Samo-Organizacija - II Godina

8/7/2019 Samo-Organizacija - II Godina

1/17

FAKULTETZAOBRAZOVANJEDIPL.PRAVNlKA IDIPL.EKONOMISTAZARUKOVODECEKADROVE- FORKUP

Prof.drZivotaRadosavljevicProf.drVojislavVucenovicDoc.drAcaMarkovic

SAMO-ORGANIZACIJA

2011.


2/17

VIPRIRODNO I RAZUMNO ORGANIZOVANJE IDEZORGANIZOVANJE

147

U holisticko-sistemskom konceptu istrazivanja se istice da svakapojedina komponenta strukture sistema moze se predstaviti kao poseban sistem,odnosno kao podsistem posmatranog sistema. To dalje znaci da su svekomponente sistema medusobno povezane i da uspostavljaju odredenemedusobne odnose. Povezivanje pojedinacnih komponenti u strukturu sistemaoznacava svojevrsno kretanje. U tom kretanju posmatrane komponente seistovremeno medusobno priblizavaju i udaljavaju u sredini kojoj i samepripadaju. Vee to pokazuje da dolazi do kvalitativnih promena u sredini use konstituise novi sistem.Da bi odredene komponente, odnosno cestice materije iIi neki drugielementi uspostavili medusobne kanale komuniciranjamoraju se u kretanjupribliziti jedni drugima. To priblizavanje ujedno i njihovo udaljavanje odnekih drugih komponenti sredine. Nesto potpunije i svestranije prikazivanjekvalitativnih promena u sredini, koje nastaju u kretanju, da se u realnostiuspostavljaju razlicite transformacije postojeeih stanja. te transformacijestanja mogu se po osnovu slicnosti svrstati u osnovne oblike organizovanja,dezorganizovanja i reorganizovanja. Svaka od tih triju grupa transformacijaispoljava kako niz zajednickih tako i niz pojedinih karakteristika, po kojima semedusobno razlikuju. To upucuje na korisnost njihovog potpunijeg prikazivanjai objasnjavanja.

Orga nizovanj eOrganizovanje je realnost koja je toliko rasprostranjena i raznolika dazahteva svestrane analize, prikaze i objasnjenja da bi se delimicno upoznalekomponente i dimenzije tog najznacajnijeg procesa u prirodnom i drustvenomporetku. Vee najopstija definicija organizovanja koja utvrduje da je to proces


3/17

148

storodmh i raznorodnih elemenata uedusobnog povezivanjapoprimaju obelezja celine, istice ~ i r i n u i relativnost znacenjaorganizovanje.Kvalitativna razlika izmedu klasicnog kartezijanskog i savremenogholisticko-sistemskog poimanja i tumacenja organizovanja ispoUava se presvega u odredenosti komponenti i karakteristika tog svojevrsnog kretanja ucijem toku se konstituisu organizovane, odnosno sredene strukture celina, kojeimaju neki samisao svoga nastajanja i postojanja. Dok klasicni kartezijanskikoncept tezi da istakne deterministicke karakteristike i potpunost procesaorganizovanja, dotle novi holisticko-sistemski pristup upravo istice i dokazujestohasticki karakter organizovanja, i to narocito u drustvenom poretku.Sve potpunija saznanja 0 visedimenzionalnosti organizovanja ibrojnosti upoznatih komponenti koje se dil'ektno il i indirektnoorganizovanja, razumno ukazuju na nuznost menjanjakao procesa u kome se postoje6a stanjanova stanja i u prirodnom i u drustvenom poretku.da medusobno povezivanje elemenata udo poveeanog kvaIiteta tako konstruisanihsticala i saznanja dae sve _ _organizovanja ogranicava slobodu elemenatapovezuju u organizovane strukture celina. medusobno

Za potpunije predstavljanje i objasnjavanjeod naucne tvrdnje da je sve sto postoji u realnosti nastalo usve ~ t o postoji u toku vremena se menja. Iz te konstatacije proizilaziima visedimenzionalni karakter, odnosno da procesi organizovanja istovremenouslovljavaju i iziskuju procese dezorganizovanja, kao i da procesidezorganizovanja uslovljavaju i izazivaju procese organizovanja, odnosnoreorganizovanja postoje6ih stanja. U konacnom sva ta kretanja, medusobnopovezana i uslovljena, obezbeduju odrzavanje i funkcionisanje prirodnogdrustvenog poretka.Dalja naucna istrazivanja pokazuju i dokazuju da u nasoj realnosti postojedva osnovna naCina organizovanja, odnosno da postoje dva osnovna nosiocaorganizovanja. Tako se utvrduje da postoji prirodno organizovanje Cijimdelovanjem nastaju prirodno organizovane strukture celina koje su medusobnopovezane i Cine kosmicki poredak. Drugu vrstu predstavlja svesno iii razumnoorganizovanje, koje se cesto predstavlja kao vestacko, koje izazivaju ljudi idrustveni poredak zasnovan na saznanjima ljudi 0 pravilima,nacelima i zakonitostima prirodnog poretka.

Prirodno i razumno organizovanje i dezorganizovanje 149

Osnovno obele:tje prirodnog i svesnog iIi razumnog organizovanja,izgradivanju organizovanih struktura celina koje imaju nekipostojanja i funkcionisanja. Saznanje da je svaka celinaceline viSeg stepena slozenosti i da je, shodno tome, zavisnakojoj pripada, odnosno da poseduje sposobnost da egzistira sarnoima sposobnost daovladava onim komponentama sredine koje su us10v iosnov njenog postojanja i funkcionisanja kao ce1ine, najpotpunije objasnjavastalnost promena i razlika u s tanjima prirodnog i drustvenog poretka.Upoznavanje pravila, nacela i zakonitosti prirodnog poretka, njegovognastanka, odrzavanja iorganizovanje i, uopste, ponasanje IJUCll upovoljnije us love svog zivljenja. Upravo zbog toga udimenziji prisutno je sve ve6e i svestranije IJUCll naovladavanju komponen tama raznovrsnih modaliteta organizovanja, iprvenstveno u bioloskom svetu, kako bi na osnovu tih saznanja uspesnijeizazivali neprirodna kretanja u kojima prirodne povezuju naneprirodan naCin u neprirodno strukturirane celine. Samisao tih celina je da senjihovim posredstvom obezbeduju povoljniji uslovi zivljenja, odnosnopotpunije i svestranije zadovoljavanje stalno rastu6ih i potreba ljudi.Sva stecena saznanja 0 kretanjima u prirodnom poretku i proizvodima tihIjudi koriste da bi misaono konstruisali svesno delovanje kojepoveeava moe svesnog delovanja i siri dominaciju Ijudi u sredini kojoj i samitj. u prirodnom i drustvenom poretku. U tako izazivanimkretanjima uvek se radi 0 modalitetima svesnog organizovanja,istim svesnim delovanjem istovremeno vrsi dezorganizovanjepostojeCih stanja u novo organizovanje iIi postoje6ih strukturacelina u drustvenom iIi prirodnom poretku.Zivotnasvesnog organizovanjacinjenica objasnjava sto se u savremenimistice daje svesno organizovanje subjekt i

proslosti da od uspesnosti'OQuzeLaK veka zivljenja. Sarna tasve cesee


4/17

150 SA MO-OR GANIZACIJA

Svojstva prirodnog organizovanjaKosmologija kao posebna nauena disciplina, koja proueava nastanak svetai njegovo menjanje, pruza obilje Cinjenica kojima pokazuje i dokazuje da svenastaje u procesima organizovanja, odnosno da je sve sto postoji u kosmiekomporetku nastalo medusobnim povezivanjem eestica materije. S hodno tome, nistane moze nastati samo po sebi. Dalje se utvrduje da se sve sto postoji ukosmiekom poretku nalazi u stalnom kretanju i menjanju. Nastajanje svakeorganizovane strukture rezultira iz razjedinjavanja i nestajanja neke drugeorganizovane strukture. Na taj naCin se potvrduje da u prirodnom poretkuproces organizovanja izaziva istovremeno i proces dezorganizovanja kojipostaje uslov i osnov za novo organizovanje. Te zakonitosti posebno dolaze doizrazaja u bioloskom svetu, njegovom nastajanju, odrzavanju, razvoju iusavrsavanju.Na prvi pogled moze da izgleda nepotrebno i neracionalno u raspravi 0filozofiji i tehnologiji organizovanja prikazivati i objasnjavati posebnostiprirodnog organizovanja. 1pak se pri tome istiee da jedino upoznavanjeposebnosti modaliteta prirodnog organizovanja predstavlja moguenost da se

