UNIVERZITET U BEOGRADUFAKULTET VETERINARSKE MEDICINE

IMINISTARSTVO POLJOPRIVREDE, ŠUMARSTVA I

VODOPRIVREDE REPUBLIKE SRBIJE- UPRAVA ZA VETERINU -

PRIPREMA EDUKATORA ZA UNAPREĐENJE OBRAZOVANJA PROIZVOĐAČA I OSTALIH SUBJEKATA U LANCU PROIZVODNJE HRANE ŽIVOTINJSKOG POREKLA

ISAVREMENI TRENDOVI U UZGOJU I ZDRAVSTVENOJ ZAŠTITI GOVEDA

Autori

Prof. dr Mila SavićProf. dr Slobodan Jovanović

Prof. dr Horea ŠamancProf. dr Marijana Vučinić

Centar za unapređenje obrazovanja u veterinarskoj mediciniBeograd, Bulevar oslobođenja 18

____ 2 ____

SADRŽAJ

SAVREMENI TRENDOVI U UZGOJU I SELEKCIJI GOVEDA.........................5Ekonomski značaj gajenja goveda............................................................................ 5Rase goveda.............................................................................................................. 5Rase goveda kombinovanih proizvodnih sposobnosti.............................................. 5Simentalska rasa .......................................................................................................6Monbeliar rasa...........................................................................................................7Jugoslovenska simentalska rasa ............................................................................... 7Crno-bela nizijska goveda evropskog tipa................................................................ 8Rase goveda za proizvodnju mleka...........................................................................8Holštajn rasa..............................................................................................................9Rase goveda za proizvodnju mesa.......................................................................... 10Hereford.................................................................................................................. 11Limuzin .................................................................................................................. 11Šarole.......................................................................................................................11Odgajanje teladi...................................................................................................... 12Proizvodnja mleka...................................................................................................12Laktacija .................................................................................................................13Faktori koji utiču na mlečnost.................................................................................13Proizvodnja mesa.................................................................................................... 15Tov teladi................................................................................................................ 16Tov junadi............................................................................................................... 16Tov odraslih goveda................................................................................................17Tehnološki sistemi za proizvodnju mesa................................................................ 17Tehnologija korišćenja prvotelki za proizvodnju mesa.......................................... 17Proizvodnja mesa po sistemu krava – tele.............................................................. 17Odabir goveda......................................................................................................... 18Odabir grla na osnovu eksterijera........................................................................... 18Odabir grla na osnovu proizvodnih svojstava.........................................................18Selekcija na osnovu porekla....................................................................................19Metode gajenja goveda........................................................................................... 20Metod gajenja u čistoj rasi...................................................................................... 20Melioracijsko ukrštanje...........................................................................................20Pretapajuće ukrštanje.............................................................................................. 21Kombinacijsko ukrštanje.........................................................................................21Industrijsko ukrštanje.............................................................................................. 21MENADŽMENT ZDRAVLJA MLEČNIH KRAVA............................................ 23Odlike metabolizma visokomlečnih krava u graviditetu i laktaciji........................ 24

____ 3 ____

Etiologija i patogeneza poremećaja energetskog metabolizma.............................. 28Puerperalna jetrina koma.........................................................................................30Hipokalcemična (puerperalna) pareza.....................................................................30Ketoza..................................................................................................................... 31Dislokacija sirišta.................................................................................................... 32Subakutna acidoza buraga.......................................................................................33Dijagnostika poremećaja metabolizma visoko-mlečnih krava............................... 38Ocenjivanje telesne kondicije (OTK) muznih krava...............................................38Metabolički profil....................................................................................................42Određivanje organskih sastojaka mleka kao pokazatelja energetskog statusa krava............................................................................................................ 50DOBROBIT I OCENA DOBROBITI GOVEDA...................................................57Definicija dobrobiti................................................................................................. 57Tehnopatije..............................................................................................................59Fizikopatije, termopatije i repropatije..................................................................... 59Etopatije.................................................................................................................. 61Geneza etopatija...................................................................................................... 63Definicija, način ispoljavanja i podela patoloških oblika ponašanja...................... 67Najčešće etopatije goveda....................................................................................... 69Uvrtanje jezika........................................................................................................ 69Samosisanje i unakrsno/međusobno sisanje............................................................70Međusobno naskakivanje junadi i bikova i ninfomanija.........................................72Lizavost kod goveda............................................................................................... 73Prisvajanje ("krađa") tuđih mladunaca - telića drugih krava.................................. 73Izbegavanje ulaska u izmuzište...............................................................................73Agresivnost............................................................................................................. 73Ocena dobrobiti.......................................................................................................74Ocena dobrobiti goveda bazirana na osnovu činilaca životnog okruženja............. 74Mogućnost kretanja (sloboda pokreta) ...................................................................78Značaj slame za goveda u intenzivnim sistemima smeštaja................................... 84

____ 4 ____

SAVREMENI TRENDOVI U UZGOJUI SELEKCIJI GOVEDA

Mila Savić, Slobodan Jovanović

EKONOMSKI ZNAČAJ GAJENJA GOVEDA

Goveče predstavlja ekonomski najznačajniju vrstu farmskih životinja. Specifične biološke karakteristike ovog preživara omogućavaju preradu velikih količina grube, kabaste hrane u visoko vredne proizvode mleko i meso. Pored toga dobijaju se značajni nusproizvodi kao što su koža i rožne tvorevine. Poseban i sve veći značaj ima đubrivo u ekološki prihvatljivoj fertilizaciji zemljišta. Goveče kao radna snaga skoro da je izgubilo značaj, izuzev predela sa izrazito ekstenzivnom poljopri-vredom. S obzirom na način ishrane govedarska proizvodnja je najzastupljenija u predelima sa razvijenom poljoprivredom i bujnom vegetacijom. Broj goveda u svetu kreće se oko milijardu i trista miliona grla. Ovaj broj goveda ostvaruje godišnju proizvodnju mleka od 600 miliona tona i mesa od oko 56 miliona tona. Proizvodnja mleka i mesa veoma varira u zavisnosti od uslova gajenja i načina iskorišćavanja goveda. U izrazito intenzivnoj proizvodnji, kao na primer u Izraelu, ostvaruje se prosečna mlečnost i do 10 000 kg mleka u laktaciji. U našoj zemlji broj goveda kreće se oko milion i osamsto hiljada grla. Prosečna proizvodnja mleka po kravi je oko 2100 kg, pa je ukupna godišnja proizvodnja mleka dosta mala i iznosi oko 1,6 miliona tona mleka. Godišnja proizvodnja mesa je takođe mala i kreće se oko 97 000 t. Osnovna odlika govedarske proizvodnje u našoj zemlji je usitnjena proizvodnja, mali broj grla po hektaru obradivih površina, livada i pašnjaka.

RASE GOVEDA

Za stočarsku praksu od najvećeg značaja su zoološka klasifikacija i podela rasa na osnovu proizvodnih tipova. Prema proizvodnim osobinama rase goveda se dele na rase goveda radnog tipa, kombinovanih proizvodnih sposobnosti, rase za proizvodnju mleka i rase goveda za proizvodnju mesa.

Rase goveda kombinovanih proizvodnih sposobnosti

Goveda kombinovanih proizvodnih osobina odlikuje skladna građa, snažna konstitucija i dobra aklimatizaciona sposobnost. Jedinke dvojnog proizvodnog tipa imaju dobro izraženu sposobnost za proizvodnju mesa i mleka ali eksterijerno se

____ 5 ____

uvek približavaju specijalizovanom proizvodnom tipu. Ovo je najbolje izraženo kod goveda simentalske rase, gde su formirana dva proizvodna tipa: meso - mleko i mleko - meso.U rase goveda kombinovanih proizvodnih sposobnosti spadaju: simentalska rasa (švajcarski, nemački, austrijski, francuski, jugoslovenski), crno - bele nizijske rase evropskog tipa (frizijska, nemačka, britanska, francuska, danska, švedska) i crveno-bele nizijske rase evropskog tipa (holandska, nemačka, francuska, danska), grupa smeđih goveda (švajcarska, algajska, montafonska), pincgavska, siva alpska i mnoge druge koje nisu zastupljene u našem govedarstvu.

Simentalska rasa

Simentalska rasa ja najznačajnija rasa goveda kombinovanih proizvodnih osobina u svetu. Nastala je u dolini reke Sime u Švajcarskoj i proširila se po celoj centralnoj i istočnoj Evropi, gde se gaji u čistoj rasi ili se koristi za programe ukrštanja.Simentalsko goveče spada u grupu crvenošarenih planinskih rasa. Vodi poreklo od goveda, koja su još u petom veku naseljavala oblast zapadne Švajcarske. U nastanku simentalske rase učestvovale su brahicerne švajcarske rase i primigena goveda. Dobijena je rasa kombinovanih proizvodnih osobina, izrazito dobrih aklimatizacionih sposobnosti, što je omogućilo da se proširi po svim kontinentima. Pod uticajem različitih selekcijskih pravaca došlo je do specijalizacije proizvodnje, koja je dovela do formiranja tipa mleko - meso i tipa meso - mleko.Boja simentalske rase je crveno - bela, sa nijansama od tamnocrvene do svetlo pšeničnožute. Bela polja su jasno ograničena. Glava, donji deo nogu i repa su najčešće beli, jer su selekcijom forsirana ovakva grla sa potpuno belom glavom. Danas je ova praksa napuštena, s obzirom na to da nije utvrđen uticaj boje na kvalitet grla.Eksterijer simentalskog govečeta karakteriše snažna građa i podjednako dobro razvijen prednji i zadnji deo tela. Glava je srednje veličine, frontozus tipa. Vrat je muskulozan sa dobro razvijenim đerdanom. Leđa i sapi su široki, grudni koš je dubok i širok. Abdomen je prostran, a vime je dobro razvijeno, ponekad nepravilnog oblika sa pasisama. Noge su čvrste, zglobovi su dobro razvijeni, a papci čvrsti. Butine i plećke imaju dobro razvijenu muskulaturu.Formiranje savremenog tipa simentalske rase imalo je više faza. Potreba za radnim tipom goveda uticala je da se od prilično sitnih goveda formira krupniji tip simentalca, sposoban za teže radove. Standardom je bila predviđena visina bikova od 152 cm, a krava 142 cm. Mehanizacijom poljoprivrede, radne karakteristike simentalske rase izgubile su značaj, pa je forsiran moderni tip usmeren na proizvodnju mesa i mleka, smanjenog formata i zbijene konformacije tela. Tako je kod modernog tipa najčešća visina krava oko 138 cm, a bikova 145-155 cm.

____ 6 ____

Telesna masa krava je 600-700 kg, a bikova je 1000-1200 kg. Telad na rođenju ima telesnu masu od oko 40 kg.Simentalsku rasu odlikuju dobre tovne sposobnosti. U uzrastu od 12 meseci junice postižu telesnu masu od 360 kg a muška grla 450 kg sa dnevnim prirastom u tovu junadi preko 1,2 kg. Randman je 60-62%. Meso je odličnog kvaliteta, mramorirano, svetlocrvene boje.Mlečnost simentalske rase u različitim zemljama, u zavisnosti od kvaliteta zapata, selekcijskog programa i uslova gajenja, prilično varira i kreće se od 4000 kg do preko 5000 kg sa 3,6-4% mlečne masti kod mlečnog tipa. Plodnost krava simentalske rase je dobra, preko 80%.Zahvaljujući plastičnom genomu i značajnom stepenu varijabilnosti osobina omogućena je selekcija u različitim pravcima. Trend gajenja simentalske rase u Evropi, a naročito u Švajcarskoj je favorizovanje mlečnosti, selekcijom u čistoj rasi ili ukrštanjem sa crvenim holštajnom, dok se u Americi favorizuje mesnatost.

