Korporacija Tigar Tigar Poslovni Servis P.J. Transport

PRIPRAVNIKI RAD

Tema :

Roba u logistikim procesima(sa posebnim osvrtom na transport robe)

Mentor: Predrag Pani

Kandidat: Milan Golubovi

April, 2010.SADRAJ UVOD.......................................................................................... 80.1 OSNOVNI PROCESI I PODPROCESI U TRANSPORTU ROBE...................9

1 PLANIRANJE I PROJEKTOVANJE TRANSPORTNOG SISTEMA...........101.1 PROCES TRANSPORTA..................................................................11 1.2 OPERATIVNA KONTROLA I UPRAVLJANJE PROCESOM.......................12 1.3 KONTROLA KVALITETA OD STRANE PREVOZNIKA............................12 1.4 PRIKUPLJANJE, MEMORISANJE I OBRADA INFORMACIJA...................12

ZAKLJUAK................................................................................18 LITERATURA .............................................................................18

2

O TIGRUPoeci Tigra vezuju se za 1935. godinu kada je osnovana industrijska radionica za proizvodnju gumenih proizvoda i svih vrsta gumene obue pod imenom TIGAR.Osnivaci preduzea bili su Dimitrije Mladenovic-Mita Gaga (nepokretnosti),braa Cekic,Jovan i Milorad (novana sredstva i bugarin Enjo Pantev (masine).Tigar je osnovan sa kapacitetom od 200 tona smese za proizvodnju gumenih opanaka,mada je dozvolu za tu proizvodnju dobio tek 1937.godine.Maksimalnu predratnu proizvodnju Tigar je ostvario 1938.godine kada je upoljavao oko 600 radnika.1941.godine prestaje sa radom.Sa zavretkom rata fabrika se nacionalizuje od strane novostvorene socijalisticke drzave i pocetkom 1946. Godine poinje ponovo sa radom.U narednim godinama dolazi do velikog poveanja proizvodnje,posebno posle 1950.godine.

Najznaajniji dogadjaji za Tigar u godinama koje su usledile su sledeci:1959.Osnivanje fabrike AUTOGUMA 1960.Osnivanje fabrike TEHNICKA GUMA 1972.Proizvodnja prve RADIJALNE GUME 1974.Ugovor o licenci i poslovnoj saradnji sa BF GOODRICH 1977.Osnivanje fabrike UNUTRANJA GUMA 1978.JOINT VENTURE SA BF GOODRICH,USA 1981.Osnivanje TIGAR AMERIKAS 1988.Osnivanje fabrike LEPILA 1990.Osnivanje TIGAR EUROPE,LONDON 1991.Transformacija TIGRA U DEONIARSKO DRUTVO 1995.Uvoenje STANDARDA ISO 9001 1996.Osnivanje SATIO TIGRIS,KIPAR 1997.JOINT VENTURE UGOVOR TIGAR-MICHELIN NORTH AMERIKA 1999.Ugovor o konsignaciji TIGAR MICHELIN 2000.Obnovljen ugovor o licenci i komercijalnoj saradnji 2001.Ugovor o zajednickom ulaganju TIGAR-MICHELIN-IFC,ugovor o zajmu IFC TIGAR.2003.Formiranje zajednicke firme TIGAR MICHELIN 2005.-Dodatno investiranje u Tigar MH

3

ORGANIZACIONA STRUKTURA KORPORACIJE TIGAR

KORPORACIJA TIGAR

Komerc.preduze.TIGAR EUROPA

Proiz.preduzeaTIGAR OBUA

Usluna preduzeaTIGAR POSLOVNI SERVIS

Funkcije podrkeUPRAVA

TIGAR TRADE

TIGAR TEHIKA GUMA TIGAR HEMIJSKI PROIZ.

