Dr Saša Atanasković

PREDUSLOVI SAZNANJA

ANATOMSKO-FIZIOLOŠKA OSNOVA OSEĆAJA I OPAŽANJA

1)Receptor2)Sprovodni put3)Elementarni čulni centar u

mozgu

OSEĆAJ +

ISKUSTVO=

OPAŽANJE

USLOVI NORMALNOG OPAŽAJA:1. Postojanje informacije2. Anatomska i fiziološka ispravnost

čulnog organa (receptor, sprovodnik, el centri)

3. Očuvano iskustvo4. Normalno funkcionisanje psihočulnog

centra5. Normalno funkcionisanje mozga u

celini

AGNOZIJE

Nesposobnost prepoznavanja predmeta uz očuvano čulo i očuvane organe. Uzrok je oštećenje elementarnog psihočulnog centra.

ILUZIJE

Pogrešno prepoznavanje predmeta. Javlja se u strahu, bolesnim stanjima toksične i infektivne psihoze.

HALUCINACIJEOpažanje bez postojanja predmeta.

• Prave halucinacije: 1.Karakter telesnost (utisak opažanja

realnog predmeta u SD)2.Pozitivni sud realnosti (veruje da

halucinantni predmet postoji)

Pseudohalucinacije - nemaju ove karakteristike

OPTIČKE HALUCINACIJE

Javljaju se obično pri poremećaju svesti

AKUSTIČKE HALUCINACIJEČešće tokom pribrane svesti1.Čuju glas “kroz uvo” ( kod toksiinfektivnih psihoza)

2.Čuju glas “iz glave” ( češće kod sumanutih psihoza)

VESTIBULARNE HALUCINACIJE

LjuljanjeLetenjePadanje

SENZITIVNE HALUCINACIJETaktilneAlgoCenestetičkeKohabitalneKinestetičke

OLFAKTIVNE HALUCINACIJE

GUSTATIVNE HALUCINACIJE

PAŽNJAPažnja se vrši usmeravanjem

psihičke energije na određenu informaciju koja je predmet interesovanja.

DVE OSOBINE PAŽNJE:

TANACITE I VIGILNOST

DVE VRSTE PAŽNJE:

AKTIVNA I PASIVNA

OSTEĆENJA PAŽNJE:

HIPERTENACITET – HIPOVIGILNOSTHIPOTENACITET- HIPERVIGILNOST

TEORIJA ENGRAMA

EFIKASNO (REPRODUKTIVNO) UČENJE1. Smisaonost materijala koji se uči2. Vremenski pravilno raspoređeno učenje3. Učenje koje je motivisano4. Aktivno učenje (glasno preslišavanje, pisanje izvoda)5. Grupisanje podataka u određene perceptivne grupe6. Perceptivna diferencijacija- kombinovano učenje7. Prilagođavanje metoda učenja individualnoj

dispoziciji:• auditivno• audiovizuelno• vizuelno• vizuelnomotorno• motorno….

PATOLOGIJA PAMĆENJA

KVANITITATIVNI POREMEĆAJ1) Prolazna zaboravnost2) Amnezija (retro i anterogradna)3) Hipermnezija (pojačana sposobnost

sećanja za određeni period)4) Hipomnezija (oslabljeno sećanje za

događaje iz prošlosti)5) Kiprtomnezija (osoba misli da je nešto

otkrila, a u stvari je zaboravila da je o tome već čitala ili nesto čula)

KVALITATIVNI POREMEĆAJ

1. Naknadno izvrnuto sećanje (pod utiskom afekta)

2. Patološka lažljivost3. Obmana sećanja pod dejstvom

sugestije (mala deca, olgofrenije)4. Konfabulacije (izmišljanje

sećanja,popunjavanje praznine iz perioda amnezije)

DEFINICIJAPSIHIČKA FUNKCIJA KOJA SE NADOGRAĐUJE NA

ČULNO SAZNANJE I OMOGUĆAVA ČOVEKU DA SHVATI KAUZALITET U SVETU, DA SHVATI INTERAKCIJU I USLOVLJENOSTI SVIH PREDMETA I POJAVA.

