R1; PU8UKA E KOSOVEs - PEIIYliJlIlKA KOCOBO - RHPUBU OJ. KO OVO

GJYKATA KUSHTETUESE YeTABHIf CYlI.

CONSTI~ONALCOURT

Pristina, 1. apriJa 2019.godime Ref. hr.: RK 1343/19

RESENJE 0 NEPRIHVATLJIVOSTI

u

slueaju hr. K1138/18

Podnosilac

Gent Gjini

Oeena ustavnosti naredhe predsednika Osnovnog suda u Prizrenu, g. Yrnera Hoxhe, I. GJA. hr. 1/2018-141 od 8. avgusta 2018. godine

u sastavu:

Arta Rama-Hajrizi, predsednica Bajram Ljatifi, zamenik predsednika Bekim Sejdiu, sudija Selvete Gerxhaliu-Krasniqi, sudija Gresa Caka-Nirnani, sudija Safet Hoxha, sudija Radornir Laban, sudija Rernzije Istrefi-Peci, sudija i Nexhrni Rexhepi, sudija

Podnosilae zahteva

1. Zahtev je podneo Gent Gjini, advokat iz Prizrena eu daljern tekstu: podnosilac zahteva).

1

Osporena odluka

2. Podnosilae zahteva osporava naredbu [I. GJA. br. 1/2018-141] predsednika Osnovnog suda u Prizrenu od 8. avgusta 2018. godine (u daljem tekstu: naredba).

Predmetna stvar

3. Predmetna stvar je oeena ustavnosti osporene naredbe, kojom su navodno povredena prava podnosioea zahteva garantovana clanovima 23. [Ljudsko dostojanstvo], 24. [Jednakost pred zakonom] i 55. [Ogranicenje prava i osnovnih sloboda] Ustava Republike Kosovo (u daljem tekstu: Ustav). Podnosilae zahteva, takode, navodi povredu clana 41. Zakona 0 advokaturi, Clana 25. Zakona 0 sudovima, kao i povredu clana 6.1 Statuta Advokatske komore.

4. Podnosilae zahteva, takode, trazi da se uvede privremena mera u odnosu na osporenu naredbu, uz obrazlozenje da bi "ostavlj"anjem ove naredbe na snazi, posledice bile nenadoknadive i nepopravb·ive" i da mogu nastupiti situaeije eskalaeije "fizickog i verbalnog nasilj"a od strane sudskih straZara, koji su ovlasceni da primene nasilj"e".

5. Podnosilae zahteva trazi i da se zakaze rasprava na kojoj bi se "usmeno i u celosti" raspravile okolnosti slucaja i argumentovao njegov zahtev koji je zasnovan "na zakonu i cinjenicama".

Pravniosnov

6. Zahtev je zasnovan na Clanu 113.7 Ustava, clanovima 22. [Proeesuiranje podnesaka] i 47. [Individualni zahtevi] Zakona 0 Ustavnom sudu Republike Kosovo br. 03/L-121 (u daljem tekstu: Zakon) i pravilu 32. [Podn08enje podnesaka i odgovora] Poslovnika 0 radu Ustavnog suda Republike Kosovo (u daljem tekstu: Poslovnik).

Postupak pred Ustavnim sudom

7. Dana 14. septembra 2018. godine, podnosilae je podneo zahtev Ustavnom sudu Republike Kosovo (u daljem tekstu: Sud).

8. Dana 19. septembra 2018. godine, predsedniea Suda je imenovala sudiju Nexhmiju Rexhepija za sudiju izvestioca i Vece za razmatranje, sastavljeno od sudija: Arta Rama-Hajrizi (predsedavajuea), Bekim Sejdiu i Selvete Gerxhaliu­Krasniqi.

9. Dana 26. septembra 2018. godine, Sud je obavestio podnosioea 0 registraciji zahteva i trazio od njega da popuni preostale delove zvanicnog obrasca Suda, odnosno da navede osporenu odluku i da se izjasni 0 iserpljivanju pravnih sredstava, tako 8tO ce odgovoriti na pitanje da Ii je preduzeo bilo kakav proeeduralni korak za osporavanje naredbe predsednika Osnovnog suda u

2

Prizrenu. Sud je trazio od podnosioca zahteva da popunjeni obrazac i trazena razjasnjenja dostavi Sudu u roku od petnaest (15) dana od dana prijema dopisa Suda.

10. Dana 8. oktobra 2018. godine, podnosilac zahteva je dostavio Sudu trazena razjasnjenja. Sto se tice iscrpljivanja pravnih sredstava, podnosilac zahteva je naveo da se osporena naredba "definitivno ne moze pobijati, odnosno za istu ne postoji pravno sredstvo". Zajedno sa trazenim razjasnjenjima, podnosilac zahteva je podneo i zahtev za privremenu meru.

11. Dana 11. oktobra 2018. godine, Sud je obavestio predsednika Osnovnog suda u Prizrenu, g. Ymera Hoxhu (u daljem tekstu: suprotna strana) 0 registraciji zahteva i pozvao ga da dostavi svoje komentare, ako ih ima, u roku od sedam (7) dana od dana prijema dopisa Suda.

12. Dana 19. oktobra 2018. godine, suprotna shana je dostavila svoje komentare Sudu.

13. Dana 22. oktobra 2018. godine, Sud je obavestio podnosioca zahteva 0 prijemu komentara od suprotne strane i poslao mu kopiju istih.

14. Dana 23. oktobra 2018. godine, podnosilac zahteva je poslao elektronsko pismo na elektronsku adresu Suda kojim je ponovio svoj zahtev koji se odnosi na potrebu za uvodenjem privremene mere.

