Ratko Mladic-Korak ispred potere

8/7/2019 Ratko Mladic-Korak ispred potere

1/24

Ratko Mladic korak ispred potere

Jalove pijunske igre

SA generalom Ratkom Mladiem, optuenim za ratne zloine u Bosni i Hercegovini deava seneto slino kao sa eknom u uvenoj crnogorskoj TV seriji. I on, kao i ekna, samo to nije

uhapen, "a ne zna se kad e".Bilo je dana, naroito tokom ove godine, kada se iz raznih "pouzdanih" izvora generalovohapenje najavljivalo kao "pitanje asa". Deurni novinari u redakcijama ve su uvelikoukucavali priu o padu najtraenijeg i najuvenijeg begunca na kugli zemaljskoj. Kaoobezglavljeni reporteri su jurili prema umovitom Povlenu kod Valjeva, gde je bilaorganizovana jedna od operacija za hvatanje Mladia.Znatno ranije, na Senjaku, u Beogradu, policija je cele jedne noi vrebala biveg zapovednikavojske Republike Srpske. Traili su ga u Han Pijesku, po manastirima i planinama, ekali ga naTopiderskom groblju gde je sahranjena njegova dvadesettrogodinja erka Ana. Pratili i

presretali lanove njegove porodice, kopali po bankama i firmama za koje se sumnja da pruajulogistiku podrku Mladiu i njegovim pratiocima.Ali, od njega ni traga ni glasa. ak ni (belo)svetski "eksperti", koji dobro znaju kakofunkcioniu lovci na ljudske glave, nisu bili u stanju da odgovore na pitanje: Kako to da niko do


2/24

sada nije uzeo onu nagradu sa poternice vrednu pet miliona dolara? Na toliko je, zapravo,procenjena generalova glava. Kako NATO snage u Bosni i na Balkanu nisu uspele da ga otkrijui uhvate, gde su to zatajili oni grdni "specijalni savetnici" koji su na Balkan stigli sa Zapada da

pomognu u hvatanju Mladia i Karadia? Kako su i zato zatajile Vojske SRJ, SCG i Srbije,kada su se sve vlade tih drava, od oktobra 2000. godine do danas, obavezale da e Hagu

izruiti, milom ili silom, sve hake optuenike, pre svih Mladia, na kojem meunarodnazajednica posebno insistira?!Nee niko, ili ne moe, da jasno odgovori na ta pitanja. A tih odgovora moe biti vie. Jedan je,i na tome insistiraju Hag i Vaington, da u Beogradu nije bilo volje, ni spremnosti da se Mladiotpremi u Hag, jer to nije samo pravosudno, nego i vrlo delikatno politiko pitanje. Ako je,dakle, neko iz vlasti u Beogradu odugovlaio izruenje Mladia, nije to raeno zato da bi sezatitio popularni general nego da bi vlast potedela sebe od negativnih posledica koje bi jednotakvo hapenje moglo imati u srpskoj javnosti. A ta javnost je i dalje podeljena i znaajnimdelom odbojna prema zahtevima Hakog tribunala. Prema rezultatima jedne ankete oraspoloenju javnog mnjenja u Srbiji, koju je NIN sproveo prolog prolea, 48 odsto graana

bilo je protiv hapenja Mladia, a njih 47,5 odsto smatralo je da bi ga trebalo izruiti Tribunalu.

DRUGO objanjenje je vezano za NATO snage i sve one njihove "isturene strelce" na Balkanukoji takoe imaju mandat da hapse hake optuenike, ako na njih naiu i ako ih nau. Zato onito nisu uinili, a bilo je perioda kada je to, po svemu sudei, moglo da se uradi? Da li su hteli dato prepuste domaim organima gonjenja ili su moda njihovi vojni zapovednici procenili da utoj operaciji nee da rizikuju ivote svojih vojnika?Postoji i tree objanjenje, koje je u poslednje vreme najee u opticaju. A to je da se Mladi,naroito otkako je postalo jasno da postoji spremnost srpskih vlasti da ga isporue, tako dobrokrije da ga je jednostavno nemogue pronai i uhvatiti ga. Takva pretpostavka se vezuje zaulogu koju u tome ima bivi general Republike Srpske Zdravko Tolimir, Mladiev bliski ratnisaradnik. Tolimir je takoe u bekstvu. Vojni strunjaci i oni koji su Tolimira dobro poznavali,kau da je on izuzetno sposoban obavetajac, zapravo ovek koji u svojoj glavi i rukama dri

celu operaciju Mladievog dugogodinjeg izbegavanja svih zamki. Taj ovek, kau, deluje kaokrtica, nevidljiv je, ali neumoran i neuhvatljiv. On iz potaje plete mreu Mladievih jataka itajnih punktova, regrutuje ljude, postavlja zamke poterama, nabavlja potreban novac i zavaravatragove.

Nikada u lovu na jednog begunca nije bilo angaovano toliko ljudi i institucija u jednoj zemlji iu svetu kao to je to sluaj s Ratkom Mladiem. Jure ga Haki tribunal, koji ima svoju mreuobavetajaca na Balkanu, zatim Amerika i Evropska unija, NATO i specijalizovane agencije,vlasti u Republici Srpskoj, BiH, Hrvatskoj, Crnoj Gori, a pre svega u Srbiji, koja se pred licemmeunarodne zajednice obavezala da e ga izruiti i zato formirala posebne organe ispecijalizovane slube.Ali, isto tako, nikada kao u ovom sluaju, od hvatanja jednog begunca nije zavisilo tolikokrupnih stvari, kako za meunarodnu zajednicu, tako i za Srbiju. Posle iznenadne smrtiMiloevia u eveningenu (umro je pre izricanja presude), za Karlu del Ponte i za sud u Hagu,izvoenje Mladia na optueniku klupu je pitanje "biti ili ne biti". Za dve godine ovom suduistie rok. Kad je kazna za Miloevia ve izostala, i kad jo Mladi ne bi bio osuen, amerikaAdministracija bi zaista teko mogla da nae opravdanje za bombe koje su razorile mnogamesta u Srbiji.A ZA Srbiju, Mladi je kamen o vratu. Zbog njega su poetkom maja ove godine prekinuti

pregovori sa Evropskom unijom, skresana je amerika pomo naoj zemlji, zaustavljen je njenulazak u "Partnerstvo za mir", paralizovan je u dobroj meri ceo proces nae integracije uevroatlantske institucije.A stvari su i dalje na mrtvoj taki. Od Mladia, meutim, ni traga ni glasa. Od njega su ove

jeseni, za srpsku i svetsku javnost, ostali samo njegova apka, koju je za vreme rata u Bosnipoklonio amerikom generalu Vesliju Klarku, sporni poster objavljen nedavno u jednom


3/24

beogradskom listu i jedanaestoro Mladievih jataka kojima ovih dana treba da pone suenje uBeogradu. to se tie Mladieve apke, nju bi Klark ili njegovi potomci, jednog dana moglilepo da unove na nekoj aukciji.Tajni rat obavetajnih slubi oko skrivanja i hapenja Ratka Mladia nastavlja se i posleusvajanja Akcionog plana. Sve zainteresovane strane, pa i sam Mladi, imaju insajdere u

protivnikim taborima.Prema onome to su "Novosti" saznale iz pouzdanih izvora, haka tuiteljka Karla del Ponteuspela je da "izbui" neke od srpskih obavetajnih slubi.- Svi mi iz slube znamo da je Del Ponteovoj "neko" iz naih redova javljao lokacije na kojimase do decembra prole godine skrivao bivi komandant Vojske Republike Srpske - kae za nalist pripadnik jedne od srpskih tajnih slubi. - Jer, sve informacije koje smo mi o tome slalionima koji treba da ih dobiju u zemlji, stizale su i do Karle del Ponte. im bi je njen pijun unaim redovima obavestio o bilo kojem novom detalju do kojeg bismo mi doli, ona bi namodmah javljala "gde se Mladi krije".

Na pitanje kako onda Mladi nije uhapen ako se zna da je samo tokom prole godine bilonajmanje 20 provera i ekspres pretresa adresa koje je Karla dojavila, na sagovornik odgovara:

- Zato to u tajnim slubama i na odreenim politikim mestima i general Mladi ima svojeljude, odnosno simpatizere koji su ga na vreme obavetavali o eventualnim racijama. Zbog togaje on uvek bio korak ispred potrage. S druge strane, do kraja prole godine nije postojalo vrstoopredeljenje da se on uhapsi. Radilo se na tome da se nagovori i primora na predaju. U takvojsituaciji, obavetajci su se nadmudrivali, a general je bio siguran. Kada je propao dogovor onjegovoj dobrovoljnoj predaji, i kad je Mladi shvatio da aktuelna vlast menja kurs premanjemu, jednostavno se izgubio

Poruke za itulju

TRI poslednje godine, a moda i neto due, u Srbiji, Republici Srpskoj i Bosni i Hercegovini (Hag,Vaington i Brisel da ne pominjemo), ime generala Ratka Mladia je deurna tema. Nema dana dase ne spekulie o tome ta e se desiti sa bivim komandantom Vojske RS. Hoe li se dobrovoljno

predati, da li e ga srpske vlasti konano uhapsiti i kada bi se to moglo dogoditi.

U svemu tome mogle su se uti i poruke za generalovu itulju. alju ih oni koji za sebe tvrde da suMladievi prijatelji, zatim njegovi "oboavaoci i potovaoci" i sveznajui analitiari. Svako izsvojih pobuda i ubeenja.

"On se nee iv predati!" Ovu reenicu, kao refren, izgovaraju oni koji tvrde da dobro poznajukarakter generala Mladia. Meu njima su i Mladievi prijatelji, istinski zabrinuti za njegovusudbinu, ali i oni koji bi ga radije videli mrtvog nego kao doivotnog sunja u kazamatimaSheveningena. Na tu temu oglasio se i dr Zoran Stankovi, ministar Vojske Srbije. On jesvojevremeno, kao patolog, imao teku dunost da Mladiu preda mrtvo telo njegove erke Anekoja je u martu 1994. godine, dok je Mladi bio komandant vojnih snaga RS, izvrila samoubistvo uBeogradu. Mladia je erkina smrt teko pogodila. Kau da dugo nije mogao da poveruje da jenjegova ljubimica mogla da digne ruku na sebe. Razgovarao je sa njom mrtvom, minkao je, prisease dr Stankovi.

Olja Bekovi, voditelj TV emisije "Utisak", upitala je Stankovia: "Vi ste rekli da se Mladi neeiv predati, da e se ubiti. Kako ste doli do tog zakljuka?"

"Iz razgovora koji sam vodio sa njim", odgovorio je Stankovi, "stekao sam utisak da e to uraditi.U ono vreme kad smo se sretali, a bilo je to od 1992. do 1999. godine, kada sam ga poslednji putvideo, stekao sam utisak iz svih razgovora da se on nee iv predati. Mislim da je to odluka koju je


4/24

on doneo i koju je spreman da sprovede u delo".Postoje miljenja da bi Mladi, u sluaju neizbenog hapenja, mogao dii ruku na sebe zbog"vojnike asti". Onako kako to rade japanski vojnici kad nemaju drugog izlaza, kad su suoeni sa

porazom i zarobljavanjem. Ali, tu se opet otvaraju druga pitanja - da li general Mladi priznaje da jedoiveo poraz, da li prihvata da su on i njegova vojska poinili ratni zloin, za ta ga tereti Hakitribunal.