Monbeliar rasa

Monbeliar rasa je mlečni tip simentalske rase, koji je nastao u Francuskoj ukrštanjem švajcarskih sa autohtonim francuskim govedima. Monbeliar je kao i simentalac crveno-bele boje, pri čemu je pigmentacija znatno jače izražena. Mlečnost monbeliar rase je preko 6000 kg mleka sa 3,8% mlečne masti.

Jugoslovenska simentalska rasa

Uticaj simentalske rase na poboljšanje rasnog sastava u Srbiji započinje u prvoj dekadi dvadesetog veka. Simentalska rasa se gajila u čistoj rasi, ali je mnogo šire korišćena za popravljanje osobina autohtonih rasa.Program pretapajućeg ukrštanja je imao cilj da se proizvodne osobine autohtonih rasa što više približe produktivnosti simentalske rase i dobije domaće šareno goveče u tipu simentalca, odnosno jugoslovenski simentalac. Jugoslovenski simentalac je rasa snažne konstitucije, pri čemu se zbog velike heterogenosti kvaliteta autohtone populacije javljaju i grla grube konstitucije. U populacijama jugoslovenskog simentalca, koje su gajene u neadekvatnim uslovima držanja i ishrane, dužinske i dubinske mere grudnog koša i sapi nešto su slabije izražene. Visina krava je 135 cm, a bikova 150 cm. Telesna masa krava je 500 - 600 kg a bikova do 1000 kg. Junad se najčešće tovi do mase od 400 do 600 kg, kada imaju dobar kvalitet mesa i randman 55%. Mlečnost varira od 3000 do 4000 kg mleka sa 3,8% mlečne masti. Po osobinama plodnosti i tovnim karakteristikama domaće šareno goveče se veoma približilo simentalskoj rasi, naročito u dobrim uslovima

____ 7 ____

gajenja kao što je područje Pomoravlja. Značajan doprinos unapređenju domaće šarene rase i širenju simentalca dao je Centar za reprodukciju i V.O. u Velikoj Plani.

Crno-bela nizijska goveda evropskog tipa

Zajednička karakteristika rasa crno-belih nizijskih goveda, evropskog tipa, jeste da pripadaju tipu kombinovanih proizvodnih sposobnosti sa orijentacijom na mlečnost. U Evropi se danas gaji više rasa ovog tipa od kojih su najvažnije: crno-bela frizijska, nemačka crno-bela, britanska crno-bela, danska crno-bela i švedska frizijska rasa. U zavisnosti od genetskog potencijala, selekcijskih zahvata i uslova držanja proizvodne karakteristike crno belih nizijskih goveda se razlikuju, a proizvodnja mleka ovih rasa se kreće oko 6000 kg mleka. Sve rase evropskih crno šarenih goveda vode poreklo od goveda iz Frizije.Karakteristična boja dlačnog pokrivača je crna sa većim belim, jasno ograničenim poljima. Bela boja najčešće se nalazi na glavi, duž grebena, plećki i krsta, na nogama i kićanki repa. Gubica je pigmentirana. Rogovi su žuti sa tamnom pigmentacijom pri vrhu. U populaciji se javlja 3-5% crveno - belih grla.Frizijska rasa spada u srednje krupne rase. Visina krava je 130-135 cm, a bikova 145 cm. Telesna masa krava je 600-700 kg, a bikova oko 1000 kg. Telad na rođenju ima telesnu masu oko 40 kg. Mlečnost frizijske rase zavisi od zapata i iznosi oko 6000 kg mleka. Procenat mlečne masti varira od 3,5 do 4%, u zavisnosti od selekcije. Frizijska rasa ima dobre tovne sposobnosti. U tovu junadi u uzrastu od 12 meseci muška grla mogu imati do 500 kg. Dnevni prirast je 1-1,2 kg.Frizijska rasa je ranostasna i junice se osemenjavaju sa 15 meseci. U populacijama, koje odlikuje čvrsta konstitucija, plodnost iznosi 80%.Posle Drugog svetskog rata, počeo je uvoz frizijske rase u Jugoslaviju. Zbog veće mlečnosti frizijska rasa je potisnula simentalsku rasu u Vojvodini, odnosno u predelima sa intenzivnom poljoprivredom.

Rase goveda za proizvodnju mleka

Rase sa izraženom sposobnošću za visoku proizvodnju mleka karakteriše lak prefinjen kostur. Glava je laka sa tankim i lakim rogovima. Vrat je uzan, daskast. Greben je uzan i dug. Leđa su duga, u slabinskom delu široka, oskudne muskulature. Sapi su vrlo široke i duge, istaknutih kukova i ulegnutih strana. Rep je tanak i dug. Prsa su uska. Grudni koš je uzan. Rebra su strma, kosa u odnosu na kičmu, zadnja su naročito razmaknuta. Trbuh je prostran, zaobljen. Vime je veliko, prostrano, prekriveno tankom kožom, obraslo finom, kratkom, masnom i retkom

____ 8 ____

dlakom. Plećke su duge, kose i uske. Rameni zglob je izražen. Nadlaktica je osrednje muskulozna. Lakat je izražen, često odmaknut od grudnog koša. Podlaktica je oskudno mišićava, tanka. Cevanice su tanke, a zglobovi slabo izraženi. But je prazan, oskudne muskulature. Koža je tanka, elastična, po vratu sitno naborana.Primena jednostrane selekcije u formiranju izrazito mlečnih tipova kao što je holštajn rasa, dovela je u nekim populacijama do slabljenja konstitucije i gubitka otpornosti. Intenzivan način gajenja je u još većoj meri potencirao pojavu metaboličkih oboljenja, kojima ovakva grla postaju sklona. Pojava leukoze, ketoze kao i reproduktivni i lokomotorni poremećaji znatno se češće dijagnostikuju kod mlečnih rasa nego kod kombinovanih rasa goveda, naročito kod stajskog načina držanja.Važnije rase za proizvodnju mleka u svetu su: crni i crveni holštajn, smeđa američka rasa, džerzej, gernzej, eišir, crvena danska rasa, norveška crvena rasa i dr.

Holštajn rasa

Holštajn rasa goveda je apsolutno najmlečnija rasa goveda na svetu. Nastala je u Americi od frizijskih goveda koje su holandski doseljenici 1620. godine uvezli na američki kontinent. Intenzivnim selekcijskim radom, usmerenim ka povećanju mlečnosti, od frizijske rase kombinovanih svojstava, sa dobrim mlečnim karakteristikama, dobijena je izrazito mlečna, holštajn frizijska rasa. Po stepenu stasavanja, holštajn pripada srednjestasnim rasama.Kao i u populaciji crno-belih frizijskih goveda i u populaciji holštajn rase u oko 2 - 3% slučajeva javljaju se grla crveno-bele boje, crveni holštajn. Crvena boja holštajn rase je recesivno svojstvo, koje se jedno vreme smatralo nepovoljnom varijantom i intenzivno se isključivalo iz priploda. Kako je u Evropi poraslo interesovanje za popravljanje osobina mlečnosti simentalske rase, monbelijara, crveno-belih nizijskih, kao i drugih rasa, crveni holštajn je ponovo postao aktuelan, pri čemu se neki slabiji reproduktivni rezultati crvenog u odnosu na crni holštajn objašnjavaju suženim izborom grla u ograničenoj populaciji.Radi povećanja mlečnosti, selekcija je bila usmerena i ka povećanju veličine životinja, tako da su grla holštajn rase krupnija od frizijskih goveda. Holštajn rasu odlikuje veliki okvir tela, harmonična građa i čvrsta konstitucija. Visina krava je 145 cm, a bikova 150-160 cm. Telesna masa krava je 750 kg, a bikova 1100-1300 kg. Holštajn rasa ima veliki potencijal za visoku mlečnost, koja se može postići samo u adekvatnim uslovima gajenja. Mlečnost krava se u zavisnosti od kvaliteteta zapata kreće oko 8000 kg mleka, pri čemu bikovske majke daju preko 11 000 kg mleka. Najveća je proizvodnja mleka holštajn rase u Izraelu, gde je prosečna mlečnost preko 9500 kg mleka. Zbog izrazito visoke proizvodnje mleka, procenat

____ 9 ____

mlečne masti je nizak i kreće se od 3,2 do 3,6%. Proizvodni vek krava je najčešće 3-4 godine. U odnosu na kombinovane rase, junad holštajn rase pokazuju nešto slabiju tovnu sposobnost i slabiji kvalitet mesa. Plodnost holštajna je dobra.

Rase goveda za proizvodnju mesa

Stvaranju i razvoju tovnih rasa najviše su doprineli odgajivači u Engleskoj. Rad na njihovom formiranju započeo je krajem osamnaestog veka, a tokom devetnaestog veka, rase su se usavršavale u određenim pravcima. Industrijska revolucija je dovela do prosperiteta društva, a samim tim se povećala potreba za potrošnjom animalnih proizvoda, što je bitno uticalo na intenziviranje proizvodnje mesa u govedarstvu. U prilog favorizovanju tovnih rasa goveda je i činjenica da je tehnološki proces držanja tovnih goveda izrazito ekonomičan s obzirom na to da su objekti jednostavnije građeni i da je potrebno znatno manje angažovanja radne snage. Zbog niza prednosti, ove rase su se veoma brzo proširile po svim kontinentima. Razvoj specijalizovanih rasa tovnih goveda, pružila je mogućnost za značajno povećanje proizvodnje mesa, s obzirom na to da je polovina poljoprivrednih površina u Americi, Australiji i na Novom Zelandu pod pašnjacima, koji se najekonomičnije koriste držanjem goveda.Tovne rase goveda po stepenu stasavanja pripadaju ranostasnom tipu, što dolazi do izražaja u ranom polnom stasavanju, dobrim tovnim odlikama, ranoj zameni zuba i predispoziciji ka kratkonožnosti. Osnovna eksterijerna odlika rasa ovog tipa je zbijena građa tela. Kostur je srazmerno razvijen i lak a muskulatura je obilna.Bitna odlika tovnih rasa je da dobro iskorišćavaju hranu i imaju visok dnevni prirast. Randman je visok pa se kod srednje utovljnih grla kreće od 65 do 70%. U slučajevima kada je stepen utovljenosti veći, randman prelazi 75%. Od karakteristika bitnih za proizvodnju kvalitetnog mesa ističe se sposobnost da masnoću talože i u mišićno tkivo, te je meso sočno.Kod pojedinih tovnih rasa dobijen je tip sa izrazito razvijenom muskulaturom ramenog dela, butova, izraženim širinskim merama i finim kostima. Ova pojava koja se naziva dupla mišićavost ili dvostražnjost (double muscled) nasledne je prirode. Kao negativni efekti jednostrane selekcije kod ovih grla često se javljaju reproduktivni poremećaji i smanjena aklimatizaciona sposobnost.Najznačajnije tovne rase goveda su šorthorn, hereford, aberdin angus, limuzin, šarolej, zatim mejn anžu, blond akviten, pijemonteze, romanjola, markiđana i belgijska belo - plava rasa.

____ 10 ____

Hereford

Hereford je najvažnija engleska tovna rasa goveda. Boja tela hereforda je kestenjasto - crvena, glava je bela. Karakteristična je bela pruga koja počinje od grebena, pruža se preko leđa, repa, i grudi. Distalni delovi nogu i kićanka na repu su beli. Od praktičnog značaja je činjenica da se šara hereforda dominantno nasleđuje.Hereford je rasa srednje veličine. Visina krava je 130 cm, a bikova 138 cm. Telesna masa krava je 600 kg a bikova 900 kg. Randman je preko 65%. Telesna masa teladi na rođenju je oko 33 kg. Telenja su laka. Mlečnost krava je 1200 do 2000 kg mleka. Snažna konstitucija i dobra aklimatizacija omogućile su da se u velikom broju gaji u SAD, Kanadi, Argentini i na Novom Zelandu. Sem gajenja u čistoj rasi, hereford se koristi i za ukrštanje sa drugim rasama. Sa tovnim rasama se ukršta u smislu povećanja heterozis efekta, a sa mlečnim tipovima da se dobije materijal pogodan za tov. Kod nas se hereford rasa koristila u programima ukrštanja sa simentalskom rasom i domaćom šarenom u tipu simentalca.