15. Dana 1. novembra 2018. godine, podnosilac zahteva je dostavio dodatne komentare, kao odgovor na komentare koje je podnela suprotna strana.

16. Dana 19. novembra 2018. godine, podnosilac zahteva je dostavio jos jedno pismo Sudu, kojim je trazio da se "ustavni zahtev procesira sto brie u razumnom roku" jer se osporena naredba nalazi i dalje na snazi.

17. Dana 27. novembra 2018. godine, Sud je obavestio suprotnu stranu 0 prijemu dodatnih komentara od podnosioca zahteva kao odgovor na njene komentare i poslao joj kopiju istih.

18. Istog dana, Sud je obavestio i Sudski savet Kosova 0 registraciji zahteva i pozvao ga da dostavi svoje komentare, ako ih ima, u roku od sedam (7) dana od dana prijema dopisa Suda. Sudski savet Kosova nije dostavio svoje komentare.

19. Dana 4. decem bra 2018. godine, podnosilac zahteva je dostavio jos jedno dodatno pismo kojim je ponovio zahtev da se slucaj koji je podnet Sudu hitno razmotri.

20. Dana 14. decembra 2018. godine, podnosilac zahteva je dostavio jos jedno dodatno pismo Sudu u kojim je trazio da se odluci "0 privremenoj men jer je situacija izuzetno osetljiva".

21. Dana 23. januara 2019. godine, Vece za razmatranje je razmotrilo izvestaj sudije izvestioca i iznelo preporuku Sudu 0 neprihvatljivosti zahteva.

3

Pregled cinjenica

22. Podnosilae zahteva je advokat IZ Prizrena, koji svoju advokatsku delatnost obavlja u opstini Prizren.

23. Dana 8. avgusta 2018. godine, predsednik Osnovnog suda u Prizrenu, g. Ymer Hoxha, doneo je naredbu [1. GJA. br. 1/2018-141], kojom je zabranio ulazak advokata i stranaka u objekat Osnovnog suda u Prizrenu bez poziva iIi bez prethodne usmene dozvole, osim pristupa kaneelariji za predaju spisa. Konkretnije, saddaj predmetne naredba cija ustavnost se osporava pred ovim Sudom je sledeCi:

"OSNOVNI SUD U PRIZRENU, predsednik suda Ymer Hoxha, u cilju uspostavljanja reda u sudu, dana 08.08.2018. godine, donosi sledecu:

NAREDBU

Nalaze se radnicima obezbedenja i recepcije da ne dozvole ulazak advokata i stranaka u objekat suda, bez poziva iii usmene dozvole predsednika suda iii sudije, izuzev u kancelariju za predaju spisa.

Ukoliko advokati iIi stranke ne sprovedu naredbu, onda ih osoblje obezbedenja prinudno udaljava.

Ukoliko osoblje obezbedenja iii recepcioner ne sprovedu naredbu, protiv njih ce se pokrenuti disciplinski postupak."

N avodi podnosioca zahteva

24. Podnosilae zahteva navodi da mu je predsednik suda u Prizrenu, g. Ymer Hoxha svojom naredbom [1. GJA. br. 1/2018-141 od 8. avgusta 2018. godine] povredio prava garantovana Clanovima 23. [Ljudsko dostojanstvo], 24. [Jednakost pred zakonom] i 55. [Ogranicenje prava i osnovnih sloboda] Ustava. Podnosilae zahteva, takode, navodi povredu clana 41. Zakona 0

advokaturi, clana 25. Zakona 0 sudovima i clana 6.1. Statuta Advokatske komore.

25. Podnosilae zahteva navodi da se protiv predmetne naredbe "ne moze izjaviti zalba, da nema pravnu pouku i da ne postoji instanca koja ocenjuje njenu zakonitost". Sledstveno, podnosilae zahteva navodi da u ovom slueaju jedino sredstvo predstavlja podnosenje zahteva Ustavnom sudu.

26. Sto se tice navoda 0 povredi Clana 23. Ustava, podnosilae navodi da ova ustavna odredba garantuje svakom lieu da se prema njemu postupa s postovanjem, da se ne vreda, ponizava iIi poteenjuje. Osporena naredba, po recima podnosioea zahteva, vreda advokate reCima "bice nasilno izbaceni". Podnosilae, dalje, navodi da su advokati iz Prizrena strucnjaei, te da su savesni, da znaju kako da se ponasaju i da je smesno reCi da "mi mozemo narusiti red u sudu", kao i da se nasilje prema advokatima nece tolerisati.

4

27. Sto se tice navoda 0 povredi clana 24. Ustava, podnosilac istice da se ovom naredbom dovodi u pitanje jednakost "ukoliko se misli na mentalitet predsednika suda [Osnovnog suda u Prizrenu]" iz razloga sto naredba postavlja crvene Iinije za advokate i gradane u vezi sa narusavanjem reda i mira i da kao takva ne vazi za pojedine sudije i zaposlene u administraciji, koji, po recima podnosioca zahteva, svojim ponasanjem prave buku u hodnicima suda. Dalje, podnosilac smatra da osporena naredba tretira sud kao vlasnistvo pojedinih sudija i zaposlenih u administraciji, dozvoljavajuCi im da ulaze i izlaze kad god zele - zaboravljajuci da sud pripada "drzavi, drustvu, gradanima i nama advokatima koji placamo takse drzavi Kosovo. Mi [advokati] smo ti koji najvise odrzavaju sud, ispravljajuci skoro svakodnevno njihove postupke".