TIGAR TOURS

FUNKCIJA KVALITETA

TIGAR PARTNER

TIGAR INCON

PRAVNA FUNKCIJA

TIGAR MONTENEGRO

TIGAR OBEZBEDJENJE

FINANSIJSKA FUNKCIJA KADROVSKA FUNKCIJA

TIGAR TRGOVINA

TIGAR ZATIT.RADIONICA

TIGAR AMERICAS HOTEL TIGAR PLANINARSKI DOM

IT FUNKCIJA

PI CANAL

FUNKCIJA PODRSKE U KORPORATIVNOM UPRAVLJANJU

DOM SPORTOVA FUNKCIJA MARKETINGA SLOBODNA ZONA PIROT F-JA RACUNOVODSTVA TIGAR EXPORT IMPORT

AGENCIJA STARA PLANINA TURES

TIGAR FONDACIJA

TIGAR INTER RISK

4

Danas je Tigar korporacija koja se sastoji iz komercijalnih entiteta,proizvodnih i usluznih entiteta,administrativne logistike,funkcije podrske,servisne grupe i projekt menadzera. Proizvodni entiteti su: -TIGAR OBUA -TIGAR TEHNIKA GUMA -TIGAR HEMIJSKI PROIZVODI Zadatak proizvodnih entiteta je obezbedjenje proizvodnje koja po kvalitetu, asortimanu i obimu treba da bude u skladu sa biznis planovima. Istovremeno proizvodni entiteti organizuju razvoj i obezbedjuju konstrukciju novih proizvoda,primenu novih tehnologija i potrebnu investicionu podrku,a odgovorne su za kvalitet svojih proizvoda i upravljanje trokovima. Politika kvaliteta korporacije Tigar je usmerena na proizvodnju i prodaju proizvoda takvog kvaliteta koji e osvojiti i zadovoljiti kupce i biti na viem nivou od konkurencije uz istovremeno sniavanje trokova poslovanja i povaanje produktivnosti i profitabilnosti, zato je Tigar strateki opredeljen za kontinuiran izvoz svojih proizvoda.Tigar je ostvario visoke rezultate i dostigao svetske standarde kvaliteta proizvoda.Uspean je u praenju trendova u dizajnu, lansiranju novih proizvoda i stalnom poboljanju usluga u servisiranju robe.Tigar se u svom poslovanju uvek rukovodio potrebama i zeljama svojih potrosaca tako da se stalno ulau napori na usavravanju prodajne mreze koj bi pored prodaje i servisa svojim kupcima mogla da prui i sve korisne savete kako treba postupati sa proizvodima. Glavni zadatak Tigra je uvrivanje pozicije u tokove svetske proizvodnje i razmene robe imajui u vidu injenicu da se trgovinske barijere briu i da svetsko triste tezi globalizaciji a Evropa postaje jedinstveno triste.Najznaajnije trziste pneumatika danas je u Severnoj Americi, Zapadnij Evropi i Japanu. Tigar vie od polovine svoje proizvodnje plasira na svetsko triste.Tigrovo vodee izvozno trite je Zapadna Evropa koja apsorbuje oko 70% ostvarenog izvoza,dok su ostala trita istona Evropa, Bliski istok, Afrika, Australija i Novi Zeland. U cilju sto bolje distribucije svojih proizvoda i to bre naplate svojih potraivanja,Tigar je osnovao svoja preduzeca i u inostranstvu:*TIGAR AMERICAS,Jackonsville,Florida (USA) *TIGAR EUROPE,London (V.Britanija) *SATIO LTD.,Nikozija (Kipar) *TIGAR-MONTENEGRO,Podgorica(Crna Gora) *TIGAR-TRADE,Banja Luka(R.SRPSKA) *TIGAR PARTNER,Skoplje(Makedonija)

5

TIGAR POSLOVNI SERVIS "TIGAR POSLOVNI SERVIS" je preduzee koje se u osnovi bavi pruanjem raznih vrsta usluga i proizvodnjom iz sledeih oblasti: - graevinskih radova u visokogradnji - odravanja infrastrukture - ugostiteljskih usluga - prodaje robe iroke potronje - drumskog transporta robe - proizvodnje hleba i peciva ORGANIZACIONA POSTAVKA P.J. TRANSPORT