Oni koji veruju u mit Ratka Mladia i njegovu junaku linost ve opevanu u guslarskim pesmama,jednostavno ne mogu da prihvate "poraznu injenicu" da bi general uopte mogao dopasti akasvojim progoniteljima. Oni ne mogu da ga zamisle sa lisicama na rukama. Zato bi ga radije videli uitulji i takve mu poruke alju. "Ne predaj se!" "Ostani u naim srcima i naim pesmamanepobediv." "Ako nema druge, bolje je da se ubije i da ode pravo u legendu." "Ukoliko bi se

predao, ne samo da bi izdao sebe i svoje borce, nego bi obrukao i ponizio i nas!"

U javnosti se u poslednje vreme pronela pria "iz pouzdanih izvora" koja kae da je Mladi narediosvojoj pratnji da mu ne dozvole da lovcima na njegovu glavu iv padne u ruke. Kau da je odredio i"zakleo" jednog od svojih najpouzdanijih pratilaca da puca u njega ako ga priteraju uza zid i ako ne

bude imao kud.POSTOJE, meutim, i drugi realniji i odmereniji "savetnici" kada je re o hapenju, predaji ilisamoubistvu Ratka Mladia. To su oni koji od njega trae da prekrati ovu srpsku agoniju, da sedobrovoljno preda Hakom tribunalu i potedi srpski narod daljih pritisaka, uslovljavanja ikanjavanja. Da Srbima, konano, skine haki jaram sa vrata.

Takvim zahtevima pridruio se nedavno i vladika zahumsko-hercegovaki Grigorije. On je smatraoda je potrebno da Karadiu i Mladiu uputi javni poziv da se predaju. "rtvujte se ako elite da

budete veliki, ako hoete da budete mali skrivajte se i dalje", poruio je Grigorije. Mnogo slinihapela stiglo je i od srpskih vlasti, komentara novinara i graana. Ali, Mladi je na sve to ostao gluv inem. Od leta 2002. godine, kada je napustio vojne objekte u kojima se sklanjao, njemu se gubisvaki trag.

Za Mladiem je, koliko se zna, dosad organizovano oko 20 potera, odnosno pokuaja da se locira iuhvati (u Beogradu, Han Pijesku, na Povlenu, Palama...). Pokuali su da ga ulove za vreme sahranenjegove majke. ekali su ga na Topiderskom groblju, gde je sahranjena njegova erka, budnomotrili na njegovu kuu na Banovom brdu u Beogradu. Mladi je, meutim, i dalje u bekstvu. Karladel Ponte, glavna haka tuiteljka, grmi: Srbi znaju gde se krije, ali nee da ga uhvate. Srpske vlastiodgovaraju: Ne znamo, recite nam tajne adrese na kojima se nalazi i uhvatiemo ga. Karla aljeadrese, ali dok gonioci stignu, Mladi je ili promenio odredite, ili tu nikad nije bio.

Tako je iz te globalne potere, koja traje gotovo deset godina, i u koju je ukljuen maltene ceo svet(balkanske zemlje, Brisel i Vaington, NATO i Interpol, agenti bar desetak tajnih slubi sveta, lovcina ljudske glave), nastao mit o Mladievoj neuhvatljivosti. Ljudi ga svesno ili nesvesno hrane ilinaduvavaju, kao to se to uvek deava kada velika hajka krene na pojedinca, bio on kriv ili nevin.

SVI NETO EKAJU

ZATO meunarodne vojne snage u BiH i NATO nisu uhvatili Mladia, a bilo je perioda kada im jebio nadohvat ruke i kada su to mogli da urade. Najei odgovor je da su Amerikanci tu bili

rezervisani, da su procene bile da bi u jednom takvom poduhvatu palo mnogo rtava, a da ne bi bilodobro da se zbog Mladia neki ameriki vojnici u otadbinu vraaju u plastinim vre


5/24

NATO je to radije prepustio srpskim vlastima. A u Srbiji policija je, kau, raunala da to uradevojne vlasti, a vojne vlasti smatrale su da je to, ipak, nadlenost policije. U jednom trenutku, bar

prema onome to je tvrdio bivi ministar policije Duan Mihajlovi, policija nije mogla da hapsigenerala, a znala je gde je, jer bi ula u sukob sa vojskom.

Optuba za genocid

HAKA optunica protiv generala Ratka Mladia potvrena je 24. jula 1995. i 16. novembraiste godine. Izmenjena optunica pod brojem IT-95-5-18-1, koja objedinjuje prve dve,

potvrena je 11. oktobra 2002. Mladi je u njoj u dve take optuen za genocid, u sedam taakaza zloine protiv ovenosti i u est taaka za krenje zakona i obiaja ratovanja.

U optunici se navodi da je Mladi, kao saizvrilac, pomaga i podravalac, uestvovao uzloinakom poduhvatu koji je imao za cilj da se eliminiu ili trajno uklone bosanskiMuslimani, bosanski Hrvati i drugo nesrpsko stanovnitvo iz velikih delova BiH.

U optunici se, zatim, kae:

* Ubrzo poto je 6. aprila 1992. godine BiH meunarodno priznata kao nezavisna drava, uSarajevu su izbila neprijateljstva. Ona su oznaila poetak sukoba u tom gradu koji e trajati do1995. Jo pre poetka sukoba oruane snage bosanskih Srba zauzele su strateke poloaje uSarajevu i oko njega. Grad je potom blokiran, a sa poloaja su poela granatiranja i snajperskavatra. Od maja 1992. snage bosanskih Srba pod komandom i kontrolom generala Ratka Mladiagranatirale su i snajperski delovale po civilnim delovima grada i po njegovom civilnomstanovnitvu i ustanovama, ubijajui i ranjavajui civile, i time vrile teror nad njima.

* OD maja 1992. godine snage bosanskih Srba pod kontrolom generala Mladia preuzele sukontrolu nad optinama u Republici Srpskoj, pre svega na severozapadu koji je poznat podnazivom Bosanska Krajina i u istonoj Bosni. U tim optinama snage bosanskih Srbauestvovale su u kampanji progona sa ciljem da se sa tih podruja protera nesrpsko

stanovnitvo. Hiljade nesrba su deportovane ili prisilno premetane iz tih optina. Mnogi suubijeni, a mnogi drugi drani u zatvorenikim objektima gde su ih fiziki i psihiki zlostavljali ipodvrgavali surovim neovenim uslovima. Pored toga, domovi, poslovni objekti i verski


6/24

objekti nesrba kao i njihova imovina bili su pljakani, unitavani ili oduzimani.

* Dana 19. novembra 1992. godine general Ratko Mladi, u svojstvu komandanta Glavnogtaba Vojske Republike Srpske, izdao je Direktivu br.4. u kojoj je potvrdio "strateke ciljeve"srpskog naroda u Bih, koje je prethodno proglasio Radovan Karadi.

1. Dravno razgranienje srpskog naroda od druge dve nacionalne zajednice;2. Uspostavljanje koridora izmeu Semberije i Krajine;3. Uspostavljanje koridora u dolini reke Drine, odnosno eliminisanje Drine kao granice izmeusrpskih drava;4. Uspostavljanje granice na rekama Uni i Neretvi;5. Podela Sarajeva na srpski i muslimanski deo i uspostavljanje efektivne dravne vlasti u obadela;6. Osiguranje izlaza Republike Srpske na more.

* Od januara do marta 1993. godine, u skladu sa Direktivom br. 4, snage bosanskih Srba podkomandom i kontrolom Ratka Mladia napale su podruje Cerske u istonoj BiH. Hiljade

Muslimana pobegle su na teritoriju pod kontrolom Vlade BiH, ukljuujui i Srebrenicu i epu.Posle proglaenja Srebrenice, epe, Gorada i Sarajeva za zatiene zone, koje ne smeju biti ciljoruanih napada, snage bosanskih Srba pod komandom i kontrolom Ratka Mladia poele su dazauzimaju strateku enklavu Srebrenica i proteruju bosansko-muslimansko stanovnitvo koje jetamo izbeglo posle kampanje "etnikog ienja" u istonoj BiH 1992. i 1993. godine.

* Od 26. maja 1995. do 19. juna 1995. snage bosanskih Srba pod komandom i kontrolomMladia zarobile su i drale kao taoce vie od 200 vojnih posmatraa UN i pripadnika mirovnihsnaga UN, posle vazdunih udara NATO protiv snaga bosanskih Srba u BiH, kako bi odvratiledalje vazdune udare na onim podrujima na kojima su drale taoce. Neki taoci su tokomzarobljenitva zlostavljani i na druge naine maltretirani.

* OSMOG marta 1995. Radovan Karadi, kao vrhovni komandant VRS, izdao je Direktivu br.7 kojom je VRS naloeno da eliminie muslimanske enklave Srebrenicu i epu u sklopuostvarivanja "stratekih ciljeva" od 12. maja 1992. Snage bosanskih Srba pod komandom ikontrolom Ratka Mladia 2. jula 1995. napale su enklavu Srebrenica. Taj napad trajao je do 11.

jula 1995. kada su general Ratko Mladi i snage bosanskih Srba ule u Srebrenicu. Potom su tesnage terorisale bosanske Muslimane koji su prisilno premeteni izvan enklave i od kojih sumnogi pobegli kreui se u ogromnoj koloni kroz umu prema Tuzli. Vei deo te grupe inili sunenaoruani pripadnici vojske i civili.

* Od 12. jula do otprilike 20. jula 1995. hiljade mukaraca bosanskih Muslimana zarobile susnage bosanskih Srba pod komandom i kontrolom Ratka Mladia, ili su se predale tim snagama.Od 13. do 19. jula 1995, po kratkom postupku, pogubljeno je vie od 7.000 zarobljenih

bosanskih Muslimana na podruju oko Srebrenice. Ubijanje je nastavljeno i posle toga. Odotprilike 1. avgusta 1995. do otprilike 1. novembra 1995., jedinice VRS pod komandom ikontrolom Ratka Mladia uestvovale su u organizovanim i opsenim nastojanjima da se

prikriju ubistva i pogubljenja bosanskih Muslimana iz Srebrenice tako to su tela ekshumiranaiz masovnih grobnica i nanovo zakopavana na posebnim mestima.

* Kao komandant Glavnog taba, general Mladi je bio najvii stareina VRS, podreen samoPredsednitvu/predsedniku Republike Srpske. Kao takav imao je sveobuhvatnu nadlenost iodgovornost za funkcionisanje VRS. Bio je odgovoran za planiranje i rukovoenje svimoperacijama, za nadziranje aktivnosti svih podreenih stareina i jedinica, kako bi osigurao dase njegova nareenja sprovode. Vojnu komandu i kontrolu vrio je preko svog Glavnog tabakoji se sastojao od podreenih pomonika i specijalista za ratove.


