RAD Upoznavanje Se Biljnim i Zivotinjskim Svetom Livade u Nastavi Metodike Prirode i Drustva ZAVRSENO

8/18/2019 RAD Upoznavanje Se Biljnim i Zivotinjskim Svetom Livade u Nastavi Metodike Prirode i Drustva ZAVRSENO

1/42

UNIVERZITET U BEOGRADUFAKULTET POLITIČKIH NAUKA

BEOGRAD

DIPLOMSKI RAD

TEMA

Upoznavanje se biljnim i životinjskim svetom livade u nastavi

metodike prirode i društva

Mentor: Kandidat: ________________ Tatjana Janković

Broj indeksa: _____

- Beograd, 2015.godine -

SADRA!:


2/42

Diplomski rad

UVODNA RAZMATRAN!A.................................................................................................................3

1. Uvod.......................................................................................................................................3

KL!UČNA RAZMATRAN!A......................................................................................................

"# Na$ta%na &etodi'a ( teori)$'e o$no%e######################################################################################*

1.1. !etoda i metodika........................................................................................................

1.". Bitne odredni#e nastave................................................................................................$

1.3. %astavna metodika i didaktika......................................................................................&

+# ,i-) i %a$.itno o/ra0o%ni 0ada1i##############################################################################################"+

2# Po)a& i3re 4 na$ta%i###################################################################################################################"5

6# Bi-)ni $%et######################################################################################################################################"7

*# i%otin)$'i $%et################################################################################################################# ++

5# U.o0na%an)e /i-)no3 i 8i%otin)$'o3 $%eta -i%ade#############################################################+2

'.1. Upoznavanje biljno( i životinjsko( sveta livade u prvom razredu............................."3

'.". Upoznavanje biljno( i životinjsko( sveta livade u dru(om razredu..........................3"

'.3. Upoznavanje biljno( i životinjsko( sveta livade u trećem razredu..........................33

'.). Upoznavanje biljno( i životinjsko( sveta livade u *etvrtom razredu........................33

9# Sa%re&eni &ode-i rada 4 na$ta%i .rirode i dr4t%a#############################################################26

ZAKL!UČNA RAZMATRAN!A.......................................................................................................3$

1. +aklju*ak .........................................................................................................................................3$

LITERATURA.............................................................................................................................3&

UVODNA RAZMATRAN!A

Strana 2


3/42

Diplomski rad

"# U%od:

U istoriji *ove*anstva nema naroda niti kulture, dru(im re*ima, nema #iviliza#ije koja u

svoje temelje, kako opšte, tako i, porodi*ne i li*ne, a time i reli(ijske, nije u(ra-ivala i vaspitni

karakter. am izraz peda(o(ija je (r*ko( porekla a nastao je od re*i pais, paidos, što

zna*i /dete“ i ago 0 vodim”. U pre2rišćanskom periodu kod rka u*eniji robovi su imali

zadatak da pou*avaju de#u svoji2 (ospodara, naro*ito izvodeći i2 u šetnju. Tako je izraz postao

opšte pri2vaćen u svakom kasnijem na*inu vaspitavanja i sti#anju znanja. 4eda(o(ija je danas

jedan širok obrazovno5vaspitni sistem, onako kao što bi možda rekao 6omenski:/7a sve 8ljude i

narode9 treba nau*iti svemu 8dobrome i korisnome9 koliko to stoji 8mo(uće91.

!etodika podrazumeva oblast užu od same didaktike, i smatra se naukom koja proizilazi

iz didaktike. na je deo didaktike koji se odnosi na spe#i;i*ne vrste nastave. %eki je porede sa

veštinom, ali se tome odupiru ozbiljni metodi*ari na(lašavajući da je to manje 0 više zavisna

peda(oška nauka koja u(lavnom deluje #elovito. 6ao što postoji više srodni2 ili, *ak, razli*iti2

nastavni2 oblasti u školi, tako su i sama problematika, pristup, izu*avanje, #iljevi i rezultati ti2

isti2 dis#iplina razli*iti. 4rimera radi, kao što se jezi#i danas, izme-u ostalo(, u*e posebnom

audio5te2nikom, te2ni*ko obrazovanje sti*e pomoću razni2 alata, 2emija se izu*ava, po

mo(ućnosti, laboratorijski, ;izi*ko spe#ijalnim ;izi*kim spravama, tako i verska nastava, zbo(

svoji2 spe#i;i*nosti, plana i pro(rama, po mo(ućnosti, u opremljenim kabinetskim prostorijama

i po svim metodiski*kim prin#ipima. 4otpuno je ista situa#ija i sa nastavom prirode i društva.

!etodika nastave je primena metoda u odre-enoj stru#i ili nau#i, ili karakteristi*nost

nauke upotrebom odre-eni2 metoda. !etodika struke jeste neop2odan deo stru*no( obrazovanja

i pored teoretsko( dela, sadrži i obuku za prakti*nu primenu metoda i te2nika kako bi se

osposobio stru*njak, nastavnik u krajnjoj meri, za bavljenje nekom strukom ili naukom.

!etodiku de;inišu kao didakti*ku dis#iplinu, peda(ošku dis#iplinu i teoriju o vaspitanju i

obrazovanju u odre-enoj nastavnoj oblasti. na prou*ava istorijat nastavno( predmeta, nje(ovu

vaspitno5obrazovnu vrednost, odre-uje zadatke predmeta u od(ovarajućoj peda(oškoj ustanovi,

1 Bus#2mann,


4/42

Diplomski rad

zatim kako se ostvaruju i konkretizuju pojedini didakti*ki prin#ipi, (ovori o nastavnim

metodama pružanja, odnosno usvajanja znanja i metodama utvr-ivanja i proveravanja znanja,

navika i veština i na karju upoznaje sa nastavnim sredstvima i na*inima nji2ovo( pribavljanja i

korišćenja.

Upoznavanje okoline kao važne oblasti u nastavnom pro#esu su jedino u pro(ramu

izdvojeni kao posebne #eline.

U prakti*nom radu, ne može postojati oštra podela na oblasti vaspitno5obrazovno( rada.

!etodika upoznavanja okoline je neodvojiva od prakse. !etodika upoznavanja okoline je

najviše povezana sa predškolskom peda(o(ijom, a u ovom radu ćemo istražiti karakteristike

nastave metodike prirode i društva tokom upoznavanja sa biljnim i životinjskim svetom livade.

4ovezana je i sa istorijom peda(o(ije, metodolo(ijom, komparativnom peda(o(ijom i ostalim

metodikama vaspitno5obrazovno( rada".ama metodika se realizuje koristeći se opštim prin#ipima i metodama rada sa

osnovnoškolskom de#om.

2 4rim.aut.: razvoj (ovora, likovno, ;izi*ko, muzi*ko, razvijanje po*etni2 matemati*ki2 pojmova,

Strana "


5/42

Diplomski rad

KL!UČNA RAZMATRAN!A

"# Na$ta%na &etodi'a ( teori)$'e o$no%e:

6od nas se sve odomaćilo (ovoriti o metodi#i nastave pojedino(a predmeta 8istoriji ;ilozo;ije,

psi2olo(ije, so#iolo(ije, srpsko( jezika i književnosti, matematike, ;izike, muzi*ko i ;izi*ko

vaspitanje itd.9, dok se zazire (ovoriti o nastavnoj metodi#i, kao da tako nešto ne bi mo(lo

postojati ili bi, u krajnjem slu*aju, po sebi bilo posve nepre#izno, jer doti*na sinta(ma odma2 ne

indi#ira i svoj objekat. Je li, onda, uz predmetnu metodiku ili metodiku pojedine struke

opravdano (ovoriti o nastavnoj metodi#i ili nije@ 4ri2vatimo li i zadnje, 2oćemo li se izložiti

opravdanoj, a onda i neopravdanoj kriti#i@ Asklju*uju li se te delatnosti me-usobno ili, još (ore,

zatiru li one jedna dru(u@ %i u kojem slu*aju. 4ostoji opsežna stru*na i nau*na literature koja

ide u smeru predmetni2 metodika, odnosno, u delu (ermansko(a sveta, predmetni2 didaktika3,

kad je re* o pojedinoj stru#i, odnosno predmetu, i to ima svoju istoriju, svoje uporište i svoju

razložnost. i(urno, svaki školski predmet poseduje nešto spe#i;i*no što treba *uvati, ne(ovati i

promovisati i u samom nastavnom pro#esu, a što se u*i ili bi se trebalo nau*iti dok student sti*e

svoja strukovna znanja na univerzitetskom nivou. To si(urno ne može zadovoljiti sve ono što će

se od nje(a, kao od buduće( nastavnika, tražiti, i koji će osim an(ažmana iz podru*ja svoje

struke imati i puno dru(i2 dužnosti i obaveza *emu bi morala doprineti sva ona teorijska znanja i

prakti*ne veštine koje su u svetskoj literaturi vezane uz napise o nastavi, bolje re*eno, nastavnoj

metodi#i.

"#"# Metoda i &etodi'a:

ko svaki pojedini školski predmet može imati svoju predmetnu metodiku, može li nastava u

#elosti kao spe#i;i*ni vaspitno5obrazovni pro#es koji se, me-u ostalim, sastoji od mnoštva

razli*iti2 predmeta, pa tako i nji2ovi2 prateći2 metodika, imati svoju vlastitu metodiku@ 7a li jeuopšte mo(uće zamisliti jedan takav složen postupak, a još više o*ekivati od nje(a tako važne

rezultate kao što su stie#anje znanja, usvajanje veština, rasvetljavanje i zauzimanje stavova,

pomoć u inte(ralnom rastu ljudske osobe itd., a da nema svoje metode i svoju metodiku@ 4re

3 6eip, !arina. "=1=. #nteraktive $a%&didaktik Latein. oettin(en: Canden2oe#kD


6/42

Diplomski rad

ne(o što od(ovorimo na to pitanje, moramo najpre de;inisati metodu, odnosno metodiku i

kontekst u kojem se sve može (ovoriti o njima.

