robno transportni centar za auto delove.doc

Logistički centar za auto delove

Sadržaj

Uvod............................................................................................................................................................4

1. Struktura funkcija logističkog centra..............................................................................................5

1.1. Struktura funkcija logističkog centra prema funkciji povezivanja distributivnih tokova.........6

1.2. Struktura funkcija prema karakteru aktivnosti.......................................................................7

1.2.1. Osnovne logističke aktivnosti u logističkom centru.......................................................7

1.2.1.2. Osnovne logističke aktivnosti u logističkom centru: Pretovar...................................9

1.2.1.3. Osnovne logističke aktivnosti u logističkom centru: Skladištenje..............................9

1.2.2. Pomoćne aktivnosti u logističkom centru....................................................................10

1.2.3. Dopunske funkcije u logističkom centru......................................................................10

1.2.3.1. Dopunske funkcije vezane za robu..........................................................................11

1.2.3.2. Dopunske funkcije vezane za transportna sredstva................................................11

1.2.3.3. Dopunske funkcije vezane za tovarno manipulativnu mehanizaciju.......................11

1.2.3.4. Dopunske funkcije vezane za personal....................................................................12

1.2.4. Upravno – informacione funkcije logističkog centra...................................................12

1.2.5. Tehničko bezbedonosne funkcije................................................................................12

1.3. Struktura funkcija prema konceptu usluga..........................................................................12

1.3.1. Struktura funkcija prema konceptu usluga: City logistika............................................13

1.3.2. Struktura funkcija prema konceptu usluga: Logističke usluge skladištenja.................13

1.3.3. Struktura funkcija prema konceptu usluga: Logistika nabavke i distribucije...............14

1.3.4. Struktura funkcija prema konceptu usluga: Transpotne i špediterske usluge.............14

1.3.5. Struktura funkcija prema konceptu usluga: Upravljanje ljudskim resursima...............14

1.3.6. Struktura funkcija prema konceptu usluga: Usluge konsaltinga..................................15

1.3.7. Struktura funkcija prema konceptu usluga: Usluge korisnicima centra.......................15

Bojan Pušica lo080284 Saobraćajni fakultet

Mitrović Vladimir lo080173 Odsek za logistku

1


2. Struktura podsitema logističkog centra.....................................................................................16

2.1. Podsistem transporta...........................................................................................................16

2.2. Podsistem skladištenja.........................................................................................................17

2.3. Podsistem pretovara............................................................................................................18

2.4. Podsistem carinjenja i osiguranja.........................................................................................19

2.5. Podsistem snabdevanja fluidima..........................................................................................19

2.6. Podsistem za negu i čuvanje/parkiranje vozila.....................................................................19

2.7. Tehničko – bezbedonosni sistem.........................................................................................19

2.8. Upravno – informacioni sistem............................................................................................20

3. Tehnologije podsistema logističkog centra................................................................................21

3.1. Tehnologija podsistema transporta.....................................................................................21

3.2. Tehnologija skladištenja.......................................................................................................26

3.3. Podsistem pretovara............................................................................................................28

3.4. Tehnologija podsistema carinjenja i osiguranja...................................................................30

3.5. Tehnologija podsistema za snabdevanje fluidima................................................................31

3.6. Tehnologija podsistema za negu i održavanje vozila............................................................32

3.7. Tehnologija tehničko – bezbedonosnog sistema.................................................................34

3.8. Tehnologija poručivanja.......................................................................................................35

4. Dimenzionisanje podsistema logističkog centra........................................................................38

4.1. Merodavne veličine za dimenzionisanje podsistema...........................................................41

4.2. Postupak dimenzionisanja podistema..................................................................................43

4.2.1. Određivanje jednovremenog broja vozila u sistemu...................................................43

4.2.1.1. Određivanje jednovremenog broja kamiona od 10t u dopremi..............................43

4.2.1.2. Određivanje jednovremenog broja transportnih sredstava sredstva nosivosti.......46



2


4.2.1.3. Određivanje jednovremenog broja pick up vozila u otpremi..................................49

4.2.1.4. Određivanje jednovremenog broja kombi vozila u otpremi....................................52

4.2.1.5. Određivanje jednovremenog broja kamiona sandčara u otpremi...........................55

4.2.2. Određivanje kapaciteta skladišnog podsistema..........................................................58

4.3. Određivanje potrebnog prostora za sve podsisteme...........................................................60

5. Layout logističkog centra.......................................................................................................................62

Zaključak....................................................................................................................................................64

Literatura...................................................................................................................................................65

Prilog.........................................................................................................................................................66



3


Uvod

Robni tokovi su uzročno-posledični faktor stalnog porasta prostornih,vremenskih i količinskih transformacija u neprekidnoj smenjivosti aktivnosti pakovanja, utovara, transporta, skladištenja,ponovnog pretovara, istovara, isporuke itd. Nosioci realizacije robnih tokova su logistički lanci i logistički sistemi. Najznačajnije mesto u logističkom lancu je logističkicentar ili terminal. Logistički centar je pojam koji je najprisutniji i koristi se za sve centra, odnosno terminale koji kao glavnu osnovnu delatnost imaju skup logističkih aktivnosti[1].

Priloženi rad predstavlja nastavak rada iz Robnih terminala i robnno transportnih centara 1 u kojem je analizirana struktura robnih tokova auto delova u dopremi i otpremi i koji je postavljena adekvatna podloga za dalje projektovanje logističkog centra. Od ukupne količine robr koja prolazi kroz logistički centar oko 70% je iz uvoza,a ostalih 30% iz domaćih fabrika, takođe oko 65% robe završi u Beogradu. Logistički centar je lociran u Dobanovcima.

Tokovi otpreme i dopreme se realizuju sredstvima drumskog transporta. Intezitet i dinamika su već ramatrani tako da je stavljen akcenat na raspodele verovatnoće veličine jedne dopreme odnosno otpreme kao i raspodela verovatnoća vremena između dve realizacije toka po vrsti robe ili kategorije toka. Razmatrano je i struktura i karakteristike transportnih tokova koja je određena: stukturama tehnologija transporta i transportnih sredstava kojima se realizuju tokovi, raspodelom verovatnoća broja transportnih sredstava u realizaciji jedne otpreme odnosno dopreme.

U prvom poglavlju ovog rada biće definisana struktura funkcija logističkog centra za auto delove. Biće prikazane funkcije logističkog centra prema aspektu prelamanja tokova makro i mikro distribucije, prema karakteru aktivnosti koje se realizuju u centru kao i prema konceptu usluga koje se pružaju u centru. Drugo i treće poglavlje se respektivno odnose na strukturu podsistema centra(transprt,skladištenje,pretovar,parking itd.) i određene tehnologije predhodno definisanih podsistema. Učetvrtom delu rada biće dimenzionisani određeni podsistemi centra i to: podsistem parkinga, podsistem pretovarnih frontova i podsistem skladišta. Na osnovu dobijenih rezultata simulacije i razmatranja svi definisanih podsistema i tehnologija podsistema, u poslednjem poglavlju rada biće predložen layout logističkog centra.



4


1. Struktura funkcija logističkog centra

Logistički centri se razvijaju na mestima koncetracije robnih i transportnih tokova. Bilo da je logistički centar izvorišna, tranzitna ili krajnja tačka robnog toka, u njemu se razvijaju odgovarajući podsistemi, koji omogućavaju realizuaciju svih funkcija konkretnog logističkog centra. Razvoj sistema logističkog centra u funkciji je ostvarenja tehnoloških, ekonomski, ekološkoih i drugih ciljeva raznih kompanija koje proizvode auto delove.

Funkcije logističkog centra se moraju što efikasnije realizovati kako bi logistički centar opstao ili pak postao konkurentan u privrednom okruženju. Uspešan rad logističkog centra je preduslov razvoja privrede regiona u kojem se on nalazi. Iz toga se izvodi sledeći zaključak: efikasnom realizacijom svih njegovih funkcija svi su na dobitku – korisnici, kompanije, region. Postoji više podela funkcija logističkog centra prema[1]:

Funkciji povezivanja distributivnih tokova; Karaktera aktivnosti, koje se u njemu realizuju; Koncepta usluga, koje se nude u tom centru.

Za nas su interesantne sve tri podele funkcija, stoga će one biti i detaljno objašnjene. Struktura funkciaj logističkog centra je različita za svaki robno – transportni centar. Najveći uticaj na pomenutu strukturu ima karakteristika robnih tokova u robno – transportnom centru. Osim toga, položaj logističkog centra u odnosu na društveno - privredno okruženje ima uticaj na strukturu funkcija.

Pored navedenih podela vezanih za funkcija logističkog centra, potrebno je navesti njegovu osnovnu funkciju, koja u stvari ukazuje na razloge projektovanja i cilj postojanja logističkog centra. Prema tome, osnovna funkcija logističkog centra za auto delove bi bila prihvatanje tokova auto delova (uvoznih i iz domaće proizvodnje – Srbije), njihova transformacija i dalje usmeravanje prema generatorima na teritoriji Beograda.

1.1. Struktura funkcija logističkog centra prema funkciji povezivanja distributivnih tokova



5


Logistički centar može biti mesto prelamanja, odnosno spajanja, razdvajanja ili tranzita robnih tokova. Prema funkciji povezivanja distributivnih tokova, možemo imati sledeće slučajeve[1]:

Sabirna funkcija (pri povezivanju tokova mikrodistribucije i tokova makrodistribucije);

Distributivna funkcija (pri povezivanju tokova makrodistribucije i tokova mikrodistribucije);

Tranzitna funkcija (pri povezivanju tokova makrodistribucije i tokova makrodistribucije);

Sabirno – distributivna funkcija (pri povezivanju tokova mikrodistribucije i tokova mikrodistribucije).

Ovaj logistički centar za auto delove predstvavlja mesto prelamanja tokova makrodistribucije i tokova mikrodistribucije, stoga on ima distributivnu funkciju. On povezuje tokove iz uvoza i domaće proizvodnje (makrodistribucija) koje karakteriše relativno velika količina robe, i tokove mikrodistribucije koji predstavljaju snabdevanje generatora robnih tokova na području Beograda ( karakteriše ih mala količina robe u jednoj pošiljci).



6


Slika1. domaći i inostrani pravci tokova dopreme u centar

Na ovaj način pošiljke sa velikom količinom robe, transformišu u klasične isporuke za razne korisnike u cilju distribucije po gradu. To znači da se vrši kvantitativna transformacija robnih tokova u logističkom centru.

Distribucija koja se vrši preko ovog logističkog centra ima sledeće oblike:

Veće količine iste robe u prispeću transformišu se u manje isporuke jednom ili više primalaca;

Veće količine iste robe u prispeću prepakuju se i isporučuju jednom ili više primalaca;

Veće količine različite robe se prepakuju, sortiraju i isporučuju jednom ili više primalaca;

Iste ili različite robe se markiraju, izjednačavaju za distribuciju jednom ili više korisnika.

1.2. Struktura funkcija prema karakteru aktivnosti

Može se reći da prema karakteru aktivnosti imamo sledeće: Osnovne aktivnosti; Pomoćne aktivnosti; Dopunske aktivnosti; Tehničko – bezbedonosne; Upravno – informacione.

1.2.1. Osnovne logističke aktivnosti u logističkom centru

U logističkom centru se obavljaju brojne aktivnosti vezane za transformaciju robnih tokova. Neke od tih aktivnosti su vezane za transport, pretovar, skladištenje. Za nabrojane aktivnosti se može reći da predstavljaju osnovne logističke procese.