7/24

* Kao komandant Glavnog taba, Ratko Mladi je konkretno vojno komandovao i kontrolisaoregularne snage VRS irom BiH, ukljuujui 1. krajiki korpus, 2. krajiki korpus, Istono-

bosanski korpus, Drinski korpus, Sarajevsko-romanijski korpus, Hercegovaki korpus, 65.zatitni puk i 10. diverzantski odred.

ZLOSTAVLJANJEMNOGOBROJNI su primeri kojima hako tuilatvo nastoji da dokae krivicu i odgovornostRatka Mladia. Naveemo neke primere:* Nanoenje tekih telesnih ili duevnih povreda bosanskim Muslimanima, ukljuujui muenje

psihiko i fiziko zlostavljanje, seksualno nasilje i premlaivanje u zarobljenikim logorima;* Progoni, istrebljenja, ubistva, deportacija, neovena dela, uzimanje talaca, kao i krenjezakona i obiaja ratovanja i zloini protiv ovenosti poinjeni su u podrujima Banjaluke,Bihaa, Ripaa, Bijeljine, Bosanske Gradike, Bosanske Krupe, Bosanskog Novog, Bratunca,Brkog, Dobojg, Foe, Gackog, Kalinovika, Kljua, Kotor Varoa, Nevesinja, Prijedora,Rogatice, Sanskog Mosta, Srebrenice, Vlasenice, Vogoe i Zvornika.

Ja ne idem u Hag

ONI bi hteli da nae generale vezuju i vode u Hag, a njihovi ovde da se etaju i dele deciplakate i propagandni materijal. To se moe definisati kao samo jedna od savremenih budalatinacivilizacije dvadesetog veka.Ovim reima prokomentarisao je general Ratko Mladi vest da je Luiz Arbur, glavni tuilacHakog tribunala, pokrenula u julu i novembru 1995. godine optunicu protiv njega i RadovanaKaradia.

Kao kljuni momenat optunice podvueno je da su snage Vojske Republike Srpske, kojima jekomandovao Mladi, u julu 1995, poto su zauzele Srebrenicu, ubile 7.000 muslimanskihzarobljenika i civila. Na dan kada je sa svojim vojnicima uao u Srebrenicu, Mladi je javnorekao:- Evo nas, 11. jula 1995. godine, u srpskoj Srebrenici. Uoi velikog praznika srpskoga,

poklanjamo srpskom narodu ovaj grad i, napokon, doao je dan da se posle bune protiv dahijaosvetimo Turcima na ovom prostoru.Iako se ni Mladi ni Karadi na pozive za prva sasluanja pred Tribunalom nisu odazivali,godine 1996. otpoela je rasprava na kojoj je tuilac Mark Harmon rekao:- Moje rei danas odnose se na individualnu odgovornost dr Karadia i generala Mladia, a nesrpskog naroda. Gnuamo se pojma kolektivne krivice i optunicama nedvosmisleno teretimo

pojedince za koje tvrdimo da su bili meu onima koji su podsticali, planirali i naredili genocid ietniko ienje u BiH - zloine koji su okirali savest oveanstva.

No, individualna krivica se odnosila i na druge Srbe, potinjene generalu Mladiu ili Karadiu.Neki od njih svoju krivicu priznali su pred Tribunalom. Svojim voama slali su iz sudnice iovakve poruke:- Danas se skrivaju, a govorili su da su heroji. Govorili su da su vernici, a kako je onda mogueda se plae pravde zemaljske? Kako emo onda sa onom pravdom koja nas sve zajedno uskorooekuje? - rekao je haki optuenik Miroslav Deronji.U razgovoru sa hakim istraiteljima jo jedan od optuenika general Radislav Krsti oznaio jeupravo Ratka Mladia kao glavnog krivca za zloin u Srebrenici. Prema Krstievom miljenju,odgovornost snose i stareine koje je lino Mladi angaovao da komanduju na tom prostoru.

U vreme dok su ove optube bile izgovarane pred Hakim tribunalom, Mladi i Karadi su idalje obavljali dunosti koje su imali i u ratu. Hapenja nije bilo, iako je, za razliku od sadanje


8/24

situacije, Mladieva lokacija bila svima poznata. Stoga su se u javnosti pojavile prie o navodnojnagodbi izmeu velikih sila i najviih srpskih rukovodilaca optuenika. Zvaninici SAD poricalisu, meutim, ovakvu mogunost.- Jedino oko ega se s njima moemo dogovoriti, jeste da budu uhapeni i sprovedeni u Hag radikrivinog gonjenja i suenja za ratne zloine. Ne moemo da toleriemo da optuenici imaju bilo

kakvu javnu funkciju - izjavio je u maju 1996. Nikolas Berns, predstavnik Stejt departmenta zaodnose s javnou.Mogunost da je postojao dil izmeu optuenih i svetskih sila, odbacio je i Pedi Edaun, bivivisoki predstavnik meunarodne zajednice za BiH.- BiH je, kao i uopte Balkan, svetski centar teorija zavere, svetska prestonica irenja glasina.Zamislite, video sam na naslovnoj strani jednih bosanskih novina Radovana Karadia samajicom na kojoj je moj lik i izgledalo je kao da ga ja titim. Molim vas... - rekao je Edaun zaagenciju Sens.Kako je meunarodna zajednica Dejtonskim sporazumom osigurala svoje prisustvo i nadlenostiu BiH, reenje pitanja optuenika postalo je i njen zadatak. Karl Bilt, prvi visoki predstavnik zaBiH, ovako je ocenio situaciju u kojoj su Karadi i Mladi, iako optueni, bili i na slobodi, i na

funkcijama:- Ako neko za sebe tvrdi da je Paja Patak ili kineski car - ba me briga. Moe da se naziva kakohoe, ako je stvar samo u imenu. No, ovde je ipak i pitanje sutine, a, prema njoj, dr Karadi jeniko i nita.Iako se nije odazivao na pozive, Karadi je na sasluanja u Hagu slao svoje opunomoenike.

Nagodba tada postaje i zvanina, poto, prema izvorima hakog suda, advokati pokuavaju daizdejstvuju povoljnosti za dvojicu srpskih lidera u Bosni, u zamenu za dobrovoljnu predaju.Odgovor na ove pokuaje dala je za agenciju Sens Luiz Arbur, glavni tuilac Tribunala.- Na jedini interes bio je da razgovaramo o njihovoj predaji. Nismo bili zainteresovani za

beskrajne diskusije, to je bio gubitak vremena. Stoga smo se angaovali na nekoj vrstiistraivanja modaliteta predaje. No, kada sam o hapenju razgovarala sa ljudima zaduenim za

operativna pitanja, kao to su oficiri NATO na terenu, uvek bih ula istu priu - da oni ekajunareenje svojih politikih lidera. A onda, kada bih se obratila politiarima, oni su govorili dadaju zadatke na bazi informacija koje dobijaju od ljudi sa terena. S kim onda da razgovaram?Riard Goldston, takoe nekada glavni tuilac Tribunala, rekao je za Sens kako se prvihgodina posle rata lako moglo doi do Karadia i Mladia:- Naravno, oni su imali telohranitelje, ali tamo je bila najbolje opremljena vojska na svetu, koja

je trebalo da ih uhapsi. Nema spora - mogli su i morali su da budu uhapeni.Milorad Dodik, u to vreme opozicioni lider u RS, ponaanje meunarodnih snaga ovako jeocenio:- To je bila zvanina politika ako sretnemo, uhapsiemo. To je znailo da morate da imatesreu da nekog sretnete, pogotovo onog ko se krije i ko je spreman da se ne sretne s vama.Za Karlu del Ponte, Mladievo i Karadievo izbegavanje bliskog susreta sa meunarodnimsnagama i njihovo skrivanje tada nije znailo i teak ivot u dubokoj ilegali.- Ne treba zamiljati Mladia kako se krije u nekoj peini kao Sadam Husein. On se kree veomaslobodno, ide u kupovinu i slino. Ne preduzima nikakve posebne mere predostronosti, jer znada niko nee da ga trai ili hapsi. S druge strane, jedino zbog ega je Karadiu tee negoMladiu je to to on mora vie da se kree. Uopte, mislim da obojica ive vrlo udobno.

Skres`o Slobi u brk

SLOBODAN Miloevi je na suenju u Hagu izjavio da je general Mladi svoju slobodupokuao blagovremeno da osigura, jo dok je trajao rat u Bosni. Kao garancija trebalo je da mu


9/24

poslui putanje francuskih pilota, zarobljenih tokom NATO bombardovanja 1995. Ovukratkotrajnu talaku krizu izazvala je, kao to je poznato, intervencija Alijanse, koja je avionimanapala srpske vojne snage u Bosni.

Zvanini povod bilo je odbijanje Vojske RS da se udalji sa poloaja oko Sarajeva. NATO je u

toj akciji izgubio nekoliko aviona. Dvojicu pilota francuskih "miraa" zarobila je VRS, to jesrpskoj strani dalo prostora da postavlja svoje uslove. Putanje pilota na slobodu bilo jenaposletku propraeno svojevrsnim odavanjem poasti generalu Mladiu za humani gest. Prvivojnik Republike Srpske sreo se tada sa komandantom Generaltaba francuske vojske. RatkoMladi je svom kolegi na rastanku rekao: "Pozdravite Francusku - i zemlju i narod".

Po reima Miloevia, Mladi je dobio i mnogo vie od te asti. Tadanji vrh Srbije i SRJ, rekaoje Miloevi, bio je spreman da Mladiu pismeno garantuje da - ukoliko pusti zarobljene pilote- nee biti izruen Hagu.

Zoran Lili, bivi predsednik SRJ, tim povodom je, kao svedok u Hagu, izjavio da se iz

presretnutih telefonskih razgovora moe zakljuiti da je i francuski predsednik akirak biosaglasan da se Mladiu obea sloboda ukoliko oslobodi pilote.

KONTAKT sa Francuzima nije bio sluajan. Njihovi "plavi lemovi", kojima je komandovaogeneral Filip Morion, bili su zadueni za oblast Sarajeva i esto su se nalazili izmeu vatrenihlinija dveju zaraenih strana. Morion je na suenju Slobodanu Miloeviu rekao:

- Obe strane su me smatrale za prepreku i smetnju. Mladi mi je stalno govorio: "ta vi turadite? Prestanite da stojite na putu reavanja sudbine Bosne. Pustite me da sredim raune samojim Turcima."

Mladiu nije odgovaralo prisustvo meunarodnih snaga u Bosni. Teko ih je podnosio.Gostujui na Srpskoj radio televiziji za generala Majkla Rouza, komandanta Unprofora, kazao

je:

- Generala Rouza znam i visoko cenim. Mlad je i perspektivan, sa dobrom kolom, ofanzivac.Znam i njegove zasluge u ratu na Foklandima i o tome mogu da razgovaram s njim. Ali, koliko

je njegovo oruje na Foklandima bilo pod mojom kontrolom, dobro bi bilo da i on, u toj istojmeri, kontrolie moje. Jer, ne elimo da tue oruje brani na narod, ene i decu, nau zemlju.To je nae iskonsko pravo.