Etimološki (ledano, metoda je (r*ka kovani#a sastavljena od dve re*i: FGHI 8 met(9 i KLὁ

8&od)s9, što bi doslov#e zna*ilo prema putu, staziM, a u slobodnom prevodu: slede*i pravi put,

nalaze*i pravi put, stazuM. U srpsko5(r*kom re*niku termin FNOPPL 8m+t&odos9 prevodi se kao

put istraivan-a, na.in istraivan-a, prikazivan-aM).

Azvedeni#a to(a termina je pridev FGOPQRSL, 8met&odik)s9, od *ije( se oblika za ženski rod

FGOPQR 8met&odik/ 0 9 izvodi termin metodikaM. +a metodiku Colpi#elli kaže da ona uopšteno

ozna*ava na*in primene neke metode ili više nji2 u nau*nom istraživanjuM, dok 4ieretti' kaže da

ona uopšteno ozna*ava skup na*ela, pravila, postupaka koje upravljaju delatnostima u

sprovo-enju istraživanja, kako bi se rešio neki problem, da bi se posti(ao odre-eni #iljM $. Ceć je i

s obzirom na zna*enje navedene de;ini#ije prema prestižnoj savremenoj peda(oškojen#iklopediji evidentno da se i jedan i dru(i termin mo(u pojaviti i izvan vaspitno5obrazovno(a

podru*ja i sadržaja pa i2 ne bi bilo objektivno tretirati kao isklju*ivo nje(ov te%&ni%us 1.

ni svakako postoje i na tom podru*ju i tu su nama najzanimljiviji, posebno metodika.

4eda(oški izvori smatraju je naukom o nastavnim metodama&, naukom koja prou*ava zakonitosti

nastave pojedino( nastavno( predmeta1=, teorijom nastave,11 uvo-enjem u neko predmetno

4 Ban-ur C., ?azarević ., /!etodika nastave prirode i društva, U*iteljski ;akultet, Beo(rad5Uži#e.

5 Colpi#elli, A(nazio. 1&&=. !etodi#a. U: n%i%lopedia pedagogi%a, sv. AC. Bres#ia: Editri#e ?a #uola,

6 4ieretti, ntonio. 1&&=. !etodo. U: n%i%lopedia pedagogi%a, sv. AC. Bres#ia: Editri#e ?a #uola,

7 Abidem,

8 Bo(nar ?. 81&$&9, 4ristup obradi nastavni2 sadržaja prirode i društvaM, ivot i škola,

9 Pedag3ki leksikon”, (rupa autora, +avod za udzbenike, Beo(rad, 1&&'. (odina,

10 Branković 7.,M6ooperativno5interaktivno u*enje u problemskoj nastavi, %astava i vaspitanje,Beo(rad, "===. (odina,

11 7e +an A. pe#i;i*nosti metodike nastave prirode i društvaM, !etodika " i 3, "===. (odina,

Strana 4


7/42

Diplomski rad

podru*je1", a s obzirom na podru*nu pripadnost, tretiraju je kao peda(ošku nauku, odnosno

dis#iplinu,13 što nije toliko sporno kad je re* o vaspitno5obrazovnom sistemu, a on nas posebno i

zanima. !e-utim, ni jedan od navedeni2 izvora 8en#iklopedije, re*ni#i, a tako ni pojedini autori9

ne spominje nastavnu metodiku, o*ito i zbo( to(a jer se već sama metodika smatra toliko

sljubljenom s nastavom da se to nekako razume samo po sebi i da bi u tom kontekstu (ovor o

nastavnoj metodi#i bio puki pleonazam.

%o, uzme li se u obzir da metodike postoje i izvan i nastave i peda(o(ije,1) što je sasvim jasno i

iz upravo navedene 5olpi%elli-eve de;ini#ije, odnosno da se metodika uopšteno može smatrati

na*inom primene metoda unutar bilo koje dis#ipline, pa i veštine, onda termin nastavna

metodika ne iz(leda više suvišan ni nedore*en, a uz to ne ostavlja ni dvojbe o kojoj ili *ijoj

metodi#i se radi. %astavna metodika, dakle, ima ekspli#itno u vidu nastavu kako sa staništa

teorije, o *emu postoji opsežna literatura,1 tako i sa staništa prakse1'. 6ako bi se onda mo(lade;inisati nastava i zbo( *e(a bi trebala postojati i nastavna metodika@ Evo jedno( primera:

%astava je interak#ijsko do(a-anje u kojem u*eni#i pod vodstvom pro;esionalno osposobljeni2

nastavnika, planski, u za to posebno stvorenim ustanovama 8školama9, usvajaju i dalje razvijaju

odabrane kulturne sadržaje sa svr2om što bolje( li*no( so#ijalizovanja, kvali;ika#ije i

personaliza#ijeM1$.

12 Alić !.,M%astava razli*iti2 nivoa složenostiM, U*iteljski ;akultet, Beo(rad, 1&&V. (odina,

13 Alić !., 7avidović ?j., Anova#ije u nastavi biolo(ije i poznavanja prirodeM, U*itljski ;akultet,Beo(rad, 1&&V. (odina,

14,4eda(ški leksikonM, (rupa autora, +avod za udzbenike, Beo(rad, 1&&'. (odina

15 rus#2ka, ndreas. "==. 6uf dem 7eg zu einer 8&eorie des 9nterri%&tens: die iderspr;%&li%&e in&eit von rzie&ung, Didaktik und Bildung in der allgemein


8/42

Diplomski rad

"#+# Bitne odredni1e na$ta%e:

4o sebi, upravo je iznesena de;ini#ija nastave savremen i vrlo širok te složen kon#ept s2vatanja

vaspitno5obrazovne delatnosti vezane uz školu, najadekvatniju ustanovu za nju, zasnovan na

pratećoj nau*noj i stru*noj literaturi, što ćemo pokazati kroz ar(umenta#iju svako( njeno(

klju*no( sadržaja. Azdvajamo, dakle, još jednom njene bitne elemente. 7e;ini#ija nastave stavlja

u prvi plan najpre dva njena (lavna oslon#a. jedne strane to je kvali;ikovani nastavnik 1V koji

osim stru*ni2 znanja mora raspola(ati i visokim umećem posredovanja nau*eni2 znanja na niže

nivoe, što pretpostavlja dodatnu spe#ijaliza#iju. dru(e strane nalazi se u*enik 1& koji u*estvuje u

nastavi zbo( barem tri li*na razlo(a: so#ijaliza#ije, kvali;ika#ije i personaliza#ije"=. ve bi to

nastava morala osi(urati u*eniku, što po sebi znatno nadilazi znanja i umeća ste*ena u sklopu

predmetne metodike pa se postavlja pitanje: odakle će to #rpeti budući nastavnik@ i(urno ne

samo iz svoje struke, ne(o iz ono(a što se zove nastavni*ka nado(radnja, *e(a je nastavnametodika inte(ralni deo. %astava, dakle, ima po sebi vrlo na(lašen dru3tveni aspekt 2> jer u*enika

u*i ;unk#ionisanju unutar društveni2 struktura. vde ni u kojem slu*aju nije samo re* o

pasivnom so#ijalizovanju ne(o i o u*enikovom kriti*kom odnosu prema društvenim ponudama.

To zna*i da u*enik, usvajajući društvene tokove, širi nji2ove domete i pravila svojom vlastitom

inovativnošću, jer taj aspekt promo#ije ljudske osobe u rastu nužno pretpostavlja individualan i

kriti*ki odnos prema nu-enim tekovinama. 7ru(i je #ilj nastave, vezan uz u*enika, što izlazi iz te

de;ini#ije, omo(ućavanje nje(ove buduće kvalifika%i-e

22

. U nastavi, dakle, u*enik, odnosnostudent sti*e stru*na znanja i veštine po kojima će on u budućnosti biti neko i tako osi(uravati

18 7ubs,


9/42

Diplomski rad

sebi e(zisten#iju. Treći je pak nastavni #ilj personaliza%i-a2!, jedan od (lavni2 nastavni2 stubova.

U tom slu*aju u nastavi u prvi plan, više od obrazovno(a aspekta, dolazi do izražaja vaspitni

aspekt"), koji nastava ni u kojem slu*aju ne može i ne sme zaboraviti ako želi ostati verna

sopstvenom identitetu. %a osnovi ponu-eni2 nastavni2 sadržaja, druženja s nastavnikom i sebi

sli*nima, u*enik ne raste samo u stru*nom po(ledu ne(o i kao neponovljiva, izvorna osoba što se

postiže tzv. individualiziranjem nastave". 7ru(im re*ima, svaki u*enik ima pravo o*ekivati kako

će se u nastavni pro#es u(ra-ivati i respekt nje(ove posebnosti. To stvarno predstavlja velika

peda(oško5psi2ološka znanja, poznavanje vrlo složeni2 pro#esa *ovekovo( odrastanja, ali i

mnoštva najrazli*itiji2 metoda koje se u*e i usvajaju kroz nastavnu metodiku, odnosno sve ono

što omo(ućuje uspešno ;unk#ionisanje nastavno(a pro#esa. Jasno da to pretpostavlja i dobro

osmišljen plan"' i pro(ram koji će to sve u*initi #elinom, kao i nje(ovu konstantnu proveru kako

bi se mo(lo pratiti i vrednovati postizanje ili nepostizanje postavljeni2 #iljeva.6valitetnoj nastavi, a onda i nastavnoj metodi#i, vrlo su važne škole kao ustanove u kojima se

or(anizuje, izvodi i realizuje nastava"$. U tom slu*aju škola nije samo suv, za(rejan i provetren

prostor. na je struktura koja od(ovorno na sebe preuzima zadatak udovoljavanja svim

za2tevima kvalitetne nastave, u kojoj će se udobno osećati i nastavni#i i u*eni#i, koja će i

jednima i dru(ima omo(ućavati li*ni i pro;esionalni rast, koja će raspola(ati potrebnim

didakti*kim sredstvima i poma(alima, biti prila(o-ena najrazli*itijim društvenim obli#ima rada

itd. U de;inisanju nastave re* je i o kulturnim sadržajima

"V

, to jest o vaspitno5obrazovnim ponudama kulturno( okruženja koje jedne apostro;ira više od dru(i2, smatrajući i2 presudnima

23 [ammel, Yalter. 1&V$. FaturArfa&rungen, FaturAinstellungen. Wrank;urt am !ain: ?an(.

