Samra Huremovic Maturski Rad

7/22/2019 Samra Huremovic Maturski Rad

1/23

Gimnazija i SS''Petar Koi''Zvornik

Maturski rad iz Hirurgije

ARTERIJSKA OBOLJENJA

Mentor: Kandidat:

prof. Dejan Mii Samra Huremovi

Zvornik, jun 2014.


2/23

MATURSKI RAD Samra Huremovi

1

S A D R A J

Strana

UVOD ................................................................................................................................... 2

1. ARTERIJSKI SISTEM ...................................................................................................... 3Pluno arterijsko stablo (truncus pulmonalis) ..................................................................... 4Sistemske arterije ............................................................................................................... 4Aorta (aorta) ...................................................................................................................... 4Arteriole ............................................................................................................................. 4Kapilari .............................................................................................................................. 5

2. OBOLJENJA ARTERIJA .................................................................................................. 52.1. Arterioskleroza (arteriosclerosis) ................................................................................. 52.1. Periferna vaskularna bolest (arteriosclerosis obliterans) ............................................... 62.2. Ateroskleroza (atherosclerosis) .................................................................................. 112.3. Okluzivne bolesti arterija ........................................................................................... 142.4. Birgerova bolest (thromboangitis obliterans) ............................................................. 162.5. Raynaudov sindrom (Rejnoov sindrom)..................................................................... 18

ZAKLJUAK...................................................................................................................... 20Literatura ............................................................................................................................. 21


3/23


2

UVOD

Arterije su krvni sudovi koji nose krv od srca. Iako veina arterija nose krv bogatukiseonikom, postoje dva izuzetka za ovo pravilo, plune i umbilikalne arterije. Efektivnivolumen arterijske krvi je ona ekstracelularna tenost koja se nalazi u arterijskom sistemu.

Cirkulatorni sistem je vitalan za odranje ivota. Za njegovo normalno funkcionisanjeje odgovorno dopremanje kisonika i nutrijenata svim elijama, kao i otklanjanje ugljen-dioksidai otpadnih produkata, odravanje optimalne pH vrednosti i cirkulacija proteina i elija imunogsistema. U razvijenijim zemljama, dva vodea uzroka smrti su, infarkt miokarda (srani udar) icerobrovaskularni insult (modani udar), koja oba mogu biti direktan rezultat arterijskogsistema koji je sporo i progresivno oteen deterioracijom.

Arterijski sistem je deo krvotoka pod pritiskom. Arterijski pritisak varira izmeunajvieg pritiska tokom kontrakcije, zvanog sistolni pritisak, i minimalnog dijastolnog pritiskaizmeu kontrakcija, kada se srce iri i ponovo puni. Varijacija u pritisku arterija proizvodi pulskoji se moe primetiti na svakoj arteriji, i on je odrazsrane aktivnosti. Arterije takoe pomau

da srce pumpa krv. Arterije nose oksigenizovanu krv od srca do tkiva, osim pulmonarnih arterijakoje nose krv do plua radi oksigenacije. 1U daljem tekstu ovog rada u detaljno da objasnim anatomiju arterija, faktore rizika

za arterijska oboljenja, dijagnostiku i najea oboljenja arterija, sa prateim ilustracijama.

1http://sr.wikipedia.org/sr-el/
http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%90%D1%80%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%90%D1%80%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%90%D1%80%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%90%D1%80%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%90%D1%80%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0


4/23


3

1. ARTERIJSKI SISTEM

Anatomija arterija moe biti podeljena na bruto anatomiju, na makroskopskom nivou,mikroskopsku anatomiju, koja moe jedino biti prouavana pomou mikroskopa.

Arterijski sistem ljudskog tela podeljen je na sistemske arterije, koje nose krv od srca

prema celom telu i plune arterije, koje nose dezoksigenizovanu krv od srcaprema pluima.

Slika 1. Arterijski sistem2

2http://www.anatomiahumana.ucv.cl/morfo2/fotos1/art1.JPG
http://www.anatomiahumana.ucv.cl/morfo2/fotos1/art1.JPGhttp://www.anatomiahumana.ucv.cl/morfo2/fotos1/art1.JPGhttp://www.anatomiahumana.ucv.cl/morfo2/fotos1/art1.JPGhttp://www.anatomiahumana.ucv.cl/morfo2/fotos1/art1.JPG


5/23


4

Pluno arterijsko stablo (truncus pulmonalis)

Pluno arterijsko stablo polazi iz desne srane komore. Od svog nastanka prua senavie i neposredno ispod luka aorte, deli se na desnu i levu plunu arteriju (a. pulmonalisdextra et a. pulmonalis sinistra).

Sistemske arteri je

Sistemske arterije mogu biti potpodeljene na dve vrstemiine i elastine premarelativnom sastavu elastinog i miinog tkiva u njihovoj tunica medi-ji, kao i njihovoj veliinii prema tome od ega je sainjena unutranja elastina ploica. Velike arterije (>10 mm u

preniku) obino su elastine i male (0,1-10 mm); tee da budu miine. Sistemske arterijedopremaju krv do arteriola, a potom do kapilara, gde su hranljive materije i gasovi razmenjeni.

Aor ta (aor ta)

Aorta je najvei krvni sud oveijegtela od kojeg nastaju sve arterije velikog,

sistemskog krvotoka. Aorta polazi od baze leve

srane komore. Poetni deo aorte se prua nagore, udesno i napred a naziva se ushodna aorta

(aorta ascendens) koja naglo skree u vidu luka,ulevo i unazad, prema kimenom stubu i gradiluk aorte (arcus aortae). Luk aorte (slika 2) se

prua do leve strane IV grudnog prljena, aodatle se nastavlja nanie, niz kimeni stub, kaonishodni deo aorte (pars descendens aorte) koja

prolazi kroz grudnu i trbunu duplju. Nishodnideo aorte je preagom (diaphragma) podeljen nagornji grudni deo (pars thoracica aortae) koja se

nalazi u grudnoj duplji, i odnji trbuni deo (parsabdominalis aortae) koja se nalazi u trbunojduplji. U trbunoj duplji u nivou IV slabinskog

prljena, aorta se deli na dve zavrne grane,desnu i levu zajedniku bedrenu arteriju (a. iliacacommunis dextra et a. iliaca communis sinstra). Slika 2. Luk aorte (arcus aortae)3

Arteriole

Arteriole su krvni sudovi malog prenika koji se granaju iz arterija i zavravajukapilarima. Arteriole imaju tanak miini zid (obino jedan ili dva sloja). Arteriole imajunajvei uticaj na proticanje krvi, kao i na kompletni krvni pritisak. Pomou njih se smanjuje

pritisak koji se preko arterija prenosi od srca. Kombinacija snage srca i periferijalnog otpora su

glavne odrednice kojima u svakom trenutku moemo izmjeriti krvni pritisak.