Udare NATO bombardera na srpske poloaje Mladi je doekao kao vojnik koji sa Zapadomionako nije u dobrim odnosima. Pred TV kamerama 1995. godine kae:

- Nisam iznenaen odobrenjem za takvo dejstvo od strane UN, jer su one odgovorne za svertve srpskog naroda u ovom ratu. One su dozvolile da se komadanjem bive Jugoslavije izvrizloin nad Srbima, naalost, trei put u ovom veku.

Psiholoki profil generala Mladia pokuao je pred Tribunalom da skicira lord Dejvid Oven,aktivni uesnik u pregovorima s poetka rata u BiH. Na suenju Miloeviu on je, kao svedokodbrane, rekao:

- Mislim da u karakteru generala Mladia ima mnogo razliitosti koje ga ine ambivalentnomlinou, tekom za procenu. Meutim, ne smatram da uee u masakru nad Muslimanima ne

bi bilo u skladu sa Mladievim prethodnim ponaanjem. Verujem da je bio rasista, da je imao


10/24

mnoge iracionalne stavove o muslimanskom stanovnitvu i da je njegova generalska karijerapokazala da u tom oveku ima dovoljno bezoseajnosti i brutalnosti da moe da donosi takveodluke.U OPTUNICI protiv Mladia kae se kako je on obiao mnoga mesta gde su dranizarobljenici.

- Njegova poruka uvek je bila ista: "Zdravo, komije!", posle ega su usledile umirujue rei dae uskoro biti razmenjeni. Rei koje su im garantovale da oni ostanu mirni dok su ili u susretsvojoj sudbini - rekao je haki tuilac Harmon.

Kada se 11. jula 1995. kao komandant pobednik naao pred Bonjacima u Srebrenici, uputio imje blagonaklone poruke. Pred kamerama SRT, kazao je: "Samo bez panike i pustite malu decu iene. Nemojte da se neko izgubi!"

U svojim prvim govorima u Skuptini RS Mladi podvlai kako u BiH ne sme da doe doetnikog ienja. U maju 1992, u Banjaluci je rekao: "Ljudi i narodi nisu piljci niti kljuevi u

depu, pa da ih premetamo tamo-amo. Mi ne moemo imati reeto da ih prosejemo, pa daostanu samo Srbi, a ostali da odu. Ne znam kako bi gospodin Krajinik i gospodin Karadi toobjasnili svetu. Neemo voditi rat protiv Muslimana i Hrvata kao naroda, ve protiv onih kojisu te narode poveli i nahukali na nas".

Prema politikim liderima u Srbiji, Republici Srpskoj i Krajini, Mladi nije pokazivao znakeposlunosti. On nije hteo da bude ovek koji samo ispunjava zadato. Naprotiv. O njegovomvrstom i osionom stavu, ak i prema Slobodanu Miloeviu svedoi vojni anlitiar LjubodragStojadinovi, koji je za vreme rata bio posrednik u komunikaciji zvaninog Beograda i Srba uBiH:
http://imageshack.us/


11/24

- Jednom prilikom, kada je uspostavljena veza, Miloevi je besno poeo da urla na Mladia.Zapretio je da e da ga streljati. U pitanju je bila priprema akcije u Srebrenici. Mladi jeMiloeviu odgovorio vrlo grubo: "Nemoj da se dere na mene, nisam ja tvoja ena, ako na njuuopte sme da povisi ton!". I spustio slualicu. Ja sam tek kasnije, oko pola etiri ujutru,uspeo da uspostavim vezu sa Ratkom, i pitao sam ga ta da kaem Miloeviu. Mladi je rekao:

"Nosite se u pizdu materinu svi, i vi i on!PRAMEN ERKINE KOSESAMOUBISTVO erke Ane ostavilo je neizbrisiv trag na generalu Mladiu. LjubodragStojadinovi smatra da je taj gubitak mogao robusnom generalu da zamagli oseaj za patnjedrugih, a naroito neprijatelja. O tekom preivljavanju tih trenutaka svedoio je dr ZoranStankovi, patolog, koji je obdukcijom potvrdio da je Ana iz oevog trofejnog pitolja pucalasebi u glavu.

- Mladi mi je rekao - kae Stankovi - da odseem pramen njene kose i da e ga uvati dokraja ivota. Uinio sam kako je traio. Dao sam mu i metak koji sam izvadio iz njene glave.

Moji tehniari obukli su Anino telo, a on je poeo da minka njeno lice.

Bitka za personalni karton

ZATO je Hako tuilatvo pravilo toliku halabuku u potrazi za personalnim kartonom generalaMladia? ta je u tom dokumentu, kakav imaju sve vojske sveta, moglo da intrigira Hag? Nekrije li se moda tu tajna kojom bi Karla del Ponte mogla da deifruje neke vane momente iz

biografije komandanta Vojske RS, optuenog za najvei zloin poinjen u Evropi posle Drugogsvetskog rata?

Personalni karton Ratka Mladia, koji je na kraju dospeo u ruke Del Ponteove, otvorila jePersonalna uprava Dravnog sekretarijata za narodnu odbranu FNRJ 27. septembra 1965.godine. Bilo je to na dan kad je Mladi zavrio Vojnu akademiju KoV sa vrlo dobrim uspehom.

Evo osnovnih podataka iz Mladievog personalnog kartona:

Dan, mesec i godina roenja: 12. mart 1942. Mesto roenja: selo Boanovii, optinaKalinovik. Narodnost: Jugosloven. Oevo ime: Neo (poginuo u NOR), majka domaica. Ustalni sastav JNA primljen: 27. novembra 1965. Rod, sluba: peadija. lan SKJ od 12. februara1964.

U personalnom kartonu precizno su navedeni podaci o Mladievoj vojnikoj karijeri -kolovanje, usavravanje i napredovanje u slubi, do ocena koje je dobijao na komandnimdunostima. U in peadijskog potporunika proizveden je 1965, u in porunika (1967),kapetana (1971), kapetana prve klase (1974), potpukovnika (1983), pukovnika (1988), general-majora, vanredno (1991), general-potpukovnika, vanredno (1992).

Bio je komandir voda, ete, komandant bataljona, brigade, puka, korpusa u Kninu i zamenikkomandanta vojne oblasti u Sarajevu. Slubovao je u Skoplju, Kumanovu, tipu, Ohridu,Pritini, Kninu i Sarajevu. Ukazom predsednika RS profesionalna vojna sluba prestala mu je 7.marta 2002.

HAKO tuilatvo zainteresovano je da iz Mladievog dosijea, pre svega, sazna njegovo


12/24

kretanje u slubi: kada je i od koga unapreivan u koji in, posebno ko mu je dodelio najsjajnijeepolete i ko ga je penzionisao.

Mnogima nije bilo jasno zato se Hag toliko interesuje za taj obian "papir", kad je manje-viesve poznato iz karijere generala Mladia. Meutim, kad je njegov personalni karton krajem juna

2005. godine, po odluci Vrhovnog saveta odbrane, stigao u Hako tuilatvo, i kada jeekspresno zaveden kao dokazni materijal u procesu protiv Slobodana Miloevia, videlo se "ukom grmu lei zec".

Prema ocenama Hakog tuilatva, na osnovu tog papira moe da se vidi direktna povezanostizmeu zvaninog Beograda i rata u BiH, i to u vreme kada vojska tadanje Jugoslavijezvanino nije bila ukljuena u taj ratni konflikt.

U personalnom kartonu Ratka Mladia, u rubrici "tok slube" pie da je u vreme kad je biokomandant Vojske RS, dva puta unapreivan. I to ne u RS i od predsednika RS RadovanaKaradia, nego iz Beograda. Unapreenje je potpisao Zoran Lili. Mladi je 4. oktobra 1991.

vanredno proizveden u in general-majora, a ve 24. aprila 1992, opet vanredno, u in general-potpukovnika.

Prema onome to je Karla del Ponte izjavila, Hako tuilatvo ima nameru da u procesu protivMladia koristi upravo ove podatke iz njegovog personalnog kartona kao krunski dokaz odirektnoj povezanosti zvaninog Beograda sa ratom u BiH. I to bez obzira na to to uMladievom dosijeu nema preciznih navoda o njegovom formalnom statusu tokom ratnihzbivanja. Ali postoji beleka o njegovom odlasku u penziju "po potrebi slube", od 28. februara2002. Procedura penzionisanja generala Mladia zahtevala je ukaz predsednika SRJ, koji jeobjavljen u vojnom slubenom listu. Del Ponteova je na osnovu toga zakljuila da su "srpski

politiki lideri znali da se Mladi nalazi na listi profesionalnih vojnika koje plaa Vojska SCG i

to u trenutku kada su tvrdili da nema podataka o tome gde se on nalazi".MLADI je penzionisan na osnovu dokumenta kojeg je potpisao tadanji predsednik SRJVojislav Kotunica. Za Karlu del Ponte mali problem predstavlja to to u dosijeu nema podatakao tome na kojoj je dunosti Mladi bio u trenutku kada je postao penzioner. Ono to je s tim uvezi poznato, jeste da je biva predsednica RS Biljana Plavi ukaz o Mladievom

penzionisanju potpisala krajem 1996. Taj ukaz oigledno nije uvaen u Beogradu, i on se,prema podacima iz personalnog kartona, i dalje nalazi na listi 30. kadrovskog centra.

Kada je ovaj centar u pitanju, postoje razliita miljenja o njegovoj ulozi. On se, pre svega,bavio administrativnim voenjem pojedinih oficira, a ne direktnom vezom u sistemurukovoenja i komandovanja prilikom operativnih borbenih dejstava. Karla Del Ponte,meutim, nada se da e uspeti da dokae ba tu vezu, a time i vezu na stratekom nivou

planiranja dejstava na liniji Miloevi - Mladi.

Za Mladievu karijeru u oruanim snagama SRJ znaajan trenutak predstavlja njegovoimenovanje na mesto komandanta strateke grupacije Druge vojne oblasti u Sarajevu. Na tudunost postavljen je ukazom predsednika Jugoslavije, koji je donet samo dva dana prenestanka te zemlje. Mladi je preuzeo dunost 9. maja 1992. kada je u BiH uveliko kljuaograanski rat. U personalnom kartonu, voenom u Beogradu, nisu, meutim, zabeleene odlukedonete na Palama o Mladievom postavljanju za komandanta Vojske RS, ni o promeni dunosti,

jer je 19. maja te godine prestala i faktiki da postoji Druga vojna oblast.

PARALELNI DOSIJEU MLADIEVOM personalnom kartonu, koji je stigao u Hag, nema traga o tome ta se


13/24

deavalo sa njegovom karijerom od postavljanja za komandanta Druge vojne oblasti dopenzionisanja 2002. godine. To, prema stavovima Haga, jasno pokazuje da "postoji paralelnadokumentacija stvorena s namerom da se prikrije stvarno stanje i povezanost Beograda sagraanskim ratom u BiH". Kao primer za to navodi se Mladieva najsjajnija epoleta. Premaizvornom dokumentu, koji Hag poseduje, Mladi se vodi kao general-potpukovnik. Meutim, u

paralelnom dosijeu koji se vodi u 30. kadrovskom centru, zapisan je i ukaz tadanjegpredsednika SRJ Zorana Lilia, povodom Dana VJ 16. juna 1994. kojim je Mladi unapreen uin general-pukovnika. Taj in on je javno nosio sve do penzionisanja.