mišljenje

pamćenje opažanje

POREMEĆAJI MIŠLJENJA

POREMEĆAJI PO FORMI1. Patološka opširnost2. Bradipsihja (moždano oštećenje)3. Misaoni blok (sch)4. Logoreja (bipolarni, depresija, manija)5. Bujica ideja6. Perseveracija (nevoljno ponavljanje reči ili

rečenica kod CVI i etil)7. Verbigeracija (besmisleno ponavljanje jedne

misli- sch)8. Inkoherentno mišljenje9. Rasulo misli (pogrešno povezivanje asocijacija)

POREMĆAJI PO SADRŽAJU

1. Prisilni fenomen: obsesije, prisilne misli

2. Precenjene ideje “fiks ideje” ( poremećaji ličnosti )

3. Sumanute ideje (zablude na bolesnoj osnovi)

MEHANIZMI NASTANKA SUMANUTOSTI

SADRŽAJI SUMANUTOSTIEkspanzivneDepresivneSumanute ideje odnosaSumanute ideje persekucije (proganjanja)Sumanute ideje ljubomore ( etil )ErotomanijaReligiozne sumanute ideje

NAJVAŽNIJE OSOBINE INTELIGENTNIH LJUDI

1. Sposobnost pojmovnog, apstraktnog mišljenja2. Kreativnost, stvaralačka sposobnost rešavanja

novih zadataka3. Sposobnost lakog memorisanja – učenja4. Logičko rasuđivanje i shvatanje5. Sposobnost uviđanja bitnog u stvarima i

pojavama6. Samokritičnost7. Sposobnost da se sopstveno znanje primeni u

praksi

INTELEKTUALNI DEFICIT

INTELEKTUALNI DEFICIT

DEFINICIJEEMOCIJE SU SLOŽENI DOŽIVLJAJI, SPECIFIČNE

REAKCIJE NA NEKU INFORMACIJU (LJUBAV, MRŽNJA, PONOS, STREPNJA)

AFEKTI (u užem smislu) INTENZIVNO I KRATKOTRAJNA EMOCIONALNO DOZIVLJAVANJA PRAĆENA TELESNIM ISPOLJAVANJIMA

RASPOLOŽENJE ( TIMIJA) RELATIVNO TRAJNO I RAVNOMERNO STANJE OSEĆANJA, REZULTAT STANJA UNUTRAŠNJIH ORGANA I KARAKTERA LIČNOSTI

UTICAJ EMOCIJA SVEST ( suženje svesti)PAŽNJA (rasejanost)OPAŽANJE (čulne obmane)PAMĆENJE ( falsifikovano sećanje)MISLJENJE (remeti proces)NAGONI (agresija, seksualni delikti)VOLJA (apatija)

PATOLOGIJA EMOCIJA

KVANTITATINI POREMEĆAJI EMOCIJA

1) Apatija2) Euforija3) Depresivno raspoloženje

KVALITATIVNI POREMEĆAJI EMOCIJA

1) Paratimija- ideoafektivna disocijacija

2) Paramimija emocionalno- mimička disocijacija

3) Defekt emocionalne rezonance

DINAMIZMI KOJI POKREĆU ČOVEKA NA RAZLIČITE AKTIVNOSTI Zadovoljavanjem motiva postižu se dva

efekta:1.Subjektivno se otklanja napetost,

razdraženje, neprijatnost2.Objektivno se postiže uspešna biološka i

socijalna adaptacija

SOCIJALNI MOTIVI

PATOLOGIJA NAGONA

NUTRICIONI NAGONI1. Anoreksija2. Averzije prema nekim namirnicama3. Polifagija, polidipsija4. Bulimija5. Vučija glad6. Nastranost u ishrani

POREMEĆAJI SEKSUALNOG NAGONA• Kvalitativni• Kvantintativni

VOLJANevoljne radnje: 1. refleksne radnje 2. naučeni automatizmi (hod) 3. prateći sinkinetski pokreti 4. nevoljni mimički pokreti 5. nagonske radnje

VOLJA JE ENERGIJA SVESNOG JA KOJA SE ULAŽE U REALIZACIJU SVESNE ŽELJE I ENERGIJA KOJA KOČI, ODLAŽE ILI ODBACUJE NEPRIHVATLJIVE ŽELJE

