Ranka Muniti}a DEVETA UMETNOST, STRIP · 2013-05-14 · Za prvu kwigu nove edicije SIGNUM, kojoj je zadatak da unapredi teorijske osnove na pred-metima odseka Primewena grafika izabrana

Za prvu kwigu nove edicije SIGNUM, kojoj jezadatak da unapredi teorijske osnove na pred-metima odseka Primewena grafika izabranaje Deveta umetnost, strip Ranka Muniti}a,jednog od na{ih najve}ih teoreti~ara medija.

Retki su tekstovi koji tako analitiki i sa-èto obra|ju neku temu, u ovom slu~aju strip,kao {to je ova zbirka eseja. Zahvataju}i iko-nografske odlike, istoriju i estetske karak-teristike medija, ova kwiga predstavqa lite-raturu neophodnu svakome ko se iole interesujeza ovaj medij. Dragocen, pomalo zaboravqeniprili~no nedostupan tekst ÑStrip ñ devetaumetnost?î koji je iza{ao 1975. kao vode}i teksttematskog broja ~asopisa ÑKulturaî, ovde je,od strane autora, predstavqen u doteranomznatno dopuwenom obliku. Jedino {to je izstare verzije, sa pravom oduzeto, je znak pitawakoji je tada stajao u naslovu ñ bilo je to doba kadase strip borio za svoju ~ast i mesto me|u osta-lim umetnostima, medijima i disciplinama.

Proteklih deset godina, veliki deo auto-ra koji koji formiraju dana{wu beogradskustrip scenu prodefilovao je kroz predmet Ilu-stracija; ne mali broj wih postigao je zapa-ène me|unarodne uspehe, ohrabriv{i mnogemlade autore. Sa zadovoqstvom prime}ujem daje autor radove nekoliko wih ukqu~io u Ñhro-nologijuî ñ ilustrovanu istoriju stripa kojaje dodatak ovoj kwizi.

Kao zajedni~ko izdawe Tk Mont Image izBeograda i odseka Primewena grafika FPU,kwiga se {tampa digitalnom {tampom, uprvom tiraù od 200 primeraka.

Predstavqamo vam prvu kwigu

iz edicije ÑSignumî

DEVETA UMETNOST, STRIP Ranka Muniti}a(drugo, znatno dopuweno izdawe)

Cena jedne kwige

(bro{irano, format A5,

na 200 crno-belih strana)

iznosi}e 300 dinara za studente

i 400 dinara za ostale.

Autor znaka edicije:Neda Petkovi}, student III godine

mqtkec0szr""503204228""42<22""Rcig"3

Po{tovani ~itaoci,

Izdavawem stru~nog ~asopisa SIGNUM posve}enogpre svega GRAFI^KOJ UMETNOSTI, profesori i stu-denti odseka Primewena grafika ostvaruju zajedni~kuèqu mnogih generacija grafi~ara na{e {kole.

Signum ima ambiciju da upotpuni stru~nu perio-diku i da na doma}em i me|unarodnom planu promovi-{e najuspe{nije radove studenata grafike postignutetokom studija na Fakultetu primewenih umetnosti.

îwenica da su studenti ñ tehni~ki urednici, au-tori izabranog preloma (za svaki broj drugi autori)govori o poverewu koje profesori ukazuju svojim |acima.

U saradwi student ñ profesor, odsek Primewenagrafika nalazi upori{te u svim domenima vizuelnogistraìvawa koje koristi u profesionalnom delovawutri ateqea i studijskih grupa pojedina~no, a u skladusa Bolowskom deklaracijom.

Posebno mesto u sadràju Signuma dato je tek-stovima iz STRUKE ~ije su teme metodske jedinicenastavnih programa odseka za koje predmetni profe-sori, gotovo svi, ve} imaju rukopisni materijal. Uplanu je wihovo prerastawe u uxbenike. Ovim Signumpostaje deo prate}e nastavne literature.

U mno{tvu povr{nih ili nedovoqno objektivnihkritika grafi~kih izlo`bi koje se u najboqem slu~ajusvode na prikaze, ose}a se potreba za rubrikom KRI-TIKE koja }e popuniti pomenutu prazninu. Ukqu~i-}e se eminentni teoreti~ari umetnosti, likovnikriti~ari i drugi, donose}i pravi sud o izloènimradovima i odre|ewe mesta GRAFIKE u sada{wemlikovnom trenutku kod nas i u svetu.

Mo`da nam je najdraì deo ~asopisa upravo onajkoji sadrì STUDENTSKE RADOVE ñ prve me|u naj-boqima, promovi{u}i mlade autore ~ije vreme dolazi.

Ovo je lepa prilika da pozovemo na saradwu gosteñ profesore i studente drugih odseka na{eg i srodnihfakulteta, iz zemqe i inostranstva, sa èqom da ru-briku GOST ñ ODSEK doìve kao svoju.

Radost koju donosi izlazak prvog broja, ose}aj zadovoq-stva zbog realizovanog projekta SIGNUM, podstak-nu}e profesore i posebno studente grafi~kog odsekaFPU da upotrebiv{i svoje kreativne mogu}nostidoprinesu boqem razumevawu grafi~ke umetnosti unaj{irem smislu re~i.

[ef odseka Primewena grafikadr Ivana Marciki}, red. prof.

SADR@AJ

2/ SIGNUM

SE]AWA NA PROFESORE4/ Na{ profesor Mika Petrov

TIPOMETAR6/ Reforme Petra Velikog10/ Tipografija i rukopis

12/ Aram

DOGA\AJI16/ Prvi ]irini dani18/ Grifon je dobio rep

19/ Otvoren studio za animaciju

STRUKA20/ Mali osvrt na ve{tinu

oblikovawa kwige 24/ Homo faber

28/ Ideja i serija31/ Ambalaà i grafi~ka prezentacija proizvoda

35/ Strip o stripu

GOST ODSEK43/ Svet u kutiji za {ibice

ISTORIJA STRUKE47/ Pioniri animacije sa FPU

NAGRADE53/ Maskota je ÑOrkiî

54/ Studija zdravqa55/ ûjno i vidqivo

JUBILEJI56/ Rekonstrukcija rukopisa Nikole Tesle

60/ DIPLOMA 2006

Glavni urednik Mitar Trnini}Likovno-grafi~ki urednik Jugoslav Vlahovi}Grafi~ki oblikovali studenti IV godine predmeta Grafika kwige: Radomir Izgarevi} (K4, 2ñ5 i 53ñ55), Ana Marinovi} (6ñ9), Ivan Rankovi} (19, 31ñ34, 47ñ52), Ogwen Topalovi} (10ñ11 i 28ñ30), Zorana Jevti} (K1, 12ñ15 i 43ñ46), Marko Savi} (16ñ18), Marija Vilotijevi} (20ñ27)Redakcija Olivera Stojadinovi}, Rastko ]iri}, Ilija Kneèvi}, Zdravko Mi}anovi}Priprema za {tampu Mirjana @ivkovi}; [tampa TK MONT IMAGE, ârli âplina 24, BeogradOktobar 2006.

M. P

etr

ov, A

utop

ort

ret

, dr

vor

ez(p

lo~a

), 2

48×

202

mm

,195

0

UKIPWO"QMpqxq0szr""603204228""33<4;""Rcig"3

SI

GNU

M2

SIGNUM (lat. signum) znak, belega,obele`je, oznaka; steg, zastava; znamewe, predznak; slika u pe~atu, pe~at.

(Vujaklija: Leksikon stranih re~i i izraza, Prosveta, Beograd, 1980)

Marija Jovanovi}

Neda Petkovi}

Ovo re{ewe je izabrano za znak edicije ÑSIGNUMî

(pole|ina korica).

Aleksandra Lali}

Veqko Zajc

Jovana Toki}

Natalija Stojanovi}

Studenti su, kao zadatak na predmetu Tipografija, dali vi{e od 250 predloga za zaglavqe ovog ~asopisa.Reprodukujemo samo mali broj odabranih re{ewa.


SI

GNU

M3

Lazar Bodroà

Milo{ Sibinovi}Du{an Stojanovi}

Radoman Durkovi}

Nemawa Joanovi}

Isidora Bojovi}

Marina Lovri}

Iva ]iri}

Marko Gole


SE

]A

WE

NA

PR

OF

ES

OR

E4

Kada sam se, sada ve} davne 1951. godine, upisaona Akademiju primewenih umetnosti u Beogra-du, na Grafi~kom odseku nas je do~ekao pro-

fesor Mihailo S. Petrov koga smo zvali jednostavno:~ika Mika. Meni, tada devetnaestogodi{waku, izgle-dao je zaista kao stariji ~ika, iako jo{ nije bio na-punio pedesetu. Onakav kakav je bio: impozantne po-jave, brkat, dubokog i jakog glasa, na sagovornike jedelovao ubedqivo i strogo a mi studenti slu{alismo wegove duge monologe s pa`wom i bez mnogo ko-mentara. Iza te fasade ozbiqnosti i strogo}e krilase izuzetno dobronamerna li~nost uvek spremna dasvojim studentima iza|e u susret. Bogata re~itostbila je osnovno sredstvo wegove pedagogije a pri-likom korektura nikada nije, poput nekih drugihprofesora, crtao po na{im radovima i sve se svodi-lo na pri~u. A pri~ao je o svemu i sva~emu, ~esto ivan predmeta razgovora, sa digresijama koje su ga od-vodile u {iroke dru{tvene, kulturne, kwièvne,muzi~ke, pa i druge op{te teme. Na taj na~in bio jevaqda jedini me|u profesorima koji nije svojim de-lima neposredno uticao na likovno formirawe stu-denata. U na{im radovima nije se ni na koji na~in

NA[ PROFESOR MIKA PETROV

Aleksandar Pajvan~i}, Portret M. S. Petrova, 1968, 300×300 mm

UKIPWO"QMpqxq0szr""703204228""3:<5:""Rcig"6

SE

]A

WE

NA

PR

OF

ES

OR

E5

mogao prepoznati profesorov uticaj kako je to, kaopo pravilu, bilo kod drugih profesora.

Te 1951. godine, pre mene su na Grafi~kom odseku APUve} bile tri generacije pod wegovim vo|stvom, nera~unaju}i one sa Likovne akademije. Pre na{e aka-demije, gde je osnovao Grafi~ki odsek, bio je osni-va~ odseka i na Likovnoj akademiji. Kada mi je mnogokasnije palo u zadatak da pripremim monografiju ona{oj akademiji, bio sam u prilici da ~itam dnev-nik prof. Branka [otre, prvog rektora (tada su na~elu akademija bili rektori) o vremenu formirawaakademije nastale iz Sredwe umetni~ke {kole 1948.godine. Pored nekih drugih profesora koji su do{-li sa likovne akademije (Tabakovi} na keramiku, Pi-perski na nacrtnu geometriju) do{ao je i Petrov.[otra o tome zanimqivo pi{e: Ñrektor Sreten Sto-janovi} i profesori Likovne akademije sa zadovoq-stvom su na{oj akademiji prepustili grafiku svezajedno sa profesorom, radionicom i presama, uzobrazloèwe da grafika i tako pripada primewe-noj umetnosti!î Taj podatak ~esto me je navodio na za-kqu~ak da su bili u pravu, naro~ito kada se setim sa

kojim naporom smo se {ezdesetih godina u Grafi~-kom kolektivu borili da grafika zauzme pravo me-sto na likovnim salonima i da bude ravnopravnovrednovana sa slikarstvom i vajarstvom.

[to se ti~e Mike Petrova, on je bio pravi borac zagrafiku koja je obuhvatala {iroko delovawe od gra-fi~kog lista i {tamparstva do primewene grafikei grafi~kog dizajna. Kada se uzme u obzir da se u bez-malo svim oblicima grafike ogledao jo{ pre Drugogsvetskog rata, danas se sa pravom moè re}i da je biopravi otac srpske grafike, iako je uvek bilo i onihkoji su mu taj epitet davali sa izvesnim podsmehom.

U dru{tvu ~ika Mike bio sam vi{e od trideset go-dina; kao student i kao profesor. Mnoge trenutketog prijateqstva koje je variralo od bliskosti donesporazuma, nikada ne}u zaboraviti. Svojim di-plomiranim studentima pa i meni rado je otvaraoprve izlo`be re~ima: Ñpred vama je jedna grafi~ka ob-darenostÖî

Bogdan Kr{i}

Autoportet, 1921, linorez, 254×202 mm Kompozicija MP 5, 1962, meka prevlaka, 500×323 mm

UKIPWO"QMpqxq0szr""703204228""3:<5;""Rcig"7

6

tipometar

N a kraju sedamnaestog veka Petar I Velikioslobodiv{i ruske teritorije od [ve|anastvorio je veliku i mo}nu dràvu. Pored

ovoga, ne mawa zasluga za preporod Rusije je i wego-vo nastojawe da zaostalo tvrdo tradicionalno dru-{tvo pribliì evropskim standardima u kulturi,ekonomiji, trgovini, obrazovawu, tehnici i proiz-vodwi. Neke naredbe koje je ovim povodima objav-qivao odnosile su se na na~in odevawa i obaveznobrijawe brade, kako u gra|anstvu, tako i u vojsci.

Me|u zna~ajnijim wegovim zaslugama isti~e seona kojom je provedena reforma pisma za {tampawekwiga. Po wegovom nare|ewu, izme|u 1707. i 1710.godine, pripremqeno je i proizvedeno jedno su{tin-ski izmeweno rusko {tamparsko pismo. Dotada{-we crkvenoslovensko poluustavno pismo nije odgo-varalo potrebama koje su iziskivale mnoge oblastinauke i kulture. Wegova reforma se pokazala zna-~ajnom i za daqi razvoj pisma ostalih pravoslav-nih naroda.

Prvo znatno izmeweno pismo projektovano je iproizvedeno u holandskoj {tampariji ÑJan Tensing iKopijevskiî. To novo pismo ubrzo je po~elo da se upo-trebqava za {tampawe va`nih dokumenata, izradu ge-ografskih karata, tehnikom bakroreza kojim su {tam-pane ilustracije.

Petar Veliki je li~no, rade}i sa holandskim maj-storima, pravio nacrte za pojedine oblike slova.Zavr{nu obradu izveli su boqar Musin-Pu{kin islovolivac Mihail Jefremov. Kona~ni oblik sadr-ào je osam razli~itih veli~ina slova i oblika. Prvii ~etvrti vertikalni red prikazuju oblike }iril-skog ukrasnog ustava, a izme|u su novooblikovanaslova prema holandskoj antikvi.

REFORME PETRA VELIKOG

Petar Veliki, zlatnik


tipometar

7

Jedan od otisaka azbuke Jefremova sa wegovim potpisom


8

tipometar

Petar Veliki svojeru~no je nacrtao oblike }i-rilskog ukrasnog ustava na osnovu kojih je ra|enonovo pismo. Ono je objavqeno 29. januara 1710. go-dine i nazvano je gra|anska azbuka. U gra|anskom pi-smu nisu bili razvijeni oblici malih slova i to jesve do danas ostalo kao problem {tamparskih slova}irilice.

U srpskoj varijanti }irilice oblici 20 malihslova samo su po visini smaweni oblici velikihslova. Karakteristike slova su: krepki, sna`ni os-novni vertikalni potezi i vrlo tanki popre~nipotezi i serifi koji se ulivaju u osnovni potez podpravim uglom; okrugla slova konstruisana su po prin-cipu lako nagnute osovine. Ta dva nedostatka, ne-razvijeni oblici malih slova i konstrukcija slova

prema dvema razli~itim osovinama, preostala su dodanas u livenim slovima za {tampawe kwiga.

Petrovo pismo bilo je u upotrebi bez su{tin-skih izmena sve do 1740. godine, kada je u {tampari-ji petrogradske Akademije nauka doìvelo preob-likovawe i dobilo novi izgled.

U novom pismu nije vi{e bilo ukrasnih elemenatakakvi su bili svojstveni ruskoj azbuci kojom su{tampane ruske kwige u amsterdamskim {tampari-jama. Ova ~iwenica sama po sebi govori o original-nosti petrovske gra|anske azbuke koja se javqa kaorezultat napretka ruske nacionalne kulture kojomje obeleèna petrovska epoha.

Promene u ruskom gra|anskom pismu posle pe-trovske epohe nalazimo u oblicima slova Petrograd-

Tekst sloèn gra|anskim pismom Petra Velikog, paralelno sa holandskom antikvom, 1716.

Gravirani skript i kurzivna antikva iz vremena vladavine carice Jelisavete (1744. i 1749. godine)

UKIPWO"QMpqxq0szr""603204228""33<4;""Rcig":

tipometar

9

ske tipografije Akademije nauka. Ova tipografija sepo raznovrsnosti u svom {irokom asortimanu moglaupore|ivati sa najboqim tipografijama Zapada. U tovreme ve} su se mogle izra|ivati matrice i odlivcislova koji po kvalitetu nisu zaostajali za onima kojisu se proizvodili na Zapadu. Petrovski gra|anski{rift bio je zasnovan na holandskoj antikvi, noviAkademijin {rift zasnovan je na oblicima gravi-ranih slova Jelisavetinog vremena, kasnog barokatridesetih i ~etrdesetih godina XVIII veka. U tovreme osnovana je pri Akademiji graverska {kola. Uposebnim izdawima upotrebqavan je kurziv, koji se uruskom {tamparstvu javqa krajem tridesetih godina.Stilske veze sa Zapadom i daqe su neprekinute. Nakraju XVIII veka ostvarena je plodna saradwa sa fran-

cuskim izdava~em Didroom, {to je prirodno uticalona stil tipografskog pisma tog vremena.

Promene do kojih je do{lo krajem osamnaestogveka javqaju se u izdawima Moskovskog univerzite-ta, koje se prepoznaju po oblicima slova antikveÑstarog stilaî. Pojedina slova potpuno su identi~-na sa latinskim. Na po~etku, u {tampariji Moskov-skog univerziteta, mnoga izjedna~avawa slova gra-|anskog pisma sa latinskim uzorima opredelila sudaqi razvoj u prvoj polovini XIX veka.

Definitivnim utvr|ewem oblika slovnih zna-kova ruske gra|anske azbuke rusko pismo oslawa se idaqe razvija u stilskom pogledu po uzoru na latini~-ne tipografske stilove.

Stjepan Fileki

Uzorci slova iz {tamparije Moskovskog univerziteta, iz 1796. godine

Stranica kataloga petrogradske slovolivnice, iz 1839. godine, sa cenama.

UKIPWO"QMpqxq0szr""603204228""33<52""Rcig";

TIPOMETAR

10

TIPOGRAFIJA I RUKOPIS

Prva tipografska pisma, svojim oblicima u naj-ve}oj meri imitirala su rukopisna pismasvog vremena. Gutenbergova Biblija {tampana

je slovima koja su rezana po uzoru na teksturu, ruko-pisno pismo koje je tada bilo u upotrebi. Pronalazakpokretnog sloga bio je rezultat te`wi da se prona|eÑve{ta~ki rukopisî koji bi obezbedio proizvodwukwiga po povoqnijoj ceni od pisanih. [tampanekwige su po svom izgledu potpuno sledile obrazac ko-ji je postojao kod rukom pisanih izdawa. Veliki brojligatura (dva ili vi{e slova spojenih na istom telu)doprinosio je sli~nosti sa rukopisom.