Mislio sam svojom glavom

OFICIRSKA karijera Ratka Mladia zapoela je u Skoplju, 4. novembra 1965. Tog danapreuzeo je dunost komandira automatiarskog voda u puku. Tri dana kasnije njegova jedinicauestvovala je na manevrima "Jesen 65" kojoj je prisustvovao i tadanji dravni sekretar za

narodnu odbranu Ivan Gonjak. Mladi je imao in porunika i bio najmlai oficir koji je na tojvebi komandovao jedinicom.

Dobar deo svojih vojnikih dana Mladi e provesti u Makedoniji. Obavljae razne dunosti ugarnizonima u Skoplju, Kumanovu, Ohridu i tipu. U Pritinu je prekomandovan 25. januara1991. Imao je in pukovnika i bio pomonik komandanta Pritinskog korpusa.

Mladi se zatekao u obilasku karaule "Morina" na jugoslovensko-albanskoj granici kad ga jepozvao komandant Tree vojne oblasti i saoptio mu odluku da je prekomandovan u Knin. Napitanje komandanta ta misli o toj odluci, Mladi je odgovorio:

- Nemam ta da mislim, odluku moram da sprovedem.

Pretpostavljeni ga je zatim upozorio da ide na nii poloaj, ali Mladi nije mislio tako.

- Za mene to nije bila degradacija, ve izraz poverenja - govorio je kasnije. - eleo sam dadoprinesem da se sprei rat. U Sloveniji je ve sve gorelo. Voen je brutalan rat protiv JNA.

Naim kasarnama su iskljuivane voda i struja, a neduni vojnici su ubijani. Bilo je tomaksimalno poniavanje vojske i drave.

Mladi je 29. juna 1991. helikopterom odleteo u Knin. Ocenjujui svoje slubovanje uMakedoniji, on kae:

- Bio sam na meti tadanjeg antisrpskog generaltabskog lobija koji je inklinirao cepanjuzemlje. Bio me je glas "neposlunog stareine". Ali ja nisam bio neposluan, samo samrazmiljao svojom glavom.

A prava lavina gneva sruila se na njega po dolasku u Knin. Tamo su ga hrvatski medijisatanizovali i proglasili za zloinca. Novine su tada zabeleile i ovo Mladievo upozorenje:

- utanje i pasivnost nee razneiti koljae i ubice. Ko nije shvatio da je dolo vreme biti ili nebiti, ostae na bunjitu istorije. Zlu, koje nam je odnekud poslato ili vaskrslo na naem tlu, trebada se suprotstavimo svim raspoloivim sredstvima.

Na pitanje ta je za njega tada bilo najtee, odgovorio je:


14/24

- Nije bilo jasne politike platforme sa koje je trebalo dejstvovati. Vrlo teko je bilo osloniti sena ono to je dolazilo s najvieg dravnog i vojnog vrha. Oni su uglavnom tapkali zadogaajima. Mere koje su tada preduzimane bile su nedovoljne da bi se brod koji tone usmeriou drugom pravcu.

Mladi naglaava da mu je, ipak, najtee padalo stradanje vojnika i kolega u blokiranimkasarnama. I navodi sledei primer:Kad je u selu rnovici kod Splita bila opkoljena velika grupa oficira JNA, oni su zatraili od

posmatraa EZ da im doture hranu. Angaovao se italijanski ambasador Buoli i poslao imkonzerve hrane za pse. To je strano razbesnelo Mladia. Dohvatio je telefon i posrednikuVelmanu rekao: "Vi ste vaba. Ubiu vas ako za deset minuta mojim drugovima ne poaljete

pravu hranu." Velman je pretnju ozbiljno shvatio. Oficiri JNA dobili su hranu za ljude.

Mladi ovako opisuje nain na koji je izabran za komandanta Glavnog taba Vojske RepublikeSrpske:

- Bilo je to u maju 1992. godine. Posle napada na kolonu Druge vojne oblasti u Sarajevu, uBeograd me je pozvao tadanji naelnik Generaltaba Blagoje Adi. Razgovarali smo vie odjednog sata. Primio sam odgovarajue zadatke i avionom stigao u Udbinu, a odatleautomobilom u Knin. Samo to sam uao u komandu kninskog korpusa, dali su mi vezu sageneralom Adiem. On mi je naredio da odmah predam dunost i doem u Beograd. Obavestiome je da sam prekomandovan u Sarajevo. Zameniu generala Milutina Kukanjca, tadanjegkomandanta Druge vojne oblasti.

Mladi kae da je to za njega bio ok, ali ne i ono to se desilo u sarajevskoj Dobrovoljakojulici kad je masakrirana jedna jedinica JNA. On tvrdi da je generala Kukanjca blagovremenoupozorio da vojsku izmesti iz Sarajeva, ali ga ovaj nije posluao:

- Upitao sam Kukanjca: Je li vam komanda jo u onom Solunu?Kakvom Solunu? - iznenadio seon. Tamo na Baariji - rekao sam ja. A on kae: Jeste. Nee valjda da bude u tvomKalinoviku. Odmah naredite generalu Praeviu da vojsku izmesti - kazao sam ja. Ali generalKukanjac moje rei nije shvatio kako valja. Kasnije je ve bilo kasno.

Mladi kae da je u Sarajevu zatekao vrlo teku situaciju. Hrvatski i muslimanski mediji irilisu stravinu mrnju prema Srbima i JNA. A mnogi oficiri ovde su proveli ceo svoj radni vek. Tusu zasnovali familije, a sad su morali da izmetaju vojsku i spasavaju njenu imovinuostavljajui svoje najmilije na milost i nemilost Alijinim bojovnicma.

Ideju da formira glavni tab srpske vojske Mladi je imao im je primio dunost komandantaDruge vojne oblasti. To je sebi postavio kao prioritetni zadatak:

- Meni je odmah bilo jasno da e se tu odigrati veliki istorijski dogaaji. Nezvanino sam tadasaznao da je ve doneta odluka da se JNA povue sa prostora BiH. To me je strano potreslo.

Nisam mogao poverovati da e goloruk srpski narod biti ostavljen na cedilu.

Mladi nije sedeo skrtenih ruku. Poeo je da prikuplja ljude i formira glavni tab srpskevojske. Neto oficira poveo je sa sobom iz Knina, drugi su bili rodom iz BiH.

Odluka o povlaenju JNA iz Bosne i Hercegovine doneta je 12. maja 1992. To je za Mladia bioznak da privede kraju formiranje srpske vojske i njenog glavnog taba.


15/24

- Zavrni in obaljen je na skuptinskom zasedanju u Banjaluci, 11. i 12. maja 1992. - kaeMladi. - Otiao sam tamo i sreo se sa dr Radovanom Karadiem i poslanicima. Oni su misaoptili da je na najviem vojno-politikom nivou doneta odluka da ja preuzmem dunostkomandanta srpske vojske.

Za mene nema - nazad

GENERAL Mladi umeo je da pleni medijsku panju. Rado je primao domae i strane novinarei s njima razgovarao u ambijentu prve borbene linije. Jedni su ga opisivali kao heroja, drugi kaozloinca. Za jedne je bio aneo, za druge avo.

Na vrhuncu svoje vojnike moi nikog nije brenovao. Verovao je, kao i Radovan Karadi, dabosanski Srbi imaju vojsku kojoj niko nita ne moe. Karadi je u sebi video i Karaora iMiloa. Govorio je da je stvorio novu srpsku dravu a da nije izgubio nijednu bitku. Neprijatelja

je tukao jednom rukom, dok je drugu drao vezanu. Za veinu Srba u Bosni Mladi je biomitska linost, novi vojvoda Mii.

Mladi oboava ahovsku igru. Za sebe je kazao da je igra koji prvi vue potez i da e zbogtoga meunarodna zajednica izgubiti me sa njim. Kad je NATO zapretio da e bombardovatisrpske poloaje, Mladi je odgovorio da e on bombardovati London. "Moramo prei u

protivnapad na liniji Trst-Be i udariti po onima koji su otpoeli ovaj rat i poturili nam kaotopovsku hranu nesrene Slovence, Hrvate i Muslimane."

Evo ta je Mladi govorio i kakve je poruke slao u periodu od 1993. do 1997.

* - Ne volim ja da na politika pitanja odgovaram. Na tim relacijama nisam dovoljnopripremljen, niti sam duan da o tome mislim. Ja sam ist vojnik.

* - Nikad nisam izdao zadatak i nareenje mojim jedinicama da se povuku. To ne bih uinio nipo cenu da imam milion ivota i da treba sve da ih izgubim. Za mene nema - nazad. Nazad idesamo vojska koja je poraena. Srpska vojska nikad nije bila poraena, niti e biti. Nikad nemada se ide nazad.

* - I kad bi se priznavalo faktiko stanje, videlo bi se koliko su Srbi oteeni. Oni bi sad da namuzmu one teritorije gde su nas poklali u Prvom, Drugom i u ovom ratu. Uzmimo, na primer,Posavinu. Mi imamo dokumente da su Srbi 450 godina tu plaali porez. E, sad oni bi tu da nam

daju nekakav koridor. Ma, kakav koridor! Koridor je ako bismo mi ili sada u Zagreb, prekoIvanji Grada, to bi bio koridor, a Posavina je srpska zemlja i tu nema nikakvog koridora.

* - Gledao sam kako mi u Sarajevu gori kua, a nisam znao da li mi se iz nje spasla porodica.Znao sam ko je palikua. Prvi komija. Ali, nisam dozvolio da se nijedan hitac ispali u tom

pravcu... Odbio sam da idem u selo unje, na Ivan Sedlu, odakle su protiv nas dejstvovali sinovionih oeva koji su mi tu ubili oca. Upravo zato, da sam sebe ne bih zatekao u osveti.

* - NATO nije odbrambeni savez, ve ofanzivna komponenta strategija irenja sfera uticaja.NATO je nokautirao sam sebe, on ve "visi" kao prezrela kruka i samo je pitanje kada e pasti.

* - Hrvati i Muslimani su nas izjurili iz Zenice, Zagreba, ibenika, Splita i trae da netodelimo. ta moemo da delimo? Deliemo ono to smo im ostavili tamo. ta imaju oni sa


16/24

mnom da dele? Moda moj Kalinovik! Nema podele ni u Kalinoviku, ni u Kupresu, ni uPosavini, ni na Ozrenu. To je srpsko. Bitni su rezultati rata. Oni sad kau: neemo priznavatirezultate rata. Pa, to su onda ratovali? Srpsko se zna: ne daje se na sablji uzeto.