24 6rZmer, [ilde(ard. "==&. ?oralitt und die in&eit von rzie&ung und 9nterri%&t: ein transzendentalkritis%&er Beitrag zur 8&eorie der Bildung . Wrank;urt am !ain: ?an(.

25


10/42

Diplomski rad

za *itav rast u*enika, *iji odabir sledi kriteriume teorije sadržajaM kao jedne od vizija didakti*ke

teorije imajući pritom na pameti trostruki nastavni #ilj:

1. o#ijaliza#iju,". 4ro;esionaliza#iju i

3. 4ersonaliza#iju u*enika"&

.

vo su nešto pobliže literaturom potkrepljene odredni#e de;ini#ije nastave, no ne sve i ne

detaljno. 4a ipak sasvim dovoljno za sa(ledavanje složenosti nastave kao delatnosti. 7a

rezimiramo: interak#ijsko do(a-anje u nastavi ima svoje subjekte i svoje rela#ije pa bez

metodi*ke obrade neće moći biti ostvareno. Uz u*enike i u*itelje kao (lavne nositelje nastavno(

postupka toliko se to(a pretpostavlja ili bi trebalo imati kako bi vaspitno5obrazovni pro#es

;unk#ionisao: adekvatno or(anizovanje i opremanje škole, mesta izvo-enja nastave, što je

nezamislivo bez metoda i metodike] već i selek#ija nastavni2 sadržaja po pojedinim predmetima pretpostavlja i metode i metodiku, a kamoli tek so#ijalizovanje, kvali;ikovanje i personaliza#ija

u*enika. 4ružili smo sasvim dovoljno sadržaja zbo( koje( valja misliti o metodama i metodi#i i

to baš za tu priliku i tu vrstu delatnosti.

"#2# Na$ta%na &etodi'a i dida'ti'a:

7anas postoji opsežna literatura koja za predmet istraživanja uzima nastavu uopšte3= kao

posebnu, pa i privile(ovanu delatnost posvećenu vaspitanju i obrazovanju unutar spe#i;i*no(

do(a-anja, satkano( od mnoštva razli*iti2 školski2 predmeta. To stvarno ne može pokriti niti

is#rpsti predmetna metodika, ne(o ona koju stru*na literatura naziva nastavnom metodikom i

koja se sve više izdvaja iz didaktike unutar koje je de#enijama e(zistirala kao jedna od

didakti*ki2 dis#iplina, polako se pro;isajući u za posebnu nauku31.

li*no su nastajale i neke dru(e nauke tokom istorije, izdvajajući se iz svoji2 mati*ni2

(nezda. Cezano uz pro;ilisanje nastavne metodike koji put je re* o ozbiljnom, dobro

29 Alić !.,M%astava razli*iti2 nivoa složenostiM, U*iteljski ;akultet, Beo(rad, 1&&V. (odina,

30 udjons, [erbert. "=='. ?et&odik zum 6nfassen: 9nterri%&ten -enseits von Houtinen. Bad [eilbrunn:6link2ardt.

31 [inri#2s, Yol;(an(. "===. Iur Eonzeption des Sa%&unterri%&ts: mit einem sJstematis%&en kurs zur Le&rgangsA und 9nterri%&tsmet&odik . 7onauX>rt2: uer.

Strana >K


11/42

Diplomski rad

strukturisanom, pa i nau*nom pristupu koji upućuje na važnost, ali i složenost nastave kojom se

tako intenzivno i tako široko ne može baviti samo didaktika, jer joj to nije jedini predmet

istraživanja, ne(o to podru*je sve više preuzima nastavna metodika sa svim do tada ste*enim

sadržajima, na*inima istraživanja, ali i odlu*nošću da se sve to zajedno još proširi, bolje

struktuira, usistemi, sve do nivoa nove nauke. 4ritom se posebno insistira na zakonitostima

podu*avanja i u*enja u sklopu vaspitno5obrazovno(3", što je zapravo sr#e same nastave, a uz to

dolaze i mno(a dru(a podru*ja koja taj vrlo složeni i možda nikad do kraja savladani pro#es *ine

kvalitetnim i ;unk#ionalnim. U nastavnoj se metodi#i neizbežno (ovori o nastavnim metodama,

društvenim obli#ima nastave, nastavnim sredstvima i poma(alima, nastavnim postup#ima,

važnosti nastavnika u nastavnom pro#esu, mestu i ulozi u*enika u nastavi, nastavnim

pro(ramima i planovima, nastavnim udžbeni#ima, priru*ni#ima, kon#ipiranju, oblikovanju i

izvo-enju nastavni2 tema, or(anizovanju i izvo-enju pojedini2 nastavni2 jedini#a, postavljanju iostvarivanju nastavni2 #iljeva, visoko or(anizovanim školama koje mo(u (arantovati kvalitetnu

nastavu, uzornoj školskoj atmos;eri, o*ekivanju okruženja od školsko( osoblja koje je nastavno

kvali;ikovano, posebnim obli#ima evalua#ije rada nastavnika, u*enika, is2oda u*enja i tome

sli*no33. ve to, i još puno dru(i2 sadržaja i veština si(urno ne mo(u apsolvirati predmetna

metodika ili didaktika tek usput, ne(o se njima mora baviti dis#iplina koja je na svoj na*in

nadre-ena nastavi pojedino( predmeta, naime, nastavna metodika. Aako, što se može zaklju*iti iz

pret2odno(, neke od upravo navedeni2 sadržaja, barem delom, tretira i didaktika, posebno onakoja za sebe kaže da je teorija nastaveM3), ipak su neki od upravo navedeni2 sadržaja u najmanju

ruku (rani*niM, ako ne i po sebi mno(o bliži onome što se sve više u stru*noj i nau*noj literaturi

udomaćuje kao nastavna metodika, pa je vreme da se nešto pobliže kaže o raz(rani*enju

didaktike i nastavne metodike. 7idaktika kao već pro;ilisana nauka sa sto(odišnjim iskustvom u

kru(u vaspitno 8društveni29 nauka3 ima poprili*no širok dijapazon predmetno( istraživanja pa je

32 #2r>der, [artXi(. "===. Lernen – Le&ren – 9nterri%&t : lernpsJ%&ologis%&e und didaktis%&e Crundlagen.!\n#2en: ldenbour(.

33 4ranjić, !arko. 1&&&. Fastavna metodika: teori-a, o


12/42

Diplomski rad

oni, koji to nedovoljno poznaju, *esto svode samo na nauku o nastavi. na to još uvek jeste 3', ali

je istovremeno i nauka o prou*avanju i u*enju uopšte3$, što se može u velikom delu, posebno

danas, do(a-ati i izvan nastave. na je i teorija obrazovni2 sadržaja3V po(otovo što tek manjim

delom doti*e nastavu. Uz to se de;iniše i kao teorija upravljanja pro#esima u*enja3&, što ima veze

s nastavom, ali ne samo s njom. %apominjemo, neki didaktiku vide kao i primenjenu teoriju

prou*avanja i u*enja, što je puno bliže psi2olo(iji prou*avanja i u*enja. +a razliku od didaktike,

u svetskoj literaturi, nastavna metodika još uvek balansira izme-u nauke i veštine ili, možda još

bolje, nastoji da bude solidnom re;leksijom nad uspešnom veštinom, što će reći da svi teoreti*ari

nastave još nemaju dovoljno ar(umenata kako bi je bespo(ovorno smatrali već pro;ilisanom

naukom s de;inisanim podru*jem istraživanja kao i za to pratećom nau*nom metodolo(ijom koja

bi indi#irala spe#i;i*ne metodološke postupke u sti#anju ti2 znanja i nji2ovoj evalua#iji)=. %ije to

problem samo nastavne metodike. tim se susreću i mno(e dru(e nauke uzme li se u obzir e(zaktnost kao determinirajući kriterijum nau*nosti, za koje ipak većina smatra da su već

istorijsko, sadržajno, metodološki sasvim etablirane. 4o svemu sudeći, a na temelju do sada

istraženo(a i objavljeno(a, (lavni je ili, možda bolje re*eno, jedini predmet nastavne metodike

nastava kao vrlo so;isti#irana delatnost sa svim (ore spomenutim sadržajima, koja se odvija kroz

vaspitno5obrazovnu strukturu, pri *emu se poseban na(lasak stavlja na veštine, modelisane i

izvo-ene na osnovi teorijski2 spoznaja o nastavi koje sama kreira ili i2 još uvek barem delom

pozajmljuje iz jedno( od kon#epata didaktike. %jeno epistemološko opredmećenje ide u smeru

35 6ron, Wriedri#2. "==). Crundissen Didaktik . !\n#2en: #kel, [ans. "==3. 5om 9nterri%&t Le&r


13/42

Diplomski rad

interdis#iplinarnosti pa u tom smislu ne bi bila ni prva ni zadnja)1, ali s (lavnim na(laskom na

razmišljanju, or(anizovanju i izvo-enju vaspitno5obrazovno( pro#esa u #elokupnoj nje(ovoj

složenosti. Jasno, u tom slu*aju ona se doti*e sa širokim poimanjem didaktike, ali i ne samo s

njom, pa onda i ne bi trebalo tražiti samo razlike izme-u ti2 dveju dis#iplina. Jednako bi trebalo

kazati i za neuroznanosti, psi2olo(iju u*enja i pou*avanja, peda(ošku psi2olo(iju i so#iolo(iju

ponašanja 8da ne nabrajamo dalje9. %išta posebno u pro#esu kona*no( pro;ilisanja pojedini2

interdis#iplinarni2 nauka.