7


1.2.1.1. Osnovne logističke aktivnosti u logističkom centru: transport

Pod aktivnostima transporta se podrazumeva prijem transportnih sredstava, kojima se auto delovi otpremaju do logističkog centra. Isto se odnosi i na slučaj otpreme. Pored toga logistički centar mora organizovati transportne aktivnosti vezane za distribuciju uže i šire gravitacione zone na teritoriji Beograda.

Karakteristike transportnog toka, kao što su tehnologija transporta, vrsta transportnih sredstava i intezitet kojim se oni šalju zavisi dosta od karakteristika samog robnog toka: količina i fizičko-hemijskih karakteristika robe, mesta početka i završetka robnog toka, pravaca i kategorija tokova. [1]

Celokupan proces dopreme auto delova u logistički centar se obavlja drumskim vidom transporta. Zbog ne preterano velike količine robe koja se doprema u logistički centar nije potrebno koristiti masovne vidove transporta, odnosno vodni i železnički vid. Međutim, imamo određenu razliku kod tokova robe iz uvoza, i tokova dopreme robe od domaćih proizvođača. Za robu iz uvoza se primenjuje proces njene kontejnerizacije, a zatim daljeg transporta na ciljnu destinaciju. Roba iz domaće proizvodnje se ne kontejnerizuje, primena kontejnera u ovom slučaju nije opravdana, jer se oni koriste za dužine transporta veće od 300km. Stoga, realizaciju dopreme robe realizuju sledeća trasnportna sredstva:

Kamion tegljač sa poluprikolicom za transport kontejnera;

Kamion manje nosivosti (10t).

Što se otpreme tiče, treba napomenuti da se ona vrši isključivo drumskim transportom. Zbog svoje fleksibilnosti, dostupnosti, infrastrukture ovaj vid transporta se name’e kao rešenje za efikasnu distribuciju. Stoga, otpremu realizuju sledeća trasnprotna srestva:

Kamion sandučar;

Kombi vozilo;

Pick – up vozilo.



8


1.2.1.2. Osnovne logističke aktivnosti u logističkom centru: Pretovar

Pretovar je logistička aktivnost koja podrazumeva razne manipulatine aktivnosti nad robom. Pod tim se podrazumevaju utovar i istovar. Pretovar se obavlja uključivanjem platoa na koji se odlažu kontejneri i palete. Plato se definiše kao površina na koju se odlažu pomenute logističke – manipulativne jedinice.

Natovarena vozila drumskog transporta koja dovoze robu u logistički centar se moraju pretovariti, pa se pozicioniraju na određene pretovarne frontove. Po njihovom pozicioniranju počinje proces pretovara.

Način opsluge vozila sa kontejnerima ili bez njih je sličan. Ukoliko su kontejneri u pitanju, vrši se njihovo otvaranje sa zadnje strane, nakon čega se viljuškarskom tehnikom palete ″izvlače napolje″ i odlažu na plato (pufer). Prilikom prispeća kamiona nosivosti 10 t, vrši se podizanje cirade i otvaranje jedne stranice i proces pretovara se nastavlja kao kod kontejnera.

Pretovar se vrši i u postupku otpreme. Plato – pufer prihvata palete i kutije pristigle iz skladišta. Sama tehnologija pretovara je viljuškarska ili manuelna, sve zavisi od količine robe koja se otprema.

1.2.1.3. Osnovne logističke aktivnosti u logističkom centru: Skladištenje

Nije moguće istog momenta proslediti pristiglu robu do odgovarajućeg krajnjeg odredišta(generatora). Baš zbog toga se skladišna funkcija pojavljuje u cilju sinhronizacije dve faze robnog toka: doprema robe do logističkog centra i njena pravovremna otprema.

Pored toga, kod aktivnosti skladištenja se podrazumeva držanje odgovarajuće količine robe na zalihama. U ovom slučaju se radi o zaštitnim zalihama, koje obezbeđuju isporuku robe u svakom trenutku (ne sme desiti da nema robe kada je klijent potražuje). Podrazumeva se čuvanje robe od atmosferskih i drugih uticaja, njena kontrola (kvantitativna i kvalitativna), omogućavanje procesa komisioniranja. Logistički centar pruža usluge skaldištenja i svim drugim korisnicima,



9


koji su zainteresovani za ovu vrstu usluge. Višak skladišnih kapaciteta se može iskoristiti za smeštaj druge robe i da se pritom dođe do dodatnih prihoda.

1.2.2. Pomoćne aktivnosti u logističkom centru

Pod pomoćnim funkcijama se podrazumeva: Carinjenje; Osiguranje; Snabdevanje gorivom; PTT usluge; Bankarske usluge.

Carinska služba ima zadatak da prikupi sva potrebna dokumenta, popuni ih, i uredno preda carinskoj ispostavi. Većina robe (oko 70procenata) se doprema iz uvoza, pa je formiranje ovakve službe neophodno iako se radi o relativno malim količinama robe. Generalno, auto delovi su roba srednje vrednosti, stoga je rizik od njene krađe prosečan. Ipak, poželjno je da logistički centar omogućava opcije osiguranja i bankarske usluge, čime je paleta njegovih usluga potpunija. Klijentu se može osigurati roba, ukoliko on o želi.

Logistički centar poseduje sopstveni vozni park, za koji je potrebno obezbediti određene rezerve goriva. Osim vozila sopstvenog voznog parka, logistički centar može snabdevati korisnike i transportere. Na taj način logistički centar može doći do određenog profita.

PTT usluge dansa nisu opcija – one se podrazumevaju. Svaki savremeni logistički sistem ih poseduje. Njima se omogućava obavljanje telefonskih razgovora,fax, slanje mejlova i sl. a to je sastavni deo elektronske trgovine i razmene podataka.

1.2.3. Dopunske funkcije u logističkom centru

Pored osnovnih i pomoćnih funkcija u logističkom centru su zastupljene i dopunske funkcije vezane za:

Robu; Transportna sredstva; Tovarno-manipulativnu mehanizaciju; Personal.



10


1.2.3.1. Dopunske funkcije vezane za robu

Dopunske funkcije vezane za robu se odnose na njeno sortiranje, komisioniranje, pakovanje, obeležavanje, obezbeđenje. Na osnovu dostavljenih porudžbenica klijenata, iz skladišnog sistema se vrši komisioniranje robe sve u ciju pripreme pošiljke. Prilikom realizacije procesa komisioniranja vrši se i paovanje robe – proizvodi iz asortimana se pakuju u razne kutije, različitih dimenzija, radi formiranja transportnog paketa. Paketi – kutije koji se isporučuju generatorima se dodatno obeležavaju. Sortiranje robe se vrši na samom ulazu u skladišni sistem i to prema asortimanu, a sve u cilju boljeg raspoređivanja robe u paletnim regalima. Kvantitativna kontrola se vrši pri dopremi robe, a pre njenog uskladištenja. Rezultati kontrole se beleže, kako bi mogao da se prati rad logsitičkog centra.

1.2.3.2. Dopunske funkcije vezane za transportna sredstva

Ovaj logistički centar pruža i dopunske usluge vezane za transportna sredstva, pa je tako omogućeno njihovo čuvanje, parkiranje, nega. Čuvanje i parkiranje su nešto što se podrazumeva, parking mesta su namenjena parkiranju teretnih vozila koja odluče da u centru ostanu i posle obavljenog posla (s ciljem čekanja zahteva za transport, noćenja, i dr), centar od toga nema neku posebnu zaradu, dok se nega odnosi na sopstveni vozni park. Pošto sopstveni vozni park nije veliki, vrši se samo potrebna nega, u vidu pranja, provere pritiska u gumama, dolivanje ulja i rashladnih tečnosti. Sve ozbiljnije intervencije na vozilu se obavljaju u ovlašćenim auto servisima, koji se nalaze izvan logističkog centra.

1.2.3.3. Dopunske funkcije vezane za tovarno manipulativnu mehanizaciju

Logistički centar poseduje sopstvenu preovarno manipulativnu mehanizaciju i uređaje, pa je razvijen sistem njihovog održavanja. Opet, pod tim se više podrazumeva nega, nego veće intervencije, koje obavljaju ovlašćeni servisi. Što se tiče logističkih jedinica, kod kontejnera je obezbeđeno njihovo pražnjenje i čišćenje. Što se paleta tiče, u centru se vrši njihova paletizacija/depaletizacija i čuvanje.

1.2.3.4. Dopunske funkcije vezane za personal



11


Dopunske usluge vezane za personal se odnose na zaposlene u logističkom centru i klijente. Predviđa se postojanje prostorija za odmor, u kojoj će zaposleni i klijenti provoditi pauzu na poslu. Kafeterija, prostorija za pušače, TV sala su sastavni deo prostorije za odmor. Svi prisutni u logističkom centru se moraju prijatno osećati, ujedno, to je preduslov za veću produktivnost zaposlenih! Navedena funkcija podrazumeva postojanje i sale za poslovne sastanke, uopšte prijem lica koja su od značaja za poslovanje logističkog centra.

1.2.4. Upravno – informacione funkcije logističkog centra

Upravno informacione funkcije su funkcije razvoja, izdavanja i zakupa sistema, berzanskog posredovanja, organizacije transporta, funkcije telematske podrške logističkim sistemima. Ovom fukcijom je klijentu omogućeno da u svakom trenutku dobije željene informacije. Pre svega se daju informacije o cenama usluga, posebno se obavljaju aktivnosti na berzi teretnih usluga. Prisutne su i službe za davanje tehničkih, pravnih i finansijskih saveta za korisnije logističkog centra. Prisutno je i odeljenje marketinga, koje promoviše usluge logističkog centra, i istražuje tržište.

1.2.5. Tehničko bezbedonosne funkcije

Tehničko bezbedonosne funkcije se neophodne radi realizacije svih aktivnosti u logističkom centru. One su u stvari oslonac efikasnog poslovanja logističkog centra. Ove funkcije daju podršku priprami i održavanju stabilnih sistema, obezbeđenju prostora i objekta, održavanju infrastrukture, kontroli i obezbeđenju sistema.

U okviru sistema se predviđa postojanje bezbedonosne službe, koja će stalno nadgledati logistički sistem(prvenstveno radi sprečavanja krađe ili oštećenja robe), baviti se poslovima protivpožarne zaštite i sanitarnim aktivnostima. Čisto i bezbedno okruženje je osnovni preduslov za uspešan rad svih zaposlenih, a time i funkcionisanje celokupnog logističkog sitema.

1.3. Struktura funkcija prema konceptu usluga

Logistički centar u osnovi je sistem koji proizvodi širok spektar različitih usluga za isto tako širok spektar različitih korisnika na različitim područjima logistike i njenih pratećih



12


delatnosti. Tako se u sistemu logističkih usluga može pojaviti širok spektar usluga, od kojih logistički centar za auto delove obavlja sledeće:

City logistika; Logističke usluge skladištenja; Logistika nabavke i distribucije; Transportne i špediterske usluge; Upravljanje ljudskim resursima; Usluge konsaltinga; Usluge korisnicima centra.