Limuzin

Limuzin je francuska rasa koja se razvila u relativno oskudnim uslovima ishrane i oštre klime koja karakteriše oblast Centralnog planinskog masiva.Goveda limuzinske rase su crvenkastobraon boje sa svetlim poljima oko očiju, u vidu naočara. Rogovi su venčasto usmereni napred. Visina krava je 138 cm, a bikova 145 cm. Telesna masa krava je 800 kg, a bikova 1100 kg. Ekstremno ugojeni bikovi su teški 1300 kg. Telesna masa teladi na rođenju je 36-39 kg. Muška grla u tovu postižu dnevne priraste preko 1,1 kg. Randman klanja je 65-70%, u zavisnosti od stepena utovljenosti grla.Mlečnost krava limuzina je oko 2000 kg mleka, sa 4% mlečne masti. Limuzin se gaji u čistoj rasi ili se koristi za ukrštanje sa mlečnim, kombinovanim ili tovnim rasama.

Šarole

Šarole je najznačajnija francuska rasa za proizvodnju mesa. Boja dlačnog pokrivača šaroleja je jednobojna bela ili krem, boja kože je svetlobraon što pruža izvesnu zaštitu od dejstva sunčevih zraka. Rogovi su beli, izduženi. Šarole je tovna rasa velikog okvira tela. Visina krava je 138-140 cm, a bikova 143-150 cm. Telesna masa krava kreće se u rasponu od 800 do 900 kg, a bikova od 1100 do 1300 kg.

____ 11 ____

Telad su na rođenju teška 40-45 kg. U intenzivnom tovu muških grla dnevni prirast je oko 1,3 kg. Randman je preko 60%. Zbog izraženih tovnih sposobnosti i kvaliteta mesa, bikovi šarole rase se koriste za industrijsko ukrštanje sa kravama mlečnih i kombinovanih rasa (najčešće simentalca), radi popravljanja mesnatosti. Plodnost krava šarole rase je visoka i iznosi 90-95%.

ODGAJANJE TELADI

Odgajanje teladi obuhvata postupke koji započinju izborom roditeljskog para, oplodnjom krava, negom tokom graviditeta, pružanje pomoći pri partusu i brigom o teletu.Prvi polni žar, kod junica, javlja se u uzrastu od 8 do 9 meseci. Najveći broj junica polno sazreva u uzrastu od 8 do 12 meseci, a za pripust telesno sazreva u uzrastu od 15 do 18 meseci. Vreme postizanja puberteta junica zavisi od velikog broja genetskih i paragenetskih faktora, među kojima su najznačajniji rasna pripadnost, metod gajenja, ishrana, sezona (fotoperiod), prisustvo polno zrelog mužjaka i dr.U intenzivnoj proizvodnji, steone krave se sedam dana pre termina teljenja odvode u porodilište sa profilaktorijumom i zadržavaju 10-15 dana posle teljenja. U porodilištu steone krave se pripremaju za partus u skladu sa higijenskim zahtevima. Teljenje se obavlja u posebnim boksevima. U intenzivnoj proizvodnji, teljenje najčešće zahteva pomoć. Pupčana vrpca, ukoliko nije prekinuta tokom porođaja, preseca se na 5-10 cm od pupka i dezinfikuje. Po rođenju tele se briše, čiste se nosni otvori i usta od sluzi, ako je potrebno aspirira se sadržaj iz disajnih puteva. Čim se tele odmori treba mu omogućiti da posisa kolostrum. Kolostralni period traje sedam dana. Tele se često napaja kolostrumom, pri čemu se meša kolostrum više majki i tako dobija širi spektar antitela. Tradicionalan način odgajivanja teladi podrazumeva da tele sisa polovinu dužine graviditeta. Na farmama za proizvodnju mleka, telad se hrani zamenom za mleko, pri čemu kod ishrane napajanjem, mleko mora biti temperirano na temperaturu tela i higijenski ispravno da bi se izbegli prolivi teladi. Prve dve nedelje su najkritičnije u odgoju teladi. U cilju zaštite od infekcija, naročito gastrointestinalnog trakta, telad se drži u profilaktorijumu u individualnim boksevima. Nakon toga telad se prebacuje u telićarnik, koji predstavlja objekat za grupni smeštaj teladi u uzrastu od 15 do 120 dana. Iz telićarnika, u zavisnosti od proizvodne namene grla se prebacuju u tovilišta, staje za priplodne junice ili stanice za performans test bikova.

PROIZVODNJA MLEKA

Proizvodnja mleka je uslovljena složenim genetskim i paragenetskim faktorima, što prilično otežava praćenje ovog svojstva u procesu nasleđivanja. U osnovi visoke

____ 12 ____

proizvodnje mleka je otporna životinja, izraženog genotipa za visoku mlečnost. Ispitivanja nasledne varijabilnosti količine i sastava mleka kod rasa goveda specijalizovanih za proizvodnju mleka (ajšir, američke smeđe rase, gernzej, holštajn i džerzej rase), ukazuju na značajne međurasne razlike. Opsežna studija genetske evaluacije količine mleka, procenta mlečne masti i proteina u mleku, pokazala je da holštajn rasa ima najveću mlečnost dok je procenat mlečne masti najviši kod džerzej rase. Sadržaj proteina u mleku između rasa, varira u manjoj meri. Utvrđene međurasne razlike u sastavu mleka, svedoče o genetskoj varijabilnosti svojstava unutar vrste i mogućnosti njihove primene u dizajniranju projekata, koji imaju za cilj promenu sastava mleka. Ukrštanjem mlečnih rasa goveda, mogu se dobiti nove kombinacije.

Laktacija

Povećanje mlečnosti je najznačajnija fiziološka domestikacijska promena goveda. Laktacija je period rada mlečne žlezde od teljenja do zasušenja. Kod mlečnih rasa laktacija je produžena na 10 meseci, dok kod primitivnih rasa traje kraće. Dužina laktacije kod krava se razlikuje, pa se laktacije pri kontroli mlečnosti koriguju na standardnu laktaciju od 305 dana. Na tok laktacije utiču rasa, individualne karakteristike i veliki broj paragenetskih faktora. Laktacija započinje kolostralnim periodom, koji traje 7 dana. Nakon teljenja, proizvodnja mleka brzo raste u periodu od 4 do 8 nedelja, kada se postiže najviša proizvodnja. Proizvodnja mleka se dalje održava duži period sa blagim padom. Do šestog meseca proizvodnja mleka se smanjuje 4-6%, a do kraja laktacije 10-13%. Sadržaj mlečne masti opada sa povećanjem količine mleka. Zasušenje je poželjno izvršiti 60 dana pre partusa. Kraj laktacije treba da bude praćen naglim padom proizvodnje mleka. Kod pojedinih krava visoko mlečnih rasa period lučenja mleka može da bude produžen do pred samo teljenje. U svakom slučaju, pri zasušenju treba smanjiti ishranu i napajanje, a mužu prekinutu naglo ili postepeno izostavljanjem jedne muže, što zavisi od individualnih osobina krave.

Faktori koji utiču na mlečnost

Mlečnost je kvantitativno svojstvo na čiju ekspresiju utiče veliki broj genetskih i paragenetskih faktora. Proizvodnja mleka u manjoj meri zavisi od genetskih nego od paragenetskih faktora, s obzirom na to da je heritabilitet za mlečnost 0,30-0,40. Količina mlečne masti u daleko većoj meri je uslovljena naslednom osnovom. Heritabilitet za količinu mlečne masti iznosi preko 0,60.Rasne i individualne karakteristike značajno utiču na proizvodnju mleka. Odabiranjem i favorizovanjem poželjnih genotipova, uz poboljašanje uslova

____ 13 ____

gajenja, dobijene su specijalizovane rase za proizvodnju mleka od kojih je najznačajnija holštajn rasa. Visok procenat masti odlikuje džerzej i gernzej rasu. Kao savremeni selekcijski kriterijumi koriste se tipovi κ-kazeina, pri čemu se favorizuju rase sa visokom učestalošću B tipa κ-kazeina, zbog boljih tehnoloških karakteristika mleka sa ovim tipom kazeina.Graviditet značajnije utiče na smanjenje proizvodnje mleka tek od petog meseca, kada se proizvodnja mleka smanjuje za 20%.Estrus u manjoj meri utiče na smanjenje proizvodnje mleka. Kod većine krava dolazi do privremenog smanjenja proizvodnje mleka, u proseku za 300 g.Period zasušenja je period odmora mlečne žlezde i pripreme za novu laktaciju. Pozitivan efekat na proizvodnju mleka postiže se kada se krave zasuše 60 dana pre teljenja.Nadmorska visina na mlečnost utiče tako što se iznad nadmorske visine od 500 metara, na svakih 100 metara, mlečnost u proseku smanjuje za 65 kg mleka u laktaciji.Temperatura spoljne sredine u intervalu od 0 do 200C ne utiče bitno na proizvodnju mleka. Kod evropskih rasa optimalna temperatura za proizvodnju mleka je oko 100C. Temperature preko 270C i niske temperature od -100C dovode do značajnog pada proizvodnje.Ishrana krava, vrstom i sastavom hraniva značajno utiče na proizvodnju i sastav mleka. U savremenim sistemima držanja obroci i potrebe se izračunavaju individualno prema proizvodnji mleka.Starost krava kao i veličina grla utiču na mlečnost, tako što mlečnost raste od prve do treće laktacije, pri čemu treća, četvrta i peta laktacija predstavljaju maksimum, a zatim se laktacija postepeno smanjuje. Odrasle krave proizvode 25% više mleka od prvotelki, što se objašnjava povećanjem telesne mase i razvijenošću vimena.Goveda se potencijalno mogu koristiti 12-13 godina i uz redovnu plodnost imati deset laktacija. Međutim, dužina iskorišćavanja je zbog neadekvatnih uslova smanjena u intenzivnom iskorišćavanju u proseku na četiri laktacije. Specijalizovane, visoko mlečne rase koje se intenzivno iskorišćavaju najčešće se isključuju zbog poremećaja u reprodukciji, mastitisa različite etiologije, metaboličkih poremećaja i leukoze. Zbog stajskog načina držanja česti su problemi sa lokomotornim aparatom. Slobodno držanje krava na paši u znatnoj meri smanjuje ove probleme.Postupak muže može značajno da utiče na lučenje mleka, s obzirom na to da je lučenje mleka pod kontrolom neurohumoralnog sistema. Muža može biti ručna ili mašinska, kod koje se podražava sisanje teleta. Tokom muže menja se količina i sastav mleka. Razlike u količini u kvalitetu mleka iz različitih četvrti su neznatne. Na početku muže procenat masti je niži, a u trećem minutu dostiže normalnu

____ 14 ____

vrednost. Poslednje količine mleka, dobijene ručnim domuzavanjem, imaju najveći procenat mlečne masti.Broj dnevnih muža i vreme muže direktno utiču na količinu i kvalitet mleka. Kod dvokratne muže, veća količina mleka se dobije u jutarnjoj muži, a manja kod večernje muže, dok je procenat mlečne masti u obrnutom odnosu. Kod trokratne muže, podnevna muža ima najmanju količinu mleka i najveći procenat mlečne masti. Osam časova nakon muže mleko vrši pritisak na alveole vimena i smanjuje se lučenje mleka. Kod primene trokratne muže količina dobijenog mleka je veća za 15-20% u odnosu na dvokratnu mužu, ali se postavlja pitanje ekonomske opravdanosti, zbog povećanog obima posla.Karakteristike vimena, morfološke i fiziološke, značajno utiču na proizvodnju mleka. Vime treba da bude pravilno razvijeno, veliko, žlezdano, dobro povezano i vaskularizovano, sa dovoljno razvijenim sisama. Sem sposobnosti za lučenje mleka procenjuju se i karakteristike koje ukazuju na genetsku predispoziciju za nastanak mastitisa. Ispitivanja kod goveda su pokazala da sem individualnih razlika u osetljivosti na mastitis postoje i veoma izražene razlike vezane za rasu, pri čemu primitivne rase pokazuju veći stepen otpornosti.Morfološke karakteristike vimena bitno utiču na uspešnu primenu mašinske muže. Indeks vimena poželjno je da bude 50%, što znači da je proizvodnja mleka u prednjim i zadnjim četvrtima jednaka. Međutim, uvek je manja proizvodnja u prednjim četvrtima (40-45%). Optimalno rastojanje vimena od podloge je 50 cm.Krave koje imaju sise konusnog oblika, pokazuju veći stepen rezistencije prema mastitisu, nego krave sa sisama cilindričnog oblika sa ravnim vrhom. Kratak i širok sisni kanal pogoduje infekciji, pri čemu je naročito važan oblik završnog dela sisnog kanala, nepoželjan je kraterasti vrh sa udubljenjem jer se tu zadržava mleko i stvaraju uslovi za razvoj patogena.Većina drugih morfoloških karakteristika vimena je multifaktorijalno genetski uslovljena i predstavlja rezultat kontrole i interakcije većeg broja gena.Fiziološke karakteristike vimena obuhvataju veliki broj osobina od značaja za proizvodnju mleka i zdravlje životinje. Najpoželjnija bi bila ravnomerna proizvodnja u svim četvrtima. Ovo svojstvo je visoko nasledno i heritabilitet iznosi 0,50-0,80. Brzina muže zavisi od svinktera sise i dijametra sisnog kanala. Heritabilitet za ovo svojstvo je 0,50. U zaštiti vimena veoma je važna baktericidna aktivnost laktoferina i lizozima, broj leukocita u mleku i njihova fagocitna aktivnost, heritabilitet za ovo svojstvo je 0,20-0,40.