U renesansnoj Italiji rukopisni oblici razli-kovali su se od zapadnoevropskih, pa su tipografska pi-sma kreirana po uzoru na pisma pisana rezanim peromñ humanisti~ki minuskul i renesansni kurziv, dok jemajuskula preuzela oblike rimske kapitale. Ovi mod-eli kasnije su postali standardi za kwi`no pismo.

U svom vi{evekovnom razvoju oblici kwi`nihpisama udaqavali su se od rukopisnih uzora. Tehno-lo{ka poboq{awa omogu}ila su smawewe veli~inepisma, a oblici su iscrtavani i sledili su drugu, kon-struktivnu logiku.

Kaligrafija se mewala na drugi na~in, neguju}islobodnije oblike svojstvene brzom pisawu. Prona-lazak novog alata ~eli~nog pera, kojim su se potezirazli~itih debqina dobijali promenom pritiska,uslovio je i pojavu novih rukopisnih oblika finihkancelarijskih skriptova.

Razvoj ra~unarske tehnologije potpuno je prome-nio tehniku {tampe i pokretnog sloga. Pisma kojasu postojala u metalnom slogu zamewena su wihovim

digitalnim interpretacijama, koje su se zasnivalena istom dizajnu, ali su dobile nove mogu}nostiprimene u slogu, kao {to je promena veli~ine geome-trijskim pove}avawem, preklapawe i kombinovaweslovnih oblika.

Tehnika izrade digitalnih pisama omogu}ava uno-{ewa crteà (posredstvom skenera i pomo}nih gra-fi~kih aplikacija) u programe za kreirawe fontova,u kojima se pode{avaju oblici, veli~ine i razmaciizme|u slova. Ovakav postupak doprineo je velikojraznolikosti tipografskih pisama. Prakti~no, sva-ka jednostavna crno-bela slika moè da postane ti-pografsko slovo i da se slaè metodom pokretnog slo-ga. Raznovrsni rukopisni oblici tako|e mogu da seprenesu u digitalni oblik. [tavi{e, osim osnovnogkompleta slova (fonta), mogu se kreirati i dodatnifontovi u kojima ima mesta za alternativne oblikepojedinih slova, kao i za sve potrebne ligature i var-ijacije koje se javqaju prilikom pisawa.

Kaligrafska tipografija moè da se podeli udve grupe. Jednu ~ine pisma koja su nastala neposred-nim uno{ewem skica koje su izvedene kaligraf-skim alatima kao {to su pero, trska ili ~etka. Ovapisma u slogu deluju kao da su pisana rukom. Drugugrupu ~ine kwi`na i sanserifna pisma inspirisa-na rukopisom, ali prilago|ena funkciji slagawateksta koja zahteva jednostavne oblike ~itqive umalim veli~inama. Ova pisma koriste kaligrafskeelemente, bilo da oni poti~u iz rukopisnih skica,bilo da su crtani u kaligrafskom duhu.

Olivera Stojadinovi}

UKIPWO"QMpqxq0szr""603204228""33<52""Rcig"32

TIPOMETAR

11

Miroslavqevo jevan|eqe, Stjepan Fileki Rekonstrukcija ~uvenog }irilskog rukopisa iz 12. veka. Originalni oblici pa`qivo sugeometrizovani, a proporcije i detaqi uskla|eni,pri ~emu je potpuno o~uvana lepota i sveìnarukopisa. Dodata su slova Vukove azbuke, brojevi iinterpunkcija, sa~iweni u istom duhu. Osim toganapravqena su i slova crkvenoslovenske }irilice,pa se ovo pismo moè koristiti i za slagawe starihtekstova. Lepota i sve~ani karakter ovog pismaobavezuju na pa`qivu primenu.

Intro, Jana Nikoli}Zasniva se na rukopisnim skicama koje su delo vrsnog kaligrafa i odlikuje se elegancijom i

lako}om, a u isto vreme je izvedeno po svim pravilima oblikovawa tipografskog pisma.

Elementi pojedinih slova su me|usobnousagla{eni, tako da tekstualna celina deluje

harmoni~no. Pismo je ~itqivo i kad je sloènomawim slovima, a uve}awa isti~u punu lepotu

detaqa kaligrafskih poteza.

Slovit, Vedran Erakovi}Ovo pismo predstavqa interpretaciju }irilskog oblika renesansnog kurziva pisanog podrezanim perom. Digitalizacija je izvedenapa`qivo, ~uvaju}i lepotu rukopisa. Odlu~nipotezi bez suvi{nih ukrasa ~ine da ovo pismo bude~itko, skladno, ubedqivo i pogodno za razli~itenamene, kako u grafi~kom dizajnu, tako i pri oblikovawu kwiga.

Tapija, Ivana Kur~ubi}Inspiracija za ovo pismo je bio stari dokumentpisan ~eli~nim {iqatim perom, kako je to bilouobi~ajeno u administraciji pro{lih vremena. Iz rukopisa su izabrani i prilago|eni pogodni

uzorci slova, takvi koji se me|usobno mogu sloìti u svim kombinacijama da se dobije

ujedna~en izgled skripta u kome se slova, kao i uoriginalu, nastavqaju jedno na drugo. Rezultat je

autenti~ni izgled naivne lepote i starinskog izgleda. Verzalna slova koja nisu postojala u

originalnom dokumentu uspe{no su kreirana u istom duhu.

Aspera, Olivera Stojadinovi}Pismo je nastalo iz skica ra|enih ~etkom sa istawenim vrhom koja zahteva posebnu manipulaciju i kojom je te{ko ispisivati slova ujedna~ene veli~ine, nagiba i teìne. S druge strane, svako slovo odlikuje se smenompoteza i oblika koji se standardnim alatima za pisawe ne mogu posti}i. Digitalizacijom je od ovakvih slova na~iwen ujedna~en tekst.


TIPOMETARTIPOMETAR12


TIPOMETARTIPOMETAR 13


TIPOMETARTIPOMETAR14



16Doga|aji

]irini daniOd oktobra 2005. Fakultet primewenih umetnosti u Beogradu organizuje

manifestaciju pod nazivom ]IRINI DANI, u spomen profesora Milo{a ]iri}a (1931ñ1999), osniva~a ateqea Grafi~ki dizajn

i redovnog profesora na predmetu Grafi~ke komunikacije.

]IRINI DANI osmi{qeni su kao povod zaokupqawe i druèwe grafi~ara Fakultetaprimewenih umetnosti svih generacija.

Zaista, ovom prilikom okupile su se kolege, uglav-nom ]iri}evi biv{i studenti, sada profesori naAkademiji u Novom Sadu, Ni{u i iz drugih mesta,zajedno su bile mnoge generacije biv{ih i sada{-wih studenata i profesora FPU. ÑMilo{ ]iri} jevoleo druèwe, i svakako bi uìvao da je tu sa namaîkaè profesor Aleksandar Pajvan~i} Aleks, glavniinicijator ove manifestacije, koji je i autor vi-zuelnog identiteta proslave ]irinih dana ñ znaka,majica i bexeva. ÑOsnova znaka ]irinih dana je kari-katura koju sam uradio jo{ tokom studentskih danañ kotne linije koje premeravaju portret simboli{upreciznost po kojoj je profesor ]iri} bio poznat.î

Na otvarawu, u petak 21. oktobra 2005, uvodnu re~dao je rektor Univerziteta umetnosti êdomir Vasi},a ]irine dane je otvorio akademik Matija Be}kovi}slede}im re~ima:

Profesor Milo{ ]iri} (za mene kom{ija ]ira)bio je majstor svog posla, a od tog majstorstva mo`daje ve}a bila samo wegova nepokolebqiva vera u smi-sao majstorije i va`nost majstorstva. Tu veru preda-vao je i na ovom fakultetu i prenosio novim nara-{tajima. U grafi~kom i heraldi~kom zakonodavstvuza wega je sve davno bilo odlu~eno a promene koje suse de{avale za wega nisu postojale. Bio je guru jednogmalog grafi~kog kolektiva, benda, ili kako bi sedanas reklo, brenda, ~iji su ~lanovi bili wegoviuku}ani ñ supruga Ida i sinovi Rastko i Vukan, ~ijaimena su deo wegove o~inske heraldike.

Nikad se nije àlio, kod lekara nikad nije bio, izato nas je prevario kad je nenadno oti{ao. Bio jetoliko ìv da ispred ateqea, u hodniku zgrade u ko-joj smo zajedno stanovali, jo{ stoji i ne pomi~e sewegova senka. Ta~an kao sat on je i danas ovde stigaoprvi, kao onaj ko najboqe zna kakav je zna~aj ]iri-nih dana na wegovom fakultetu. U moj ìvot ume-{ao se na razli~ite na~ine, i kao kom{ija, i kaoprijateq, i kao autor mnogih re{ewa za moje kwige,od Ex Librisa do slova na porodi~noj grobnici. I jasam wega nacrtao 1992. godine, i on je taj crte` uvrstiou svoju kwigu Grafi~ke komunikacije. Izbegavao bihda ga ne{to zamolim uve~e, jer bi on to sigurno do-neo ujutro. Od wegovih znakova od kojih mnogi ìveu na{em javnom ìvotu, ovde bih spomenuo znak ko-

ji je smislio za Francusku 7, a koji svi znamo a maloko zna ko mu je autor.

îstunac u svojim uverewima, daleko od svetadrào je svoju privatnost. Svaki posao radio je sjednakom ozbiqno{}u, za svaki zadatak donosio svepotrebne alatke i razastirao precizan plan. Zate-gao konac, povukao liniju, sve i{mirglao do po-sledwe pegice. Podse}ao me je na glavnog junaka Sol-èwicinovog romana Jedan dan Ivana Denisovi~a.Logora{i su u Sibiru radili na onim Ñputevimanikudaî i to po jedan dan, da se mo`da vi{e nikadane povrate na isto mesto i na isti posao. Svako ka{-wewe pri povratku u logor strogo je ka`wavano. Paipak je Ivan [uhov, alijas Milo{ ]iri}, na krajudana i posla, dok su drugi robija{i ùrili da ne za-kasne, brinuo ve}u brigu. Nije mogao da se ne osvrnei jo{ jednom pogleda na zid koji je zidao i kojimo`da vi{e nikada ne}e videti a da se ne povrati ine{to popravi da bi sve bilo pod konac, riziku-ju}i i najteù kaznu. Takav majstor bio je i Milo{]iri} koji nije druk~ije mogao zatomiti svoj unu-tra{wi poriv za skladom i solidno{}u.

Hvala svima koji su se potrudili da na Fakultetuprimewenih umetnosti ustanove ]irine dane i ~u-vaju uspomenu na wega.

Matija Be}kovi}

MAJSTOR I MAJSTORSTVO

S desna na levo: akademik Matija Be}kovi},rektor prof. êdomir Vasi}

i prof. Rastko ]iri}


17 Doga|aji

PRATE]I SADR@AJI

Izlo`ba plakata Milo{a ]iri}a koja obuhvata 23plakata izra|enih u periodu od 1961. do 1982, u gale-riji ÑVodolijaî u centralnom holu Fakulteta pri-mewenih umetnosti, otvorio je prof. Borivoj Li-ki}, koji je na FPU predavao predmet Plakat. Posleizlo`be, izlo`ba plakata u celosti je poklowenaMuzeju primewene umetnosti u Beogradu.

Izlo`bu mladog kolege Marka Marinkovi}a, ovo-godi{weg dobitnika nagrade Fonda Milo{ ]iri},koja je bila sme{tena ispred biblioteke, otvorio jeprof. Aleksandar Pajvan~i} Aleks.

Slajd predavawe o radu prof. Milo{a ]iri}aodrào je u sve~anoj sali Univerziteta umetnostiprof. Rastko ]iri}.

U okviru proslave odràna je prezentacija no-vih tehnologija, muzi~ki program i projekcija ani-miranih filmova. Organizatori bi èleli da se za-hvale sponzorima ]irinih dana, Mariji i GojkuKneèvi}u iz Mlekare Muza iz De~a (sponzorima i]iri}eve kwige ÑLetopis simbolaî), Aci Maniksuza {tampu majica sa znakom ]irinih dana, Aleksan-dru Veli~kovi}u, Draganu Pan~etovi}u i firmiEuroDigit za veliki portret Milo{a ]iri}a izra-|en u novoj lentikular tehnologiji i Zoranu Strakiza koktel i majice.

MILO[ ]IRI] / KRATKA BIOGRAFIJA

Profesor Milo{ ]iri}ro|en je 1931. u Despotovu.Diplomirao je 1954. na Aka-demiji primewenih umet-nosti i magistrirao 1959.kod prof. Mihaila S. Pet-rova. Bavio se Ñslobodnomîgrafikom, grafi~kom iden-tifikacijom, heraldikom,pismom, ogla{avawem, gra-fikom kwige, grafi~komanimacijom i prostornomgrafikom.

Na FPU drào je predavawa od 1964. do 1997. Bioje {ef Katedre grafike od 1974. do 1975. ~lanULUPUDS-a od 1959. i ULUS-a od 1962.

Samostalno je izlagao u Beogradu 1961, 1965, 1968,1971, 1982, 1986, Zrewaninu 1964, 1969, Subotici1964, Bolu na Bra~u 1967, Novom Sadu 1967, Skopqu1972, Priboju 1977, Stolcu 1981.

Me|u wegove najva`nije radove ubrajaju se postav-ka izlo`be ÑRobija ñ {kola revolucionaraî, Beogradñ Sremska Mitrovica, 1963; studija pisma Ñ]iri-}icaî, Beograd, 1970ñ1972; projekt Grafi~ke komu-nikacije za VMA, Beograd, 1976/1977; poveqa za temeqSvetosavskog hrama u Beogradu, 1985, kao i hrono-lo{ki petotomni leksikon vizuelnih simbola na2500 strana, sa vi{e od 10.000 ilustrovanih prilo-ga, nazvan Letopis simbola, koji je u pripremi za{tampu.

Milo{ ]iri} je objavio slede}e kwige: Grafi~kaidentifikacija, 1961ñ1981, SKZ, Beograd, 1982; Gra-fi~ke komunikacije, 1954ñ1984, Vajat, Beograd, 1986;Heraldika 1, uxbenik, Univerzitet umetnosti, Beo-grad, 1983. (drugo izdawe 1988); Grb grada Beograda,Cicero, Beograd, 1991; Letopis simbola 1-5 (u pri-premi).

Najva`nije nagrade: Zlatno pero Beograda, 1964;Velika plaketa Univerziteta umetnosti u Beogradu,1983; Velika nagrada Republi~ke zajednice za kultu-ru, 1987; Nagrada za ìvotno delo, ULUPUDS, Be-ograd, 1998.

Godine 1999, na FPU osnovan je ÑFond Milo{]iri}î iz koga se svake godine dodequje nagrada stu-dentima ovog fakulteta za najboqi rad iz oblastigrafi~kog dizajna.

Milo{ ]iri}: za{titni znakovi: Univerzitet umetnosti u Beogradu, 1964;

Galerija Vodolija, 1977. Znak ]IRINI DANI Aleksandra Pajvan~i}a Aleksa, 2005.


GRIFON JE DOBIO REP! O ZNAKU GRAFI^KOG ODSEKA

1) ÑMilo{ ]iri}î Grafi~ka identifikacija 1961ñ1981, SKZ, MPU, Beograd 1982, odeqak 13/160-162

2) GRIFON ili GRIF je mitska ìvotiwa kod mnogih naroda: lav s orlovskom glavom i krilima.Mu{ki grifon po pravilu nema krila. Kada drì dva {tamparska tampona u predwim kanxama,predstavqa simbol grafi~ara, grafike i {tampe ñ grafi~kog zanata i umetnosti.

18Doga|aji

Za znak odseka Primewena grafikaFPU vezana je zanimqiva pri~a.

Znak je projektovao profesorMilo{ ]iri} 1975. godine, u vre-me kad se Odsek zvao Katedra grafi-ke. Evo kako autor opisuje ovaj znak:

ÑIDEJA ZNAKAî Na izduènomvarja{kom {titu prikazan je gri-fon2, stilizacija koja je nastalana osnovu {eme nastave na Kated-ri grafike FPU. Glava grifona:Crtawe i slikawe; predwe kanxei grudi su grafi~ke osnove: Gra-fika, Pismo i Fotografija; zad-we {ape i karlica su struke pri-mewene grafike Grafika kwige,Grafi~ke komunikacije i Plakat,a rep jo{ nije spojen sa telom, jersu to neosvojene oblasti na kate-dri (Grafi~ka animacija, Amba-laà, Grafi~ko ogla{avawe i dr.),{to se moè nastavqati, kao pro-duèni rep grifona.î1

Suvu administrativnu {emupodele predmeta na katedri Mi-lo{ ]iri} je pretvorio u poeti-~an, ~ak i romanti~an znak. Pred-met Crtawe i slikawe zaista pred-stavqa Ñglavuî studija na FPU, naj-va`niji oslonac svih kasnijihpredmeta struke i temeq tradi-cionalne koncepcije studija naovom fakultetu. Predmet Grafikasme{ten je u grudi grifona pred-staqaju}i Ñsrceî odseka, a ostaladva predmeta osnova su Ñrukeî, od-nosno manipulativne ve{tinekoje treba savladati. Po{to {apegrafi~kog grifona drè tradi-cionalne {tamparske tampone,to zna~i da predmeti Pismo i Fo-tografija ozna~avaju dve osnovnealatke grafi~kog autora i dizaj-nera. Predmeti struke postavqe-ni su u dowi deo, onaj deo grifo-na koji defini{e wegovu stabil-nost ñ cela figura oslawa se na

ove predmete i oni su u Ñkontaktusa zemqomî, {to simboli~ki mo-è da zna~i i kontakt sa realno{-}u. Zaista, od struke zavisi egzi-stencija i na woj po~iva konstru-kcija ~itave gra|evine Odseka isvakog autora ponaosob, koji mo-è i da se identifikuje sa mito-lo{kim grifonom. Orlova nebe-ska priroda, uzlet kreacije i ma{te,u primewenoj umetnosti mora dabude povezana sa zemaqskim, sva-kodnevnim kompromisima i la-vovskoj borbi sa naru~iocima.

Na znaku koji je katedra grafi-ke koristila, a jo{ za ìvota au-tora, rep nije bio spojen sa telom.Ovaj znak, za razliku od svih osta-lih, nije bio zami{qen kao zau-vek fiksiran i definisan gra-fi~ki oblik, ve} mu je predvi|eni budu}i Ñìvotî ñ ostavqen je pro-stor za osvajawe novih discipli-na i medija na odseku (animacija,ambalaà, ogla{avaweÖ). Amba-laà i ogla{avawe predaju se naateqeu Grafi~ki dizajn u okvirupredmetâ Prostorna grafika, Pla-kat i Grafi~ke komunikacije imo`da }e se jednom prilikom iosamostaliti kao predmeti; za sa-da su kao novi predmeti predvi|e-ni Marketing i Multimedija.

Predmet Animacija je, poslemnogo godina borbe i ~ekawa os-novan i kre}e sa radom od ove{kolske godine (2006/2007). Ovaokolnost daje nam za pravo da naj-zad, posle trideset godina posto-jawa znaka Odseka, poveèmo repsa telom grifona!