POSLOVNI SERVIS

P.J. TRANSPORT

SLUBA ODRAVANJ A

SLUBA LOKALNOG SAOBRAAJA

SLUBA LOGISTIKE

SLUBA RAUNOVODSTVA I KNJIGOVODSTVA

ODRAVANJE MEHANIZACIJE

REGIONALNI SAOBRAAJ

ODRAVANJE AUTOELEKTRIK

MEUNARODNI SAOBRAAJ PEDICIJA

6

ODRAVANJE TRANSP.

AGENTURA

USLUGE KOJE PRUA P.J. TRANSPORT P.J. Transport se bavi pruanjem usluga drumskog prevoza robe u meunarodnoj i domaoj pediciji, prevozom i podvozom robe u lokalu, odravanjem vozila; osnovana je sa ciljem da organizuje transport i optimizuje trokove transporta dananjoj Tigar korporaciji: - dovoza sirovina i repromaterijala; -odvoza gotovih proizvoda kupcima; -odvoza gotove robe za mreu prodavnica maloprodaje u zemlji -organizaciju prevoza robe za trea lica P.J. "Transport" poseduje radionicu za odavanje i popravke vozila i ima svoju povrinu za parking svog voznog parka. Usluge koje prua R. J. "Transport" mogu se podeliti u tri kategorije: 1) Meunarodni transport 2) Regionalni (domai) transport 3) Transport o lokalu 1) Meunarodni transport: P.J. "Transport" poseduje saglasnost od Privredne komore Srbije i Ministarstva za saobraaj da vri prevoz robe u meunarodnom drumskom saobraaju drumskim cisternama i leperima. Prevoz ai cisternama poeo je da funkcionie 2001. god. dovozom ai iz Maarske za potrebe dananjeg Tigar Tyres-a. P.J. "Transport" raspolae skromnim voznim parkom koji se moe koristiti za prevoz robe u meunarodnom transportu. 2) Regionalni (domai) transport: P.J. "Transport" vri dovoz repromaterijala, sirovine i drugih materjala od proizvoaa i dobavljaa u Srbiji, za poslovni sistem "Tigar" korporacije, kao i za potrebe treih lica. U odvozu P.J. "Transport" uglavnom prevozi gotove proizvode spoljasnju i unutrasnju auto gumu Tigar Tyres-a kupcima irom Srbije. 3) Transport o lokalu: Za pruanje usluga prevoza u lokalu angaovano je vie vozila, razliitog tipa. Pruanje usluga u lokalu podrazumeva usluge u krugu kompanije, usluge u gradu, istovar robe iz vagona, prevoz robe iz magacina u magacin, prevoz robe do prodavnica u gradu i eleznike stanice, prevoz robe za potrebe fabrike Unutranja guma Babunica. Takodje vri i usluge utovara, istovara uglja.

7

UVODRobni saobraaj se generalno moe definisati kao sistem za kretanje robe u prostoru i vremenu. Ova definicija je suvie ograniena, jer ne uzima u obzir prirodu njegovih podsistema, koji imaju razliite tehnoloke, institucionalne i ekonomske karakteristike. Njihov uinak, posebno gledano sa stanovita stvarnih i potencijalnih korisnika, moe da varira.