uspeSnije osposobljavaju i usavrsavaju ljudi za obavljanje procesa svesnogorganizovanja, odnosno funkcije savremenog menadzmenta. Posmatranjemkako se u prirodnom poretku konstruisu, razvijaju, usavrsavaju i nestajuorganizovane strukture celina, dolazi se do saznanja kako se moze naneprirodan naein vrsiti medusobno povezivanje prirodnih i drugih elemenata uneprirodno organizovane celine.Dostignuti rezultati naucnih istrazivanja 0 nastajanja prirodnih objekata,pojava i procesa istieu da se iz vrtloznih uzarenih gasova njihovim hladenjem iskupljanjein razvijaju bezbrojna kosmieka tela - zvezdani i ostali sistemi. Kakonapreduje hladenje, tako se sve vise i vise ispoljava uzajamno delovanjefiziekih kretanja, koja prelaze jedna u druge dok se ne postigne ona taeka gde sepoCinje ispoljavati hemijsko obelezje. Do tada hemijski indiferentni elementipoCinju jedan za drugim hemijsku diferencijaciju, stieuCi hemijska svojstva iudruzujuCi se jedni s drugima u spojeve.U daljem kretanju i hladenju hemijski spojevi se neprestano menjaju, jersnizavanje temperature razliCito utiee ne samo na svaki hemijski elemenat vee ina svaki pojedini spoj elemenata. Ispostavlja se da kretanja koja nastaju uprirodnom poretku po svojoj sustini pokazuju karakteristike prirodnogorganizovanja, odnosno pokazuju nastajanje prirodnih celina proizilazi iz onevrste kretanja koja se naziva toplota.


1z daljih nauenih istrazivanja nastajanja, tj. organizovanja prirodnihobjekata, ueinjenih pre svega od strane ekologije i evolucije, pokazuje se idokazuje kako se u neprestalnom kretanju mrtva materija poeela pretvarati uzivu materiju i kako je u tom kretanju na nasoj planeti nastao zivot.Za sustinsko shvatanje prirodnog organizovanja, koje za svoju osnovu imakretanje materije, nuzno je shvatiti da kretanje materije nije samo grubomehanieko kretanje, samo menjanje mesta u prostoru, vee da je to toplota,svetlost, elektricna i magnetska napetost, hemijsko spajanje i razdvajanje i,konaeno, zivot i mentalna strujanja.U kretanju se uspostavljaju komunikacije izmedu pojedinih prirodnihelemenata i u tom komuniciranju prirodni elementi deluju jedni na druge,razmenjuju poruke i tako se medusobno obavestavaju 0 svom stanju. Tu nastajeinforrnacija i zato savremena nauka utvrduje da je svakoj organizovanojstrukturi celine svojstvena informacija i da upravo prisustvo informacijeoznaeaja postojanje organizovanosti, odnosno takvu sredenost koja imakvalitativna obelezja celine.Otkriti kako se prirodni elementi medusobno povezuju i razdvajaju radinovog povezivanja postaje jedan od prioritetnih zadataka nauenog istrazivanja.Savremena nauka vee je istrazila i upoznala mnostvo prirodnih pravila, naeela izakonitosti, ali je jos ogromno mnostvo onih nepoznatih koja na odreden naeinodreduju postojanje prirodnog poretka i njegovog funkcionisanja. Dosadasnjanauena istrazivanja istieu da je mala iIi nikakva verovatnoea da ee ljudi ikadauspeti da otkriju i upoznaju sve prirodne zakonitosti.

SamoorganizovanjeOna vrsta prirodnog kretanja u kome se eestice medusobno priblizavaju ipovezuju tako da stvaraju organizovanu strukturu koja poprima ona kvalitetna

obeleija celine koja se ne mogu izvesti iz kvaliteta delova od kojih je izgradenadata celina. To je ono prirodno organizovanje koje nastaje u ravnoteinomodnosu atrakcije i repulzije a koje se u savremenom komuniciranju obienopredstavlja i objasnjava kao prirodno samoorganizovanje. Ta slozenicasamoorganizovanje istiee da izvoriste i osnovu toga specifienog organizovanjaeini jedinstveni univerzalni princip nastajanja i postojanja prirodnog poretka.Savremena nauena istrazivanja sa sve vise i sve realnijih primera istiee dataj jedinstveni univerzalni princip prirodnog poretka se predstavlja kao primamizakon prirode koji svoju unutrasnju moe i silu delovanja ima u umu. 1ako nikone zna sta je zapravo um, ipak zivotna iskustva i nauena istraiivanja uspevajuda otkriju i upoznaju odredena pravila i naCine delovanje uma koja se


5/17

152 SAMO-ORGANlZACIJA

rasprostiru po celom univerzumu i koje moze da koristi svako ko upoznapravila i nacine delovanja uma. Savremena fizika istice da svaka cestica, svakiatom, svaki organizam poseduje sebi svojstven urn, cak da i eter ima takodesebi svojstven urn.Ono sto je nauka otkrila je to da urn ima svojevrsnu vrstu energije,kao i elektricna energija ima dva OsnOvna pola. Tako, kao sto nika ne zna staelektricna energija ipak ljudi svestrano koriste za zadovoljavanje svojihraznovrsnih potreba. Isto tako i sa mentalnom energijom, je r i ona se mozeako se njena dva pol a nalaze u medusobnoj za visnosti kao stoto slucaj i sa elektricnom energijom. U savremenom komuniciranju polovimentalne energije nazivaju se emotivni i motivacioni pol i ta dva pola uvek senalaze u meduzavisnom odnosu. Taj odnos polova jos su stari kineski mudracipredstavili posredstvom odnosa jina i jonga kada su utvrdivali postojanjedinamicnosti kosmosa. Tada je jin predstavljen kao zenski pol koji usmerenna zblizavanje, saradnju i interakciju, dok je jong predstavljen kao muski polusmeren na zahteve, vladavinu i racionalnost.Na analogan naCin se prikazuju ipolovi mentalne energije tako da se emotivni pol predstavlja kaoposredstvom osecanja i konacno proizvodi zelju koja se namerava ostvantlTako isto motivacioni pol predstavlja muski pol koji za svoj proizvodkonstituise volju. Na taj nacin sarno kada se uskladu zelja i vo,ia uorganizovanju kao svojevrsnom kretanju ostvaruje se zelja, odnosnoorganizovanj a. i svestranije posmatranje medusobnog delovanja zelje ise do saznanja da upravo mentalna aktivnost usmerava cestice,atome i druge elemente da se jedni priblizavaju i povezuju sa drugima, odnosnoda jedni se udaljavaju od drugih i da u t im kretanj ima se konstituisuorganizovane strukture koje poprimaju ona kvalitetna obelezja cetine koja senemogu izvesti iz kvaliteta delova od kojih je izgradena celina. To svojevrsnokretanje u prirodnom poretku predstavlja se kao samoorganizovanje. Zaprakticno i jednostavnije razumevanje karakteristika samoorganizovanjanajbolje moze da posluzi primer stvaranja covekovog orllanizma. maleprostim okom nevidljive semenke zapocinjeTa mala kao organizovanasredine zapocinje se sve su JOJ uslov i osnov za rast iu covecji lik, da bi po rodenjuproizvod prirodnog samoorganizovanja usarno na tom primeru jasno i direktno seusmerava kretanja u kome se konstituisese konStltUlsalo u najsavrSenijirazurnno bice zvano covek. Vecpokazuje da urn te male semenkeorganizovana struktura celine.

Prirodno i razumno organizovanje i dezorganizovanje 153Karakteristike procesa samoorganizovanja nedvosmisleno pokazuje dajedino mentalna aktivnost postaje i jedin i i iskljucivo jedini uslov i osnov_ _ _ kao osnovnih sastavnih delova kosmosa. Sve to

da osnovni prirodni zakon zivot ostaje osnov za objektivnije i potpunijerazumevanje prirodnog i drustvenog poretka. To dalje ukazuje da jedinootkrivena i upoznata saznanja 0 karakteristikama samoorganizovanja mogu bitijedina osnova i izvoriste za konstituisanje i razvijanje procesa razurnnog il isvesnog organizovanja. Svakako ce se u prikazu samoorganizacija kaoproizvoda prirodnog samoorganizovanja upotpuniti predstava 0 timnajznacajnijim procesima koji se odvijaju u kosmosu.