Dakle, znak Odseka primewenagrafika kori{}en u ovom ~aso-pisu, nova je verzija znaka u kojojje grifon dobio rep ñ Animaciju.Animacija je, za po~etak, Ñoìve-laî grifona.

Rastko ]iri}

UKIPWO"QMpqxq0szr""603204228""33<52""Rcig"3:

/19 doga|aji

Studio za animaciju FPU, sve~ano je otvoren14. aprila 2006. U Ñreìjiî prof. Rastka ]iri}a,

ovaj studio je osmi{qen kao u~ionica za noviizborni predmet Animacija koji }e ove {kolskegodine po~eti sa radom od 4. godine studija.

Velikim makazama koje su dekorisali studenti,filmsku traku na vratima presekao je \analbertoBendaci (Giannalberto Bendazzi), poznati italijanskiteoreti~ar animacije, autor kwige 100 godina animiranog filma i ~lan ìrija me|unarodnogbeogradskog festivala dokumentarnog i kratkometra`nog filma.

Otvarawu je prisustvovao i Borivoj Dovnikovi}iz Zagreba, jedan od najzna~ajnijih autora animiranihfilmova dana{wice i autor kwige [kola crtanogfilma koja }e se koristiti kao uxbenik na predmetuAnimacija.

Makaze }e stajati na zidu studija i na wima }e sepotpisivati gosti ñ va`ni animatori iz zemqe isveta.

� � �

Povodom otvarawa studija, prof. Rastko ]iri} sezahvalio: Ñ…hronolo{ki: svim profesorima kojisu na nastavnom ve}u 2002. godine glasali da sepredmet Animacija uvede u statut (a po{to je toizborni predmet na ~etvrtoj godini, trebalo jesa~ekati ~etiri duge godine na ovaj trenutak), zatim upravi fakulteta na ~elu sa dekanomVladimirom Kosti}em na potpunom razumevawu ipodr{ci, gospo|ici Sowi Depri i Francuskoj ambasadi za prva dva kompjutera koja su zaradilistudenti su preko izlo`be i velikog projekta sa

pariskom {kolom ENSAD u kome je u~estvovalovi{e od 50 francuskih i na{ih studenata ilustracije, stolaru Mi}i za izradu velikog ormana u studiju, kolegama na podr{ci i pomo}i,prvom studentu animacije Martini Vogel iz [vajcarske koja ve} sada u Studiju realizuje svojanimirani projekt i naravno, profesoruBendaciju. Svima }e u dalekoj budu}nosti bitiizra|ene vo{tane figure koje }e stajati u budu}emmuzeju animacije FPU.î

Profesor ]iri} i Martina Vogel, gost student iz [vajcarske u novootvorenom studiju za animaciju

OTVOREN STUDIO ZAANIMACIJU FPU

UKIPWO"QMpqxq0szr""603204228""33<52""Rcig"3;

STRUKA20

MALI OSVRTNA VE[TINU

OBLIKOVAWA KWIGE

Ako u opisivawu procesa oblikovawa kwigepo|emo od ove definicije, jer od ne~ega se morapo~eti, mo`da }emo biti u prilici da brè

i jasnije izloìmo neke od mnogih zahteva koji ga~ine i ve{tinom i umetno{}u. Uz po{tovawe mi{-qewa da je „svaka kwiga dobra kwiga”, koje zvu~i po-malo populisti~ki, ovde }emo, ipak, razmotriti kakonapraviti kwigu koja bi i kao medijum, i kao alat ikao predmet mogla biti lepa.

Oblikovawe kwige je veoma sloèn poduhvat.Tako je bilo od vajkada, od organizovanog prepisi-vawa anti~kih klasika u doba Karla Velikog i u~e-nog Alkuina, preko sredwevekovnih rukopisnih kwi-ga, nad kojima su monasi gubili vid i zdravqe, samoda bi na {to sjajniji na~in slavili Boga i wegovuRe~ (uz ne{to li~ne sujete, naravno, o ~emu svedo~ekolofoni rubrikatora na kraju mnogih manu-skripta), do obrazovanih italijanskih humanista~ije se bogatstvo merilo hiqadama dukata – u kwigama– i, najzad, do {tampane kwige ~iji tvorac, Johan Gu-tenberg, nije àlio ni vremena ni novca da stane uzbok slavnim i sjajnim prethodnicima. Uvek je kwigaimala izuzetno istaknut poloàj u svetu obrazova-nih. [irewem {tampe, {irio se i krug pismenih iu~enih qudi, i kwiga je najzad postala jedinstvenosredstvo za {irewe znawa.

Izgled kwiga uvek je odraàvao savremene dru{-tvene okolnosti, i bio u skladu sa aktuelnim umet-ni~kim pravcima. Jasno se mogu razlikovati kwigepozne renesanse od baroknih ili klasicisti~kihkwiga, kao {to se po svojoj neukusnoj odori moguprepoznati kwige iz doba industrijske revolucije,a po svojoj asketskoj uzdrànosti i pragmati~nostikwige prve ~etvrtine 20. veka, stvarane u doba uspo-na Bauhausa i „nove tipografije” Jana îholda. Sva-ko je doba stvaralo svoje kwige.

Krajem pro{log i po~etkom ovog veka, u multi-kulturnom dru{tvu dobrim delom okrenutom teh-nolo{kim inovacijama, kwiga se na{la na brisanomprostoru, „ugroèna” radiom, filmom, televizijom,internetom i multimedijom. U borbi sa ovim iza-zovima, umetnici koji su se bavili oblikovawemkwige morali su nalaziti nove pristupe i pribega-vati novim na~inima tuma~ewa teksta, kako bi „os-tali u trci”. Kwiga je dobila novo lice – eklekti~kipristup oblikovawu, citati i razarawe klasi~nogtkiva kwige (dekonstrukcija) protutwali su krozkwiàre i biblioteke. Sve je postalo mogu}e.

Tako smo do{li i do na{e teme – {ta je sve ne-ophodno uraditi da bi se oblikovala kwiga koju }eneko sa uìvawem uzeti u ruke i posvetiti joj se za-boravqaju}i svakodnevne brige i nevoqe i putuju}i

Kwiga je medijum, alat (machine à lire – Pol Valeri) i predmet.*

Marija Grahovac Milica Antonijevi}


STRUKA 21

u svet negde daleko u vremenu i prostoru, sve sede}iu toplini sobe, sa {u{kavom hartijom pod prstima.

�

Kwiga kao objekt ima svoje dimenzije – visinu, {i-rinu i debqinu. Prvo o ~emu treba odlu~iti kada seumetnik sretne sa novim projektom koji treba pre-to~iti u kwigu jeste wen format. Da li je to kwigakoja }e biti ~itana usput, u javnom prevozu ili reduu banci ili po{ti, ili je zami{qena i napisana zapa`qivo prou~avawe kod ku}e ili u biblioteci,poloèna na sto ili na stalak za ~itawe? Da li }ebiti povezana u meke ili tvrde korice, da li }eimati za{titni omot? Ako je povez tvrd, da li }ebiti presvu~en platnom, folijom ili papirom,plastificirana ili ne? Kako }e se odabrani for-mat uklopiti u standardne (din) formate papira za{tampu? Ho}e li biti {tampana u jednoj ili vi{eboja? Na kakvoj hartiji }e biti {tampana, ima li uwoj reprodukcija koje zahtevaju premazni papir (kun-stdruk), ili se sastoji samo od teksta i moè se{tampati na ofsetnoj hartiji? Da li }e premaznahartija biti mat ili sjajna, da li }e ofset hartijabiti kre~no bela ili }e imati lagani ù}kasti tonquske jajeta? Kolika }e biti gramatura hartije, da

li }e listovi biti mawe ili vi{e providni, koliko}e, najzad kwiga biti debela i te{ka? Sve je to samopo~etak.

Kada se vi{e ili mawe uspe{no izbori sa ovimosnovnim zahtevima, umetnika kwige ~eka more no-vih problema. Koje pismo odabrati za kwigu? Da li}e to biti }irilica ili latinica? Ho}e li pismobiti „iz epohe” ili ne? Ako je u pitawu }irilica,kako odabrati odgovaraju}e pismo od pet vaqanihkwi`nih }irilica prire|enih za kori{}ewe ukompjuterskom slogu? Jesu li u odabranom pismu ure-|eni svi razmaci izme|u slova? Da li u tekstu imamnogo brojeva, i koje cifre odabrati za kwigu – ku-rentne („medievalne”) ili verzalne? Kako isticatidelove teksta: kurzivom, polucrnim pismom iliKAPITELHENOM? Koja }e biti veli~ina pisma, koli-ki }e biti prored? Kako odrediti {irinu teksta ibroj slovnih znakova u redu u odnosu na margine dabi se postigla harmoni~na strana, a da tekst bude{to lak{i za ~itawe? Gde }e i kakva }e biti pagi-nacija, da li }e kwiga imati ìve nadstrani~ne na-slove („ìve kolumcifre”), iz ~ega }e biti sloè-ni i gde }e se nalaziti? Kako }e se izdvajati naslovii podnaslovi (i koliko ih ima razli~itih)? Da li}e obja{wewa i napomene i}i kao fusnote ili kaomarginalije, iz koje veli~ine }e biti slagani?

Irena Milenkovi}

Marijena Golubovi}

Jana Nikoli}


STRUKA22

Jak{a Vlahovi}

Marija Da{i}Svetlana Lana Lazi}


STRUKA 23

Koliko strukturnih celina ima budu}a kwiga (nul-ti tabak, glavni tekst, pregradni listovi, prilozi,indeks…) i kako }e oni biti re{avani? Da li ob-ja{wewa ilustracija ili reprodukcija idu uz wihili na posebnim stranama, i kako }e biti odvojenaod glavnog teksta? Ima li reprodukcija koje izlazeiz formata (idu „u margo”)?

Dok se o svemu tome razmi{qa, odmor se moèpotraìti u ~itawu teksta koji }e ~initi sadràjna{e kwige. Pa`qivo }emo pogledati kako je tekstkucan – u velikom broju slu~ajeva to }e biti „ku-cawe na pisa}oj ma{ini”, sa divizima (-) umestovaqanih povlaka (–), sa delovima teksta koji trebada budu istaknuti kucanim VERZALOM ili pod-vu~enim, sve cifre su verzalne… Sve to treba iz-meniti i prilagoditi ideji o budu}oj kwizi. Dvo-struke razmake izme|u re~i moèmo lako ukloniti,ali ostale detaqe koji ne odgovaraju zamisli trebapa`qivo „pe{ke” traìti i uklawati.

Kada se, najzad, prema prethodnim odlukama,tekst „prelomi”, sledi wegovo ure|ivawe stranu postranu, jer ni jedan kompjuterski program ne dajetekst ravnomerne „boje” – bez neujedna~enog razmakaizme|u re~i, na primer. Sve treba pa`qivo pregle-dati i, gde je potrebno, promeniti razmake u redu dabi se prethodni i slede}i red uklopili u „boju” ce-log teksta. Zatim sledi {tampawe za korekturu. Akoje format budu}e kwige ve}i od a4, strane se {tam-paju iz dva dela, koji se zatim lepe jedan na drugi iobrezuju. Za kwigu od 250 strana to zna~i 500 otisa-

ka, plus lepqewe i obrezivawe. Vremenski prili~-no zahtevan posao. Po{to se u svakoj vaqanoj korek-turi na|e gre{ka, ovaj deo posla treba ponovitionoliko puta koliko je potrebno da bi kwiga bilaod{tampana sa {to mawe gre{aka…

Kada se sve to obavi, kwiga se {aqe na „fil-movawe”, a filmovi nakon toga u {tampariju. Tunastaju prave muke. Sve {to je umetnik bri`qivoodredio, uradio i proverio {tampar moè (mada nemora) da izmeni i obezvredi. Nije ni malo lakobiti na oprezu dok se kwiga {tampa. Moète oti}iu {tampariju i nadgledati {tampu ({to je danas usvetu skoro nezamislivo), a moète i sedeti kod ku}ei grickati nokte dok vam ne jave da je kwiga gotova.I pored desetak godina iskustva, jo{ uvek ne znam{ta donosi ve}i stres.

Najzad, kwiga je od{tampana i povezana, ba{ navreme – pred neki sajam ili godi{wicu – prire|ujese predstavqawe („promocija”) kwige i celog poduh-vata, o tome se pi{e u novinama i govori na tele-viziji, a sirotog umetnika koji je sve ovo o ~emu smogovorili pro{ao, uz ve}e ili mawe posledice pozdravqe, retko ko }e pomenuti. On je svoje obavio, imalo je onih koji znaju {ta je on to radio i jo{ ma-we onih koji }e to umeti da cene.

Eto, tako, ukratko, bez brojnih mawih (ali zna-~ajnih) detaqa i nevoqa koje se mogu desiti tokomrada, izgleda proces oblikovawa kwige.

Ilija Kneèvi}

Anita Jovanovi}

* A few Principles of Typography, Felix Janssens, Emigre No36, 1995.


STRUKA24

HOMO FABERSubjektivni dokument

Edukacija u okviru Ateqea fotografija, na odse-ku za Primewenu grafiku Fakulteta primewe-

nih umetnosti u Beogradu, podrazumeva formiraweprofesionalnih fotografa, koji mogu, prema svo-jim afinitetima, da odgovore na mnoge zahteve kojepred wih postavqa dru{tvo. Program edukacije ikoncipiranih zadataka, od prve pa zakqu~no sapetom godinom, planiran je tako da se kre}e na dvaparalelna koloseka. Jedan pravac sledi dokumentar-na istraìvawa, a drugi kreativno izraàvawe.

Radi se ustvari o specifi~nim seminarima izadacima koji mogu da se me|usobno proìmaju, u za-visnosti od toga kakav je osnovni ciq i svrha svakogod wih. Edukacija prve i druge godine ozna~ena je kao„Uvod u fotografiju” {to podrazumeva sistem ve`-bawa koja pripremaju studente za kasnije stru~no usa-vr{avawe i osamostaqivawe. U ovom periodu prve idruge godine veoma je va`no da studenti steknu dovoq-no stru~nih saznawa da bi kasnije mogli bez naporada realizuju radove koji su, u ve}ini, trì{no ori-jentisani, kako svojom koncepcijom tako i tehnikamarealizacije, bilo da se radi o katalozima za tehni~keproizvode ili ilustracijama za reklamne ili modne~asopise, sve do maketa fotografskih publikacijakoje obra|uju odre|enu dru{tvenu tematiku.

Zadatak na tre}oj godini Homo faber dozvoqavaautoru da istraùje dru{tvena kretawa, da formirali~ni stav i da nam predstavi svoje mi{qewe. Madasubjektivni dokument, pruà odre|ene mogu}nostiu istraìvawu fotografskog izraza. Autoru se omo-gu}ava da isproba mogu}nosti novih tehnologija,kao {to je digitalni zapis ili klasi~ni na~incrno-belog negativa. U po~etnoj fazi ovog zadatkastudenti pi{u kratku pri~u koja zbog kontinuitetaima osnovu, ili je nastavak zadatka iz druge godineBeograd no}u. Na taj na~in istraùju teme koje subliske wihovom karakteru. Autor mora da obratiposebnu pa`wu na poruku, kao i na to kome je name-wena. Kwiga, kao kona~ni oblik i specifi~na slo-èna celina, zahteva od posmatra~a poseban nivovizuelne kulture, jer je fotografija veoma zahtevnai potrebno je odre|eno predznawe za weno tuma~ewe.

Kada smo koncipirali ovaj zadatak smatralismo da to treba da bude jednostavan dokumentarnizapis o odre|enom doga|aju ili o interesantnoj li-~nosti. Osnovno je bilo da studenti zabeleè ka-rakteristi~ne ~iwenice i da se ne vezuju za posebnusocijalnu problematiku.

Po{to se ovaj zadatak realizuje ve} ~etiri go-dine, i obavezan je za sve studente fotografije, mo-

Fotografijom ne moè da se bavi svako, ve} samo onaj ko se tome na ovaj ili onaj na~in nay~i! Prof. Ján [mok

Savo Bursa}


èmo da govorimo o izvesnom iskustvu kada su u pi-tawu realizovani radovi. Rezultati – radovi kojesmo dobili ove godine – govore o tome da ovaj zada-tak otvara nove prostore koji, po meni, imaju zajed-ni~ki imeniteq – fotografsku pri~u koja anali-zira odre|ena dru{tvena kretawa i pojave, s jednestrane, a s druge ostavqa prostor posmatra~u daformira stav, da prepozna ko su glavni akteri i ka-ko ìve i, na kraju, da stekne sliku o samom autoru.

Objasnio sam da Homo faber moè biti veomainspirativna kwiga koja autoru daje velike mogu}-nosti za istraìvawe dru{tvenih pojava, dozvo-qavaju}i profesoru da predloì odre|ene teme zakoje moè biti i sam zainteresovan, a koje moguimati zna~aj za {kolu. Jedna grupa studenata reali-zovala je kwige koje prate rad na odsecima Vajarstvoi Keramika. Na{a je namera da u slede}em periodusnimimo rad svih odseka na{eg fakulteta.

Student Savo Bursa} realizovao je kwigu podnazivom Dva kreveta, prikazuju}i kako funkcioni{eno}na slu`ba Urgentnog centra u Beogradu. Grupadeùrnih lekara i hirurga obavqa svakodnevne in-tervencije. Ekipe doktora i pacijenata svakodnev-no se smewuju, vidimo prizore patwe, bola i brige.Sve se mewa, ìvot i smrt smewuju jedno drugo, ostaju

Marko Gole

Isidora Bojovi}


STRUKA26

Darko Stanimirovi}

samo dva kreveta u hirur{koj sali – jedini trag pret-hodne drame. Sli~nu pri~u je realizovao Marko Sa-vi}, ali u veterinarskoj ordinaciji.

Za razliku od ranijih godina, ove 2006. imalismo vi{e kwiga sa veoma interesantnim temama, ko-je mogu da se podele u dve grupe – Stari zanati i smi-sao ìvota i To sam ja, identitet u okviru grupe.

U starim zanatima pri~a se o kwigoveza~kom za-natu, autora Darka Stanimirovi}a, o porodi~noj tra-diciji ~uvawa starih kwiga od propadawa; pri~a o qu-dima koji svojom ve{tinom udahwuju novi ̀ ivot starimkwigama. Tu je i radionica za reparaciju starih loko-motiva u Zrewaninu. Autor Marko Gole predstavqanam staru radionicu i majstore koji vra}aju novi duhstarim strojevima. Obnovqene lokomotive sluè ko-lekcionarima da unov~e i ono malo nostalgije koja sekroz wih izraàva. Rad Isidore Bojovi} – posledwibombonxija i majstor za ratluk u Beogradu. Emotivnoispisana pri~a o slatki{ima koje smo kao deca vole-li, ponekad i lomili zube na qutim bombonama; lu{ei svilene bombone, a pre svega sve` ratluk, kod svakogko ih je probao ostavili su trag kojeg se sa setom se}a.

Kova~ svoje sre}e, homo faber, u kwizi OgwanaXevrwe otvara savim nov pravac u istraìvawu.Kako se pravi borac – saga o borila~kim ve{tinamakoje se izvode u specifi~nom prostoru garaè; sazidova, ove nove gladijatore posmatraju ikone ise~e-ne iz novina, slike kosookih idola ~ijim se visi-nama teì. Na fotografijama vidimo fizi~ki imentalni napor za koji svrha tek treba da se odredi,odnosno da se borac opredeli.

