Psihijatrijski sindromi

8/9/2019 Psihijatrijski sindromi

1/7

PODELA PSIHIJATRIJSKIH SINDROMA

1)Sindromi pomuenja ses!i"

a) Odvojenost od realnog sveta koja se izraava u nejasnoj percepciji okoline,oteanojfikasciji ili u potpunoj nemogunosti percepcije,b) dezorijentacija u vremenu,mestu i prema

drugim osobama,c) miljenje u veoj ili manjoj meri nepovezano,oteeno ili potpunoiskljueno pravilno rasudjivanje,d) upamivanje tekuih dogadjaja i subjektivnih

doivljavanja je oteano. Seanje o periodu pomuenju svesti ili je delimino ili potpuno

otsutno.Za odrerdjivanje stanja pomuenja svesti odluujui znaaj ima utvrdjivanje svih

nabrojanih simptoma ukupno. sindrom pomuenja svesti spadaju! 1#somno$en%ija "laki stepen somnolencije naziva se

obnubilacija svesti#,de$iran!ni sindrom,'#oniroidni sindrom"obilje fantazija#, (#sindromamen%ije "nepovezanost i zbunjenost#, #sumra*ni sindrom" prekid toka svesti, gde se gubi

potpuno seanje, amnezija, a pod uticajem sumanutosti, halucinacija i afektivne napetosti uovim stanjima se izvravaju razliiti opasni postupci#.

&)Emo%iona$ni sindromi"

1.Depresivni sindrom! potiteno raspoloenje, inhibicija motorike do stepena stupora,

javljaju se depresivne sumanute ideje sa karakterom samooptuivanja i oseanja krivice,

uznemirenost praena panikom, strahom, bojaljivou, verbigeracijom.2.Manini sindrom: veselo povieno raspoloenje, ubrzan tok misli, motorni nemir.

3.Meani sindrombipolarni poremeaj! uee pojedinih maninih i depresivnih simptoma.vde neki autori ubrajaju anksiozno$depresivni sindrom, apatini sindrom.

%mocionalne promene predstavljaju obaveznu komponentu svakog simptoma ili sindromapsihijatrijskog poremeaja.

') Sindrom poremeaja per%ep%ije

1.!indrom "alucinoze: prisustvo halucinacija bez izmenjenosti funkcije svesti.&alucinacije

su esto praene strahom,motornim nemirom i ponekad 'slikovitom'sumanutou.

2.!indrom derealizacije"bolesniku okolina izgleda promenjena,nerealna,poremeena je i

percepcija prostora i vremena. ovaj sindrom mogu se ukljuiti i sledee

pojave!metamorfopsija,marko i mikropsija,optika alestezija"kada izgleda da predmet nije

tamo gde je#,deja vue,deja vecu,jamais vu,optika bura"sve ono to ga okruuje nalazi se u

burnom kretanju#.3.!indrom depersonalizacije:poremeena svest o sebi"oseanje izmenjenosti (a#.depersonalizaciju se ubrajaju samo naroiti poremeaji svesti o sebi,koji se odlikuju


2/7

oseanjem unutranje promenjenosti svoga (a,otudjenjem svojih misli,afekta idelatnosti.)oesniku izgleda kao da ne postoji,kod njega se remeti percepcija telesne sheme.

#.!indrom psi"i$o% automatizma: slian je sindromu depersonalizacije.karakterie se timeto se sva doivljavanja ne primaju kao svoja preivljavanja, oseanja, misli, aktivnosti, ve

neto to se javlja neovisno od njega, bolesnika, voljom nekoga sa strane,koji se uplie u

linost pacijenta. *vde se ubraja automatsko miljenje,primanje 'glasova'esto percipiranih

kao eho sopstvenih misli.(avlja se bez pomuenja svesti, ide sa sumanutou proganjanja iuticaja, pseudohalucinacijama sa oseanjem ovladavanja i i otkrivenosti. Znaci ovog

sindroma su razliiti$aso%ija!ini au!oma!i+am, prisilne misli, prisilne slike, uverenje dadrugi znaju njegove misli, prisilno prekidanje misli, prisilna seanja, ozvuenje sopstvenih

misli, pretvaranje misli u unutranji govor. )olesnici misaono opte sa progoniteljima, vodesa njima diskusije, protestuju, dobijaju odgovore u vidu bezvunih misli, unutranjih

glasova.*vde spadaju i pseudohalucinacije i otudjenje emocija.,enes!opa!s-i au!oma!i+am se izraava u raznovrsnim krajnje neprijatnim oseanjima koji

su praeni sa oseanjima da su specijalno izazvani sa ciljem uticaja na bolesnika.Kines!e!s-i au!oma!i+am$otudjenost pokreta i radnji.Svi pokreti i sve aktivnosti se ne

ostvaruju po sopstvenoj volji ve kao rezultat uticaja sa strane. taj oblik automatizma

spadaju i verbalne motorne pseudohalucinacije,tj izvrenje govornog akta pod uticajem sastrane.