Transportni sistem i njegovo okruenje Iz navedenih kriterijuma proistiu i prednosti pojedinih vidova saobraaja, a samim tim i podobnost odredjenog vida. 8

U zavisnosti od okolnosti, vidovi saobraaja mogu meusobno da konkuriu, ili se dopunjuju, ili oboje. Na transportnom tritu konkurenciju izraavaju korisnici koji uporeuju prednosti i nedostatke, posebno posmatrajui pokazatelje uinka, kao to su: kapacitet, rokovi isporuke, pouzdanost i dr. Kada zadovoljavaju razliite zahteve u transportnom lancu, njihova komplementarnost je obezbeena postojanjem pretovarnih centara za robu, kao to su: terminali, robne stanice i druge take sueljavanja. Ponekad se upuuju kritike robnom transportu i njegovom uinku da esto zanemaruje injenicu da ova delatnost ne deluje nezavisno od sistema u okruenju. Transport predstavlja meuaktivnost u ponudi, proizvodnji i distribuciji proizvoda, i kao takav jedan je od osnovnih komponenti poslovne logistike, iji je cilj da obezbedi razliite faze proizvodnje gotovog proizvoda sve do faze potronje. Transport treba da je tako integrisan u proces proizvodnje da distribucije i karakteristike pruenih usluga, moraju biti u skladu sa zahtevima koje postavlja priroda robe koja se prevozi.

0.1 OSNOVNI PROCESI I PODPROCESI U TRANSPORTU ROBEPrema standardima ISO 9001-4,da bi se obezbedila kvalitetna usluga i njeno stalno unapredjenje neophodno je realizovati odredjene procese i dokumente koji ih prate. Transport robe je sloen tehnoloki proces i sastoji se od niza podprocesa i aktivnosti. Da bi mogli uspeno da organizujemo i upravljamo ovim sloenim procesom, neophodno je da predhodno sagledamo sve podprocese i operacije u njemu. Osnovni podprocesi u realizaciji transporta robe su: 1. MARKETING 2. PLANIRANJE I PROJEKTOVANJE TRANSPORTNOG PROCESA 3. PROCES TRANSPORTA 4. KONTROLA KVALITETA OD STRANE PREVOZNIKA 5. PRIKUPLJANJE, MEMORISANJE I OBRADA INFORMACIJA MARKETING Marketing obuhvata tri podprocesa: -istraivanje i definisanje transportnih zahteva -istraivanje karakteristika najznaajnijih konkurenata na tritu usluga -promociju i reklame transportnih usluga Kod definisanja kvalitativnih pokazatelja transportnih zahteva, potrebno je definisati zahteve u pogledu kvaliteta usluga i rangirati ih po znaajnosti sa aspekta korisnika.

9

Do definisanja zahteva dolazi se istraivanjem trita i po mogunosti stvaranjem dugoronih odnosa korisnika i prevoznika u kojima e biti precizirani svi elementi usluge u duem vremenskom periodu. Obaveza isporuioca usluge, prema standardima kvaliteta je i da vodi evidenciju i da analizira albe klijenata po zavrenim uslugama. Istraivanje kriterijuma najznaajnijih konkurenata na tritu usluga - ova aktivnost podrazumeva blie definisanje performansi glavnih konkurenata kako u pogledu ponudjenih kapaciteta, cena i sl. Izlazni rezultati iz ove faze u organizaciji transportnog procesa su transportni zahtevi merodavni za proraun potrebnih kapaciteta (vozila, ljudi) za izvrenje procesa.

1 PLANIRANJE SISTEMA

I

PROJEKTOVANJE

TRANSPORTNOG

U okviru ovog podprocesa vri se planiranje i projektovanje usluge: -izbor optimalnog sistema kretanja vozila -reim rada vozila i vozaa -sistem tarifa -plan rada tehnikog opsluivanja Sistemi kretanja vozila u toku rada: Organizacija kretanja vozila u toku rada treba da obezbedi najvei uinak, proizvodenost uz najmanji utroak resursa (vozila,energije).