Ko sam ja? Tragawe za identitetom u kwizi Ma-rije Ivani{evi} pod nazivom Ovo nije mazohizam,ovo je autodestrukcija. Mlada i veoma hrabra autor-ka pronikla je veoma duboko u filozofiju i pona-{awe pripadnika pank pokreta kod nas. Izbor do-ga|aja i qudi koji nose ideju ovog pokreta, posebnowihov zastra{uju}i izgled, doveli su me, u trenutkukada sam prvi put video radove, u stawe straha. Stra-ha da, podràvaju}i i podsti~u}i autorku da istra-je na realizaciji, sve moè da se otme kontroli. Ovamlada autorka uverila me je re~ima i slikom da seradi o qudima prema kojima se ustvari vr{i agre-sija, i da smisao wihovog pona{awa ide u sasvim

Ogwen Topalovi}


STRUKA 27

drugom pravcu. Ne prihvataju}i konvencionalnopona{awe zajednice, ~lanovi ovog pokreta ìve uparalelnom svetu, zabavqaju se i umiru. Ovo veomaemotivno vi{emese~no istraìvawe objediweno uveoma dobro sklopqenu kwigu moè da posluì bu-du}im studentima ateqea fotografija da boqe shva-te o kakvom se konceptu radi.

Za kraj sam ostavio osvrt na rad mlade kolegini-ce Sawe Kneèvi}, koja je do{la iz Novog Sada, gde jeprovela prve dve godine studija i nije imala prilikeda od po~etka prati na{ novi program. Velika èqaza istraìvawem fotografskog medija omogu}ila jojje da savlada praznine i realizuje kwigu pod nazivomTraka. Pri~e iz klanice, pri~e o tome kako se velikigrad snabdeva mesom. Kwiga sadrì fotografije dvaprostora iste namene – u jednom se priprema meso zasvakodnevnu upotrebu, a drugi, koji je imao istu na-menu, je prazan. Wegova praznina ne pokazuje da se uwemu de{avalo isto. Jedna obi~na pri~a, kako bi nekorekao, o ìvotu ~iji je smisao Traka.

Moram posebno da istaknem napor svih stude-nata da se ovako koncipiran projekt izvede do kraja,

a posebno nivo realizovanih pri~a i wihovo ob-likovawe u kwigu. Likovna kultura, izbor radova ipovezivawe u celinu govore o tome da pred sobomimamo veoma talentovanu generaciju studenata.

Posledwih godina, kontaktom preko internetaili {tampanih programa raznih {kola, koje su pokarakteru veoma sli~ne na{oj, primetio sam da seovako osmi{qena ve`ba ne nalazi tako ~esto naprogramu wihovom. Moèmo na}i sli~nosti samo uspecijalnim seminarima ili radionicama koje vo-de eminetni fotografi. Na{i rezultati, po meni,mogu samo da nam govore o tome da u radu sa studen-tima istraùjemo posebna podru~ja dokumentarnefotografije i jedni drugima pruàmo zadovoqstvobave}i se ovim medijem.

Mitar Trnini}

Ogwan Xevrwa

Marija Ivani{evi}


STRUKA

28

Obeleàvawu jubileja ñ 400 godina od pojave kwi-èvnog dela Don Kihot Migela de Servante-sa, prikqu~ili su se i studenti Fakulteta pri-

mewenih umetnosti u Beogradu sa dva Ateqea: Grafi~kogdizajna i Fotografije, u sklopu predmeta Plakat.Ova zanimqiva tema prilago|ena programskim za-htevima navedenog predmeta predstavqala je i ne-svakida{wi izazov studentima ~etvrte i pete godinekoji su zadatak radili.

Studentima sa FPU pridruìli su se i studentiistog fakulteta ñ odeqewe u Kragujevcu i Filolo{-ko-umetni~kog fakulteta (FILUM) tako|e iz Kra-gujevca. Na izlo`bi ukupno je u~estvovalo 43 stu-denta sa 67 plakata.

Izlo`bu je vredno posmatrati iz ugla wene funk-cije unutar plana i programa predmeta Plakat, na~emu }e se ovaj tekst i zadràti.

Tema je, mada zajedni~ka i za ~etvrtu i za petu go-dinu, bila neminovno programski razli~ito for-mulisana. Zadatak za ~etvrtu godinu sadràvao je ne-ke od elemenata bitnih za tretman ideje kod plakata.Peta godina je za zadatak imala seriju kao specifi-~an izraàjni postupak kod plakata i ogla{avawa ucelini.

O IDEJIProgramski zadaci tokom ~etvrte godine dominan-tno su usmereni ka celovitosti plakata, odnosno sve-ukupnosti svih bitnih elemenata u kreativno i fun-kcionalno uspostavqenom odnosu. Zadovoqavawe tihzahteva, pre svih komunikativne i estetske funkcijeprincipijelno pretpostavqa sve ve}u kreativnu au-tonomnost studenata.

Ideja kod plakata predstavqa baznu ta~ku pro-grama ~etvrte godine. Upoznavawe sa pojmom idejetokom rada je koliko na~elno i op{te, toliko i kon-kretno unutar predvi|enih tema i zadataka. Predstudente se putem zadataka postavqaju raznorodnizahtevi koji treba da omogu}e {irinu sagledavawaproblema i da odràvaju stalnu kreativnu dinami-ku. Navedimo, primera radi, preuzev{i iz razli~i-tih izvora, neka od zna~ewa gr~ke re~i ideja (ιδεα):(lik, izgled, lice, spoqa{nost, forma, misao, pojava,vid, oblik, pojam, predstava, nazor, gledi{te, doset-

IDEJA I SERIJA

Izlo`ba studentskih plakata Don Kihot 400 godina,[panski kulturni centar Servantes, Beograd


STRUKA

29

Vladimir Popovi}

Ana Ki{

ka, slika, tip, sawarija, ma{tawe, uobraèwe, vrsta,itd. Prime}ujemo me|u navedenim zna~ewima dvevrste odre|ewa od kojih jedno proizilazi iz vi|enoga drugo iz doìvqenog, jedno odre|ewe je konkret-no, materijalizovano a drugo apstraktno, neopipqivo.Dodajmo jo{ i to da ova konstatacija u na{em slu~ajupodrazumeva uspostavqen odnos prema konkretnimzadacima a tako|e i zakonomernostima u kojima pla-kat egzistira, wegovom jeziku i funkcijama.

Nave{}emo s razlogom i deo jednog razmi{qa-wa o pojmu ideje. Ideja nije samo ono {to se da vide-ti, neki vid, izgled, oblik, ~ak vrsta ili stawe, ve}je ne{to {to daje da se vidi, {to poput svetla pru-à mogu}nost uvida ili sagledavawa. Ideja pruàvi{ak smisla, daje vi{e nego {to se vidi.*

Naravno, na~elne postavke o ideji se postupnoprenose na plan prakti~nih ve`bi i zadataka. I kaoprvi zadatak u tom pravcu je bio jubilej 400 godinaod pojave romana Don Kihot.

Hod u ovladavawu navedenim procesom nije pra-volinijski ali pretpostavqa neke jasne metode kojistudentu omogu}uju iskazivawe kreativnih nameravlastitom vokacijom i individualnim rukopisom.

Ako na~elno prihvatimo da ideja nije samo ono{to se vidi, ve} je ne{to {to daje da se vidi, timenajmawe teìmo nekoj odre|enoj definiciji. Nameranam je pre svega jasnije locirawe prakti~nog istra-ìvawa.

U stvarawu novih ideja nuàn uslov je da stvara-la~ki duh vidi obi~ne stvari na nov, neo~ekivanna~in, potenciraju}i nekonformizam kao najzna-~ajniju osobinu kreativnog ili stvarala~kog duha.Tu su nezaobilazne i druge osobine koje odlikuju li-~nost stvaraoca a na koje se tokom ve`bi konstantnoukazuje: upornost, znatièqa, otvorenost, osetqivost,unutra{wa motivacija, te misaone sposobnosti tako-|e izuzetno zna~ajne, pre svega originalnost, fleksi-bilnost i pokretqivost mi{qewa. Dodajmo i slede}e:ideja je u neo~ekivanom, u provokativnom, ekpre-sivnom, misaonom, u dosetci, u sublimacijiÖ I gdejo{ ne!

U samoj pripremi navedenog zadatka, (ovo je i pr-vi zadatak na ~etvrtoj godini), studenti kao obave-zan deo postavqaju kreativni problem primewuju}i~etiri karakteristi~ne faze nastanka ideje (opisa-ne od brojnih psihologa), prakti~no ih primewu-ju}i u svom radu. Te faze su priprema, inkubacija,iluminacija i provera (realizacija). Od prve faze,odnosno prikupqawa informacija sa raznih stra-na i izvora, preko sortirawa i slegawa tih infor-macija, wihove selekcije u fazi inkubacije, prekobitne faze prosvetqewa, odnosno iluminacije, ka-da po pravilu, naj~e{}e u neo~ekivanom trenutkuÑsineî ideja, pro|e najzna~ajniji period koji nijepo fazama ~vrsto ome|en. On je od slu~aja do slu~ajakra}i ili duì, ali je u celini su{tinski za krea-tivan rad. Posledwa faza, ili realizacija, je faza u * Mili} Novica, A,B,C, dekonstrukcije, str 90.


STRUKA

30

kojoj studenti novonastale ideje analiziraju unu-tar mogu}nosti materijala u kojem te ideje trebarealizovati.

Time je, sada moèmo zakqu~iti, zaokruèn pro-ces proiza{ao iz prvog zadatka. Otvarawem na~elnihpitawa i konkretnom analizom ideje ili ideja unu-tar prakti~nog rada ujedno je otvoren i {irok pro-stor novih istraìvawa i kreacije.

SERIJA KAO KREATIVNI

PROCES

Studenti pete godine tokom devetog semestra obra-|uju seriju plakata kao izuzetno sadràjan i kom-pleksan zadatak koji sledi kao finale u izu~avawuproblematike plakata posmatranog istovremeno iiz ugla wegove utilitarne funkcije i istraìvawaunutar novih kreativnih potencijala samog jezikaplakata. Pred studentima se tako serija pomaqa ikao novi kreativni izazov.

Navedimo u prilog tome samo jedan detaq. Struk-tura romana Don Kihot sa~iwena je od niza epizodakoje povezuje glavni junak. Time smo u izboru zadat-ka vezanog za seriju sre}no spojili i bitna konsti-tutivna svojstva navedenog romana sa primarnimkreativnim problemom zadatka.

Seriju kod plakata moèmo posmatrati dvojako.S jedne strane sagledavaju}i je u funkciji ogla{a-vawa, primewenoj u kampawama koje, pre svega, duètraju, a s druge istraìvawe kreativnog procesa kaokonstante. Serija u osnovi sadrì ponavqawe a po-navqawe predstavqa nameru kojom se postiè us-pe{nije pam}ewe u ~emu ogla{avawe prepoznaje ve-oma zna~ajan faktor uspe{nosti.

Pored pragmati~ne funkcije sadràne u ogla-{avawu, istraìvawe procesa i formirawe odnosaunutar zadatih elemenata dobija prevagu u radu saserijom. Stvaraju}i tu novu kreativnu celinu ujed-no prepoznajemo nove izraàjne vrednosti plakata.Unutra{wi delovi, odnosno me|usobni odnosi ele-menata imaju dominantnu ulogu u odnosu na pojedi-na~ne delove (plakate). Delovi su bitni utoliko uko-liko samom postupku omogu}uju evidentnu jasno}u.Ovim postupkom transformi{emo autonomnost pla-kata kao zasebnog entiteta pomeraju}i pa`wu sa po-jedina~nog dela na koncept, na ono {to je izme|u.Kod serije, kako vidimo ideja najkonkretnije nijesamo ono {to se vidi ve} ne{to {to daje da se vidi.

Ovladavaju}i prostorno vremenskim kontinuumom,stvaraju}i mogu}nost pra}ewa ideje u nastavcimami posmatra~a serijom dovodimo u poziciju da we-govu pa`wu drìmo dinami~nom i kontinuualnom.Serija svakako podrazumeva neke zajedni~ke elemen-te koji su pre svega u formatu i likovnom izrazu.

Pored ovih i druge principe, polaze}i od jasne na-mere i ideje, mogu}e je primeniti u seriji.

Pred studentima je bio zadatak koji je trebalo re-{iti u najmawe ~etiri faze putem kojih bi se prekoponu|ene Ñpri~eî uspostavio sadràjan odnos sa na-vedenim jubilejom.

Ovim smo na~elno a delom i konkretnim nazna-kama predstavili proces nastanka izlo`be plakatau povodu jubileja 400 godina Don Kihota ~ime je za-dovoqen samo jedan ugao posmatrawa, jer ovakve iz-lo`be vredno je analizitati i u drugim pravcima.

Mr Zdravko Mi}anovi}

Vladimir Popovi}

Vlada Gvoji}

Literatura:Pe~jak, Vid, Putevi do novih ideja, Idea book, New moment br 16, Beograd

[uvakovi}, Mi{ko, Pojmovnik moderne i postmoderne likovneumetnosti i teorije posle 1950, Prometej, Novi Sad, 1999.


Dizajn mora postati inventivno, visokokreativno sredstvo koje }e odgovarati stvarnim potrebama qudi.

Viktor Papanek

OSNOVNI ZAHTEVI I ZADACI DIZAJNA AMBALAÈ

Aktuelna primena grafi~kog dizajna uprezentaciji proizvoda odre|ena je presvega, samim oblikom proizvoda. Materijali,

strukture i forme uglavnom su uvek unapredodre|ene normativima i standardima proizvo|a~a.Drugim re~ima, potro{a~ i evolucija pakovawa,marketing i propaganda, funkcionalni i komunikacioni aspekti osnovni su zahtevi i zadaci dizajna ambalaè.

Ambalaà (pakovawe) i grafi~ka prezentacijaproizvoda predstavqaju zna~ajne faktore u komunikacijskom procesu, na relaciji: proizvod(proizvo|a~) – trì{te (potro{a~).

Ambalaà zastupa i predstavqa proizvo|a~a, wegovu poslovnu strategiju prema trì{tu ibrigu za potro{a~e i neposredne korisnike.Pakovawe proizvoda prikazuje se u izlozima,

u prodajnim prostorijama, u propagandnimporukama, propagandnim sredstvima i medijima,a {to je i najva`nije i u ku}ama. Kupac je ~estozadovoqan {to poseduje odre|eni proizvod kojije savremeno, funkcionalno i estetski privla~nooblikovan i prezentiran. Estetsko, funkcionalnoi prakti~no pakovawe, koje uz privla~nost izgleda olak{ava upotrebu, prenos, skladi{tewei odlagawe, stvara ose}awe brige za korisnika,poverewe i nesumwivu naklonost prema proizvo|a~u. Na taj na~in se kvalitetnimlikovno-grafi~kim re{ewem pakovawa pove}ava prodaja i istovremeno neguje smisao za lepo, ukusno i prakti~no. Dizajn proizvoda iwegova ambalaà sluè kao pouzdan, a vrlo ~estoi iskqu~iv pokazateq na kakvom je stepenulikovna i op{ta kultura jedne sredine.

Ambalaà mora biti privla~na i dopadqiva,funkcionalna za rukovawe, prikladne, odnosnoodgovaraju}e veli~ine, prakti~na ne samo zapotro{a~a ve}i za prodavca tj. distributera.Ona mora sama „prodavatiî robu, pogotovu uuslovima savremene trgovine, kada u o{trojme|usobnoj konkurenciji sre}emo veliki izbor proizvoda sli~ne funkcije. Atraktivnimre{ewem ambalaè i ukupne likovno-grafi~ke

Odsek primewena grafika Ateqe grafi~ki dizajnPredmet: Prostorna grafika

Igor Milanovi}

Milan \urov

AMBALA@A I GRAFI^KA

PREZENTACIJAPROIZVODA

/31 struka


struka /32

Vladimir Milanovi}

prezentacije, odnosno reklamne kampawe,proizvod nudi sebe.

Ambalaà ostvaruje li~ni kontakt i odre|enupsiholo{ku atmosferu kod potro{a~a. To je ono {to stvara emocije i podsti~e na kupovinu kada se jedan proizvod drì u ruci, zagleda iprocewuje. To su trenuci kada se formirajuèqa i odluka. To je tzv. impulsivna kupovina(kupovina u samoj prodavnici, koja nije bila unapred planirana). Pojedina istraìvawa supokazala da je posetilac jednog supermarketa od 10 izabranih proizvoda 7 izabrao i kupio na impulsivan na~in. To su ubedqivi dokazi o snazi kvaliteta ambalaè i vizuelne grafi~ke prezentacije proizvoda.

O zahtevima i zadacima koje treba da ispunikvalitetan dizajn ambalaè – pakovawa i ukupnelikovno-grafi~ke prezentacije proizvoda, i akopostoje brojna i razli~ita mi{qewa, neophodnoje ispuniti nekoliko osnovnih zahteva. Ovi zahtevi istovremeno predstavqaju u {irem smislu sastavni deo ukupnog kvaliteta dizajna ambalaè:

a) ambalaà treba da pruì zadovoqavaju}uza{titu osnovnom proizvodu koji se pakuje. Ovaza{tita odnosi se na transport, skladi{tewe iprodaju, kao i na samog potro{a~a – korisnika;

b) zadatak ambalaè je da olak{a upotrebuproizvoda i da bude u punom smislu funkcionalna – da odgovara svojoj nameni. Ovaj zahtev podrazumeva da se, npr. pakovawejednog proizvoda lako otvara i zatvara, da jesloìvo na mestu prodaje, da se lako prenosi, da je po dimenzijama prilago|eno ~oveku i samoj nameni i sl.;

v) cena i ukupna vrednost pakovawa uti~u ~estovrlo bitno na cenu samog proizvoda koji takvuambalaù zahteva. Zbog toga kvalitetna ambalaàtreba da bude ekonomi~na i da nepotrebno neposkupquje osnovni proizvod, ~ime se umawujeplasman;

g) po svom tehni~kom re{ewu dizajn ambalaètreba da bude prilago|en zahtevima savremenogindustrijskog na~ina proizvodwe. To podrazumevada dizajner i drugi stru~waci prilikom

Ilinka Luki}

Ilinka Radi}

UKIPWO"QMpqxq0szr""703204228""3:<64""Rcig"54

/33 struka

projektovawa idejnog re{ewa imaju u viduma{inski park i wegove tehni~ko-tehnolo{kemogu}nosti;

d) likovno-estetski zahtevi predstavqaju vrlozna~ajnu komponentu kvaliteta, koja neposrednouti~e na uspe{an plasman i stvarawe èqe za kupovinom. Me|utim, atraktivnost izgledaambalaè, ~ime bi privukla pa`wu posmatra~a i uticala da se odlu~i za takav proizvod, nijeprvenstveni ciq;

|) pod standardizacijom ambalaè i pakovawapodrazumeva se primewivawe odre|enih standarda, tehni~kih normativa, normi i kontrole kvaliteta proizvoda, {to podrazumeva ispuwavawe neophodnih zahteva koji }e omogu}iti adekvatnu prezentaciju proizvoda na trì{tu.

