Proporcija, Ritam, Harmonija, Akcija

Copyright © Link group

Proporcija, ritam, harmonija, akcenat

Proporcija Proporcija je odnos koji postoji izmeñu veličine jednog dela površine prema celoj površini, kao i odnos dva dela površine jedan prema drugome. U arhitekturi, umetnosti, dizajnu, u pogledu rasporeda elemenata, kada se kaže da postoji dobra proporcija, misli se na to da je svaki element u harmoničnom odnosu, u grafičkom dizajnu, to bi bio odnos, tj. širina teksta i širina stranice na kojoj je ispisan, plakata i sl. Takoñe, podela površina u tom slučaju trebalo bi da sadrži odreñenu smisaonu proporciju, kako bi predstavljala skladnu i efektnu celinu. Skladno proporcionisana površina koju zauzima jedno grafičko rešenje ostavlja utisak prijatnosti i dopadljivosti na posmatrača, uglavnom zbog toga što sadrži harmoniju i red. Da bi se postigla proporcija koja pozitivno deluje pravilo je da se izbegavaju one dimenzije i odnosi koji su očiti i vidljivi. Kada linijom podelimo površinu na dva jednaka dela, njihov odnos prema celini je 1:2 - takva proporcija je očigledna i jasna, samim tim nezanimljiva.

Različite proporcije širine i visine vaza Nejednake podele površina i prostora smatraju se uspešnijim u odnosu 1:3 ili 2:3, što na prvi pogled predstavlja izvesnu težinu vizuelnog zapažanja u odnosu na proporciju 1:2 i upravo zbog toga se više preporučuje. Mnogo bolja proporcija je odnos 2:5 ili 3:5 (idealne u grafičkom dizajnu i aranžmanu elemenata) radi stvaranja potrebne proporcije izmeñu formata i njegovih elemenata.

Zlatni presek Poznat je odnos proporcije 5:8 koji potiče iz klasičnog zakona o zlatnom preseku, koji je kroz brojne primere iz prirode proveren i usvojen još u antičkoj arhitekturi i umetnosti, a zadržao se i danas kao idealan odnos proporcijeoblike u prirodi, čovek je shvatio da u svemu postoji odreñena proporcija i sklad oblika, kako u biljnom, tako i životinjskom svetu. Filozofi antičke Grčke Pitagora i Platon pružili su prve odreñene i precizne formulacije i objašnjenja o zakonima reda iz prirode. U aritmetičkom smislu, ovaj princip i zakon se može izraziti formulom:

U brojčanom nizu, proporcija zlatnog preseka može se izraziti u sledećem odnosu veličina:5:7:12:19:31:50:81... odnosno, sledeća

Fibonačijeva spirala spaja lukovima suprotne uglove kvadrata poreñanih po pravilima

Još jedan odnos proporcije, koji je, iako potiče iz antičkog perioda, našao svoju primenu u svim oblicima dizajna i umetnosti. Ovaj odnos izražen je u redosledu veličina 3,12,4, što


Poznat je odnos proporcije 5:8 koji potiče iz klasičnog zakona o zlatnom preseku, koji je kroz brojne primere iz prirode proveren i usvojen još u antičkoj arhitekturi i umetnosti, a

idealan odnos proporcije u celokupnom dizajnu. Posmoblike u prirodi, čovek je shvatio da u svemu postoji odreñena proporcija i sklad oblika, kako u biljnom, tako i životinjskom svetu. Filozofi antičke Grčke Pitagora i Platon pružili su prve odreñene i precizne formulacije i objašnjenja o zakonima proporcije na osnovu utvrñenog reda iz prirode. U aritmetičkom smislu, ovaj princip i zakon se može izraziti formulom:

U brojčanom nizu, proporcija zlatnog preseka može se izraziti u sledećem odnosu veličina:... odnosno, sledeća veličina je uvek zbir dve prethodne.

Fibonačijeva spirala spaja lukovima suprotne uglove kvadrata poreñanih po pravilima zlatnog preseka


Poznat je odnos proporcije 5:8 koji potiče iz klasičnog zakona o zlatnom preseku, koji je kroz brojne primere iz prirode proveren i usvojen još u antičkoj arhitekturi i umetnosti, a

u celokupnom dizajnu. Posmatrajući oblike u prirodi, čovek je shvatio da u svemu postoji odreñena proporcija i sklad oblika, kako u biljnom, tako i životinjskom svetu. Filozofi antičke Grčke Pitagora i Platon pružili su prve

proporcije na osnovu utvrñenog reda iz prirode. U aritmetičkom smislu, ovaj princip i zakon se može izraziti formulom:

U brojčanom nizu, proporcija zlatnog preseka može se izraziti u sledećem odnosu veličina: veličina je uvek zbir dve prethodne.