Tako je bilo u po*etku i s peda(o(ijom, so#iolo(ijom, nekim medi#inskim naukama,

psi2olo(ijom, pojedinim naukama s podru*ja matematike i ;izike itd. *iji se predmeti

istraživanjaM sad više, sad manje me-usobno doti*u, preklapaju, uslovljavaju pa je vrlo teško

e(zaktno deliti vlastiti predmetM, a da pojedina nauka ne bi na to imala pri(ovora zbo(

posezanjaM u tu-e podru*je ili barem u jedan nje(ov deo. U vremenu stvaranja novi2 nauka inau*ni2 dis#iplina to se me-u njima rešava usvajanjem na*ela interdis#iplinarnosti kao jednim

od le(itimni2 savremeni2 temelja epistemolo(ije. ve su nauke krenule od konkretno(, prakse, a

onda je došlo do sistematske re;leksije nad njenim jednim delom i sve(a ono(a što tu re;leksiju

*ini uverljivom, proverljivom, merljivom 8zavisno o vrsti9, dok svako od ti2 podru*ja nije

postalo spe#i;i*nim predmetom istraživanjaM za to kvali;ikovane nauke ili skup nauke. %astavna

metodika 2itrim kora#ima ide u tom smeru, ako je za neke ona još uvek samo vrlo kvalitetna

veština, onda je to valjda zato jer iza sebe ima sve kvalitetniju teoriju koja se postupno etablira u pravu nauku)". Bez obzira s koje( se stanovišta posmatra ili pri2vata, nastavni#ima i svima

onima koji će ubuduće raditi u nastavnom pro#esu nastavna metodika nije zbo( to(a manje

važna. !i bi *ak rekli, naprotiv.

+# ,i-) i %a$.itno;o/ra0o%ni 0ada1i:

^ilj oblasti metodike upoznavanja okoline je da pomo(ne osnovnoškolskoj de#i da

ostvare aktivan kontakt sa odre-enim aspektima stvarnosti u prirodnoj i društvenoj sredini,

41 Ber(mann, !att2ias. "=1=. ?et&oden transdisziplinrer $ors%&ung: ein O


14/42

Diplomski rad

obo(ati na*in poimanja sveta 8da dete s2vati da je zna*ajno ono što misli, pokušava i stvara9 i

razvijanje istraživa*ke delatnosti koje *ine osnov otkrivanja istine o svetu, ljudima i sopstvenoj

li*nosti.

%a taj na*in ova oblast pomaže de#i da s2vate i razumeju svet oko sebe, uvi-aju prirodne

i društvene sile, upoznaju sebe i (rade sopstveni odnos prema spoljašnjem svetu. Tako se

stvaraju pretpostavke dalje( uspešno( u*enja, prirodni2 i društveni2 nauka u školi i doprinosi

s;erama razvoja de*ije li*nosti.

^ilj nastave je da se razvija aktivnost koja je relevantna, spe#i;i*na i zna*ajna za onu

oblast zbo( koje se pokreće. To zna*i da je najzna*ajnija priroda aktivnosti. +na*ajne aktivnosti

de#e koje podsti*u razvoj nji2ovi2 mentalni2 sposobnosti su:

1. 4osmatranje prirode,

". pisivanje 0 verbalno 8usmeno i pismeno9 i3. %everbalno 8#rtanje, oblikovanje, modelovanje9,). 4ore-enje 0 kvantitativno 8pro#enjivanje i merenje9 i. 6valitativno 8(rupisanje i klasi;ika#ija9,'. 4raćenje, sakupljanje uzoraka i prirodno( materijala,$. Eksperimentisanje)3.

tepen aktiviranja de#e zavisi od nastavni2 metoda koje se primenjuju. 4ravilan izbor i primena

adekvatni2 metoda imperativ je svestrane aktivnosti de#e. %astava poznavanja prirode treba da

se okrene primeni oni2 nastavni2 metoda koje omo(ućavaju veću o*i(lednost, prakti*nost i

neposrednost. Jedna od mo(ućnosti je i primena u*enja putem rešavanja problema, u*enje putemotkrivanja i o(leda. %astavnik treba da motiviše dete da traži pomoć ukoliko nai-e na problem.

!o(uće je da de#a pored svi2 nastojanja ne mo(u sama da do-u do rešenja problema. Tada je

nastavnik de#i rešenje. 7etetu koje je naišlo na poteškoće nastavnik treba da pruži pomoć, da (a

uputi na put kojim će doći do rešenja.

+ada#i metodike upoznavanja okoline su da se, osim zadovoljavanja osnovni2 potreba

deteta za si(urnošću i zaštitom, po*inje razvijati i samostalnost, da se obezbede uslovi za

uklju*ivanje deteta u (rupu i ne(uje osećanje (rupne pripadnosti, da se podrži i dalje razvija

de*ija radoznalost za predmete i pojave u okolini i omo(ući im aktivno upoznavanje okoline, da

aktivnosti na sadržajima iz ove oblasti budu u ;unk#iji opšte( intelektualno( razvoja deteta, da se

kroz razli*ite sadržaje i aktivnosti u ovoj oblasti pomaže de#i da s2vataju elementarne, prostorne,

43 Bus#2mann,


15/42

Diplomski rad

vremenske i kvantitativne odnose i da se de#i pomo(ne da do-u do elementarni2 znanja o

pojavama i do(a-ajima iz neposredne okoline i sti*u veštine i umeća neop2odna za snalaženje u

neposrednoj okolini. 7e#a će biti sposobna da:

"# pisuju karakteristike biljaka i životinja iz nji2ove okoline,

+# Upore-uju lokalne biljke i životinje,

2# %au*e šta je neop2odno biljkama i životinjama da budu zdrave,

6# Uporede životni #iklus životinja,

*# pisuju ponašanje životinja,

5# Azdvoje sli*nosti i razlike me-u životinjskim vrstama,

9# pisuju karakteristike materijala, teksturu, veli*inu i težinu,


16/42

Diplomski rad

6# 7e#a mo(u tražiti i nešto što pripada odre-enoj (rupi, vrsti, oblasti,

*# 4ronalaženje jedno( ili više predmeta, biljke ili životinje).

%astavnik podsti*e de*ije zapažanje promena na biljkama i životinjama. 6arakteristi*ne

promene koje se zbivaju u jesen, zimu, proleće ili leto, istovremeno za dete postaju uporišne

ta*ke posmatranja ali i stvaranje predstava o predmetima, pojavama, pro#esima, ljudima i

do(a-ajima u neposrednoj okolini. ktivnosti će zavisiti od uzrasta de#e. tarija de#a, treće( i

*etvrto( razreda mo(u da objašnjavaju, tuma*e i prezentuju i složenije veze i odnose me-u

biljkama i životinjama.

Cažno je da de*je posmatranje bude vezano sa de*jim aktivnostima. 7e#a mo(u da mere,

upore-uju, sakupljaju po(odan materijal kao što su pupolj#i, opalo i zeleno lišće, prvi opali #vet,divlji kesten i sli*no.

4osmatranje se sprovodi u pojedinim ;azama razvoja, promene na razvoju biljke od

semenke do #veta, od pupoljka do ploda, od opadanja lišća do o(oleli2 (rana 8slika broj 19. Ali

razvoj životinje od mladun*eta do odrasle životinje, od pileta do kokoške, od puno(lav#a do

žabe i sl. 8slika broj "9. ve te promene mo(u obeležavati na njima pri2vatljiv i razumljiv na*in.

lika broj 1:


17/42

Diplomski rad

jedno( (odišnje( doba ili za #elu (odinu. vi za2tevi se mo(u postavljati de#i starije( uzrasta,

odnosno de#i kada imaju dovoljno iskustva i kada mo(u da uo*e, povežu, (rupišu.

7e#a osnovnoškolsko( uzrasta vole i(ru. 4rivla*i i2 sama situa#ija i(re, raduju se u*ešću

u i(ri. +ato je potrebno što više pitanja, zadataka i ostali2 /de*iji2 obaveza vezati za i(ru.

7idakti*ke i(re treba da budu dobro osmišljene, de*ijim mo(ućnostima i potrebama

prila(o-ene, da de#a budu motivisana za u*ešće u i(ri. %ekada je mo(uće koristiti i posebna

podsti#ajna sredstva za u*ešće i za što veća posti(nuća 8žetoni medalje i dr9. =


18/42

Diplomski rad

4osmatranjem i pore-enjem dva predmeta 8dve biljke = dve životinje9 de#a pronalaze

sli*no, zajedni*ko i razli*ito, a posmatranjem više predmeta dolaze do sve bitniji2 svojstava, do

svojstva (rupe, vrste. vrstavanje, (rupisanje, odnosno odvajanje (rupe predmeta po nekom

zajedni*kom svojstvu 8od spoljni2 do bitni2 svojstava9. To detetu omo(ućava da sve više prodire

u svet stvarnosti, da dolazi i do (eneraliza#ija. rupisanje biljaka može biti po:

"# poljnim svojstvima 8boja, veli*ina, ukus9,

+# 7obu kada se javljaju 8proleće, jesen9,

2# !estu (de rastu 8ukrasno5 sobno, poljsko, baštensko9,

6# 4rema tome da li služe *oveku za is2ranu ili ne,

*# 4rema svojstvima uže (rupe 8voće, #veće, drveće, povrće9)$.

rupisanje životinja može biti:"# 4rema spoljnjem pokriva*u 8krzno, koža, perje, krljušti, oklop9,

+# 4rema mestu življenja 8 u šumi, vodi, zemlji9,

2# %a*inu kretanja 82odaju, plivaju, lete, mile9,

6# 4rema broju no(u,

*# 4rema tome da li se *ovek brine o njima ili ne,

5# %a*inu razmnožavanja,

9# 4rema tome kako se pripremaju za zimu i kako zimuju itd )V.

^ilj je podsti#anje de#e da klasi;ikuju i razvrstavaju po raznim kriterijumima. +apažanje

sve bitniji2 zajedni*ki2 svojstava ili razli*itosti za2teva an(ažovanja sve veći2 misaoni2

sposobnosti de#e 8da uo*e, povežu, (rupišu, razlikuju, upore-uju9 i bo(atije iskustvo.

