Sadraj:

Tehniki opis1Primenjena tehnika regulativa pri projektovanju 4Tehniki uslovi za izvoenje radova na konstrukciji6Prilog zatite na radu7Analiza optereenja8Model konstrukcije11Proraun eline konstrukcije21Proraun temeljne konstrukcije68specifikacija materijala70

TEHNII OPIS1. OPTEREENJE KONSTRUKCIJENa konstrukciju deluje sledea optereenja Optereenje od sopstvene teine konstrukcije i krovnog pokrivaa Optereenje od snega Optereenje od delovanja vetra Seizmiko optereenjeOPIS KONSTRUKCIJEPrema projektnom zadatku i Glavnom arhitektonskom projektu, projektovana je elina konstrukcija nadstrenice za pokrivanje zelene pijace u Prokuplju.Sistemski gabariti nadstrenice su 37.80 x 19.40 m. U podunom pravcu, nadstrenica je podeljena na sedam polja irine 5.40 m (sistemske ose 1 do 8), a u poprenom na tri polja raspona 7.10 m, 7.20 m i 5.10 m respektivno (sistemske ose A, B, C i D). Vrh stubova je na +3.96 m, a vrh konstrukcije na +5.21 m od kote poda pijace.Krovni pokriva je na po jednoj polovini svake reetke vetaka indra (tegola) na daanoj oplati a na drugoj polovini polikarbonatne, providne ploe (leksan).Krovni pokriva je postavljen na eline ronjae POS R1 i POS R2. Ronjae su sistema kontinualne grede preko 7 polja, raspona 5.40 m. Dobijaju se kontinuiranjem 6 delova na licu mesta. Grede su profila HOP [] 100x60x4. Montani nastavak je sa eonim ploama u zavarenoj izvedbi. Ronjae POS R1 su vertikalne dok ronjae POS R2 prate zakrivljenost krova. Na podunim fadama (ose A i D), ronjaa je oslonjena na donji pojas reetke i zajedno sa tapom koji je uklopljen izmeu stubova 40.0 cm nie, a sa kojom je vezana dijagonalama i vertikalama, formira reetkastu ronjau POS R3.Ronjae se na meusobnom razmaku od cca. X = 87.50 cm i X, = 83.30 cm, oslanjaju na glavne krovne nosae. Za glavni krovni nosa izabran je niz od tri reetkaste proste grede, sa poligonalnim gornjim pojasom, zglobno oslonjenim na "glave" stubova. Dve reetke su raspona 7.00 m (POS KR1) a jedna raspona 5.00 m (POS KR2).Na jednoj polovini svake reetke, projektovan je dupli gornji pojas. Na tim polovinama, iznad gornjeg pojasa glavnog luka, produavaju se vertikale, tako da formiraju konturu parabole koja se od oslonca prema sredini sve vie odvaja od gornjeg pojasa luka, tako da je u slemenu odvojena za 53.0 cm kod POS KR1 tj. za 31.0 cm kod POS KR2. Na tim "produenim" vertikalma direktno su oslonjene ronjae POS Rl. Vrhovi vertikala meusobno su spojeni sa drugim gornjim pojasom.Svi tapovi reetki su od HOP kutijastih profila. Profili su meusobno direktno zavareni po celom obimu spojaOvakav oblik reetki je uslovljen potrebom za prirodnim osvetljenjem prostora pijace. Na slemenu su ronjae na dva nivoa jedna iznad druge i meusobno su spojene dijagonalama (POS R4).Lune reetke su oslonjene na stubove POS SI, POS S2 i POS S3, preko leine ploe. Veze su izvedene sa zavrtnjevima.Stubovi POS SI su visine 3.96 m i za njih je izabran cevasti HOP profil 0159/4. Svi stubovi u osama B i C su POS SI.Stubovi POS S3 su takoe visine 3.96 m a za njih je izabran cevasti HOP profil 0133 / 3.6. Stubovi u osi A i stubovi u D7 i D8 su POS S2.Najednom delu u osi D, nadstrenica se oslanja na armirano-betonsku konstrukciju postojeeg objekta na visini +2.83 m od kote poda. To oslanjanje je izvedeno preko stubova POS S3, visine 1.13 m i izabranog cevastog HOP profila 0108/3.6.Svi stubovi su za podlogu vezani krutom vezom (ukljetenje) preko leine ploe i 4 zavrtnja.Potrebna krutost konstrukcije u horizontalnom pravcu ostvarena je horizontalnim (POS HS1 i POS HS2), i vertikalnim spregovima u podunom (POS VS1) i poprenom pravcu (POS VS2), kao i spregovima u krovnoj ravni (POS KS). Spregovi su projektovani od kutijastih HOP profila ili okruglog elika 012 (zatege).NAIN IZVOENJA KONSTRUKCIJEIzborom relativno lakih elemenata malih gabarita, omogueno je njihovo radioniko izvoenje, stoje povoljno sa stanovita kvaliteta i brzine izvoenja.Svi spojevi elika su upasovani i zavareni 100% sa minimalnom varom a = 3.0 mm. U svim meusobnim vezama kutijastih profila, var se izvodi po elom obimu spoja.Prilikom transporta i skladitenja elemenata i sklopova konstrukcije treba obezbediti da ne doe do deformacije pojedinih tapova ili elemenata u celini. Najbolje je elemente osloniti na isti nain kako e biti oslonjeni na samoj konstrukciji.S obzirom da se konstrukcija nalazi na otvorenom prostoru, potrebno je kvalitetno uraditi zatitu od korozije. Svi kutijasti profili i cevi moraju biti zatvoreni i to varovima koji su nepropusni za prodor vode i vazduha. Po zavretku radionike izrade, a posle ienja od eventualne korozije i odmaivanja, elementi se premazuju prvim, osnovnim, zatitnim premazom. Drugim osnovnim premazom, konstrukcija se premazuje nakon montiranja konstrukcije. Posle toga, konstrukcija se jednom premazuje pokrivnim premazom i na kraju estetskim premazom.Protiv poarna zatita nije projektovana, s obzirom da se ne oekuje jae poarno optereenje.Sve projektovane mere potrebno je proveriti na licu mesta.MONTAA KONSTRUKCIJEPre betoniranja temeljnih stopa, potrebno je precizno prekontrolisati poloaj i visine leinih ploa i ankera te ih vrsto fiksirati u tanom poloaju da se ne pomere prilikom betoniranja.Na postavljene ankere moniraju se stubovi i to prvo u osama 4 i 5. Na stubove u tim osama motiraju se lune reetke. Nakon montae reetki, ramovi se meusobno poveu horizontalnim spregovima i montiraju se vertikalni spregovi u poprenom i podunom pravcu. Na takvu krutu konstrukciju dodaju se ramovi prema osama 1 i 8. Posle dodavanja svakog sledeeg rama, isti odmah vezati za postojee horizontalnim spregovima POS HS i podunim gredama POS PGNa formiranu konstrukciju montirati ronjae krenuvi od ose 1 prema osi 8, kontinuirajui ih od polja do polja.Posle dovoenja konstrukcije u projektovani poloaj, dovriti dotezanje zatega i finalno varenje.Konstrukcija se izvodi i montira prema radionikim crteima i planu montae koji izrauje izvoa.