Samoorganizacijasamoorganizacije je da su sve vrste ikao rezultat procesa prirodnogsamoorganizovanja i tvrdnje da sve sto postoji u kosmosu je proizvod procesaorganizovanja. Savremena naucna sa7.nanja isticu i utvrdujuda svaka posledicamora da ima uzrok svoga nastajanja, postojanja i nestajanja. To znaci da sveorganizovane strukture koje poprimaju kvalitetna obelezja celina takode morajuda imaju uzrocnike svoga nastajanja, postojanja i nestajanja. Saznanje i tvrdnjasavremene kosmologije da je kosmos sastavljen od rnnostva raznovrsnihsamoorganizacija koje se nalaze u stalnoj dinamickoj meduzavisnostiistovremeno ukazuju i dokazuju da i sam kosmos predstavlja svojevrsnusamoorganizaciju najviseg stepena slozenosti. Ta naucna saznanjatraze odgovor sta uzrok nastajanja organizova nja i stvaranja takoorganizovanih struktura kao sto su samoorganizacije sa kvalitetnim obelezjimacelina koje se ne mogu izvesti iz kvaliteta del ovaod kojih su sacinjene celine.Dugo u nauci trebalo da otkrije da je zakon taj uzrok nastajanja iorganizovanja, jer unutrasnju snagu i silu zivota Cini urn, odnosnomentalna energija koja se rasprostire po celokupnom univerzumu i koja pokrecei usmerava dva osnovna oblika prirodnog kretanja atrakciju i repulziju, sto seispoljava kao samoorganizovanje samoorganizacija. Potpunije razumevanjezakona zivota i njegovog delovanja moze se uspeSno ostvariti sarnoproucavanjem pre svega bioloskih sistema gde se organizam posmatra kao zivaorganizovana struktura sa kvalitetnim obeleZjima celine.Ekolosko, odnosno holisticko-sistemsko posmatranje, prikazivanje iobjasnjavanje kosmosa i njegovih sastavnih delova, uk:ljuciv u to i ljude, uvekstvore predstavu 0 procesima integracije i razvijanja autonornnosti svakogorganizma. Ispostavlja se da se svaki sastavni dec kosmosa predstavlja kao


6/17

154 SAMO-ORGANIZAClJA

posebna vrsta samoorganizacije koja je sastavljena od skupa delova, koji svakiponaosob takode predstavlja organizovanu strukturu sa kvalitetnim obelezjimaceline, tj. samoorganizacije. To dalje pokazuje da je svaka samoorganizacijanastala u procesu organizovanja, kao sto karakteristicno i za njen svakisastavni deo. Iz toga proizilazi da samoorganizacija ima analognu strukturu ifunkcije kao svaki njen sastavni deo.

Svestranija i potpunija razmatranja integracije kao osnovnog obelezjanastajanja, odnosno samoorganizovanja samoorganizacija istovremeno ukazujeda svaka samoorganizacija, kao i svaki njen sastavni deoteznju za sto potpunijom autonomijom. se pokazuje i dokazuJeispoljavanja integracije i autonomnosti osnovna obelezjasamoorganizacije, ukljuciv u to isamoorganizacija. To takode ukazuje da svaka organizovana struktura kaou to i sve vrste i modalitete samoorganizacija, mora daveze i odnose sa sredinom kojoj pripada kao njen sastvni deo. Ili josse da je svaka samoorganizacija sastavni deo neke drugesalnOOfJ5:atllZaC1Je viSeg stepena slozenosti. To dalje pokazuje i da svaki sastavnideo samoorganizacije takode predstavlja organizovanu strukturu sa kvalitetnimobelezjima celine, sto se odnosi na svaku celiju i svaki atom kao sastavni deoorganizovane strukture.Svaka prirodno organizovana struktura kao neki modalitetsamoorganizacije uvek se ispoljava kao celina sa njoj svojstvenim kvalitetnimkarakteristikama koje se ne mogu izvesti iz kvaliteta del ova od kojih jesaCinjena. Ta Cinjenica kazuje da je za poimanje samoorganizacije neminovnosto potpunije i svestranije upoznati ona kvalitetna obelezja celine koja se nemogu izvesti iz kvaliteta delova od kojih je sacinjena odnosnosamoorganizacija, kojaje predmet posmatranja.Prikazivanja i dokazivanja da je svaka samoorganizacija celinasastavljena od skupa delova koji se nalaze u medusobnomstrukture samoorganizacije, ali i da uspostavljaju odredene veze i odnose saelementima sredine kojoj pripada samoorganizacija kao njen sastavni toistovremeno i dokazuje da sve sto postoji u kosmosu kaoorganizovana odnosno samoorganizacija, nalazi se u meduzavisnosti sadrugim samoorganizacijama i da saglasno tome meduzavisnost predstavljaosnovno nacelo prirodnog organizovanja, tj. da se u svakom obliku i modalitetuali i razumnog organizovanja obavezno uspostavljaju odnosimeduzavisnosti odnosno delova od kojih je izgradena organizovanasa kvalitetnim obelezjima celine.Ukazivanje i isticanje da u realnosti postoje dye osnovne vrsteorganizovanja - prirodno i razurnno, istovremeno ukazuje da su shodno tome


rezultati ta dva oblika organizovanja medusobno razliciti. se usmislu da su rezultati prirodnog raznovrsni oblicisamoorganizacija, a da su rezultati razurnnog organizovanja raznovrsni obliciorganizacija kao organizovanih struktura celina nizeg organizovanosti ida kao takve organizacije predstavljaju svojevrsne imitate samoorganizacija, je rnikada ne mogu dostici stepen sredenosti koji poseduju samoorganizacije.razlika izmedu samoorganizacija i organizacija prikazujesto samoorganizacije rastu i razviju se kao organizmi a organizacijenastaju u svesnom delovanju ljudi tako sto prirodne elemente na neprirodannacin medusobno povezuju u neprirodno organizovane strukture celina.Korisno ukazati da su jo s stari kine ski mudraci isticali da je kosmosdinamicka struktura i da su njegovi sastavni delovi fleksibilne strukture koje supored toga postojane u odredenim granicama.Osnovna obelezja organizama kao modaliteta samoorganizacija ispoljavase u procesima koji pokazuju visok stepen unutrasnje fleksibilnosti iraznoIikosti. To obelezje istovremeno ukazuje da ne postoje dvasu apsolutno identicni. Tako se cesto istice naucno saznanje da u ljudskoj vrstine postoje dva potpuno identicna coveka, odnosno da se svaki covek

od svakog drugog coveka.Fleksibilnost procesa u organizmima stvara uslove daprilagodavaju novonastalim stanjima sredine. Zato se adap,Q.\.-!ispoljava kao jedna od najznacajnijih karakteristika samoorganizacija.Adaptacija se zasniva na kanalu povratne veze iii jos odredenije naprocesima koji su osnova za ocenu kako promenjeno stanje i delovanjese odrazava na i funkcionisanje organizma. Na osnovu takve ocene

t ' \ l"A1Y\ p ne u SVOlnprirodnog samoorganizovanja samoorganizacija

da se posebno prikaZu dosad upoznate kvalitetnekarakteristike samoorganizacija koje postaju i ostaju jedini istinski osnov zakonceptiranje i razvijanje raznovrsnih oblika i modaliteta razumnogorganizovanja organizacija kao organizovanih struktura celina nizeg stepenaorganizovanosti u odnosu na samoorganizacije. Tako se utvrduje izmedu ostalihi sledece posebne karakteristike samoorganizacija:1) Svi zivi organizmi su modaliteti samoorganizacija koji nastaju uprocesu samoorganizovanja kada semenke uspostavljaju veze i odnose sasredinom u koj ima crpe potrebne supstance za svoj rast i razvoj da dostignusposobnost proizvodnje semenki za obnavljanje reprodukcije vrste. U tomprocesu rasta i razvoja organizama jasno se ispoljavaju dye osnovnekarakteristike organizama i to kao sposobnost ovladavanja elementima sredine i