28. Sto se tice navoda 0 povredi clana 55. Ustava, podnosilac istice da je upravo ovaj clan taj koji "demantuje naredbu" iz razloga sto je, po njegovom misljenju, dovoljna sarno jedna takva arbitrarna naredba suprotne strane da se narusi ovaj ustavni princip. Ovaj poslednji se po recima podnosioca zahteva narusava zbog toga sto naredba nije utemeljena na zakonu i jer ne postoji nijedan zakon, Clan iIi statut u kojem se moze naci izraz "prinudno (prisilno) udaljavanje advokata" zbog narusavanja reda i mira. Stay 4 clana 55., kako navodi podnosilac zahteva, dodeljuje zakonsku nadleznost sarno sudu da ogranicava slobodu i to u okviru odredenih preduslova. Podnosilac zavrsava navodeci da je ova naredba "protivustavna", "tendenciozna" i da kao takva predstavlja "najskandalozniJu" naredbu u kosovskom pravosudu.

29. Sto se tice ostaIih navodnih povreda, podnosilac zahteva istice da ova naredba krsi i clan 41. Zakona 0 advokaturi, kao i Statut Advokatske komore jer se ista "meSa u nezavisnost advokatske delatnosti i redovno obavljanje naseg posla." Podnosilac zahteva dalje navodi da na osnovu Clana 25. Zakona 0 sudovima, osporena naredba krsi i sam Pravilnik 0 unutrasnjoj organizaciji sudova iz razloga sto ova naredba "nije usvojena, to jest nema dozvolu od Sudskog saveta Republike Kosovo". Po recima podnosioca zahteva, sarno Sudski savet Kosova moze glasom svih clanova dati odobrenje "za postavljanje uslova za prinudno (nasilno) udaljavanje advokata iz sudnice od strane njegovih cuvara".

30. Podnosilac takode navodi da njegova reakcija izneta u ovom ustavnom zahtevu "ima podrsku i od civilnog drustva u Prizrenu i intelektualaca iz grada Prizrena" i da je ova reakcija data u koordinaciji sa "svim intelektualnim akterima".

31. Na kraju, podnosilac trazi od Ustavnog suda da stavi van snage osporenu naredbu zbog njene nesaglasnosti sa gore navedenim clanovima Ustava, kao i zbog njene protivzakonitosti.

Komentari koje je dostavio predsednik Osnovnog suda u Prizrenu, g. Ymer Hoxha, u svojstvu suprotne strane

32. U vezi sa zahtevom podnosioca, predsednik Osnovnog suda u Prizrenu, g. Ymer Hoxha se kao suprotna strana u ovom slucaju, u svojim komentarima izjasnio da u konkretnom slueaju nije doslo do povrede clana 23,24. ili 55. Ustava.

5

33. Sto se tice Clana 23. Ustava, suprotna strana je navela da njegova naredba ne narusava niCije dostojanstvo, ni osoblja suda, niti stranaka u postupku, niti advokata koji zastupaju svoje klijente. Po njegovim reCima, podnosilac zahteva nije precizirao to koje dostojanstvo je konkretnije naruseno, vee je sarno pokrenuo hipoteticke sumnje. Predmetna naredba, nastavlja suprotna strana, izdata je u funkciji uspostavljanja reda u sudu pri cemu se advokatima sa pozivima za zastupanje njihovih klijenata pruza moguenost za zastupanje, a u odredenim slueajevima i na osnovu usmene dozvole mogu pristupiti kancelariji sudije, a sve to sa jedinim ciljem da se uspostavi red i mir u sudu u kojem niko od gradana ne trpi zbog neoddavanja reda i mira.

34. Sto se tice clana 24. Ustava, suprotna strana tvrdi da i osporena naredba u svom saddaju i svrsi olicava jednakost pred zakonom. Ova naredba ne pravi razliku ni prema jednoj kategoriji gradana iIi profesija, vee propisuje da niko ne moze ulaziti u sud bez poziva, pa cak ni advokati. Suprotna strana dalje navodi da niko ne moze uei u sud bez poziva jer se time remeti komunikacija suda sa strankama, cime se rizikuje da dode do jednostrane komunikacije ex-parte. Radi otklanjanja opasnosti od takve komunikacije, koja bi predstavljala povredu Etickog kodeksa sudija, sud je naredbom zabranio ulazak strankama bez poziva, ukljucujuei i advokate. Kao izuzetak je predviden slucaj kada se usmena komunikacija i kontakt sa sudom omogueava ako je to trazio iIi dozvolio sudija. Po recima suprotne strane, postavlja se pitanje koji od advokata je individual no favorizovan iIi ugrozen, kada se naredba primenjuje isto prema svim strankama, ne privilegujuei nikoga i ne dovodeei u pitanje jednakost pred zakonom.

35. Sto se tice Clana 55. Ustava, suprotna strana navodi da je podnosilac zahteva koristio pogresan pristup i tumacenje u odnosu na ustavne clanove i to koja prava i slobode su ograniceni. Po njegovim recima, nijedna osnovna odredba koja je zastieena domaeim iIi medunarodnim zakonodavstvom nije povredena osporenom naredbom. U tom smislu, pita se kako se moze smatrati ogranicenjem osnovnih Ijudskih prava i sloboda "ako se ne dozvoli jednoj osobi, koja nema nikakvog posla da uae u sud sarno zato sto tako hoce". Po njegovim recima, nedozvoljavanje ulaska u sud bez ikakvog posla se ne moze smatrati povredom jer se ovom zabranom cuvaju red, mir, integritet i sigurnost suda i njegovih sudija. Pored toga, pristup sudu, nastavlja on, nije ogranicen jer svi bez izuzetaka imaju pristup administrativnoj sluzbi kako bi ostvariIi svoja prava, podnosenjem spisa i preuzimanjem razlicitih potvrda i dokaza.