GUBITAK SLOBODNE VOLJEa) Kod oštecenja svesti (delirijum, suženje

svesti, sumračno stanje)b) Kod nepokretnih somatskih bolesnika

SLABOST VOLJE

Hipobulija Abulija

Sugestibilnost: nekritično prihvatanje tuđih stavova (histerija, oligofrenija, sch)

Katatoni stupor: slabljenje voljnih uticaja na ponašanje

OŠTEĆENJA BUDNOG STANJA1. Somnolencija2. Sopor3. Koma

POMUĆENJA SVESTI1) Pometenost svesti2) Delirijum3) Amentni sindrom4) Sužena svest5) Sumračno stanje

DEZINTEGRACIJA SVESTI

Disocijacija ličnosti (sch)Udvajanje ličnosti (disocijativne neuroze)DepersonalizacijaAlopsihička derealizacija

PSIHOANALIZAA. Metod proučavanja psihičkih procesaB. Tehnika lečenjaC. Skup novih, određenih psiholoških saznanja

Frojd je smatrao da se izrazavanjem slobodnih asocijacija omogućava oslobađanje potisnutih osećanja koja leže u osnovi psihičkih poremećaja.

Slobodno asociranje i interpretacija tako dobijenih sadržaja i materijala, od strane terapeuta, Frojd je nazvao PSIHOANALIZOM

TORIJA O SKLOPU LIČNOSTIID- nesvesne i prirodne snage duboko skrivene

u svakoj ličnosti. Izvor psihičke energije (libido). Urođeni nagoni, seksualni, agresivnost, potisnute želje i osećanja. Princip

ZADOVOLJSTVO – NEZADOVOLJSTVOEGO- nastaje iz dela ID-a u kontaktu sa

stvarnošću. Poseduje odbrambene mehanizmeSUPER EGO- nastaje delom iz ID-a i

modifikacijom EGA tokom razvojaSedište čovekove svesti, samoposmatranja,

samokontrole, zabrane, moralnih normi, moralnih emocija, osecanja krivice

NASTANAK LIČNOSTI JESTE REZULTAT INTERAKCIJE BIOLOŠKIH, PSIHOLOŠKIH, DRUŠTVENIH

DETERMINANTI. RAZVOJ SE SHVATA KAO PARALELNI PROCES PERSONALIZACIJE I SOCIJALIZACIJE U KOJEM

OSOBA POSTIŽE VIŠESTRUKE I SUKCESIVNE IDENTIFIKACIJE SA ZNAČAJNIM OSOBAMA IZ

OKOLINE, PRIHVATA ŽIVOTNE ULOGE I DRUŠTVENE ODNOSE I NA KRAJU SVE TE PROCESE KRISTALIŠE U

NOVI KVALITET:

OSEĆANJE SOPSTVENOG IDENITITETA

PSIHOLOŠKI PROCESI OD ZNAČAJA ZA RAZVOJ LIČNOSTI

ODBRAMBENI MEHANIZMI EGA1. Racionalizacija2. Potiskivanje3. Poricanje4. Projekcija5. Reaktivna formacija6. Regresija7. Konverzija8. Maštanje9. Kompenzacija10.Bekstvo u bolest

STADIJUMI RAZVOJA1. Oralni I godina2. Analno- uretalni II-III godina3. Falusni III-V godina4. Latentni VI godina-

puberteta5. Genitalni pubertet

NORMALNOSTBiološko određivanje normalnosti:a)Normalnost kao zdravljeb)Normalnost kao prosek

Psihodinamsko određivanje normalnosti:a)Normalnost kao idealno zamišljena pojavab)Normalnost kao sposobnost optimalne

integracijec)Normalnost kao sposobnost prilagođavanja

DRUŠTVENO I KULTUROLOŠKO STANOVIŠTE NORMALNOSTI U PSIHIJATRIJI

MKB 10 ICD 10 MKB 10 ICD 10

F 00- F 09 Organski uzrokovani psih poremećajiF 10- F 19 Mentalni poremećaji izazvani

upotrebom psihoaktivnih supstanciF 20- F 29 SCH i poremećaji sa sumanutoscuF 30- F 39 Afektivni poremećajiF 40- F 49 Neurotski i sa stresom povezani

poremećajiF 50- F 59 Sindromi poremećaja ponašanja i

poremećaji udruženi sa fiziološkim disfunkcijamaF 60- F 69 Poremećaji ličnosti i ponašanja

odraslihF 70- F 79 Mentalna retardacijaF 80- F 89 Poremećaji psihičkog razvojaF 90- F 99 Poremećaji ponašanja i emocija