7/17

I SAMO-ORGANlZAClJA

sposobnost sirenja dominacije organizma u sredini kojoj pripada kao nJendeo.Svojstvo semenke da raste i razvija se u organizam svestrano pokazujenjena integraciona postupanja, iii jos odredenije proces organizovanja u komese vrsi medusobno povezivanje prirodnih elemenata u organizovane strukturekoje poprimaju ona kvalitetna obelezja celine koja se ne mogu izvesti izkvaliteta elemenata od kojih je izgradena ta celina, odnosno od delova kojisaCinjavaju organizam kao poseb nu samoorganizaciju.3) Svaki proces organizovanja u kome se vrsiskupa elemenata u organizovanu strukturu celine istovremeno oznacava da se uprocesu organizovanja ogranicava sloboda ispoljavanja elemenata koji ulaze uanja elemenata upredodredeno je interesom elemenata da na taj nacin obezbedeispoljavanje kao samoorganizovane strukture.Medusobno povezivanje elemenata u organizovanu strukturusamoorganizacije uspostavlja se po nacelu hijerarhijskih odnosa. To senajoCitije ispoljava u rastu i razvoju organizama kao samoorganizacija. U tomprocesu ee lije se medusobno po vezuju u sastavne de love organa, a orga ni semedusobno povezuju u organizam koji funkcioniSe kao samoorganizacija. Takose ispostavlja da svaki nivo vise slozenosti nalazi se u dominantnom polozaju uodnosu na delove od kojih je izgraden.5) Teznja organizma kao samoorganizacije da svoju usredini kojoj pripada kao njen sastavni deo istovremeno istice i zaautonomnosti. Sto je step en slozenosti visekaoto izrazeno kod Ijudi najboljegde svaki ucesnik u takmicenju zeli daispoljava tetqja za autonomnosti. Tooblika sarn04::HI2:anlzaCl

i da mu pobedniku pripadaju raznovrsne privilegije ipriznanja. Taj odnos !judi u takmicenju istinski je osnov za razvoj progresa udrustvenom razvoju.6) Posebno znacajna karakteristika samoorganizacija ispoljava se u

njihovoj sposobnosti samoobnavljanja svoje strukture. Savremena naucnaistrazivanj a isticu da na primer gusteraca zamenjuje svoje stanice svakadvadeset cetiri sata, iii da stjenka zeludca zamenjuje veCinu svojih eeJija zatridana, bela krvna zmca se obnavljaju svaki deset dana, a 98% belancevina umozgu zameni se za manje od mesec dana. Svi ti procesiosnovni obrazac organizma ostaje sacuvan. Toje sposobnostnacelo kao i prethodna moraju se uVaZavati iorganizovanju organizacija.

Prirodno i razumno organizovanje i dezorganizovanje 1577) Posebnu paznjupokazuje da one u toku svog tunkcionisanjkoriseenjem povratne veze, odnosno

samoorganizacije kojasvoje funkcionisanje,procesa je r tako uce kako daproces usavrsavanja, koji posebnosticanje novih znanja 0 kvalitetnimuspesnije ostvaruju svoje Todolazi do izrazaja kod Ijudi.karakteristikama samoorganizacij a

m0 6 svesnog delovanjakao nieni sastavni delovi.

i ostaje primami i nezamenljivi osnovsirenja dominacije Ijudi u sredini kojoj8) Samoorganizacije su otvorene organizovane strukture celina i kaovrse stalnu razmenu sa sredinom i na taj naCin obnavljaju i odrzavajuenergiju. Ta razmena organizma sa sredinom vrsi se uzimanjemodredenih supstanci kao hranu koju razgraduje i koristi njihove komponente zaodrzavanje i jacanj e samoorganizma. proces poznat je pod nazivommetabolizam, a koji omogueava da ostane u staniu neravnoteze. Zato

se utvrduje da su zivi organizmi otvoreni :>l:>ll:OlJ:llravnoteze. Time se pokazuje da je stepen neravnotezesamoorganizaciju i predstavlja jednu odkarakteristika svih vrsta i modaliteta salno,orl?,alllZaCI9) vrste samoorganizacija poseduju visok stepen stabilnosti, tj.

stalno, postojano i nepromenljivo stanje u odredenim granicama. Pri tome seda ie stabilnost samoorganizacija dinamicna u odrzavanju osnovnesu neprestano prisutne promene i zamene njenih sastavnihprocesi promena i zamena sastavnih delova samoorganizacijapredstavljajujednu od najznacajnijih njenih karakteristika.10) Posebno je znacajno naucno saznanje da postojanje samoorganizacijase ne ogranicava na organizme kao zive materije, vee da su samoorganizacijekarakteristicne i za ostale sastavne komponente kosmosa, posto kosmologijaistice da su osnovni sastavni delovi kosmosa raznovrsni oblicisamoorganizacija. Na taj nacin se pokazuje i dokazuje da strukturu i funkcijekosmosa cine medusobno povezivanje samoorganizacije u sve slozeniie oblikesamoorganizacija da tako se predstavlja kao

samoorganizacij a.11) Samoorganizovanjekarakteristiku svih vrsta svakako i najznaca jnijusamoorganizacija. se pokazuje idokazuje da i najznacajniju komponentuzivota kao osnovnog i nezamenljivog zakonakosmosa ii i prirodnog poretka, pa saglasno tome idrustvenog poretka. Utvrdivanje da osnovnu unutrasnju sHu i moe zivota.predstavlja um koji se ispoljava kao mentalna energija koja se bezgranicno


8/17

158 SAMO-ORGANIZACIJA

rasprostire po celokupnom univerzumi i da upravo mentalne aktivnostipredstavljaju osnov i izvoriste pokretanja procesa organizovanja.12) Samoorganizovanje samoorganizacija najpotpunije se ispoljava usamoobnavljanju organizovane strukture sastavnih delova i celokupnostiRegeneracija organizma odvija se na razlicite nacine. Ukoliko je

zamene sastavnih delova r ' lra


9/17

160 SAMO-ORGANIZACIJAKada promene u sredini i njihovom de10vanju na stanje ifunkcionisanje samorganizacija, organizam pro1azi kroz poseban procespri1agodavanja novonasta1om stanju sredine. Tako aklimatizacija, navikavanje i

Vr7f>n()


10/17


31) Prirodna teznja samoorganizacijatnlcira da se koriscenje svoje mentalnosti u sredininovesirenja dominacije. Tosaznanja zaostvare rastueese u savrelnenom 1 \ .V IHU lU \ JHaUJmaestralnost u ""hmr luCl

se stecenagucnostl da se na kvalitetno novikao osnovi viseg standarda zivljenja. procesiobicno predstavljaju kao genijalnost, odnosnosvesnog delovanjasamoorganizacija viseg stepena slozenosti realnoenergije koja predstavlja primamu iostvarivanje opstanka u zivotu, ali iza opstanak vrste. Sarno sa poveeanom mocidelovanja samoorganizacije na sredinu realno se obezbeduju uslovi i osnovi zaprosirenu reprodukciju vrste i sirenja njene dominacije u sredini.

33) Agresivnost se pojavljuje kod pojedinih vrsta zivih organizama uteznji da sto uspesnije obezbede uslove svoga zivljenja.Ta karakteristika u nizuslucajeva ispoljava se i kod ljudi kao najslozenijih samoorganizacija i upojedinim slucajevima dostize ekstremna ispoljavanja koja dovode do fizickogunistavanja drugih Ijudi.34) Organizmi viseg stepena slozenosti nisu u stanju da vrse regenernr ipojedinih svojih organa sto uslovilo pojavu spolnosti kao faktoraomogucava da se iZVfSi superregeneracija, tj. da se razviju noviistovremeno doprinosi povecavanju uspesnosti u sirenjuposebna karakteristika za najviseg stepena slozenosti, stoukljucuje Ijude kod kojih je to posebno izrazeno.35) Organizmi kao posebni oblici samoorganizaci je ispoljavajukarakteristike stanja kao procesa u u obavljanju zivotnihfunkcija trosi svoje potencijale da bi nakon vremen aod iznemoglostinastupila smrt. Upravo u tefuj i da sto u sto povoljnijim uslovimaobavlja zivotne funkcije sto vremenski duze se konacni cilj zivljenjasvih vrsta zivih organizama i njihovih kao svojevrsnih oblikasamoorganizacija. Tako se dolazi do konacni cilj Ijudi i njihovihcelina upravo u ispoljavanju

posebno karakterisusvoje stmkture tako i sposobnosti obavljanjaodnosa sa sredinom.

Prirodno i razumno i dezorganizovanje 163Proces se u ritmu i ponavljanju. Zato u timdolazi i do progresivnosti u daljem odrZavanju i razvoju vrste.Samoorganizovanje se najpotpunije ispoljava u procesu kada iz male semenkezapocinje se razvijatii radati novi organizam. Tako se i ispoljava osnovnoobelezje organizovanja, gde se jedinke povezuju sa elementima, odnosnodmgimjedinkama sredine i tako izgraduju organizovanu struktum koja poprimakvalitetna obeleija celine, tj. samoorganizacije.