Prema pojedinim istraìvawima koja suvr{ena, pokazalo se da je prvenstveni zadatakambalaè da komunicira sa svojim sadràjem,odnosno da se osnovni proizvod {to vi{e pribliì neposrednom korisniku. Osnovni elementi takvog komunicirawa su: forma ambalaè, boja, tipografija i grafi~ki dizajn u celini, tekstura i, pre svega, funkcija.

Me|u posebne zahteve koje treba da zadovoqigrafi~ki dizajn ambalaè i da se kreirauspe{na likovno-grafi~ka prezentacija, ubrajaju se i slede}i: potrebno je ista}i jasnuidentifikaciju proizvoda, odnosno da se brzo,lako i jasno zapazi i izdvoji od drugih sli~nihproizvoda. To zna~i da ambalaà treba da doprinese da se prepozna proizvo|a~, i to

putem isticawa znaka i logotipa, robne markeproizvoda ili karakteristi~ne boje, {to imanaro~iti zna~aj u savremenim uslovima prodaje u samouslugama, kada smo u vremenu od nekolikominuta suo~eni sa velikim brojem proizvoda;

Drugi zna~ajan zahtev grafi~kog dizajna ambalaè je da se adekvatnim izborom karakterai veli~ine slova za tekst i bojom postignedovoqna ~itqivost na normalnom odstojawu ibez dodatnog naprezawa. Lo{a identifikacijaproizvoda i nedovoqna ~itqivost teksta upogledu saop{tavawa sadràja, kvaliteta,na~ina upotrebe i op{tih svojstava proizvoda,moè da izazove {tetne posledice ne samo upogledu uspe{nog plasmana ve} i pri upotrebi i kori{}ewu samog proizvoda.

Tekst u okviru grafi~kog re{ewa i ukupne tipografije treba da obuhvati slede}e osnovnepodatke:

– osnovni naziv proizvoda (istaknut na vi{emesta zavisno od oblika pakovawa),

– naziv i adresu proizvo|a~a, – naziv komponenata sadràja proizvoda koji

se pakuje (naro~ito kada je re~ o prehrambenim,farmaceutskim i hemijskim proizvodima),

– teìnu, – dimenzije i koli~inu, – upozorewe u pogledu upotrebe, dozirawa, – garantni rok trajawa,– uputstvo za upotrebu i sl.

Po{to se dobrom ambalaòm uspostavqa direktna veza izme|u proizvo|a~a i potro{a~a,kvalitetno pakovawe privla~i i postaje prijateq potro{a~a.

Marko Marinkovi}


struka /34

U kreirawu uspe{ne ambalaè pored navedenih zahteva koji treba da zadovoqegrafi~ki dizajn, fotografija zauzima zna~ajnomesto u likovno-grafi~koj prezentaciji i zbogsvojih velikih tehnolo{kih mogu}nostiprimene (klasi~na i digitalna fotografija).

S obzirom na to da fotografija prvenstvenoprikazuje realan izgled predmeta ili motiva,potro{a~ sti~e ve}e poverewe u proizvod zahvaquju}i likovno-grafi~kom re{ewu naambalaì. Po{to se fotografijom moèprikazati realan izgled predmeta motiva ilifigure, ali i stvoriti iluzija, kupac, bez obzirana na~in obrade prezentacije fotografije, ose}a ve}e poverewe prema kompletnom likovno-grafi~kom re{ewu ambalaè.

Drugim re~ima, dobro izabrana i obra|ena fotografija uvek }e ostaviti boqi efekatnego lo{a i neubedqiva ilustracija.

Ivica Raki}

PAKOVAWE KROZ VREME

3000. pre n. e.Egip}ani su bili uuverewu da posude od stakla kao boce ilisli~no treba pakovati u za{titno pakovaweod papirusa.

100. pre n. e.Kori{}ena je duvaqka zapravqewe {upqeg stakla,odnosno staklenih posudaSidonu. Koristile su se drvene kutije kao i nalepnice za identifikaciju sadràja. Koristila su se drvena burad.

105. na{e ere papir je kao {to znamoprvi put napravqen u Lei-Yang u Kini.Kori{}en je kao omotnipapir u to vreme.

300. na{e ereProizvodi od stakla su postali uobi~ajni u doma}instvu i pakovawu u starom Rimu.

Ilustracije:projekti studenata.

Predmet: Prostorna grafika

~etvrta godina, deo projekta.

Tema projekta:Metodologija kreirawa grafi~kog dizajna

dizajn proces.

Ciq rada na projektu:Grafi~ka prezentacija proizvoda.

Zadatak: Serije ambalaè

(linije proizvoda – projektovawe pakovawa,strukture, materijali i forme uslovqene

normativima odre|enog proizvoda) i oglasnakampawa (serija ogla{avawa u okviru vizuelne

strategije uvo|ewa proizvoda na trì{te).

Marko Marinkovi}

UKIPWO"QMpqxq0szr""703204228""3:<66""Rcig"56

35

STRIPje serija povezanih slika.

Dakle, to su »slike koje pri;aju pri;u«.

Ili kra'e, to je »pri;a u slikama«.

:ini se da strip na osoben na;insjediyuje elemente najmaye tridruge umetnosti> ILUSTRACIJE(crte\, slika, grafika, karikatura…)likovni elementi – kompozicija,ritam, kontrast, perspektiva, boje,teksture…< LITERATURE – dramsko-narativnouobli;avaye teksta, proza ili poezija)< FILMA – MONTA|E (planovi,kadriraye, podela na scene, sekvence, stilske figure, dramsko-narativni kontinuitet).

{ta je to [to strip ;ini osobenimmedijem? Koji su to elementi kojeima strip, a nema ni jedan drugimedij?

rastko 'iri'

stripo stripu(Slajd predavaye iz 2003. studentima ilustracije FPU)

SKICAO IKONOGRAFIJI STRIPA

ILI KAKO STRIP PRIKAZUJE ONO {TO NIJE USTAYU DA PRIKA|E

mogu biti bilo kojih oblika, pa ;ak

i ne moraju dapostoje kao

izdvojeni oblici,ve' mogu da

budu nerazdvojni deo

ve'e vizuelne celine.

PRVA KARAKTERISTIKA

SERIJA KVADRATA(»PRIZOR-POQA«)

Kod stripa pri;a je ispri;ana serijom povezanih slika (koje nemoraju da budu uzastopne).Serija takvih uzastopnih prizorakoristi se da bi sugerisala VREMEili TRAJAYE.

Nazvani »kvadratima«, oblici u kojima se nalazi sadr\ina stripa,

?

UKIPWO"QMpqxq0szr""703204228""3;<62""Rcig"57

36

DRUGA KARAKTERISTIKA

PREDSTAVQAYE TEKSTA U STRIPULiterarni tekst pretvoren je u nizprizora. To pretvaraye mo\e da bude»bez ostatka«, dakle, da se sav tekstpretvori u sliku, ili da neophodantekst u redukovanom obliku ostaneprisutan unutar slike.

TEKST ISPOD SLIKENajkonzervativniji stripski oblik je onaj u komeslika i tekst nisu integrisani, ve' su potpunorazdvojeni. Ovde slika skoro da se ne razlikuje odilustracije koja prati tekst. Razlika je samo utome [to ovde slika dominira nad tekstom – datajoj je ve'a va\nost u odnosu na klasi;nu ilustro-vanu kyigu gde tekst dominira i ilustracije semogu odstraniti bez opasnosti po integritetdela. Na primeru vidimo da su dijalozi dati uobliku upravnog govora, kao u literaturi.

TEKST U LENTIVe' na nekim gravirama i slikama iz sredyeg vekamo\e se uo;iti potreba da tekst koji li;nosti iz-govaraju »u]e« u sliku. Jedan od na;ina bio je upi-sivaye slova u trake – lente koje su bile uobi;ajenheraldi;ki element na grbovima gde bi sadr\aletekst devize. Negde bi tekst po;iyao od usta osobekoja ga izgovara i potom bi vijugao popuyavaju'islobodan prostor u kompoziciji.

DIJALOGNaj;e['i, i za strip veoma karakteristi;an,na;in prikazivaya dijaloga u stripu su FILAKTEREili strip-obla;i'i. Mali repovi koji izlazi izobla;i'a pokazuju nam koja li;nost [ta izgovara.Zbog konvencije ;itaya s leva na desno i obla;i'imoraju biti postavqeni u logi;nom redosledu.

Ponekad obla;i'a nema, tekst je u slobodnomprostoru, a do usta govornika vodi linija.


37

UNUTRA{YI MONOLOGGrafi;ko re[eye koje se ustalilo kad se prikazujeosoba koja razmi[qa je niz malih krugova kojiizlaze iz obla;i'a i idu do glave osobe koja imaunutra[yi monolog.

UZVIKOblik obla;i'a se meya u zavisnosti od na;inaizgovaraya teksta. Kad je u pitayu uzvikivaye, dosada zaobqeno poqe dobija o[tre trnove nalik naeksploziju poja;avaju'i sugestiju krika. Dinamikarasporeda slova poja;ava efekat.

{APATSuprotno prethodnom primeru, [apat se prikazujeisprekidanim linijama koje grade obla;i'.

PROMENA VISINE GLASAKao [to smo mogli da primetimo na primeruuzvikivaya, glasnost izgovaraya teksta mo\e veoma precizno da se izrazi promenom veli;ine i debqina slova.

EMOCIJEOblik obla;i'a mo\e da prika\e ne samo na;inizgovaraya teksta ve' i da sugeri[e emociju. Naslici vidimo da devojka veoma hladno odgovaramladi'u koji je o;igledno ne[to gadno zgre[io.

Na;ini prikazivaya teksta dijaloga mogu bitiveoma razli;iti, naj;e['e u takozvanimgrafi;kim romanima koji eksperimenti[uformom i grafi;kim jezikom. Na slici su dvakvadrata iz stripa Cages Dejva MekKina.


38

TIPOGRAFSKA KARAKTERIZACIJANeke finese mogu se izraziti i promenom tipovaslova, [to mo\e da efikasno uka\e na psihologijuli;nosti koja izgovara tekst. U ameri;kom satiri;nom stripu Pogo (neki junaci su maskotepoliti;kih partija) vidimo predstavnika konzervativne stranke kako »govori« tipom slova »Old English« koji li;i na goticu.

GLAS NARATORADopunska obja[yeya, vremenske i prostorne naznake,kao i tekst koji opisuje radyu koja se ne vidi naslici ([to bi u filmu bio glas nevidqivog naratora »iz ofa«) obi;no se upisuje u kvadratnapoqa ili u slobodne prostore na slici.

STRANI JEZICILi;nost iz stripa »Asteriks i Kleopatra« obra'ase narodu na staroegipatskom jeziku koji jepredstavqen hijeroglifima. Ovaj tekst nemakonkretno zna;eye, ali u ovom stripu postoje ikratki slikovni hijeroglifski tekstovi koji semogu razumeti.

PSOVKEPsovke se prikazuju raznim agresivnim znacima,simbolima i interpunkcijom koji u celini sagestovima i pona[ayem figure daju (namerno) nerazumqivu ali jasnu poruku. Ameri;ki stripkodeks zabrayuje ispisivaye psovki.

|AGOROvo duhovito re[eye predstavqa govor mnogo qudi u isto vreme. Obla;i'i su prekriveni jednidrugima onemogu'avaju'i ;itaye tekstova, koji zapravo predstavqaju samo zvu;nu atmosferu, dok je yihov smisao potpuno neva\an.

IRONIJA U GOVORUGrafi;ki se mogu naglasiti i ironi;na izgovaraya teksta kao [to je ovaj kvadrat iz stripa Asteriks u kome se kuvar »umilnimglasom« obra'a novope;enim legionarima.

UKIPWO"QMpqxq0szr""703204228""3;<62""Rcig"5:

39

MUZIKAMuzika je naj;e['e predstavqena notama koje mogu biti razbacane po prostoru ili ure]ene povijugavim notnim linijama. Strip nije u stayu dapredstavi muziku samu po sebi, ve' samo da pru\iinformaciju da je muzika prisutna. :italac morana osnovu konteksta da zakqu;i kakva vrsta muzikeje u pitayu.

ONOMATOPEJEOsim teksta koji se izgovara postoje i [umovi kojise predstavqaju onomatopejskim formulacijamakoje su integrisane sa slikom i ;esto oblikom iusmereyem slova dodatno poja[yavaju izvor zvuka.Onomatopeje u stripu su, kao i obla;i'i, veomakarakteristi;an ikonografski element stripa.

Ta karakteristi;nost i grafi;ka sugestivnost je tolika da je strip koji vidimo ceo posve'en parodirayu ovih onomatopeja. Yegova vizuelnaatraktivnost iskqu;ivo je bazirana na ovim elementima.

TRE"A KARAKTERISTIKA

PREDSTAVQAYE ZVUKA U STRIPU

Osim GOVORA (dijalozi, monolozi,glas naratora), koga smo analiziraliu prethodnom odeqku koji prikazujepredstavqaye teksta u stripu, zvukmo\e biti MUZIKA i {UM.

Preciznu vizuelnu predstavu odre]ene muzike ustripu je mogu'e predstaviti samo notama, kao naovom primeru, gde je prikazan deo ;itave notnepartiture. Obi;an ;italac mo\e na osnovu utiskapretpostaviti da se radi o delu ozbiqne muzike(ovde tekst poma\e de[ifrovayu) ali samomuzi;ki obrazovan ;italac mo\e reprodukovatidatu melodiju u mislima ili na nekom instrumentu.

ZVUK PRIKAZAN SLIKOMTako]e za strip veoma su karakteristi;ni slike – ideogrami koji zameyuju odre]enu radyu,naj;e['e u humoristi;kom kontekstu.Na slici je zvuk hrkaya umesto tekstualne onomatopeje sugerisan piktogramom – testeromkoja stru\e drvo.Ako su dva spava;a srodne du[e, mogu testerisatisamo jedno par;e drveta.

UKIPWO"QMpqxq0szr""703204228""3;<62""Rcig"5;

40

PETA KARAKTERISTIKA

PREDSTAVQAYEPOKRETA U STRIPU

AKCIJAPostoje tri mogu'nosti »zamrzavaya« pokreta prilikom akcije u stripu> prilikom pripreme (kaona slici), u trenutku kontakta ili posle zavr[eneakcije. Na slici obratite pa\yu na dijagonalnousmerenu zami[qenu liniju akcije, debalans kompozicije i veliku potencijalnu energiju koja je izra\ena samo grafi;kim sredstvima.

POJAM PRIKAZAN SLIKOMSijalica kao predstava ideje je predstava izreke»sinulo mu je«, a o;igledno je da je ta izrekasli;na u ve'ini jezika, jer se razume internacionalno.Ovakve predstave mogu se daqe duhovito razra]ivati. U vreme vesterna sijalica jo[ nijeizmi[qena, te je nacrtana petrolejska lampa.

Spiralna linija koja se izvija iznad glave junakaoslikava o[amu'enost< zvezde koje se roje okoudarenog mesta vizuelizuju bol, i tako daqe.

:ETVRTA KARAKTERISTIKA

PREDSTAVQAYE NEVIZUELNOG USTRIPU

Strip ;esto pretvara u slike (piktograme) nevizuelno –apstraktne pojmove, emocije isli;no.

EMOCIJA PRIKAZANA SLIKOMSlikovno prikazivaye emocija tako]e mo\e dabude veoma karakteristi;no za strip. :esto se ustripu mo\e videti da junacima, dok uzbu]enogovore, kapqice i crtice okru\uju glavu.Kapqice bi mogle da budu stilizovani znoj kojiizlazi iz ;ela. One zajedno sa crticama poja;avajuutisak emitovaya emocije na licu.


41

HORIZONTALAN POKRETIzdu\eni oblik strip poqa sugeri[e kretaye (na desno, po konvenciji ;itaya) [to na prvipogled potse'a na horizontalni pokret kamere([venk) u filmu.

VERTIKALNI POKRETZa razliku od filma,kod stripa je du\ina ina;in »;itaya« pojedineslike proizvoqna. Ipak,grafi;kim i psiholo[-kim sredstvima mogu'eje ve[to sugerisati re-dosled kretaya pogledagledaoca. Gest figuresa podignutom rukompsiholo[ki prviprivla;i pa\yugledao;evog pogleda(potencijalna opasnost)koji se kratko zaustavqa

na svetlosti lampe, zatim silazi niz stepenice zajedno sa figurom, klize'i niz re[etke i prate'inanizane ruke koje vire, da bi se zaustavio nanajni\oj, koja je najjasnije konture.

LINIJE KONTURE ILI AKCIJEI samo kretaye je u stripu predstavqeno posebnimre[eyima. Sporiji pokret ili sugestija pomerayapredstavqa se linijama koje ponavqaju konturutela koje se kre'e. Br\i pokret se sugeri[e linijamaparalelnim sa pravcem kretaya. Re]e je to zamagqenapovr[ina ([vung) koja bi odgovarala realisti;nijojpredstavi pokreta, jer se strip zbog crno-bele[tampe ;e['e slu\i jasnim i ;itkim grafi;kimoblicima.

Linije akcije mogu povezati i nekoliko faza pokreta koji predstavqaju transformaciju figure, kao na ovom primeru iz stripa Supermen. Kao [to se radya mo\e razlo\iti na vi[e kvadrata stripa, tako se mo\e i spojitiu jednu sliku. Brzina \eqenog pokreta nalo\ilaje ovakvo re[eye.

:uveni italijanski crta; Jakoviti u stayu je daopi[e veoma slo\enu i relativno dugotrajnuradyu linijama akcije u samo jednoj slici. Ovako stilizovano i kondenzovano vreme, poputlinije kojom se re[ava slo\eni lavirint, jo[jedan je od na;ina stripskog sa\imaya vremena.

FAZE POKRETAU stripu se mogu prikazati faze pokreta razlo\enena vi[e uzastopnih kvadrata. Pet slika sa detaqnoanaliziranim fazama pokreta, iz ;uvenog »MalogNema« Vinzora MekKeja, mogu se iskoristiti ikao predlo\ak za izradu crtanog animiranogfilma. Iako izme]u kyige snimaya (storibord),koja prethodi crtanom filmu, i stripa postojesamo formalne sli;nosti, ovaj primer pokazujeda strip mo\e da sadr\i i detaqnije informacijeo pokretu od prose;ne kyige snimaya za crtanifilm.


42

Na primerima koje ste videli prikazane su najva\-nije ikonografske osobenosti stripa kao medija> 1) uzastopnost prizor-poqa (proticaye vremena),

2) specifi;no prikazivaye zvuka (obla;i'i,grafi;ke onomatopeje, ideogrami),

3) slikovno prikazivaye kretaya, pojmova, emocija…

zakqu;akStrip primeyuje originalna grafi;ka re[eyavezana za ODSUSTVO MOGU"NOSTI PRIKAZI-VAYA PROTICAYA VREMENA (razlo\enostslika na »kvadrate«), ODSUSTVO MOGU"NOSTIPRIKAZIVAYA ZVUKA (govora, [umova, muzike),ODSUSTVO MOGU"NOSTI PRIKAZIVAYAPRAVOG KRETAYA (figura ili pozadine), [toukqu;uje i prikazivaye finih pokreta lica kojiodaju emocije.