* - Srbi ne dre nita to je tue. tavie, u Sarajevu i oko njega ne drimo ni sve to je nae. U

Sarajevu su najvie uloili Srbi, jer je ovaj grad podignut na srpskoj teritoriji... A sarajevski Srbisu muenici 20. veka. Tamo se u privatnim zatvorima Srbi mue, siluju nae ene, sestre imajke. Srbi se ubijaju ili izlaze kao kosturi, kao leevi. Oni su ostali bez imovine, decenijama ivekovima sticane. Sve to su njihovi preci i oni posle njih stvarali - uniteno je, oteto iopljakano.* - Mi Srbi smo se opametili. Neemo vie dozvoliti da nas razdvajaju ni simboli, ni obeleja, ani ciljevi, pa ni bilo iji crtei - mape. Moramo uiniti sve da vie nikada u istoriji Srbin neokrene oruje na Srbina, ma ta jedni o drugima mislili.

* - Na cilj jeste i ostaje ujedinjenje svih srpskih zemalja, od Knina preko Banjaluke i Sarajevado Beograda. Ono to je doputeno nemakom narodu - da ivi u jednoj dravi - ne moe biti

uskraeno srpskom narodu. Nedopustivo je da mi Srbi jednim ugovorom budemo razbijeni natri dela.

* - Drina nikad nije bila granica, niti e biti. Drina je naa kima. Ona protie kroz centarsrpskih teritorija. O njoj treba da pevamo bar onoliko koliko pevamo o Moravi. Znate li kako jenastala Drina? Od suza srpskih majki.

* - Pita me hrvatski general: ta emo za Jajce? Ja mu kaem: Gde ide da vi Hrvati imate triJajca, a mi Srbi samo dva. I zauzmemo Jajce.

* - Kasijus Klej je za mene bokser svih vremena. Sve svoje protivnike tukao je kako je hteo,

najavljujui u kojoj e rundi koga nokautirati. Mi smo u ratu slini Kleju. Nenadmani smo uborbama. Ali, izmeu borbi mi nismo Kasijus Klej.

* - Zna se ta su Turci. U stvari, ovi Muslimani nisu ni Turci, oni su poturice. Oni su izdalisrpski narod i davili ga 500 godina. To je bio najgori olo srpskog naroda koji je promenio veru.Promeniti veru - znai izdati svoj narod, izdati sebe. Oni nemaju nikakvog uporita.

* - Mi ne elimo da nestanu Muslimani i Hrvati. Svugde gde je njihovo, neka ive u miru. I misami emo im to omoguiti. Hoemo samo da raistimo neke stvari iz istorije, da im kaemo:to ste nam duni, ali vam opratamo zbog toga i toga. I ivite tu gde ste. Ne smetajte nam,neemo vam smetati.

* - Bio bih zabrinut zbog toga to su me Amerikanci, Hrvati i Muslimani proglasili za ratnogzloinca kada bi u Francuskoj ili u Americi bila najavljena lista ratnih zloinaca koji sunapravili zloine kod Dijen Bijen Fua, po Vijetnamu, Kambodi i drugim mestima. Ja nisamotiao da ratujem ni u Vijetnam, ni Okinavi, ve branim svoj narod. To mi je dunost i obaveza,kao oficira. A to to me Muslimani i Hrvati proglaavaju za ratnog zloinca, tome ne pridajemni pet para.

*Koliko je realno da vas uhapse?

- Bilo bi najbolje da pitate one koji misle da mogu da me uhapse.

*Kako je tu, gde ste?


17/24

- Moglo bi da bude bolje. (7. februar 1996)

Za mene nema - nazad

GENERAL Mladi umeo je da pleni medijsku panju. Rado je primao domae i strane novinarei s njima razgovarao u ambijentu prve borbene linije. Jedni su ga opisivali kao heroja, drugi kaozloinca. Za jedne je bio aneo, za druge avo.

Na vrhuncu svoje vojnike moi nikog nije brenovao. Verovao je, kao i Radovan Karadi, dabosanski Srbi imaju vojsku kojoj niko nita ne moe. Karadi je u sebi video i Karaora iMiloa. Govorio je da je stvorio novu srpsku dravu a da nije izgubio nijednu bitku. Neprijatelja

je tukao jednom rukom, dok je drugu drao vezanu. Za veinu Srba u Bosni Mladi je biomitska linost, novi vojvoda Mii.

Mladi oboava ahovsku igru. Za sebe je kazao da je igra koji prvi vue potez i da e zbog

toga meunarodna zajednica izgubiti me sa njim. Kad je NATO zapretio da e bombardovatisrpske poloaje, Mladi je odgovorio da e on bombardovati London. "Moramo prei uprotivnapad na liniji Trst-Be i udariti po onima koji su otpoeli ovaj rat i poturili nam kaotopovsku hranu nesrene Slovence, Hrvate i Muslimane."

Evo ta je Mladi govorio i kakve je poruke slao u periodu od 1993. do 1997.

* - Ne volim ja da na politika pitanja odgovaram. Na tim relacijama nisam dovoljnopripremljen, niti sam duan da o tome mislim. Ja sam ist vojnik.

* - Nikad nisam izdao zadatak i nareenje mojim jedinicama da se povuku. To ne bih uinio ni

po cenu da imam milion ivota i da treba sve da ih izgubim. Za mene nema - nazad. Nazad idesamo vojska koja je poraena. Srpska vojska nikad nije bila poraena, niti e biti. Nikad nemada se ide nazad.

* - I kad bi se priznavalo faktiko stanje, videlo bi se koliko su Srbi oteeni. Oni bi sad da namuzmu one teritorije gde su nas poklali u Prvom, Drugom i u ovom ratu. Uzmimo, na primer,Posavinu. Mi imamo dokumente da su Srbi 450 godina tu plaali porez. E, sad oni bi tu da namdaju nekakav koridor. Ma, kakav koridor! Koridor je ako bismo mi ili sada u Zagreb, prekoIvanji Grada, to bi bio koridor, a Posavina je srpska zemlja i tu nema nikakvog koridora.

* - Gledao sam kako mi u Sarajevu gori kua, a nisam znao da li mi se iz nje spasla porodica.Znao sam ko je palikua. Prvi komija. Ali, nisam dozvolio da se nijedan hitac ispali u tom

pravcu... Odbio sam da idem u selo unje, na Ivan Sedlu, odakle su protiv nas dejstvovali sinovionih oeva koji su mi tu ubili oca. Upravo zato, da sam sebe ne bih zatekao u osveti.

* - NATO nije odbrambeni savez, ve ofanzivna komponenta strategija irenja sfera uticaja.NATO je nokautirao sam sebe, on ve "visi" kao prezrela kruka i samo je pitanje kada e pasti.

* - Hrvati i Muslimani su nas izjurili iz Zenice, Zagreba, ibenika, Splita i trae da netodelimo. ta moemo da delimo? Deliemo ono to smo im ostavili tamo. ta imaju oni samnom da dele? Moda moj Kalinovik! Nema podele ni u Kalinoviku, ni u Kupresu, ni uPosavini, ni na Ozrenu. To je srpsko. Bitni su rezultati rata. Oni sad kau: neemo priznavatirezultate rata. Pa, to su onda ratovali? Srpsko se zna: ne daje se na sablji uzeto.


18/24

* - Srbi ne dre nita to je tue. tavie, u Sarajevu i oko njega ne drimo ni sve to je nae. USarajevu su najvie uloili Srbi, jer je ovaj grad podignut na srpskoj teritoriji... A sarajevski Srbisu muenici 20. veka. Tamo se u privatnim zatvorima Srbi mue, siluju nae ene, sestre imajke. Srbi se ubijaju ili izlaze kao kosturi, kao leevi. Oni su ostali bez imovine, decenijama ivekovima sticane. Sve to su njihovi preci i oni posle njih stvarali - uniteno je, oteto i

opljakano.* - Mi Srbi smo se opametili. Neemo vie dozvoliti da nas razdvajaju ni simboli, ni obeleja, ani ciljevi, pa ni bilo iji crtei - mape. Moramo uiniti sve da vie nikada u istoriji Srbin neokrene oruje na Srbina, ma ta jedni o drugima mislili.

* - Na cilj jeste i ostaje ujedinjenje svih srpskih zemalja, od Knina preko Banjaluke i Sarajevado Beograda. Ono to je doputeno nemakom narodu - da ivi u jednoj dravi - ne moe bitiuskraeno srpskom narodu. Nedopustivo je da mi Srbi jednim ugovorom budemo razbijeni natri dela.

* - Drina nikad nije bila granica, niti e biti. Drina je naa kima. Ona protie kroz centar

srpskih teritorija. O njoj treba da pevamo bar onoliko koliko pevamo o Moravi. Znate li kako jenastala Drina? Od suza srpskih majki.

* - Pita me hrvatski general: ta emo za Jajce? Ja mu kaem: Gde ide da vi Hrvati imate triJajca, a mi Srbi samo dva. I zauzmemo Jajce.

* - Kasijus Klej je za mene bokser svih vremena. Sve svoje protivnike tukao je kako je hteo,najavljujui u kojoj e rundi koga nokautirati. Mi smo u ratu slini Kleju. Nenadmani smo u

borbama. Ali, izmeu borbi mi nismo Kasijus Klej.

* - Zna se ta su Turci. U stvari, ovi Muslimani nisu ni Turci, oni su poturice. Oni su izdali

srpski narod i davili ga 500 godina. To je bio najgori olo srpskog naroda koji je promenio veru.Promeniti veru - znai izdati svoj narod, izdati sebe. Oni nemaju nikakvog uporita.

* - Mi ne elimo da nestanu Muslimani i Hrvati. Svugde gde je njihovo, neka ive u miru. I misami emo im to omoguiti. Hoemo samo da raistimo neke stvari iz istorije, da im kaemo:to ste nam duni, ali vam opratamo zbog toga i toga. I ivite tu gde ste. Ne smetajte nam,neemo vam smetati.

* - Bio bih zabrinut zbog toga to su me Amerikanci, Hrvati i Muslimani proglasili za ratnogzloinca kada bi u Francuskoj ili u Americi bila najavljena lista ratnih zloinaca koji sunapravili zloine kod Dijen Bijen Fua, po Vijetnamu, Kambodi i drugim mestima. Ja nisamotiao da ratujem ni u Vijetnam, ni Okinavi, ve branim svoj narod. To mi je dunost i obaveza,kao oficira. A to to me Muslimani i Hrvati proglaavaju za ratnog zloinca, tome ne pridajemni pet para.

*Koliko je realno da vas uhapse?

- Bilo bi najbolje da pitate one koji misle da mogu da me uhapse.

*Kako je tu, gde ste?

- Moglo bi da bude bolje. (7. februar 1996)


19/24

SRPSKI VRAT

- KAD smo potpisivali sporazum o prekidu neprijateljstava oko Srebrenice i epe postavilo se

pitanje kojim jezikom da piemo. Ja sam traio da se napie irilicom. isto sam se alio sanjima. Hajde, velim, da napiemo irilicom ovaj ugovor i na srpskom jeziku. Oni kau: "Moeli i na bosanskom jeziku?" Koji ti je to, bre, jezik? Piite na tom bosanskom. Oni onda udare sanekim novim hrvatskim izrazima, ali video sam da im to teko ide. Valjda e poeti uskoro dagovore turski... Mi nemamo nita protiv toga da oni budu na svome, a mi na svome. Jedino, mine moemo vie podnositi da nam budu na vratu. Drali smo ih na vratu 692 godine. Ne moevie. Srpski vrat nije vie za tuina.