ZAVRNE NAPOMENEZa sve betonske temelje predvien je beton MB 20, a armarura GA 240/360 i MA 500/600. Svi elini elementi su od osnovnog materijala 0361.Sigurnost i stabilnost konstrukcije je dokazana u skladu sa vaeim propisima i normativima.U ovom elaboratu su dati reprezentativni rezultati prorauna konstrukcije. Kompletni rezultati kao i ulazni podaci za proraun, dostupni su u elektronskom obliku.Obaveza izvoaa je da sve radove izvede struno i kvalitetno, a u svemu prema projektu i vaeim propisima.Izvoa je obavezan dostaviti ateste za sve ugraene materijale i izvedene radove.Obaveza investitora je da obezbedi stalan i struan nadzor nad izvoenjem radova.Projektant ne snosi odgovornost za izmene uinjene u projektu i tokom gradnje, bez njegove pismene saglasnosti.U Novom Sadu Jun 2005PRIMENJENA TEHNIKA REGULATIVA PRI PROJEKTOVANJUSaglasno projektnom zadatku i vaeoj tehnikoj regulativi, kod realizacije ovog projekta primenjeni su sledei tehniki pravilnici i standardi:Opta tehnika regulativa:Pravilnik o tehnikim normativima za beton i armirani beton (PBAB'87), SI. list SFRJ, br. 11/71.Pravilnik o tehnikim normativima za nosee eline konstrukcijeSI. list SFRJ, br. 61/1986.OptereenjePravilnik o tehnikim normativima za optereenje noseih graevinskih konstrukcijaSI. listSFRJ, br. 26/1988Projektovanje elinih konstrukcijaJUS U.E7.010/1988 Nosee eline konstrukcije od optih konstrukcionih elika. Izbor osnovnog materijala.JUS U.E7.145/1987 i JUS U.E7.145/1 iz 1991 Nosee eline konstrukcije spojene zakovicama i vijcimaJUS U.E7.150/1987 Zavarene nosee konstrukcijeJUS C.T3.001/1971 Tehnike zavarivanja metala. Definicije i pojmoviOsnovni materijalJUS C.BO.500/1989 Opti konstrukcioni elici. Tehniki uslovi za izradu i isporuku ProfiliJUS C.B3.025/1984 Pljosnati elici vrue valjani. Oblik i mere ZavarivanjeJUS C.H3.010/1982 Obloene elektrode za runo elektroluno zavarivanje elika. Tehniki usloviJUS C.H3.011/1982 Obloene elektrode za runo elektroluno zavarivanje niskougljeninih nelegiranih i niskolegiranih elika. OznaavanjeJUS C.H3.052/1974 ice za zavarivanje pod zatitom praka. Zavarivanje sa vie zavara niskougljeninih i niskolegiranih elikaJUS C.H3.081/1986 Dodatni i pomoni materijal za zavarivanje. Zatitni gasovi. Tehniki usloviZavrtnjeviJUS M.B 1.023/1983 Vijci sa propisanim osobinama. Tehniki uslovi za izradu i isporukuJUS M.B 1.028/1974 Navrtke sa propisanim osobinama. Tehniki uslovi za izradu i isporukuJUS M.B 1.068/1974 Vijci sa estostranom glavom, za eline konstrukcijeJUS M.B1.601/1965 estostrane navrtke srednje klase izradeJUS M.B2.015/1974 Podloke za vijke za eline konstrukcijeJUS M.B5.102/1956 Otvorene zatezne navrtke i spojke. Metriki navoj od M6 do M72Radionika izrada i montaa elinih konstrukcijaTehniki propisi o kvalitetu zavarenih spojeva za nosee eline konstrukcijeSI. list SFRJ,br. 41/1964Tehniki propisi za tolerancije mera i oblika kod noseih elinih konstrukcijaSI. listSFRJ, br. 41/1964Pravilnik o tehnikim merama i uslovima za montau elinih konstrukcijaSI. list SFRJ,br. 29/1970JUS C.T3.020/1982 Zavarivanje. Klasifikacija greaka u zavarenim spojevima izvedenim topljenjem metalaJUS C.T3.030/1960 Zavarivanje i srodni postupci. Oblici i dimenzije ljebova za zavarivanje elika topljenjemJUS C.T3.035/1987 Zavarivanje. Postupci kontrole kvalitetaJUS C.T3.040/1965 Ispitivanje kvaliteta zavarenih spojeva. Radiografsko ispitivanje elinih sueonih spojeva. Opte odredbeJUS C.T3.061/1960 Tehnika zavarivanja metala. Ispitivanje strune sposobnosti zavarivaa za elektroluno i plinsko zavarivanjeJUS C.T3.071/1972 Obezbeenje kvaliteta zavarivakih radova. Opta naelaJUS C.T3.072/1972 Obezbeenje kvaliteta zavarivakih radova. Opta naelaJUS C.T3.081/1972 Zavarene konstrukcije sa preteno mirnim optereenjem. Svedoanstvo o sposobnosti za zavarivanje elinih konstrukcijaZatita od korozije elinih konstrukcijaPravilnik o tehnikim merama i uslovima za zatitu elinih konstrukcija od korozijeSI. listSFRJ, br. 32/1970