Kontinuitet radye, pokret i zvuk su elementi koje strip NE POSEDUJE u odnosu na stvarnost imo\e se zakqu;iti da je ovaj medij DEFINISANSVOJIM OGRANI:EYIMA.

{ire gledano, odsustvo nekog elementa stvarnostiu bilo kom »predstavqa;kom« mediju, name'eoriginalno re[eye koje istovremeno postajeyegova karakteristika.

POKRET U DUBINUCrta; gledao;evu pa\yu, u ovom slu;aju, naglousmerava na lice aktera zbog opisivaya inagla[avaya yegovih emocija. Ovde postojisli;nost sa zumom kamere u dubinu, kod filma.

DINAMIKA SKRA"EYANagla[ena perspektivna deformacija figura,naj;e['e kod akcionih stripova, jedan je od efekata koji nije tipi;an za druge medije, a kojisadr\i dodatnu sugestiju pokreta izazvanunagla[enim dijagonalama i razlikama uveli;inama elemenata koji potenciraju pokret junaka i sna\no ritmizuju celinu slike.

TABLA KAO CELINAJedna tabla iz serijala o Filemonu, de;aku u zemqi;uda, francuskog autora Freda. Ovde nema uobi;a-jenog linijsko-uzastopnog, odnosno uzro;no-posle-di;nog sleda strip-slika. Vidimo u isto vremejedinstvenu sliku koja popuyava celu tablu i pojed-ina;ne slike sa junakom koji se kre'e, a koje se ;ita-ju uobi;ajenim redosledom. Te\yu crta;a je da spo-ji sadr\inu i formu u neraskidivu celinu.Strip-tabla ovde istovremeno dejstvuje i kao sta-ti;na slika-ilustracija i kao dinami;na celina ukojoj je sugerisan vremenski tok.

Ina;e, u stripu nije redak slu;aj da se jedan pejza\podeli na maye slike, u kojima se junak kre'e takoda su faze yegovog kretaya raspore]ene u uzastop-ne kvadrate. Takvo, istovremeno postojaye malihdelova – kadrova koji grade celovit prizor, jedinstvena je odlika stripa.


TIPOMETARGOST ODSEK 43

SVET U KUTIJI ZA [IBICE

Udrami Augusta Strindberga Put u Damask je-dna dama se obra}a mladom ~oveku: Ñ[ta tizapravo zna{ o stvarima, dete? Pa ono {to ula-

zi u tvoje o~i, nisu stvari, ve} slike stvari, a slikesu spoqni privid, a ne stvari same ! Ti se dakle spo-ri{ o slikama i prividu.î

Lepo re~eno; jedino {to je Strindbergova dama,pritom, zanemarila aksiomu geometri~ara Euklida,a aksioma je ne{to {to se ne dokazuje, a koja glasi:ÑKroz ta~ku van prave moè da pro|e samo jedna wojparalelna pravaî. [to zna~i, lai~ki re~eno: da sedve paralelne linije, nikada i nigde, ne}e prese}i!Postoji tvrdwa: ho}e u beskona~nosti! Kad bi se todesilo, beskona~nost bi postala kona~na!

Ovom Euklidovskom dilemom pomno se pozaba-vio renesansni ~ovek. Naime, primetio je (ta~nije,video je) da se paralelne linije seku u jednoj ta~kiiznad horizonta (ta~ka nedogleda).

Ni{ta ne moè uistinu biti nazvano Ñ~udomî,izuzev {to je u najdubqem smislu sve ~udo. To {to~ovek koji gleda dve paralelne linije po dubini ividi da se one seku u ta~ki nedogleda, kaè po navi-

ci da su one paralelne ñ ima li i~eg obi~nijeg odtoga? Ili i~eg ~udesnijeg? Strindbergova dama je upravu: mi se sporimo: Ño slikama i prividuî.

Filipe Bruneleski (1377ñ1446) otkriva~ per-spektive, koriste}i plan, profil i presek, dopri-neo je renesansnom revolucionarnom prodoru kulturegledawa ñ razvijawa qudskog mi{qewa. Perspektivaje u slikarstvu i vizuelni, kulturolo{ki, psiho-lo{ki i ideolo{ki fenomen. Ona je nezaustavqi-va: Ñenergija pravcaî ñ perspektiva kao usmeravawequdskog pogleda daleko iza sebe, u dubinu pro{losti,i na vidik ispred sebe, kao dubinu budu}nosti. Do-ìvqaj vidika, oblik budu}nosti i doìvqaj pre-|enog prostora ñ oblik pro{losti. Slikar u rene-sansi, dakle, materijalizovao je misaonu imenicuÑvremeî. Hegel }e kasnije ustanoviti: Ñprostor jevremeî. Slikati prostor, zna~i slikati vreme! Zna-~i gospodariti prostorom i vremenom.

Videti svet kao iluziju, tako obi~no, a tako ~u-desno!

Koliko puta smo videli slikara kako dirqivo idramati~no poku{ava da na ravnoj povr{ini uspo-

Uzdu`ni presek aparata iz 17 veka


TIPOMETARGOST ODSEK44 GOST ODSEK

stavi tre}u dimenziju. Uspeva, naravno: ali samo uvidu iluzije, to jest, isto onako kako i na{e o~i videprostor. Strindbergova dama je mislila na o~i u ko-je ulaze slike stvari, a slike su spoqni privid.

Wen komentar nas neodoqivo asocira na tako je-dnostavnu, a tako mo}nu spravu kao {to je kameraopskura. U prevodu sa latinskog: kamera ñ prostori-ja i opskura ñ zamra~ena, ili mra~na komora; to jest,kutija sa malim otvorom, ili sabirnim so~ivom napredwoj strani. Slike okoline vide se u tamnoj un-utra{wosti, na suprotnom zidu, kamere opskure, uvidu stvarnog, izvrnutog i umawenog lika predme-ta. Prvi put je opisana u HI veku kao ure|aj za posma-trawe pomra~ewa Sunca, a u renesansi postaje dra-gocena naprava za crtawe i naravno, za izu~avaweperspektive, a posebno u ateqeu Leonarda da Vin~ija.Prou~avaju}i optiku, Leonardo je ugradiosabirno so~ivo na kameri opskuri,koje pomicawem napred-nazad

omogu}uje uo{travawe predmeta na mutnom staklu.Otud kod wega otkri}e tri perspektive, a od wihprva sadrì samo linije tela; druga se bavi smawe-wem boja na raznim odstojawima; tre}a ñ gubqewemraspoznavawa tela na raznim odstojawima. To otkri-}e se popularno naziva sfumato ñ (zadimqeno, mutno).

Leonardovo sabirno so~ivo kasnije prozva{e ñ ob-jektiv. Verovatno zato {to objektivno projektuje svet is-pred sebe, a na slikaru je da unese svoj subjektivitet u svo-je delo.

Tako se u renesansi za~ela ideja da se slika sma-tra prozorom kroz koji gledamo u vidqivi svet.

Leonardo da Vin~i je dao stvarnu vrednost tojideji sugestijom da Ñperspektiva nije drugo do vi|e-we nekog mesta iza potpuno providnog prozorskogokna, na povr{ini na kojoj treba nacrtati predmete

iza stakla.î Dakle onako kako nas u~i kameraopskura: taj isti svet se projektuje

na zadwem zidu mra~ne komore.


TIPOMETARGOST ODSEK 45GOST ODSEK

To uhva}eno svetlo koje prodire kroz mali otvor,ili objektiv i projektovano na mutno staklo ilipreko prizme na beo papir, radi precrtavawa pri-zora, dobijamo kameru lu}idu ñ komoru osvetqenu:projekciju.

Kako kaè Pirandelo: Prometej je napokon opazioda Zevs nije drugo nego wegov ni{tavni fantom, bed-na varka, senka wegovog vlastitog tela projektovawa unebo u gigantskim razmerama, upravo zbog upaqenebakqe u wegovoj ruci. Saznaje na kraju da je ta bakqaustvari fatalni uzrok wegove beskona~ne patwe.

Osloboditi se Zevsa zna~i ugasiti bakqu, oslo-boditi se patwe, teskobe, strepwe pred nepoznatim,zna~i odre}i se vlastitog bitka. Ali sklopili smofaustovski ugovor sa |avolom, sa Luciferom, svet-lono{om nove mitologije.

Ovakav pristup vi|ewa sveta kao projekcija naravnoj povr{ini u slikarstvu, prenosi se u pozori-{te da bi se uz velike prostorne iluzije obogatilo ipoimawe scenske perspektive i komponovawe lica ipredmeta na pozornici.

Vitruvije, teoreti~ar rimske arhitekture, isticaoje da arhitektura ima zadatak da pravi planove, crteè(ortografija) i slike u perspektivi (scenografija):prema tome, scenografija je skup pravila koji omogu-}ava da se na ravnom prikaè tre}a dimenzija.

Slike sa iluzionisti~kom tre}om dimenzijom suu~inile prvi korak. Leonardova ÑTajna ve~era î namotkriva kutiju u koju moè da stane ceo svet. êoni

zid sa prozorima i levi i desni zid ~ije se paralelnelinije sti~u ta~no me|u Hristove o~i. Konvergen-tnost paralelnih linija do~arava iluziju wihoveparalelnosti. Sto za kojim sede apostoli i Hrist usredini, mawi su od prirodne veli~ine, ali to nisupatuqci, ve} su perspektivno smaweni; iluzija nakoju smo navikli. Nedostaje predwi zid koji bi zak-lonio ceo prizor; ne doìvqavamo ga kao sru{en,niti nekim ~udom nestao, ve} se on nalazi nama izale|a, pa tako i mi prisustvujemo tajnoj ve~eri.

Od tog vremena, u pozori{tu, umesto da se pred-stava igra na proscenijumu kao do tada, u{lo se uscenu zajedno sa dekorom i glumcima. Ako se uzme uobzir da je scena mra~na kutija u koju se postavqajukulise i posebno osvetle, ve{ta~kim svetlom, do-bijamo kameru lu}idu ñ osvetqenu kutiju. Pritomgledaoci imaju svoja nepokretna mesta odakle po-smatraju prizor. Osvetqene kulise se projektuju napovr{inu podignute zavese. Po Leonardu, na povr-{inu stakla prozora kroz koji gledamo spoqni svet.

Scenografija ñ zna~i slika! Ponovo re~eno: scenografija je skup pravila koji

omogu}ava da se na ravnom prikaè tre}a dimenzija. Uostalom, re~ scenografija je gr~ka kovanica

koja u prevodu zna~i: crtati scenu. Naravno da scena ima fizi~ku tre}u dimenziju,

ali, gledalac sedi u parteru bez mogu}nosti da se po-mera i osvetqeni dekor vidi kao iluziju. Stoga nijepotrebno praviti zadwi deo kulise jer se iz gleda-


TIPOMETARGOST ODSEK46 GOST ODSEK

li{ta ne vidi. Jedna, pomalo tu`na izreka, ali ilu-strativna za ovu priliku glasi: âk se ni mrtva~kipokrov ne ukra{ava sa one strane gde je pokojnik.

Tako je do{lo do otkri}a velike iluzije o para-lelnim linijama. Euklidova aksioma je potvr|enatako {to je obja{wena: da ako ho}e{ da nacrta{ dveparalelne linije, u~ini tako da budu konvergentne(da se pribliàvaju jedna drugoj) i vide}e{ ih dastreme u dubinu ka svom kona~nom susretu. Prais-konsko iskustvo nas u~i da se paralelne linije sekuu ta~ki nedogleda.

ôvek je bi}e Ñakcijeî, a svaki prostor poziva naÑakcijuî. Moè li, onda, on da odoli tom nagonu ida ne krene napred prema horizontu. I ne samo {tose kre}e, ve} {to se vi{e udaqava sve je mawi, {toje jo{ jedan dokaz wegovog kretawa. Moèmo li ondapoverovati da je i pokret iluzija? Kakvu je nevericuZenon ( IV vek pre nove ere), mogao izazvati kod svo-jih savremenika, kad je u jednoj svojoj Ñaporijiî iz-neo upravo takvu tvrdwu: Ñpokret je iluzijaî.

ñ Strela izba~ena sa luka leti ka svom ciqu, i dabi tamo stigla, mora biti u svakoj ta~ki pre|enogputa. ñ Za Zenona Ñbitiî je isto {to i biti nepo-mi~an, stvarnost je mirovawe, pokret je iluzija.

Ova Zenonova teorija bila je vrlo ubedqivo po-bijena jednim doga|ajem koji se dogodio ba{ u wegovovreme. To je bio rat Atiwana i Spartanaca. Kserks,vo|a Atiwana zapretio je Leonidi, Spartancima, dane napadaju, jer }e na wih poslati oblake strela koje}e zakloniti sunce. Leonida je na tu pretwu odgovo-rio lakonski: ÑBar }emo se boriti u hladoviniî.Me|utim efekat kretawa strela pobio je tri sto-tine Spartanaca.

Naravno da Zenon nije mogao znati da }e, krajemdevetnaestog veka, bra}a Limijer izumeti kinemato-graf, koji }e i}i u prilog wegovoj teoriji. Ako po-gledamo kinematografom snimqenu strelu koja letika svom ciqu, na filmskoj traci posle razvijawa,sliku po sliku, vide}emo da ona stvarno miruje.

Ne{to vi{e od pola veka ranije, Antoan Ferdi-nand Plato (1833) izumeo je vrlo zabavnu igra~ku zasintezu pokreta pomo}u niza stati~nih crteà naprincipu perzistencije vida. Igra~ki, neospornojprete~i kinematografa, Plato je dao naziv fenaki-stoskop, gde gr~ka re~ fenakis, zna~i varalica.

Tako smo do{li do filmske umetnosti. Jo{ jed-na vizuelna umetnost, jo{ jedna savr{ena, totalnailuzija. Iluzija ñ obmana, neistina, varka, la` ilirazigrana {ala.

Ose}ati da je ne{to lepo zna~i da je neophodnola`no!

Ni~e: Istina je ru`na, mi imamo umetnost da nebismo propadali zbog istine!

Ni~e: Umetnost kao velika te{iteqica ìvotakoja je sva sazdana na ose}aju, a ne na razumu koji vo-di niòj vrednosti: istini!

Kada je Adamovo pleme postalo toliko mo}no, za-po~e gradwu Vavilonske kule, pravo prema nebu. Bog(po Bibliji) sru{i ovu tvorevinu, jer ~ovek jo{

nije dostigao taj nivo razvoja za takav poduhvat. Ob-javio je da je Istina prona|ena. Od tog vremena sva-ka individua je verovala da poznaje istinu, koja sene moè saznati, a i da moè, ne moè se drugima pre-neti. Zato qudi na spratovima, a zatim i me|u kvar-tovima mo}ne Vavilonske kule, zarati{e, jer se ni-su razumeli me|u sobom, ~ak i ako su govoriliistim jezikom. Tako su sami sru{ili do temeqasvoju tvorevinu, jer svako je verovao u svoju istinu.

Ono {to okupqa qude jeste varka, obmana, iluzi-ja. Tako podigo{e novu kulu otkriv{i ta~ku ne-dogleda. Ako pa`qivo ponovo pogledamo Leonardo-vu ÑTajnu ve~eruî, vide}emo levi i desni zid; ~eoni,plafon i pod. Ako u mislima, ili putem crteà,produìmo paralelne linije po dubini, do ta~ke ne-dogleda, dobi}emo oborenu piramidu, iliti kulu.Vide}emo ono {to nam je pokazala kamera opskura,odnosno da ceo svet moè da stane u kutiju.

Tako isto i cela vasiona moè da se vidi krozkqu~aonicu.

Do renesanse te logike nije bilo, posebno u kon-traperspektivi u vizantijskog slikarstva: te`wada se i posmatra~ nalazi u istom prostoru gde i Hrist,taj svetovni posmatra~ sa puno strahopo{tovawa.

Da bi se Hrist smestio u Ñkutijuî, najpre je bilopotrebno da se ~ovek promeni, wegova svest, etika,filozofija, i hrabrost da ponovo sagradi Vavilon-sku kulu.

Preko impresionista do fotografije i kona~nofilma koji je sagradio svoj jezik, svoje rakurse, po-krete, kontrapunkte, montaù, atrakciju (Ejzen{tajn):fotografija i film iskoristili su kameru opskuruda naprave odliv, otisak sveta i predmeta uzet po-mo}u svetlosti ñ idealna, totalna iluzija tre}e di-menzije na ravnoj povr{ini.

Posle svega, kako onda ne tvrditi: da svet moèda stane u kutiju za {ibice! Pritom nema straha dasvakog trenutka plane i da se pretvori u pepeo.

Dragòmir Petrovi}


Prvi crtano-animirani poduhvati uSrbiji i Beogradu datiraju sa po~etka{ezdesetih godina dvadesetog veka:

amaterski film ÑRokî Divne Jovanovi} iz 1960. (realizovan u Kino klubu ÑBeogradî) i prvi profesionalni crtani filmovi Ñôvek od kredeî i ÑSolistaî Nikole Majdaka i ÑRondoî Divne Jovanovi} iz 1963. godine.

� � �

Najraniji trag o vezi nekoga autora sa Fakulteta(Akademije) primewenih umetnosti i animiranogfilma nalazimo 1962. godine, kada je BogdanKr{i} (te godine je po~eo da radi na fakultetukao profesor) izradio vizuelne predlo{ke zakaraktere i pozadinu kola`nog animiranog filmaza decu ÑZnawe za putovaweî, ~iju je reìju potpisaoBranko Ranitovi}, jedan od autora Zagreba~ke{kole crtanog filma. Producent ovog edukativnogfilma bila je Sutjeska film iz Sarajeva ali jefilm bio realizovan u Zagrebu. Slede}e godine,1963, za animirani film ÑAvanturaî (reìserai animatora Slavka Marjanca, s muzikom DarkaKraqi}a, i u produkciji Avala filma iz Beograda),scenografije je crtala Ida ]iri}, de~ji ilustrator (diplomirala na APU 1954).

� � �

Ono {to je malo ili nimalo poznato i o ~emu se ne moè na}i zapis u literaturi posve}enojistorijatu na{eg animiranog filma, koja jeuglavnom posve}ena profesionalnoj produkciji,je rad grupe studenata Akademije primewenihumetnosti u Beogradu na autorskim animiranimfilmovima koji su izme|u 1964. i 1967, u najranijim danima na{eg crtano-animiranogfilma, realizovani u ~uvenom Kino klubuÑBeogradî. Uprkos potrazi za wihovim snimqenim materijalima, (jedan deo filmskeostav{tine Kino kluba ÑBeogradî, posle izbijawa fekalnih voda, spasen je od straneJugoslovenske kinoteke i restauriran. Me|utim,me|u tim materijalima nije se nalazio ni jedanod traènih animiranih naslova), skoro je

PIONIRIANIMACIJE

SA FPU

Aleksandar Pajvan~i} i Radivoje Bogi~evi}za trik-stolom krajem {ezdesetih pro{log veka

Dragòmir Petrovi}

/47 istorija struke


istorija struke /48

izvesno da nisu sa~uvani (ako nekim ~udom iznenada ne iskrsnu kao {to to nedavno bioslu~aj sa filmom ÑKara|or|eî iz 1919).