36. Po recima suprotne strane, sve ddavne institucije imaju red i mir i ne dozvoljavaju anarhiju koja bi omogueila izazivanje haosa iIi dovodenje u sumnju nezavisnosti suda, a samim tim i gubitak poverenja kod javnosti. Dakle, niko ne moze slobodno, bez ikakvog ogranicenja, ulaziti u odredene institucije pre nego sto mu to dozvoli nadlezni sluwenik. Predmetna naredba nije usmerena protiv advokata Genta Gjinija [podnosioca zahteva], vee vazi za advokate, stranke, tuzioce. Ulazak advokata u sud bez poziva i ometanje koje oni prouzrokuju u radu sudija razmotreni su i na kolegijumu sudija oddanom 5. septembra 2018. godine, kada su sve sudije jednoglasno poddale osporenu naredbu. avo takode iz razloga sto je postojala moguenost zloupotreba i

6

prenosenja netacnih inforrnacija strankarna da je "navodno stvar sredena sa sudijom".

37. 8to se tice zahteva podnosioca za privrernenu rneru, suprotna strana navodi da ista ne treba da bude usvojena jer je neosnovana i da ne postoji nikakva nepopravljiva posledica koja bi se rnogla prouzrokovati.

Dodatni komentari koje je dostavio podnosilac zahteva

38. Kao odgovor na kornentare koje je podnela suprotna strana, podnosilac zahteva je dostavio nekoliko dodatnih kornentara.

39. U tom srnislu, podnosilac navodi da se suprotna strana bavi licno njirn i da ulaze napore da u nedostatku cinjenica opravda "svoju naredbu", "baveci se pitanjima koja izlaze izvan njegovog zahteva". Podnosilac dalje izjavljuje da se u svorn zahtevu podnetorn Sudu fokusira na neprihvatljivost prirnene sile­nasilja prerna advokatirna, a naredba dozvoljava i ovlascuje strazare da upotrebljavaju nasilje prerna advokatirna.

40. Pored toga, podnosilac u svojirn dodatnirn kornentarirna navodi da se suprotna strana bavi licno njirn, bez obzira na to sto zahtevorn koji je podneo Sudu, kako kaze "sigurno zastupa advokatsku zajednicu u Prizrenu [. ..J a ne [sarno] sebe". Ova naredba je po reCirna podnosioca proglasena sarno u Osnovnorn sudu u Prizrenu i kao takva se ne nalazi u ostalirn osnovnirn sudovirna u Republici Kosovo. Podnosilac zahteva dalje navodi da je ovaj zahtev podneo Sudu "u interesu advokata u Prizrenu" ida "sve nas [advokateJ pogada ova naredba". On dalje nastavlja tvrdeci: "imam podrsku, a takode su se solidarisali i svi advokati, ovo kazem pod velikom kako profesionalnom, tako i ljudskom odgovomoscu. "

Relevantne ustavne i zakonske odredhe

Ustav Repuhlike Kosovo

Clan 32. [Pravo na pravno sredstvo]

Svako lice irna pravo da koristi pravna sredstva na sudske i adrninistrativne odluke, koje uskracuju njena/njegova prava iIi interese, na zakonorn propisan nacin.

Zakon hr. 05/L-031 0 opstem upravnom postupku od 25. maja 2016. godine, progiasen ukazom predsednika Repuhlike Kosovo dana 13. juna 2016. godine

Clan 13. [Nacelo prava na pravna sredstva]

1. Osirn kada je zakonorn izriCito iskljucena rnogucnost, svako lice irna pravo na pravna adrninistrativna i sudska sredstva, na nacin odreden zakonorn, protiv odredenog adrninistrativnog delovanja ili ne-delovanja javnog organa koji krsi odredeno pravo iIi odredeni javni interes.

7

•

Clan 52. [Nezakonitost administrativnog akta]

1. Administrativni akt je nezakonit ukoliko: 1.1. je donet bez zakonskog ovlascenja, prema stavu 2 Clana 4 ovog zakona; 1.2. je javni organ koji je doneo akt delovao bez nadleznosti; 1.3. rezultat krsenja odredbi u vezi administrativnog postupka; 1.4. je donet u suprotnosti sa odredbama koje regulisu formu ili obavezujuce elemente administrativnog akta; 1.5. je u suprotnosti sa materijalnim zakonom; 1.6. je rezultat diskrecije koja je primenjena na nezakonit nacin; iIi 1.7. nije u skladu sa principima proporcionalnosti.

Clan 83. [Pocetak administrativnog postupka]

1. Administrativni postupak pocinje na zahtev stranke iIi sluzbenoj duznosti javnog organa. [ ... ]

VII DEO PRAVNA ADMINISTRATIVNA SREDSTV A

I POGLAVLJE OPSTE ODREDBE 0 PRA VNIM ADMINISTRATIVNIM SREDSTVIMA

Clan 124.

[Legitimacija, uzroci i pravna administrativna sredstva]

1. Stranka ima pravo da sprovodi pravna administrativna sredstva protiv svakog administrativnog cinjenja ili ne Cinjenja, ako smatra da su njena prava iIi interesi ne cinjenjem naruseni. [ ... ]

2. Osim ako se drugacije odredi zakonom, pravna administrativna sredstva mogu da se sprovode zbog ne zakonitosti.

3. Redovna pravna administrativna sredstva su:

3 .1. zalba; 3.2. administrativni prigovor.