____ 15 ____

PROIZVODNJA MESA

Kod goveda, kao i kod drugih životinjskih vrsta, ekonomski je opravdan tov mladih grla, zbog korišćenja potencijala rasta. Pri odabiranju mladih grla za tov procenjuju se eksterijerna svojstva, među kojima su dubinske i širinske mere, odlike ranostasnosti i dr. Randman u tovu varira od rase, pola, uzrasta i stepena utovljenosti. Kod goveda randman varira od 45% za krave u slaboj kondiciji, do 70% kod utovljene junadi specijalizovanih rasa. U zavisnosti od uslova gajenja i potreba tržišta koriste se različiti sistemi proizvodnje goveđeg mesa. Proizvodnja mesa organizovana je prema kategorijama tovnih grla: na tov teladi, tov junadi i tov odraslih goveda.U našoj zemlji tov se većinom bazira na tovu simentalske rase. Sama tehnologija zasniva se na tovu teladi mlekom i zamenama za mleko do telesne mase od 120 do 150 kg, zatim predtovu do mase od 200 do 250 kg i završnom fazom tova u kojoj muška grla postižu telesnu masu od 400 do 550 kg a ženska grla 360-420 kg.

Tov teladi

Specifičnost tova teladi je dobijanje mesa svetloružičaste boje, tzv. belog mesa, sa malim sadržajem gvožđa, s obzirom na to da je ishrana bazirana na mleku. U intenzivnom tovu teladi mlekom, telad za dva meseca postiže telesnu masu veću od 100 kg. U ovom tovu koristi se potencijal rasta i telad postiže dnevne priraste od 1 kg. Randman klanja je 65%. Procenat vode u mesu je visok. Tov teladi obranim mlekom je manje intenzivan i traje 2 do 2,5 meseca. Tov teladi mlekom nije rentabilan zbog utroška velike količine mleka i male telesne mase teladi na klanju. U produženom tovu teladi do uzrasta od 6 meseci telad postiže telesnu masu preko 200 kg. U ishrani grla se koristi obrano mleko, koncentrat i seno. Dnevni prirast je preko 1 kg. Randman klanja je 60%.

Tov junadi

Tov junadi predstavlja najintenzivniji sistem u proizvodnji goveđeg mesa. Uz izbalansiranu ishranu u ovom uzrastu dolazi do izražaja visok kapacitet rasta, visok porast mišićnog tkiva, visok dnevni prirast kao i druge pozitivne osobine tovnosti. U proizvodnji mlade junetine, muška grla čine oko 70%. Po karakteristikama tovnosti, bičići pokazuju bolje rezultate od junica. U zavisnosti od završne mase i uzrasta razlikuje se tov mlade junadi do telesne mase od 450 do 500 kg (12-15 meseci) i starije junadi sa masom od 500 i više kg (18 meseci). U našoj zemlji, najviše se koristi varijanta tova mlade junadi, kod koje se telad uvodi u tov u

____ 16 ____

uzrastu od 4 meseca, sa telesnom masom od 150 do 200 kg, a tov se završava kada junad postigne telesnu masu od 450 kg u uzrastu od 12 do 15 meseci.Posebna varijanta je bejbi bif tov. Bejbi bif je intenzivan, mlečni tov mladih grla. Za ovaj tov koriste se specijalizovane i kombinovane rase. Tov traje 8-11 meseci, odnosno do postizanja telesne mase 300-350 kg. Ishrana je bazirana na mleku, koncentratu i paši. Dnevni prirast je 1,2 kg. Randman je 60%. Kvalitet mesa bejbi bif je odličan i veoma cenjen na stranom tržištu.Tov odraslih goveda

Tov odraslih goveda koristi se u cilju popravljanja kondicije grla koja su isključena iz priploda. Potencijal rasta kod ovih životinja se više ne koristi pa ne dolazi do povećavanja mišićnog tkiva, već se nagomilava masnoća. Masnoća se taloži u telesne duplje i u mišiće, što im popravlja kvalitet. Ovakvo meso je podesnije za preradu jer je zrelije ima manje vode pa je dobro i za preradu u konzerve.

Tehnološki sistemi za proizvodnju mesa

Organizovana proizvodnja goveđeg mesa je bazirana na korišćenju tovnih rasa i melezima ovih rasa sa drugim rasama. U skladu sa rasnim sastavom i prirodnim resursima, primenjuju se različiti tehnološki sistemi za proizodnju mesa među kojima su tehnologija korišćenja prvotelki za proizvodnju mesa i tehnologija proizvodnje mesa u sistemu krava-tele.

Tehnologija korišćenja prvotelki za proizvodnju mesa

Cilj ovog tehnološkog postupka je proizvodnja junećeg i telećeg mesa. Prema programu junice se osemenjavaju sa 15 meseci i telesnom masom od oko 320 kg. Plan pripusta predviđa teljenje pre sezone paše. Telad se sa prvotelkama drži 3 meseca na paši, kada se proizvodni ciklus završava i telad i junice se ekonomski iskorišćavaju.

Proizvodnja mesa po sistemu krava - tele

Sistem krava - tele (sistem krava dojilja) jedan je od sistema za ekstenzivnu proizvodnju goveđeg mesa na pašnjačkim površinama. U cilju proizvodnje teladi za proizvodnju mesa, krave dojilje se pare sa bikovima tovnih rasa. U zavisnosti od rasnog sastava, u sistemu se mogu koristiti krave dojilje koje pripadaju tovnim rasama, melezi tovnih i mlečnih rasa, krave dvojnih sposobnosti i mlečne rase. U

____ 17 ____

našoj zemlji, u sistemu krava - tele, najčešće se plotkinje domaćeg šarenog govečeta pare sa priplodnjacima specijalizovanih tovnih rasa limuzin i šarole.U ovom sistemu gajenja parenje treba organizovati tako da tele dolazi na svet u prolećnim mesecima, kada počinje pašni period. Telad sisa po volji a istovremeno se uz majku navikava na korišćenje paše. Posle završetka sezone paše telad se zalučuje i dalje tovi uz upotrebu koncentrovane hrane. U zavisnosti od tržišta životinje se u različitim uzrastima ekonomski iskorišćavaju, a delom služe za obnovu stada.Sem navedenih konvencionalnih sistema gajenja, poslednjih godina radi se na uvođenju koncepta organske poljoprivrede u govedarstvu radi dobijanja mleka i mesa posebnog kvaliteta.

ODABIR GOVEDA

Za uspešan selekcijski rad neophodno je obezbediti verodostojne podatke o identitetu, poreklu, proizvodnim i reproduktivnim osobinama kao i podatke o zdravlju jedinki. Metod evidentiranja navedenih podataka treba da bude standardizovan.

Odabir grla na osnovu eksterijera

Kod izbora goveda za priplod, na osnovu telesne građe, procenjuje se rasni i proizvodni tip. Grla treba da imaju harmoničnu građu, snažnu konstituciju, sa dobro izraženim primarnim i sekundarnim polnim oznakama, da su živahnog temperamenta i dobroćudna. Selekcija goveda za priplod samo na osnovu telesne građe i konstitucije ne daje pouzdane rezultate jer se odabiranje vrši samo na osnovu fenotipa jedinke a ne i na osnovu njenog genotipa. U tom smislu selekcija na osnovu eksterijera, može da bude samo jedan od kriterijuma za individualno odabiranje priplodnih životinja.

Odabir grla na osnovu proizvodnih svojstava

Kao potencijalni selekcijski kriterijumi za uspešan selekcijski rad u govedarstvu navode se sledeće osobine: proizvodnja mleka, proizvodnja mesa, težina teljenja, plodnost, dužina života, genetska otpornost, efikasnost korišćenja hrane.U cilju dobijanja verodostojnih podataka, evidentiranje i kontrola proizvodnih svojstava moraju da se vrše po standardnoj metodologiji. Kontrola mlečnosti vrši se kod grla čije potomstvo treba da se koristi kao priplodni materijal. U intenzivnim

____ 18 ____

sistemima držanja, kontrola mlečnosti, procenta masti i belančevina u mleku, vrši se svakodnevno po standardnoj metodologiji. Procena sposobnosti za proizvodnju mesa bazira se na podacima o intenzitetu porasta telesne mase i konverziji hrane. Evidentirani i integrisani podaci iz oblasti reprodukcije u selekciji koriste se da bi se izvršila genetska evaluacija plodnosti. Naime, evidentiranjem podataka o reproduktivnom statusu jedinke stiče se uvid u najčešće probleme koji se javljaju u menadžmentu reprodukcije, identifikuju se indikatori za alarme u reproduktivnom statusu pojedinačnih grla kao i stada u celini. Integracija podataka omogućava sumiranje podataka o reproduktivnom životu, dužini iskorišćavanja i rezultatima plodnosti krava i bikova.Praćenje i evidentiranje podataka o pojavi mastitisa, infektivnih i metaboličkih bolesti, identifikacija genetskih defekata i genetskih predispozicija ka ispoljavanju konstitucijskih mana, procena temperamenta, učestalost pojave tehnoloških bolesti u neadekvatnim sistemima držanja, osobine plodnosti, dužina iskorišćavanja životinja, predstavljaju bitne podatke iz oblasti zdravstvenog nadzora koji su našli efikasnu primenu u proceni uzgojne vrednosti jedinke.Evidencija o osobinama zdravlja odnosi se većinom na oboljenja za koja postoji genetska predispozicija i u tom smislu najviše pažnje je usmereno na praćenje karakteristika značajnih za zdravlje vimena. Mastitis je oboljenje koje nanosi najviše ekonomskih gubitaka u uzgoju mlečnih rasa goveda. Kao ključno pitanje zdravstvenog nadzora i selekcije nametnulo se smanjenje učestalosti mastitisa radi povećanja proizvodne efikasnosti i dobrobiti životinja. U tom smislu su vrlo detaljno definisane osobine koje su značajne za zdravlje vimena i metodologija za njihovo praćenje. Kao selekcioni kriterijumi evidentiraju se direkni i indirektni podaci, koji se odnose na učestalost pojave kliničkog i subkliničkog mastitisa, broj somatskih ćelija, brzinu muže, morfološke i fiziološke osobine vimena. Od morfoloških karakteristika vimena ocenjuju se prednja veza vimena, položaj sisa, dužina sisa, dubina vimena, zadnja visina vimena i potpora vimena - suspenzorni ligament. Sva navedena svojstva koja se odnose na plodnost, zdravlje i proizvodnju se ispituju u progenom testu, koji se izvodi po standardnoj metodologiji u centrima za V.O. Progeni test je najpouzdaniji metod procene priplodne vrednosti i obavezan je za bikove koji se koriste za V.O.