3http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/e/e6/Gray506.svg
http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/e/e6/Gray506.svghttp://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/e/e6/Gray506.svghttp://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/e/e6/Gray506.svghttp://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/e/e6/Gray506.svg


6/23


5

Kapilari

Kapilari su najmanji krvni sudovi i deo su mikrokrvotoka. Kapilari imaju irinu jedneelije u preniku, to im omoguava brzo i lako vrili difuziju gasova, eera i hranljivihmaterija u okolnim tkivima. Kapilari nemaju okolnih glatkih miia i prenika su manjeg oderitrocita; crveno krvno zrnce obino ima 7 mikrometara u spoljnjem preniku, dok je kod

kapilara 5 mikrometara obino unutranji prenik. Eritrociti moraju biti iskrivljeni da bi prolikroz kapilare. Mali prenici kapilara obezbeuju relativno veliku povrinsku oblast za razmenugasova i hranljivih materija.

Kapilari su odgovorni za:

razmenu ugljen-dioksida za kiseonik u pluima, razmenu kisenika, ugljen-dioksida, hranljivih i otpadnih materija u tkivima, oslobaanje otpadnih materija iz bubrega, da bi bile izbaene iz organizma, prikupljanje hranljivih materija iz tankog creva i oslobaanje otpada.

2. OBOLJENJA ARTERIJA

2.1. Ar ter ioskleroza (arteriosclerosis)

Arterioskleroza je otvrdnue (krutost) arterija.4Vea uestalost bolesti nalazi se meuodraslim mukarcima. Uzrok oboljenja je otvrdnue i gubitak elastinosti arterija. U literaturise susreemo sa pojmovima arterioskleroza i ateroskleroza i neki autori poistoveuju znaenja

ta dva termina dok ih drugi razlikuju. Doslovce, arterioskleroza oznaava sklerozu arterija.Ateroskleroza predstavlja kaasto razmekavanje ograniene zone arterijskog zida i sklerozu,tj.otvrdnue istog tog zida. Arterioskleoza je termin koji u praksi obino koriste lekari, prip isujuimu tako svu patologiju.

Arterioskleroza je odgovorna za gotovo sve sluajeve infarkta srca, tromboze imodanih krvarenja i na veliki broj gangrena donjih udova. Osim ovih iznenadnih i izraenih

pojava, arterioskleroza nema simptome koji bi je precizno okarakterisali. Izraunato je da sekliniki simptomi pojavljuju samo u 5-10% osoba pogoenim arteriosklerotskim lezijama.Zbog toga se arterioskleroza naziva i "iceberg" boleu (poput sante leda). Krvni sudovi suarteriosklerotskim procesom najee pogoeni na odreenim mestima, posebno u nivou

bifurkacija (ravanja) arterija najveeg preseka. Simptomi, ako se pokazuju, javljaju se u vezi

sa lokalizacijom arteriosklerotske bolesti.5

Vrste

Arteriolosklerozaje bilo koje otvrdnue (i gubitak elasticiteta) arteriola (malearterije). esto se javlja zbog hipertenzije. Iako taan uzrok nije poznat, smatrase da nepravilna prehrana i nepravilan metabolizam masnih supstanci kao to

je holesterol dovode do arterioskleroze.

Aterosklerozaje otvrdnue neke arterije specifino zbog ateromatskog plaka.To je najuobiajeniji oblik arterioskleroze. Ateroskleroza se karakterie

4http://hr.wikipedia.org/wiki/Arterioskleroza5http://www.zdravi.rs/tegobe/arterioskleroza
http://hr.wikipedia.org/wiki/Arteriosklerozahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Arteriosklerozahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Arteriosklerozahttp://www.zdravi.rs/tegobe/arteriosklerozahttp://www.zdravi.rs/tegobe/arteriosklerozahttp://www.zdravi.rs/tegobe/arteriosklerozahttp://www.zdravi.rs/tegobe/arteriosklerozahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Arterioskleroza


7/23


6

otvrdnuem intime sa plakovima koji mogu sadravati makrofage ispunjenelipidima (penuave stanice). Plakovi sadre slobodne lipide (holesterol, itd.)i skloni su kalcifikaciji i ulceraciji.

Arteriosclerosis obliterans se tipino via u srednjim i velikim arterijamadonjeg ekstremiteta. Karakteriese fibrozom intime i kalcifikacijom medije.

Lumen krvnog suda moe biti obliteriran ili mestiminosuen. Kalcificirana skleroza medije(Monkebergova kalcificirana skleroza) veinom

se via kod starijih osoba, obino u arterijama titne lezde i uterusa.Karakterie je kalcifikacija u unutranjoj elastinoj opni (lamina elasticainterna) ali bez otvrdnua intima ili suenja lumena krvnog suda.6

2.1. Peri ferna vaskularna bolest (arteriosclerosis obliterans)

Periferna vaskularna bolest, periferna arterijska bolest ili periferna arterijska okluzivna

bolest, obuhvata sve akutne ili hronine poremeaje u snabdevanju krvlju izvan srca i mozgauzrokovane opstrukcijom velikih arterija u vratu (karotidnih i vertebralnih), trbuhu

(mezenterinih i bubrenih), rukama i nogama. Perifernu vaskularnu bolest mogu izazvati ateroskleroza (slika 3), zapaljenjski procesi

u zidu arterija i embolusi ili krvni ugruci unutar krvnog suda praeni suenjem ili zaepljenjemlumena arterija.

Slika 3. Aterosklerotine promene za zidovima krvnog suda

6http://hr.wikipedia.org/wiki/Arterioskleroza
http://hr.wikipedia.org/wiki/Arteriosklerozahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Arteriosklerozahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Arteriosklerozahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Arterioskleroza


8/23


7

Epidemiologija

Periferna vaskularna bolest pogaa svakog treeg dijabetiara starijeg od 50 godina.Brojna istraivanja kod dijabetesa (tip 1 i 2), pokazala su da je glukoregulacije znaajno vie

povezan sa mikrovaskularnom boleu nego sa makrovaskularnim oteenjima velikih krvnihsudova. To se objanjava injenicom da patoloke promene u malim krvnim sudovima znaajno

vie utiu na njihovu veu osetljivost na hronino povien nivo glukoze nego to je to sluaj saaterosklerozom koja se javlja u veim arterijama. Zato uprkos velike prevalence,kardiovaskularnog rizika i moguih fatalnih posledica (modani i srani udar), samo 25%

pacijenata sa perifernom vaskularnom bolesti zahtevaju leenje.Kod 70 do 80 % obolelih bolestje asimptomatska, a samo je kod malog broja obolelih potrebna revaskularizacija ili amputacija

jednog ili oba uda.