Sve pojave psihikog automatizma su obino praene sistematizovanom sumanutou

proganjanja i uticaja.

() Sumanu!i sindromi

1.&aranoidni sindrom" +arakterie se razvijanjem sistematizovane sumanutosti pri jasnoj

svesti i odsutnosti halucinacija.

2.&ara'reni sindrom: sistematizovan sumanutost proganjanja i uticaja sa fantastinimidejama veliine.uz ovo je javljaju poremeaji percepcije i spora dezintegracija psihe.

3.(alucinatornoparanoidni sindrom: odlikuje se prisustvom poremeaja percepcije kojidaju materijal za sumanutu interpretaciju okoline,za sumanutost uticaja i proganjanja. Sama

sumanutost nema sistematizovani karakter. ajei je kod schizofrenije, ali se javlja i kodorganskih i simptomatskih psihoza.

#.!indrom *otarda+ ,otarov sindrom): odlikuje se izrazitim depresivnim i i

hipohondrinim nihilistikim sumanutim idejama grenosti, propasti sebe i sveta.

-.(ipo"ondrini sindrom: -oe da ima razliite oblike.*psesivna hipohondrija $oseaj dae se razboleti od neizleivih bolesti. epresivna hipohondrija$postojanje beznadene

ubedjenosti u postojanje teke bolestito je praeno snienim raspoloenjem. /aranoidnahipohondrija$neosporno ubedjenje da se boluje od neizleive bolesti to je praeno itavim

nizom 'dokaza'. -nogi od navedenih sindroma iz ove grupe u evolucji bolesti se smenjuju

sukcesivno. *va injenica govori o zajednikom patogenizmu. Zajedno sa tim zapaa se

izvesna zakonom0rnost u specifinostima klinike slike svih navedenih sindroma!to jeintenzivnija, polimorfnija, pojava cenestopatija, halucinacija, pseudohalucinacija i drugih

fenomena psihikog automatizma, utoliko je formiranje sumanutosti manje.


3/7

) De$u+ioni sindromi

1.!tupor"psihogeni, organski, depresivni, shizofreni.


4/7

2.$inezija: razlikuje se od stupora time to su iskljueni samo voljni pokreti, pri stimulacijisa strane bolesnici se pokreu.

3.(iper$inezija:emotivisano motorno uzbudjenje koje ima prisilni karakter.

#.,atatoni sindrom: spajanje hiperkineznih i stuporoznih simptoma "negativizam, mutizam,

katalepsija, eholalija, ehopraksija, grimasiranje, stereotipija, impulsivne radnje#. /oremeaj

psihomotorike je pri tome preteno ekstrapirmidnog karaktera, vezan za psihike poremeaje

"dezintegracija aktivnih funkcija i miljenja#.

.) Sindromi men!a$ne nera+ijenos!i/ su0norma$nos!i)

1.Mentalna retardacija +oli%o'renije):edovoljno razvijena psiha a ne njena destrukcija kao

kod demencije. Za mentalnu retaradciju vane su jo dve osobine!osustvo progredijentnosti, i

ne samo nerazvijenost psihe ve esto i organizma.obiajena je podela na pet stepeni!blaga,umerena. teka,duboka i mentalna retardacija neoznaene teine.ili klasina podela na!

umerena, debilnost1 srednja.imbecilnost i teka, idiotija i kretenizam. avedeni stepenimentalne retardacije obuhvataju sve mogue prelaze od najteih sluajeva skoro potpunog

osustva psihikih funkcija do stanja bliskih normali, na pr.fizioloka tupost.