4. Iskljucujuce pravno administrativno sredstvo Je ponovno otvaranje administrativnog postupka.

5. Stranka moze sarno jednom da upotrebi redovna pravno administrativno sredstvo za isto pitanje.

6. Iscrpljivanje odgovarajuceg pravnog administrativnog sredstva je preduslov za podnosenje tuzbe pri nadleznom sudu za administrativna pitanjima. Izuzetno, sudu se direktno moze podneti tuzba, bez da je

8

• potrebno iscrpljivanje pravnih administrativnih sredstava, u oVlm slueajevima:

6.1. ukoIiko ne postoji visi organ; 6.2. ukoIiko su trecoj strani ugrozena prava iIi pravni interesi upravnim aktom koji resava zalbu, iIi 6.3. ukoliko je zakonom izrieito predvideno.

II POGLAVWE ZALBA

I POTPOGLAVWE Opsta pravila i uslovi za prihvatanje zalbe

Clan 125. [ZaIba]

1. Osim ako je drugaeije predvideno zakonom, zalba moze da se podnese protiv administrativnog akta iIi ne delovanja javnog organa u roku odredenog za zavrsetak administrativne procedure (u daljem tekstu: administrativno cutanje). [ ...]

Prihvatljivost zahteva

41. Sud prvo razmatra da Ii je zahtev ispunio uslove prihvatljivosti, propisane Ustavom i dalje utvrdene Zakonom i Poslovnikom.

Sto se rice ovlascenih strana i osporavanja odluke javnog organa

42. U tom smislu, Sud se poziva na stavove 1 i 7 elana 113. [Jurisdikcija i ovlascene strane] Ustava, koji propisuju:

1. Ustavni sud odlucuje samo u slucajevima koje su ovlascene strane podnele sudu na zakonit naCin. (. ..) 7. Pojedinci mogu da pokrenu postupak ako su njihova prava i slobode koje im garantuje ovaj Ustav prekrsena od strane javnih organa, ali samo kada su iscrpeli sva ostala pravna sredstva, regulisanim zakonom.

43. 8to se tiee ispunjenja zahteva iz clana 113.1 i 113.7, Sud primecuje dva vazna elementa koja treba da razmotri.

44. Prvi element se odnosi na to da Ii je podnosilac zahteva ovlascena strana za podnosenje ovog ustavnog zahteva u (0 svoje lieno ime kao fizicko lice, i (i0 u ime svih advokata iz Prizrena.

45. 8to se tiee tacke (i) prvog elementa, Sud primecuje da je podnosilac zahteva prvobitno podneo svoj zahtev u svojstvu fiziekog lica, odnosno kao advokat koji obavlja svoju advokatsku profesiju, pri cemu trazi zastitu svojih prava i sloboda garantovanih Ustavom za koje tvrdi da su prekrseni. U tom pogledu, Sud smatra da je on ovlascena strana za podnosenje ovog individualnog zahteva.

9

46. 8to se tice tacke (ii) prvog elementa, Sud podseea da podnosilac zahteva navodi da je svoj zahtev podneo i u ime svih advokata iz Prizrena koji su pogodeni ovom naredbom i da za ovaj zahtev ima i podrsku intelektualaca i civilnog drustva u Prizrenu. U vezi sa ovim delom, Sud smatra da podnosilac zahteva nije ovlaseena strana za pokretanje tvrdnji u ime svih advokata iz Prizrena i da takvo zastupanje nije ni na koji nacin dokazao pred Sudom. Stavise, takvi zahtevi predstavljaju zahteve koji su actio popularis karaktera 0 kojima se Sud vee izjasnio da nema nadleznost za njihovo razmatranje (vidi: slueaj Ustavnog suda koji je proglasen neprihvatljivim u aspektu actio popularis jer je zahtev pod net u ime treeih lica i sledstveno ona nisu bila ovlaseena strana za pokretanje tvrdnji za treea lica, KI03/11, Organizacija C;ohu, resenje neprihvatljivosti od 19. maja 2011. godine, stavovi 16-18).

47. Shodno tome, Sud ee razmotriti ovaj zahtev sarno u odnosu na podnosioca zahteva kao pojedinca, odnosno fizicko lice, a ne kao predstavnika svih advokata iz Prizrena. Stoga, Sud zakljucuje da je prvi element clana 113. koji se odnosi na individualni zahtev delimicno ispunjen i to sarno sto se tice gore navedene tacke (i) .

48. Drugi element se odnosi na utvrdenje 0 tome kakva odluka se osporava pred ovim Sudom i da Ii ta odluka predstavlja odluku javnog organa. Stirn u vezi, Sud utvrduje da naredba [1. GJA. br. 1/2018-141 od 8. avgusta 2018. godine] koju je doneo predsednik Osnovnog sud a u Prizrenu, g. Ymer Hoxha, predstavlja odluku javnog organa. Stoga, Sud zakljucuje da je ovaj element Clana 113. ispunjen u celosti.

49. Kao rezime ispunjenja kriterijuma u pogledu ovlaseene strane i osporavanja odluke javnog organa, kao uslova propisanih clanom 113. Ustava, Sud zakljucuje da je podnosilac zahteva ovlaseena strana za podnosenje ovog zahteva u svoje licno ime i u smislu njegovih prava garantovanih Ustavom, kao i da on osporava odluku javnog organa.

Sto se tice iscrpljivanja pravnih sredstava

50. Sud primeeuje da osim dva gore navedena elementa, clan 113.7 Ustava saddi jos jedan veoma jasan zahtev, a to je iscrpljivanje svih pravnih sredstava "regulisanih zakonom."