LAB A B

ponavljajui itinerer vozila Pod itinererom se podrazumeva kretanje vozila u toku jednog ciklusa transportnog procesa od poetne take puta do ponovnog povratka u istu taku puta. Obrt vozila se sastoji od vie vonji, koje mogu biti sa teretom ili bez njega. Pokazatelji rada vozila u toku jednog obrta vozila: Osnovni pokazatelji rada jednog vozila u toku jednog obrta su: -duina itinerera-puta transporta, koja predstavlja rastojanje koje vozilo predje u toku jednog ciklusa kretanja. -vreme obrta koje predstavlja vreme trajanja ciklusa u okviru koga se obave sve operacije u toku jednog itinerera -broj obrta u toku rada koji predstavlja broj ponovljenih ciklusa u toku rada vozila i dobija se iz odnosa vremena vozila na radu i vremena obrta. 10

1.1 PROCES TRANSPORTAIzvrenje transportnog procesa obuhvata operacije: -operativnu pripremu za izvrenje procesa -dolaska vozila na mesto utovara i utovar robe -prevoz robe od poiljaoca Operativna priprema transportnog procesa: U pripremu transportnog procesa spadaju svi podprocesi i operacije koje imaju za cilj da obezbede uslove da se izvri konkretan transportni zadatak. Za konkretan zadatak vri se priprema vozila, vozaa, robe i odgovarajue dokumentacije koja prati proces. Priprema vozila: U pripremu vozila spadaju procesi tehnikog opsluivanja vozila koja imaju zadatak da obezbede planiranu spremnost vozila: -sa aspekta njihovog tehnikog stanja -sa aspekta administrativnih uslova Proprema vozaa: Vozilo ne moze da obavlja rad bez vozaa, spremnog i kvalifikovanog da obavi zadatak. Spremnost i kvalifikovanost vozaa da obavi zadatak potvruje se takoe prateom dokumentacijom. Priprema vozaa za izvrenje procesa obuhvata operacije rasporeivanja vozaa na konkretno vozilo i zadatak. Priprema robe, poiljki: U pripremu robe za transport spadaju: -ambalairanje -sortiranje -oznaavanje -merenje -priprema dokumentacije za robu Osnovna operativna dokumenta u toku izvrenja transportnog procesa su: -putni nalog -kontrolni list -tovarni list Dokumenta za vozilo: -saobracajna dozvola -matina knjiga vozila Dokumenta za vozaa: -vozaka dozvola -lina karta 11

-dokumenti u medjunarodnom transportu

Utovar i istovar robe: Znatan deo vremena u izvrenju trnsportnog procesa vozilo provede na utovaru i istovaru robe. Trajanje utovarnih i istovarnih podprocesa zavisi od: -naina pakovanja robe -vrste i proizvodnosti pretovarnih sredstava -organizacije utovarno-istovarnih operacija

1.2 OPERATIVNA KONTROLA I UPRAVLJANJE PROCESOMDa bi se obezbedilo kvalitetno odvijanje napred nabrojanih podprocesa i aktivnosti u transpotnom procesu, mora se kontinuirano vriti kontrola njihovog izvrenja. Kontrola se vri tako to se meri izvrenje planiranih zadataka, njegov obim i kvalitet, zatim se oni uporedjuju sa planiranim. U okviru ove aktivnosti preduzimaju se i mere za otklanjanje poremeaja do kojih moe doi u toku procesa {kvar vozila, zastoji}.

1.3 KONTROLA KVALITETA OD STRANE PREVOZNIKAU organizaciji funkcije kontrole, potrbno je dati odgovore na pitanja: -ta treba kontrolisati -kada treba vriti kontrolu -koliko esto treba vriti kontrolu -ko treba da vrii kontrolu. Kontrola izvrenja transportnog procesa je jedna od osnovnih aktivnosti u sistemu kvaliteta. Usled poremeajnih impulsa iz okruenja i iz samog preduzea, mogue je da dodje do odstupanja u planiranom odvijanju transportnog procesa. U tom sluaju, neophodno je doneti operativne odluke koje treba da obezbede da se ponovo uspostavi planirano stanje. Na primer, u sluaju otkaza vozila na liniji potrebno je doneti odluku o slanju drugog vozila za zamenu, u sluaju da se ne obezbedi dovoljan broj vozila spremnih za rad moraju se izvriti intervencije u mrei linija. Upravljanje, predstavlja donoenje odlluka, odluke se donose na raznim nivoima u sistemu, poevi od operatora, izvrilaca (vozaa) pa do glavnih menadera. Svaki zaposleni u preduzeu u toku svoga rada donosi odredjene odluke koje su od veeg ili manjeg uticaja na funkcionisanje i rezultate rada sistema. Proces operativnog upravljanja podrazumeva uporedjenje parametara procesa sa planiranim i donoenje odluka na osnovu unapred poznatih kriterijuma i modela.