Trag o radu na ovim ranim crtanim filmovimao~igledno je bio zametnut senkom koju su bacilifilmovi ~uvenih autora Kino kluba ÑBeogradîkoji su delovali u isto vreme u prostorijamaKluba: Du{ana Makavejeva, @ike Pavlovi}a,Kokana Rakowca, Marka Bapca i drugih. Sa~uvanisu neki pripremni radovi za ove animiranefilmove: crteì karaktera, scenariji, kao ise}awa samih autora na te filmove i dane.

Imena tih autora su:Dragòmir Petrovi},Aleksandar Pajvan~i}Radivoj Bogi~evi}.

DRAGÒMIR PETROVI]

(1942) je redovni profesor na predmetuPozori{na scenografija na odsekuScenografija. Wegov crtano-kola`ni filmÑCes’t la vieî (8mm, crno beli, viraìran /sepija/,trajawe 4 minuta) izra|en 1964. u produkcijiKino kluba ÑBeogradî, posle prikazivawa na 9. klupskom festivalu amaterskog filma (gde jebio nagra|en, 20. 10. 1964. u sali Kino klubaÑBeogradî, bioskop ÑUnionî, Borisa Kidri~a66), osvojio je prvu nagradu u kategoriji animacijena jugoslovenskom festivalu amaterskog filma uNovom Sadu. Sa~uvana je samo kwiga snimawa saskicama karaktera: film opisuje nesre}nu qubavjednog slikara. Saradnici su bili DragoqubPetrovi} i Du{an Sekuli}.

Drugo wegovo ostvarewe je crtani film ÑDevojka i ruàî (Kino klub ÑBeogradî, 16mm,kolor, trajawe 5 minuta). Jo{ dva wegova filmakoja su bila u pripremi nisu realizovana. Radninaslov jednog od wih bio je ÑZa Elizuî, za koji jesa~uvana detaqna kwiga snimawa. Trebalo je dabude ra|en po muzici Betovena, a predvi|enotrajawe bilo je 16 minuta.

Za reìsera Andriju \uki}a, DragòmirPetrovi} je realizovao animiranu {picu za humoristi~ku TV seriju ÑPajapazjanijaî, sa Pavlom Min~i}em u glavnoj ulozi (16'').

U ise~ku iz {tampe (verovatno ÑNinî iz 1965. godine), iz arhive Dragomira Petrovi}a,pomiwu se Ñ… ~etiri mladi}a i jedna devojka, svi studenti Akademije za primewenu umetnost…î,a od imena navedeni su samo Dragomir Petrovi} Aleksandar Pajvan~i}. Prema wihovom svedo~ewu, ostala dva mladi}a su RadivojBogi~evi} i Koso I{tvan, a devojka je Dobrila Stevanovi}, sada Vujin.

Predlo{ke za junake filma ÑPerpetuum mobileî moète videti reprodukovane na ise~kuiz novina (slike 1, 4 i 5). Slike 2 i 3 su iz filma ÑDevojka i ruàî Dragòmira Petrovi}a.

Znak Sekcije animiranog filma Kino kluba ÑBeogradî, Aleksandra Pajvan~i}a iz 1964.

Iz spota ÑKanditî (flomasteri i olovke u boji na papiru) i {pice humoristi~ke serije

ÑKakoî (crno beli crteì na celu)

Sa~uvana folija sa crteòm i scenografijom iz animiranereklame Aleksandra Pajvan~i}a za ÑAeroî Ceqe

Jedan od retkih tragova o prvim crtanim filmovima autora sa FPU


/49 istorija struke

Iz kwige snimawa crtanog filma ÑCes’t la vieî Dragòmira Petrovi}a iz 1964

Iz kwige snimawa nerealizovanog crtanog filma ÑDevojka i ruàî Dragòmira Petrovi}a iz 1965

Iz kwige snimawa za animiranu {picu ÑPajapazjanijaî Dragòmira Petrovi}a


istorija struke /50

Iz animiranog filma ÑXek i Xilî koji je pratio muzi~ko-erotski spektakl ÑOh! Kalkuta!î (olovke u boji na papiru)

Iz programa predstave ÑOh! Kalkuta!î

Ise~ak iz novina povodom premijere ÑOh! Kalkuta!î

Znak Sekcije animiranog filma Kino klubaÑBeogradî koji je projektovao Aleksandar Pajvan~i}1964, u vreme dok su radili na animiranim projektima, predstavqa stilizovanu ruku kojadrì pisaqku, kao simbol Ñru~noî ra|ene animacije, kao i klasi~ne edukacije u tradicijiFakulteta. Na {pici filma znak sekcije je bio animiran tako {to se pojavio iz gorweivice i si{ao do sredine ostavqaju}i za sobomcrven trag pisaqke i tada su se pojavila slovaimena sekcije.

ALEKSANDAR PAJVANÎ] ALEKS

(1940), autor je reìje, scenarija i glavnogcrteà za crtani film ÑPerpetuum mobileî utrajawu od 5 minuta i 15 sekundi, izra|enog jo{1964, u produkciji Kino kluba ÑBeogradî. Zamontaù i izbor muzike bio je zaduèn KosoI{tvan zvani Pi{ta, a trik-snimateq je bioRadivoj Bogi~evi}, svi studenti tada{weAkademije primewenih umetnosti.

RADIVOJ BOGIÊVI]

(1940), zvani Pu ,̀ pristupio je Kino klubu ÑBeogradîpoloìv{i ispit za zvawe kino-amatera i tamosnimio igrane amaterske filmove ÑPsihaî,ÑKlinci iz moje uliceî i ÑBajka o ruì i vetruî.Tokom postojawa Sekcije animiranog filmaKino kluba ÑBeogradî realizovao je i nekolikoanimiranih reklamnih spotova koji su emitovaniu EPP programu TV Beograd 1966. i 1967. godine.Septembra 1966. prilazi grupi animatoraokupqenih oko Zastava filma i kasnije StudijaKulturnog centra grada Beograda, i kao animator-fazer, crta~ i asistent reìje u~estvujeu izradi nau~no-popularnih i namenskih filmova.

[kolske 1969. upisuje drugi stepen Akademijeprimewene umetnosti, na grafi~kom odseku,oblast Grafi~ka animacija, kod prof. Milo{a]iri}a. U osmom semestru radi seriju animiranih {pica za potrebe TV Beograd:{picu komercijalnih programa TV Beograd,{picu sportske emisije ÑIndirektî, najavu serije ÑGradi} Pejtonî, {pice emisijaÑPropagandni mozaikî, ÑPropagandni intermecoî i ÑBlicî, spotove ÑBeograd diskî iÑKanditî i {picu humoristi~ke serije ÑKakoî.

Diplomski rad iz 1968. Aleksandra Pajvan~i}asastojao se od projekta total-dizajna za programboja ku}e ÑAeroî Ceqe, u okviru koga je izradio ianimirani spot. U okviru ìvo snimqenog delaspota pojavquje se kao Ñglumacî sedmogodi{wiVukan ]iri}, kasniji student FPU.

Ekipi animatora sa akademije pridruùje se iwihov kolega Dragoqub An|elkovi}, koji je u to vreme imao velike uspehe i kao karikaturista.U okviru nastave izraèna su ~etiri animiranafilma koja su bila sastavni deo muzi~ko-erotskog


/51 istorija struke

spektakla ÑOh! Kalkuta!î, u reìji PetraSlavenskog (premijera 19. maja 1971. u Domu omladine). Prvi put kod nas, animirani film je integralni deo jedne pozori{ne predstave.êtiri crtana filma su: ÑSvingeriî i ÑHelena i Alfredî (Dragoquba An|elkovi}a), ÑXek i Xilî(Radivoja Bogi~evi}a), i ÑSeksualni eksperimentî(Aleksandra Pajvan~i}a). Bogi~evi} je bioglavni animator i trik-snimateq sva ~etirifilma. Filmovi su snimqeni 16-milimetarskomkamerom Pajar-Boleks na trik stolu koji jeBogi~evi} ateqe posle ga{ewa Kino klubaÑBeogradî preneo ga u svoj na Vo`dovcu.

Tema Bogi~evi}evog diplomskog rada bila jeÑEkonomsko-propagandni program TV Beogradî, a projektni zadaci u okviru teme vezani za animaciju bili su: {pica EPP-a u okviru fudbalskih, ko{arka{kih, vaterpolo i atletskih takmi~ewa (ove {pice TV Beograd je otkupila i emitovala), animirani spot zaÑDuetî lak za kosu, trik-spot za motorno uqe i beskrajna animirana traka ÑPauzaî.

Posle diplomirawa Radivoje Bogi~evi} se zaposlio u redakciji EPP TV Beograd i nastavioda radi na namenskim animiranim projektima.

Ve}i deo Bogi~evi}evih animiranih radova bio je prikazan na velikoj jubilarnoj izlo`biÑZgrafî 1971. u Zagrebu, i jedini snimqeniradovi (na Ñumkerî traci), me|u kojima diplomske{pice za TV Beograd, reklamni trik spotovi isegment iz ÑKalkuteî, pokloweni su i ostali u dokumentaciji ove manifestacije.

Bogi~evi} }e dvadeset godina kasnije postati ipionir na{e 3D kompjuterske animacije, nanovom kompjuterskom ÑPicture Makerî sistemukoji je kupila TV Beograd i pustila u pogon maja1988. Zajedno sa Verom Vlaji} radio je na izradisvih kompjuterski animiranih priloga zapotrebe svih redakcija Televizije Beograd.

Tokom duge i plodne saradwe sa Biki} studijom (1988–1998), prvim privatnim studijom za animirani film kod nas, bio je,izme|u ostalih projekata, i jedan od glavnih animatora na crtano-filmskoj francuskoj seriji ÑTom Tom i Nanaî, kao i na nerealizovanomprojektu dugometra`nog animiranog filmaÑKapetan Xon Piplfoksî.

Mo`da }e se nekome u~initi da ovaj tekst suvi{no ulazi u detaqe. Me|utim, mnogi ovdeizneseni podaci verovatno }e ostati jedinijavni trag o ranim animiranim radovima vezanim ne samo za na{ fakultet, ve} i za prve animirane filmove ra|ene u Beogradu.

Na kraju treba napomenuti da je ne mali broj autora animiranih filmova, me|u kojima i oni koji su dali zna~ajan doprinos ovoj oblasti, potekao sa grafi~kog odseka Fakulteta primewenih umetnosti.

Iz dilomskog rada Radivoja Bogi~evi}a: {pica (kolor, trik-kola`: maska i kontramaska,

kombinovano sa ìvom slikom), {pica EPP – fudbal(kolor, crtano na celu), ÑPauzaî (kolor, crtano na celu)

Pajvan~i}, Bogi~evi} i An|elkovi} za trik stolom tokom realizacije

crtanih filmova za mjuzikl ÑOh! Kalkuta!î

Iz programa predstave ÑOh! Kalkuta!î koji je sadrào i singl plo~u sa muzikom iz predstave


istorija struke /52

Radivoj Bogi~evi} za kamerom u trik odeqewu redakcije EPP TV Beograd

Radivoj Bogi~evi} za ÑPicture Makerî ure|ajem u prostorijama TV Beograd

To su Du{an Petri~i} (1946, diplomirao 1969,profesor na FPU od 1989. do 1993), Veqko Biki}(1951–1998, diplomirao 1975), Rastko ]iri}(1955, diplomirao 1979, profesor na FPU od1993 na predmetu Ilustracija), Du{ica @arkovi}(diplomirala 1984)…

Me|u diplomcima koji su na grafi~kom odsekurealizovali svoje animirane projekte nalaze se i Simeon Ni~ev (1967), Ivan Tadin (1972),Slobodan Jelesijevi} (1975), Aleksandar Devi}(diplomirao 1978, magistrirao 1997).

Mla|u generaciju autora animiranih filmova~ine Sr|an Markovi}, Jelena Obradovi} i ZoranPekovi} (1994), Milan Pavlovi} (1995), BiqanaLabovi}, Lidija Lukani} i Vuga Radulovi} (1995),Nikola Vitkovi} (2000), Marija Popovi} (2001),Predrag Paunovi} (2003), Nikola Vulovi} i RajkoRadosavqevi} (2004), Iva ]iri} (na FPU do{lakao dobitnik gran-prija za animaciju) i mnogidrugi koji su se oprobali u ovom mediju.

Nove snage tek dolaze.

Rastko ]iri}


53N

AGR

AD

E

Fakultet primewenih umetnosti prihvatio jepoziv Vaterpolo saveza SCG na saradwu u izra-

di maskote Evropskog prvenstva u vaterpolu koje jeseptembra ove godine odràno u Beogradu. Od de-setak ìvotiwa (me|u kojima su bile àba, pingvi-n, galeb, ajkula, lete}a riba, rak i Ñvodeni zekaî) ko-je su predloìli studenti 3. godine grafike vo|eniprofesorom Rastkom ]iri}em, Vaterpolo savez jeza maskotu je izabrao orku ñ kita ubicu. Pred stu-dentima se postavio teàk zadatak da vizuelizujubi}e koje }e da zadrì Ñkrvolo~neî osobine ove mo}-ne ìvotiwe, a istovremeno da bude simpati~no ikomunikativno. Svi su se studenti sloìli u jednomeñ zva}e se ÑOrkiî. Od desetak predloga izabran je radstudenta Bratislava Milenkovi}a, koji je uspeo da usvom re{ewu sinteti{e orku i loptu. Jedan od na-jve}ih vizuelnih problema u ovom zadatku, kakonacrtati kitove zube, a da ne deluju previ{e agre-sivno, Milenkovi} je elegantno re{io tako {to jezube zamenio {arama sa vaterpolo lopte.

Za konstruisawe kompjuterskog 3D modela Or-kija i wegovo animirawe bili su zaduèni MarkoMilankovi} i Uro{ Obradovi}, studenti 4. godi-ne, koji su ve} imali zavidno iskustvo u ovom poqu.

Na promociji maskote koja je odràna 18. maja usve~anoj sali Univerziteta umetnosti, mnogobrojnimpredstavnicima {tampe obratili su se, osim pred-stavnika Vaterpolo saveza, i rektor Univerzitetaumetnosti prof. êdomir Vasi} i dekan FPU Vla-dimir Kosti} Divac. Kompanija Kwaz Milo{ na-gradila je Bratislava Milenkovi}a (koji je, slu~aj-no, rodom iz Aran|elovca) putovawem u Pariz, apredsednik Vaterpolo saveza SCG Velimir Sovro-vi} nagradio je i ostale studente koji su u~estvova-li u konkursu besplatnim autobusom za bilo koju de-stinaciju u Evropi. Profesor ]iri} se zahvaliona neo~ekivanom poklonu i objavio da }e ciq bitiNion u [vajcarskoj, u kome se odràva ekslibriskongres, gde su studenti ve} planirali da idu krajemavgusta.

Maskota jeÑORKIî!


54N

AGR

AD

E

Studenti pete godine Fakulteta primewenih ume-tnosti iz Beograda, Ateqe za Grafi~ki dizajn na

predmetu plakat sa docentom Zdravkom Mi}anovi-}em u devetom semestru svojih studija, u {kolskoj2005/06 godini uradili su seriju plakata na temuÑZdravqeî. Polazi{te ideje su bile narodne poslo-vice i misli poznatih qudi koje se odnose na zdravqe.Svaki student je izvukao Ñiz {e{iraî pet poslovicakoje su sadràjno gradile tematsku celinu i to: bol, bo-lest, lek, le~ewe, zdravqe. Od te celine trebalo je uo-bli~iti seriju od najmawe ~etiri segmenta (plakata).

Zadatu temu studenti su obra|ivali samostalno,prema vlastitom stavu i doìvqaju. Raspon ideja sekretao od konkretnog vezivawa za izabrane poslo-vice do krajwe metafori~nih opservacija i temat-ske nadgradwe. Raznovrsnost metoda i postupaka ra-da evidentnih na izloènim plakatima potvrdilisu s jedne strane univerzalnost teme zdravqa a s dru-ge uverili nas u talenat studenata i wihovu sposob-nost da se angaòvano i kreativno ukqu~e u izazoveove teme.

Izlo`ba plakata sa ovom temom je postavqena u okvi-ru drugog sajma farmacije FARMEXPO u hotelu Met-ropol u Beogradu, a pokroviteq izlo`be je bio Vele-farm AD Holding kompanija Beograd. U~estvovalo jedeset studenata pete godine sa 38 radova.

Dodeqene su i ~etiri nagrade :

Prva nagrada za seriju Iva Raki}

Druga nagrada za seriju Nenad Gaji}

Tre}a nagrada za seriju Aleksandra Zaharijevi}

i Nagrada za plakat Dalibor Petrovi}

Studija zdravqaRadovi studenata Fakulteta primewenih umetnostiPokroviteq izlo`be Velefarm AD Holding kompanija Beograd

Dalibor Petrovi}Iva Raki}


NA

GRA

DE

55

Studenti ~etvrte godine Fakulteta primewenihumetnosti iz Beograda, Ateqe za Grafi~ki di-

zajn na predmetu plakat sa docentom Zdravkom Mi-}anovi}em u devetom semestru svojih studija, u{kolskoj 2005/06. godini uradili su plakate za iz-lo`bu radova u Francuskom kulturnom centru uBeogradu svojih kolega studenata sa odseka Zidnoslikarstvo koje vodi profesor Sini{a @iki}. Te-ma izlo`be je bila inspirisana muzikom Ravela iDebisija.

Od predloènih plakata, koji su tako|e bili iz-loèni, izabran je, kao najuspe{niji, plakat Mi-lene Mitrovi} i realizovan kao plakat izlo`be.

Izlo`ba je trajala od 30. januara do 18. februara,a tokom prole}a izlo`ba je preneta i u Francuskikulturni centar u Ni{u.

ûjno vidqivo

Radovi studenata Fakulteta primewenih umetnostiOrganizator izlo`be Francuski kulturni centar Beograd

Nenad Gaji}

Aleksandra Zaharijevi}

Milena Mitrovi}


56

JUBILEJI

Izvori

Na raspolagawu su nam bila tri izvora: bele{ke izKolorado Springsa iz 1899. godine, mastilom, naengleskom jeziku; prepiska sa gospodinom Radova-novi}em iz 1914. na srpskom jeziku, mastilom iolovkom, }irilicom i jedan telegram upu}en tako|eg. Radovanovi}u, olovkom, na srpskom, latinicom;duga~ko pismo devoj~ici Poli Foti} iz 1939. godi-ne u kome Tesla opisuje svoje detiwstvo, olovkom,na engleskom jeziku.

Latinica

Latinica je ura|ena prvenstveno na osnovu dokume-nata iz Kolorado Springsa. Ovo su stru~ne bele{-ke, brzo pisane mastilom, tako da su pojedina~naslova na granici ~itqivosti, ali se re~i razumejukao celina. Mala slova su relativno sitna, ali zatoenergi~ni potezi gorwih i dowih produètaka da-leko seù izvan granica reda. Inicijali su ve}i,naro~ito ako se nalaze na po~etku, kada su u veli-kom broju slu~ajeva kaligrafski ispisani sa izvi-

Rekonstrukcija rukopisa

NIKOLE TESLE

Ako su o~i ogledalo du{e, onda je rukopis wen trag na papiru, wen grafi~ki odraz.Rekonstrukcija rukopisa moè se porediti sa slikanim portretom, koji, za razliku

od fotografije koja beleì slike pojedina~nih trenutaka, daje uop{teniju predstavu o modelu sabiraju}i mno{tvo trenutaka u zajedni~ku su{tinu.