51. Stirn u vezi, Sud se poziva i na clan 47. [Individualni zahtevi] Zakona, koji dodatno konkretizuje Clan 113.7 Ustava po pitanju iscrpljivanja pravnih sredstava, a koji propisuje sledeee:

"1. Svaka osoba ima pravo da od Ustavnog suda zatrazi pravnu zastitu ukoliko smatra da njena Ustavom zagarantovana prava i slobode krsi nekijavni organ.

2. Osoba moze da podnese pomenuti podnesak samo nakon sto su iscrpljena sva ostala zakonom odredena pravna sredstva."

52. Pored toga, Sud se na kraju poziva i na tacku (b) stava (1) pravila 39 [Kriterijum 0 prihvatljivosti] Poslovnika, koje predvida:

10

0

..

"(1) Sud moze smatrati zahtev prihvatljivim:

(b) ako su iscrpljena sva delotvorna pravna sredstva, koja su na raspolaganju po zakonu, protiv pobijene presude iii odluke."

53. Shodno tome, pozivajuCi se na ustavni osnov za iscrpljivanje pravnih sredstava utvrden clanom 113.7 Ustava, zakonski osnov utvrden Clanom 47.2 Zakona i regulatorni osnov utvrden pravilom 39 (1) (b) Poslovnika, Sud ce odgovoriti na pitanje da Ii je podnosilac zahteva u konkretnom slucaju iscrpeo sva zakonom propisana delotvorna pravna sredstva koja je imao na raspolaganju pre nego sto je podneo svoj individualni zahtev Ustavnom sudu.

54. Kako bi dosao do ovog odgovora, Sud ce se takode pozvati i na dobro ustanovljenu sudsku praksu Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: ESLJP) u skladu sa kojom je Sud, na osnovu Clana 53. [Tumacenje odredbi ljudskih prava] Ustava, duzan da tumaCi osnovna ljudska prava i slobode garantovane Ustavom. Pored prakse ESLJP-a, Sud ce se pozvati i na svoju vlastitu praksu koja se sad a moze smatrati konsoIidovanom sudskom praksom po pitanju iscrpljivanja pravnih sredstava.

55. U tom pogledu, Sud podseca da je zahtev podneo advokat Gent Gjini u svojstvu pojedinca i fizickog lica i da trazi ocenu ustavnosti naredbe [1. GJA. br. 1/2018­

141 od 8. avgusta 2018. godine] koju je donee predsednik Osnovnog suda u Prizrenu, g. Ymer Hoxha.

56. Sud na pocetku podseea da je podnosilac zahteva u delu obrasca u kojem se trazi objasnjenje 0 tome da Ii su iscrpljena sva pravna sredstva naveo da se protiv osporene naredbe "ne moze izjaviti zalba, da nema pravnu poulru i da ne postoji instanca koja ocenjuje njenu zakonitost". Dalje, podnosilac zahteva je istakao da je "pravni lek u ovom slucaju same Ustavni sud Republike Kosovo".

57. Nakon prijema zahteva podnosioca, Sud je na osnovu redovnih procedura za razmatranje individualnih zahteva obavestio podnosioca 0 registraciji zahteva, te mu je radi potvrde postavio pitanje "da Ii je preduzeo bilo kakav proceduralni korak za osporavanje naredbe". U svom odgovoru dostavljenom Sudu, podnosilac zahteva je odgovorio da se osporena naredba "definitivno ne moze pobijati, odnosno za istu ne postoji pravno sredstvo."

58. Sud stoga primecuje da je konacan stay podnosioca zahteva taj da ne postoji pravno sredstvo kojim bi se mogla osporiti zakonitost i ustavnost ove naredbe.

59. Stirn u vezi, Sud skrece paznju na relevantne zakonske odredbe (vidi deo sa ustavnim i zakonskim odredbama citirani m izmedu stavova 40 i 41 ovog resenja) koje su primenljive u Republici Kosovo, a prema kojima se moze osporiti navodna nezakonitost svakog upravnog akta koji je donee neki javni organ. Te zakonske odredbe veoma jasno propisuju da "svako lice ima pravo na pravna administrativna i sudska sredstva [...J protiv odredenog administrativnog delovanja iii ne-delovanja javnog organa koji krsi

11

odreaeno pravo iii odreaeni javni interes" (vidi, izmedu ostalog, cIa nove 13, 52, 83, 124, 125. Zakona 0 opstem upravnom postupku).

60. Iz tog razloga Sud stoji na stanovistu da je podnosilac zahteva imao zakonske mogucnosti da na osnovu vazeceg zakona predoci sve svoje navode 0 povredi zakona iIi njegovih ustavnih prava garantovanih Clanom 23, 24. i 55. Ustava ­navode koje po prvi put iznosi pred ovim Sudom. Dakle, imao je zakonsku mogucnost da ospori "radnju" koju je preduzeo predsednik Osnovnog suda u Prizrenu, g. Ymer Hoxha, a cija radnja je ovom slueaju upravnog karaktera. Takode, on je svoje zalhe mogao podneti i Sudskom savetu Kosova. Osporavanje upravnih radnji ima jasan zakonski put i njihovo osporavanje u upravnom postupku je zakonsko pravo koje je priznato svim strankama koje smatraju da su njihova prava povredena.

61. Pored toga, osporavanje takvih akata je zagarantovano i clanom 32. [Pravo na pravno sredstvo] Ustava, koji predvida da svako lice ima pravo da koristi pravna sredstva na "sudske i administrativne odluke, koje uskracuju njena/njegova prava ili interese, na zakonom propisan nacin". I sam Ustav se poziva na "zakon" kako hi ukazao na to da lica koja tvrde povrede Ustava i zakona moraju slediti propisane zakonske procedure kako hi trazila zastitu svojih prava.