TEHNIKI USLOVI ZA IZVOENJE RADOVA NA KONSTRUKCIJIPrilikom izvoenja radova na konstrukciji potrebno je da se izvoa pridrava sledeih uslova:1) Da radove izvodi prema vaeim tehnikim propisima, normativima standardima i prema datoj tehnikoj dokumentaciji. Pri tome se mora pridravati: Teh. propisa o kvalitetu zavarenih spojeva za nosee eline konstrukcije; Teh. propisa za toleranciju mera i oblika kod noseih elinih konstrukcija; Teh. propisa za lake eline graevine kod noseih elinih konstrukcija Teh. propisa za odravanje elinih konstrukcija za vreme eksploatacije kod noseih elinih konstrukcija; Pravilnika o teh. merama i uslovima za montau elinih konstrukcija; Pravilnika o teh. merama i uslovima za zatitu elinih konstrukcija od korozije.2) Da ugrauje materijale iji kvalitet odgovara propisima i standardima, a dokazuje se atestom izdatim od strane ovlaene organizacije;3) Da blagovremeno preduzima mere za obezbeenje sigurnosti objekta, radova radnika i svih uesnika u tehnolokom procesu;4) Da uoene nedostatke u tehnikoj dokumentaciji odmah saoptava nadzornoj slubi i preduzima potrebne mere;5) Da uredno vodi graevinski dnevnik i graevinsku knjigu, kao i ostalu dokumentaciju kojom se potvruje ispravnost izvedenih radova;6) Da se u svemu pridrava Zakona o izgradnji objekata.Investitor je duan da preko nadzorne slube u toku graenja objekta prati ispunjavanje uslova koji su propisani postojeim propisima, normama, standardima i ovom projektnom dokumentacijom, od strane izvoaa U tom smislu se mora obezbediti kvalifikovan tehniki nadzor.Preduzee angaovano na izvoenju radova mora biti na zavidnoj visini i izvoa mora imati kvalifikovane i odgovorne nosioce posla. Izvoa je duan da vodi potpunu evidenciju podataka koji se odnose na kvalitet materijala i na izvoenje radova.U Novom SaduOdgovorni projektant:Jun 2005.PRILOG ZATITE NA RADUA. Opasnosti i tetnosti kod korienja objekta u gradjevinskom pogledu1. Nepravilna lokacija objekta.2. Nepravilan izbor konstrukcije sa aspekta stabilnosti objekta.3. Upotreba neodgo varaj uf ih materijala za izgradnju objekta.4. Neodgovarajue reenje saobraaja oko objekta.B. Predvidjene mere za otklanjanje opasnosti i tetnosti1. Lokacija objekta je u skladu sa "UTU" i pravilno je odabrana;2. Stabilnost objekta dokazana je statikim proraunom prema vaeim tehnikim propisima i normativima;3. Za izgradnju objekta primenjeni su odgovarajui materijali, iji se kvalitet i upotrebljivost dokazuje atestima;4. Usvojeno reenje konstrukcije, dozvoljava izradu saobraajnice za prolaz vozila, u skladu sa UTU.C. ZakljuakPoseban prilog o zatiti na radu sastavljen je na osnovu vaeih propisa iz oblasti zatite na radu.Zakljuuje se da su PROJEKTOM predvidjene sve potrebne mere za otklanjanje uoenih opasnosti i tetnosti u pogledu zatite na radu.U Novom SaduOdgovorni projektant:Jun 2005.