Ostavka u Crnoj Rijeci

U BOSNI vele: gde ima uzbrdo, ima i nizbrdo; kako se penje, tako silazi. Za Ratka Mladia tose, meutim, ne bi moglo ba rei. Njegov meteorski uspon bio je, ini se, mnogo laki negonjegov nagli pad. Na elu Vojske Republike Srpske doao je u dobroj meri i sticajem srenihokolnosti, prosto sve mu je ilo naruku, nekako se samo od sebe podastiralo. Ali, odlazak sa

poloaja komandanta Vojske RS bio je za njega bolan i dramatian.Posle potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma u Republici Srpskoj nije nita moglo ostatikao pre. Svoje funkcije morali su da napuste dr Radovan Karadi i general Ratko Mladi.Haki tribunal optuio ih je za ratne zloine. Nastala je velika pometnja. Trebalo je, prema

zahtevu meunarodne zajednice, hitno izvriti drastine promene u dravnom i vojnom vrhu, itaj rez napraviti na dvojici kljunih ljudi.Ali, ni Karadi ni Mladi nisu hteli da se olako predaju. Ako ve neto mora da se uradi, amora se, onda te smene treba da budu samo formalne. Karadi je raunao da e i dalje, izsenke, biti predsednik RS, a Mladi na isti nain komandovati Vojskom. Na elu RepublikeSrpske i njene oruane sile trebalo bi izabrati samo marionete. Sve konce i dalje bi, meutimdrali njih dvojica u svojim rukama, iako se meusobno nisu podnosili.Karadi je sve inio da smeni Mladia, govorei da je on lud, a Mladi Karadia ionako nikadnije mnogo zarezivao. Javno je govorio da ga ne priznaje za svog vrhovnog komandanta. To tosu se s vremena na vreme na nekom poloaju slikali kako igraju ah, bilo je za tekuu upotrebu.

SUKOB izmeu civilnih i vojnih vlasti u RS imao je svoju bogatu predistoriju. Pale suoptuivale generale da su "crveni", da sluaju Beograd i da ih je Tito zadojio bratstvom i


20/24

jedinstvom. A vojne stareine uzvraale su tvrdnjom da je politiki i dravni vrh ogrezao upljaki i korupciji.Sukob je otvoreno eskalirao na 50. zasedanju Skuptine RS u Sanskom Mostu. Bilo je to 15. i16. aprila 1995. Centralna taka dnevnog reda bilo je izlaganje generala Mladia. On je govorio

puna dva asa. U knjizi "Svedoim" Biljana Plavi ovako opisuje taj dogaaj:

"Na zasedanje su pozvani mnogi gosti, bilo ih je vie nego poslanika. Za neke od njih bila samsigurna da su tu samo zbog Mladievog izvetaja, da su provokatori. Bojala sam se da e prekonekih od njih, informacije otii na neprijateljsku stranu. Ljudi su postali mnogo pohlepni nanovac. Kad se podnosi ovakav izvetaj onda su zasedanja zatvorena za javnost. Nemogue je daKaradi i Krajinik nisu toga svesni. Ali, oni hoe da rue Mladia i to im je pomutilo zdravrazum."Biljana Plavi kae da je traila od Karadia i Krajinika da skuptinu napuste oni koji nisu

poslanici, ali ovi je nisu posluali. Rekla im je da e Mladiev izvetaj direktno sluati uHrvatskoj, ali ni to nije pomoglo. Predsednik RS i predsednik parlamenta oekivali su da eMladi odustati od izlaganja. On to, meutim, nije uinio.Pre nego to je poeo da govori, Mladi je ukazao na jednog od prisutnih, koji nije poslanik, da

je ukljuio ureaj za snimanje. Po reima Biljane Plavi, ova apsurdna situacija, prkos iinaenje bili su posledica otre netrpeljivosti izmeu Karadia i Mladia.Mladi je na tom zasedanju otvoreno govorio o tekom stanju na frontu, slaboj opremljenostiVojske, looj ishrani i jadnoj odei, o politiarima lopovima koji su pokrali zemlju i narod, overcu cigaretama i naftom. Poimenino je pominjao neke vane lanove Glavnog odbora SDS.Ustao je Karadi da protestuje. Rekao je: "Bilo je i ima lopovluka, ali taj lopovluk jeekonomska kategorija. Onaj ko vercuje naftom, omoguie da i neki traktor obavi svoj posao!"

Mladi je teka srca pristao da potpie svoju ostavku. Uinio je to tek kada je bio priteran uzazid. Bilo je to godinu dana posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma. Republika Srpska je, umeuvremenu, bila na velikom iskuenju. U Vojsci je nastao rascep. Dobar deo najviih

stareina stajao je vrsto uz generala Mladia. Umalo nije dolo do sukoba izmeu policije iVojske. Ali, Biljana Plavi, kao novi predsednik RS, kojoj je otkazalo poslunost 18 generala,isterala je akciju do kraja.Podrana od Ifora i SAD, odluno je udarila na harizmu i autoritet generala Mladia. Imenovala

je lanove novog Generaltaba Vojske RS i za njegovog naelnika postavila general-majoraPeru olia. U turom obavetenju za javnost, koje je izdato tim povodom, ime generalaMladia nije spomenuto. Ali, svakome je bilo jasno da je on smenjen.Biljana Plavi je otila u Crnu Rijeku, gde je bilo sedite generala Mladia. Bilo je to

poetkom novembra 1996. Stigla je nou, a da niko na Palama nije znao gde je. Razgovarala jeprvo sa Mladiem, zatim sa lanovima Glavnog taba u njegovom prisustvu i na kraju, posleponoi, nasamo sa Mladiem:- Objanjavala sam mu razloge zato treba da podnese ostavku. Ali, on je bio nepristupaan zaargumente, nesvestan ogromnih promene koje nam namee Dejtonski sporazum. Bio je pungneva na one na Palama, u emu smo se sloili. Ali, ono u emu se nismo sloili, bilo je pitanjenunosti rtve za svoj narod. Iako je uvek smatrao da se to podruzumeva, sada nije bio spremanna tu rtvu.Biljana kae da su razgovor vodili u prizemnoj baraci, dok su kroz prozor prodirala svetlaautomobila direktno uperena u nju. General je postavljao pitanja opravdanosti svoje rtve, da li

je ona nuna i ta se njome postie. Pokuao je da ide na sentimentalnost, ali predsednica RS sena to nije dala upecati. U razgovoru su, zatim, uestvovali lanovi Glavnog taba. I oni sunavodili vodu na Mladievu vodenicu. On je utao, a jedan od generala je zaplakao.- Bila je prola pono - kae Plavieva. - Mladi je uzeo tekst ostavke. Ne seam se da je itamenjao. Potpisao ga je i rekao: "Da je u pitanju jedan od one dvojice (mislio je na Radovana iMomu) ovo nikad ne bih potpisao. Ali, poto ste vi u pitanju, ja u to da uinim. I potpisao je.


21/24

Pozdravili smo se, i to je, koliko se seam, bio na poslednji susret.

Niko mi nita ne moe

POSLE smene generala Ratka Mladia, Biljana Plavi, kao vrhovni komandant, donela jeodluku o reorganizaciji Vojske Republike Srpske. Tom odlukom predvieno je bilo i osnivanjeodreda iji e zadatak biti briga o bezbednosti generala Mladia optuenog za ratne zloine predHakim tribunalom. U odredu je bilo oko 70 Mladievih boraca.

Sastav te formacije inili su, uglavnom, ljudi iz njegovog rodnog kraja (Kalinovik). Dobar deonjih bio je u bliim ili daljim rodbinskim i kumovskim vezama. Poto je odred nastavio ivot uratnoj bazi, upueni kau da nije bilo posebnog otimanja ko e se nai u njegovom sastavu.Posle etiri godine tekog ratovanja mnogi su jedva ekali da odavde odu i ive u nekom gradu.Ovaj odred, sa svojim efom, ostaje u ratnom seditu Glavnog taba VRS do prolea 1997.

- Mladi je te godine otiao iz Crne Rijeke i nikad se vie nije vratio u svoje ratno sklonite -kae za "Novosti" oficir koji je u to vreme bio u vrhu VRS. - Prie da je tamo boravio inekoliko godina posle smenjivanja, netane su. Posle odlaska iz Crne Rijeke Mladi je vian naraznim mestima u Srbiji. U Beogradu ste mogli da ga sretnete na fudbalskim utakmicama, nanekim sahranama, u restoranima. U selu Bobova kod Valjeva podigao je pelinjak i dostavremena tamo provodio. to se tie hake optunice, nju i dalje nije uzimao za neto mnogoozbiljno.

Do konstituisanja nove demokratske vlasti u Srbiji, valjevski kraj i srpski glavni grad biemesta gde je Mladi provodio najvie vremena. Neki njegovi ratni saradnici smatraju da je tek

posle formiranja inieve vlade shvatio svu teinu optunice kojom ga tereti Hag. Neki odMladievih nekadanjih bliskih saradnika isticali su da je on, reagujui na zahteve Haga,kategoriki rekao da se iv nee predati.

Jednostavno, nije hteo ili nije eleo da shvati da je Dejtonskim mirovnim sporazumom okonanrat u BiH. Predlagao je, kau, da se podiu karaule na meuentitetskim linijama razdvajanja itako obezbeuju granice izmeu RS i Federacije BiH. Iako su mu mnogi govorili da od toganema nita, da je Vojska RS, posle "Dejtona", dobila novu ulogu, on je terao po svome.

- S Mladiem sam se poslednji put sreo poetkom oktobra 1998. na Vojnomedicinskojakademiji u Beogradu. Doao je da me poseti poto sam bio na nekim ispitivanjima - svedoinam jedan od Mladievih nekadanjih saradnika. - Razgovarali smo oko pet sati. Iznosio jesvoje stavove o situaciji u Republici Srpskoj. Njegovi pogledi su bili udni i anahroni. Govorio

je kao da mir nije uspostavljen. Morao sam da ga podsetim da je rat zavren. Posle toga, Mladimi se vie nije javljao.

Posle Dejtonskog mirovnog sporazuma, tvrde neki Mladievi saradnici, on se bio okruioljudima u koje je imao najvie poverenja. Jedan od njih je general Zdravko Tolimir, a drugigeneral Milan Gvero. Prvi je bio Mladiev pomonik za bezbednost, a drugi pomonik za

politika pitanja i moral. Mnogi tvrde da je general Tolimir i danas desna Mladieva ruka. Dazadobije apsolutno poverenje presudilo je Tolimirovo veliko znanje, iskustvo i umee. On je

prekaljeni bezbednjak JNA i VRS. On dri klju viegodinjeg Mladievog uspenogizbegavanja svih zamki koje mu se postavljaju.


22/24

Veze i kontakti koje je general Tolimir imao kao ef Mladieve slube, takoe su, u ovomsluaju, "vredni tri careva grada". Prole zime, u Crnoj Rijeci, na uzvienju kod ratnog seditvaVRS, policijske snage RS, uz budno oko stranih predstavnika u BiH, nisu traile Mladia, ve

put koji bi ih odveo do generala Tolimira. Ali, kao i mnoge druge prethodne potere, i ova sezavrila neuspehom.