NEUROTSKI SA STRSOM POVEZANI SOMATOFORMNI POREMEĆAJIFobički poremećaji: A) Agorafobija B) Socijalna fobija C) Specificne fobijePanični poremećajOpsti anksiozni poremećajOpsesivno- kompulzivni poremećajDisocijativni (konverzivni) poremećajSomatoformni poremećajNeurastenijaSindrom depersonalizacije i derealizacije

BIHEJVIORALNI SINDROMI UDRUŽENI SA FIZIOLOŠKIM POREMEĆAJIMA I SOMATSKIM FAKTORIMA

Poremećaji ishraneNeorganski poermećaji spavanjaSeksualne disfunkcijeMentalni poremećaji udruženi sa

puerperijumomZloupotreba supstanci koje ne izazivaju

zavisnost

PSIHOSOMATSKE BOLESTI

PSIHOSOMATSKE BOLESTIArterijska hipertenzijaBronhijalna astmaGastroduodentalni ulkusUlcerozni kolitisTrieotoksikozaAkutni infarkt miokarda

Lečenje: u akutnoj fazi u nadleznosti određene specijalnosti, a u hroničnoj nadležnosti psihijatrije

POREMEĆAJI LIČNOSTICrta ličnosti je stabilan obrazac po kojem

ličnost funkcionise (tj. Percipira, misli, oseca, dela), a ispoljava se kroz individualno specifične odnose prema sebi i okolini.

Poremećaji ličnosti su duboko ukorenjeni maladaptivni obrazci koji se manifestuju u širokom spektru odnosa prema sebi, okolini i dovode do poremećaja socioprofesionalnog funkcionisanja.

Poremećaj se ispoljava u adolescenciji ili ranije, nastavlja se kroz odraslo doba i ima tendenciju ublažavanja.

POREMEĆAJ LIČNOSTIParanoidni poremećaj ličnostiShizoidni poremećaj ličnostiDisocijativni poremećaj ličnostiEmocionalno nestabilni poremećaj ličnostiHistrionicni poremećaj ličnostiAnakasticni poremećaj ličnostiAnksiozni poremećajZavisni poremećaj ličnostiDrugi specifični poremećaj ličnosti

Epidemiologija:Muškarci 15-24 godineŽene 25- 34 godine

Etiologija: (za sada) multifaktorijalna

Uključuje poremećaje: mišljenja, opažanja, emocije, volje, nagona, psihomotorike, poremećaja dozivljavanja sopstvenog JA

a) Eho misli, oduzimanje ili ubacivanje mislib) Sumanute idejec) Halucinatorni glasovid) Katatono ponašanje, negativizam, mutizam,

stupore) Negativni simptomi: apatija, oskudan govor,

tupost, socijalno povlačenje

TIPOVI SHIZOFRENIJEPARANOIDNI

Relativno stalne sumanute ideje koje su često praćene halucinacijama

a)Sumanute ideje proganjanjab)Preteci halucinatorni glasovic)Halucinacije mirisa i/ ili ukusa

Tok: epizodipčan ili hroničanObično posle 30 god

TIPOVI SHIZOFRENIJEHEBEFRENI TIP

a)Izražene afektivne promeneb)Sumanute ideje i halucinacije nisu izražene -

jasno diferencirane c)Često neprimereno smejanja i grimasiranjed)Disocirano mišljenjee)Gubitak voljePočetak između 15 – 25. godinePrognoza nije dobra