62. Tek nakon sto hi iscrpeo takva pravna sredstva, podnosilac zahteva hi mogao podneti Ustavnom sudu individualni zahtev za ocenu ustavnosti konacnih odluka redovnih sudova, ako hi i dalje hio nezadovoljan nacinom na koji su njegove tvrdnje razmotrene iIi resene. On hi to potom mogao uraditi u skladu sa clanom 113.7 Ustava, clanom 47.2 Zakona i pravilom 39 (1) (b) Poslovnika.

63. U svetlu gore navedenih cinjenica, Sud dolazi do zakljucka da podnosilac zahteva nije iscrpeo pravna sredstva koja je imao na raspolaganju, predvidena vazecim zakonodavstvom u Repuhlici Kosovo i da je podneo preuranjeni zahtev ovom Sudu (vidi slicne slucajeve Ustavnog suda, hr. KI84/17, podnosilac Bahri Maxhuni, zahtev za ocenu ustavnosti odluke Vlade Repuhlike Kosovo, resenje 0

neprihvatljivosti od 19. apriIa 2018. godine, stavovi 28-30; KI38/17, podnosilac Meleq Ymeri, zahtev za ocenu ustavnosti odluka Ministarstva rada i socijalne zastite, stavovi 26-28).

64. Sud podseca da pravilo 0 iscrpljivanju pravnih sredstava predstavlja odraz nacela supsidijarnosti kao osnovnog nacela u ustavnom sudstvu koje ima za cilj da redovnim sudovima iIi nadleznim javnim organima priusti mogucnost da sprece ili isprave navodnu povredu Ustava. Pravilo je zasnovano na pretpostavci koja se ogleda u Clanu 32. Ustava i clanu 13. Evropske konvencije o Ijudskim pravima (u daljem tekstu: EKLJP) da pravni poredak Kosova ohezheduje delotvorno pravno sredstvo za povredu ustavnih prava. Ovo predstavlja vazan aspekt supsidijarne prirode mehanizma za ustavnu pravdu (vidi: ESLJP, Selmouni protiv Francuske, predstavka hr. 25803/94, presuda od 28. jula 1999. godine, stay 74 i, izmedu ostalog, vidi slucajeve Ustavnog suda hr. KI07/15, podnosilac Shefki Zogiani, resenje 0 neprihvatljivosti od 8. decemhra 2016. godine, stay 61; slucaj hr. KI30/17, podnosilac Muharrem Nuredini, resenje 0 neprihvatljivosti od 7. avgusta 2017. godine, stay 35; slueaj hr. KI41/09, podnosilac Univerzitet AAB-RlINVEST DOO, resenje 0

12

..

neprihvatljivosti od 3. februara 2010. godine, stay 16; i slueaj br. KI94/14, podnosilac Sadat Ademi, resenje 0 neprihvatljivosti od 17. decembra 2014. godine, stay 24).

65. Sud je dosledno postovao nacelo supsidijarnosti, smatrajuCi da svi podnosioci zahteva moraju iscrpeti sve proceduralne moguenosti u redovnom postupku kako bi sprecili povredu Ustava ili, ako je do nje doslo, da isprave takvu povredu osnovnog prava. Sud ponavlja da ovaj pristup zahteva da podnosioci zahteva, pre nego sto se obrate Sudu, moraju iscrpeti sve proceduralne moguenosti u okviru institucija za koje se tvrdi da su prekrsile neko pravo, u redovnim upravnim iIi sudskim postupcima, kako bi sprecili povrede ljudskih prava i sloboda garantovanih Ustavom iIi, ako je do nje doslo, da isprave takvu povredu prava garantovanih Ustavom (vidi, kao najsveziji izvor, gore citirani slucaj Ustavnog suda Republike Kosovo br. KI84/17, podnosilac Bahri Maxhuni, stavovi 28-30; slueaj br. KI62/16, podnosilac Beke Laj<;i, resenje 0

neprihvatljivosti od 10. februara 2017. godine, stavovi 59-60, i takode vidi slucaj br. KI07/09, podnosilac: Deme Kurbogaj i Besnik Kurbogaj, resenje 0

neprihvatljivosti od 19. maja 2010. godine, stavovi 18-19; slucaj br. KI109/15, podnosilac: Milazim Nrecaj, resenje 0 neprihvatljivosti od 17. marta 2016. godine, stavovi 27-28; slueaj br. KI148/15, podnosilac: Xhafer Selmani, resenje o neprihvatljivosti od 15. aprila 2016. godine, stavovi 27-28).

66. Sud dalje naglasava da iscrpljivanje pravnih sredstava predstavlja proceduralni preduslov koji mora biti ispunjen kako bi Sud razmotrio odredeni zahtev. Iako suprotna strana nije pokrenula kao tvrdnju cinjenicu da je ovaj zahtev neprihvatljiv u proceduralnom aspektu, Sud, u svakom slueaju i u svakom trenutku, ocenjuje ex officio da Ii su svi uslovi prihvatljivosti primenljivi na odredeni slucaj. U principu, osim redovnog iscrpljivanja pravnih sredstava predvidenih zakonom, jedini drugi naCin na koji se moze preCi ovaj proceduralni uslov - bez iscrpljivanja - jeste da podnosilac dokaze da pravna sredstva predvidena zakonom nisu delotvorna.