37) Samoorganizovanje samoorganizacija ispoljava se kao svojevrsnokretanje u kome nastaju promene ranije uspostavljenih stanja. U tim kretanjimavrsi se medusobno povezivanje posebnih celina u celine viseg reda slozenosti.Posredstvom uspostavljenih veza odvija se medusobno komuniciranje celina uzistovremeno uspostavljanje interakcija u kojima se vrsi ogranicavanjeispoljavanja individualnosti celina i uspostavljanje kvalitetno novih stanja u timcelinama. Tako se potvrduje nacelo da u svakom obliku organizovanjaogranicava se ispoljavanje individualnosti, odnosno slobode medusobnopovezanih celina u celinu viseg reda slozenosti.38) Svestranija proucavanja samoorganizova njauzrocnosti pojave organizovanja nalaze uopste rasprostranjenosti mentalnosti uispoljava kao metafUflkcija. Ispoljavanjekod liudi kao

samoorganizacija.

da sese

se ispoljavase iskazuj e usposobnoseurazlikuju ih odmozga Ijudi kao transformatora mentalneIjudima da u vizualizaciji stvaraju predstave i misaonenameravaju da ostvare svojom svesnom delatnoseu. Temisaone predstave ispoljavaju se kao masta i ukoliko se vise razvija mastase stvaraju raznovrsnije vizualizacije z e ~ a koje ljudi nastoje da uspesnoostvare. Upravo ta posebna svojstva Ijudi kao samoorganizacija nastaju umentalnoj aktivnostL I mentalne aktivnosti takode moraju da imaju uzrocnike

svoga nastajanja. Savremena nauka utvrduje da je taj uzrocnik um, ali da nikone zna sta zapravo um, vee se same sticu saznanja kako urn delujei kvakveposledice nastaju njegovim delovanje.40) Misaone konstrukcije vizuelizacije i vrsenje izbora pnmame sukomponente odlucivanja i donosenja upravljackih odluka.samoorganizacija poznata su dva osnovna naCina donosenjaodluka, ito:


11/17

1

culnih

SAMO-ORGANIZACIJAreakcija na primlj eni impuls posre dstvomkarakteristican je za zive organizme,

sveno aonosenJe upravlJaCklh odluka, sto je iskljucivoProces razumnog donosenja upravljackih odlukazasniva se na impuisima primljenim culnim organima i njihovo povezivanje samemorisanim znanjima stecenim 0 delovanju pojedinih impulsa na stanje ifunkcionisanje coveka. Tako povezana osnova su za vizuelizacijurazlicitih uticaja i posledica na stanje i funkcionisanje covekovogNa osnovu izbora odnosa prema primljenom impulsu donosi seodluka sa kojom se utvrduje cilj koji se zeli ostvariti i nacin naostvariti.41) Donosenje upravljackih odluka ukazuje i dokazuje da u organizovanojstrukturi samoorganizacije postoji upravljacki deo koji usmerava ponasanjesamoorganizacije. Saglasno tome u samoorganizaciji moraju takode postojatidelovi koji imaju sposobnost za izazivanje svih onih kretanja koja su utvrdenaupravljackom odlukom da se ostvari utvrdeni cilj. Prisustvo vise nosiocavezanih za ostvarivanje utvrdenog cilja ukazuje na neophodnost da u

ideo koji vrsi uskladivanje i sinhronizaciju delovanjau procesu ostvarivanja utvrdenog cilja. To daljebiti delovi koji su osposobljeni zaukazuje da se u samoorganizacijiostvaruju tri osnovna nacina usmeravanja procesa, tj. ovladavanje, regulacija iupravljanje.42) Visi slozenosti isamoorganizacije postoji rasporedivanjekontrole u,realizaciji cilja. Ukoliko je veca slozenost icentralizacija, ali i neophodnost delegiranja funkcija u dvaosnovna smera. Povecavanje ogranicenosti u centralizaciji uslovljavadecentralizacije upravljackih funkcija i povecavanje autonomnosti delova radiuspesnijih integracijskih procesa samoorganizacije.

43) Stabilnost odrzavanja strukture i funkcionalnosti samoorganizacijesvakako predstavlja jednu od najznacajnijih karakteristika svih vrstasamoorganizacija. To su one aktivnosti koje u nastupu promena u strukturi isredini samoorganizacije tde da odrze osnovne karakteristike funkcionisanjasamoorganizacije, odnosno odriavanje nepromenjenog stanja organizovanestrukture samoorganizacije.Samo delimicna saznanja 0 kvalitetnim karakteristikamanajpotpunije objasnjavaju i dokazuju da ni kod jednognisu u mOQ:ucnosti da sa apsolutnom sigurnoscu utvrde sve

P-,:irodno i razumno organizovanje i dezorganizovanje 165dimenzije ispoljavanja ipovecava sa pove6avanjem slozenosti samoOrgtilHZGt\;lJispoljav


12/17


sposobnost da izazivaju raznovrsna kretanja slicna onima koja se sreeu ustrukturi i funkcionisanju prirodnog poretka. To da1je znaCi da posedujusposobnost izaivanja, razvija, odrzavanja i usavrsavanja neprirodnih procesaorganizovanja. Uslov za neprirodno iIi vestacko organizovanje je svojevrsnoneprirodno dezorganizovanje egzistirajuCih prirodnih struktura. Samo na tajnaCin ljudi svesno obavljaju novo organizovanje.Sposobnost ljudi da vrse organizovanje uslovljena je samom strukturomljudskog organizma i njegovim funkcionisanjem. Postojanje posebnog organa ukome se obavlja proces misljenja, taj najslozeniji i najsavrseniji proizvodkretanja uopste, odvaja coveka od drugih bioloskih biea. Mozak coveka imasposobnost da posredstvom culnih organa prima impulse 0 stanju i ostalimpromenama, kako u strukturi svog organizma, tako i u sredini u kojoj bitise. Naosnovu tih impulsa i memorisanih informacija zapoCinju specificni procesikretanja u kojima se formira svest, odnosno saznanje 0 tome kako primljeniimpulsi oznacavaju promene stanja. Na osnovu tih saznanja covek u svommisaonom procesu opredeljuje svoj stay i odnos prema nastalim promenama.Svaka promena stanja u covekovom organizmu i njegovoj sredini direktnoutice na egzistenciju i funkcionisanje covekovog organizma. Sposobnost imoguenost zadrZavanja saznanja u strukturi mozga 0 nastalim promenama,uzrocima i posledicama tih promena, omogueava da covek neke ranijeprimljene impulse uporeduje sa novo primljenim impuisima. Na osnovurezultata primljenih impulsa i njihovog delovanja u nekom prethodnom perioducovek donosi odluku 0 svom postupanju.Stecena iskustva, odnosno saznanja, 0 delovanju pojedinih impulsa nastanje i funkcionisanje organizma i uopste celokupni proces zivljenja, covekodlucuje da Ii da podrzava nastupile promene ili pak da se svojim svesnimdelovanjem suprotstavlja, odnosno sprecava njihov razvoj iIi da ih pomoguenosti eliminise. To opredelj ivanje po svojoj sustini i sadrZini predstavljaizbor izmedu dva moguea stanja.Izbor jednog od dva moguea stanja u nauci i svakodnevn om komuniciranjuse predstavlja kao osnovni obrazac upravljanja. To se predstavlja upravo takosto svaki izbor jednog od moguCih stanja ili ponasanja predstavlja procesdonosenja upravljacke odluke sa kojom se utvrduje cilj koji se zeli ostvariti, alii naCin na koji se zeli ostvariti. Ispostavlja se da su procesi upravljanjasvojevrsna privilegija ljudi kao bioloskih biea, je r donose upravljacku odluku uprocesu misljenja a ne kao instinktivno reagovanje.Treba konstatovati da i niz drugih bioloskih biea izaziva odreden a kretanjakoja su usmerena na menjanje postojeCih stanja u prirodnoj sredini. Sarno tadelovanja su po svom karakteru kvalitativno razliCita u odnosu na svesnodelovanje ljudi. U oba slucaja vrse se odredeni modaliteti izbora, odnosno

Prirodno i razumno organizovanje i dezorganizovanje 167donosenja odluka. Sustinska razlika u donosenju odluka ogleda se u tome stocovek donosi odluke u misaonom procesu na osnovu primljenih i memorisanihinformacija, dok ih sva ostala bioloska biea donose kao direktne reakcije naprim1jeni impuls. Sva druga bioloska biea svoja ponasanja usk1aduju po zakonuprirodne selekcije, odnosno po genetski utvrdenim programima direktnogreagovanja na primljene impulse, a to znaCi po tacno utvrdenom postupku.Ogranicenost svih dimenzija svih bioloskih biea, tako i coveka, uslovljavamoguenost izazivanja sarno odredenih kretanja, posmatranih u kvantitativnim ikvalitativnim dimenzijama. Ljudi, da bi poveeali moe svoga svesnog delovanja,svesno izgraduju vestacke strukture oruda i oruzja, Cijim posredstvomvisestruko poveeavaju svoju efikasnost i efektivnost u izazivanju raznovrsnihkretanja, odnosno transformacija postojeCih u nova stanja. Stalni rast zelja ipotreba ljudi neminovno intenzivira aktivnosti ljudi na izgradivanju svesavrsenijih i efikasnijih oruda i oruzja.