TIPOVI SHIZOFRENIJEKATATONI TIP

a)Psihomotorni poremećaji (hiperkinezi ili stupor)

b)Zauzimanje neobičnih stavova tela

TIPOVI SHIZOFRENIJESIMPLEKS TIPShizofreni znaci su prisutni, ali nedovoljno

izraženi

a)Zaravnjen afekatb)Gubitak voljec)Zatvaranje u sebe

TIPOVI SHIZOFRENIJESHIZOAFEKTIVNA PSIHOZA

a)Izraženi su afektivni znaci, manicni ili depresivni

b)Prisutne su sumanute idejec)Prisutne su halucinacijed)Prisutni su poremećaji mišljenja

DIJAGNOSTICKI KRITERIJUMI PO MKB 10

1. Eho misli, nametanje ili oduzimanje misli2. Halucinatorni glasovi, komentarisu

pacijentovo ponašanje3. Sumanute ideje4. Neizmoduliran emocionalni odgovor5. Prekid misaonog tokaTrajanje pomenutih smetnji jedan ili vise meseciLečenje: medikamentozno psihoterapija socioterapija

AFEKTIVNI POREMEĆAJIUNIPOLARNA :

• Isključivo depresivna

• Prosečna starost na početku 42 god

• Period najvećeg rizika 35-45god

• Polna struktura (Ž:M) 2:1

AFEKTIVNI POREMEĆAJIBIPOLARNA

Smenjivanje depresivne i manične faze, samo manična

Prosečna starost na početku 29 god

Period najvećeg rizika 20-30 god

Polna struktura (Ž:M) 1:1

SIMPTOMIGlavni:

1)Depresivno raspoloženje2)Gubitak interesovanja i zadovoljstva3)Povećana zamorljivost i manja

aktivnost

SIMPTOMIOstali

a)Ostećenje koncentracije i pažnjeb)Smanjeno samopouzdanje i samopoštovanjec)Osećanje krivice i bezvrednostid)Sumoran i pesimistički pogleda na budućnoste)Ideja o samopovređivanju ili suiciduf)Poremećaj snag)Snižen apetiti

KLINIČKA SLIKA DEPRESIVNE FAZEDepresivno raspoloženje, potištenost,

utučenost, očaj, tuga, anksioznost, zabrinutost, beznadežnost, bespomoćnost

Gubitak životne energije, pad opšteg nivoa psihičke i telesne aktivnosti. Umor, tromost, nesposobnost za fizičke napore

Somatovegetativni znaci i simptomi: bolovi, dizestezije, parastezije, promene srčanog ritma, opstipacija, suva usta, tesko disanje, pad libida, dismenoreja

KLINIČKA SLIKA DEPRESIVNE FAZE• Gubitak apetita i telesne težine• Bioritmoloski znaci: poremećaj sna

dnevna kolebanja raspoloženja• Depresivne sumanute ideje• Halucinacije su retke• Koncentracija je oslabljena• Moguće suicidalno ponašanje

KLINIČKA SLIKA MANIČNE FAZEEuforijaHiperaktivnostEnergija gotovo neiscrpna, povišeni nagonski

dinamizmiSamopouzdanje i samouvazavanje nekriticki

povećanoMisaoni tok ubrzan, logorejaPažnja hipervigilna, tenacitet izrazito

smanjen

TERAPIJA BIPOLARNE DEPRESIJE-Medikamentozna : antidepresivi litijum neuroleptici anksiolitici hipnotici specificna: EKT

-Psihoterapija

-Socioterapija

PARANOIDNA STANJAParanoja- para= mimo, pored nous= misljenje, razum

Jedna ili skup sumanutih ideja, koje obično traju dugo ili doživotno.

Dijagnoza se na može postaviti ako su prisutne slušne halucinacije ili shizofreni simptomi ili simptomi moždanog oboljenja.

Sumanute ideje ili ideja traju najmanje tri mesecaJavlja se obicno posle 30. godine života.

PARAFRENIJA

Javlja se češće u V ili VI deceniji zivota, češće kod žena.

U kliničkoj slici: sumanute ideje+ halucinacije

PARANOJA (vrlo redak poremećaj)Sumanute ideje paranoidnog karakteraOčuvana ličnostOdsustvo drugih psihopatoloskih fenomena

Sumanute ideje mogu biti: Persecutorne Kverulatorne Patoloska

ljubomora Erotomanske

INVOLUTIVNO PARANOIDNO STANJE

Javlja se u kasnijim godinama života, paranoidne ideje se obično smenjuju sa depresivnim raspoloženjem.