A(ra je oduvek bila #entralna i najvažnija aktivnost u životu deteta. ;enomenu i(re, o

njenom uti#aju, ;unk#iji i zna*aju u de*ijem razvoju, pisali su najpoznatiji peda(ozi i psi2olozi.

vi se oni slažu da je i(ra moćno sredstvo za podsti#anje svestrano( razvoja li*nosti, jer

omo(ućava ko(nitivni, emo#ionalni, so#ijalni i ;izi*ki razvoj deteta, pripremajući (a za svet

47 #2r>der, [artXi(. "===. Lernen – Le&ren – 9nterri%&t : lernpsJ%&ologis%&e und didaktis%&eCrundlagen. !\n#2en: ldenbour(,

48 6rZmer, [ilde(ard. "==&. ?oralitt und die in&eit von rzie&ung und 9nterri%&t: eintranszendentalkritis%&er Beitrag zur 8&eorie der Bildung . Wrank;urt am !ain: ?an(,

Strana >1


19/42

Diplomski rad

odrasli2. +bo( brojni2 prednosti, i(ra ima svoje mesto i ulo(u i u obrazovno5vaspitnom radu u

školi. U zavisnosti od vrste i #ilja i(re, kod u*enika se u i(ri razvijaju razli*ite sposobnosti, kao

što su opažanje, održavanje pažnje, s2vatanje prostorni2 odnosa, uzro*no5posledi*ni2 veza, kao i

sposobnosti samostalno( u*enja 0 pronalaženja, analiziranja, primene i saopštavanja in;orma#ija.

A(ra uti*e i na pravilan rast i razvoj, na razvoj motori*ki2 sposobnosti i spretnosti, u njoj

se razvijaju i elementarne or(aniza#ione sposobnosti. na podsti*e i razvoj kreativnosti i

estetske per#ep#ije kod u*enika.

A(ra je snažno vaspitno sredstvo, jer kroz nju u*enik istovremeno ispoljava i razvija

svoja osećanja, u*i da poštuje pravila, razvija saradni*ki i takmi*arski du2. na je i sredstvo

a;irma#ije i izražavanja li*nosti u*enika. 6roz i(ru, u*enik ja*a samopouzdanje, potvr-uje se,

ar(umentuje i izražava svoje mišljenje. A(ra se u nastavi, pre sve(a, koristi kao metoda ili

obrazovna te2nika pomoću koje u*eni#i mo(u da u*e, ali i kao motiva#iono sredstvo za u*enje.brazovna i(ra je uvek u ;unk#iji ostvarivanja neki2 unapred postavljani2 #iljeva i

zadataka obrazovno5vaspitno( rada. U odnosu na uzrast, u školi su naj*ešće i(re ulo(a, dramske

i(re, muzi*ke i(re, matemati*ke i lo(i*ke i(re, razli*ite vrste elementarni2, kompjuterski2 i

tradi#ionalni2 i(ara, zatim one koje pomažu razvoju (ovora, osloba-aju u pokretu, ali i dru(e

i(re koje razvijaju kon#entra#iju, memoriju, istrajnost, maštu 8kvizovi, i(re aso#ija#ija,

ukršteni#e, sla(ali#e, premetaljke, sudoku, ša2 i dr9.

6orišćenje i(ara u nastavi podrazumeva upotrebu razli*iti2 materijala i nastavni2sredstava 8od najjednostavniji2 do najsavremeniji29. U novije vreme posebno je zna*ajna

primena elemenata multimedijalne nastave 8upotreba ra*unara, video bima, interneta, TC9 jer

olakšava i unapre-uje obrazovno5vaspitni rad u*esni#ima i *ini (a uspešnijim, dinami*nijim i

interesantnijim.

4rimena i(ara u nastavi mo(uća je na svim nivoima obrazovanja i u svim vrstama škole,

podjednako uspešno u radu sa (imnazijal#ima, kao i sa u*eni#ima mla-e( školsko( uzrasta.

Tako-e, nji2ovo korišćenje u nastavi ne isklju*uje dru(e oblike i metode rada i aktivnosti.

%aprotiv, i(ra se može primeniti u realiza#iji sadržaja svi2 nastavni2 predmeta kroz individualni

rad, rad u paru, manjoj ili većoj (rupi, kroz vannastave aktivnosti.

U zavisnosti od to(a šta se i(rom želi postići i kako je osmišljena, ona se može odvijati

tokom #elo( *asa ili u nje(ovim pojedinim delovima. %a primer, u uvodnom delu *asa kao

motiva#iono sredstvo ili kao aktivnost pomoću koji2 u*enike delimo u (rupe, ili pak u završnom

Strana >G


20/42

Diplomski rad

delu *asa kao aktivnost kroz koju dobijamo povratnu in;orma#iju ili obnavljamo nau*eno.

4onekad i najjednostavnija petominutna i(ra može dati dobre rezultate. U nastavi i(ra ne

treba da se odvija samo radi i(re, već treba da ima svoju ;unk#iju, odnosno da doprinosi

postizanju unapred planirano( #ilja. A(ra u nastavi ostvaruje svoju ;unk#iju samo onda kada je

dobro osmišljena. Cažno je da i(ra ima pre#izno postavljen #ilj 8šta se njom želi postići9, zatim

da su pravila jasno de;inisana i unapred poznata svim u*esni#ima, da ima po*etak i kraj, da od

u*enika za2teva izvestan intelektualni napor, postavlja problem do *ije( rešenja treba da se do-e.

Uspe2 u primeni i(ara u nastavi, u najvećoj meri, zavisi od nastavnika. %je(ova ulo(a u

pripremi i vo-enju i(ara je veoma zna*ajna i nimalo jednostavna. n treba da omo(ući da se

u*enje kroz i(ru odvija neprimetno i spontano. U ovakvom na*inu rada do izražaja dolaze

nastavnikove or(aniza#ione sposobnosti. n treba da izabere i(ru primerenu u*eni#ima, da

postavi jasna pravila i stvori atmos;eru u kojoj se svi osećaju kao od(ovorni i ravnopravniu*esni#i, jer to dodatno podsti*e nji2ovo samopouzdanje i osećaj an(ažovanosti. U toku i(re,

po2valama i podsti#ajima nastavnik ja*a interesovanje u*enika za postizanje što bolji2 rezultata.

7a bi se i(rom ostvarili postavljeni #iljevi i zada#i *asa, veoma je važno da se izvrši

pravilan izbor i(re i da se ona realizuje na od(ovarajući na*in. Azbor i(re podrazumeva

odre-ivanje njeno( mesta i ulo(e u ostvarivanju nastavno( pro(rama odre-eno( predmeta i

sa(ledavanje u kom momentu sama i(ra može da pomo(ne u pro#esu u*enja. U i(ri sadržaji

treba da budu odabrani, or(anizovani i usmereni tako da podsti*u u*enike na odre-ene vrsteaktivnosti koje potpomažu nji2ov razvoj i u*enje. na uvek treba da podrazumeva izvestan nivo

za2teva i napora, koji su neop2odni za razvoj odre-eni2 ;unk#ija kod u*enika, ali da opet sa*uva

ono što je *ini i(rom 0 zanimljivost i razi(ranost. Azbor i(re zavisi i od uzrasta u*enika i sastava

odeljenja, prostorni2 i te2ni*ki2 uslova.

4o potrebi, nastavnik može osmisliti i novu i(ru ili može novim za2tevima da proširi i

obo(ati već korišćenu, vodeći ra*una o predznanjima u*enika, #iljevima, zada#ima i sadržajima.

A(ru, koliko (od da traje, treba uvek privesti kraju i ostaviti vreme za raz(ovor, razmenu

mišljenja i iznošenje stavova, kao i predlo(a u vezi sa planiranjem i osmišljavanjem novi2 i(ara.

6# Bi-)ni $%et:

Strana 2K


21/42

Diplomski rad

6od upoznavanja biljno( sveta i nji2ovi2 karakteristika dete treba usmeravati, podsti#ati,

provo#irati. Upoznavanje nji2ovo( životno( #iklusa, sejanje, rast, #vetanje, davanje plodova,

stvaranje semena] da mo(u biti jedno(odišnje i više(odišnje, da imaju delove: koren, stablo list,

#vet, plod i da nestaju. 7ete treba da u prakti*nom životu u*estvuje u nezi ukrasni2 biljaka, da

istražuje nji2ove potrebe za vodom, 2ranom, vazdu2om, toplotom, svetlošću. 7ete mora biti

aktivni u*esnik u otkrivanju, verbalizovanju otkriveno( i eksperimentisanju sa biljkama.

U neposrednom okruženju dete treba da posmatra i uo*ava raznovrsnost i brojnost biljno(

sveta. Treba da otkriva nji2ov zna*aj, zna*aj u svakodnevnoj is2rani, biljke kao stvarao#i

kiseonika, biljke u industriji, lekovito bilje, biljke za is2ranu životinja. Biljni svet de#i treba

približiti kroz osnovne podele biljno( sveta: voće, povrće, #veće, drveće i dru(o. 4ored osnovni2

z2teva za klasi;ika#iju voća i povrća de#a treba da usvoje osnovna znanja iz:

"# Elementarni2 odlika povrća, voća, drveća, #veća,+#


22/42

Diplomski rad

6# ^vet.

Wotosinteza biljaka sa aspekta zemaljsko( života od bitno( je zna*aja. vaj pro#es se

odvija neprekidno i omo(ućava stvaranje or(anski2 veza koje 2rana *itav živi svet. Biljke kao i

dru(a živa bića, podložne su razli*itim bolestima. `ovek *ini korake za preven#iju i le*enje.

Biljke imaju svoje neprijatelje 0 šteto*ine.

dnos *oveka prema biljkama: `ovek upoznaje i koristi biljke za svoje potrebe. U

prošlosti ljudi su koristili biljke onako kako su i2 nalazili u prirodi. akupljali su plodove,

koristili lišće i dru(e delove. 6asnije su otkrili razne na*ine obrade biljaka:

1. 6uvanje,". ušenje i3. 6onzerviranje.

