnika Ovo je uobiajen smer obrtanja kada je nosa alata ispred glavnog vretena. Format: N... G95 S1000 M3 F0.08 S broj obrtaja o/min F brzina pomonog kretanja mm/o ili Broj obrtaja glavnog vretena e biti toliki da obezbedi programiranu konstantnu brzinu rezanja definisanu u S adresi. Format: N... G96 S150 M3 F0.08 S brzina rezanja m/min F brzina pomonog kretanja u mm/o M4 Ukljuivanje glavnog vretena suprotno od smera kazaljke asovnika Ovo je uobiajen smer obrtaja kada je nosa alata iza glavnog vretena. Format: N... G95 S1000 M4 F0.08 ili za sluaj kada sa radi sa konstantnom brzinom rezanja N... G96 S150 M4 F0.08 M5 Iskljuivanje glavnog vretena Glavno vreteno se zaustavlja, za nastavak rada potrebno ga je ponovo ukljuiti funkcijama M3 ili M4. Kraj programa (M30) automatski zaustavlja glavno vreteno. Format: N... M5

8

Progamiranje NUM

Seminarski rad

Funkcije izlaza ukljuivanja Kod standardnih numeriki upravljanih maina glavno i pomono kretanje je automatizovano, dok se postavljanje i skidanje radnog predmeta, a esto i izmena alata, obavlja runo. Maine vieg nivoa automatizacije, opremljene su dodatnim elementima za automatizaciju. To su uglavnom pneumatske komponente kojima se takoe moe upravljati iz programa. Na strugu Emco Concept Turn 55 potrebna je sledea dodatna oprema: - automatska vrata pneumatsko otvaranje - automatski konjic - pneumatska stezna glava - duvaljka - pneumatsko ienje steznog pribora - DNC interfejs Navedeni pribori aktiviraju se iz programa pozivom odgovarajue M funkcije. M20 odmicanje iljka M21 primicanje iljka M25 otvaranje steznog pribora M26 zatvaranje steznog pribora M71 ukljuivanje duvaljke (ienje steznog pribora) M72 iskljuivanje duvaljke Poziv alata, izmena alata, definisanje alata, korekcija poluprenika, korekcija duine alata... Format: N... T1 D1 T1 broj alata u revolver glavi (od 1 do 8). Parni brojevi oznaavaju alate za spoljanju obradu, a neparni alate za unutranju obradu D1 korekcioni broj alata je broj registra u kom su smeteni podaci o alatu.

9

Progamiranje NUM

Seminarski rad

TRANS translatorno pomeranje koordinatnog sistema Ovom naredbom omogueno je programsko premetanje koordinatnog sistema radnog predmeta na eljeno mesto. Format: N... G54 N... TRANS Z... G54 definisano u parametrima maine, ne menja se sve dok se ne promeni stezni pribor. Z veliina pomeranja od take A do take W, zavisi od duene pripremka. Naredbom G54 - obino premetamo nulu maine M u privremenu nultu taku A, to je odabrana taka, na steznom priboru, kojoj moemo prii mernom priborom. Zatim, u zavisnosti od duine pripremka, naredbom TRANS translatorno premetamo koordinatni sistem u nultu taka obratka W. Povrina ela stezne glave ili eljusti su dobro odabrane privremena nulte take A. U paramertima maine moe istovremeno biti postavljeno vie (G54-G57) privremenih nultih taaka A, aktuelna e biti ona koja se pozove u programu. Vie o okvirnim sistemima bie u naprednom seminaru.

Podeavanje i izbor alata Podeavanje funkcije G54 odreivanje nulte take

10

Progamiranje NUM

Seminarski rad

Podeavanje izbora alata

11

Progamiranje NUM Alat za eonu i uzdunu obradu T1

Seminarski rad

Alat za odsecanje T2

12

Progamiranje NUM

Seminarski rad

PROGRAM ZA IZRADU MAINSKOG DELA N1 ; 22.02.2011. N2 G54 N3 TRANS Z120 N4 ; 1 ZAHVAT CEONA OBRADA N5 T1 D1 M6 N6 G96 S80 M3 N7 G0 X70 Z30 N8 Z5 N9 G1 Z0 F0.1 N10 X-0.5 N11 Z5 N12 X70 N13 ; 2 ZAHVAT UZDUZNA OBRADA N14 T1 D1 M6 N15 G97 S1000 M3 N16 G1 X60 F0.1 N17 Z-120 N18 X70 N19 G0 Z5 N20 G1 X55 N21 Z-60 N22 X60 Z5 N23 X50 N24 Z-60 N25 G1 X60 Z-70 N26 G0 Z5 N27 X46 N28 G1 Z-38

13

Progamiranje NUM N29 X50 Z5 N30 X42 N31 Z- 36 N32 X50 Z5 N33 X40 N34 Z-35 N35 G2 X50 Z-40 I5 K0 N36 G0 Z5 N37 G1 X35 N38 Z-25 N39 G0 X40 Z5 N40 G1 X30 N41 Z-25 N42 G0 X40 Z5 N43 G1 X28 N44 Z-9 N45 G0 X30 Z5 N46 G1 X26 N47 Z-8 N48 G2 X30 Z-10 I2 K0 N49 G0 X40 N50 Z30 N51; 3 ZAHVAT ODSECANJE N52 T2 D1 M6 N53 S500 M3 N54 G0 X70 Z30 N55 Z-120 N56 G1 X0 F0.8 N57 G0 X70 N58 Z30 N59 M5 N60 M30

Seminarski rad

14

Progamiranje NUM ZAHVAT PRVI(eona obrada)

Seminarski rad

ZAHVAT DRUGI(uzduna obrada)

15

Progamiranje NUM

Seminarski rad

ZAHVAT DRUGI(izrada radiusa i konusa)

16

Progamiranje NUM

Seminarski rad

17

Progamiranje NUM

Seminarski rad

ZAHVAT TRECI(odsecanje)

18

Progamiranje NUM

Seminarski rad

19

Progamiranje NUM

Seminarski rad

20

Progamiranje NUM

Seminarski rad

Koriena literatura 1. Fabrika reznog alata FRA katalog 10, godina 1965/1966 2. Fabrika reznog alata FRA katalog 20, godina 1989 3. Proizvodne tehnologije Branislav D. Marinkovi, godina 2006 4. Program EMCO WinNC32, 3D tool generator 5. www.masinska.edu.yu 6. www.elitesecurity.org

21