Covekovo svesno organizovanje, odnosno konstruisanje i izgradivanjevestacki organizovanih struktura celina, po svom karakteru je planskoorganizovanje koje u sebi uvek sadrzi dva osnovna skupa kretanja, ito:prvo misaono konstruisanje svrhe kretanja, odnosno donosenjaupravljacke od1uke u kojoj se utvrduje cilj koji se zeli ostvariti, naCinostvarivanja tako utvrdenog cilja, utvrdivanje neophodnih resursa, rasporedfunkcija na nosioce i konacno naCin kontrole ostvarivanja utvrdenog cilja;drugo, organizovanja realizacije prethodno donete i utvrdeneupravljacke odluke, tj. pribavljanje neophodnih resursa, njihovo medusobnorasporedivanje i povezivanje, dodeljivanje i usmeravanje odvijanja funkcija,obavljanje kontrole i ocenjivanje uspeSnosti ostvarivanja utvrdenog cilja.Takav karakter organizovanja svojstven je iskljucivo coveku i upravo zatose covek izdvaja, ne samo po slozenosti svoje strukture vee i po nivouefikasnosti sirenja svoje dominacije, od svih ostalih bioloskih biea. U tome seupravo ogle da razlika izmedu svih oblika prirodnog organizovanja i svesnog iIirazumnog organizovanja ljudi.Svesno organizovanje uvek je usmereno ka uspostavljanju novih veza iodnosa izmedu prirodnih i vestackih elemenata tako da se stvori neka novaorganizovana struktura koja poprima kvalitativne karakteristike celine. To,dalje, znaCi da svesno organizovanje na odredeni naCin najpre vrsi svojevrsnodezorganizovanje, jer svesno bira elemente u svojoj sredini i izdsvaja ih iz njeda bi ih ponovo povelalo u kvalitativno nove organizovane strukture celina.Ljudi su jedini nosioci svesnog organizovanja, posto jedino ljudi prepocetka organizovanja misaono konstruisu celokupan proces organizovanja itek na osnovu te misaone konstrukcije pristupaju izrazivanju neprirodnih


13/17


kretanja radi medusobnog neprirodnog povezivanja skupa odredeqih elemenatau neku strukturu kojom zadovoljavaju nekuod svojih rastueih zelja i potreba.Teznja da se sa sto manje napora, odnosno utroska svoje i drugihutrosaka, ostvari svesni planski proces transformacije postojeeeg stanja,dovela je ljude do da na tako organizovane strukture - oruda i oruzja, kojesu analogne Ijudskim organima, prenesu pojedine funkcije svojih organa. Ljudiizgraduju te vestacke strukture samo pod uslovom da funkcije koje sudodeljene obavljaju efikasnije i bezbednije nego sto to cine organi samogcoveka.Prenosenje funkcija rada, odnosno svesne delatnosti, na oruda i oruzja imagenezu, koja u direktnoj zavisnosti od geneze Ijudske vrste. U svomljudi su uspeJi preneti na oruda i oruzja mnostvo raznovrsnih funkcija,pa cak, u savremenim uslovima, i pojedine funkcije vezane za organizovanjevestackih struktura celina. Tako se utvrduje da Ijudi prenose sve visefunkcija na vestacki strukture mehanizme, ukljuciv u to i pojedinerutinske funkcije mozga.U svakoj novoj vremenskoj dimenziji ljudi, usled povecanih saznanja 0pravilima, nacelima i zakonitostima prirodnog poretka, izgraduju sve savrsenijemehanizme za obavljanje radnih funkcija umesto ljudi. Tako izgradenimehanizmi na osnovu dobijenih instrukcija od ljudi obavljaju niz funkcijaneprirodnog organizovanja. To je svojevrsna vrsta organizovanja koja se svevise predstavlja kao mehanicko plansko organizovanje.

Organizovanje organizacijaU svesnom organizovanju pored mehanizama Ijudi izgraduju drustvenezajednice, koje se u komuniciranju obicno nazivaju organizacijama. Obziromda se tennin organizacija koristi za prikazivanje raznovrsnih organizovanihstruktura i nacina njihovog organizovanja u savremenoj teoriji organizacije svecesee se koristi i zraz organizacioni sistemi. Na taj na6n konstituisane drustvenezajednice nazvane organizacije iIi organizacioni sistemi predstavljajuorganizovane strukture celina u kojima se kao obavezni i nezamenljivi elementinalaze ljudi i njihovi medusobni odnosi. Tako se u realnosti susreeu dYeosnovne skupine organizacija, odnosno organizacionih sistema, ito:skupinu organizacije saCinjavaju takozvane Ciste drustveneorganizacije u kojima se iskljucivo nalaze ljudi i njihovi medusobni odnosi.Drugu skupinu organizacija sacinjavaju one organizovane strukturecelina u kojima se pored ljudi i njihovih odnosa nalaze i drugi elementi


prirodnog iIi svesnog organizovanja. Ta skupina posebno je raznovrsna je r se unjoj nalaze pre svega privredne organizacije.Organizacije, odnosno organizacioni sistemi po svojim osnovnimobelezjima predstavljaju imitate prirodno samoorganizovanih samoorganizacija,da poprimaju delimicna kvalitetna obelezja samoorganizacija. To znaci dai organizacije predstavljaju organizovane strukture koje poprimaju odredenakvalitativna obelezja celina. Posebno se organizacijama ispoljava interesnikarakter ljudi i njihovih zajednica. Raznovrsnost organizacija dovodi i doraznovrsnih oblika medusobnog povezivanja i toga dolazi dokonstituisanja organizacija po nacelu hijerarhijske nadredenosti i podredenosti uodnosima medu Ijudima. organizacija ogranicava slobodu ponasanjau njihovoj stmkturi i upravo zato 15to svaki covek zeli da se posebnoispoljava kao licnost dolazi do konstituisanja neformalnih organizacija koje seumesto po nacelu hijerarhije konstituisu po nacelu istog statusa Ijudi iorganizacionih delova u strukturi fonnalizovane organizacije. Vee to ukazuje dau realnosti ne postoje savrsene organizacUe i da se svaka organizacija mozedalje usavr15avati, ali nikada ne moze dostiei takav stepen savrsenostiposeduju samoorganizacije. Upravo to da Ijudi stalno istrazuju iiznalaze nove i kvalitetnije nacine organizovanja organizacija. Ta usmerenja

u iznalazenju savrSenijih oblika i modaliteta organizacija takode sezasnivaju na otkrivenim i upoznatim pravilima, nacelima i zakonitostimasamoorganizovanja samoorganizacija. U savremenoj teoriji i praksi organizacijekonstituisano je na desetine principa koji se koriste kod razumnogorganizovanja organizacija i mehanizama. Korisno je istaei da se ti principiposebno prikazuju u teoriji holisticko-sistemske organizacUe upravljanja irukovodenja, odnosno menadzmenta. Za ilustraciju vredno samo nabrojitiodredenu skupinu principa koji se koriste u savremenom organizovanjuorganizacija kao sto su: jedinstvo, celovitost, odredenost, pouzdanost,promenljivost, integralnost, autonomnost, specijalizovanost, standardizovanost,sinhronizovanost, dinamicnost, stabilnost, razvojnost, adaptivnost, efikasnost,efektivnost, elasticnost, inovativnost, tehnologicnost, centralizovanost,decentralizovanost, interesnost, komunikativnost, koncentrativnost,konkurentnost, takmicarstvo, motivisanost, funkcionalnost, kontrolisanost,upravljano, slozeno, agresivno, kompromisnost, socijalnost, autorativnost,disciplinovanost, reproduktivnost, sinergicnost, solidarnost, odgovornost,ekonomicnost, rentabilnost, racionalnost, optimalnost, kvalitetnost,finalizovanost, dominantnost, planiranje, delegiranje, napredovanje, raspodela,progresivno, itd.Vee navedeni principi ukazuju da Ijudi svojim misaonim konstrukcijamastalno iznalaze nove principe koji doprinose uspdnosti kako .organizovanja


14/17


organizacija tako isto i za organizovanje i izgradivanje mehanizama i njihoveupotrebe za uspesnije obezbedivanje viseg standarda rada i zivljenja, kaoprimamih ciljeva svesnog delovanja.

Posebnosti mehanickog organizovanjauslov i osnov pojave, postojanja i razvojaorganizovanja. To iz prostog razloga sto jedino covekmoze biti nosilac direktnog iii indirektnog vestackog organizovanja.Nairne, svesno organizovanje po svom karakteru je plansko organizovanje,posto prvu fazu svesnog organizovanja uvek cini misaona konstrukcijapredstave onoga sto se namerava ostvariti radnim aktivnostima uz upotrebuodredenih oruda iii oruzja. Ta misaona konstrukcija nan1ere u komuniciranju seobicno predstavlja kao plan akcije svesnog delovanja. To dalje pokazuje da usvakom vestackom organizovanju prvu fazu procesa mora da obavidok realizacija utvrdenog plana moze da se na mehanizme i to se svepotpunije cini.