Lice sa perifernom vaskularnom

bolesti, imaju etiri do pet puta vei rizikod sranog ili modanog udara.Uestalost PVB znaajno je povezana sagodinama starosti: neuobiajena je pre 50

godine, sa postepenim porastom u starijojdobi. Uestalost simptomatske PVB

poveava se sa starou, sa oko 0,3%godinje za mukarce starosti od 40-55godina, na oko 1% godinje za mukarcestarije od 75 godina. Odnos prevalence

izmeu mukaraca i ena su nesrazmerne.Postoje, meutim, nagovetaji oizjednaavanju incidence izmeu polovasa starou. Izraeniji odnosi incidencemeu polovima se sve manje

prijavljivuju, ali takoe pokazuju i snanuvezu sa starosnom dobi.

Slika 4. Periferna vaskularna bolest sa irevima (Ulcuscruris)

Etiologija

Ateromatoznepromene su glavni faktor koji dovode do suenja lumena arterija. Procesu arterijama godinama napreduje i na kraju dovodi do atrofije, ishemije i nekroze (gangrena)

tkiva koja se iz njih snabdevaju krvlju. Najvaniji uzroci za nastanak i razvoj periferenevaskularni bolesti su:

Nain ivota (ishrana bogata mastima, holesterolom i kalorijama, zloupotrebaduvana, fizika neaktivnost, prekomerna upotreba alkohola)

Biohemijske ili fizioloke karakteristike (povien LDL holesterol u plazmi,povien krvni pritisak, trigliceridi, eer u krvi, gojaznost, trombogeni faktori)

Line karakteristike (starost, pol, u porodinoj istoriji periferna vaskularnabolest ili neka druga vaskularna bolest, u linoj istoriji periferna vaskularnabolest ili koronarna bolest).

KlasifikacijaPeriferna arterijska bolest (PAB) je korien da opie sve krvne sudove, ukljuujui

karotidne, vertebralne, mezenterine, bubrene, krvne sudove gornjih i donjih ekstremiteta izato e u ovom tekstu biti posebno prikazana sledea specifina vaskularna podruja:


9/23


8

Bolest ekstrakranijalnih karotidnih i vertebralnih arterija, Bolest mezenterinih arterija, Bolest renalnih (bubrenih) arterija, Arterijska bolest gornjih udova (UEAD) i Arterijska bolest donjih udova (LEAD).

Faze u razvoju periferne arterijske bolestiPeriferna vaskularna bolest se obino deli u nekoliko faza (Fontenovi nivoi),

uvedenih od strane Dr Rene Fontena (Dr Ren Fontaine) 1954.:

1. Prva faza -blai bol u toku etnje (klaudikacija-hramanje),2. Druga faza - tei bol u toku etnjena relativno kraim relacijama (intermitentna

klaudikacija-hramanje),

3. Trea faza - bol u toku mirovanja (ostale vrste bola),4. etvrta faza - izumiranje tkiva (gangrena).

Slika 5. Arterioskleroza je jedan od glavnih uzroka nastanka periferne vaskularne bolesti7

Klinika slika Bol, (klaudikacioni intermitentni - hramanje), slabost, utrnulost i grevi u

miiima u jednom ili oba obolela ekstremiteta, u poetku samo u toku hodanjaa kasnije i u toku mirovanja. Javlja se zbog smanjenog protoka krvi kroz suenearterije, i izazvano je pojavom hipoksije.

Skraenje hodne prugekoje je sa napredovanjem bolesti sve vee, sa estimzastancima u toku hodanja do poputanja bola i greva u miiima .

Koni irevi su esta pojava kod periferne vaskularna bolesti. Ove rane, iliulceracije sporo ili nikako ne zarastaju.

Promena boje koe, u vidu vidljivog plavetnila ili bledila.

7http://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/6/6d/Klsudbine.jpg/220px-Klsudbine.jpg
http://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/6/6d/Klsudbine.jpg/220px-Klsudbine.jpghttp://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/6/6d/Klsudbine.jpg/220px-Klsudbine.jpghttp://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/6/6d/Klsudbine.jpg/220px-Klsudbine.jpghttp://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/6/6d/Klsudbine.jpg/220px-Klsudbine.jpg


10/23


9

Promena temperature koe, koja je nia od temperature koe u odnosu naostale udove (hladni ekstremiteti, koji metaforino najvie lie dodirivanjustakla na dnu friidera).

Smanjen rast dlaka i noktiju na pogoenim ekstremiteta esta je propratnapojava bolesti.

Slab ili odsustan puls, distalno od promena na krvnim sudovima.DijagnozaZastupljenost periferna vaskularna bolest je deset puta vea na arterijama donjih u

odnosu na arterije gornjih udova a u dve treine sluajeva udruena sa bolesti modanih isranih arterija.

U ekstremitetetima postoji velika mogunost razvoja kolateralne cirkulacije, tako dase simptomi javljaju relativno kasno, pa je primena rane dijagnostike od neprocenjive vanosti.

Intermitentna klaudikacija se dugo smatrala osnovnom manifestacijom periferna

vaskularne bolesti. Meutim, sve je vie studija koje potvruju da mnogi oboleleli od perifernevaskularne bolesti nemaju nikakve tegobe, dok drugi imaju simptome koji su drugaiji odintermitentne klaudikacije.

Neinvazivno testiranje, merenjem ASPI (Ankle Systolic Pressure Index) - Indeks

sistolnog pritiska na lanku, kliniki je standard za dijagnostikovanje periferne vaskularnebolesti. Prisusustvo periferne vaskularne bolesti se definie kao ASPI manji od 0,90.

U dijagnostici periferne vaskularne bolesti kao i u praenju efekata leenja koriste se: - Test optereenja,- Test reaktivne hiperemije,- Okluzivna venska pletizmografija,- Dupleks i Tripleks sonografija,- Magnetna rezonantna tomografija,- Angiografija,- Transkutano odreivanje parcijalnog pritiska kiseonika,- Laboratorijske analize.

Terapija

1. Odvikavanje od puenja. Puenje duvana je glavni uzrok periferne arterijskebolesti i modanih udara, kod kojih se ona javlja oko 10 godina ranije nego kodnepuaa. Prema podacima Amerikog centra za kontrolu bolesti i prevenciju,

bolesti krvnih sudova i srca iazvane puenjem glavni su uzrok smrti uSjedinjenim Dravama, kod mukaraca i ena. Ovo udruenje takoe sugerieda prosean pua umre gotovo sedam godina pre nepuaa i da je zato

odvikavanje od puenja verovatno najvaniji korak ka smanjenju rizika zanastanak periferne vaskularne bolesti.2. Redovna fizika aktivnost(posebno vebe i redovna peaenja pomae irenju

malih krvnih sudova) produava hodnu prugu i smanjuje uestalostklaudikacija (greva).

3. Fizikalna terapija i rehabilitacija regulie:a. metabolizam holesterola i triglicerida,

b. smanjuje zapaljenske promene i edeme,c. protok krvi kroz miie,d. razvoj kolateralnih krvnih sudova.