1.3.1. Struktura funkcija prema konceptu usluga: City logistika

Generatori robnih tokova se nalaze na području grada koji predstavlja urbanu sredinu. City logistički tokovi imaju obeležja parcionalnosti, učestalost većeg broja manjh isporuka, dinamičnosti, stohastičnosti. Problemi i kompleksnost logistike u gradskim sredinama uslovili su razvoj City logistike, a jedno od rešenja je i konsloidacija tokova za više korisnika preko logističkog centra. Veliki deo robnih tokova se završava na području grada. Naš logistički centar rešava problem logistike auto delova u Beogradu, tako što na adekvatan način obezbeđuje organizaciju transporta, skladištenja, uopšte snabdevanja generatora ovom vrstom robe na teritoriji grada.

Trendovi u distribuciji bazirani na niskom nivou zaliha i vremensko precizno definisanim isporukama (JIT), razvoj elektronske trgovine i dostave robe na kućnu adresu (B2C) su razlog povećenja učešća teretnog transporta u gradu. On postaje sve skuplji zbog stalnog opadanja faktora tovarenja vozila (iskorišćenje nosivosti i tovarnog prostora) i frekfrentnijih isporuka u cilju zadovoljenja sve šireg spektra zahteva kupaca. Zbog toga je bitan značaj funkcije City logistike ovog logističkog centra u Beogradu.

1.3.2. Struktura funkcija prema konceptu usluga: Logističke usluge skladištenja

Logistički centar za auto delove poseduje skladišni sistem za sopstvene potrebe, koji služi za zadovoljenje posebnih skaldišnih zahteva. Međutim, skaldišni sistem biće projektovan tako da pored sopstvene robe, omogući prijem robe drugih klijenata. Na taj način svi korisnici logističkih usluga mogu dati svoju robu logističkom centru na čuvanje. Korisnici koji su zainteersovani za ovaj domen usluga iznajmljuju skladišni prostor, i na taj način logistički centar dolazi do zarade.



13


1.3.3. Struktura funkcija prema konceptu usluga: Logistika nabavke i distribucije

Dobra lokacija u odnosu na gravitacionu zonu, izuzetna povezanost sa nacionalnom i internacionalnom logističkom mrežom, dobra saobraćajna povezanost i prisustvo skladišnih sistema, mogućnost konsolidacije i kooperacije, širok i kvalitetan servis svih pratećih i pomoćnih delatnosti osnovni su razlozi za usmeravanje tokova nabavke i distribucije na logsitički centar[1].

Logističke usluge nabavke i distribucije se sastoje u prikupljanju porudžbenica i njihovog slanja do proizvođača. Nakon toga robu proizvođači šalju u logistički centar, koji ima zadatak da je generatorima uruči. Na taj način je izvršena nabavka i distribucija.

1.3.4. Struktura funkcija prema konceptu usluga: Transpotne i špediterske usluge

Mogućnost logističkog centra da prihvati razna trasnprotna sredstva drumskog vida transporta, uz kombinaciju povezivanja daljinskog i lokalnog transporta predstavlja izuzetnu povoljnost za transportne kompanije, špeditere i korisnike. Centru gravitiraju tokovi daljinskog i lokalnog transporta i njima je potrebno upravljati. Zbog toga je ovaj logistički centar privlačan za špediterske firme koje pružaju usluge uvoza.

1.3.5. Struktura funkcija prema konceptu usluga: Upravljanje ljudskim resursima

Upravljanje ljudskim resursima je takođe značajna funkcija u radu logističkih centara. Na području logistike se svakodneno uvode nove tehnologije, posebno u oblasti informacionih tehnologija i menađžmenta. Osoblje koje radi u logističkom centru se mora permanentno usavršavati stičući nova znanja[1].

Logistički centar je pogodan za davanje usluga upravljanja ljudskim resursima jer raspolaže prostornim, tehniloškim i ljudskim potencijalima za oblast logistike. Stoga, u okviru logističkog centra se planira obezbeđivanje kurseva vezanih za transport i logistiku za korisnike logističkog centra. Prostor i osoblje za obuke je vlasništvo logističkog centra.

Usluge upravljanja ljudskim resursima mogu koristiti spoljne kompanije izvan logističkog centra. To znači da logistički centra neće stvoriti pozitivne efekte samo za sebe, već i za celo lokalno i regionalno područje zbog opšteg rasta osposobljenosti radne snage.

1.3.6. Struktura funkcija prema konceptu usluga: Usluge konsaltinga

Usluge konsaltinga vrši konsultantska služba. Ova služba korisnicima centra može dati savete vezane za izbor oblika i načina pakovanja,transportnog sredstva. Osim toga, korisnici



14


mogu biti informisani tehnologijama koje se koriste, i biti im data pomoć pri odabiru adekvatne. Ova služba pruža i finansijske i pravne konsultantske usluge jer je logistički centar mesto kome gravitira veliki broj korisnika, a samim tim i kapital, njihove potrebe i problemi, dileme o kupovini logisitčke usluge.

1.3.7. Struktura funkcija prema konceptu usluga: Usluge korisnicima centra

Usluge korisnicima centra delom se odnose na pomoćne, dopunske, pomoćne, upravno informacione, tehničko bezbedonosne koje su predhodno detaljno opisane. Znači, korisnici se mogu snabdevati potrebnim materijalima, energenitima(gorivo), carinjenje, skladiptenje robe, osiguranje. Logistički centar nebi mogao da funkcioniše, da privuče i zadrži korisnike ako set ovih usluga nebi bio dostupan uz odgovarajući kvalitet.



15


2. Struktura podsitema logističkog centra

Struktura podsistema logističkog centra određena je strukturom funkcija i zahteva logističkih tokova koji se pojavljuju u užoj i široj zoni gravitacije. Struktura podsistema logističkog centra zavisi od lokacije centra i zahteva koji gravitiraju ka toj lokaciji, privrednih i logističkih sistema koji se nalaze u okruženju itd.

Praksa osnivanja, izgradnje i rzvoja pokazuje da se upotpunjavanje podsistema odvija po etapama i u skladu sa strukturom i obimom zahteva. U prvoj fazi izgradnje razvijaju se sistemi koji omogućavaju izvršenje neophodnih osnovnih, pomoćnih i pratećih funkcija, a zatim se u u kasnijim fazama teži zaokruživanju svih podsistema.

Za svaku funkciju, uslugu koju centar pruža mora da se definiše podsistem koji omogućava njenu realizaciju. U jednom podsistemu moguće je realizovati veći broj funkcija (skladišno-komisioni sistem: skladištenje, komisioniranje, sortiranje, pakovanje, etiketiranje itd.), i obratno, realizacija jedne funkcije zahteva veći broj podsistema (funkcija distribucije: vozni park, pretovarni front, interne saobraćajnice, parking prostor itd.). Podsistemi logističkog centra kojima se realizuju predhodno nabrojane i objašnjene funkcije:

Podsistem transporta; Podsistem skladištenja; Podsistem pretovara; Podsistem carinjenja i osiguranja; Podsistem snabdevanja fluidima (gorivo, maziva); Podsistem za negu i čuvanje/parkiranje vozila; Tehničko – bezbedonosni podsistem; Upravno – informacioni podsistem;

2.1. Podsistem transporta

Osnovna funkcija ovog podsistema je prihvat i otprema drumskih transportnih sredstava sa robom. Pod organizacijom transporta podrazumeva se izbor tipa transportnog sredstva, planiranja rute kretanja sredstava prilikom otpreme i kontrolu kretanja teretnih vozila.



16


Prihvataju se vozila koja dopremaju robu u logistički centar, a predhodno je pomenuto o kojim transportnim sredstvima se radi. Pored prihvata vozila, ovaj podsistem je neophodan zbog posedovanja sopstvenog voznog parka. Ovim voznim parkom se vrši doprema robe krajnjim korisnicima.

Posedovanje sopstvenog voznog parka je činjenica koja govori da je funkcionisanje ovog podsistema komplikovanije. Naime, vozila se moraju održavati, kontrolisati, tovariti, a sve to rade zaposleni u logističkom centru. Iz ovoga se izvodi zaključak, da funkcionisanje ovog podsistema nije moguće bez dobre saradnje i koordinacije sa drugim podsistemima u logističkom centru.

2.2. Podsistem skladištenja

Usaglašavanje ponude i potražnje, čuvanje zaliha, su samo neke od glavnih funkcija podistema skladištenja u ovom logisitčkom centru. Može se reći da je posedovanje ovog podsistema naizbežno, jer svaki robni tok u jednom svom delu podrazumeva mirovanje robe. Efikasnim funkcionisanjem podsistema skladištenja mogu se minimizirati troškovi logističkog lanca, i na taj način svi biti zadovoljni. Podsistem skladištenja podrazumeva obavljanje sledećih aktivnosti:

Kvalitativni i kvantitativni prijem robe; Uskladištenje; Čuvanje robe na paletama u ćelijama paletnih regala; Iskladištenje; Sortiranje; Komisioniranje; Iskladištenje; Otprema.

Skladišni podsistem mora biti projektovan tako da se navedene aktivnosti obavljaju sinhronizovano, efikasno. Greškama prilikom odvijanja ovih aktivnosti nema mesta, u suprotnom pojavljuju se problemske tačke, koje su apsolutno nepoželjne!

Tehnološki elementi, tj. sastavni delovi skladišnog podsistema u ovom logističkom sistemu su sledeći:

Posebno izdvojen skaldišni prostor (sam objekat); Skladišna oprema (paletni regali odgovarajućeg kapaciteta); Radni prolazi (saobraćajnice) i manipulativni prostor;



17


Odgovarajuća mehanizacija (viljuškari); Personal (koji upravlja svim skladišnim procesima).

Nijedan proizvod iz asortimana nije preterano osetljiv na temperaturne uslove. Upotrebna vrednost ove robe se ne smanjuje pri povećanim tempetraturama, stoga nije potrebna dodatna ventilacija u kontejnerima i skladišnim sistemima.

Pri uobičajnim uslovima transporta i skladištenja, vlažnost vazduha ne pretstavlja problem, jer ona ne utiče na karakteristike ove robe. Podrazumeva se da vlažnost vazduha bude od 55% do 65%, kako nebi došlo došlo do oštećenja kartonske ambalaže. Na slici. je dat prikaz simbola vezanog za vlažnost, koji se odnosi na uslove čuvanja robe u paletnim regalima.

Slika2 . Oznaka i uputstvo vezani za čuvanje

Sanitarni uslovi se odnose na čistoću trasnportnih jedinica i skladišnog prostora. Filteri mogu biti neupotrebljivi usled uticaja prašine. Zbog toga se zahteva redovno čišćenje skladišnog objekta, kako bi skaldišni prostor bio suv.

Personal je taj koji treba da organizuje sve aktivnosti, od čišćenja do same manipualcije robom. Iz svega predhodno navedenog se može zaključiti da skladišni podsistem predstavlja dinamično okruženje, koji zahteva obučene kadrove.

2.3. Podsistem pretovara

Podsistem pretovara povezuje aktivnosti dopreme/otpreme sa skladišnim sistemom. Stoga on mora biti u sinhronizaciji sa njim. Tako se pretpostavlja primena pufera, na koji se palete i kutije odlažu pre uskladištenja ili utovara. Praktično, ovaj sistem povezuje podsistem skladištenja i podsistem transporta. Pretovar je proces pri kojem može doći do raznih oštećenja robe, pa je potrebna posebna pažnja prilikom upravljanja njime. Realizacija pretovara u logističkom sistemu za auto delove pretpostavlja postojanje:

Fronta pretovara (služi za pozicioniranje transportnih sredstava prilikom utovara/istovara);

Pufera (površina na koji se odlažu istovarene palete, ili roba koja tek treba da se utovari u transportna sredstva);



18


Pretovarne mehanizacije (viljuškari koji se primenjuju u skaldišnim procesima);

Manipulativne površine (za potrebna manevrisanja i okretanja pretovarne mehanizacije).