Svest i inteligencija su očuvani

AKUTNI MOŽDANI SINDROMPoremećaj kod koga postoji oštećenje:

orijentacije, pamćenja, shvatanja, sposobnosti učenja, rasuđivanja.

Nastaje kao rezultat delovanja poznatih

faktora koji direktno ili indirektno ostećuju funkcije mozga.

AKUTNI MOŽDANI SINDROM*Poremećaji svesti: smonolencija, sopor, delirantni sindrom, sumračno stanje

*Poremećaji pamćenja: Amnezija Alomnezija (iskrivljeno sećanje) Konfabulacija

*Poremećaji afektiviteta (anksioznost, razdrazljivost, nemir….)

*Poremećaji mišljenjaInkoherencija (nepovezanost misaonog toka)

AMS U ODNOSU NA ETIOLOGIJU-NEDOSTATAK KISEONIKA hipoksija anokisija ishemija-NEDOSTATAK GLIKOZE

-NEDOSTATAK SPAVANJA

-NEDOSTATAK CULNIH I SOCIJALNIH STIMULUSA

(oko 72h: čulne obmane, anksioznost, konfuzija)

AMS USLOVLJEN DEJSTVOM TOKSIČNIH MATERIJA NA MOZAK

1. Trovanje CO2. Trovanje cijanidima3. Trovanje etilalkoholom i narkoticima4. Trovanje metilalkoholom5. Trovanje organofosfatnim jedinjenjem

AMS uslovljen akutnim infektivnim bolestima (Bakterijski meningitis, encefalitis)

AMS u toku epileptične bolestiAMS uslovljen cirkulatornim poremećajimaAMS uslovljen intrakranijalnim neoplazmama AMS uslovljen traumom glave i mozgaAMS uslovljen poremećajima metabolizma i endokrinim oboljenjima: Metaboličke encefalopatije: -hepatitička -

uremička - akutna intermitentna porfirija endokrini poremećaji: tireotoksikoza generativne psihoze: postpartalna

AKUTNI MOŽDANI SINDROM Lečenje: prema uzroku

Prognoza: restitutio ad integrum ili prelazi u hronični sindrom

HRONIČNI MOŽDANI SINDROMHMS je stanje koja nastaje usled difuznog,

trajnog ostecenja funkcija i struktura mozga, razlicite etiologije.

Tok je spor i progresivan

Nastaju poremecaji: PAMCENJA INTELEKTA MISLJENJA AFEKTIVITETA

Alchajmerova demencijaPikova demencijaVaskularna demencijaKod MPKod Hantingtonove horeeKod progresivne paralizeHidrocefalicne demencijeDemencije kod: neoplazmi kod mozdanih trauma kod alkoholizma kod epilepsije kod endokrinih poremecaja kod metabolickih i nutritivnih smetnjiDemencije uslovljene lekovima i toksičnim

mateijama

HRONIČNI MOŽDANI SINDROMOpšti principi u lečenju:

1.Saniranje propratnih somatskih komplikacija

2.Tretman psihički izmenjenog stanja

Reaktivna ili psihogena stanja su ona stanja psihičke poremećenosti koja se javljaju kao reakcija na određeni događaj, na iskustvo određene situacije.

Patološka reakcija ukazuje na popuštanje adaptivnih potencijala ličnosti, može dovesti do sloma, a nekada ima odbrambeni karakter, čuva ličnost.

ZAJEDNIČKE KARAKTERISTIKE1. Vremenska povezanost reaktivnog stanja sa

događajem2. Akutni, nagli početak3. Vremenska ograničenost trajanja4. Dobra prognoza5. Atipična klinicka slika6. Tipičnost kliničkih sadržaja

KLASIFIKACIJAA. Akutna reakcija na stres ( do 48h)B. Posttraumatski stresni poremećaj (do 6

meseci)C. Poremećaj prilagođavanjaD. Akutni tranzijentni psihotični poremećaj (48h-

14 dana)

U kliničkoj slici: - približni odgovori - dezorijentacija - motorni konverzivni simptomi

AKUTNA REAKCIJA NA STRESStres je normalana adaptibilna reakcija,

signal opasnosti i pripreme za odbranu.Stadujumi stresa : 1) alarm 2) borba 3) iscrpljenjeStresna situacija remeti psihosocijalnu

ravnotežu i osoba nije sposobna da uspostavi prethodno stanje u uobičajeno dugo vreme

Prirodne katastrofe, nesreća, ratovi, napadi kriminalaca, silovanja, gubitak bliske osobe, gubitak dela tela….