67. U tom pogledu, poznato je stanoviste iz sudske prakse ovog Suda i ESLJP-a da je obaveza iscrpljivanja pravnih sredstava ogranicena na koriseenje sarno onih pravnih sredstava cije je postojanje dovoljno sigurno ne sarno u teoriji, vee i u praksi; koja su dostupna, pristupacna i delotvorna; i koja mogu direktno ispraviti navodne povrede Konvencije (vidi, izmedu ostalog, ESLJP, gore citirani slucaj Selmouni protiv Francuske, stavovi 71-81; Akdivar i drugi protiv Turske, stavovi 55-77; Demopolous i drugi protiv Turske, stavovi 50­129; Ocalan protiv Turske, stavovi 63-72; i Kleyn i drugi protiv Holandije, stavovi 155-162). Ne moze se smatrati da podnosiIac nije iscrpeo domaea pravna sredstva ukoliko on moze pokazati, pruzajuci relevantnu sudsku praksu iIi neki drugi odgovarajuCi dokaz, da ee raspolozivo pravno sredstvo koje on nije iskoristio biti neuspesno (vidi: slueaj ESLJP-a, Kleyn i drugi protiv Holandije, stay 156 i tu navedene reference).

68. Sud primeeuje da u konkretnom slucaju podnosilac zahteva nije pruzio bilo kakav argument i dokaz da je iskoristio bilo koje pravno sredstvo iIi da su pravna sredstva koja su mu na raspolaganju neadekvatna i nedelotvorna, a kojima bi mogao da argumentuje da se za pravilo iscrpljivanja pravnih sredstava mora smatrati da je ispunjeno i da se od njega odustalo u tom

13

•

•

konkretnom slucaju (vidi: slueaj Ustavnog suda Republike Kosovo, KI116j14, podnosilac Fadil Selmanaj, resenje 0 neprihvatljivosti od 26. januara 2015. godine, stavovi 45-46 i reference navedene u toj odluci). On je jednostavno zauzeo stay da uopste ne postoji pravno sredstvo i da je Ustavni sud jedino pravno sredstvo - stay za koji se iz gore navedenih razloga ne ispostavlja da je lspravan.

69. U zakljucku, Sud utvrduje da je zahtev podnet pre nego sto je podnosilac iscrpeo sva pravna sredstva i da je kao takav preuranjen i da se mora proglasiti neprihvatljivim na osnovu clana 113.7 Ustava, clana 47. Zakona i pravila 39 (1) (b) Poslovnika.

Zahtev za privremenu meru

70. Sud podseea da je podnosilac zahteva takode trazio od Suda sledece: "Na osnovu clana 57. tacka (a), (b), (c) Odluka 0 privremenoj meri Poslovnika 0

radu Ustavnog suda Republike Kosova, mi advokati, u nacelu takode traiimo da se u odnosu na ovu naredbu uvede i privremena mera". Pored zahteva za privremenu meru, podnosilac zahteva je dostavio jos 4 dopisa koja je naslovio "urgencija" i u svim tim dopisima se ponavlja potreba da Sud, kako on navodi, odluci 0 ovom zahtevu u sto kracem vremenskom roku.

71. Kako bi potkrepio zahtev za privremenu meru, podnosilac zahteva navodi da bi "ostavljanjem ove naredbe na snazi, posledice bile nenadoknadive i nepopravljive, pa bi mogle nastupiti situacije eskalacije jizickog i verbalnog nasilja od strane sudskih strazara, koji su ovlasceni da upotrebe nasilje".

72. Sud ponavlja zakljueak da je zahtev podnosioca proglasen neprihvatljivim zbog toga sto je on podneo preuranjeni zahtev i samim tim nije iscrpeo sva pravna sredstva.

73. Prema tome, u skladu sa gore navedenim zakljuccima i u skladu sa clanom 116 (2) Ustava, clanom 27 (1) Zakona i pravilom 57 (1) Poslovnika, zahtev za privremenu meru se odbija kao neosnovan.

Zahtev za odrzavanje rasprave

74. Sud podseca da je podnosilac zahteva takode trazio od Suda da zakaze raspravu na kojoj bi se "usmeno i u celosti" raspravile okolnosti slueaja i argumentovao njegov zahtev kojije, po njegovim recima, zasnovan "na zakonu i cinjenicama".

75. Sud podseca da na osnovu stava (2) pravila 42 [Pravo na raspravu i odustajanje] Poslovnika, Sud nalaze oddavanje rasp rave sarno "ukoIiko veruje daje ista neophodna radi razjasnjavanja dokaza iii zakona".

76. Sud ponavlja zakljueak da je zahtev podnosioca proglasen neprihvatljivim zbog toga sto on nije iscrpeo sva pravna sredstva. U tom smislu, a buduci da ne postoji nijedno pitanje 0 dokazima iIi zakonu koje treba razjasniti, Sud odbija zahtev za zakazivanje rasprave kao neosnovan.

14

•

IZ TIH RAZLOGA

Ustavni sud Republike Kosovo, u skladu sa clanom 113.1 i 113.7 Ustava, clanom 47. Zakona i pravilom 39 (1) (b) Poslovnika, dana 23. januara 2019. godine, jednoglasno

ODLUCUJE

I. DA PROGLASI zahtev neprihvatljivim;

II. DA ODBIJE zahtev za privremenu meru;

III. DA ODBIJE zahtev za raspravu;

IV. DA DOSTAVI ovu odluku strankama;

V. DA OBJAVI ovu odluku u Sluzbenom listu, u skladu sa clanom 2004

Zakona, i

VI. Ova odluka stupa na snagu odmah.

Sudija izvestilac

15