4. Higijensko dijetetski reim zavisi od telesne teine, nivoa lipida, krvnogpritiska i ostalih faktora rizika. Kod veine bolesnika moe se primeniti sledeireim:


11/23


10

a. velika raznovrsnost unetih namirnica,b. restrikcija kalorija kod prekomerne teine (zastupljenost masti


12/23


11

2.2. Ateroskleroza (atherosclerosis)

Ateroskleroza je bolest velikih i srednjih miinih arterija. Karakterie se disfunkcijomendotela krvnog suda, vaskulitisom, i nakuplanjem lipida, holesterola, kalcijuma i elijskihelemenata unutar zida krvnog suda. Ovaj proces za posledicu ima formiranje plaka, vaskularno

remodelovanje, akutnu i hroninu opstrukciju lumena krvnog suda, poremeen protok krvi, ismanjenu oksigenaciju ciljanih tkiva.

Faktori rizika

Najznaajniji faktori rizika, koji u 50-60% pacijenata sigurno izazivaju razvoj bolestisu:

hiperlipidemijautvreno je da nii nivo holesterola u krvi sigurno smanjujerizik od nastanka koronarne ishemijske bolesti;

hipertenzijajedan od najeih uzronika ateroskleroze, koronorane bolesti iloga. Jo uvek nije u potpunosti ispitan mehanizam kojim povien krvni

pritisak utie na razvoj ateroskleroze, ali se pretpostavlja da je u direktnoj vezisa oteenjem endotela krvnog suda, i kasnijim alteracijama unutar intimekrvnog suda;

diabetes mellitus ili eerna bolest faktor rizika koji je povezan sahiperlipidemijom i povienim krvnim pritiskom, poremeajima koagulacije,izrazitim oksidativnim stresom, i funkcionalnim i anatomskim poremeajimau strukturi arterijskih krvnih sudova. Zahvaljujui udruenom dejstvu ovihfaktora, eerna bolest moe znaajno doprineti razvoju ateroskleroze;

puenje duvanski dim ima kompleksno dejstvo na razvoj ateroskleroze ikoronarne bolesti srca. Smatra se da cigarete deluju udruene sa ostalimfaktorima rizika, i da izazivaju endotelne disfunkcije. Rizik za nastanak

koronarne bolesti se drastino smanjuje prestankom puenja. Relativni rizikipak ostaje, jer su istraivanja pokazala da je jednak kod osoba koje su tek

prestale sa puenjem, i koje ne pue najmanje dve godine.

Ateroskleroza je ea kod mukaraca nego kod ena. Razlog ovakvoj disproporciji jeto su ene tokom reproduktivnog perioda zatiene dejstvom polnih hormona. Ipak, nakonmenopauze, rizik u ena se znaajno poveava, tako da nakon 50 godine, veina ena ima istifaktor rizika za razvoj bolesti kao i mukarci iste starosnedobe. Znaajno je i to da klinikamanifestacija aterosklerotinih vaskularnih promena postaje izarazita u periodu izmeu 40 i 70godine ivota.

Patofiziologija aterosklerozeMehanizam ateroskleroze nije u potpunosti poznat. Meu mnotvom teorija,

najrasprostranjenija je teorija odgovora na povredu. Povreda endotela, za posledicu imazapaljenje krnog suda (vaskulitis) koji sledi proliferacija fibroznog tkiva. Najverovatniji uzroci

povrede endotela su oksidovani LDL-holesterol, infektivni agensi, toksini, hiperglikemija,

hiperholecistinemija.

U aterosklerozi postoji bitna interakcija izmeu elijskih elemenata koji uestvuju upatogeneziendotelnih elija, glatkih miinih elija, leukocita i trombocita.

Najranija aterosklerotina patoloka lezijaje aterosklerotina masna pruga, koja sejavlja u aorti i koronarnim arterijama do 20. godine u najveem broju sluajeva. Masna prugaje rezultat akumulacije serumskih lipoproteina unutar intime zida krvnog suda. Mikroskopijom

su uoljive penaste elije, T-limfociti i glatke miine elije razliite veliine.


13/23


12

Masna pruga moe prerasti u fibrozni plak. On nastaje kao rezultat progresivne lipidneakumulacije i migracije i proliferacije glatkih miinih elija. Glatke miine elije suodgovorne za depoziciju ekstracelularnog matriksa vezivnog tkiva u vidu fibrozne kape, koja

pokriva strukture plaka. Rastom fibroznog plaka nastupa vaskularno remodelovanje, suavanjelumena krvnog suda, smetnje u protoku krvi i smanjena oksigenacija ciljanih tkiva. Plakovi koji

se razvijaju mogu imati i sopstvenu krvnu mreu, vasa vasorum, koja je jako sklona krvarenju,u samim tim uveanju plaka.

Slika 7. Nastanak aterosklerotinog plaka10

Klinike manifestacije bolesti Lumenska opstrukcijanajee je progresivna i asimptomatska, dok fibrozni

plak ne opstruira najmanje 50-70% lumena krvnog suda. Tada nastaju prvisimptomi koronarne bolesti, kao posledice smanjenog dopremanja kisonika

krvlju do ciljanog tkiva, odnosno kao posledica disproporcije u potrebi i

mogunosti dopremanja kiseonika u odreeno tkivo. Stabilna angina pektoris,intermitentna klaudikacija u donjem ekstremitetu i mezenterina angina mogu

biti primeri posledica progresivne lumenske opstrukcije artrerijskog krvnog

suda.

Ruptura plaka ili tromboza plaka nastaju usled oteenja kape fibroznogplaka, i mogu rezultovati nastankom tromba koji u moe u potpunosti

10http://sr.wikipedia.org/wiki/:Patogeneza_2.jpg
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Patogeneza_2.jpghttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Patogeneza_2.jpghttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Patogeneza_2.jpghttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Patogeneza_2.jpghttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Patogeneza_2.jpghttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Patogeneza_2.jpg


14/23


13

opstruirati lumen krvnog suda. Nestabilna angina pektoris, infarkt miokarda,

prolazni ishemini napad, log mogu biti sekvele deliminog ili potpunogopstruiranja lumena krvnog suda trombom. Ateroembolizam je posebna

komplikacija aterosklerotinog plaka, koja nastaje nejee sponatno, ili nakonhirurkih intervencija na aorti, angiografije ili upotrebe trombolitikih lekova

u pacijenata sa difuznom aterosklerozom. Angina pektoris stanje koje je karakterisano bolom iza grudne kosti,

njegovim irenjem najee u levu ruku, i moguom pojavom dispnee, tj.oteanog disanja. Bol je obino prouzrokovan pojaanim fizikimoptereenjem, a gubi se odmorom i uzimanjem nitratne terapije. Nestabilnaangina pektoris predstavlja poveanu frekvenciju i intenzitet bola, a bol se

javlja i pri odmoru. Prolongiran anginozni bol je najei znak infarktamiokarda.

log ili cerebralni insult stanje koje nastaje opstrukcijom krvnih sudovaodgovornih za snabdevanje centralnog nervnog sistema. Karakterie seneurolokim ispadima razliitog stepena, i razliitog trajanja.