2.4. Podsistem carinjenja i osiguranja

Carinjenje se vrši pri prispeću auto delova a nakon urađene kvalitativne i kvantitativne kontrole. Sve operacije se obavljaju u posebnom delu skladišta (carinsko skladište). Operacije carinejnja obavlja carinska služba koja je stacionirana u logističkom centru. Osiguranje se vrši zajedno sa osiguravajućim kućama koje se nalaze u logsitičkom centru, a sve u skladu sa željama i potrebama klijenta.

2.5. Podsistem snabdevanja fluidima

Osnovni zadatak ovog podsistema je omogućavanje kretanja transprotnih sredstava. Bez goriva vozila se mogu kretati, a olakšavajuća okolnost je što logsitički centar poseduje sopstvenu stanicu za tankovanje goriva. Osim što se koristi za snabdevanje sopstvenog voznog parka, mogu je koristiti i druga vozila, u vlasništvu transportnih kompanija ili drugih klijenata.

2.6. Podsistem za negu i čuvanje/parkiranje vozila

Manje korektivne intervencije, u vidu pranja, duvanja guma se podrazumevaju ovim podsistemom. Sopstveni vozni park se u njemu opslužuje, dok se veće intervencije obavljaju u ovlašćenom servisu (uslovi iz lizing i kredit ugovora podrazumevaju održavanje samo u ovlašćenim servisima).

Podsistem za parkiranje, realizuje zahteve za parkiranjem van osnovnih tokova dopreme i otpreme. Njegove usluge su potrebne kada vozač transportnog sredstva nakon obavljenog istovara ima potrebu ili obavezu da ne vozi vise(da ne bi došlo do prekoračenja vremena rada koje se beleži na tahografu). Ukoliko se zna da će ubrzo stići zahtev za transprotom, vozač može parkirati kamion i sačekati koliko je potrebno.

2.7. Tehničko – bezbedonosni sistem



19


Tehničko-bezbednosni podsistem omogućava realizaciju funkcija koje se odnose na pripremu i održavanje stabilnih sistema, obezbeđenje i uređenje prostora i objekata, održavanje infrastrukture, kontrolu i obezbeđenje sistema.

Formiraće se služba obezbeđenja koja će se baviti nadzorom rada logističkog centra. Preko kamera se vrši nadgledanje celokupnog sistema, in a taj način se efikasno mogu sprečiti neželjene situacije u vidu krađa. Protivpožarna zaštita spade u domen rada ove službe.

2.8. Upravno – informacioni sistem

Njegova osnovna uloga ovakvog je praćenje rada pojedinih podsistema i analiziranje njihovih rezultata rada i donošenje odluka vezanih za rad celog sisitema. Upravni podsistem razvija poslovnu politiku i strategiju poslovanja preduzeća u okruženju. Mora da ima plan kratkoročnog, srednjeročnog i dugoročnog poslovanja, da prati dešavanja u sličnim terminalima i uvodi nova znanja i tehnologije. Ovaj sistem donosi planove razvoja logističkog centra, kojima se predviđa razvoj prvo podsistema koji omogućavaju skladištenje, pretovar, parkiranje, a u budućosti i ostalih predhodno navedenih podisistema.

U okviru upravnog sistema nalazi se marketinška služba, koja je neodvojivi deo upravljačkog sistema logističkog centra, njene aktivnosti se svode na promociju usluga logističkog centra, kontakta sa klijentima i prodaju usluga logističkog centra.

Ovaj podsistem se bavi prijemom i obradom porudžbenica i ostale dokumentacije. Pored toga, on vrši slanje potrebnih dokumenata svih stranama u logističkom lancu. Ove aktivnosti mogu pripadati informacionom domenu.

Informisanje je još jedna uloga ovog podsistema. On omogućava omogućava praćenje robe od momenta isporuke pa sve do prijema. Klijent i svi ostali mogu biti obavešteni o prispeću pošiljke, kako bi mogli da planiraju svoje dalje aktivnosti. Pored informacija vezanih za praćenje pošiljke, klijentu daje informacije o uslugama koje pruža i sl.



20


3. Tehnologije podsistema logističkog centra

Pravilan izbor tehnologija sistema u logističkom centru i njihova međusobna sinhronizovanost omogućava efikasan rad sistema. Svi delovi sistema poseduju određenu tehnologiju rada, koju je potrebno sinhronizovati u cilju što boljeg rada celog sistema. U cilju što boljeg upoznavanja funkcionisanja rada logističkog centra za auto delove potrebno je upoznati se i sa tehnologijom rada svih podsistema.

Preduslov za pravilan izbor tehnologija je respektovanje svih parametara vezanih za robu, transprotna i tovarno manipulativna sredstva. Samo respektovanjem svih parametara omogućava pravilan izbor tehnologije[2].

U predhodnoj tački su nabrojani svi podsistemi koje ovaj logistički centar poseduje, i za ključne podsisteme od kojih zavisi način funkcionisanja celog logističkog centra potrebno je definisati tehnologiju pomoću koje on funkcionišu. Definisanje tehnologije podsistema je neophodan korak kako bi se kasnije omogućilo njihovo dimenzionisanje.

3.1. Tehnologija podsistema transporta

Tehnologija transporta osim vida i tipa transportnih sredstava podrazumeva i način njihovog prijema. Stoga se može reći da osnovne tehnološke elemente ovog podistema čine:

Vid transporta i tip transportnog sredstva; Chekpoint (ulazno/izlazna kapija); Saobraćajnice; Parking prostor.

Doprema i otprema robe se vrši isključivo drumskim transportnim sredstvima. Pogodna lokacija logističkog centra omogućava dobru povezanost sa glavnim transportnim putevima u Srbiji. Pod putevima se podrazumevaju drumske saobraćajnice, kojima saobraćaju drumska transportna sredstva.

Transportna sredstva u dopremi su u vlasništvu korisnika, fabrika, raznih kompania. Imamo određenu razliku kod tokova robe iz uvoza, i tokova dopreme robe od domaćih proizvođača. Za robu iz uvoza se primenjuje proces njene kontejnerizacije, a zatim daljeg transporta na ciljnu destinaciju. U upotrebi su kontejneri od 40ft koji su postavljeni na poluprikolicu. Prikaz ovog transportnog sredstva je dat na slici 3.



21


Slika3. Transportno sredstvo za dopremu robe iz uvoza

Dimenzije ovog transprotnog sredstva određuju kako ćemo isprojektovati ulazno/izlanu kapiju. Baš zbog toga su dati sledeći podaci:

Dužina (m): 18.2; Širina (m): 2.53; Visina (m): 3.28.

Kada je u pitanju roba iz naše zemlje, iz domaće proizvodnje, za dopremu se koriste kamioni manje nosivosti. U pitanju su Man kamioni nosivosti 5t. Oni imaju mogućnost utovara i istovara sa bočne i zadnje strane čime je odvijanje pomenutih procesa znatno ubrzano. Pomenuto transprotno sredstvo je prikazano na slici 4 .

Slika4. Transportno sredstvo koje doprema robu iz domaće proizvodnje



22


Algoritam toka procesa istovara vozila je dat na slici 5 . Iz priloženog se može videti da se svi tehnološki elementi pojavljuju u procesu transporta.

Slika5. Algoritam istovara transprotnih sredstava

Proces prijema i istovara vozila drumskog transprota počinje njihovim isključivanjem sa sistema javnih saobraćajnica. Zatim se vozila pojavljuju na ulazno/izlaznoj kapiji gde se vrše određeni postupci. Pod tim se podrazumeva vozačevo podnošenje neophodne transprotne



23


dokumentacije, i pregled na portirnici logisitčkog centra. Posle izvršene provere, vozilo sa ispravnom dokumentacijom se pušta da uđe u sistem, dokdrugim vozilima pristup sistemu nije omogućen, Ta vozila se nalaze ispred kapije logističkog centra, gde se vrši rešavanje svih problema vezanih za pristizanje kamiona. Ukoliko su problemi rešeni, vozilo će biti pušteno u sistem, ukoliko nisu, ono će biti prinuđeno da se udalji od ulazno/izalne kapije i uključi se na sistem javnih saobraćajnica.

Pod prihvatom vozial u sistem podrazumeva se otvaranje ulazno/izlazne kapije, i njegovo najvljivanje skladišnom i pretovarnom sistemu. Ukoliko postoji slobodno pretovarno mesto, transportno sredstvo će se uputiti ka njemu, u suprotnom, biće prinuđeno da se stacionira na parking prostoru. Vozilo napušta parking prostor nakon što je došlo do oslobađanja pretovarnog mesta. Nakon što je vozilo upućeno na pretovarno mesto, sledi njegovo adekvatno pozicioniranje. Ova aktivnost je izuzetno važna, jer se mora obaviti na pravi način, kako bi se proces pretovara efikasno obavljao.

Sam istovar se obavlja direktno sa transprotnog sredstva, tako što će se otvoriti bočne i čeone strane. Ukoliko je kontejner u pitanju, potrebno je njegovo skidanje sa plato prikolice. Sve ove procese prati upotreba villjuškara u paletnih kolica. Nakon završenog procesa istovara, sledi zatvaranje tovarnog prostora, popunjavanje dokumentacije vezane za istovarenu robu, i odlazak vozila iz logističkog centra.

Drumski vid transporta se koristi i prilikom distribucije auto delova na području grada. Teškim kamionima nije dozvoljen ulaz u gradsku zonu, ai njima nije praktično vršiti distirbuciju. Naime, generatori šalju zahteve logističkom centru, u kojima traže česte isporuke malih količina robe. Baš zbog toga nije praktično koristiti kamion sa poluprikolicom.

U ove svrhe se koriste kamioni manje nosivosti (kamion sandučar), kombi vozila, pick up vozila, koja mogu da uđu u gradske zone u kojima su smešteni naši generatori. Pomenuta vozila su u vlasništvu logističkog centra. Na slici6 . je dat prikaz ovih transportnih sredstava.

Slika6 . Transportna sredstva koja realizuju otpremu robe



24


Na slici7 . je dat prikaz algoritma procesa utovara vozila, i njegove otpreme. Vidi se da je ovaj algoritam sličan onom koji pokazuje proces dopreme robe u logistički centar, a to je zbog istih aktivnosti koje se realizuju, samo je redosled drugačiji.

Slika7. Algoritam otpreme transprotnih sredstava

Sve počinje iskladištenjem robe a time i formiranjem pošiljke. Paketi prikupljeni prema komisionom nalogu se nalaze na puferu i čekaju na utovar. Transportna sredstva se nalaze na parkingu, gde čekaju da budu angažovana. Nakon dobijanja zadatka, ona se pripremaju, kako bi se pozicionirala na pretovarni front. Aktivnosti u nastavku su identične onima kod procesa utovara.

Parking prostor je takođe deo podsistema transporta. On se može definisati kao prostor na kojem se nalaze transprotna sredstva u dopremi i otpremi tj. ona vozila koja su ušla u terminal ili čekaju da odu iz njega. Dimenzije parking prostora moraju da budu takve da obezbede bezbedno smeštanje i čuvanje vozila koja se mogu naći u logističkom centru. Na slici 8 je dat prikaz parkinga za transprotna sredstva.