Biljke u prirodi rastu prema njenim zakonima. +a rast ve(eta#ije treba vremena, ali *ovek

je otkrio na koji na*in može da ubrza rast biljaka 8zalivanje, -ubrenje, kopanje...9. U prirodi rast i

sazrevanje biljaka zavisi i od (odišnji2 doba. %a po*etku je *ovek morao da sa*eka da biljke

sazru. !e-utim, *ovek je pronašao na*in da se umeša i ubrza taj pro#es, kao i kvalitet plodova

8ukrštanje, nove sorte, 2ibridi9. r(ani biljaka su:

"# Eoren je deo biljke koji raste u suprotnom smeru od nadzemne stabljike 8raste prema

dole9. +adatak mu je da u*vrsti stabljiku i #rpi 2ranu za biljku. !ože imati razli*iteoblike, a po trajnosti se dele na jedno(odišnje, dvo(odišnje i više(odišnje,

+# Sta


23/42

Diplomski rad

smešteno u #vetnoj loži. U #vetovima se nalaze razne boje i etarska ulja a važni su i

za razlikovanje biljaka,5# Plod nastaje iz tu*ka tj. nje(ove plodni#e. 7ele se na prave i neprave. 4ravi plodovi

nastaju samo iz tu*ka, a nepravi mo(u nastati i iz dru(i2 delova #veta,

9# Seme je (lavni deo svako( ploda i u njemu se nalazi semena kli#a iz koje će se razvitinova biljka,


24/42

Diplomski rad

Tokom istorijsko( razvoja životinje su se prila(odile suvozemnom, vodenom ili

mešovitom okruženju. Tome od(ovara telesna (ra-a životinja. %a zemlji živi više od milion

životinjski2 vrsta. 6lasi;ika#ija se vrši na više na*ina. 7e#i je najbliža podela na domaće i divlje

životinje, jer domaće može neposredno da posmatra. !o(u da uo*e nji2ovu (ra-u, kretanje,

is2ranu, *ime im je pokriveno telo. 7e#a u osnovnoškolskom uzrastu možda najveći interes

pokazuju upravo prema životinjama. vaj interes treba iskoristiti i nau*iti i2 da razlikuju:

"# ivotinje iz svoje neposredne okoline,

+# 7ivlje i domaće životinje,

2# 7ivlje životinje iz nji2ove zemlje i one koje su daleko,

6# %au*iti i2 da imenuju životinje,

*# 6ako se koja životinja o(lašava,

5# ta od koje životinje dobijamo,9# 6ako se zovu mladun*ad životinja,


25/42

Diplomski rad

lika broj 3: ^veće

#gra – Sve na svo-e mesto

adržaj: životinjski svet,

^ilj: svrstavanje životinja prema mestu življenja i kretanja,redstva: aplika#ije životinja i nji2ovi2 staništa.

lika broj ): 4as lika broj : 4ti#a

vakodnevne situa#ije i de*ija istraživa*ka aktivnost: odlazak u šumu, na livadu, na

;armu, u voćnjak, vino(rad. Astraživanje se ne zadržava samo na spoljnim svojstvima i

osobinama. 7ete želi da otkrije sve novo i novija svojstva, karakteristike i osobine predmeta,

pojava i bića.

#gra A Predstavl-an-e ivotin-a

Strana 2'


26/42

Diplomski rad

,,4o(ledajte me dobroc 7a li ste videli kakav veliki i divan rep ja imam@ n mi služi da

se verem po drveću, a mo(u vam reći i kao kišobran. !oja bundi#a može biti #rna, #rvena ili

sme-a. 4o #eo dan ska*em i skupljam 2ranu: lešnike, ora2e, žirove, šišarke, (ljive i još ponešto.

ve to ostavljam u svoje ostave u drveću. 6ažu mi da sam 2itra, spretna i brza. kako

ina*e da se odbranim od svoji2 neprijatelja, kad sam tako mala@M

lika broj ': Ceveri#a

#gra A Predstavl-an-e


27/42

Diplomski rad

^ilj: 4osmatranje, upoznavanje, sti#anje iskustva, eksperimentisanje.

6ako možemo zaviriti u kući#u mrava koji žive u našem dvorištu, obližnjem parku, livadi@

4rovo#irati dete, isprobati sa njim mo(ući predlo(, a zatim predložiti mo(uće rešenje.

akupiti mrave u providnu staklenu posudu 8te(lu9 u koju je pret2odno do pola stavljena

rastresita, ne mno(o vlažna zemlja. U zemlju zabiti staklenu epruvetu sa vodom u kojoj može

biti (ran*i#a šljive, ruže, zapravo bilo koje drvo na kome se nalaze biljne vaši. 4ovršinu vode u

epruveti prekriti slojem ma2ovine. tvor na posudi prekriti najlon *arapom i zate(nuti (umi#om.

7onji deo posude (de je zemlja sa spoljnje strane omotati tamnim papirom i tako-e

zate(nuti (umi#om. !rave 2raniti mrvi#ama 2leba, voća, šećera, u(inulim insektima. 4osmatrati,

pratiti, istraživati život mrava povremenim skidanjem tamno( papira: posmatrati 2odnike koje

prave, kako vuku komade 2rane, uništavaju biljne vaši, kako se razvijaju nji2ovi mladun#i 8larva,

*aura9. 4rovo#irati de#u da razmišljaju koji bi se insekti na sli*ni na*in mo(li posmatrati.

lika broj V: !ravi

vet insekata: model bubamare od plastelina, #rtanje boji#ama, slikanje temperama

insekata koji su im najinteresantniji. 6orišćenje slikovni#a: raz(ovor o iz(ledu, opis. 7ok

raz(ovaraju o iz(ledu pojedini2 životinja i kako se o(lašavaju mo(u da skakuću ili prave dru(e

;izi*ke pokretei kao na*in u*enja, ali i ;izi*ko( razvoja. Upoznati i2 sa razvojem matemati*ki2

pojmova: koliko mrava, buba, zeka i dr.

#gra – ?ama% za leptira

Strana 2=


28/42

Diplomski rad

^ilj: Upoznavanje, posmatranje, istraživanje.

4roblem jedan: Jesi li video leptira@

4roblem dva: `ime se leptir 2rani@

4roblem tri: 6ako se leptir ra-a@

4roblem *etiri: 6ako namamiti leptira da (a bolje posmatramo@

4roblem pet: +ašto se noćni leptiri okupljaju oko sijali#e, sveće@

vaki problem sa detetom rešavati. Upoznati vrste leptira, *itati o leptirima, skrenuti

pažnju da se 2rane sokovima od biljaka, da se le(u iz jaja, *aure, da žive veoma kratko, da i2

svetlost zavodi sa puta jer se leptiri orjentišu prema mese#u.


29/42

Diplomski rad

4roblem tri: `ime se 2rane kišne (liste@

6orenjem i travom.

4roblem *etiri: 6oje su koristi od kišni2 (lista@

tvaraju 2umus, ekološko -ubrivo usitnjavanjem zemlje i izba#ivanjem izmeta.

4roblem pet: 6ako možemo namamiti (liste da iza-u iz skloništa@

6oso zabosti širu daš*i#u 1=51 #m u zemlju. 4rstima la(ano udarati, dobovati po daš*i#i. kolo

će se pojaviti mno(o (lista. +ašto@ Astražite@

lika broj 1=: 6išna (lista

#gra – 8rka pueva

^ilj: 4osmatranje, osluškivanje, praćenje razvoja.

4ostavi pitanja: Jesi li video puža, šta jede, (de živi, kako se 2rani, kakvu kuću ima, (de zimuje@

r(anizovati trku puževa. %a staklenoj površini prozora ili staklenom stolu, postaviti

puževe. Aznad nji2 1=51 #m na kona# obesiti kore od banane ili ljuske od krompira. !esto (de

su puževi obeležiti kao start. 7etetu omo(ućiti da prati kretanje ne samo sa le-ne strane, već i

pokretanje stopala puža i ispuštanje sluzi koja mu pomaže pri kretanju. 4už u minuti pre-e 1"

#m. Astraživati zna*aj sluzi, istaći da na stopalu puža postoji bezbroj žlezda koje lu*e sluz i da

puž skoro pliva u njoj pa tako može da se kreće po vrlo oštrim predmetima. 4okazati kretanje

puža po ivi#i se*iva noža iz pribora za jelo. !lado( puža obeležiti neperivim markerom i pratiti

nje(ov rast u prirodnom ambijentu ili terarijumu.

Strana 2G


30/42

Diplomski rad

lika broj 11: 4už

#gra – Eu*na muva

^ilj: 4osmatranje, istraživanje i eksperimentisanje.

4itanja: Jesi li video muvu, (de ona živi, šta jede, šta pije, kako se rodila muva, koliko je ona

šteto*ina@

4osmatrati muvu okom, lupom, *itati zanimljiva štiva o muvi. Astražiti predlo( de#e da se

muva bolje upozna. Azvesti eksperiment sa muvom koja je upala u vodu i u njoj provela nekolikominuta. 6ada potpuno u vodi obamre, izvaditi je i staviti na suvu podlo(u, posuti sa malo

ku2injske soli. 4osmatrati šta se do(a-a okom, lupom. 4osle dvadesetak minuta muva će da oživi

i odleti. ta se do(odilo, istraživati sa detetom, saslušati od(ovore i probleme rešiti saopštenjem:

Coda je prodrla u sitne disajne #ev*i#e u telu, krilima i no(ama muve, pa ona ne dobija kiseonik i

obamre kao da je mrtva. 6ada kristali soli pokupe vodu iz #ev*i#a, muva po*inje da diše i leti.

lika broj 1": !uva

#gra – Pauk sa livade

^ilj: 4osmatranje, istraživanje, otkriće.

Strana !K


31/42

Diplomski rad

4itanja: 6ako iz(leda pauk, da li si (a video, (de živi, kako se 2rani, kako se ra-aju nje(ovi

mladun#i, (de provodi zimu@

7ete treba da prona-e pauka, da (a posmatra okom i lupom u sobi i na otvorenom

prostoru, da posmatra tkanje mreže, da posmatra kako lovi manje insekte: muvu, leptira, bubi#u.