Periferna vaskularna oboljenjanajee se manifestuju kao intermitentnaklaudikacija (pojava bola u muskulaturi ekstremiteta, uzrokovanog

nedostatkom kiseonika), impotencija i tee ulceracije i infekcije ekstremiteta. Visceralna ishemija. Mezenterina anginabol u epigastrinoj ili periumbilikalnoj regiji, udruen

sa povraanjem krvi, prolivom, gubitkom elektrolita i tenosti, pojavom krvi ustolici i gubitkom teine.

Aneurizma abdominalne aortenajee je asimptomatsko, ali izrazito opasnooboljenje, zbog mogunosti rupture i iskrvarenja.

Znaci bolestiObjektivni znaci aterosklerotinih promena: Hiperlipidemija; Bolest koronarnih arterija etvrti srani ton, tahikardija, hipotenzija,

hipertenzija;

Cerebrovaskularna bolestneuroloki ispadi, umanjen puls karotidnih arterija,utanje u karotidnim arterijama;

Periferna vaskularna oboljenja smanjeni periferni puls, periferni arterijskiumovi, periferna cijanoza, gangrena, ulceracije;

Aneurizma abdominalne aorte pulsirajua masa u abdomenu, periferniembolizam, cirkulatorni kolaps;

Ateroembolizamgangrena, cijanoza, ulceracije.TerapijaPrevencija i terapija ateroskleroze podrazumeva pre svega eliminisanje poznatih

faktora rizika. To podrazumeva:

regulaciju povienog krvnog pritiska, regulacijom ishrane i upotrebomfarmakolokih sredstava. Preporuuje se i redovna kontrola krvnog pritiska;

smanjenje lipida u krvi, takoe regulacijom ishrane, pre svega smanjenjemunosa masti i koncentrovanih ugljenih hidrata. U odreenim sluajevima jemogue uzimanje farmakolokih sredstava;

leenje eerne bolesti, redovna kontrola nivoa glukoze u krvi i uzimanjemterapije;


15/23


14

momentalni prestanak puenja cigareta.Medikamentozna terapijapodrazumeva uzimanje lekova iz sledeih grupa:

Inhibitora HMG-CoA reduktazedeluje na smanjenje povienog holesterola itriglicerida;

Fibratadeluje na smanjenje triglicerida i LDL frakcije holesterola; Antioksidanasa, tj. vitamina C i E smanjuju mogunost oksidacije LDL

holesterola;

Derivata nikotinske kiseline, tj, niacina, odnosno vitamina B 3 inhibiesintezu VLDL holesterola u jetri, i deluje na skoro sve vrste hiperlipidemija;11

2.3. Okluzivne bolesti ar ter i ja

U okluzivne bolesti (lat. occlusiozatvaranje, zapuenje) arterija ubrajaju se bolest

koronarnih arterija, koja moe dovesti do sranog udara, i bolesti perifernih arterija, koje moguzahvatiti trbunu (abdominalnu) aortu i njene velike ogranke, kao i arterije nogu. Druge bolestiperifernih arterija su Birgerova bolest, Rejnoov sindrom i akrocijanoza.

Najvie bolesnika sa perifernom arterijskom bolesti boluje od ateroskleroze, bolesti ukojoj dolazi do nakupljanja masnoa ispod unutranjeovojnice arterijskog zida (endotela) toima za posledicu postupno suavanje arterije. Ipak, djeliminu ili potpunu arterijsku okluzijumogu prouzrokovati i drugi faktori, npr. krvni ugruak. Kad se arterija suzi, deo tela kojisnabdeva krvlju ne prima dovoljno krvi. Posledino smanjenje dopremanja kiseonika (ishemija)moe se dogoditi iznenada (akutna ishemija) ili postupno (hronina ishemija).

Vrlo esto, kad je re o ve razvijenoj klinikoj slici, mogu se za itavih desetak godinaunazad dobiti podaci o poremeajima cirkulacije. Dakle, pre tipine mani festacije obolenja,

mogu se nai rani znaci nastalih poremeaja ili uslova koji e do njih dovesti, to ima velikipraktian znaaj u profilaksi i ranoj radnoj prekvalifikaciji. U poslednje vreme sve vie seopisuju anatomske promene na arterijama mlaih osoba koje su jo u punoj radnoj snazi.

Organski poremeaju arterijskoj cirkulaciji u osoba srednjih godina ivota obinoima i odreene ''prve znake''bolesti: jednostrane parestezije sa oseajem utrnulosti stopala, sautiskom da cipela postaje tesna, tose moe pogoravati pri nepovoljnom poloaju na radnommestu ili pri jaem puenju duvana. Dolazi do latentnih bolova i do pojave ''cluadicatiointermittens'' (povremeno epanje).

Poremeaji cirkulacije u art. iliaca int. dovode do impotencije, a smetnje u cirkulacijikroz aortu dovode do Lerichovog sindroma: impotencije, ishijas i klaudikacija butine.

Pored osetljivosti na promenu temperature, i neurovegetativni labilitet i sklonost

krvarenju, naroito iz nosa u doba puberteta, predstavljaju anamnestike elemente na koje trebaobratiti panju.

Nain ivota, naroito tempo ivota i rada, nain ishrane - naroito koliinaivotinjskih masti, kao i upotreba alkohola i nikotina, igraju veliku ulogu u pojavi promena naarterijskom sistemu, naroito u nastajanju rane arterioskleroze. I pol igra izvesnu ulogu:arterioskleroza je ea u mukaraca, dok su angioneuropatije, naroito Rejnoova bolest(Raynaudov sindrom) ee u devojica i ena.

11http://sr.wikipedia.org/wiki/Ateroskleroza#Literatura
http://sr.wikipedia.org/wiki/Ateroskleroza#Literaturahttp://sr.wikipedia.org/wiki/Ateroskleroza#Literaturahttp://sr.wikipedia.org/wiki/Ateroskleroza#Literaturahttp://sr.wikipedia.org/wiki/Ateroskleroza#Literatura


16/23


15

Porodina anamneza moe isto tako imati vaan udeo u postavljanju dijagnoze.Poznate su porodice u kojima se bez visokog krvnog pritiska razvija obliterirajuaarterioskleroza, rana koronarna bolest, apopleksija ili vaskularna bolest bubrega.

Lako je prepoznati da je re o poremeaju arterijske cirkulacije ve na osnovupromjene kone temperature, boje koe, izostajanja pulsa i tipinih bolova, meutim, vrlo je

teko rei sa sigurnou o kojoj vrsti poremeaja se radi, koja je lokalizacija i koji stepenoteenja, pa prema tome i koji stepen smanjenosti radne sposobnosti.