1.4 PRIKUPLJANJE, MEMORISANJE I OBRADA INFORMACIJA

12

Jedan od osnovnih uslova odvijanja transportnog procesa je postojanje raznih informacija o toku odvijanja procesa i stanju sistema. Tako naprimer, u prvoj fazi istraivanju transportnih zahteva neophodne su informacije o zahtevima, u fazi izvrenja informacije date u redu vonje , u fazi kontrole i upravljanja informacije o planiranim i izvrenim polascima vozila, u fazi obrauna uinka ulazne informacije za obraun izmeritelja rada. Da bi se obezbedilo uspeno i kvalitetno odvijanje transportnog procesa neophodno je dakle, raspolagati velikim brojem podataka. Podaci postaju informacija tek ako su znaajni za donoenje nekih odluka. Sistem koji se bavi prikupljanjem, pamenjem, obradom i dostavljanje informacija korisnicima, naziva se informacioni system. Informacije se prikupljaju o procesima i resursima. U skladu sa tim, informacioni system treba da definie informacijske potrebe i zahteve, dokumente iz kojih se oni dobijaju, naine njihove obrade kao i njihove tokove. Dobar informacioni system je onaj,koji moe da obezbedi prave informacije, na pravom mestu u pravom trenutku vremena. A to znai da informacije moraju biti brze i pouzdane. Moe se rei da nema kvalitetnog funkcionisanja i upravljanja u transportnom preduzeu bez kvalitetnog informacionog sistema. Savremeni informacioni sistemi podrazumevaju postojanje odredjene opreme-racunara, monitora, tampaca, niza postupaka i procedura koji pokreu maine, vre memorisanje i razne obrade podataka-programa kao i ljude raznih struka koji rade u tom sistemu.

KLASIFIKACIJA ROBE

Postoji veliki broj klasifikacija robe koje se meusobno razlikuju u odnosu na svrhu kojoj slue, odnosno zbog koje su formirane: vrednost, osetljivost, oblik, fiziko hemijske karakteristike, delatnost, stepen opasnosti, potrebe statistike analize i sl. Tako na primer prisutne su klasifikacije robe u razliitim vidovima saobraaja to je uglavnom povezano sa tarifama, odnosno definisanjem uslova prevoza drumski transport, elezniki transport, vazduni transport , vodni transport Razliite klasifikacije roba koriste se i okviru carine transportnih i drugih statistika trgovine,... Posmatrano na makro planu, od posebnog praktinog znaaja za analizu logistikih tokova na nivou okruga, regiona, drave, ili u medjunarodnim okvirima imaju statistiki podaci o realizovanim tokovima, a ti podaci odnose se na grupe roba klasifikovanih u odredjene kategorije, bazirane na odredjenoj nomenklaturi.