ANALIZA OPTEREENJA1. STALNA OPTEREENJA1.1. SOPSTVENA TEINA teina daane oplate, d = 2.40 cm0.20 kN/m2 teina petoslojne tegole0.15 kN/m2 teina leksan ploa0.15 kN/m2Sopstvena teina noseih elemenata konstrukcije se automatski sraunava u programu za analizu konstrukcija.2. POVREMENA OPTEREENJA2.1. SNEGProraun je sproveden za etiri sluaja optereenja snegom prema sledeoj emi:2.2. VETAR (PREMA JUS U.C7.110-112)w=^p (vm,50,10 kt .Kt)2-10-3 S^-K^-Gz-C-A [kN] Obiekat:Lokacija: ProkupljeVrsta objekta: elina nadstrenicaReferentna visina za krov: h = 5.00 mNagib krovnih ravni: a = 3 - 25 (parabolino zaobljena krovna ravan)Podaci o vetru i terenu:Osnovna brzina vetra: vm.50,i0 = 26 m/s (JUS U.C7.110) Teren: Urbane sredine (klasa hrapavosti C)"7Gustina vazduha: p = 1.225 kg/mVreme osrednjavanja brzine: t = lh = 3600 s (JUS U.C7.110) Povratni period projektne brzine: T = 50 g (JUS U.C7.110)Proraun optereenja vetrom (JUS U.C7.110): Faktor vremenskog osrednjavanja: kt = 1 Faktor povratnog perioda: kj = 1Projektna osnovna brzina vetra: vmj,io = kt-krvmj5o,io = 1.0-1.0-26.0 = 26.0 m/sOsnovni pritisak vetra: qm>T,io = V p (vmjj0)2 " IO"3 = 0.41 kN/m2Faktor topografije terena: Sz = 1.0Faktor ekspozicije: Kz2 = 0.500Intenzitet turbulencije: Iz = 0.286Osrednjeni aerodinamiki pritisak vetra qm,T,z = qm,T,io' Sz2 Kz2 = 0.21 kN/m2Proraun dinamikog koeficijenta (JUS U.C7.111): Dinamiki koeficijent: Gz = 2.0 (za temelje Gz = 1.4)Proraun pritiska od vetra (JUS U.C7.112):Objakat spada u kategoriju malih krutih zgrada (h < 15.0 m).