Od simptoma i tipinih promenana koje treba obratiti panju navodimo sledee:

Bol- oko 90% svih bolesnika sa poremeajem arterijske cirkulacije obraa selekaru zbog bolova. Latentni bol je tipian za organske smetnje cirkulacije, bolu vidu napada za angioneuropatije, dok kod angiolopatija bol dolazi tek kod

veih temperaturnih nadraaja. Claudicatio intermittensuglavnom e ukazivatina manjak kiseonika u tkivu. Za tanije procenjivanje te pojave slui testzamora. Bol ima dijagnostiku vrednost prema nainu javljanja, intenzitetu i

estoi. Moe se podeliti u etiri stepena:o bol kod drugog fiksiranja ekstremiteta u jednom poloaju (oferi),o latentna bol,o bol u miru bez nekroze io bol u miru sa nekrozom.

Boja koe- promena boje koe je upadan i vaan simptom. Za procenjivanjecirkulatornih poremeaja naroito je znaajno crvenilo koe, i to u oblikureaktivne hiperemije. Ovo ima znaaja za ispitivanje krvotoka izazivanjem tzv.funkcionalne hiperemije, i koja nastaje usled irenja arteriola i priliva veekoliine arterijske krvi. Ako nadraaj vrimo histaminom pravei histaminskukvadlu, ako je smanjena cirkulacija izostae okolno crvenilo. Praktino semoe koristiti proba rnenjanja poloaja, kada se nakon bledila na ekstremitetukoji je izvesno vreme podignut, javlja reaktivna hiperemija pri njegovom

sputanju. Lokalna, ograniena cijanoza je upadljivija od bledila. Mogu sevideti sve nijanse od crvenkastoplavog, preko sivoplavog do crvnoplavog.

Mrljasta cijanoza ''cutis marmorata'' i cijanoza ''iivido reticularis'' imaju

poreklo u mehanizmu proticanja krvi i nisu jo uvek potpuno razjanjene. Temperatura koe - posle bola i promene boje koe, u optoj dijagnostici

zauzima najvanije mesto poremeaj lokalne temperature. Promene mogu bitiuoljive posle zamora (100 koraka, ili Masterov test). Kod angioneuropatijatemperatura je obino sniena za nekoliko stepeni, i to simetrino.

Periferni puls - nedostajanje ili promena perifernog pulsa je kardinalnisimptom poremeaja proticanja krvi kroz arterije. Simetrino palpatornoispitivanje pulsa treba dopuniti jo i auskultacijom perifernih arterija.

Lokalni edem- Veina arterijskih smetnji u cirkulaciji ne vodi pojavi edema,dok organske promene na venama obino vode.

Lokalni trofiki poremeaji- U isheminom delu sva tkiva i delovi organa trpepromene. To se odigrava sa koom, noktima, dlakama kao i sa kostima imiiima. Tu se pre svega radi o trofoneurotikim promenama.

Lokalne nekroze- Ograniene nekroze oznaavamo esto kao 3., odnosno 4.stadijum cirkulatornih poremeaja. Meutim, to ne ide uvek postupno, naroitoako je u pitanju dijabetiar. Vrlo esto se mea pojam nekroze i gangrene.

Gangrenom oznaavamo vlanu ranu, a nekrozom suvu. U pojedinim


17/23


16

sluajevima to, meutim, nije sasvim jasno diferencirano, jer je re o prisustvuproteolitikih fermenata i bakterija oba tipa. Prema tome, bolje je rei vlana isuva nekroza.

Fizike metode pregleda

Od fizikih metoda pregleda arterijskog sistema koristi se: 1. Ispitivanje termikim merenjem,2. Oscilografija,3. Pletismografija,4. Radioizotopna tehnika merenja brzine cirkulacije i muskularnog klirensa,5. Kapilarna miikroskopija koe i sluzokoe,6. Angiografija koja predstavlja dragocjenu objektivnu metodu ispitivanja i

vizuelnog predstavljanja krvnih sudova.12

2.4. Bi rgerova bolest (thromboangitis obliterans)

Birgerova bolest je neaterosklerotina vaskularna bolest, koja se karakterieminimalnom pojavom ateroma, segmentnim vaskularnim upalama, vazookluzivnim

promenama, malih i srednjih arterija i vena u gornjim i donjim udovima. Tipina znaci bolestisu; uestali bolovi, ponavljajui ishemini irevi (ulceracije) i gangrena, poev od prstiju narukama i nogama pa navie do pripoja udova na trup. Kako se bolest razvija, esto se kod ovih

bolesnika izvri i do nekoliko hirurkih amputacija.

Slika 8. Patogenetski mehanizmi u razvoju Birgerove bolesti13

Etiologija

Prava etiologija tromboangitisa obliterans do sada nije utvrena. Kao to je uobiajenou takvim sluajevima, postoji mnogo hipoteza o njenomporeklu:

Infektivnotoksina(ukljuujui i gljivine infekcije).

12http://www.vasdoktor.com/medicina-od-a-do-z/kardiovaskularne-bolesti/840-obolenja-arterija-arteriola-i-kapilara13http://sr.wikipedia.org/wiki/Datoteka:Pathogenesis_Buerger%27s_Disease-3.jpg,

http://sr.wikipedia.org/wiki/Datoteka:Pathogenesis_Buerger%27s_Disease.jpg
http://www.vasdoktor.com/medicina-od-a-do-z/kardiovaskularne-bolesti/840-obolenja-arterija-arteriola-i-kapilarahttp://www.vasdoktor.com/medicina-od-a-do-z/kardiovaskularne-bolesti/840-obolenja-arterija-arteriola-i-kapilarahttp://www.vasdoktor.com/medicina-od-a-do-z/kardiovaskularne-bolesti/840-obolenja-arterija-arteriola-i-kapilarahttp://www.vasdoktor.com/medicina-od-a-do-z/kardiovaskularne-bolesti/840-obolenja-arterija-arteriola-i-kapilarahttp://sr.wikipedia.org/wiki/Datoteka:Pathogenesis_Buerger%27s_Disease-3.jpghttp://sr.wikipedia.org/wiki/Datoteka:Pathogenesis_Buerger%27s_Disease-3.jpghttp://sr.wikipedia.org/wiki/Datoteka:Pathogenesis_Buerger%27s_Disease-3.jpghttp://sr.wikipedia.org/wiki/Datoteka:Pathogenesis_Buerger%27s_Disease.jpghttp://sr.wikipedia.org/wiki/Datoteka:Pathogenesis_Buerger%27s_Disease.jpghttp://sr.wikipedia.org/wiki/Datoteka:Pathogenesis_Buerger%27s_Disease.jpghttp://sr.wikipedia.org/wiki/Datoteka:Pathogenesis_Buerger%27s_Disease-3.jpghttp://www.vasdoktor.com/medicina-od-a-do-z/kardiovaskularne-bolesti/840-obolenja-arterija-arteriola-i-kapilarahttp://www.vasdoktor.com/medicina-od-a-do-z/kardiovaskularne-bolesti/840-obolenja-arterija-arteriola-i-kapilara


18/23


17

Alergijska (izazvana hiperergicijskom reakcijom na duvanske preraevine),jedna je od najee korienih od veine istraivaa koji u svojim radovimanavode autoimunu prirodu tromboangiitis obliterans, jer su kod veine

pacijenata utvrdili promene u imunskom sistemu (karakteristian izgledantitela, poveanjena koncentracije imunoglobulina u krvi, smanjen nivo T

limfocita), Koagulopatijska(izazvana poremeajima u koagulaciji krvi), Aterosklerotina(maloletnika ateroskleroza), Genetika.