) Sindromi o2!eenja -od di3i+ni4 des!ru-!ini4 pro%esa ,NS5a

1#Sindrom demen%ije

emencija se izraava u slabljenju miljenja i pamenja,u oskudnosti materijala psihe i njene

produktivnosti sa progredijentnim tokom sa izuzetkom pseudodemencija. Smanjenjeintelektualnog deficita smanjuje sposobnost kritinosti prema samom sebi, svojoj bolesti,

tako i prema okolini. /onekad se demencija fenomenoloki moe prikazivati izrazitijom,

teom, nego to jeste kao posledica nadovezivanja dopunskih faktora "poremeaj svesti,

afektiviteta i sl.#. 2everzibilnost tih faktora dovodi do popravljanja klinike slike demencije. %ngleskoj se smatra za ozbiljnu strunu greku u koliko osobi sa demencijom ne dajemo i

antideprersivnu terapiju u trajanju od najmanje est meseci.2.mnesti$i sindro: karakterie se oslabljenom sposobnou upamivanja,

dezorganizacijom i konfabulacijama pri relativnoj ouvanosti miljenja, linosti i ouvanostiponaanja bolesnika. +arakteristian je za +oraskovljevu psihozu i senilna oboljenja.

6) Neuro!s-i sindromi

eurotski sindromi se odlikuju time to kod njih ne postojie formalni psihotini poremeaji,

ve se radi o astenizaciji psihe, afektivnim poremeajima i razliitim vegetativnimsimptomima.

1.(ipo"ondrini sindrom: preuveliavanjem stvarnih ili zamiljenih oboljenja,pri eme se

sva panja pacijenta koncentrie na oseanje u ovim i onim delovima tela i celokupnoponaanje se brigom za svoje zdravlje.2.Opsesivni sindrom: /ovezivanje opsesivnih misli, straha i radnji.

3.steni$i sindrom: 3zraava se razdraljivom slabou sa povienom osetljivou izamorljivou, snienim raspoloenjem i nizom somatskih poremeaja vezanih za

vegetativne disfunkcije.


5/7

7) Sindromi e+ani +a poremeaje $i*nos!i


6/7

+arakteriu se disharmonijom psihikih svojstava i neadekvatnou reakcije na spoljne

stimuluse, usled ega se izvitoperuje ponaanje u veoj ili manjoj meri i oteava aktivno

prilagodjavanje subjektima okolne sredine. sutini radi se o amnormalnim varijantamalinosti. e radi se o destruktivnim procesima koji se mogu odrediti patoanatomski, njima

takodje nisu svojstveni psihotini fenomeni sem kada dodje do dekompenzacije idezintergracije linosti pacijenta. *dgovarajue osobenosti linosti postoje u datom subjektu

u veem ili manjem stepenu u toku celog ivota, poto su te osobenosti, karakteristike

svojstva karaktera, tj strukture linosti.-edjutim, osobenosti poremeaja linosti, njihova

disharmoninost, maladaptivnost i neadekvatnost reakcija menjaju se i kolebaju u toku ivotau zavisnosti od socijalnih i drugih faktora. poslednje vreme se sve ee govori o

psihopatskom sindromu, koji ase karakterie trijasom! a# asocijalnim ponaanjem, b#nemogunou stvaranja i odravanja dugotrajnih afektivnih veza sa drugim osobama i c#

nemogunou prihvatanja odredjene socijalne uloge.

18) Sindrom pseudodemen%ije

*vaj sindrom odlikuje se skljuenjem intelektualne aktivnosti koja podsea na saboumnostdubokog stepena. )oesnici ne znaju svoje ime, koliko im je godina, koliko imaju ruku,

prstiju, tzv.sindrom priblinih odgovora. *bino na pitanja daju besmislene odgovore. epoznaju predmete i ne mogu da se slue, koriste s njima. *dbijaju da hodaju, stoje, esto

padaju u stanje stupora,lee utei i nepokretno. *d hrane se ne odriu i isti su. -imika je

jednolina, na ubode ne reaguju. /seudodemencija moe biti dugotrajna i prekida se posle

promene sitacije./seudodemencija i slina stanja izraavaju bioloko$primitivne reakcije i instiktivno bekstvo

od nepovoljnih i ugroavajuih situacija.

11) Spa+modi*ni sindromi

apadi se nazivaju paroksizmalno nastupajua i brzo prolazea patoloka stanja sa

pomuenjem svesti ak i do potpunog gubitka i grevima ili drugim automatskim pokretima.

*vde spadaju!4eliki, grand mal napad, /arcijalni epileptiki napad, jeksonovi napadi,arkolepsija, +ataleptiki napadi, &istrionini napadi.