Koeficijenti spolnjeg pritiska vetra C^, za vetar u X (poprenom) pravcu.

Proraun je sproveden za tri sluaja optereenja od vetra: vetar u poprenom X pravcu sa leve i sa desne strane (W1 i W2) i vetar u podunom Y pravcu (W3).Pritisak vetra: w = qmJ>z Gz C = 0.21 2.0 Cpe = 0.42 Cpe [kN/m2]3. SEIZMIKO OPTEREENJEUticaji od seizmikog optereenja su dobijeni upotrebom metode Ekvivalentnog statikog optereenja u svemu prema Pravilniku o tehnikim normativima za izgradnju objekata visokogradnje u seizmikim podrujima.Prilikom prorauna su uzeti sledei parametri: zona seizminosti po MSC skaliVIII kategorija tlaIII vrsta konstrukcijesavremene AB i eline k-je (1) kategorija objektaIISa ovim parametrima kao ulaznim podacima, kao i sa rezultatima modalne analize konstrukcije, korieni program za analizu konstrukcije je uradio proraun seizmikih uticaja iji su rezultati dati u elaboratu,MODEL KONSTRUKCIJE1. MODELProraun statikih uticaja u elementima eline konstrukcije je sproveden pomou specijalizovanog softvera za strukturalnu analizu - Radimpex Tower 5.4.Formiranje detaljan prostorni model, koji u potpunosti prati geometriju konstrukcije i kojim su predstavljeni svi njeni elementi, kao i odgovarajua dejstva. Osim glavnih konstruktivnih elemenata, modelirani su i elementi spregova.Elementi su modelirani kao linijski sa odgovarajuim geometrisjkim karakteristikama poprenih preseka i mehanikim karakteristikama materijala (elik). Linijski elemenati su u vorovima vezani kruto ili zglobno, zavisno od prirode i oblika veze odgovarajueg elemenata sa ostatkom konstrukcije. Predviene zatege od betonskog gvoa su modelirane kao nelinearni linijski elementi sposobni da prime samo zateue (ne i pritiskujue) uticaje.