?ako je videti na telu ženke pauka belu ku(li#u koju ona vu*e, a u koju su jajaš#a

smeštena u opnu. ko joj se ku(li#a otka*i ili joj je neko skine, ženka se vrlo unezvereno vrti u

kru(. ko ku(li#u otka*i neki dru(i pauk, dolazi do velike borbe. !ajka pauk je vrlo borbena u

odbrani svoji2 mladuna#a, nosi i2 na le-ima i usput 2rani sve dok se mali pau#i ne osamostale.

lika broj 13: 4auk

#gra – Eako ive


32/42

Diplomski rad

r(anizovati i(ru /4o(odi po obliku, mirisu i ukusu. Cezani2 o*iju dete pipa, miriše,

proba plod i imenuje šta je otkrilo. +adatak za dete je da u *ašu od jo(urta sa vodom stavi dve5tri

trešnje. utra se istražuje šta se do(odilo u *aši. ta je sa koži#om ploda, zašto se raspukla, zašto

je voda obojena@ 4rodrla voda kroz sitne pore na koži#i trešnje razvodnjava sok trešnje, koji je

pun šećera, a istovremeno povećava pritisak u ćelijama ploda sve dok koži#a ne popusti i prsne.

Asto se do(a-a i sa plodovima na drvetu ako pada mno(o kiše. !o(u se istraživati i dru(e

pojave i pro#esi sa plodovima. 6oji su to@

lika broj 1): Trešnje

#gra – Bil-ka di3e

^ilj: 4ostavljanje 2ipoteze, istraživanje, posmatranje, saznanje.

4ostaviti 2ipotezu: ve što je živo diše. 6ako to@ +ainteresovati dete da to dokaže. 7okazda *ovek diše treba da pokaže dete. 7a dišu životinje tako-e treba da dokaže dete. 6ako onda

dokazati da biljke dišu@ Asprobati predlo( de#e. Jedna od mo(ućnosti da se dokaže da biljke dišu

jeste stavljanje olistale (rane breze u najlon kesu i zatezanje otvora kese (umi#om 8ovo *inite na

samom drvetu9. 7ete postavlja 2ipotezu šta će se u kesi naći sutradan, kada je budu otvorili.

4roveriti sva predvi-anja deteta. 4ostavljati nove pretpostavke, istraživati dalje svako

novo otkriće, jer ono nudi i novu pretpostavku. 7ok se nastavnik bavi aktivnostima

upoznavanjem okoline, on treba da iskoristi priliku za razvoj (ovora i sti#anje matemati*ki2

iskustava. %a primer, kada se de#a upoznaju sa žabom oni mo(u da kažu koliko ona ima no(u,

kojim slovom po*inje re* ,,žaba i sli*no.

Qivotin-e: vet životinja u*eni#i u prvom razredu po*inju da upoznaju posmatranjem,

imenovanjem i opisivanjem životinja iz neposredne okoline 8domaće i divlje9. 4ri(odnim

Strana !2


33/42

Diplomski rad

nastavnim sredstvima treba im približiti životinje koje nisu u nji2ovoj neposrednoj blizini

8tipi*ne predstavnike eko5sistema koji se pojavljuju na livadi9. U*eni#ima omo(ućiti da uo*e

razliku u na*inu života domaći2 i divlji2 životinja. 7omaće životinje obraditi sa ak#entom na

iz(led, mesto stanovanja, mladun*ad i neop2odnu *ovekovu bri(u za nji2.

7ivlje životinje obraditi na primeru dva do tri tipi*na predstavnika, sa ak#entom na

iz(led, mesto stanovanja, is2ranu, mladun*ad i nji2ovu borbu za opstanak uz napomenu da i2

kod nas, u našoj zemlji ipak neće videti.4ti#e se smatraju delom životinjsko( sveta i obra-uju se zajedno sa domaćim ili divljim

životinjama. Bil-ke: Biljni svet po*inje da se upoznaje posmatranjem, imenovanjem i opisivanjem

biljaka mesta i okoline. 4ri(odnim nastavnim sredstvima treba omo(ućiti u*eni#ima da vide i

s2vate bo(atstvo i raznovrsnost biljno( sveta. U neposrednoj okolini treba upoznati prirodne

8livada, šuma9 i vešta*ke životne zajedni#e 8povrtnjak, voćnjak, njiva9. %e(ovanje biljaka mora

postati svakodnevna obaveza i zadovoljstvo.

5#+# U.o0na%an)e /i-)no3 i 8i%otin)$'o3 $%eta -i%ade 4 dr43o& ra0red4:

Bil-ke i ivotin-e:

+nanja o biljkama usvojena u A razredu i znanja o uslovima za život omo(ućavaju

u*eni#ima da u ovom razredu (rupišu biljke u /životne zajedni#e. +ajedni#e su sledeće:

"# ?ivada, šuma,+# Bara,2# %jiva,6# 4ovrtnjak,*# Coćnjak,5# Cino(rad.

4otrebno je objasniti životni #iklus biljaka 8klijanje, rast, listanje, #vetanje, plod, seme,

umiranje9, pokazati nekoliko primera jedno(odišnji2, dvo(odišnji2 i više(odišnji2 biljaka.

7elove biljaka prou*avati na više raznovrsni2 uzoraka, objašnjavajući nji2ovo

;unk#ionisanje, a zatim i2 podeliti na zeljaste i drvenaste biljke. 4rvo obnoviti znanja o

životinjama ste*ena u A razredu, a zatim i2 (rupisati po /životnim zajedni#ama=. pisivanje

iz(leda i na*ina života povezati sa uslovima životne zajedni#e. 4ošto se životinje ovde obra-uju

kroz životne zajedni#e, podrazumeva se da se obu2vataju i pti#e te životne zajedni#e. %ovo u

50 4rim.aut.: ?ivada, šuma, bara, reka, jezero, more, njiva, povrtnjak, voćnjak, vino(rad,

Strana !!


34/42

Diplomski rad

ovom razredu je podela životinja prema na*inu is2rane. 4rou*avajući biljke i životinje kroz

životne zajedni#e u*eni#i s2vataju jedinstvo žive prirode 8lana# is2rane 5 više primera, ali na

nivou obaveštenja9.

5#2# U.o0na%an)e /i-)no3 i 8i%otin)$'o3 $%eta -i%ade 4 tre?e& ra0red4:

Qivotin-ski svet:

4rou*avanje životinjsko( sveta nastaviti u dva prav#a:

1. Uopštavanje, kada se prou*avajući pojedina*ni na*in života životinja ak#enat stavlja

na životne ;unk#ije 8razmnožavanje, rast, razvoj, disanje, kretanje, is2rana, umiranje9,". 6onkretno prou*avanje (ra-e tela na pojedinim primerima1.

Bil-ni svet:Biljni svet se prou*ava istom metodolo(ijom kao životinjski svet. %a primer#ima pojedini2

biljaka prepoznaju se životne ;unk#ije, a konkretno se prou*ava (ra-a predstavnika

jedno(odišnji2, dvo(odišnji2 i više(odišnji2 biljaka.

5#6# U.o0na%an)e /i-)no3 i 8i%otin)$'o3 $%eta -i%ade 4 @et%rto& ra0red4:

5azdu&:Cazdu2 kao jedan od neop2odni2 uslova za život ovde se obra-uje s #iljem upoznavanja

svojstava i sastava i to eksperimentalnim dokazivanjem. +na*ajno je upoznati u*enike saza(a-enošću atmos;ere, uzro#ima za(a-enosti i posledi#ama, kao i na*inom spre*avanja dalje(

za(a-enja vazdu2a.

Eretan-e i otpori kretan-u tela:4ojavu kretanja demonstrirati na više primera 8relativnost mirovanja i kretanja9.

sposobiti u*enike da razlikuju vrste kretanja. Eksperimentom dokazati otpor.

Pokretan-e i podizan-e tereta:U*itelj treba da prona-e što više predmeta kojima može demonstrirati ;unk#ionisanje

polu(e i strme ravni kako bi u*eni#i s2vatili prakti*nu primenu 5 korist.

Qivotne za-edni%e R


35/42

Diplomski rad

ve nastavne jedini#e ove nastavne teme treba podići na nivo (eneraliza#ije i

sistematiza#ije svi2 do sada usvojeni2 znanja o biljnom i životinjskom svetu, uslovima za život,

me-usobnoj povezanosti i o*uvanju životne sredine.

Tovek: Usvojena znanja o živim bićima krunišu se u*enjem o *oveku 5 najsavršenijem živom

biću, koje se može pojaviti na livadi. Cažno je da u*eni#i uo*e sli*nosti *oveka sa ostalim živim

bićima i potrebnim uslovima za život, a potom na(lasiti po *emu se *ovek izdvaja od ostali2

živi2 bića 8misaono i društveno biće9. istemi or(ana obra-uju se sa #iljem da se imenuju,

objasni ;unk#ija i zaštita bez detaljisanja, ali sa na(laskom na jedinstvo *ove*ije( or(anizma.

9# Sa%re&eni &ode-i rada 4 na$ta%i .rirode i dr4t%a:

misao upotrebe odre-ene nastavne te2nike i te2nolo(ije jeste postizanje bolje( i

uspešnije( nastavno( pro#esa u kome će se prevazilaziti nedosta#i tradi#ionalno( nastavno(

pro#esa u kome su korišćena tradi#ionalna sredstva i nastavne te2nolo(ije. 4rodanović i

%i*ković 81&$)9 opisuju e;ekte primene savremeni2 obrazovni2 te2nolo(ija na ;aktore nastavno(

pro#esa kao i na okruženje u kome se nastava realizuje. Tako oni isti*u da nastavna te2nolo(ija

omo(ućava nastavniku da se oslobodi jedno( dela zadataka i poslova jer će to moći da obavljaju

nastavna sredstva. %a ovaj na*in nastavnik ne (ubi na svome zna*aju već se samo menja nje(ovaulo(a u nastavnom pro#esu, te on iz ulo(e jedino( izvora znanja postaje or(anizator, saradnik i

poma(a* u*eniku u pro#esima sti#anja znanja. 6ao sledeći doprinos te2nolo(ije nastavnom

pro#esu ova dva autora isti*u mo(ućnost da se na /e;ikasniji 8brži9 na*in stavi u*enik u položaj

neposredno aktivno( korisnika potrebni2 izvora in;orma#ija i time se povećaju iz(ledi da

potpunije razvije svoje stvarala*ke sna(e. Te2nolo(ija tako-e, dovodi do poboljšanja kvaliteta

pro#esa kojim se dolazi do znanja kao krajnje( rezultata nastavno( pro#esa. avremene nastavne

te2nolo(ije uti*u na sam pro#es e;ikasnije( planiranja, omo(ućavaju pro(ramiranje sadržaja,

veću misaonu aktivnost i an(ažovanost u*enika, lakšu i bla(ovremeniju povratnu in;orma#iju i

pro#es proveravanja i o#enjivanja znanja. ve su to e;ekti uvo-enja i pravilno( korišćenja

savremeni2 te2nolo(ija u nastavu. 7a bi nastava koja se odlikuje savremenom nastavnom

te2nolo(ijom mo(la da se realizuje na pravi na*in, neop2odno je promeniti i okruženje u kome

se ona realizuje. 6lasi*na u*ino#a koja je od(ovarala klasi*nim nastavnim te2nolo(ijama, kao

Strana !'