13

Za kategorizaciju roba koriste se razliiti klasifikacioni sistemi pri emu je i u naoj zemljido 2002 ITO SVEE VOE I POVRE IVE IVOTINJE PREHRAMBENI PROIZ. ZA LJUDE, HRANA ZA STOKU, DUVAN ULJARICE SEME, ULJANI ORASI, ULJA I MASTI DRVO I PLUTA UBRIVA SIROVI NEMETALNI MINERALI RUDE GVOA, STARO GVOE RUDE I KONCENTRATI OBOJENIH METALA TEKSTIL, TEKSTILNI PROIZVODI, VETAKA VLAKNA PAPIRNA MASA I PAPIRNI OTPACI VRSTA GORIVA SIROVA NAFTA PROIZVODI OD NAFTE, GAS KATRANI, DERIVATI UGLJA I PRIRODNOG GASA HEMIJSKI PROIZVODI KRE I GRAEVINSKI MATERIJAL INDUSTRIJ. POREKLA STAKLO, PROIZVODI OD STAKLA I KERAMIARSKI PROIZ. METALI METALNI PROIZVODI MAINE I TRANSPORTNI UREAJI RAZNA ROBA SPECIJALNE TRANSAKCIJE NEPOZNATO HRANA I IVE IVOTINJE PIA I DUVAN SIROVE MATERIJE, OSIM GORIVA MINERALNA GORIVA I MAZIVA IVOTINJSKA I BILJNA ULJA I MASTI HEMIJSKI PROIZVODI PROIZVODI SVRSTANI PO MATERIJALU MAINE I TRANSPORTNI UREAJI RAZNI GOTOVI PROIZVODI PROIZVODI I TRANSAKCIJE, NIGDE NEPOMENUTI posle 2002

nakon 2002. godine dolo do promene u pogledu naina klasifikacije, pa se umesto podataka za 25 daju podaci za 10 irih grupa roba:

ROBA U LOGISTIKIM PROCESIMASa aspekta logistike od znaaja je klasifikacija koja robu razvrstava u grupe homogene po nainu pretovara, nainu skladitenja nainu prevoza Sa logistikog aspekta, odnosno realizacije logistikih tokova, od znaaja je podela na sledee osnovne homogene grupe - PREMA POJAVNOM OBLIKU -RASUTA ROBA ( njene odlike su krupnoa, granulacija, zapreminska teina, specifina 14

teina, koeficijent - ugao nasipanja (ugao trenja), habajue dejstvo abrazivnost, vlanost, lepljivost, stepen opasnosti, ...) -KOMADNA ROBA (odlikuje se dimenzijama,oblikom, teinom, nainom i mogunou slaganja, temperaturom, stepenom opasnosti, ...) -TENA ROBA -GASOVITA ROBA

RASUTA ROBARasuta roba (ona roba ije fiziko - mehanike osobine omoguavaju zahvatanje i nasipanje pri pretovaru, uz uslov svrsishodnosti takvog naina manipulacije) Fiziko-mehanike osobine rasutih materijala imaju izuzetno veliki uticaj na konstrukciju i tehniko-eksploatacione karakteristike pretovarnih maina, izbor tehnologija prevoza i tehnologije skladitenja. Neke od najznaajnijih karakteristika rasutih roba su: GRANULOMETRIJSKI SASTAV Granulometrijskim sastavom rasutih materijala opisuje se struktura robe sa aspekta veliine estica. Veliina pojedinih estica meri se duinom prostorne dijagonale kvadra opisanog oko estice, ili kao najdua od tri stranice kvadra opisanog oko estice. SPECIFINA ZAPREMINSKA MASA Specifina zapreminska masa rasutog materijala izraava se u (t/m3). Ova karakteristika u funkciji je od stanja u kome se rasuti materijal nalazi: rastresito, sabijeno. UNUTRANJE TRENJE RASUTOG MATERIJALA (ugao unutranjeg trenja) Opisuje trenje izmedju delia istog materijala. Ono se manifestuje uglom koji stranica kupe materijala zaklapa sa horizontalnom podlogom nakon nasipanja. Od znaaja je ugao trenja u stanju mirovanja, odnosno pri kretanju (oscilovanju) podloge na kojoj se materijal nalazi ABRAZIVNOST Habajue dejstvo, odnosno abrazivnost oznaava karakteristiku robe da pri kretanju i trenju sa podlogom po kojoj se kree tu podlogu postepeno oteuje i troi ADHEZIJA I KOHEZIJA Adhezija oznaava lepljivost neke materije u dodiru sa nekom drugom, a kohezija se definie kao molekularno privlaenje kojim se delii materijala dre zajedno. Znaaj ovih karakteristika lei u injenici da materijali sa visokom kohezijom veoma teko teku, a da se oni sa velikom adhezijom teko odvajaju od zidova sudova, radnog organa sredstva. STEPEN VLANOSTI I HIDROSKOPNOST Materijali koji poseduju visok procenat vlage (piljevina, kre, eer, so i sl.) dovodi do problema stinjavanja i loeg toka FLUIDNOST RASUTIH ROBA Sloena karakteristika rasutih roba koja se odnosi na mogunost slobodnog toka materijala. Manja fluidnost upuuje na neophodnost upotrebe ureaja za pospeivanje isticanja. 15