Model konstrukcije je fiksiran u donjim vorovima stubova (nepokretno ukljetenje). Ovakvi konturni uslovi se obezbeuju nainom veze elinog stuba i betonskog temelj a-samca.2. OPTEREENJE2.1. SLUAJEVI OPTEREENJANa konstrukciju nadstrenice su aplicirana dejstva u skladu sa analizom optereenja. Dejstva su zadavana kao linijski raspodeljena po duini ronjaa. Sva povrinska optereenja sa krovne ravni su, prethodno, konvertovana u linijska optereenja odgovarajuih elemenata. Aplicirana optereenja su klasifikovana u sledee sluajeve optereenja: , Optereenje 1 - Sopstvena teina modeliranih elemenata i teina krovnog pokrivaa. Iskoriena je mogunost korienog softvera za automatskim generisanjem sopstvene teine modeliranih elemenata (na bazi poznate geometrije i zapreminske teine elika). Teina krovnog pokrivaa je aplicirana u obliku linijski raspodeljenog optereenja ronjaa. Optereenje 2 - Optereenje snegom - normalni uslovi. Naneto je kao ravnomerno podeljeno povrinsko optereenje po povrini horizontalne projekcije i konvertovano na linijsko optereenje ronjaa. Optereenje 3 - Optereenje snegom - nagomilan sneg u sredinjim uvalama krova. Optereenje je aplicirano na isti nain kao i prethodno. Optereenje 4 - Optereenje od vetra u poprenom pravcu u smeru pozitivne Y ose - upravno na krovnu ravan. Optereenje je konvertovano u linijsko optereenje ronjaa. Optereenje 5 - Optereenje od vetra u poprenom pravcu u smeru negativne Y ose - upravno na krovnu ravan. Optereenje je konvertovano u linijsko optereenje ronjaa. Optereenje 6 - Optereenje od vetra u poprenom pravcu u smeru pozitivne Y ose - u tangencijalnoj ravni krovne povri. Optereenje je konvertovano u linijsko optereenje ronjaa. Optereenje 7 - Optereenje od vetra u poprenom pravcu u smeru negativne Y ose - u tangencijalnoj ravni krovne po vri. Optereenje je konvertovano u linijsko optereenje ronjaa. Optereenje 8 - Optereenje od vetra u podunom pravcu u smeru pozitivne X ose. Optereenje je konvertovano u linijsko optereenje ronjaa i donjih pojasnih tapova reetkastih nosaa u osama 1 i 8. Optereenje 9 - Optereenje od vetra u podunom pravcu u smeru negativne X ose. Optereenje je konvertovano u linijsko optereenje ronjaa i donjih pojasnih tapova reetkastih nosaa u osama 1 i 8. Optereenje 10 i 11 - Seizmiko dejstvo u podunom, odnosno poprenom (X, Y) pravcu. Optereenje je na model aplicirano kao statiko. Intenzitet seizmikih statiki ekvivalentnih sila je odreden korienjem automatizma korienog softvera. Sraunato optereenje bazira na rezultatima prethodno sprovedene modalne analize.2.2. SHEME OPTEREENJANa narednim skicama date su eme optereenja.Sva optereenja od vetra su aplicirana tako da odgovaraju dejstvu vetra jedininog intenziteta. Kasnijim skaliranjem dobijenih uticaja u kombinacijama optereenja dobijaju se stvarni uticaji.2.3. MODALNA ANALIZAAutomatizmom korienog softvera odreene su mase u vorovima konstrukcije. Programski se mase generiu u svakom voru konstrukcije na bazi zadatog optereenja. Sraunate mase odgovaraju sledeem zbiru gravitacionih optereenja: stalno optereenje u punom iznosu (sopst. teina + krovni pokriva), i optereenje snegom od 0.75 kN/m2 (sluaj 3 redukovan za 25%).Zbir svih masa za konstrukciju je: Lm = 92.30t. Rezultati modalne analize su prikazani svojstvenim oblicima oscilovanja u dva ortogonalna tona.