Za razlikovanje svesnog organizovanja od mehanicko-planskog, nuzno jeutvrditi da misaonu konstrukciju, odnosno plan organizQvanja, i u jednom i uorganizovanju mora obaviti mehanicko-planskoorganizovanje je karakteristicno da uvek prima mehanizam instrukciju odcoveka, odnosno da plan po kome se obavlja medusobno rasporedivanje ipovezivanje elemenata u organizovanu strukturu uvek covek daje mehanizmu ito su instrukcije po kojima mehanizam ostvaruje realizaciju plana, odnosnoutvrdenog cilja. To je moguce ostvariti samo u uslovima kada suraspolozivi'takvi mehanizmi na koje Ijudi prenose odredene rutinskemozga. Tako usavrseni mehanizmi pokretani nekom vestackom energijomobavljaju funkcije odabiranja, rasporedivanja, priblizavanja i medusobnogpovezivanja skupa elemenata po tacno utvrdenom programu koji su izradiliih u te mehanizrrvestackog organizovanja u dye grupe usmereno je, pre svega,na IstlCanje razvijenosti i rasprostranjenosti vestackog organizovanja. Isticanjesu te dye grupe vestackog organizovanja planske, treba da pokaze i dokaZeda se ipak ni jedan od tih oblika organizovanja ne moze ostvariti bez direktnogii i indirektnog prisustva i aktivnosti coveka. Mehanicko-plansko organizovanjese ostvaruje, po pravilu, bez direktnog prisustva Ijudi, u toku izazivanja iobavljanja programskih transformacionih procesa. Ali mehanicko planskoorganizovanje ne moze zapoceti pre nego sto covek ugradi program umehanizam koji odreduje i obezbeduje algoritam transformacije.

Prirodno i razumno organizovanje i dezorganizovanje 171Ispostavlja se da se izmedu prirodnog i navedenog oblika imodaliteta vestackog organizovanja nalazi upravo u prve fazesvesnog organizovanja, u kojoj se misaono konstruise algoritam odvijanjaorganizovanja. U svim poznatim modalitetima prirodnogorganizovanja medusobno povezivanje prirodnih elemenata i uspostavljanjaodredenih odnosa izmedu njih vrsi se prema unapred utvrdenom programu kojise u oblicima prirodnog kretanja. Kod bioloskih sistema ti programi su

ugradeni u celije njihove s trukture.Dakle, mehanicko plansko organizovanje se najjednostavnije predstavljakao neprirodno, odnosno vestacki izazvano kretanje od strane umehanizmi preuzimaju funkcije pojedinih organa coveka i umesto coveKa naneprirodan nacin vrse one funkcije organizovanja koje im je odredio i zacije obavljanje ih opremio i osposobio. Prakticno, to znaCi da mehanizam naimpulsa, odnosno programa koji mu da covek, zapocinje ostvarivanjeorganizovanja novih celina.mehanicko-planskog organizovanja dovoljno je navestipostojanje i funkcionisanje mnostva raznovrsnih automata i uredaja kojisekoriste u savremenoj organizaciji proizvodnje. Najrazvijeniji i najsavrsenijimehanizmi kakvi su savremeni kompjuteri, na osnovu softvera koje izgradujuljudi, upravljaju vrlo slozenim postrojenjima koja obavljaju izazitotransformacione procese i kao takvi predstavljaju automatizovanetome se ipak mora utvrditi da dinamicnost tih tendencija ne moze dovesti dotoga da mehanizmi preuzmu sve furIkcije organizovanja. Ideja sta sezeli ostvariti u slucaievima vestackog organizovanja i ubuduce mora ostatirazum, tako da tu funkciju nije moguce preneti naon bio usavrsen u obavljanju funkcija rada.Isticanje mehanizma kao nosioca jednog dela funkcije vestackogorganizovanja ima svoj smisao u ukazivanju da se u procesu svesnog delovanjasusrecu dva kvalitativno razlicita procesa. Jedan od tih procesa ie misaonakonstrukcija namere, sto se obicno predstavlja kao ideja.slozen da se moze sarno sa odredenom verovatnocomrezultat toga procesa i zato taj proces poprima stohasticnostiproces je vezan za realizaciju ideje i on se obavlja upravo onako kako to uideji programirano i utvrdeno. Stoga taj proces poprima obelezja determinizmai zato se mogu konstrisati mehanizmi koji ce te funkcije obavljati.

~ . : "


15/17

1 SAMO-ORGANlZACIJA

Karakteristike dezorganizovanjaPokazivanje i dokazivanje da svakom svesdnom organizovanju prethodiodredeni modalitet dezorganizovanja ima presudan uticajfilozofije i tehnologije menadzmenta. Vee sarna podelasvojevrsni modalitet dezorganizovanja, posto setransforrnacije rasclanjuje na njegove sastavne delove

razlicitih nosioca. Zato proces svesnog organizovanjadezorganizovanja kada se svesnim delovanjem kidaju veze i odnosi izmeduodredenih elemenata u egzistirajuCim celinarna.Upoznavanje karakteristika dezorganizovanja posebno je znacajno zaprofesionalno osposobljavanje ljudi za menadzment, posto su to isto tako vainesarno organizovanje i usmeravanje procesa ugalllZaL:IOmrn sistemirna. To drugim recima znaci da se Ijudi za profesionalnomenadzrnenta moraju podjednako upoznati i osposobitikako za obavljanje funkcija organizovanja tako i za funkcije dezorganizovanja.Ispostavlja se da znanje primarna kornponenta procesa one vrste svesnedelatnosti u kojoj se proizvode odredeni proizyodi i vrse odredene usluge. Zaobavljanje funkcija rnenadzmenta potrebno je sto potpunije i svestranije

poznavanje komponenti i procesa organizovanja i dezorganizovanja. Ali samoznanje nije dovoljno za uspesno ostvarivanje programskih Poredcovek se mora osposobiti i privoleti ii i prinuditi da raspolozivou prakticne svrhe, odnosno da stedkne prakticnu vestinu za koriscenje svogznanja. To u obavljanju funkcija menadzmenta znaci posedovati znanje 0vestini efikasnog i organizovanja i dezorgPrethodno cinjenice 0 tome kako se u prirodnom i drustvenol11poretku vrsi razdvajanje i spajal1je elemenata i kako se u svesnom delovanju"'''' '''; '1 izazvati i ona koja imaju karakteristike atrakcije i ona kojakarakteristike nedvosmisleno ukazuju da se svesna delatnostusmerava u dva suprotna pravca i da se shodno tome ostvaruju kvalitetnorazliciti rezultati. I svesno dezorganizovanje ima svoj smisao kao sto ga ima isvesno organizovanje.Konstatacija da se svaki cilj moze ostvariti na vise naCina ukazuje da se urealnosti ipak moraju obaviti i procesi dezorganizovanja i organizovanja. Takonstatacija je od posebnog znacaja za konstituisanje i razvijanje filozofije itehnologije menadzmenta. Takav pristup svodi subjektivizarn namogucu meru, ali zato doprinosi da se izrazitije poveeavapoimanja filozofije i tehnologije menadzmenta. Osposobljavanjeprofesionalno obavljanje funkcija menadzmenta iziskuie da se nl"MY1