36/42

Diplomski rad

što su usmena i pisana re*, ne od(ovara nastavnom pro#esu koji je interaktivan, u kome je u*enik

u samom #entru pro#esa u*enja i pou*avanja. Tradi#ionalna, klasi*na u*ioni#a, ne od(ovara

potrebama i prirodi deteta.

`ini se da su nastavne te2nolo(ije stariji2 (enara#ija u stru*noj literaturi zanemarene.

njima se retko piše osim u ne(ativnom kontekstu kada treba navesti nji2ove nedostatke. Tako-e,

u literaturi se *esto poten#ira isklju*ivo kompjuterska i multimedijalna nastavna te2nolo(ija, pa

se dobija utisak da su ovim pojmom obu2vaćeni samo ovi na*ini u*enja i pou*avanja. vaka

te2nolo(ija novije (enera#ije u sebi sadrži elemente pret2odni2 te2nolo(ija, ili bi bez ovi2

elemenata ona bila besmislena. %a primer, te2nolo(ija posmatranja je siromašna bez usmeno(

objašnjavanja predmeta posmatranja. !ultimedijalna i kompjuterska te2nolo(ija u sebe

uklju*uju i elemente te2nolo(ije usmene re*i, i rada na tekstu i posmatranje. avremenim

nastavnim te2nolo(ijama se pokušava nadomestiti nedosta#i raniji2 te2nolo(ija ali ne i da se potpuno isklju*i postojanje raniji2 na*ina dolaženja do znanja.

4romena nastavne te2nolo(ije uti*e i na promenu strate(ije u*enja i pou*avanja.

avremeni nastavni#i koji dolaze u kontakt i rade pomoću savremeni2 te2nolo(ija ne(de su na

pola puta izme-u stare i nove paradi(me nastave. no što pre sve(a treba pri2vatati jeste

*injeni#a da jedina ulo(a savremeni2 nastavni2 te2nološki2 sredstava jeste olakšati u*eni#ima

pro#es dolaženja do znanja. avremene te2nolo(ije pružaju u*eni#ima nove, e;ektivne na*ine i

sredstva za samostalno dolaženje do znanja, po*evši od interneta na kome mo(u pronaći (otovosve raspoložive in;orma#ije, koji im nudi alate za istraživanje i pretra(u ta*ni2 i relevantni2

podataka, alate koji omo(ućavaju analizu dobijeni2 rezultata, alata za prezentovanje dobijeni2

rezultata, kao i razli*ite mreže koje omo(ućavaju povezivanje sa ljudima sli*ni2 interesovanja u

#elom svetu. A ako ulo(a nastavnika i dalje ostaje ulo(a rukovodio#a i moderatora nastavno(

pro#esa, ova sredstva u(lavnom treba da koriste u*eni#i za samostalno dolaženje do znanja a ne

nastavni#i. U praksi nastavni#i se pojavljuju kao najupornije ko*ni#e uvo-enja savremeni2

nastavni2 te2nolo(ija u praksu. Treba pri2vatiti *injeni#i da nisu nastavni#i oni koji treba

prevas2odno da koriste savremena te2nološka sredstva u nastavi već su to nji2ovi u*eni#i.

%astavna sredstva savremeni2 (enera#ija treba da budu sredstva u*enja koja će u*eni#i

koristiti kako bi samostalno dolazili do znanja. Ulo(a nastavnika je da stvori uslove i

intelektualnu pripremu za u*eni*ki samostalan rad, i nad(leda i daje smerni#e u*eni#ima. 7a bi

savremena nastavna te2nolo(ija mo(la uspešno da po*ne da se primenjuje u našim školama

Strana !4


37/42

Diplomski rad

moramo napraviti krupan preokret u na*inu rada nastavnika. %astavni#i moraju prestati da

/predaju znanje u*eni#ima i dozvoliti im da samostalno u*e i dolaze do isto(. %a primer, to se

može postići jednostavnom promenom toka *asa sa /4ostoje tri uzroka zbo( koji2 se u prirodi

pojavljuje 8neka pojava9, i sada ćemo da i2 zapišemo na /4ostoje tri uzroka zbo( koji2 se u

prirodi pojavljuje 8neka pojava9. 6oristeći se te2nološkim sredstvima prona-ite o kojim

uzro#ima je re* pa ćemo raz(ovarati o tome. %a ovaj na*in upotreba savremeni2 te2nološki2

sredstva u nastavi postaće svrsis2odna i opravdana, i rezultati u*enja će biti izuzetno vidljivi.

ZAKL!UČNA RAZMATRAN!A

"# Za'-)4@a':

talno inoviranje 8menjanje9 razredne nastave, u okviru nje i nastave prirode i društva,

osnovnu ;unk#iju ima nameru da doprinese što e;ikasnijem i boljem ostvarivanju zadataka

vaspitanja i obrazovanja.

%ajviše će u svom radu uspeti oni nastavni#i koji ne o*ekuju da inova#ije 8promene9 neko

od nji2 za2teva spolja, da im i2 nameće. ni sami moraju biti ini#ijatori i nosio#i inova#ija u

nastavi nji2ovo( pripremanja, pro(ramiranja, uvo-enja u praksu, praćenja toka inova#ija i

vrednovanja dobijani2 rezultata. 4ošto inova#ije moraju postati na*in i stil rada nastavnika u

Strana !=


38/42

Diplomski rad

školi, pošto je od(ovornost u tome vrlo velika, onda svaki nastavnik mora biti osposobljen za

izvo-enje inova#ija i upotrebu inovativni2 modela rada u nastavi pojedini2 nastavni2 predmeta.

To zna*i da oni treba da poseduju sasvim odre-ena teorijska znanja i prakti*nu

osposobljenost za pro(ramiranje, uvo-enje u nastavnu praksu, praćenje i vrednovanje

inovativno( modela rada. Ta osposobljenost podrazumeva ne samo poznavanje sadržaja, tj.

znanja iz stru*ne oblasti u kojoj se vrši inoviranje primenom inovativno( modela rada, već i

sasvim odre-ena metodi*ka znanja.

6ako je deo sadržaja 8odre-ene nastavne jedini#e9 nastave prirode i društva, naro*ito u

trećem i *etvrtom razredu, prikladan za u*enje 8obradu, ponavljanje, vežbanje, proveravanje9

primenom neko( od inovativni2 modela nastavno( rada, to smo, u ovom radu, kratko obrazložili

i naveli primere priprema za or(aniza#iju *asa obrade novo( (radiva za sledeće inovativne

modele:nastava razli*iti2 nivoa složenosti, e(zemplarni model nastavno( rada, pro(ramiranimodel rada u nastavi i problemski model nastavno(a rada. Elementarna znanja o prirodi sti*u se

na po*etku školovanja, pa i pre polaska u školu, neposrednim posmatranjem objekata i pojava u

prirodi.

7e#u interesuje sve što se oko nji2 nalazi i sve što se oko nji2 zbiva. +ato im treba

omo(ućiti da posmatraju svet oko sebe, da (a sami otkrivaju.

(ledi u nastavi poznavanja prirode predstavljaju osnovni i pouzdan oblik u*enja, a

samostalno otkrivanje prirodni2 pojava *ini u*enje lakim i interesantnim.Upoznavanje prirodni2 pojava kroz primenu savremeni2 i aktivni2 nastavni2 sistema, kao

i metode rukovo-enja samostalnim radom u*enika, pre sve(a primenom u*eni*ki2 o(leda,

veoma je zna*ajno za razvijanje po*etni2 interesovanja za prirodne nauke.

Strana !1


39/42

Diplomski rad

LITERATURA:

"# nić, Cladimir, Avo oldstein. 1&&V. H-e.nik strani& ri-e.i. +a(reb: %ovi ?iber,

+# tkinson,


40/42

Diplomski rad

9# n%iklopedi-ski r-e.nik pedagogi-e. 1&'3. +a(reb: !ati#a 2rvatska,

rt2: uer,

"># rell, 4etra, ur. "=1=. Feue digitale EulturA und Bildungsrume. Yiesbaden: C,

""# udjons, [erbert. "=='. ?et&odik zum 6nfassen: 9nterri%&ten -enseits von Houtinen.

Bad [eilbrunn: 6link2ardt,

"+# u2l, Er2ard, Ernst tt, 1&V. 9nterri%&tsmet&odis%&es Denken und Nandeln.

7armstadt: Yissens#2a;tli#2e Bu#2(eslls#2a;t,

"2# rus#2ka, ndreas. "==. 6uf dem 7eg zu einer 8&eorie des 9nterri%&tens: dieiderspr;%&li%&e in&eit von rzie&ung, Didaktik und Bildung in der

allgemein


41/42

Diplomski rad

++# 6rZmer, [ilde(ard. "==&. ?oralitt und die in&eit von rzie&ung und 9nterri%&t: ein

transzendentalkritis%&er Beitrag zur 8&eorie der Bildung . Wrank;urt am !ain: ?an(,+2# ?e2m2aus, Wriedri#25Yil2elm. 1&V). 5erstndigung ;


42/42

Diplomski rad

Documents

RAD Upoznavanje Se Biljnim i Zivotinjskim Svetom Livade u Nastavi Metodike Prirode i Drustva ZAVRSENO