25


Slika8. Parking prostor za transprotna sredstva

3.2. Tehnologija skladištenja

Pod tehnologijom sladištenja se podrazumevaju svi elementi koji učestvuju u procesima uskladištenja, iskladištenja, čuvanja, komisioniranja robe. Svaki skladišni prostor se projektuje da opsluži ove zahteve. Potrebno je definisati tipične tehnologije kojima se opslužuju ovi zahtevi. Skup načina izvršavanja zahteva se definiše kao tehnološka koncepcija, koja primenom prerasta u tehnološko rešenje.

Skladištenje robe u logističkom centru se obavlja u posebnom skladišnom objektu zatvorenog tipa. Unutar objekta palete se smeštaju u odgovarajuće ćelije selektivnih paletnih regala. Podrazumeva se primena RFID tehnologije kojom je lomogućeno lakše praćenje zaliha i lokacija robe u skladištu. Na slici je dat prikaz rešenja paletnog regala za smeštaj robe.

Slika 9. Selektivni paletni regal



26


Upotreba paletnih regala pretpostavlja primenu odgovarajućih viljuškara. Pristigle palete se odlažu u zonu za čuvanje, u gornjim ćelijama regala. Palete se po potrebi spuštaju u komisionu zonu(donji red paletnog regala). Navedene operacije se vrše elekričnim viljuškarem prikazanim na slici 10 .

Slika10. Viljušakar za rad u skladištu

Proces komisioniranja je lociran u okviru skladišnog podsistema. Samim tim skladišna oprema je projektovana tako da omogućava efikasno odvijanje procesa komisioniranja. Komisioniranje označava proces koji se realizuje u skladištima komadne robe i uključuje sve aktivnosti koje prate izdvajanje traženog asortimana robe prema vrsti i količini u cilju ispunjenja korisnikovih naruđžbina. Komisioni sistem u okvitu skladišta predstavlja funkcionalno zaokruženu celinu sa elementima povezanim na takav način da omogućavaju izvršenje specifičnih skladišnih zadataka. Proces formiranja jedinica otpreme uključuje aktivnosti izdvajanja, sortiranja i spajanja različitih jedinica robe iz postojećeg skladišnog asortimana.

Sa tehnološkog aspekta, komisioni sistem koji se koristi je tipa ″čovek ka teretu″. Metod komisioniranja je sekvencijalni. Komisioner u realizaciji skladišnih zadataka korišćenjem transprotnog sredstva odlazi do skladišnih lokacija sa robom da bi izdvojio odgovarajuću količinu tražene jedinice robe. Izdvojena roba se smešta na kutije koje se nalaze na transprotnom sredstvu unutrašnjeg transprota (slika11. ). Ruta prema kojoj će se komisioner kretati se dobija primenom S – shape strategije. To znači da se svaki red koji sadrži jedinicu robe sa komisione liste prolazi jedanput, celom dužinom. Prolaze gde nema zahtevanih jedinica komisioner n posećuje.

Slika11. Sredstvo unutrašnjeg transporta kojim se realizuje process komisioniranja



27


3.3. Podsistem pretovara

Pretovar je dinamičan process sa mnoštvom kompleksnih aktivnosti. Zbog toga je potrebno pažljivo pristupiti izboru tehnologije koja će omogućiti njegovo odvijanje. Tehnologija kojom se vrši pretovar bi trebalo da obezbedi adekvatnu i bezbednu manipulaciju teretom. Pored utovara i istovara, vrši se kontrola robe i to:

Kvantitativna (brojanjem);

Kvalitativna (odnosi se na vizuelnu kontrolu paketa).

Bitno je pomenuti da se prilikom realizacije procesa pretovara pojavljuju sledeći tehnološki elementi:

Pretovarna mesta;

Čeoni viljuškari;

Viljuškar za pretovar kontejnera;

Paletna kolica.

Pretovarno mesto može biti veliki generator troškova prilikom izgradnje logističkog centra. Ono može uticati na visinu objekta, tj. zbog njega pod objekta može biti izdignut do visine tovarnog prostora vozila[3]. U cilju smanjenja investicionih troškova, odlučeno je da se pod objekta ne podiže.

Proces pretovara robe iz uvoza se u određenoj meri razlikuje u odnosu na robu koja dolazi iz domaće proizvodnje, tačnije, malo je komplikovaniji. Osnovni razlog ove pojave je njena kontejnerizacija. Kontejner je prvo potrebno sa transportnog sredstva spustiti na saobraćajnicu/betonsku površinu. U te svrhe se koristi viljuškar za pretovar kontejnera (slika12. ).

Slika12. Viljuškar za pretovar kontejnera



28


Sada se može obaviti istovar robe iz kntejnera. Otvaranjem njegove zadnje strane omogućen je pristup robi. Platetnim kolicima se roba izvlači iz kontejnera, i stavlja na pufernu površinu, sa koje je dalje odnose viljuškari u skladišnu zonu. Na slici 13. je dat prikaz paletnih kolica i viljuškara, sredstava koja se pojavljuju u ovim procesima.

Slika13 . Paletna kolica(levo) i viljuškar(desno)

Pretovar drumskih transprotnih sredstava koja ne prevoze kontejnere je znatno brži. Primenjuje se tehnologija pristupa ovarnog prostora sa svih strana. Na taj način process utovara i istovara se mnogo brže odvija. Dovoljno je da viljuškar priđe vozilu, i postavi paletu na odgovarajuće mesto u tovarnom prostoru. Ova koncepcija zahteva primenu dva viljuškara:

Viljuškar koji radi na reaciju puffer – vozilo;

Vijuškar koji radi na relaciji puffer – skladište.

Slika14. Bočno otvaranje tovarnog prostora transpornog sredstva



29


Transportno sredstvo se na front pretovara pozicionira pod pravim uglom, dok se otvara njegova bočna strana i vrata tovarnog prostora. Time je omogućeno opsluživanje transprotnog sredstva sa više strana, čime je proces utovara/istovara značajno ubrzan.

Utovar robe u transportna sredstva koja vrše distribuciju se realizuje na pretovatnim mestima pomenutog tipa. U skladu saveličinom generator razlikuje se i veličina i struktura isporuke u distribuciji. Neki generatori robe zahtevaju manje količine, pa im se roba otprema u vidu kutija, paketa. Ovakve kutije se slažu u miks paletu u komisionoj zoni, nakon čega se one ručnom manipulacijom slažu u tovarni prostor transprotnog sredstva. Generatorima koji zahtevaju veće količine robe se isporučuju cele palate.

3.4. Tehnologija podsistema carinjenja i osiguranja

Pomenuti podistem se realizuje na dva mesta. Jedno je namenjeno smeštaju još neocarinjenje robe(odvojena zona skladišta). Drugo mesto se odnosi na upravnu zgradu u kojoj radi carinska služba. Poslovi carinske službe se odnose na ispostavljanje carinske deklaracije, jedinstvene carinske isprave, saradnja sa carinskim organima. Ovim podsistemom je omogućeno i osiguranje robe, koje vrši služba u upravnoj zgradi. Računari, štampači i drugi hardver, intenet i faks predstavljaju tehnološke elemente kojima se realizuju ciljevi ovog podsistema. Na slici 15. je prikazana nabrojana oprema.

Slika15. Kancelarijski uređaji

3.5. Tehnologija podsistema za snabdevanje fluidima

Predviđa se izgradnja manje benzinske pumpe, koja će sadržati sledeće elemente: Podzemni rezervoar, Mehanizam za tankovanje goriva (automati); Prilazne i manipulativne saobraćajnice.



30


U pogonska goriva kojima se transportna sredstva snabdevaju spadaju: benzin, dizel gorivo i tečni naftni gas (TNG). Osim pogonskih goriva logistički centar poseduje ulja za automobilske motore i menjače, maziva koja su potrebna za neometan rad sredstava drumskog transporta, tečnosti za staklene površine, antifriz itd. Glavni činilac podsistema za snabdevanje fluidima predstavlja stanica za snabdevanje gorivom. Stanica ima dvojaku funkciju, obezbeđivanja goriva za sopstveni vozni park i automobile koji se nalaze u LC-u i funkciju benzinske stanice za sve zainteresovane klijente, odnosno klasičnu funkciju stanice za snabdevanjem gorivom. U delu za snabdevanje fluida nalaze se posebni automati za snabdevanje dizelom, benzinom i tečnim naftnim gasom (TNG). Stanice su napravljene po principu podzemnih crpnih stanica. Na slici 16. je dat prikaz rada stanice za snabdevanje gorivom.

Slika 16. Tehnologija rada crpne podzemne stanice[4]



31


3.6. Tehnologija podsistema za negu i održavanje vozila

Pod negom vozila se podrazumevaju sve one aktivnosti koje se odnose na brigu o samim vozilima, zaštitu, kako bi se obezbedilo njihovo funkcionisanje u svakom trenutku. U logističkom centru se predviđa formiranje službe za negu i održavanje vozila, koja će imati neke alate i instrumente za jednostavnije intervencije.

Pranje vozila je jedna od tih intervencija. Predviđa se instalacija autoperionice koja će opsluživati teretna i putnička vozila, kako iz sopstvenog voznog parka, tako i korisnikova. Time su zadovoljene interne potrebe, i potrebe eksternih korisnika. Tehnologija auto perionice je preuzeta od firme KÄRCHER , i to model 6315.[5]

Slika17. Autoperionica za drumska transportna sredstva

Održavanjem se želi izbeći ili ibar smanjiti intezitet promene stanja, a u slučaju poremećaja želi se vratiti stanje u dozvoljeno područje. Održavanje tako čine dva karakteristična skupa mera:

Preventivne intervencije (cilj im je da održe tehnički sistem u ispravnom stanju);

Korektivne intervencije (cilje je da neispravni tehnički system dovedu u ispravno stanje).

U ovom logističkom centru će se obavljati samo sitnije preventivne intevencije. Jedan od tih primera je održavanje odgovarajućeg pritiska u pneumaticima. Naime, opšte je poznato da



32


neodgovarajući pritisak u pneumaticima lose utiče na trap vozila, a to može izazvati neplanirane popravke, upućivanje na servis. Logističkom centru je potrebno ispravno vozilo u svakom trenutku.

Slika18 . Postupak proveravanja pritiska u pneumaticima

Prema jednoj studiji koju su uradile kompanije Volvo Trucks i Michelin, manja podešavanja vozila mogu imati iznenađujuće veliki efekat na potrošnju goriva i emisiju CO2. Skorašnje istraživanje proizvođača kamiona, kompanije Volvo, i proizvođača pneumatika, kompanije Michelin, pokazuje da jedna brza i jednostavna mera može imati značajan uticaj na emisiju ugljen-dioksida, bez potrebe za velikim ulaganjima ili novim načinima rada – a to je provera i korigovanje točkova i pneumatika na komercijalnim vozilima.Ova studija pokazuje da pravi pneumatici, pravilan pritisak u pneumaticima i prava usklađenost točkova mogu smanjiti potrošnju goriva – a tako i emisiju CO2 – do 15%. Ako ova korist za zaštitu životne sredine nije dovoljna, u finansijskom smislu to bi moglo značiti uštedu do 8.000 evra po vozilu godišnje. [6]. Iz priloženog je jasno zašto se toliko pažnje posvećuje pneumaticima u logističkom centru.

Nega i održavanje vozila se još odnosi i na dolivanje ulja, antifriza i svih ostalih fluida neophodnih za funkcionisanje voznog parka. Sve ozbiljnije popravke se vrše u ovlašćenim servisima.