Ideja je bila da se na osnovu rukopisa Nikole Tesle sa dostupnih dokumenata napravi tipografsko pismo ñ digitalni font za kori{}ewe na ra~unaru koji }e u {to ve}oj

meri odgovarati wegovom rukopisu, a da istovremeno bude dovoqno ~itqiv da bi mogao da se koristi.


57

JUBILEJI

jenim ukrasnim potezima. Slova su veoma nagnuta,me|usobno povezana i komotno razmaknuta. Ove be-le{ke sadrè skoro sva potrebna slova, ali i bro-jeve, zagrade i matemati~ke operatore.

Za dopunu je posluìlo pismo Poli iz poznijihTeslinih godina, pisano mnogo pa`qivije jer je bi-lo nameweno maloj ~itateqki. Slova su jasnije di-ferencirana po obliku, mada je pismo pisano olov-kom, {to je oteàvaju}a okolnost za rekonstrukcijus obzirom na debqe poteze nejasnih ivica. Tu su sena{le ~itqivije varijante slova u i n koja se u ra-nijoj bele`nici nisu dovoqno me|usobno razliko-vala, dopuwena je interpunkcija i uba~ena dodatnanedostaju}a slova. Slova koja nisu prona|ena udokumentima su Z i Q.

Zanimqivo je da u Muzeju Nikole Tesle u Beogra-du postoji samo jedan dokument na srpskom jezikuispisan latinicom. To je telegram poslat prekoameri~ke po{te, pa je upotreba latinice logi~na.Dijakritici su izostavqeni, a zanimqivo je da jeslovo z ispisano sa duga~kim dowim zavr{etkom,druga~ije nego u spisima na engleskom. Jedina slovasa dijakriticima na{la su se u pismu Poli upotre-bqena za pisawe imena Ma~ak i prezimena Bogi}.

]irilica

Dokumentacija pisana }irilicom koja je bila naraspolagawu veoma je oskudna. Dragocena su dva pi-sma pisana perom, jer su u wima slova jasnija, a ini-cijali veoma lepi, gotovo kaligrafski ispisani.Ostala su pisana olovkom, brzim rukopisom name-wenom bliskom prijatequ koji je umeo da ga de{if-ruje. Pisma poti~u iz ratnih godina i ~esto razmat-raju mogu}nosti da se pomogne ugroènoj Srbiji.Posle pa`qivog pregledawa, pojavila su se gotovosva mala slova, izuzev x. Kod velikih slova nedosta-jala su L, Q, W, X, ], \, C, F i [.

Dilema da li na mestima nedostaju}ih slova os-taviti praznine ili ih popuniti re{ena je tako{to su iskori{}eni potezi postoje}ih slova i pret-postavqeni mogu}i oblici slova u istom stilu.Isto tako napravqeni su i neki znaci koji pripa-daju standardnoj kodnoj strani, a koji nisu prona-|eni u dokumentaciji. Naravno, izgled ovih slova iznakova nije autenti~an, pa oni ne pripadaju rekon-strukciji, ve} samo dopuwuju font da bi se omogu-}ilo wegovo kori{}ewe.

Tipografija i rukopis

Tipografsko pismo podrazumeva da svako slovoima svoj definisan oblik i da se re~i formirajutako {to se uzimaju ñ pozivaju potrebna slova i re-|aju jedno do drugog. Svako slovo je sme{teno nasvoje poqe i slede}e slovo se nadovezuje na prethod-no sa odre|enim razmakom.

UKIPWO"QMpqxq0szr""603204228""33<5:""Rcig"79

58

Kod rukopisa svako slede}e slovo prilago|ava seprethodnom, kako po obliku tako i po poloàju.Veze izme|u slova mewaju duìnu i poloàj po pot-rebi. Slovo o ima kukicu na gorwem delu slova, pa jewegova veza sa slede}im slovom druga~ija nego kadaje u pitawu neko slovo koje ima izlaz sa dna slova,kao {to je n. Isti je slu~aj i sa razmacima, oni seprilago|avaju zavisno od oblika susednih slova.Duìne i oblici produètaka tako|e variraju i~ine da rukopis dobija na ritmu i zanimqivosti. Uslu~aju da se dva slova sa istovrsnim produècimana|u jedno do drugog, u rukopisu uvek postoji mogu}-nost da se oni izvedu na razli~it na~in. To je ono{to rukopis razlikuje od tipografskog pisma i da-je mu lepotu i zanimqivost.

Jedan od na~ina da se u tipografskoj rekonstruk-ciji sa~uvaju osobine rukopisa je prilago|awe ulaz-nih i izlaznih poteza tako da se slova glatko spaja-ju. Ovo je deo koji zahteva najvi{e vremena i pa`we,po{to mora da se proveri izgled svih slovnih kom-binacija koje se u re~ima koriste. ~esto se na okrug-lim slovima izostavqaju ulazni i izlazni potezi,jer se oni te{ko uskla|uju sa ostalim slovima.

Autenti~nost se postiè dodavawem ligatura ialternativnih oblika. Ligature predstavqaju dva ilivi{e povezanih slova koja se nalaze na istom poqu,a alternativni oblici su grafi~ke varijacije poje-dinih slova. {to je ve}i broj ovih oblika, to rekon-strukcija bliè moè da predstavi originalni ru-kopis. Ipak, mno{tvo dodatnih slovnih oblikaoteàva kori{}ewe, jer birawe alternativnog slo-va iziskuje vi{e vremena od slagawa osnovnim kom-pletom koji se dobija sa tastature.

Prilikom rekonstrukcije Teslinog rukopisaosnovni skup slova odabran je od ~itqivijih vari-janti i pode{en tako da se slova me|usobno slaù uveli~ini, teìni i nagibu, kao i da se nastavqajujedno na drugo. Izvorni dokumenti su pisani razli-~itim perima i olovkama, na raznovrsnim papiri-ma, pa je i rukopis bio negde sitniji, a negde krup-niji, negde mawe, a negde vi{e nagnut, {to je, uzuobi~ajene varijacije u rukopisu, dodatno doprine-lo da se slova razlikuju. Ujedna~avawem je dobijeno~itqivo pismo, a varijacije slova povezanih u ka-rakteristi~nim sklopovima delimi~no su inter-pretirane u velikom broju ligatura koje su tako|ena raspolagawu.

Od ideje do fonta

Ideja da se u godini proslave 150 godina od ro|ewaNikole Tesle napravi tipografska rekonstrukcija we-govog rukopisa kao svojevrstan oma` poti~e od Rastka]iri}a, profesora Fakulteta primewenih umetnostiu Beogradu.

Zadatak je preuzeo na sebe Vladimir Popovi}, stu-dent zavr{ne godine grafi~kog dizajna, ukqu~iv{iga u svoj diplomski rad. Materijale za rekonstrukcijuñ odabrane dokumente ñ dobio je od Muzeja NikoleTesle u obliku skeniranih slika visoke rezolucije.

Prvobitno je bilo zami{qeno da Vladimir ura-di i }irilicu i latinicu, ali se pokazalo da za-datak zahteva dosta vremena i da jedan semestar, ko-liko mu je bilo na raspolagawu nije dovoqan zacelokupnu realizaciju. Tako je on pregledao doku-menta, izvr{io izbor slova i izradio osnovni la-tini~ni font sa nekoliko alternativnih slova.

Kao wegov profesor pisma i mentor u ovom po-slu preuzela sam na sebe da tokom leta dopunim pis-mo }irilicom i jo{ nekim potrebnim znacima,ligaturama i alternativama, kao i da me|usobno us-kladim sva slova i rasporedim ih u unikod tabelu.Format u kome je ura|en font je Open Type, jer se ujednom fontu, u unikod rasporedu, nalaze svi znaci:}irilica, latinica, brojevi, interpunkcija, alter-nativna slova, ligatureÖ Osim toga, ovaj formatkoristi se i u Windows i Mac OS X sistemima. Pot-rebni su tako|e i programi koji podràvaju uni-kod, a takvih je danas sve vi{e. Za one koji koristestarije sisteme i programe ovo pismo bi}e dostup-no i u drugim rasporedima i formatima.

Teslinim rukopisom

Kada font Tesla postane deo operativnog sistema, svakiput kada se otvori meni sa fontovima pojavi}e se Te-slino ime. (U nekim programima vide}e se i nekolikowegovih slova.) Nije to pismo koje moè da se koristi uzvani~noj prepisci, niti se wime mogu slagati kwige.Ono je rezervisano za one trenutke kada biste, pi{u}ine{to posebno, poèleli da u Teslin rukopis obu~etesvoje re~i i proverite da li tako druga~ije zvu~e.

Olivera Stojadinovi}

UKIPWO"QMpqxq0szr""603204228""33<5:""Rcig"7:

59

JUBILEJI

UKIPWO"QMpqxq0szr""603204228""33<5:""Rcig"7;

60

DIPLOMA í06

Izlo`ba koja je pred nama okupqa, kao i decenijamaunazad, radove studenata beogradskog Fakulteta pri-mewenih umetnosti. Ovi radovi pokazuju dvoje. Kaoprvo, individualna postignu}a wihovih autora, kojizakora~uju u ono {to imenujemo kao ìvot umetnosti.Kao drugo, i to: ono {to se moè razaznati pa`qivimposmatrawem, teorijska znawa, koja su autori tokompetogodi{wih studija mogli da dobiju od predava~ana Fakultetu primewenih umetnosti. Tek to dvoje, ito: neodvojivo, moè predstavqati poèqnu oprem-qenost mladih stvaralaca za napore ka daqim po-stignu}ima. U stvarima ìvota umetnosti, ili bo-qe re}i: sistema umetnosti, vremenski odnos izme|uprakse i teorije odavno je odlu~en u korist jednogod mogu}ih modaliteta: istovremenost.

Taj sistem umetnosti mogu}e je predstaviti kaotronoàc, koji sigurnost pruà samo sa sve trizdrave noge. I ova izlo`ba pokazuje da prva od tri,

umetni~ka praksa, donosi dobru energiju, stvara-la~ke napore koji od stvari, preko tvorevine, ho}e dadosegnu do dela. Onu drugu, izlaga~ke prostore, na{imladi autori tek treba da upoznaju, ali i da se izboreza wih, ne samo radi svojih izlo`bi, nego i zbogsvesti o potrebi wihove brojnosti u sredini u kojojstvaraju. I onu tre}u, pisawe umetni~ke kritike,tek treba da upoznaju. O woj, sa dopustivom ironi-jom, treba re}i slede}e. Obaveza je umetni~ke kri-tike da pi{e o umetni~koj praksi i stvaraocima ko-ji poznaju fakticitet neogra|enog prostora. Ina~e}e, ostane li ta praksa bez pisawa o woj, pred ogra|e-nim prostorom opet neko zabeleìti ono {to je na-pisao Mandeq{tam, na nekoj jermenskoj visoravni,ugledav{i mali ìvot seoskog u~iteqa: ÑJo{ nijenapisana pri~a o tragediji poluobrazovanostiî.

Dr Zoran Gavri}, vanr. prof.

SITNA PLASTIKAI MEDAQERSTVO Tatijana \ur|evi}

MEMORIJALNA SKULPTURAIsidora @ivkovi}

SKULPTURA U PROSTORU Bojana Mini}

Odsek PRIMEWENO VAJARSTVO•TATIJANA \UR\EVI]•ALEKSANDAR STOJANOV•MIJAT BABI]•ANA STEPANOVI]•SOFIJA PETKOVI]•MIROSLAV SPASOJEVI]•ISIDORA @IVKOVI]•BOJANA MINI]•

SCENOGRAFIJAKristina Radosavqevi}

Odsek SCENOGRAFIJA •KRISTINA RADOSAVQEVI]•JAWA VAQAREVI]•MARIJA PLAV[I]•IVANA PA@IN•JELENA NAUMOVSKA•

TRONO@AC


61

DIPLOMA í06

MOZAIK Katarina Pe{i}

SLIKARSTVOKatarina Pe{i}

KONZERVACIJA I RESTAURACIJAIvana Mari~i}, Dalibor Stankovi}, Neboj{a Stepanovi}

Odsek ZIDNO SLIKARSTVO

Ateqe Zidno slikarstvo•KATARINA PE[I]•IVAN KOCI]•MILICA JOKI]•ALEKSANDRA LUKI]•VUK MU[KIWA•DALIBORKA MIHAJLOVI]•SMIQKA JOVANOVI]•MILO[ STANKOVI]•ANA PARE@ANIN•

Ateqe Konzervacija i restauracija•DALIBOR STANKOVI]•IVANA MARIÎ]•NEBOJ[A STEPANOVI]•

Odsek KOSTIM

Ateqe Savremeno odevawe•ANA TODOROVI]•MARINA TODOROVI]•TAMARA PAÎ]•MINA CRNÊVI]•TIJANA MAQKOVI]•

Ateqe Scenski kostim•VESNA LUKI]•KATARINA CIGLI]•

SAVREMENO ODEVAWEMina Crn~evi}

SCENSKI KOSTIMKatarina Cigli}

Odsek DIZAJN TEKSTILA

•BOJANA PE]INAR•KRISTINA VELI^KOVI]•BOJANA LAZAREVI]• IVANA MILOJEVI]•ARAKSI HEJCMANOVA•SAWA SALIH•MARINA BABI]•

TAPISERIJABojana Lazarevi}

OBLIKOVAWE [TAMPANOG TEKSTILAMarina Babi}

OBLIKOVAWE TKANOG TEKSTILASawa Salih


62

DIPLOMA í06

FOTOGRAFIJAEdvard Nalbantajn

GRAFI^KE KOMUNIKACIJEMarija Mihajlovi}

AMBALA@AAleksandra Zaharijevi}

PLAKATIva Raki}

GRAFIKAAna ]uzovi}

GRAFIKA KWIGEBoris Radivojkov

ILUSTRACIJAMilan Antanasijevi}

PISMOVladimir Popovi}

Odsek PRIMEWENA GRAFIKA

Ateqe Grafika i kwiga•IVANA PETROVI]•VLADIMIR RADOVI]•ANA ]UZOVI]•IVAN HALUPKA•MILAN ANTANASIJEVI]•MARKO VEQI]•VLADIMIR ILI]•

Ateqe Grafi~ki dizajn•MILAN VUKELI]•NENAD GAJI]•ANA GON•IVA RAKI]•MARIJA MIHAJLOVI]•ALEKSANDRA ZAHARIJEVI]•VLADIMIR POPOVI]•DALIBOR PETROVI]•MARIO GOLU[I]•ALEKSANDAR JORDAÊVI]•VOJIN MILENKOVI]•

Ateqe Fotografija•JOVANA VELIMIROVI]•MATIJA DAGOVI]•MILENA \OR\EVI]•EDVARD NALBANTAJN•SAVO BURSA]•BORIS RADIVOJKOV•DU[AN MARINKOVI]•

PRIMEWENA GRAFIKA ATEQE GRAFI^KI DIZAJNODEQEWE FPU U KRAGUJEVCU

•STANKO AKSENTIJEVI]•SLOBODAN MI[OVI]•IVANKA DUKI]•JELENA GRAHOVAC•SNE@ANA BRKI]•MILO[ PANTELI]•


63

DIPLOMA í06

NAME[TAJMilo{ Marinkovi}

UNUTRA[WA ARHITEKTURAKsenija Simi}

Odsek UNUTRA[WA ARHITEKTURA•MARIJA [TEMBERGER•MAJA KARAULI]•JELENA PETROVI]•BOJAN ]UK•NIKOLA DUDI]•URO[ ANI]•KSENIJA SIMI]•MILO[ MARINKOVI]•IRENA VULINOVI]•MIRJANA SAVI]• IVANA RADOVANOVI]•SLA\ANA TEOFILOVI]•

INDUSTRIJSKI DIZAJNMiroslav Milovi}

Odsek INDUSTRIJSKI DIZAJN•TAMARA PANI]•NENAD NENADI]•MIROSLAV MILOVI]•PETAR LAKOVI]• MILAN MARKOVI]•URO[ XUNI]•VEROQUB FETAHOVI]•

KERAMI^KI DIZAJNBoris Bogdanovi}

UNIKATNA KERAMIKAHristina Jovi~i}

POSUDNA KERAMIKABoris Bogdanovi}

Odsek KERAMIKA•BORIS BOGDANOVI]•DANKA PEROVI]•TIJANA POKIMICA•MILICA APOSTOLOVSKI•HRISTINA JOVIÎ]•JELENA MITROVI]•


Za prvu kwigu nove edicije SIGNUM, kojoj jezadatak da unapredi teorijske osnove na pred-metima odseka Primewena grafika izabranaje Deveta umetnost, strip Ranka Muniti}a,jednog od na{ih najve}ih teoreti~ara medija.

Retki su tekstovi koji tako analitiki i sa-èto obra|ju neku temu, u ovom slu~aju strip,kao {to je ova zbirka eseja. Zahvataju}i iko-nografske odlike, istoriju i estetske karak-teristike medija, ova kwiga predstavqa lite-raturu neophodnu svakome ko se iole interesujeza ovaj medij. Dragocen, pomalo zaboravqeniprili~no nedostupan tekst ÑStrip ñ devetaumetnost?î koji je iza{ao 1975. kao vode}i teksttematskog broja ~asopisa ÑKulturaî, ovde je,od strane autora, predstavqen u doteranomznatno dopuwenom obliku. Jedino {to je izstare verzije, sa pravom oduzeto, je znak pitawakoji je tada stajao u naslovu ñ bilo je to doba kadase strip borio za svoju ~ast i mesto me|u osta-lim umetnostima, medijima i disciplinama.

Proteklih deset godina, veliki deo auto-ra koji koji formiraju dana{wu beogradskustrip scenu prodefilovao je kroz predmet Ilu-stracija; ne mali broj wih postigao je zapa-ène me|unarodne uspehe, ohrabriv{i mnogemlade autore. Sa zadovoqstvom prime}ujem daje autor radove nekoliko wih ukqu~io u Ñhro-nologijuî ñ ilustrovanu istoriju stripa kojaje dodatak ovoj kwizi.

Kao zajedni~ko izdawe Tk Mont Image izBeograda i odseka Primewena grafika FPU,kwiga se {tampa digitalnom {tampom, uprvom tiraù od 200 primeraka.

Predstavqamo vam prvu kwigu

iz edicije ÑSignumî

DEVETA UMETNOST, STRIP Ranka Muniti}a(drugo, znatno dopuweno izdawe)

Cena jedne kwige

(bro{irano, format A5,

na 200 crno-belih strana)

iznosi}e 300 dinara za studente

i 400 dinara za ostale.

Autor znaka edicije:Neda Petkovi}, student III godine

mqtkec0szr""503204228""42<22""Rcig"3

Documents

Ranka Muniti}a DEVETA UMETNOST, STRIP · 2013-05-14 · Za prvu kwigu nove edicije SIGNUM, kojoj je zadatak da unapredi teorijske osnove na pred-metima odseka Primewena grafika izabrana