Selekcija na osnovu porekla

Izbor goveda na osnovu porekla vrši se na osnovu podataka iz matične evidencije, koji se odnose na zdravstveni status, proizvodne i reproduktivne karakteristike predaka. Veoma važan parametar je dužina iskorišćavanja. Poželjno bi bilo da grla budu dugovečna, da pokazuju redovnu plodnost i visoku proizvodnju. Kod goveda se procenjuju osobine kod pet generacija unazad. Pri izboru jedinki, kao selekcijski kriterijum koristi se srednja vrednost osobine predaka, koja treba da je veća od

____ 19 ____

proseka zapata ili rase. Pri tom treba voditi računa i o kretanju te osobine po generacijama, pri čemu je važno da osobina ima trend rasta ka generaciji, kojoj grlo pripada.Selekcija na osnovu porekla pruža sigurniju ocenu priplodne vrednosti odabranog grla, od selekcije koja se vrši na osnovu telesne građe i kontrole proizvodnih osobina. Podaci o poreklu moraju biti verodostojni i potvrđeni tipovanjem krvi.

METODE GAJENJA GOVEDA

Metode gajenja goveda predstavljaju planski odabir grla za reprodukciju, čiji je cilj dobijanje što kvalitetnijeg potomstva. U govedarstvu, od metoda gajenja u čistoj rasi koristi se gajenje u čistoj rasi van srodstva i gajenje po linijama, a od metoda gajenja ukrštanjem koristi se prosto industrijsko ukrštanje, melioracijsko ukrštanje, pretapajuće i kombinacijsko ukrštanje.

Metod gajenja u čistoj rasi

U govedarstvu se najviše primenjuje gajenje u čistoj rasi, van srodstva, da bi se izbegli neželjeni efekti inbridinga, koji kod goveda potencira pad otpornosti i reproduktivne probleme, kao i pojavu naslednih anomalija kod teladi.Gajenje u čistoj rasi van srodstva, u širem smislu predstavlja parenje priplodnjaka i plotkinje, koji pripadaju istoj rasi, a nisu u srodstvu. Gajenje u čistoj rasi u užem smislu predstavlja parenje priplodnih grla, koja pripadaju istoj rasi i soju, kao i istom proizvodnom tipu i istoj liniji. Kada se radi o rasama kombinovanih proizvodnih sposobnosti, kao što je simentalska rasa, pod gajenjem u čistoj rasi podrazumeva se gajenje u istom proizvodnom tipu.Metod gajenja u čistoj rasi primenjuje se u onim slučajevima kada se žele sačuvati svojstva i oznake jedne rase. Najčešće se primenjuje kod plemenitih rasa, nešto ređe kod prelaznih rasa, a najređe kod primitivnih rasa, što je dovelo do gubitka čistih autohtonih rasa, kao što je slučaj sa bušom u našoj zemlji. U Poljskoj su dugotrajnom primenom ovog metoda, uz mere planske selekcije i poboljšanje uslova držanja, popravljene proizvodne karakteristike crvene poljske buše.Gajenje po linijama je vid gajenja u čistoj rasi. Pod jednom linijom podrazumeva se sve muško potomstvo, koje potiče od jednog pretka koji se u okviru svoje rase posebno isticao u nekoj osobini. Kod linijskog gajenja često se primenjuje i metod ukrštanja. Za ovakvo linijsko ukrštanje potrebno je da se u okviru jedne rase formira više linija, koje se odlikuju izraženim poželjnim osobinama. Ukrštanjem ovih linija popravlja se kvalitet zapata.

____ 20 ____

Melioracijsko ukrštanje

Melioracijsko ukrštanje se najčešće koristi za poboljšanje karakteristika primitivnih rasa goveda. Kod ovog ukrštanja cilj je da se primitivnoj rasi poprave dve do tri osobine, a da se zadrži otpornost i adaptiranost na uslove držanja, pa se zato ovaj vid ukrštanja vrši kroz dve generacije. U našoj zemlji melioracijsko ukrštanje korišćeno je za popravljanje osobina buše, koja je ukrštana sa oberintalskim i viptalskim govedima. Tako je u uslovima poboljšane ishrane dobijena gatačka buša, čija je mlečnost oko 2000 kg mleka. Melioracijsko ukrštanje je primenjeno i kod dobijanja domaćeg šarenog govečeta u tipu simentalca, jer je buša parena sa bikovima pincgavske rase, da bi se dobili veći melezi, koji su se koristili u pretapajućem ukrštanju sa bikovima simentalske rase.Zahtevi tržišta za brže genetsko poboljšanje populacija goveda su veći nego što je moguće postići gajenjem plemenitih rasa u čistoj rasi. Zato se često, u cilju popravljanja mlečnosti evropskih plemenitih crno - belih rasa, vrši melioracijsko ukrštanje sa holštajn rasom koja ima bolje osobine mlečnosti, a sam postupak naziva holštajnizacija.

Pretapajuće ukrštanje

Pretapajuće ukrštanje se primenjuje u slučajevima kada se primitivna rasa postepeno pretapa u plemenitu rasu. U našoj zemlji pretapajuće ukrštanje je primenjeno kod stvaranja domaćeg šarenog govečeta u tipu simentalca. Parenjem krava podolske rase sa bikovima simentalske rase, pretapajućim ukrštanjem, dobijeno je domaće šareno goveče u tipu simentalca. Dobijanje domaćeg šarenog govečeta na bazi buše je bilo nešto složeniji postupak, jer je prvo primenjeno melioracijsko ukrštanje buše sa bikovima pincgavske rase, a dobijeni ženski melezi su dalje korišćeni za pretapajuće ukrštanje. Da bi se postigli željeni efekti melioracijskog i pretapajućeg ukrštanja, moraju se poštovati selekcijski kriterijumi pri izboru grla i obezbediti odgovarajući uslovi odgajivanja, pre svega ishrane, smeštaja i nege, koje zahteva plemenita rasa goveda.

Kombinacijsko ukrštanje

Kombinacijsko ukrštanje je dosta primenjivano u govedarstvu da bi se parenjem dve ili više rasa dobila nova rasa, koja će u sebi združiti povoljne osobine rasa koje se ukrštaju. Kombinacijsko ukrštanje je primenjeno pri dobijanju tovnih rasa goveda. Za formiranje tipa tovnih goveda iskorišćena je pojava mutacija, koja je

____ 21 ____

dovela do pojačane fiziološke tovnosti, što utiče na brz porast mišića i rano završavanje rasta. Primenom metoda gajenja u srodstvu, ove osobine su se ustalile.

Industrijsko ukrštanje

Prosto industrijsko ukrštanje predstavlja parenje muških i ženskih grla različitih rasa radi dobijanja meleza prve generacije, koji se ne koriste za priplod, već se direktno iskorišćavaju.Industrijsko gajenje se primenjuje u različitim tehnološkim sistemima, a široko je rasprostranjeno u proizvodnji teladi namenjene za tov, bilo da se bikovi tovnih rasa ukrštaju sa kravama kombinovanog tipa ili se vrši ukrštanje dve tovne rase. Najčešće se pare krave šorthorn rase sa bikovima hereford rase, da bi se dobili otporniji melezi, koji postižu bolje rezultate u tovu. U našoj zemlji ukrštanje francuskih tovnih rasa, šarolea i limuzina sa domaćim šarenim govečetom dalo je dobre rezultate.

____ 22 ____

MENADŽMENT ZDRAVLJA MLEČNIH KRAVAHorea Šamanc

Uspešno vođenje i profitabilnost farmi visoko - mlečnih krava zavisi od njihovog dobrog zdravlja i reproduktivnih performansi. U proizvodno - reproduktivnom ciklusu krava najkritičniji period u održavanju njihovog dobrog zdravstvenog stanja je peripartalni period i period rane laktacije. Tokom tog perioda vrši se prestrojavanje metaboličkih puteva i endokrinog sistema krava, u cilju obezbeđivanja uspešne tranzicije iz stanja visokog graviditeta u stanje visoke laktacije. U našem sistemu držanja i nege krava vrlo često se pojavljuju metabolički i endokrini disbalansi u organizmu krava zbog nemogućnosti njenih organskih sistema da se prilagode ovoj tranziciji.Prema našim saznanjima, učestalost pojavljivanja zdravstvenih problema u čijoj osnovi su najčešće greške u načinu držanja i ishrane kod tek oteljenih krava je preko 75 posto na farmama visoko - mlečnih krava. Kao posledica toga centralni problem je zamašćenje jetre, često praćeno difuznim oštećenjem parenhima, koje dovodi do niza novih metaboličkih oboljenja koja mogu da se jave u akutnom (mlečna groznica i hepatična koma), subakutnom (dislokacija abomazusa i ketoza) ili hroničnom toku. Različiti oblici mastitisa i promene u reproduktivnom sistemu, koji se javljaju u hroničnom obliku, predstavljaju posebnu opasnost za uspešnu govedarsku proizvodnju. Najčešće se zbog ovih poremećaja javlja značajno smanjenje proizvodnje mleka, anestrija, cistozna degeneracija jajnika i posledično produženje servis perioda i perioda između dva teljenja. S obzirom da su kod obolelih životinja smanjene odbrambene sposobnosti organizma one su podložne virusnim (BVD, BHV) i bakterijskim infekcijama (anaerobne bakterije) i kod njih imunoprofilaktičke mere ne daju očekivane rezultate. To je jedan od razloga što su ove bolesti sve više prisutne u populacijama goveda i u budućnosti mogu da predstavljaju veoma značajan zdravstveni problem. Da bi se, međutim, ostvarila visoka proizvodnja mleka i zadovoljavajući broj teljenja tokom proizvodno - reproduktivnog ciklusa visoko - mlečne krave, potrebno je da period između dva uzastopna teljenja bude kraći od 380 dana, odnosno da se ostvari takva dinamika teljenja da se tokom svake kalendarske godine dobije jedno tele po jednoj kravi. To znači da plotkinja mora da ostane steona u 12. nedelji laktacije. Na skoro svim farmama goveda proizvođači se danas susreću sa gotovo nepremostivim teškoćama u zadovoljenju osnovih kriterijuma o kvalitetu mleka koje postavljaju mlekare na teritoriji Republike Srbije - Vojvodine. Sa jedne strane radi se o narušenom hemijskom sastavu mleka, a sa druge strane o nezadovoljavajućim higijeskim parametrima (broj somatskih ćelija, broj bakterija). Rešavanje ovih problema je moguće pravilnim načinom držanja i ishrane životinja i redovnom kontrolom

____ 23 ____

zdravstvenog stanja. Već je napomenuto da usled mogućih grešaka u ishrani mogu da nastanu poremećaji zdravlja koji prouzrokuju smanjenje sadržaja masti i proteina u mleku. Poremećaji metabolizma, visok stepen zamašćenja jetre, utiču na specifične i nespecifične odbrambene sposobnosti organizma, uključujući i vimena. Zbog toga ne retko prouzrokovači procesa zapaljenjske prirode u vimenu mogu da budu banalni mikroorganizmi i na nekim farmama mastitisi postaju najznačajniji zdravstveni problem. Posledica toga su velike indirektne ekonomske štete (smanjena proizvodnja mleka, higijenski neispravno mleko i prisustvo rezidua u mleku). Po svemu sudeći poznavanje tehnološkog procesa i blagovremeno preveniranje mnogobrojnih zdravstvenih poremećaja u peripartalnom periodu predstavljaju jedini put ka nesmetanoj proizvodnji mleka po kriterijumima koje zahteva savremeno tržište. Ostvarivanje ovakvog cilja je moguće u uslovima koordinisane aktivnosti obučenih subjekata uključenih u proizvodni proces i zdravstvenu zaštiti životinja.