Mladi je, prema pisanju medija, vie puta vien u Valjevu i njegovoj okolini. Jedna odinformacija glasila je da se krije u manastiru Raa. Ta mnogobrojna nagaanja mogla su samoda mu idu naruku. Pomagala su mu da na vreme izmie poterama i da uknjii nove dane,mesece i godine na slobodi. "Vien" je, zatim, na planini Cer, sa kojom ima samo toliko vezeto je nosio apku kakvu je imao vojvoda Stepa Stepanovi i slavne vojskovoe. Kasnije enovine pisati da je boravio u vojnom objektu "Cer" na Divibarama. Pored Mladievih "jataka",kojima se upravo sudi, na udaru potera nali su se i neki penzionisani podoficiri JNA i VJ. Nanjih je sumnja pala samo zato to su, po prestanku slube, najvie vremena provodili u drutvu

pelinjih matica.

- Poslednji put, Mladi se javno pojavio u objektima Vojske Jugoslavije poetkom leta 2000.

Bilo je to na promociji klase pitomaca koji su te godine zavravali kolovanje - otkriva za"Novosti" jedan od visokih jugoslovenskih oficira i pripadnik vojno-bezbednosnih snaga.Njegov zadatak je bio da obezbeuje taj skup.

- Sve se odvijalo kao na filmu - kae na izvor. - Na bini, prilikom defilea pitomaca, bili su,izmeu ostalih, predsednik Jugoslavije Slobodan Miloevi i Neboja Pavkovi, naelnikGeneraltaba. Ceremonija se sve do pred kraj odvijala po predvienom scenariju. A onda sedogodilo neto van protokola. Poto su pitomci bacili apke uvis, fotoreporteri i novinari, kojisu dotad pratili ta se dogaa na bini, potrali su na drugu stranu.

Miloevi je pitao Pavkovia ta se to deava, ali ovaj nije znao da mu odgovori. Naredio je

jednom od potinjenih da provere o emu se radi. Ovaj se brzo vratio i rekao: "Ovde je RatkoMladi". Miloevi je, tu na bini, naredio Pavkoviu da "skrene panju Mladiu da se vie ne

pojavljuje na ovakvim mestima i ne koristi objekte Vojske Jugoslavije".

Istog dana, Mladi je jo jednom iznenadio Miloevia i Pavkovia. U jednoj od sveanih salana Dedinju, gde je prireen prijem za najbolje pitomce i njihove roditelje, ponovo se pojavioMladi. Sada je bio u drutvu nekoliko oficira RS. Stajao je u jednom uglu, s aom u ruci. Nije

prilazio ni Miloeviu ni Pavkoviu. Samo je u jednom trenutku dobacio:

- Pavkoviu, ja Kosovo znam bolje od tebe. Tamo sam bio dosta dugo. (Mladi je obavljaodunost naelnika pozadinskog obezbeenja Pritinskog korpusa pre nego to je Pavkovirasporeen u tu jedinicu).

To je, kae na izvor, naljutilo Miloevia. On je jo jednom naredio Pavkoviu da "Mladiu dado znanja da mu vie nema pristupa u vojne objekte u Jugoslaviji". Prema onome to na izvorzna, a bio je blizak saradnik generala Pavkovia, "negde krajem leta, moda poetkomseptembra", general Mladi se odazvao pozivu naelnika Generaltaba VJ.

- Doao je s jednim ovekom u civilu, ije ime ne znam. Znam samo da mu je Pavkovi rekaoda vie ne sme da se pojavljuje u vojnim objektima. Na to mu je Mladi kazao: "Nita mi nemoete, ja sam srpski general!" I skrenuo priu na svoje detinjstvo, kolovanje i slubovanje.


23/24

Skinuti povez s oiju

NEKOLIKO generala Vojske Jugoslavije, koji tvrde da dobro poznaju Ratka Mladia, kau za"Novosti" da je bivi komandant VRS do 2002. sa suprugom i sinom iveo u svom stanu uBeogradu i slobodno se kretao Srbijom. Vian je sa drutvom u restoranima, a poseivao je

fudbalske utakmice reprezentacije Jugoslavije i Crvene zvezde.

Nai sagovornici tvrde da ga do tada niko nije jurio, a ni javno traio njegovo hapenje. Istina,uvek je bio sa obezbeenjem, ali ne velikim: jedan, dva oveka.

Na pitanje da li se i kada skrivao u vojnim objektima, ovaj na izvor kae:

- Do sredine 2002. iveo je slobodno i nije imao nikakvog razloga da se sklanja. Istina, generalMladi i njegovo obezbeenje imali su dozvolu, sa potpisom generala Momila Periia,

tadanjeg naelnika Generaltaba VJ, da mogu da ulaze u neke vojne objekte, da uzimaju hranui gorivo za svoja vozila i da tu, kad hoe, prespavaju. Ta dozvola im je ukinuta 2002. godine.

Poslednji vojni objekat u kome je do juna 2000. povremeno boravio Mladi je onaj uKrmarima kod Valjeva. To je jedno od tri njegova glavna utoita. Kao druge dve lokacijespominju se Povlen i Rajac. Na izvor tvrdi da je u to vreme Mladievo obezbeenje brojalo 49ljudi. Bilo je sastavljeno iskljuivo od pripadnika VRS. Meu njima bilo je nekoliko oficira.

Neki od njih su kasnije uhapeni kao Mladievi jataci.

Do donoenja Zakona o saradnji sa hakim tribunalom, tadanja vojno-obavetajna sluba nijeimala nareenje ni da prati ni da hapsi ni Mladia ni njegovo obezbeenje. On je u to vremeuglavnom boravio u Beogradu, tek povremeno odlazei u vojne objekte.

Na pitanje zato vojno-obavetajna sluba nije izvetavala nadreene institucije o Mladievomkretanju, ako je o tome imala saznanja, jedan od njenih bivih oficira nam je rekao: "Iz prostograzloga - takvo nareenje nismo imali".

Ali, sve se naglo menja u junu 2002. Posle donoenja Zakona o saradnji sa Hagom, Vrhovnisavet odbrane kojim je predsedavao Vojislav Kotunica, u to vreme predsednik SRJ, naloio je

Neboji Pavkoviu, tadanjem naelniku Generaltaba VJ, da Mladiu ukine dozvolu na osnovukoje je mogao da koristi neke vojne objekte. Pavkovi je to odmah uinio.

Prema tvrenju naeg sagovornika, tadanji pripadnici VBA posetili su Mladia u njegovomstanu u Beogradu i saoptili mu odluku Vrhovnog saveta odbrane. Mladi je posle toga otiao


24/24

na razgovor s Pavkoviem, a zatim su on i njegovi ljudi, preko noi nestali u nepoznatompravcu. Na pitanje da li je VBA i dalje pratila Mladia i njegovo obezbeenje, na izvor kae:

- Od tog dana, VBA gubi svaki Mladiev trag. Zapravo mi ga nismo ni jurili nego smo strogokontrolisali sve vojne objekte. Vodili smo rauna da se on u njima vie ne pojavi. I nikada se,

bar dok sam ja bio u slubi, tamo nije pojavio. Istina, imali smo raznih dojava, od onih da sekrije na Kopaoniku i Zlatiboru, pa da je uao u "taj i taj" vojni objekat, da igra tenis u Ulicibrae Jerkovi u Beogradu i slino. Takve informacije dostavljale su nam i strane obavetajneslube preko svojih predstavnika u ambasadama u Beogradu. Mi smo ih redom proveravali.Postavlja se, meutim, pitanje, zato Mladia ne uhapse specijalne jedinice nekih stranihzemalja koje kod nas i samostalno tragaju za njim.Prema tvrenju naeg izvora svi pretresi vojnih objekata, a bilo ih je mnogo, nisu dali nikakverezultate. O svakom pretresu napravljen je zapisnik. Neki od pretresa preduzeti su na osnovuzatheva Karle del Ponte i ona je o tome detaljno obavetena.

Od 1. juna 2002. do 25. januara 2006. Mladi se krio u vie stanova u Beogradu. Prvo sklonite

imao je u Ulici Pee Milosavljevia 24, u stanu Ratka Vuetia, optuenog da je sa jo devetosoba uestvovao u skrivanju biveg komandanta VRS. Na pomenutoj adresi haki optuenik sezadrao izmeu 15 i 30 dana, posle ega, u dogovoru sa takoe optuenim Stankom Ristiem,menja lokaciju i prelazi u stan u Ulici Jurija Gagarina br. 183. Ovde je boravio do 1. oktobra2002. kada se seli u Trei bulevar br. 48. Mladievi jataci, sa vlasnikom ovog stana zakljuujuugovor o korienju stambenog prostora do kraja februara 2003. U pomenutom stanu Mladi je

boravio 45 dana, a naputa ga jer u njega, radi terenske kontrole dolaze pripadnici OUP NoviBeograd.

Posle skrivanja na pomenutoj adresi, a u dogovoru sa optuenom Ljiljanom Vaskovi, Jovoogo, penzionisani pukovnik VRS, takoe optueni, odbeglog generala prebacuje u njen stan u

Crnotravskoj ulici br. 1G. Na pomenutoj adresi Mladi je boravio narednih etiri, pet dana.Odatle ide u stan u Ulici Vladimira Popovia br. 24, gde mu drutvo pravi Milo Lugonja, sinoptuenog Marka Lugonje, koji je odranije stanovao na toj adresi. Mladi se ovde zadravasvega nekoliko dana, a zatim seli u Ulicu Jurija Gagarina 134, gde se skrivao 15 dana. Udogovoru sa optuenim Stankom Ristiem, prelazi u stan u istoj ulici, u zgradu broj 118. Sakraim prekidima ovde ostaje do 31. decembra 2005.

Povodom neuspelih potera za Ratkom Mladiem, mnogo puta oglaavala se i Karla del Ponte,glavna haka tuiteljka. Jedna od njenih vrlo indikativnih poruka bila je: "Tokom deset godinameunarodna zajednica se igra make i mia sa Karadiem i Mladiem. Najveim delom togvremena make nose povez na oima, ite jedna na drugu i dozvoljavaju miu da tri od rupedo rupe. Vreme je da make skinu poveze. Vreme je da meunarodna zajednica i lokalne vlasti,

preduzmu konkretnu akciju i nau gde se begunci skrivaju i predaju ih Tribunalu.

Na pitanje moe li se konano otkriti gde je general Mladi, jedan od bivih obavetajnih oficiraVojske SCG nam je rekao:

- Sama injenica da ve nekoliko godina u potrazi za Mladiem uestvuju i najmonije tajneslube sveta, a da do danas nisu nale nijedan njegov pravi trag, namee dva pitanja. Prvo, da liga one zaista trae i, drugo da li im je Mladi potrebniji u Hagu ili ovako dok je "nedostupan"!Ekipa "Novosti"

K R A J

Documents

Ratko Mladic-Korak ispred potere