33


3.7. Tehnologija tehničko – bezbedonosnog sistema

Kao što je već rečeno, ovaj podsistem je podrška funkcionisanju ostalih sistema. Tačnije, on omogućava da se svi procesi u logističkom centru odvijaju bezbedno. Tako on omogućava protiv požarnu zaštitu koja podrazumeva ugradnju detektora za dim, protivpožarnih aparata na dostupnim mestima. Pored toga, ova služba je zadužena za održavanje ovih aparata. Na slici19. je dat prikaz detektora za dim i protivpožarnih aparata, koje aktiviraju zaposleni ukoliko je potrebno.

Slika19. Uređaji za protivpožarnu zaštitu

Auto delovi su roba srednje vrednosti. Ipak, kao takva, potencijalna je meta za razne krađe. U ciju sprečavaja ovakvih događaja predviđa se ugradnja video nadzora, koji će pokrivati ceo logistički centar ( od ulazno/izlazne kapije pa do skladišnog prostora). Na slici20. je dat prikaz kamere kojom se vrši video nadzor.

Slika20. Kamera za video nadzor logističkog centra



34


3.8. Tehnologija poručivanja

Upravno – informacioni podsistem je deo logističkog centra u kojem se analiziraju poruđžbine. Naručivanje robe za potrebe kupaca(generator) se obavlja uz pomoć računarskih sistema. Klijenti teže naručivanju i dopremi robe bez gubljenja puno vremena oko papirologije i grešaka prilikom prijema robe. Postupak naručivanja mora funkcionisati efikasno, pa se zato korsite savremene informacione i komunikacione tehnologije kao što je system elektronske razmene podataka (EDI).

Ciklus poručivanja se sastoji iz sledećih koraka:

Priprema i prenos poruđžbine;

Prijem i ulazak poruđžbine u system;

Obrada poruđžbine;

Komisioniranje i pakovanje;

Utovar poruđžbine;

Dostava kupcu (generator robnih tokova).

Proces poručivanja se može opisati kao proces koji je iniciran od strane kupca. On obuhvata skup koraka koji se moraju izvršiti kako bi se poruđžbina realizovala. Logistički centar poseduje WMS (Warehouse Management System) koji je povezan sa EDI aplikacijom. Generatori, koji potražuju robu imaju pristip bazi podataka dostupne robe. Na osnovu toga formiraju poruđžbenicu i šalju je putem EDI ja. Sistem je organizovan tako da poruđžbenicu transformiše u komisioni nalog. Redosled izuzimanja robe na komisionom nalogu se formira na osnovu definisane strategije komisioniranja, i S – shape strategije kretanja. Svako izuzimanje robe se evidentira i prati u WMS u. Tako se ujedno i prati stanje zaliha. Formirani paketi se transportuju do fronta pretovara, nakon čega se sledi utovar i dostava klijentima.

Pored praćenja i kontrolisanja stanja zaliha vrši se analiza potražnje za pojedinim proizvodima iz asortimana. Na taj način logistički centar može da planira sopstveno snabdevanje. Na slici je prikazan algoritam poručivanja i isporuke robe. On se odnosi na tok robe on njenog prispeća u logistički centar, pa do njene dostave posle formiranja poruđžbine.



35


Slika21. Alogitam poručivanja i isporuke robe

Logistički centar od svojih dobavljača u određenom periodu naručuje robu, kako bi je imao na zalihama i zadovoljio potražnju. Nakon prispeća prvo što se vrši jesu kvantittvna i kvalitativna kontrola. Kvantitativna kontrola se vrši jednostavnim brojanjem kutija, dok je kvalitativna u stvari vizuelna kontrola (gleda se da li je roba adekvatno upakovana i obezbeđena). Rezultati kontrole se upisuju u odgovarajuću dokumentaciju. Nakon što je kontrola obavljena sledi njen transprot do regala i uskladištenje.

Proces isporuke robe generatorima počinje formiranjem poruđžbine, i prikupljanjem prema sastavljenom komisionom nalogu. Prikupljena roba se smešta na pufer, kako bi se obavila kvantitativna i kvalitativna kontrola. Neki generatori mogu potraživati veće količine robe, pa samim tim komisioniranje u cilju formiranja mešovite palete nije uvek neophodno. U ovom slučaju dovoljno je samo iskladištiti celu paletu sa robom, i transprotnovati do pufera gde će čekati na utovar. Međutim, u većini slučajeva, biće potrebe za formiranjem mix(mešovite) palete, pa potom njena otprema do pufera.



36


4. Dimenzionisanje podsistema logističkog centra

Postupak dimenzionisanja podsistema logističkog centra se odvija kroz nekoliko tipičnih koraka:

Utvrđivanje cilja dimenzionisanja;

Postavljanje koncepcije terminala;

Definisanje merodavnih veličina;

Definisanje tokova;

Izrada modela za dimnzionisanje;

Dimezionisanje sistema i podsistema.

Svi podsistemi logističkog centra se u odnosu na stepen zavisnosti od robnih odnosno transportnih tokova mogu svrstati u četiri grupe:

Podsistemi koji direktno zavise od robnih tokova;

Podsistemi koji nemaju jaku zavisnost od robnih tokova;

Podsistemi koji ne zavise od inteziteta robnih i transprotnih tokova;

Podsistemi čiji kapaciteti jednim delom zavise od inteziteta robnih tokova, a drugim delom ne zavise.

Za logistički centar auto delova se može reći da ima kombinciju zavisnosti njegovih podssitema. Tako svaki od njih spade u neku od predhodno navedenih grupa.

Podsistemi koji direktno zavise od robnih tokova:

Podsistem pretovara;

Podsistem skladištenja;

Podistem transporta;

Podsistem parkinga.

Podsistemi koji nemaju jaku zavisnost od robnih tokova:

Podsistem snabdevanja fluidima (gorivo, maziva);



37


Podsistem carinjenja i osiguranja;

Upravno – upravno informacioni sistem.

Podsistemi koji ne zavise od inteziteta robnih i transprotnih tokova:

Tehničko – bezbedonosni sistem.

Podsistemi čiji kapaciteti jednim delom zavise od inteziteta robnih tokova, a drugim delom ne zavise:

Podsistem snabdevanja fluidima (gorivo, maziva);

Upravno – upravno informacioni sistem.

Svi podsistemi iz nabrojanih grupa su međusobno povezani robnim i transportnim tokovima koji ih integrišu u jednu kompaktnu celinu. Zbog toga je potrebno precizno definisanje i određivanje ovih tokova. Na slici 22. je dat šematski prikaz tokova unutar logisitčkog centra.

Slika22. Šematski prikaz tokova u logističkom centru



38


Tabela 1. Tokovi u logističkom centru

Tok Vrsta vozila Intezitet (Q/5dana) Obeležje Parametar

t1

Kamion 20t 3vozila/5danaPoasonova raspodela,

stohastičan, diskontinualan tokλ



t2





t3

Kamion 20t 2vozila/3dana

Intezitet zavisi od broja slobodnih mesta na pretovarnom

frontu, Poasonova raspodela, stohastičan, diskontinualan tok

λ

Kamion 10t 3vozila/5dana

Intezitet zavisi od broja slobodnih mesta na pretovarnom

frontu, Poasonova raspodela, stohastičan, diskontinualan tok

λ

t4

Kamion 20t ⁄Intezitet zavisi od broja

slobodnih mesta na pretovarnom frontu,

⁄

Kamion 10t ⁄Intezitet zavisi od broja

slobodnih mesta na pretovarnom frontu,

⁄

r1 Čeoni viljuškar /Direktna zavisnost od toka t1,

stohastičan, stacionaran, diskontiunalan tok

/

r2 Čeoni viljuškar /Direktna zavisnost od toka r1,


/



39


r3 Kareta /Direktna zavisnost od toka t13,


/

r6 Čeoni viljuškar /Direktna zavisnost od toka t13,

stohastičan, stacionaran, diskontinualan tok

/

t13

Kamion sandučar /

Direktna zavisnost od toka t1, zadržavanja vozila na frontu

pretovara, stohastičan, nestacionaran, diskontinualan

tok

/

Kombi /



tok

/

Pick up /



tok

/

4.1. Merodavne veličine za dimenzionisanje podsistema

Postupaku dimenzionisanja predhodi definisanje veličina koje se dimenzionišu.Simulacija za pretovarno mesto I za parking je rađena u softveru Arena 14.0 Te veliine su tkzv. Merodavne veličine. Merodavne veličine za dimenzionisanje definišemo na osnovu robnih i transprotnih tokova koje smo predhodno definisali u logisitčkom centru. Predmet dimenzionisanja su upravo podistemi koji zavise od navedenih tokova (skladišni podsistem, pretovatni front, parking za teretna vozila).



40


Tabela 2. Merodavne velicine

PodsistemVeličina koja se

dimenzionišeMerodavna veličina Ulazna veličina

Skladišni podsistem

Broj paletnih mesta u skladišnom objektu

Raspodela verovatnoća

jednovremenog broja skladišnih jedinica u

sistemu

Raspodela verovatnoća dolaska transp.sredstava u sistem,

Raspodela verovatnoća zadržavanja paleta u sistemu,

Raspodela verovatnoća broja paleta po transp. sredstvu

Pretovani front

Broj pretovarnih mesta


jednovremenog broja transportnih

sredstava u sistemu

Raspodela verovatnoća broja tr.sredstava na pretovarnom frontu,

Raspodela verovatnoća zadržavanja tr.sredstava u pretovarnom podsistemu

Parking


jednovremenog broja vozila na parkingu

Površina i broj parking mesta


jednovremenog broja vozila na parkingu

Raspodela verovatnoća nailaska vozila u sistem;

Raspodela verovatnoća zadržavanja teretnih vozila na

parking

Nalazak vozila se opisuje Poasonovnom raspodelom, gde je potrebno odrediti parameter lambda. Radno vreme centra je 7 dana u nedelji, od 06h do 22h. Radi proračuna simulacije, da se period rada sistema posmatra kroz 3 dana. Na taj način biće omogućeno sagledavanje nailaska vozila koje se može razlikovati od intervala do intervala.



41


4.2. Postupak dimenzionisanja podistema

Pod ovim postupkom podrazumevamo određivanje jednovremenog broja vozila u sistemu i broja paleta u skladišnom sistemu. Na osnovu ovih podataka će se doći do saznanja o potrebnom broju pretovarnih mesta i parking prostora. Jednovremeni broj paleta u skladišnom sistemu direktno utiče na kapacitet skladišta, pa je to osnovna informacija prilikom projektovanja ovog podsistema.

4.2.1. Određivanje jednovremenog broja vozila u sistemu

Treba napomenuti da se simulacija transportnih sredstava radi za svaki tip vozila pojedinačno. Zakon raspodele po kojem vozila nailaze u sistem je po Poasonu, dok se njihov zadržavanje u sistemu opisuje po Eksponencijalnoj raspodeli. Simulacija se sprovodi u jednom interval koji obuhvata ceo dan.

4.2.1.1. Određivanje jednovremenog broja kamiona od 10t u dopremi

Da bi se odredio jednovremeni broj transprotnih sredstava u sistemu, potrebno je doći do raspodele verovatnoća broja transportnih sredstava koja nailaze, i do raspodele verovatnoća zadržavanja transportnih sredstava.

U tabeli3. je dat broj vozila u dopremi u periodu od 5 dana, minimalne, srednje i maksimalne vrednosti. Razlog zbog čega je uzet ovako veliki vremenski interval je relativno mali broj vozila koja dolaze u sistem.