Patogeneza i histologijaPatogeneza bolestimoe se saeti na sledei nain:

Pod uticajem egzogenih faktora (puenje, infekcije, ishrana, itd) dolazi doakumulacije antitela u zidu krvnog suda i formiranje imunskog kompleksa

(antigen-antitelo komplementa).

Aktiviranje sistema komplementa izaziva oteenje i strukturne promena uzidu krvnog suda, koje privlae inflamatorne elije koje se nagomilavaju u

pogoenoj oblasti. Razvija se tzv. produktivna faza bolesti koju karakterie zapaljenje svih slojeva

arterije.

Nastaje proliferacija intime i tromboza lumena arterije. Produktivnu fazu zamenjuje faza sklerotinih promena Razvija se prvo delimini a zatim i potpuni prekid protoka krvi kroz zahvaeni

segment.

Distalno od zaepljenog segmenta krvnog suda nastaje ishemija i izumiranjetkiva (gangrena uda).

Patohistoloki nalazobolelog krvnog suda karakterie: Segmentna inflamatorna (zapaljenjska) lezija zida, na potpuno zdravim

delovima krvnih sudova.

Fibrinoidni otok intime krvnog suda i infiltracija limfocitima i plazma elijamau akutnoj (produktivnoj) fazi zapaljenja.

Proliferacija intime i tromboza lumena arterije, koja se pridruujezapaljenjskim promenama i dovodi do subokluzije lumena arterije. U lumenuse esto uoavaju trombi u razliitom stepenu zrelosti.

Kod pojedinih bolesnika u zidu krvnog suda mogu se nai i dinovske(gigantske) elije tipa Langhansovih.

U remisiji bolesti inflamirani segment krvnog suda zamenjuje vezivno tkivo iorganizacija tromba sa potpunim prekidom protoka krvi kroz zahvaenisegment.

Dijagnostika i klinika slikaPri postavljanju dijagnoze Birgerove bolesti koriste se sledei kriterijumi:

Promene su na lokalizovane na distalnim delovima tela (nogama, rukama,nonim i runim prstima),

Pojava bolesti pre 45 godine starosti Zloupotreba duvana, u anamnezi. Odsustvo ateroskleroze i/ili proksimalnih izvora embolije, Odsustvo hiperkoagulabilnosti krvi,


19/23


18

Nepostojanje specifinih arteritisa (npr. progresivne sistemske skleroze,arteritisa itd.),

Klasian arteriografski nalaz za ovu bolest koji karakterie, pojava segmentnihpromena na arterijama prstiju ruke i noge.

Prisustvo vadiep kolaterala, Bez arteriosklerotinih promena na krvnim sudovima, Klasian histopathoki nalaz za ovu bolest, Zapaljenski elijski infiltrat unutar tromba, Ouvana lamina elastica interna u zidu krvnog suda.

Klinika slikaKlinika slika ukljuuje:

anamnezu bolesnika, objektivni nalaz (kod bolesnika sa Birgerovom boleu postoje bolan ir i/ili

gangrena prstiju, ruke i noge bolesnika obino su izraeno ili blae nateene ,

povrinski tromboflebitis, parestezije), laboratorijske analize (odreivanje broja i procenta razliitih limfocita,

Odreivanje brzine zgruavanje krvi- koagulacija i tromboelastogram, testovibubrenih funkcija, analiza mokrae, sedimentacija krvi, analiza eera u krvi,c-reaktivni protein, reumatoidni faktor itd.),

radioloka dijagnostika (angiografija, kompjuterizovana tomografskaangiografija, ehokardiografija, dopler krvnih sudova).

Leenje Konzervativno leenje (momentalni prestanak puenja, izbegavanje boravka u

hladnoj sredini, izbegavanje upotrebe vazokonstriktora),

Medikamentozno leenje (intravenska primena Prostaglandina koji usporavaprogresivni gubitak tkiva i smanjuje potrebu za amputacijama, trombolitikaterapija koja je jo uvek u eksperimantalnom stadijumu ispitivanja),

Hirurko leenje (vaskularizacija, simpatektomija, ugradnja stimulatorakimene modine, amputacija uda).14

2.5. Raynaudov sindrom(Rejnoov sindrom)

Raynaudov sindrom je povremena epizodna pojava obostrano bledih i modrih prstiju

ruku, ree nogu, zbog okluzije (zatvaranja) digitalnih arterija (arterije u prstima) precipitiranahladnoom ili emocionalnim stresom, prolazi zagrejavanjem.

Uzrok nastankaMoe se podeliti na primarni ili idiopatski, ili sekundarni. Bolesti koje vode

sekundarnom Raynaudovom sindromu su kolagenoze (sistemska skleroza, sistemski lupus

eritematozus, reumatoidni artritis, Sjogrenov sidrom, dijabetes melitus), kao i ostale bolesti

krvnih sudova, opstruktivne bolesti arterija (arterioskleroza, tromboza, Morbus Buerger),

trovanja (ergotaminski alkaloidi, vinil hlorid, citotoksini lekovi, teki metali), neuroloki i

14http://sr.wikipedia.org/sr-el/_
http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%91%D0%B8%D1%80%D0%B3%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B0_%D0%B1%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D1%81%D1%82http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%91%D0%B8%D1%80%D0%B3%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B0_%D0%B1%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D1%81%D1%82http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%91%D0%B8%D1%80%D0%B3%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B0_%D0%B1%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D1%81%D1%82http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%91%D0%B8%D1%80%D0%B3%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B0_%D0%B1%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D1%81%D1%82http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%91%D0%B8%D1%80%D0%B3%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B0_%D0%B1%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D1%81%D1%82


20/23


19

neoplastini procesi i toplotna ili profesionalana povreda (smrzotine, telesne povrede,vibracioni sindrom).

Slika 9. Patofizioloki mehanizami Rejnoove bolesti15

Klinika slikaRaynaudov sindrom pogaa izmeu 3 i 5 miliona ljudi u svetu, uglavnom ena.