ODLIKE METABOLIZMA VISOKOMLEČNIH KRAVAU GRAVIDITETU I LAKTACIJI

Najkritičniji period za metabolizam visokoproduktivnih krava je prelaz iz perioda zasušenja u fazu rane laktacije. Jedno od obeležja visokog graviditeta je pozitivan bilans energije, a to u punoj meri važi i za završnu fazu laktacije. Životinje u ovom periodu unose veću količinu energije od one koja je stvarno potrebna njihovom organizmu, pa se zbog toga višak unete energije deponuje. Ova pojava se prepoznaje po povećanju telesne mase životinja. Kada pozitivan bilans energije potraje duže, kao što je to slučaj kod slabo plodnih krava, sa dugim servis periodom, pozitivan bilans energije ima kao posledicu gojaznost. U zavisnosti od svoje genetske predispozicije i načina ishrane, visoko - gravidne krave postižu manje ili veće promene u telesnoj kondiciji. Poželjno je da krave odlažu dovoljne količine masti u telesnim depoima energije, ali ne i suvišak masnog tkiva kao preteranu rezervu energije koju će trošiti u toku rane laktacije. Suficit u energiji na kraju laktacije i u zasušenju je osnovni razlog za izraženiji pozitivan bilans energije što ima kao posledicu tovnu kondiciju životinja. Pored toga, suvišno deponovana energija u telesnim depoima, zbog prekomerne i nekontrolisane lipomobilizacije, predstavlja jedan od osnovnih razloga pojave supkliničkih i kliničkih poremećaja metabolizma.Prva faza laktacije, koja traje do tri meseca posle porođaja, najkritičnija je faza u proizvodnom ciklusu. Naime, uspostavljanjem laktacije organizam visoko - mlečnih krava je opterećen do krajnjih fizioloških granica (40 do 60% ukupne proizvodnje mleka proizvede se u prvih 120 dana laktacije). Za ovu fazu laktacije je isto tako karakteristično da krave fiziološki pojedu manju količinu hrane, tako da do druge nedelje posle teljenja mogu dnevno da unose svega 10 do 11 kg suve

____ 24 ____

materije obroka. Potom se unošenje hrane postepeno povećava i dostiže optimalne mogućnosti između drugog i trećeg meseca laktacije (18 do 21 kg suve materije obroka na dan). To praktično znači da u prvim nedeljama laktacije postoji negativan energetski bilans, jer su ukupne energetske potrebe daleko veće, nego što mogu da se obezbede iz alimentarnih izvora. Zbog toga je u ranoj fazi laktacije energetski bilans u negativnoj korelaciji sa promenom telesne mase životinja. Procenjeno je da trećina energije koja se gubi izlučivanjem mleka u prvom mesecu laktacije potiče iz telesnih rezervi organizma. Pri tome, treba da se ima u vidu da se posle teljenja, kada počinje proizvodnja mleka, povećava promet energije za oko 100 % u roku od samo nekoliko dana. Ustanovljeno je da je ukupan promet energije krava u ranoj laktaciji 175 MJ ME, od čega se na sastojke mleka, koji delimično potiču i iz glukogenoplastičnih jedinjenja, utroši prosečno 78 MJ.

Slika 1. Energetski status mlečnih krava u toku laktacije

Sve u svemu, u periodu oko teljenja nastaju nagle promene u bilansu energije i sa početkom laktacije deficit u energiji naglo raste. Krave, naročito dobre mlekulje, u prvoj trećini laktacije zbog negativnog bilansa eneregije i pojačane lipomobilizacije gube u telesnoj kondiciji, a neretko mogu i da obole.Dok se ne uspostavi ravnoteža između količine unete energije i količine proizvedenog mleka (od 8. do 10. nedelje posle teljenja), nastala razlika se nadoknađuje iz telesnih rezervi organizma. Zapravo, zahvaljujući kompenzatornim mehanizmima, organizam nastoji da umanji energetski disbalans procesom mobilizacije masti iz telesnih depoa. Dakle, masti su najznačajniji izvor energije koja je neophodno potrebna da bi se u potpunosti ispoljio genetski potencijal životinja. Međutim, to istovremeno predstavlja veliku mogućnost za narušavanje

____ 25 ____

metaboličke ravnoteže i nastajanje masne infiltracije i degeneracije ćelija jetre. Izgleda da genetska predispozicija krava na visoku mlečnost može da ima kao posledicu lučenje mleka i u nepovoljnim energetskim uslovima, na račun intenziviranja metabolizma drugih organskih jedinjenja, sve dok ne nastane bolesno stanje.Obračun uzdržnih potreba visoko - mlečnih krava obavlja se prema telesnoj masi, a proizvodne potrebe se obračunavaju prema količini proizvedenog mleka. Danas se koristi više sistema za obračun ukupnih potreba krava u ranoj laktaciji (NRC u SAD-u, VEM u Holandiji i UFL u Francuskoj). No, bez obzira na to koji se sistem koristi, obračuni se vrše na osnovu prosečnih vrednosti telesne mase životinja i proizvodnje mleka, što praktično znači da postoje velike mogućnosti da se odstupi u snabdevanju u odnosu na individualne potrebe životinja. Rezultat ovakvih obračuna, kada se koriste prosečne vrednosti može da bude obrok koji ne ispunjava zahteve za potrebe svih životinja unutar jedne kategorije, ali može bitno da utiče na ocenu stepena negativnog bilansa energije za pojedine životinje. Zbog toga, grupisanje životinja prema jednom ili drugom kriterijumu može da bude pogrešno i previdi objektivnu opasnost od individualnih razlika u negativnom bilansu energije. Iako su ti sistemi koji se koriste za obračun ukupnih potreba krava na osnovu podataka o telesnoj masi i proizvodnji mleka precizni, često su uzrok samo prividnom zadovoljenju njihovih potreba u određenoj fazi proizvodnog ciklusa.Pravilna ocena stepena negativnog bilansa energije veoma je važna da bi se predvidelo nastajanje metaboličkih poremećaja i njihova težina kod pojedinih životinja. Sve krave sa veoma izraženim negativnim bilansom energije oboljevaju od „masne" jetre i drugih poremećaja metabolizma, a primena parametara koji mogu da ukažu na ove poremećaje istovremeno može da omogući procenu uslova pod kojima su isti nastali. U ovakvim slučajevima „masne" jetre karakterističan je nalaz niskog nivoa glikemije i insulinemije, kao i značajno povećanje koncentracije beta - hidroksibuterne kiseline i slobodnih viših masnih kiselina u krvi, što je veoma česta pojava kod krava u ranoj fazi laktacije. Zbog negativnog bilansa energije deponovane telesne masti mobilišu se i utiču na koncentraciju leptina, tako da njegova koncentracija u krvi može da bude veoma pouzdan pokazatelj ovih promena za vreme negativnog bilansa energije. Koncentracije drugih hormona takođe se menjaju u krvi krava koje se hrane „restriktivno" za vreme negativnog bilansa energije. To su u prvom redu hormoni tireoideje čija koncentracija značajno opada u ranoj fazi. laktacije, slično kao koncentracija IGF-I. Ove promene u hormonalnoj konstelaciji odražavaju se u značajnoj meri na sve mehanizme koji su odgovorni za prilagođavanje organizma na uslove negativnog bilansa energije, funkciju mlečne zlezde i reproduktivnih organa. Očigledno je da u procesu prilagođavanja učestvuju mnogobrojni mehanizmi, pa je zbog toga veoma teško da se proceni da li se u određenom periodu taj proces odvija u fiziološkim okvirima ili ne, ne gubeći iz vida da među životinjama uvek postoje velike razlike. U većini slučajeva, za prilagođavanje metabolizma u uslovima negativnog bilansa

____ 26 ____

energije potrebno je nekoliko meseci, pa je sama podela krava na one koje mogu brže da se prilagođavaju i one kojima je potrebno više vremena sa ove tačke gledišta potpuno besmisleno. Zbog toga, ostaje kao jedina mogućnost da se utvrde validni činioci koji mogu da ukažu blagovremeno na stepen adaptacije u određenom periodu proizvodnog ciklusa. U takve činioce ubrajaju se parametri metaboličkog profila, posebno pokazatelji funkcionalnog stanja jetre, koncentracija hormona u krvnoj plazmi i još neki klinički parametri. Nekoliko nedelja ranije, ovi parametri mogu da ukažu na opasnost od patološko - fizioloskih poremećaja pa je moguće da se određenim merama ublaže posledice negativnog bilansa energije u prvoj fazi laktacije. Proces adaptacije počinje onoga trenutka kada vrednost balansa energije dobije negativnu vrednost, odnosno od drugog do dvanaestog dana posle partusa.Narušena ravnoteža između mogućnosti unošenja energije preko hrane i energetskih potreba životinja približno traje do 72. dana laktacije. To je veoma dug period prilagođavanja u uslovima energetskog disbalansa i ujedno predstavlja veliku opasnost za zdravlje jer je to u vreme kada se kod životinja ispoljava genetska predispozicija za visoku proizvodnju mleka, odnosno kada je laktacija u stalnom usponu. Postoji mišljenje da proces prilagođavanja kod visoko - mlečnih krava počinje u poslednjim nedeljama laktacije, odnosno onda kada počinje proces lipomobilizacije. Iako je pri kraju graviditeta bilans energije pozitivan, prilagođavanje organizma započinje promenama u hormonalnoj konstelaciji i mobilizacijom masnih kiselina iz telesnih depoa. Još u tom periodu, među životinjama nastaju velike razlike u stepenu lipomobilizacije. Budući da se uporedo sa povišenjem koncentracije slobodnih masnih kiselina istovremeno povećava i koncentracija glikoze u krvi, smatra se da je u tom periodu očuvana metabolička ravnoteža. Međutim, kod nekih životinja upravo u tom periodu počinje proces zamašćenja jetre, što jasno pokazuje da pre nego što nastane negativan bilans energije, proces prilagođavanja se odvija u neželjenom pravcu. Kod takvih životinja, u periodu ranog puerperijuma, kada bi fiziološki trebalo da počne proces prilagođavanja, najčešće nastaju bolesna stanja koja, ne retko, mogu da imaju nepovoljan ishod.Jedan od najvažnijih ciljeva koji treba postići u peripartalnom periodu jeste prilagođavanje funkcije predželudaca na obrok bogat energijom koji će životinjama biti ponuđen na početku laktacije. U poslednjim nedeljama graviditeta krave uzimaju manje količine hrane. Međutim, iako je povećanje potreba za rast fetusa najčešće navedeno kao razlog zbog koga prepartalno može da dođe do energetskog disbalansa, potrebe za energijom u visokom graviditetu se neznatno povećavaju, najviše oko 2% u toku poslednje tri nedelje graviditeta. Nekoliko dana nakon partusa energetske potrebe krava za proizvodnju mleka su 10 do 15 puta veće nego što su ukupne energetske potrebe fetusa u poslednjim nedeljama graviditeta. Zbog toga na početku laktacije krave treba da pojedu mnogo više hrane nego u periodu zasušenja. Pošto proces prilagođavanja traje više nedelja posle

____ 27 ____

teljenja, u tom periodu neminovno nastaje manje ili više izražen negativan bilans energije.Relativno novija oblast u problematici metabolizma krava u peripartalnom periodu jeste i nedovoljan imunski odgovor organizma. Pretpostavlja se da negativan bilans energije na početku laktacije utiče imunosupresivno. Neka istraživanja su pokazala da izrazit deficit energije može da dovede do nakupljanja ketonskih tela u krvi, što nepovoljno deluje na funkciju limfocita, sa više negativnih dejstava na aktivnosti imunskog sistema. Zbog toga se danas sve više preporučuje da se u peripartalnom periodu imunski odgovor stimuliše peroralnim i parenteralnim davanjem vitamina A i E i oligoelementa selena. Najnovija ispitivanja su pokazala da parenteralna aplikacija vitamina E, selena i glukagona kravama tokom peripartalnog perioda može da utiče povoljno na njihovo zdravstveno stanje i proizvodnju mleka. Rezultati ispitivanja pokazuju da pareneteralna aplikacija vitamina E i selena utiče tako što smanjuje broj somatskih ćelija, povećava mlečnost i smanjuje učestalost pojave mastitisa.