Fibonačijeva spirala spaja lukovima suprotne uglove kvadrata poreñanih po pravilima



daje zbir 19. Iz ovog redosleda može se izvući odnos 19:3, 19:4, 19:12, 19:7 (3+4), 19:15 (3+12), itd. Ritam Ritam je jedan od osnovnih elemenata kompozicije, pravilna smena odreñenih istaknutih i poreñanih elemenata ili ponavljanje istih.

Primer ritma u arhitekturi - Muzej arheologije u Vitoriji, Španija U arhitekturi, ritam je ponavljanje odreñenih elemenata u jednakim razmacima, ponavljanje punog i praznog, ponavljanje prozorskih otvora na fasadi, ponavljanje stubova... U slikarstvu, ritam je ponavljanje odreñenih oblika, a osim toga može biti i igra ponavljanja ili smenjivanja svetlosti i senke, kao i boja. Za ornament je tipično ponavljanje motiva u istom ritmu.


Detalj iz kompozicije 10, Pit Mondrijan U skulpturi, ritam je ponavljanje ili smenjivanje volumena i šupljina. Ako bismo poželeli da nañemo ključne pojmove, reči kojima bismo pokušali obuhvatiti i izraziti suštinu ovog pojavnog univerzuma i života koji u njemu postoji, svakako bi jedna od tih sveobuhvatnih reči, pojmova, opažaja, bila - ritam. Primećujemo ga svuda u vidljivoj i nevidljivoj prirodi, prepoznajemo ga u strukturi i ustrojstvu života, u njegovom pulsiranju i samoobnavljanju kroz vreme i prostor. Uvek u ponavljanju, povratku, napretku, izmeni, u otklonima i priklonima, ritam je sinonim za životnost i dinamičnost, ali i za postojanost i sigurnost, zbog svoje nesklonosti ka improvizacijama i skretanju sa zacrtanog puta i načina.

Hram Partenon; Akropolj, Atina


Ritam je pravilna izmena ili ponavljanje elemenata. Pravilnost se očitava u prepoznatljivom i izmerljivom algoritmu, načinu odabranom da se promena izvrši. Promenu i izmenu osećamo kao novi nadražaj koji pohodi naša čula, a o elementima uključenim u delatnost koja se, poput kotrljanja po nizbrdici, nezaustavljivo pokreće u odreñenom trenu našeg uočavanja, od tih elemenata zavisi koja će naša čula biti aktivirana i kakav će se to psihofiziološki proces pokrenuti u nama. Svakako, u procesu formiranja ljudske svesti ključnu je ulogu odigralo prepoznavanje istog načela ritmova unutar tela posmatrača sa onim izvan njega. Disanje i ritam srca, sa svojim uočljivim ritmovima, postaju još naglašeniji zbog spoljašnjih uticaja: straha i uzbuñenosti. Sunce se, kao simbol i izvor života ritmički smenjuje sa Mesecom, nakon dana uvek sledi noć u beskonačnom nizu ponavljanja. Solarni i lunarni ciklični kultovi direktno utiču na koncepte oživljavanja, reinkarnacije ili uskrsnuća; seme uvele biljke u sebi krije začetak novog života i čeka povoljne uslove. Jedanaestogodišnji ritam sunčevih pega izrazito utiče na prirodna kolebanja biljnog i životinjskog sveta naše planete, migracije životinja i godova na drveću. Od ritma koraka zavisi kretanje; od brzine ritma trčanja zavisi spas pred opasnošću ili nagrada lovcu. Od ritmova smo životno zavisni.