Primeri rasutih roba

Skladite ugalja za potrebe energetike Tigra

Cisterna P.J. Transporta na istovaru ai u silos

KOMADNA ROBAPod komadnom robom podrazumeva se roba koja se pojavljuje u jedinici kaja se moe brojati. Razlikuje se izvorno komadna roba i robe koje su u izvornom stanju tene, gasovite, rasute ,prakaste , zrnaste a koje se pakovanjem u odgovarajuu ambalau dovode u komadni oblik. Komadna roba se u pretovarnim procesima pojavljuje kao upakovana i neupakovana. Osnovno pakovanje, logistika jedinica (primenom pomonih sredstava: paleta, malih, srednjih i velikih, kontener,... ili pak bez primene ali korienjem sistema uvravanja termoskupljajuom folijom, trakama i sl.) Komadna roba, takoe, moe imati razliit geometrijski oblik: kvadra, tabli, cilindrinog do ipkastog i loptastog oblika. Asortiman komadne robe je izuzetno irok. Takoe, i pojavni oblici robe mogu biti veoma razliiti: teina (od nekoliko grama do vie tona), oblik (ipka, prizma, valjak, lopta, nepravilan i td.), hemijski sastav (vrlo raznolika, sa aspekta skladitenja homogena i nehomogena), gabaritne dimenzije, otpornost na spoljanje uticaje (otporna, delimino otporna, neotporna)

Logistike jediniceKoncept formiranja logistikih jedinica je danas opte prihvaen u logistici i danas su retki segmenti privrede gde se on iroko ne primenjuje. Izuzetno heterogeni skup pojavnih oblika roba 16

i njihov obim uea u pojedinim fazama procesa reprodukcije inicirao je potrebu za primenom unificiranih jedinica razliitih dimenzija. U tom cilju razvijeno je nekoliko karakteristinih tipova logistikih jedinica, a osnovni su palete i konteneri. Da bi logistika jedinica bila vezivni element i osnova racionalizacije, ona mora da ispuni sledee osnovne zahteve: oblikom, teinom i dimenzijama treba da omogui racionalnu primenu mehanizovanih sistema rukovanja treba da ima standardizovane dimenzije i oblik

Primeri komadnih roba

17

ZAKLJUAKDa bi se uspesno obavio neki process ili podproces u transportu robe, poiljki neophodno je da funkcioniu sledee operacije a to su; marketing ,planiranje, proces transporta, kontrola kvaliteta i oni imaju zadatak da pronadju i spree greke u funkcionisanju procesa. Na taj nain se obezbedjuje potreban kvalitet i poboljavaju se ekonomski rerzultati preduzea koje vri transport.

LITERATURA V. Kolari: Organizacija i ekonomija saobraaja, IO Rad, Beograd, 1978. LJ. arapi: Organizacija prevoza sa integralnim transportom, Via eleznika kola, Beograd, 1987. Dr M. Markovi: Transport, pedicija, carine i osiguranje, Beogradska poslovna kola, Beograd 2003. godine Miodrag Stankovi,Ekonomika spoljne trgovine, Zajear, 2006. godine Zelenika, R., Meunarodna pedicija, Ekonomski fakultet, Rijeka, 1996.

18