AKUTNA REAKCIJA NA STRESKlinička slika:1.Psihomotorna reakcija: nemir, besciljno

tumaranje, destruktivnost, agresivnost, stuporozna ukočenost, apatija, inertnost

2.Svest: hipnoidna smetenost, zbunjenost, nesigurnost, dezorijentacija, perseveracija, teskoće u uspostavljanju verbalnog kontakta, panicni strah, bes, srdžba, relativna ili apsolutna amnezija

Traje do 48 sati

POSTTRAUMATSKI STRESNI POREMEĆAJ

Odloženi i/ ili produženi odgovor na događaj

Ponovljeno preživljavanje traume u nametnutim sećanjima, snovima ili noćnim morama.

Emocionalna utrnulost ili tupost.

Vegetativna prenadraženost

Nesanica, anksioznost, depresija

REAKCIJE PRILAGOĐAVANJAKrizne situacije: gubitak bliske osobe,

hospitalizacija, emigracija, promene zivotne sredine, operativno ili traumatsko odstranjenje dela tela.

ČOVEK JE BIĆE U RELACIJI

U kliničkoj slici: anksioznost, depresijaTraje do 6 meseciLečenje: psihoterapijom i medikamentima

POREMEĆAJI U DETINJSTVU

1) Početak je bez izuzetka tokom detinjstva2) Ostećenja ili zaostajanja u razvoju su

često povezana sa biološkim sazrevanjem CNS-a

3) Stabilan tok, bez remisija i recidiva

POREMEĆAJI U DETINJSTVUI. Specifični razvojni poremećaji govora i jezikaII. Specifični razvojni poremećaji školskih

veština: čitanja, pisanja, računanjaIII. Dečiji autizam (dečaci: devojcice 4:1)

Kvalitativno ostećenje recipročnih socijalnih interakcija. Oskudni repetitivni i stereotipni obrasci ponašanja, interesovanja i aktivnosti. Mogu postojati strahovi, fobije, poremećaji spavanja, ishrane, napadi besa, agresivnost.

POREMEĆAJI U DETINJSTVUIV. Hiperkinetički poremećajiV. Poremećaji ponašanja i emocijaVI. TikoviVII. Drugi poremećaji: neorganska enureza neorganska

enkopreza poremećaji ishrane poremećaji spavanja mucanje

POREMEĆAJI U ADOLESCENCIJI

1. Kriza autoriteta2. Kriza identiteta3. Kriza seksualnosti4. Normativna kriza5. Hipohondrija

BOLESTI ZAVISNOSTI

A. AKUTNA INTOKSIKACIJAB. RIZICNA UPOTREBAC. STETNA UPOTREBAD. SINDROM ZAVISNOSTIE. APSITINENCIJALNI SINDROM

PODELA PSIHOAKTIVNIH SUPSTANCI

1. DEPRESORI CNS-a2. STIMULANSI3. HALICINOGENI4. KANABIS

PODELA PSIHOAKTIVNIH SUPSTANCIDEPRESORI:

Analgetici Hipnotici Sedativi Anksiolitici Lepkovi Smole Lakovi Neke boje

STIMULANSI• Amfetamin• Kokain• Khat

HALUCINOGENILSDPsilocibinMeskalinAntiholinergici

KANABIS• Marihuana• Hasis

ALKOHOLIZAM

Depresor CNS-a, dejstvo je slično anesteticima.

Alkoholičar je osoba koja je dugotrajnim prekomernim pijenjem postala zavisna od alkohola (psihički, fizički, ili na oba načina), kod koje su se zbog toga razvile zdavstvene, psihičke i fizičke smetnje kao i poteškoće u socijalnom funkcionisanju.