Analogija ritmova van nas i u nama navela nas je da se njima posebno počnemo baviti. Pokušavamo na njih i svesno uticati, dajemo im čak i društvene normative: dete ili možda pijana osoba krećući se bez ritma deluju nezgrapno i smešno, dok je usporeni ritam pokreta elegantan i odmeren. Disanje se u stresnim situacijama izvodi u nepravilnim intervalima, pa možemo svesno delovati na isti, usporavanjem i uspostavljanjem pravilne izmene udaha i izdaha u svrhu stabilizacije organizma. Disanje i ritmički zvukovi, takoñe, igraju ključnu ulogu u hipnotičkim stanjima i uvoñenju u stanje transa; poznata je i upotreba ritmičkog bubnjanja i plesa u slične svrhe. Čini se da posebno zvuk ima mogućnost stvaranja ritmičkog obrasca u telu receptora. Rezonanta koja uslovljava spontano titranje jedne žice, podražene talasima titranja susedne, proizvodi i fiziološku reakciju u telu i psihi konzumenta zvučnog ritma. Plesovi se time koriste, a i psihologija mase time ponešto objašnjava: grupacije poput navijača ili vojnika skandiranjem i ritmiziranjem pesama proizvode osećaj zajedništva i kolektivnu svest. Takt svojom brzinom odreñuje efekat koji se želi postići; poznajemo i naziv marš za melodiju (zapravo ritam) koja olakšava utilitarni, dug hod. U narodnoj umetnosti, muzički ritam je lako prepoznatljiv, jednako u afričkim bubnjevima, temperamentu flamenka ili treperenju tamburica. Takoñe je nezaobilazni deo svakog likovnog narodnog ukrasa i ornament, ponavljajuće strukturiran jednostavnim ukrasima, kao i kompleksna arabeska. Važnu ulogu u postizanju skladnosti i ritma izmeñu elemenata ima interval (razmak) izmeñu pojedinih delova kompozicije. On može nagovestiti ritmički niz dogañaja, ali i zastoj ili predah u očekivanju novog dogañaja. Interval može biti u odreñenoj proporciji sa elementima koji se ponavljaju, čime se dobija lepša i harmoničnija kompozicija.


Ritam može biti monoton ili uzbuñujući. Istražujući ritmove nećemo zaobići ni vizuelne. Drvored, ograda ili niz prozora podležu istoj kategorizaciji kao i ritmovi zvuka i pokreta.

Viktor Vasareli, "Harom" Pogledajmo sliku, Viktor Vasareli (Victor Vasarely) je očigledno uzeo ritam kao osnovu svojih varijacija, i kroz mnoštvo deformacija stvorio privid elastične površine na koju su bačeni, ili podmetnuti čvrsti objekti koji su napeli površinu na različite načine. Ritam je učinjen izrazito vidljivim alternacijom raznobojnih krugova u kvadratima, koji putuju prema deformaciji oblika i veličine.


MorisEšer "Circle Limit" Umestozaključka, prisetimo se izjave umetnika Morisa Kornelija Ešera (1898 - 1972): Ono što mi je lepo želim da se ponovi, opet i opet. To je ritam.

Akcenat Akcenatovanjem se u dizajnu ističu pojedini delovi rešenja i njegovi elementi. To se postiže na razne načine - jakim tonovima, kontrastom, debljinom linije, veličinom, oblikom, itd.

Gledajući naslovnu stranicu odreñenog časopisa uvek možete primetiti delove koji su u toj kompoziciji istaknutiji, odnosno akcentovaniji, poput naslova ili udarne vesti kojom se privlači pažnja potencijalnog kupca.


Harmonija Kad čujemo da je nešto harmonično, obično prvo pomislimo na muziku. Harmonična muzika prija ušima i slušajući je uživamo u osećanjima koje nam budi. Harmonična muzika sastavljena je iz nota koje su skladno povezane u celinu, slažući se jedne sa drugom i zasebno i u celosti, čime je dobijena harmonija u melodiji. Ista stvar važi i za umetnost i dizajn. Harmonija znači spajanje, slaganje, sklad, sloga. Elementi moraju biti pridruženi jedan drugom u skupove koji su slični po nekom svojstvu. Ona predstavlja sreñivanje optičke harmonije unutar svakog likovnog ili grafičkog prostora. Harmonija stoji na pola puta izmeñu kontrasta i monotonije. Elementi u svojoj sličnosti nisu niti suprotni (kontrast) niti jednaki (monotonija).

Nešto harmonično deluje staloženo, mirno, opušteno. U Otsvaldovom krugu susedne boje su uvek harmonične. Elementi mogu biti slični po obliku, veličini, boji, funkcionalnosti, simbolici, pa i prema asocijacijama. Harmonija se ispoljava na više načina i to kao: Harmonija sličnosti je usaglašavanje sličnih elementa po obliku. Pulsiranje tih sličnih oblika obezbeñuje se ritmičnom izmenom njihovih veličina i boja.

MorisEšer - "Day and Night"


Harmonija funkcije je usaglašavanje raznih oblika koji su po svojoj funkciji različiti. Zajedničko im je da služe istoj funkciji. Harmonija simbola je usaglašavanje raznih oblika koji su po svojoj funkciji, formi i svrsi različiti, ali u duhovnom i apstraktnom smislu grade smišljenu celinu.

Documents

Proporcija, Ritam, Harmonija, Akcija