16/17

174 SA MO-ORGANlZACIJA

potpunije angazuju svoje raspolozive potencijale u procesima ostvarivanjaciljeva organizacionog sistema. To znaCi da svesno organizovanje mora daizvrsi drugacije rasporedivanje i povezivanje Ijudskih i ostalih resursa ustrukturi organizacionog sistema, kao i drugaCije rasporedivanje funkcija napojedine nosioce. Na taj naCin se stvaraju uslovi za efikasnije i efektnijeostvarivanje utvrdenihRasporedivanje i drugacije medusobno povezivanje elemenata upostojecim celinama obicno se u teoriji i praksi organizacije i upravljanjanaziva reorganizovanje. To dakle, onaj proces u kome se od elemenatapostojece strukture celine, uz eventual no ang azovanje i nekih novih elemenata,svesnim organizovanjem konstituise kvalitativno nova organizovana strukturaceline u kojoj se uspostavljaju kvalitativno novi odnosi izmedu elemenata takokonstruisane strukture celine. Tako se, ujedno, dolazi do zakljucka da svesnoorganizovanje nema svoju konacnu dimenziju, odnosno da svaki proizvodsvesnog organizovanja poseduje neku nesavrsenost i da uvek postoji mogucnostza kvalitetnije svesno organizovanje, a time i kvalitetnije ostvarivanje rezultatasvesnog organizovanja.Reorganizovanje postojecih organizacionih struktura celina obicno seuspostavlja tako sto se u strukturi celine uvode i neki novi resursi, dok se izstrukture iskljucuju pojedini elementi koji u novoj organizacionoj postavci nisuneophodni iii predstavljaju visak. Tako svaki proces reorganizovanjapredstavlja neki modalitet usavrsavanja strukture celine.U praksi, najrasprostranjeniji obIici reorganizovanja vezani su zaorganizacione sisteme, odnosno za drustvene organizacije. To se moze razumetii zbog toga sto se primarni i nezamenljivi elementi organizacionih sistemaljudi u toku vremena menjaju i poprimaju neke nove osobine koje iziskuju da senjihov polozaj u strukturi organizacionog sistema promeni. U t0111karakteristicna su dva pravca kretanja promena kod Ijudi u strukturiorganizacionih sistema. Jedan pravac je usmeren ka usavrsavanjuprofesionalnih sposobnosti, eime pojedinci stieu uslove za obavljanje slozenijihtehnoloskih funkcija u odnosu na one koje su im prethodno dodeljene. Drugismer je karakteristican po opadanju radnih sposobnosti Ijudi usled utroseneenergije, starenja il i gubljenja neke radne sposobnosti, kao posledice fizioloskihpromena u organizmu, odnosno posledica bolestiili povreda.Poseban razlog za eesee reorganizovanje u organizacionim sistemimavezan je za statuse pojedinaca u organizacionoj postavci. Covek zeli da dode udominantan polozaj iIi bar ravnopravan polozaj sa ostalim ljudima u strukturiorganizacionog sistema. Zato se u savremenim konceptima teorije i prakseorganizovanja istice da je pristup istog sta tusa Ijudi i or ganizaci onih del ova ustrukturi organizacionog sistema odlucujuei faktor efikasnosti, odnosno


za potpunije angazovanje ukupnih radnih potencijala svih ljudi u ostvarivanjuciljeva organizacionog sistema.Vee same navedeni primeni ukazuju da se u raspravi 0 filozofiji itehnologiji menadzmenta moraju podjednako tretirati svi oni procesi koji sepokrecu svesnom delatnoseu Ijudi. To znaCi da se moraju potpunije i svestranijeupoznati sve vrste modaliteti organizovanja, dezorganizovanjareorganizovanja.

Organizovanje predmet menadzmentaSvaki covek, u manjem ili vecem obimu, obavlja svesno organizovanje i totako sto obavlja i funkcije donosenja upravljaeke odluke i funkcije

upravljacke odluke. Zivotno iskustvo nauCilo je Ijude da je zajednickoobavljanje raznovrsnih oblika i modaliteta svesne delatnosti efikasnije iu odnosu na to kada se obavlja pojedinacnim samostalnim radnimaktivnostima. Uz to, odmah mora da sledi i konstatacija da svako zajednickoobavljanje svesne delatnosti uslovljava prisustvo i realizaciju funkcijausmeravanja zajednickih radnih aktivnosti skupa organizovanih Ijudi, koji, kaotakvi, predstavlj aju neki modalit et organizacionih sistema. I tamo gde sarno dvacoveka obavljaju zajednieku radnu aktivnosti, jedan od te dvojice mora dapreuzme i obavlja funkcije usmeravanja zajednickog rada. Tako se jo s jednomistiee da je u svakoj vrsti i modalitetu organizacionih sistema neminovnopostojanje usmeravanja, odnosno upravljanja obavljanja zajednickih radnihaktivnosti. Vee sarna ta cinjenica nedvosmisleno utvrduje i dokazuje da jeupravljanje tudim radom bila i ostaje primarna i nezamenljiva komponenta ustrukturama svih organizacionih sistema, odnosno drustvenih organizacija, i to

obzira 11a vreme nastajanja i predmet, odnosno cilj postojanja ifunkcionisanja organizacionih sistema. To znaCi da od prvih modalitetadrustvene organizacije, zapoeetih u prvobitnoj zajednici, tokom svih fazageneze drustva, kao i u savremenim i buduCim drustvenim organizacijama,mora biti prisutno upravljanje organizacionim sistemima. Iz toga se izvlaeizakljucak da je savremenom menadzmentu prethodilo mnostvo modalitetaupravljanja tudim radom kao i to da ce i savremeni menadzment u buducnostipoprimati nove komponente i dimenzije, odnosno nove kvalitete u upravljanjutudim radom i drugim resursima u strukturama organizacionih sistema.

tudim radom i ostalim resursima u strukturi organizacionihsistema predstavlja jednu vrstu svesne delatnosti i to one vrste koja se svepotpunije ispoljava kao zaokruzena celina i koja kao takva poprima obelezjaone delatnosti za koju se Ijudi osposobljavaju da je profesionalno obavljaju. Sve

I;;


17/17


prehodne Cinjenice pokazuju da svesno organizovanje predstavlja uslov i osnovegzistencije ljudi i obezbedivanja viseg standarda zivljenja. U okviru svesnedelatnosti upravUanje predstavlja najslozeniju radnu aktivnost i zbog toga se udrustvenom razvoju posebna paznja pridaje izboru i osposobljavanju odredenihljudi da profesionalno obavljaju tu vrstu svesne delatnosti.Ispostavlja se da svesno organizovanje i upravljanje tudim radom i ostalimresursima u strukturall1a organizacionih sistema predstavlja primarrtu ifunkcijll savremenog menadzmenta. Ta konstatacija istice da jeupravo organizovanje primami predmet menadzmenta, odnosno da upravljanjetudim radom i drugim resursima zapocinje svesnim organizovanjem.Usmeravanje procesa u organizacionim sistemima takode predstavlja jedanmodalitet svesnog organizovanja i zato od posebne koristi potpunije 'isvestranije prikazati i objasniti naCine uSll1eravanja procesa u dinamickimsistemima, kako je to do sada utvrdila savremena nauka, a pre svega opstateorija sistema i teorija organizacije i upravljanja.

177

VIIORGANIZOVANJE SUBJEKT I OBJEKT NAUKE

Nastajanje i razvoj nauke proizvod su svesnog delovanja llsmerenog naiznalazenje nacina kako da se stecena iskustva uopste i koriste za organizovanjenovih procesa svesnog delovanja u kojima se sa manje napora i ostaJih utrosakaostvaruju utvrdeni ciljevi.Svakodnevna iskustva oduvek su ukazivala Ijudima da se u prirodnompo odredenim pravilima vrsi ponavljanje istovetnih zbivanja i da tazbivanja nastaju u odredenim kretanjima. Ljudski razum bio je oduvek iniciranda otkriva i utvrduje sta to uslovljava ponavlj anje istovetnih zbivanja. Potpunijeupoznavanje ponavljanja u prirodnom poretku postaje impuls ljudima da svojimsvesnim delovanjem izazovu analogna kretanja i da na taj naCin na neprirodannacin prirodne elemente dovode u neprirodne polozaje tako da stvarajukvalitetno nove organizovane strukture celina, cijim posredstvom potpunije isvestranije zadovoljavaju svoje zivotne potrebe.Svesno povezivanje prirodnih elemenata na neprirodan nacin u neprirodnoorganizovane strukture celina takode se odvija po odredenim pravilima. Vee udrustvenim zajednicama karakteristicno je da se stecena iskustva uobavljanju svesne delatnosti prenose izmedu sebe. Ta razmena stecenihiskustava i saznanja II obavljanju svesne delatnosti u svakoj novoj vremenskojdimenziji postaje sve intenzivnija i obuhvatnija. Svesno sagledavanje koristi odmedusobne razmene stecenih saznanja u obavljanju raznovrsnih svesnihdelatnosti inicira organizovana sakupljanje stecenih iskustava u obavljanjusvesne delatnosti i misaono konstruisanje naCina kako ,da se stecena iskustvakoriste u novill1 oblicima svesne delatnosti. jUopstavanje pravila odvijanja kretanja u prirodnom poretku i njihovokoriseenje za svesno izazivanje neprirodnih kretanja predstavlja prve klicenauke. Tako se dolazi do zakljucka da svesno organizovanje ujednom svom domenu usmereno na konstituisanje pravila, nacela i zakonitostikao posebnih oruda cijim posredstvom se uspesnije otkrivaju, upoznavajuovladavaju nepoznate komponente i procesi u prirodnom i drustvenom ~ ~ ~ 6 + 1 r

Documents

Samo-Organizacija - II Godina