ETIOLOGIJA I PATOGENEZA POREMEĆAJA ENERGETSKOG METABOLIZMA

Najvažniji poremećaji zdravlja kod visoko - mlečnih krava nastaju kao posledica poremećaja energetskog metabolizma. Poznata je činjenica da je za metabolizam visoko - mlečnih krava najkritičniji prelaz iz perioda zasušenja u fazu rane laktacije. U ovom periodu drastično se menjaju potrebe organizma u pogledu energije i drugih materija. U visokom graviditetu bilans energije je pozitivan. Odmah posle teljenja, kada započinje laktacija, naglo se povećavaju potrebe organizma za energijom. U uslovima negativnog bilansa energije organizam troši sopstvene rezerve energije, najpre rezerve glikogena, zatim masti, a onda i proteina. Zbog toga se kod krava, koje daju velike količine mleka, u peripartalnom periodu, vrlo često pojavljuju masna infiltracija i degeneracija ćelija jetre. U najtežim slučajevima bolesti nastaje mršavljenje životinja, difuzno zamašćenje jetre, smanjenje proizvodnih i reproduktivnih sposobnosti, a u nekim slučajevima dolazi i do uginuća.U Velikoj Britaniji oko 30% krava koje daju velike količine mleka, u prvoj nedelji posle teljenja ispoljava kliničke simptome bolesti usled negativnog bilansa energije, pojačane lipomobilizacije i zamašćenja jetre. Na nekim farmama, kod oko dve trećine krava u periodu oko teljenja nastaju zamašćenje jetre i ketozno stanje.Šamanc i sar. (2003) navode da je energetski disbalans u peripartalnom periodu stanje koje predisponira nastajanje više različitih oboljenja krava, pogotovo na početku laktacije. Po njima, to su dve grupe oboljenja (slika 2).

____ 28 ____

Slika 2. Uloga „masne jetre" u nastajanju najčešćih oboljenja krava

U prvoj grupi su bolesti koje imaju akutni tok i uglavnom su nepovoljne prognoze. Klinička slika nije uvek karakteristična, a obolele krave su uočljivo apatične i ne uzimaju hranu u dovoljnim količinama. Posebno izbegavaju da jedu koncentrovana hraniva. Zbog opšte slabosti teško ustaju, a neke krave, od samog početka, sve vreme leže. U poslednjoj fazi bolesti one su somnolentne i nezainteresovane prema spoljašnjim aktivnostima. Telesna poprečno - prugasta muskulatura lagano im podrhtava. Vidljive sluzokože su blago cijanotične, a pred kraj bolesti redovno su žute boje. Kod ovog akutnog oblika bolesti, i pored preduzetih mera terapije, zdravstveno stanje životinja se pogoršava, nastaje koma i dolazi do uginuća. U drugoj grupi nabrajaju se bolesti koje, takođe, nastaju kao posledica negativnog bilansa energije u prvoj fazi laktacije. Na prvom mestu je ketoza, a kasnije tokom laktacije nastaju i poremećaji u reprodukciji. Utvrđeno je da između stepena zamašćenja jetre i dužine servis perioda postoji pozitivna korelacija.Očito je da gajenje goveda u intenzivnim uslovima, uz maksimalno iskorišćavanje genetskog potencijala za proizvodnju mleka i reproduktivnih sposobnosti, može da bude povod za nastajanje poremećaja u energetskom metabolizmu. Već je pomenuto da se rezerve energije kod visoko-mlečnih krava odlažu u telesnim depoima masti u zadnjoj fazi laktacije i u fazi zasušenja. Pošto krave u ranoj fazi laktacije nisu u mogućnosti da unesu neophodne količine hrane da bi se podmirile energetske potrebe organizma, energija koja nedostaje dopunjava se iz telesnih rezervi masti. Zbog toga je procena energetskih rezervi u peripartalnom periodu veoma važan postupak za utvrđivanje rezervi energije, odnosno energetskog statusa životinja.

____ 29 ____

Puerperalna jetrina koma

Genetski potencijal za visoku proizvodnju mleka, ugojenost životinja u periodu oko teljenja i gubitak telesne mase posle teljenja su najvažniji faktori koji predisponiraju da se kod krava razvije masna jetra. Masnu jetru karakteriše prisustvo više od 20% masti u hepatocitima i ona je jedan od najčešćih metaboličkih oboljenja kod visoko - produktivnih mlečnih krava. Prema nekim podacima, u Velikoj Britaniji je ustnovljeno da oko 30% krava koje daju velike količine mleka u prvoj nedelji posle teljenja imaju masnu jetru. Međutim, samo u manjem broju slučajeva se dijagnostikuje difuzno zamašćenje ćelija jetre kao akutno, komatozno i neizlečivo oboljenje - coma hepaticum. U ostalim slučajevima masne jetre, bolest najčešće karakterišu hipoglikemija, hiperketonemija i hiperbilirubinemija.Masna jetra, kao i gojaznost krava, predisponiraju nastajanje nekoliko oboljenja u puerperalnom periodu. Pored komatoznog stanja, tu se ubrajaju hipokalcemična pareza, ketoza, dislokacija sirišta, poremećaji u reprodukciji, povećana osetljivost na infekcije, zadržavanje posteljice, endometritisi i mastitisi. Smatra se da je klinički značaj masne jetre u puerperalnom periodu u tome što dolazi do smanjenja njene funkcije i zbog toga povećane osetljivosti krava za nastanak bolesti. Kod krava sa masnom jetrom još u poslednjim danima graviditeta je smanjen apetit, a u prvim danima posle teljenja dolazi do potpunog gubitka apetita. Smatra se da stanje uhranjenosti u periodu oko teljenja ima značajan uticaj na apetit posle partusa, tako da je on smanjen kod gojaznih krava. Uloga masne jetre u smanjenju apetita klinički je potkrepljena činjenicom da je anoreksija često jedan od prvih simptoma masne jetre u krava. Drugim rečima, smanjeno uzimanje hrane izaziva mobilizaciju masti iz telesnih depoa, što može da uzrokuje masnu jetru. Usled nastajanja masne jetre i poremećaja u metabolizmu organskih materija postepeno se smanjuje apetit. Stoga, logična posledica takvog stanja je nezaustavljiva lipomobilizacija i posledično tome difuzna infiltracija i degeneracija hepatocita. Funkcionalno stanje hepatocita se postepeno smanjuje sve do potpunog prestanka njihovih funkcija. Usled nastale intoksikacije organizma proizvodima metabolizma, na kraju nastaje komatozno stanje koje se redovno završava uginućem životinje.

Hipokalcemična (puerperalna) pareza

Hipokalcemična (puerperalna) pareza je bolest poremećenog mineralnog metabolizma i javlja se neposredno posle teljenja. Pored hipokalcemije, bolest karakteriše pareza poprečno - prugaste i glatke muskulature, slabost krvotoka i poremećaj svesti. Bolest se javlja uglavnom sporadično, a pretežno obole krave sa

____ 30 ____

dobrom laktacijom posle normalnog teljenja. Smatra se da bolest nastaje zbog opadanja koncentracije kalcijuma i anorganskog fosfora za vreme i nekoliko časova posle partusa. Pareza nastaje kada se kalcemija spusti ispod vrednosti od 1,7 mmol/1. Hipokalcemija sa normalnom magnezijemijom dovodi do pareze glatke i poprečno - prugaste muskulature. Ovakvo stanje ima za posledicu pad krvnog pritiska, atoniju organa za varenje, parezu muskulature i nesposobnost životinje da stoji.Kod tipičnog toka bolesti postavljanje dijagnoze nije teško. Osim toga dijagnozu potvrđuje uspešna terapija preparatima kalcijuma. Međutim, u nekim slučajevima paretično stanje krava ne nastaje zbog hipokalcemije, već predstavlja samo jedan od kliničkih simptoma druge bolesti (osteomalacija, ketoza). U takvim slučajevima brzo određivanje kalcijuma, anorganskog fosfora i magnezijuma u krvnom serumu, kao i određivanje ketonskih tela u mokraći, su objektivni parametri za postavljanje tačne dijagnoze. U novije vreme posebna pažnja se posvećuje kontroli nekih sastojaka krvi u pojedinim produkcionim i reprodukcionim fazama uzgoja krava, sve sa ciljem da se blagovremeno otkriju postojeća odstupanja u metabolizmu.

Ketoza

Ketoza nastaje najčešće u ranoj laktaciji, kada su potrebe mlečne žlezde za glikozom veće nego što u organizmu ima raspoložive glikoze. Ovaj disbalans ima za posledicu povećanu mobilizaciju glikogena iz hepatocita i mobilizaciju masti iz telesnih depoa. Kao posledica toga nastaju hipoglikemija i hiperketonemija sa pojavom većih količina ketonskih tela u mokraći. U osnovi organskih promena kod ketoze u prvom planu je zamašćena jetra koja u nekim slučajevima može da bude veoma izražena. Infiltraciju masti u jetri prati smanjenje količine glikogena u hepatocitima. Praktično, usled velikog priliva masti u jetri se smanjuje količina glikogena u hepatocitima, ali i intenzitet procesa glukoneogeneze. Zbog toga ketozno stanje krava redovno prati manje ili više izražena hipoglikemija.Kliničke manifestacije (hipoglikemija, acetonemija, acetonurija, poremećaji funkcije organa za varenje, nervni i puerperalnoj parezi slični simptomi) nastaju tek onda kada su iscrpljene rezerve glikogena iz jetre i nastaje hipoglikemija. Ozdravljenje nastaje kada se u hepatocitima smanji količina masti i istovremeno poveća količina glikogena. Kod ketoze postoji pozitivna korelacija između stepena masne infiltracije i koncentracije ketonskih tela u krvi i mokraći i negativna korelacija sa koncentracijom glikoze u krvi. Osim toga, kod ketoznih krava u krvi je povećana koncentracija slobodnih masnih kiselina i ukupnog bilirubina, dok je smanjena koncentracija proteina, posebno albumina. Serumska aktivnost specifičnih enzima za jetru je povećana i u korelaciji je sa stepenom zamašćenja jetrinih ćelija.

____ 31 ____

Problem ketoze, kao jednog od najučestalijih poremećaja u zapatima krava visoke mlečnosti, može se u celini sagledati jedino ukoliko se stalno vrši metabolička kontrola krava u visokom graviditetu i puerperijumu. U stadima sa slabom reprodukcijom, u kojima značajan procenat krava ima dugu „stvarnu" laktaciju, postoji tendencija ka gojaznosti, a time i većoj incidenciji metaboličkih poremaćaja koji se klinički manifestuju kao ketoza.