Karakterie se lokalnim bledilom, cijanozom, boli, oseajem peenja ili uz gubitak oseajadodira, otokom, a u ekstremnim sluajevima moe rezultovati neugodnim ulceracijama(irevima) na koi.

Dijagnoza

Postavlja se na osnovu anamneze, klinikog pregleda a potvruje se kapilarnommikroskopijom leita nokta (vide se gubitak, izvijuganost i proirenje kapilara i venula).

LeenjeOpte mere podrazumevaju savete da izbegavaju hladnou, duvan, uzbuenja, fiziki

napor. Simptomatsko leenje podrazumeva primenu vazodilatatornih lekova. Hirurko leenjemoe dovesti do tranzitornog poboljanja krvotoka u prstima. Inficirane ulceracije treba leitiantibioticima.16

15http://sr.wikipedia.org/wiki/Datoteka:Patofiziolo%C5%A1ki_mehanizami_Rejnoove_bolesti.JPG16http://www.stetoskop.info/Raynaudov-sindrom-748-c29-sickness.htm?b9
http://sr.wikipedia.org/wiki/Datoteka:Patofiziolo%C5%A1ki_mehanizami_Rejnoove_bolesti.JPGhttp://sr.wikipedia.org/wiki/Datoteka:Patofiziolo%C5%A1ki_mehanizami_Rejnoove_bolesti.JPGhttp://sr.wikipedia.org/wiki/Datoteka:Patofiziolo%C5%A1ki_mehanizami_Rejnoove_bolesti.JPGhttp://www.stetoskop.info/Raynaudov-sindrom-748-c29-sickness.htm?b9http://www.stetoskop.info/Raynaudov-sindrom-748-c29-sickness.htm?b9http://www.stetoskop.info/Raynaudov-sindrom-748-c29-sickness.htm?b9http://www.stetoskop.info/Raynaudov-sindrom-748-c29-sickness.htm?b9http://sr.wikipedia.org/wiki/Datoteka:Patofiziolo%C5%A1ki_mehanizami_Rejnoove_bolesti.JPG


21/23


20

ZAKLJUAK

Pacijente ne treba pitati da li su zapostavili krvne sudove jer, nainom ivota i ishrane,oni to esto ine. Ali ako biste upitali lekare da li su neki krvni sudovi zapostavljeni u leenju, verovatno ne bi rekli da jesu.

esto neki krvni sudovi ostanu na periferiji naih interesovanja, a i nazivaju seperifernim krvnim sudovima. Re je o krvnim sudovima ekstremiteta, nogu i ruku. Ta oboljenjaprave velike tekoe bolesnicima, posebno onima strarijeg ivotnog doba.Kod krvnih sudovanogu, posebno arterija, patologija je deset puta ea nego na gornjim ekstremitetima.

Faktori rizika, koji napadaju krvne sudove srca, mozga ili bubrega, praktino su istikao i oni koji napadaju krvne sudove ekstremiteta. Meutim, dok na srce najvie utie povienkrvni pritisak, a na mozak holesterol i povien krvni pritisak, najei faktor rizika oboljevanjakrvnih sudova donjih ekstremiteta je duvan. Oboljenja krvnih sudova kod puaa ak su etiri

puta ea nego kod nepuaa. Najvaniji simptom, koji se najee previdi i ne prepozna, jestebol u nozi. Moe biti razliitog porekla ili je posledica razliitih ortopedskih promena (ravni

tabani, zapaljenje zglobova, neuroloke promene, promene na kimi ili osteoporoza) kada moeda se lei, ili su posredi promene na krvnim sudovima, odnosno arterijama, kao to je otvaranjerana na nogama, to neki put povlai potrebu i za amputacijom.

Bolesnici kod kojih postoje promene u nogama, osete i prvi simptom koji upuuje daje re o arterijama; to je takozvana intermitentna klaudikacija. Bolesnik pone da hoda i, posleodreenog vremena, oseti vrlo jak bol u jednom delu noge, u listu ili butini, tako da mora dazastane. Posle nekoliko minuta ili sekundi, bol prestaje i bolesnik moe da nastavi s hodanjem.ak moe i due da hoda posle toga, to je vrlo tipino.

Bolovi postaju jaki nou, bolesnik se budi, ne moe da dri pokriva na nogama, morada sedne na krevet, mora da uzima analgetike, a ponekad i opijate. To je stadijum bolesti kada

se mora ukljuiti vaskularni hirurg i gde se mora dati intenzivna terapija od strane angiologa,

lekara koji poznaje tu problematiku.Kada se postavi dijagnoza i utvrdi da je re o oboljenjima arterija donjih ekstremiteta,

primenjuje se nekoliko grupa lekova; najvaniji su oni koji deluju protiv slepljivanja trombocitai krvnih ploica. To su takozvani antitrombocitni lekovi i oni su na prvom mestu kada je posredileenje bolesti arterija. Postoji i grupa lekova, koji se daju u infuzijama - to su prosteglandini.Verovatno emo usko ro dobiti i lekove koji e moi da se uzi maju preko usta, to e naim

pacijen tima doneti olakanje i spreiti pojavu kritike ishemije ekstremiteta, kada pacijent imauasne none bolove i kada ne moe da spava. Danas postoje dve vrste operacija koje mogu da

pomognu tim pacijentima, naravno uz prethodno postavljenu dijagnozu, najee pomouultrazvuka. Jedna od tih operacija podrazumeva proirenje arterija, praktino od aorte pa nanie.A ako su promene difuzne, primenjuje se hirurka intervencija.


22/23


21

Literatura

[1]http://hr.wikipedia.org/;

[2]http://sr.wikipedia.org/;

[3]http://www.google.ba;

[4]http://www.savremenisport.com;

[5]http://www.stetoskop.info;

[6]www.vasdoktor.com;
http://hr.wikipedia.org/http://hr.wikipedia.org/http://hr.wikipedia.org/http://sr.wikipedia.org/http://sr.wikipedia.org/http://sr.wikipedia.org/http://www.google.ba/http://www.google.ba/http://www.google.ba/http://www.savremenisport.com/http://www.savremenisport.com/http://www.savremenisport.com/http://www.stetoskop.info/http://www.stetoskop.info/http://www.stetoskop.info/http://www.vasdoktor.com/http://www.vasdoktor.com/http://www.vasdoktor.com/http://www.vasdoktor.com/http://www.stetoskop.info/http://www.savremenisport.com/http://www.google.ba/http://sr.wikipedia.org/http://hr.wikipedia.org/


23/23


22

Datum predaje: ______________

Komisija:

Predsednik _______________

Ispitiva _______________

lan _______________

Komentar:

Datum odbrane: _____________ Ocena__________ (___)

Documents

Samra Huremovic Maturski Rad