2.4. KOMBINACIJE OPTEREENJARezultujui statiki uticaji su dobij eni primenom prorauna baziranog na teroji drugog reda. Ovo je uslovljeno postojanjem zatega u modelu. Kako za ovu vrstu prorauna princip superpozicije uticaja od pojedinih optereenja ne moe biti primenjen, to je konstrukcija proraunata na dejstvo svih kombinacija pojedinanih sluajeva optereenja koji se mogu istovremeno javiti. Ukupno je analizirano dejstvo 23 razliite kombinacije optereenja:1.Kombinacija: I13. Kombinacija: I+0.25xIX

2.Kombinacija: I+II14. Kombinacija: I+II+0.25xIX

3.Kombinacija: I+III15. Kombinacija: l+III+0.25xIX

4.Kombinacija: 1+0.25x1 V+0.25xVI16. Kombinacija: I+X

5.Kombinacija: I+11+0.25x1 V+0.25xVl17. Kombinacija: I+1I+X

6.Kombinacija: l+III+0.25xlV+0.25xVI18. Kombinacija: I+XI

7.Kombinacija: I+0.25xV+0.25xVII19. Kombinacija: I+II+XI

8.Kombinacija: I+lI+0.25xV+0.25xVII20. Kombinacija: I+XII

9.Kombinacija: I+III+0.25xV+0.25xVII21. Kombinacija: 1+1I+XII

10.Kombinacija: l+0.25xVIII22. Kombinacija: 1+XU1

11.Kombinacija: I+lI+0.25xVIII23. Kombinacija: I+II+X11I

12. Kombinacija: I+III+0.25xVIIl

Kod veine elemenata su koriene ekstremne vrednosti pojedinih uticaja dobijene kao anvelopa odgovarajueg uticaja za sve navedene kombinacije optereenja.3. PODACI O MODELU, POPRENI PRESECIVeliina modela

Broj vorova:4036

Broj ploastih elemenata:0

Broj grednih elemenata:5348

Broj graninih elemenata:192

Broj osnovnih sluajeva optereenja:13

Broj kombinacija optereenja:23

4. REZULTATI PRORAUNARezultati prorauna su korieni za dimenzionisanje elemenata eline konstrukcije, zbog ega su tamo i dati.5. KONTROLA NAPONA I STABILNOSTIKontrola napona i stabilnosti elemenata konstrukcije sprovedena automatski, opcijom korienog softvera. Koeficijenti sigurnosti za pojedine kombinacije optereenja su usvojeni na sledei nain: za kombinacije sa sluajem optereenja 3 (nagomilan sneg) - 1.33, za komb. optereenja sa seizmikim optereenjem - 1.20, za sve ostale kombinacije - 1.50.PRORAUN ELINE KONSTRUKCIJE PRORAUN ELINE KONSTRUKCIJE1. KONTINUALNA RONJAA POS R1Ronjae viljih delova krovne povri.Ronjae POS R1 su statikog sistema kontinualne grede preko 7 raspona 5.4m. Broj elemenata: 8 kom. (Brod 1 - 3 kom., Brod 2-3 kom., Brod 3-2 kom.)1.1. STATIKI UTICAJINa narednim skicam su dati dijagrami momenata savijanja du najoptereenije ronjae POS R1 za pojedine sluajeve optereenja, te anvelopa ovih dijagrama za sve analizirane kombinacije optereenja1.2. DIMENZIONISANJEZa pretpostavljene dimenzije poprenog preseka ronjae, kontrola napona i stabilnosti u elementima je sprovedena korienjem odgovarajuih opcija korienog softvera. Izvetaj ove kontrole za najnepovoljnije preseke (krajnje polje i prvi oslonac) je dat u nastavku.