56# 7kuni katatoni sindrom

7kutni katatoni sindrom fenomenoloki moe da se manifestuje u jednoj od klinikih formi!

katatoni stupor i katatono uzbudjenje, odnosno katatona pomama. katatonom stuporumotorna aktivnost bolesnika je potpuno ili delimino zakoena. *ni dugo zadravaju jedan,

esto bizaran poloaj, pa ako im se to dozvoli, danima mogu da lee u krevetu, sede, ue ilistoje tako da svojom neporetnou i beivotnim izgledom lie na spomenike. +ao posledica

dugotrajnog stajanja esto se pojavljuju edemi, poremeaji u perifernoj cirukalciji,negativizam, veoma est simptom katatonog stupora moe da se manifestuje u nekoliko

klinikih oblika!spoljni negativizam, tj odbijanje svake sugestije sa strane,unutranji

negativizam ili zauzimanje suprotnog stva od onoga to se bolesniku sugerie,aktivni

negativizam, tj aktivno suprostavljanje svemu onome to se od bolesnika trai da uini i


7/7

pasivan negativizan koji se ispoljava kao nesaradnja ili krutost. +atatonoa pomama semanifestuje ekstremnim psihomotornim nemirom, neorganizovanom hiperaktivnou, koja

esto ugroava bolesnika i druge osobe iz njegove okoline. )olesnik je izrazitologoroian,disiranog misaonog toka,vie udara,razbija,rui i slino. /ostojanje katatonog

sindroma nije patognomonino samo za katatonu schizofreniju. Simptomi vezani za katatoni

sindrom mogu se videti i kod drugih oblika schizofrenih psihoza, kao i kod drugih

psihijatrijskih poremeaja kao na primer organska oboljenja 8S$a, simptomatskih psihoza,hroninih organskih psihosindroma, epileptinih stanja, histrioninih stanja, zatim kod

mentalno retardiranih osoba, zatim kod pacijenata pod dejstvom visoko potentnihneuroleptika, steroida i sl. /osebno je interesantan tzv.pseudokatatoni stupor. *vaj reaktivni

poremeaj veoma lini na refles imobilizacije "refleks 'umrtvljenja'#, ali je znatno duegtrajanja od njega. +lnika slika je veoma slina sindromu sch stupora, katatonom sindromu,

poto praktino sadri sve njegove naprednavedne komponente!stupor, negativizan,stereotipije, ehopraksiju, eholaliju, motornu docilnost i sl. -edjutim ovde je mimika

ivahnapogled je bistar, odaje punu svesnost i bistrine, jvljaju se mnogi demostarativnipostupci "naravno u prisustvu lekara#, dobija se utisak da bolesnik paljivo prati razgovor o

njemu, vegetativni poremeaji nisu ispoljeni u onom obliku kao kod pravog katatonog

sindroma. Slinost sa pravim katatonim sindromom predstavlja ozbiljan problem urazgraniavanju i esto zahteva paljivo opserviranje bolesnika.

)rojni su lekovi i psihoaktivene supstance koji moguti izazvati koatatoni sindrom!

allopurinol, baclofen, apstinencijalni sindrom kod benzodijazepina, cikloserine, cocain,disulfiram, flufenazin, lo9apine, piperazin, prochlorperazin

5:# &ronini halucinatorno$interpretativni sindrom

*vaj sindrom vezan je za istraivanja +repelina i njegovih saradnika. /oto su izdvojili

paranoju i za taj termin zadrali su sluajeve koje karakteriu podmukao tok, nepovoljnaprognoza i stalno prisustvo sumanutih ideja, izdvojen je jedan kliniki entitet koji se po svom

toku, prisustvu halucinacija i mnotva interpretativnih sumanutih ideja i sti nisu moglisvrstati u shizofreniju ni paranoju, poremeaj je nazvan parafrenijom.kasnije su francuski

autori dali druge brojne nazive ovom klinikom entitetu od kojih je najei delirijum.naoj svakodnevnoj klinikoj praksi i dalje se esto susreemo sa ovim psihopatolokim

sindromom. ostaje i dalje otvoreno pitanje o kakvom je psihijatrijskom sindromu re, da li o

nekom posebnom obliku schizofrenije koja se javlja u kasnijoj ivotnoj dobi ili o atipinom

obliku paranoje. brojnim komparacijama klinikih slika schizofrenije i paranoje izveden jeprihvatljiv kliniki zakljuak! hronini halucinatorno$ sumanuti sindrom karakteriu razliite

ekspanzivne sumanute ideje gde klinikom slikom uz njih dominiraju i perceptivniporemeaji. *vaj relativno nepotpun i koncizan zakljuak ima viestruki kliniki znaaj, pre

svega za izbor odgovrajue.

000.maturski.org
http://www.maturski.org/http://www.maturski.org/

Documents

Psihijatrijski sindromi