KRITERIJUMI ALKOHOLIZMA1. GUBITAK KONTROLE2. NEMOGUĆNOST APSTINENCIJE3. PAD TOLERANCIJE4. ALKOHOLNA AMNEZIJA

KRITERIJUMI ALKOHOLIZMAOstećenja zahvataju sve organeDelirijum tremensPatolosko napito stanje

Korsakovljeva bolestVernikeova bolestSmetnje pamćenja, konfabulacija, smetenostDezorijentacija, demencija

LEČENJE ALKOHOLIZMA

MedikamentoznoPsihoterapijaSocioterapija

PSIHOLOŠKI TESTOVI1. Testovi sposobnosti2. Testovi ličnosti

Testovi inteligencije“Inteligencija ja sposobnost snalaženja u novim

i nepoznatim situacijama”WB skala (Veksler- Belvju)

IQ= mentalni test: stvarni uzrast x 100

Manje od 25 IDIOTIJA26- 50 IMBECILI51- 65 DEBILI66- 80 GRANICNI81- 90 FIZIOLOŠKA

TUPOST91- 110 PROSEČNOST110- 130

NADPROSEČNOSTPreko 140 GENIJALCI

TESTOVI ZA PROCENU ORGANSKOG OŠTEĆENJA CNS-A

Bentonov test upamćivanja slikaVekslerova skala pamćenjaLurijina neuropsihološka baterija

TESTOVI LIČNOSTIM.M.P.I. upitnikProjektivni testovi: Rošah TAT Test nedovršenih

rečenica Crtež ljudske figure

TERAPIJA U PSIHIJATRIJIMEDIKAMENTOZNAPSIHOTERAPIJASOCIOTERAPIJA

PSIHOTERAPIJALečenje psihičkih poremećaja psihološkim

uticajima, pri čemu terapeut putem verbalne i emocionalne komunikacije pruža pomoć pacijentu.

Klasifikacija: I Dubinsko psihološki metodi II Površinski metodi III Ostale terapije

SOCIOTERAPIJAJeste oblik lečenja u kome se organizovanim

socijalnim metodama i sredstvima utiče na čoveka, uz pomoć sociookolinskih i interpersonalnih činilaca sa ciljem da se reše njegovi “unutrašnji” problemi i interpersonalni odnosi.

Socioterapija u bolnici: (terpaijske zajednice)1) Okupaciona 2)Radna 3)Rekreativna

• Socioterapija u vanbolničkim uslovima:1. Porodica 2. Radna sredina 3. Klubovi

FARMAKOTERAPIJAANKSIOLITICIHIPNOTICIANTIPSIHOTICIANTIDEPRESIVISTABILIZATORI RASPOLOŽENJAPSIHOSTIMULANSILEKOVI ZA POJAČANJE SAZNANJA

ANKSIOLITICIOsim anksiolitickog imaju i sedativno,

hipnotičko, antikonvulzivno, miorelaksantno dejstvo.

Podela (prema dužini vremena poluraspada): - sa kratkim dejstvom - sa srednje dugim - sa dugim dejstvom

HIPNOTICIKoji dejstvuju u inicijalnoj fazi snaKoji efekat daju tokom sna do buđenja

ANTIPSIHOTICISmanjuju agresivnost, hiperaktivnost,

ublažuju poremećaje mišljenja, redukuju halucinacije, sprečavaju recidive.

Neželjena dejstva: ekstrapiramidalna (ukočenost, tremor,

distonija, ataksija,diskinezija)Hipotenzija

HiperprolaktinemijaGinekomastijaImpotencija

Klasifikacija: tipični i atipični

ANTIDEPRESIVITricikličniInhibitori MAOInhibitori ponovnog preuzimanja 5-HTNovi antidepresivi

STABILIZATORI RASPOLOŽENJA1.Litijum (soli)2.Antikonvulzivi3.Antipsihotici

PSIHOSTIMULANSIKod hiperkinetskog sindroma sa ostećenjem

pažnje ( kod dece starije od 6 godina, kod odraslih se ne primenjuje)

Kod narkolepsije