Tabela3. Broj manjih kamiona u dopremi

MIN 2

SRE 3

MAX 4

Za potrebe simulacije je neophodno dobiti ulazni parametar λ, koji se odnosi na vremenski period od 5 dana. U sledećoj tabeli su date njegove sračunate minimalne, srednje i maksimalne vrednosti.



42


Tabela4. Vrednosti parametra λ

MIN/MAX λ

MIN 0.4

SRE 0.6

MAX 0.8

Vreme zadržavanja ovih vozila u sistemu se računa primenom sledeće formule:

Gde je: tul, tizl – Vreme ulaza/izlaza vozila u/iz sistem/a (varira pa ima minimalnu, srednju i maksimalnu vrednost);tops – vreme opsluživanja vozila;n – broja paleta u vozilu;tc – vreme trajanja ciklusa pretovara robe;nv – broj viljuškara koji realizuju utovatn/istovar.

Računaju se minimalna, srednja, maksimalna vremena. Prilikom proračuna respektuju se varijacije u pogledu vremena zadržavanja sredstava u sistemu, broja paleta u vozilu, vremena trajanja pretovarnog ciklusa.

Tmin = 20 min + (11*0.5)= 25.5 min

Tsr = 30 min + (11*1) = 41 min

Tmax = 40 min + (11*1.5) = 56.5 min

Nakon toga sledi proračun parametara opsluge, po srednjoj, minimalnoj, maksimalnoj vrednosti. Parametar zadržavanja vozila u sistemu prema eksponencijalnoj raspodeli je računat za vremenski period od 30 minuta. Postupak kojim su dobijene vrednosti je sledeći:

λmin = 30 / min = 30/22.5 = 1.33 min

λsr = 30 / sre = 30/41 = 0.73 min



43


λmax = 30 / max = 30/56.5 = 0.53 min

Nakon dobijenih ulaznih parametara sledi puštanje simulacije u rad (simulacioni softver Arena v.14) i dobijanje podataka na osnovu kojih usvajamo merodavni kapacitet. U tabeli su dati rezultati za sve varijante nailaska vozila.

Tabela5. Broj vozila u dopremi za sve varujante

Jednovremeni broj vozila u sistemu min-min min-sr min-max

p k p k p k

0 0,71 0,71 0,62 0,62 0,54 0,54

1 0,29 1 0,38 1 0,46 1

Jednovremeni broj vozila u sistemu sr-min sr-sr sr-max

p k p k p k

0 0,63 0,63 0,55 0,55 0,52 0,52

1 0,37 1 0,45 1 0,48 1

Jednovremeni broj vozila u sistemu max-min max-sr max-max

p k p k p k

0 0,49 0,49 0,44 0,44 0,38 0,38

1 0,51 1 0,56 1 0,62 1

Zbog malog broja vozila, i kratkog vremena zadržavanja na pretovarnom mestu, može se reći da je potrebno jedno pretovarno mesto, i jedno mesto za parking ovog teretnog vozila. Na slici 23. je dat grafik raspodele verovatnoća jednovremenog broja kamiona nosivosti 10t u dopremi.



44


Slika23. Raspodela verovatnoća broja kamniona 10t

4.2.1.2. Određivanje jednovremenog broja transportnih sredstava sredstva nosivosti 20t u dopremi

U tabeli 6. je dat broj vozila u dopremi u periodu od 5 dana, minimalne, srednje i maksimalne vrednosti. Razlog zbog čega je uzet ovako veliki vremenski interval je relativno mali broj vozila koja dolaze u sistem.

Tabela6. Broj vozila u period od 5 dana

MIN 2

SRE 3

MAX 4

Za potrebe simulacije je neophodno dobiti ulazni parametar λ, koji se odnosi na vremenski period od jednog dana. U sledećoj tabeli 7. su date njegove sračunate minimalne, srednje i maksimalne vrednosti. Bojan Pušica lo080284 Saobraćajni fakultet


45


Tabela7. Vrednosti parametra λ eksponencijalne raspodele

MIN/MAX λ

MIN 0.4

SRE 0.6

MAX 0.8

Vreme zadržavanja vozila u sistemu se vrši na isti način kao za predhodno transprotno sredstvo, stoga u nastavku neće biti reči o primenjenim formulama.

Tmin = 20 min + (22*1)= 42 min

Tsr = 30 min + (22*1.5) = 63 min

Tmax = 40 min + (22*2) = 82 min


λmin = 30 / min = 30/42 = 0.71 min

λsr = 30 / sre = 30/63 = 0.47 min

λmax = 30 / max = 30/82 = 0.36 min

Nakon dobijenih ulaznih parametara sledi puštanje simulacije u rad i dobijanje podataka na osnovu kojih usvajamo merodavni kapacitet.

Tabela8. Broj vozila sa poluprikolicom u dopremi za sve varijante

Jednovremeni broj vozila u sistemu

min-min min-sr min-max

p k p k p k

0 0,77 0,77 0,66 0,66 0,62 0,62

1 0,23 1 0,34 1 0,38 1



46



sr-min sr-sr sr-max

p k p k p k

0 0,7 0,7 0,61 0,61 0,57 0,57

1 0,3 1 0,39 1 0,43 1

Jdnovremeni broj vozila u sistemu

max-min max-sr max-max

p k p k p k

0 0,64 0,64 0,52 0,52 0,44 0,44

1 0,36 1 0,48 1 0,52 0,96

2 0,04 1

Može se reći da je potrebno jedno pretovarno mesto, i jedno mesto za parking ovog teretnog vozila. Na slici je dat prikaz raspodela verovatnoća jednovremenog broja vozila za ovaj

tip transportnog sredstva u dopremi.



47


Slika24. Raspodela verovatnoća jednovremenog broja vozila od 20t u dopremi

4.2.1.3. Određivanje jednovremenog broja pick up vozila u otpremi

U tabeli9. je dat broj vozila u dopremi u toku radnog dana, minimalne, srednje i maksimalne vrednosti. Na osnovu ovih podataka se računaju parametri nailaska i zadržavanja vozila.

Tabela9. Broj pick up vozila u otpremi

Min 2

Sre 4

Max 6

U sledećoj tabeli su dati parametri poasonove raspodele koj opisuju nailazak vozila na front pretovara. Radno vreme logsitičkog centra je podeljeno na četiri intervala radi korišćenja podataka u simulaciji.

Tabela10. Parametri poasonove raspodele otpreme pick up vozila

Vremenski interval 06 - 10 10 - 14 14 - 18 18 – 22

λmin 0.2 0.11 0.15 0.04

λsr 0.4 0.22 0.3 0.08

λmax 0.6 0.33 0.45 0.12


Tmin = 15min + 10 min = 25 min

Tsr = 20 min + 15 min = 35 min

Tmax = 25 min + 20 min = 45 min



48



λmin = 30 / min = 30/25 = 1.2 min

λsr = 30 / sre = 30/35 = 0.86 min

λmax = 30 / max = 30/45 = 0.67 min

Tabela11. Parametri eksponencijalne raspodele zadržavanja pick up vozila

MAX/MIN λ (min)

MIN 1.2

SRE 0.86

MAX 0.67

U nastavku tabela12. prezentuje rezultate simulacije za jednovremeni borj pick up vozila. Analizirane su sve varijante i jedna od njih je na kraju odabrana. Pored toga, određen je i broj parking mesta za transportno sredstvo ovog tipa.



49


Tabela12. Broj pick up vozila na pretovarnom frontu u otpremi



p k p k p k

0 0,15 0,15 0,01 0,01 0,03 0,03

1 0,73 0,98 0,87 0,88 0,76 0,79

2 0,02 1 0,12 1 0,21 1


sr-min sr-sr sr-max

p k p k p k

0 0,11 0,11 0,1 0,1 0,07 0,07

1 0,39 0,5 0,45 0,55 0,62 0,69

2 0,5 1 0,43 0,98 0,2 0,89

3 0,02 1 0,11 1



p k p k p k

0 0,05 0,05 0,04 0,04 0,06 0,06

1 0,29 0,34 0,39 0,43 0,47 0,53

2 0,64 0,98 0,58 0,91 0,31 0,84

3 0,02 1 0,09 1 0,16 1

Prema analizi kumulante verovatnoće, kada ona prelazi vrednsot od 0.95, za varijantu srednje – srednje, zaključuje se da se pretovarni front projektuje za istovremeni utovar dva pick up vozila. Pored toga, ostavlja se jedno mesto na parkingu za ova vozila.



50


Slika 25. prikazana u nastavku ilustruje raspodele verovatnoća jednovremenog broja pick up vozila u otpremi.

Slika25. Raspodela verovatnoća jednovremenog broja pick up vozila na pretovarnom frontu

4.2.1.4. Određivanje jednovremenog broja kombi vozila u otpremi


Tabela13. Broj kombi vozila u otpremi

Min 1

Sre 2

Max 4



51


U sledećoj tabeli 14. su dati parametri poasonove raspodele koj opisuju nailazak vozila na front pretovara. Radno vreme logsitičkog centra je podeljeno na četiri intervala radi korišćenja podataka u simulaciji.

Tabela14. Parametri poasonove raspodele otpreme kombi vozila

Vremenski interval 06 - 10 10 – 14 14 – 18 18 - 22

λmin 0.1 0.055 0.075 0.02

λsr 0.2 0.11 0.15 0.04

λmax 0.4 0.22 0.3 0.08






λmin = 30 / min = 30/30= 1 min

λsr = 30 / sre = 30/40 = 0.75 min

λmax = 30 / max = 30/50 = 0.6 min

Tabela15. Parametri eksponencijalne raspodele zadržavanja kombi vozila

MAX/MIN λ(min)

MIN 1

SRE 0.75



52


MAX 0.6

U nastavku tabela16. prezentuje rezultate simulacije za jednovremeni broj kombi vozila. Analizirane su sve varijante i jedna od njih je na kraju odabrana. Pored toga, određen je i broj parking mesta za transportno sredstvo ovog tipa.

Tabela16. Broj pick up vozila na pretovarnom frontu u otpremi



p k p k p k

0 0,37 0,37 0,32 0,32 0,29 0,29

1 0,63 1 0,65 0,98 0,63 0,92

2 0,02 1 0,08 1


sr-min sr-sr sr-max

p k p k p k

0 0,31 0,31 0,23 0,23 0,19 0,19

1 0,69 1 0,73 0,96 0,66 0,85

2 0,04 1 0,15 1



p k p k p k

0 0,24 0,24 0,15 0,15 0,38 0,38

1 0,69 0,93 0,66 0,81 0,36 0,74

2 0,07 1 0,19 1 0,24 0,98

3 0,02 1



53


Prema analizi kumulante verovatnoće, kada ona prelazi vrednsot od 0.95, za varijantu srednje – srednje, zaključuje se da se pretovarni front projektuje za istovremeni utovar jednog kombi vozila. Pored toga, ostavlja se jedno mesto na parkingu za ova vozila.

Slika26. prikazana u nastavku ilustruje raspodele verovatnoća jednovremenog broja pick up vozila u otpremi.

Slika26. Raspodela verovatnoća jednovremenog broja vozila na pretovarnom frontu.

4.2.1.5. Određivanje jednovremenog broja kamiona sandčara u otpremi


Tabela17. Broj kamiona sanducara u otpremi

Min 0

Sre 1



54


Max 2

U sledećoj tabeli su dati parametri poasonove raspodele koj opisuju nailazak vozila na front pretovara. Radno vreme logsitičkog centra je podeljeno na četiri intervala radi korišćenja podataka u simulaciji.

Tabela18. Parametri poasonove raspodele otpreme kamiona sandučara

Vremenski interval 06 - 10 10 - 14 14 - 18 18 - 22

λmin 0 0 0 0

λsr 0.1 0.055 0.075 0.02

λmax 0.2 0.11 0.15 0.04






λmin = 30 / min = 30/35 = 0.85 min

λsr = 30 / sre = 30/45 = 0.66 min

λmax = 30 / max = 30/55 = 0.54 min

Tabela19. Parametri eksponencijalne raspodele zadržavanja kamiona sandučara

MAX/MIN λ



55


MIN 0.85

SRE 0.66

MAX 0.54

U nastavku tabela20 . prezentuje rezultate simulacije za jednovremeni broj kombi vozila. Analizirane su sve varijante i jedna od njih je na kraju odabrana. Pored toga, određen je i broj parking mesta za transportno sredstvo ovog tipa.

Tabela20. Broj kamiona sandučara na pretovarnom frontu u otpremi



p k p k p k

0 0,84 0,84 0,8 0,8 0,76 0,76

1 0,16 1 0,2 1 0,24 1


sr-min sr-sr sr-max

p k p k p k

0 0,79 0,79 0,73 0,73 0,71 0,71

1 0,21 1 0,27 1 0,29 1



p k p k p k

0 0,74 0,74 0,72 0,72 0,67 0,67

1 0,26 1 0,28 1 0,33 1

Prema analizi kumulante verovatnoće, kada ona prelazi vrednsot od 0.95, za varijantu srednje – srednje, zaključuje se da se pretovarni front projektuje za istovremeni utovar jednog kamiona sandučara. Pored toga, ostavlja se jedno mesto na parkingu za ova vozila.

Slika 27. prikazana u nastavku ilustruje raspodele verovatnoća jednovremenog broja kamiona sandučara na pretovarnom frontu u otpremi.



56


Slika27. Raspodele verovatnoća jednovremenog broja kamiona sandučara na pretovarnom frontu

4.2.2. Određivanje kapaciteta skladišnog podsistema

Potrebno je odrediti jednovremeni broj skaldišnih jedinica koje se mogu naći u skladištu u merodavnom vremenskom intervalu da bi se dimenzionisao njihov kapacitet. Osnovni podatak za dimenzionisanje je količina robe koja dolazi u sistem u merodavnom mesecu. Merodavni mesec je januar, i određen je u početnoj tački rada. Pošto se roba čuva na paletama neophodno je koristiti podatke o broju paleta na mesečnom nivou.Za potrebe određivanja kapaciteta skladišta preuzeta je simulacija od studenata Gabriš iĐerić,studenata starijih godina, rađena u Visual Basic-u Net 2010

Za dimenzionisanje skladišnog podsistema kao ulazni podaci korišćene su raspodele nailaska transportnih sredstava u centar, raspodela verovatnoća broja paleta u tovarnom prostoru vozila, kao i raspodela verovatnoća zadržavanja paleta u skladišnom podsistemu. Poslednja raspodela je data empirijskom raspodelom na osnovu dinamike isporuke od proizvođača, u



57


pitanju je normalna raspodela (slika). Svaki pravac poseduje drugačije parametre normalne raspodele zadržavanja robe. Parametri prema kojima je vršena simulacija su dati u tabeli 21.

Tabela21. Parametri zadržavanja paleta u skladištu

Sever Jug Jugoistok

μ (dan) δ (h) μ (dan) δ (h) μ (dan) δ (h)

MIN 1 3 4 7 3 4

SRE 2 6 5 8 4 5

MAX 3 7 6 9 5 6

Simuliranje zahteva za potrebnim kapacitetom se vrši na osnovu informacija o dnevnom intezitetu prijema i otpreme iz skladišta. Sve informacije se daju u vidu broja paleta. Broj paleta koji stiže u logistički centar je rađen prema ravnomernoj raspodeli (od 20 do 27 euro paleta). U sledećoj tabeli dat je prikaz varijante za dimenzionisanje kapaciteta skladišta kao i izlazni rezultati simulacije napisane u programu Visual Basic.Net. Simulacioni program na osnovu kojeg je izvršen proračun je preuzet od kolega Đerić/Gabriš.

Tabela 22. Jednovremeni broj paleta u skladištu za sve varijante simulacije

Kapacitet skladišta se određuje posmatranjem kumulativne vrednosti verovatnoće. Za potrebe određivanja kapaciteta se posmatra kumulativna vrednost verovatnoće, i to onda kada



58


ona pređe vrednost 0.95. Na osnovu kalse koja odgovara ovoj verovatnoći se određuje kapacitet skladišta. U ovom slučaju, skladište se projektuje tako da ima 270 paletnih mesta.

U nastavku je dat izgled raspodela verovatnoća jednovremenog broja paleta u skladištu na osnovu kojeg se vidi broj paleta za varijantu srednje – srednje.

Slika28. Raspodele verovatnoća jednovremenog broja paleta u skladištu

4.3. Određivanje potrebnog prostora za sve podsisteme

Skladište je opremljeno adekvatnim selektivnim paletnim regalima, i to jednim jednostrukim i sa dva dvostruka, koji imaju tri reda u visini. Pored toga poseduju dva pufera, jedan ta dopremu i jedan za otpremu. Dimenzije skladišta su 24 x 19m odnosno 460m2(na layout-u površina je 1960m²).

Upravno – inforamcioni, carinski, poslovi osiguranja se obavljaju u upravnoj zgradi. Pored toga, predviđa se postojanje manje TV sale u upravnoj zgradi. Preporuke su da se ostavlja po 4m2 za svakog radnika. Pošto je pretpostavka da u ovom objektu boravi 20 tak radnika, Bojan Pušica lo080284 Saobraćajni fakultet


59


pretpostavka je da je potrebno 80m² poslovnog porstora. Uz dodatak TV sale,prostorije za pauze,odmor,pušačkog dela, i jos nekih dodatnih prostorija, veličina upravne zgrade se povećava na 260m².

Prostor za pregled i pranje vozila nije preterano veliki, iz razloga realtivno malog broja jednostavnih usluga koje može da pruži. Ova zgrada se projektuje tako da pokriva 85m².

Pri dimenzionisanju sistema za snabdevanjem gorivom, predloženo je da ovaj sistem može istovremeno da opslužuje teretna vozila veće i manje nosivosti. Uzete su u obzir dimenzije najdužeg vozila u sistemu - vozilo sa prikolicom, čije dimenzije približno iznose 2.5mx15m. Za ovo vozilo predviđa se površina dimenzija 3mx20m. Na ovu površinu dodaje se površina samih pumpi, pa ceo sistem za snabdevanjem gorivom zahteva površinu od 90 m².(na layoutu površina je 10m²)

Zbog bolje preglednosti i boljeg uklapanja u prostor skladišni kapacitet je povećan na 891 paletu ,ima devet selektivnih regala. Paletni regali idu u visinu tri paletna mesta. Broj paletnih mesta po jednom regalu je 99 paleta. Takođe je i podsistem za snadbevanjem goriva uzet da bude znatno manji pre svega zato što je njegov glavni deo pod zemljom, a za snadbevanje je potrebna samo adekvatan prostor za parking pri dosipanju goriva i automat. Takođe dodat je određen broj parking i pretovarna mesta za vozila u dopremi odnosno u otpremi.



60


5. Layout logističkog centra

Konačan izgled layout-a logističkog centra za auto delove prikazan je na slici 29. Pri izradi prostornog izgleda (layout-a) potrebno je se pridržavati sledećih odrednica:

Tehnološka,prostorna i funkcionalna povezanost posistema Fazna izgradnja Izbegavanje konfliktnih tačaka izmeđutransportnih tokova kamiona i putničkih

automobila Jedinstveno saobraćajno rešenje Bez ometanja i neophodnih saobraćajnih zadržavanja Efikasna kontrola tokova transportnih sredstava,robe,ljudi I informacija



61


Slika 29. Layout logističkog centra za auto delove

Tehnološko rešenje nekog sistema, se isto kao i tipične i tehnološke koncepcije, može definisati u više varijanti. Tok izgradnje layout-a za LC auto delova podrazumeva razmatranje više varijanti između kojih je odabrana jedna Na slici 29. može se videti izgled layout-a logističkog centra za auto delove.

U okviru skladišnog podsistema, kao što se može videti na slici, nalazi se otpremna i dopremna puferna zona za drumski transport,potrebno je napomenuti da roba dolazi i distribuira se samo drumskim transportnim sredstvima. U tabeli su date potrebne površine koje zahtevaju određeni podsistemi logističkog centra.(promenjene su površine skladišta , sistema za snadbevanjem gorivom i broj vozila u dopremi i otpremi kao i broj njihovih parking mesta)

tabela 23. potrebne površine podsistema terminalaposistemi površine u

m²1 ulazni kontrolni punkt 272 izlazni kontrolni punkt 273 parking za radnike i posetioce centra 1204 prolazni parking za vozila u dopremi i otpremi 4805 pretovarni front za vozila u dopremi 2606 pretovarni front za vozila u otpremi 2617 upravno informaciona zgrada 2608 snadbevanje gorivom 109 nega i održavanje vozila 85

10 objekat za pretovarnu mehanizaciju 5411 skladište 196012 zona predviđena za buduće širenje skladišta 49013 zelene površine 110314 drumske saobraćajnicw manipulativne površine i slobodne površine 6038

15 skladišna oprema regalske ćelije 891



62


Zaključak

Osnovna uloga logističkog centra za auto delove je prihvat robe iz inostranstva i distribucija generatorima u Beogradu. Roba u skladište dolazi paletizovana, tu se pretovara, skladišti,komisionira i priprema za mikro i makro distribuciju. Za realizaciju robno transportnih tokova korišćen je drumski vid transporta ( otprema i doprema).

Doprema i otprema se vrši tokom cele godine . Centar radi 16 radnih sati dnevno. Definisana je struktura funkcija logističkog centra prema svim aspektima i to prelamanja tokova, karakteru aktivnosti i konceptu usluga koje pruža logistički centar. U centru se nalaze svi neophodni podsistemi koji omogućuju stabilan rad ovakvog sistema.

Sve veći broj vozila u Beogradu, nameće potrebu za izgradnjom centra koji će omogućiti koncetraciju tokova auto delova a sve sa ciljem da se što bolje i brže zadovolje potrebe potrošača.



63


Literatura

[1] Prof. Dr Slobodan Zečević, Robni terminali i robno-transportni centri, Odsek za Logistiku.saobraćajni fakultet,2009.

[2] Mehanizacija pretovara, prof.dr Milan Sretenović, Beograd ,1987.

[3] Mehanizacija pretovara, prof.dr Milorad Vidović, Materijal sa predavanja i vežbi,

Beograd,2008.

[4] http://www.pinellascounty.org/utilities/PDF/pump-station1.pdf

[5] http://autoline-eu.rs/sf/oprema-auto-perionica-KaRCHER

[6] http://www.kamioni.net/category/razno/



64

http://www.kamioni.net/category/razno/

http://www.pinellascounty.org/utilities/PDF/pump-station1.pdf


Prilog

studenti: asistent:

Bojan Pušica Lo080284

Vladimir Mitrović Lo080173



65

Documents

robno transportni centar za auto delove.doc