Dislokacija sirišta

Dislokacija sirišta se kod krava u najvećem broju slučajeva pojavljuje u zimskom periodu, odnosno od oktobra do aprila. Sasvim je sigurno da ovo ne treba da se dovodi u vezu isključivo sa klimatskim uticajima, jer je to period u toku godine kada je ishrana drugačija, životinje se manje kreću, a u zapatu ima najviše teljenja. Pored toga, utvrđeno je da se u 80 % slučajeva dislokacija sirišta dijagnostikuje u periodu do 30 dana posle teljenja. To ukazuje na mogućnost da nastajanje ove bolesti može da bude u vezi sa porođajem i zdravstvenim stanjem životinje u najranijoj fazi laktacije. Krave, kod kojih se pojavljuje dislokacija sirišta su uglavnom najbolje mlekulje u zapatu, odnosno pripadaju populaciji krava sa većom proizvodnjom mleka.Prema novijim saznanjima, primarnu ulogu u etiologiji nastajanja ove bolesti imaju hipotonije i atonije sirišta sa nakupljanjem veće količine gasova u njegovom fundusnom delu. Fundusni deo sirišta koji je inače smešten ispod buraga, kada se ispuni gasovima i primi oblik polulopte, može da “sklizne” ispod buraga prema levom abdominalnom zidu. Sve dok je fundusni deo sirišta ispod levog luka rebara proces je reverzibilne prirode. Međutim, ako sirište dospe u položaj između buraga i abdominalnog zida, zbog jako izraženog meteorizma fundusnog dela i uticaja kontrakcija buraga, više ne postoji mogućnost da se spontano vrati u početni položaj.U literaturi se navodi veliki broj činilaca koji mogu da izazovu pojavu atonije sirišta. Međutim, greške u ishrani i poremećaji u metabolizmu kod visoko - produktivnih krava su od presudnog značaja. Na to ukazuje i činjenica da se dislokacija sirišta najčešće javlja u populacijama krava koje daju veće količine mleka, a čija se ishrana zasniva na koncentrovanoj i sočnoj hrani, a manje na gruboj, kabastoj hrani. Osim toga nagle promene u režimu ishrane, naročito ako nema dovoljno kabaste hrane, mogu da budu neposredan povod za nastajanje dislokacije sirišta.Obroci sa visokim sadržajem energije, brzo uvođenje krmne smeše u periodu neposredno pre i nakon teljenja i ishrana sa velikim količinama kukuruzne silaže su faktori koji utiču na motoričku aktivnost glatke muskulature sirišta i dovode do povećanog stvaranja gasova. Zbog nedostaka sirovih vlakana čestice

____ 32 ____

koncentrovanog dela obroka brzo dospevaju u najniže slojeve sadržaja buraga, gde se intenzivno odvijaju procesi fermentacije. Stvorene niže masne kiseline sa sadržajem dospevaju u sirište pre nego što dođe do njihove resorpcije u buragu. Drugi razlog za nastajanje hipomotorike sirišta može da bude hipokalcemija. Kada je koncentracija kalcijuma u krvnoj plazmi 1,25 mmol/1 motilitet sirišta se smanjuje za 70%, a jačina kontrakcija za 50 odsto. Ukoliko je koncentracija kalcijuma 1,87 mmol/1, motilitet se smanjuje za 30% dok se jačina kontrakcija smanjuje za 25 odsto. Atonija sirišta koja se razvija u ovakvim uslovima je glavni uzrok njegove dislokacije na levo. Pored toga, krave koje imaju stalno povišenu koncentraciju viših masnih kiselina u krvi češće oboljevaju od ove bolesti. To su krave kod kojih postoji sindrom masne jetre, jer je on uvek praćen povećanjem koncentracije viših masnih kiselina u krvi. Smatra se da u tom slučaju ove kiseline imaju inhibitorni uticaj na centar za glad. Kao posledica toga nastaje atonija organa za varenje.Takođe, masna jetra predisponira pojavi dislokacije sirišta jer u slučaju sindroma masne jetre postoji negativan bilans energije na početku laktacije koji je praćen intenzivnom mobilizacijom energetskih prekuzora iz telesnih depoa organizma. Kod pojedinih životinja mobilišu se značajno veće količine masti iz depoa nego što su stvarne poterebe njihovog organizma. Usled pojačane lipomobilizacije brzo se iscrpljuju rezerve, pa i one deponovane u trbušnoj duplji, čime se stvara više prostora i mogućnosti za pomeranje i promenu položaja sirišta.Po svemu sudeći, bolest je multifaktorijalne etiologije i kompleksne patogeneze. Od svih mehanizama koji su uključeni u patogenezu bolesti presudnu ulogu imaju oni koji deluju inhibitorno na motoričku aktivnost predželudaca i sirišta. Još uvek je otvoreno pitanje mehanizama koji posreduju između ovih faktora i poremećaja motiliteta sirišta i pasaže sadržaja iz njegovog lumena. Pretpostavlja se da je njihov uticaj na motoriku sirišta različit od slučaja do slučaja kako po intenzitetu delovanja, tako i po dužini trajanja. To bi moglo da objasni zašto se dislokacija sirišta javlja samo kod izvesnog broja visoko - mlečnih krava, i zašto kod nekih obolelih životinja spontano dolazi do ozdravljenja.

SUBAKUTNA ACIDOZA BURAGA

U poslednje dve decenije sve je više publikacija u kojima se razmatraju mnogobrojni mehanizmi odgovorni za nastajanje acidoze buraga kod junadi u tovu i krava u laktaciji. Acidoza buraga predstavlja poremećaj varenja hrane koji u osnovi karakteriše prekomerno nakupljanje mlečne kiseline u sadržaju buraga kao posledica ishrane prekomernim količinama lako svarljivih ugljenih hidrata. U sadržaju buraga progresivno se povećava broj bakterija koje proizvode mlečnu kiselinu, a opada zastupljenost vrsta koje za svoje metaboličke potrebe koriste ovu kiselinu.

____ 33 ____

Kvantitativne i kvalitativne promene u sastavu bakterijske flore su posledica naglih promena u hemijskom sastavu i elektrohemijskoj reakciji sadržaja buraga. Streptococcus bovis proizvodi mlečnu kiselinu u procesu razlaganja ugljenih hidrata i vrlo brzo postaje dominantna vrsta mikroorganizama u sadržaju buraga. Kako proces napreduje dalje, drastično se smanjuje zastupljenost Megasphera elsdenii i Selenomonas ruminantium, kao i drugih vrsta bakterija, koje za svoje metaboličke potrebe, koriste mlečnu kiselinu. Pri daljem smanjenju elektrohemijske reakcije usporava se razmnožavanje Streptococcus bovis, ali zato laktobacili nastavljaju da proizvode mlečnu kiselinu i doprinose daljem povećanju koncentracije mlečne kiseline u sadržaju buraga. Na ovaj način se zaokružuje jedan niz lančanih reakcija koje se aktiviraju zbog unošenja hrane sa većim količinama lako svarljivih ugljenih hidrata.Kao što je već rečeno obroci krava u prvoj fazi laktacije sadrže značajno veće količine lako svarljivih ugljenih hidrata. Zbog toga u toku dana nastaju velike promene u elektrohemijskoj reakciji sadržaja buraga, a najniže vrednosti pH sredine se uočavaju u toku noći i u ranim jutarnjim časovima (dnevna kolebanja ili oscilacije elektrohemijske reakcije sadržaja buraga). Održavanje optimalnog nivoa kiselosti tečnog sadržaja buraga posebno je izraženo kod visoko - mlečnih krava u prvoj fazi laktacije, kada moraju da konzumiraju velike količine hrane. Odstupanje pH vrednosti sadržaja buraga od fizioloških vrednosti (6,2-6,8) ima za posledicu nepovoljan uticaj na razvoj mikroflore buraga a time i procese varenja hrane, što se negativno odražava na proizvodnju i sadržaj masti u mleku. Uzroci acidoze buraga najčešće su konzumiranje suviše vlažnih i kiselih hraniva, nedovoljno vlakana u obroku, veća količina sitno mlevenih ugljeno - hidratnih hraniva i manji broj hranjenja, odnosno suviše dug raspon između dva obroka. U ovakvim slučajevima se sve više smanjuje lučenje pljuvačke, koja je inače prirodni regulator elektrohemijske reakcije sadržaja buraga. Ovi problemi su posebno izraženi u letnjim mesecima, u vezanom sistemu držanja, kada se zbog visoke spoljne temperature naglo smanjuje količina konzumirane hrane. Pod ovakvim uslovima hrana je podložna kvarenju, silaža fermentiše, stvaraju se plesni koje proizvode mikotoksine, što ceo problem čini većim i težim za rešavanje. Za održavanje pH buraga i stvaranje uslova za optimalan razvoj i funkciju mikroflore koriste se puferi koji imaju sposobnost neutralizacije povećane kiselosti sadržaja buraga. To su najčešće preparati na bazi prirodnih mineralnih sirovina kao što su bentonit, zeolit, magnezijum oksid i natrijum bikarbonat i njima slični materijali.Pored toga što ovi materijali doprinose regulisanju kiselosti sadržaja buraga, ispoljavaju i druge korisne efekte. Magnezijum oksid doprinosi boljoj resorpciji sirćetne kiseline. Bentonit i zeolit vezuju mikotoksine, višak amonijaka, teške metale, radionuklide, suvišnu vodu i drugo. Bentonit pored navedenog usporava prolazak hrane kroz digestivni trakt što doprinosi njenom boljem varenju i iskorišćavanju. Dodaju se u krmne smeše u količini od 1-2 odsto.

____ 34 ____

U jednom od ranijih istraživanja ispitivali smo mogućnost preveniranja subakutne acidoze buraga primenom mineralnih smeša sa puferskim delovanjem (tabela 1). Ustanovili smo, pri tome, da je korišćenje mineralne smeše Mix PLUS povoljano uticalo na pH sadržaja buraga pre jutarnjeg hranjenja i posle toga. To jasno ukazuje da prisustvo mineralne smeše u sadržaju buraga omogućava održavanje elektrohemijske reakcije u kontinuitetu u fiziološkim granicama (x = 6,79±0,89 do 6,92±1,01), Praktično, vrednost pH sadržaja buraga je stabilna i približno ista pre i posle uzimanja obroka. Osim toga, kod ove grupe krava bile su veoma male pojedinačne razlike, što nije bio slučaj kod krava kontrolne grupe, kod kojih je pH sadržaja buraga bio na donjoj fiziološkoj granici, a kod nekih životinja ispod te granice (6,01±2,8 do 6,25±1,5). U takvim slučajevima životinje ne uzimaju dovoljno hrane u jutarnjem obroku i najčešće velike količine hrane ostaju u jaslama sve do davanja narednog obroka (slika 3 i 4).

Tabela 1. Elektrohemijska reakcija (pH) sadržaja buraga krava pre i posle uzimanja hrane

Vreme uzimanja sadržaja buraga

pH sadržaja buraga Statističkaznačajnost

Ogledna grupa(n=10)

Kontrolna grupa(n=10)

Pre davanja hrane (5 h) 6,79 ± 0,89* 6,25 ± 1,5 p<0,05

Posle davanja hrane (10 h) 6,92 ± 1,01 6,01 ± 2,8 p>0,05

Slika 3. Krmni sto krava ogledne grupe Slika 4. Krmni sto krava kontrolne grupe četiri časa nakon hranjenja četiri časa nakon hranjenja

____ 35 ____

Ovi podaci upućuju na zaključak da planskoj ishrani krava na početku laktacije treba da prethodi prelazni period prilagođavanja organa za varenje, posebno predželudaca, na ishranu velikim količinama koncentrovane hrane. U prilog tome govori i činjenica da pri nastajanju acidoze buraga koliko god da je važno nekontrolisano stvaranje velike količine mlečne kiseline, isto toliko je značajno i to što je koriste neke vrste bakterija. Zbog toga neki istraživači konstatuju da u etiologiji acidoze buraga podjednak značaj imaju i Streptococcus bovis i Megasphera eisdenii. Kao što je poznato Megasphera eisdenii ne može da razlaže skrob, dok Streptococcus bovis raspolaže enzimima kojima razlaže skrob do maltoze. Oba ova mikroorganizma mogu dalje da razlazu maltozu, s tim što Streptococcus bovis proizvodi mlečnu kiselinu, dok Megasphera eisdenii je koristi za svoje metaboličke potrebe. Stepen efikasnosti korišćenja maltoze kod dve vrste mikroorganizama zavisi od elektrohemijske reakcije sadržaja buraga. Ukoliko je pH kiseliji daleko su povoljniji uslovi za razlaganje maltoze pod uticajem bakterije Streptococcus bovis. Pošto se tom prilikom oslobađaju velike količine mlečne kiseline pH sadržaja buraga postaje još kiseliji i samim tim populacija ove vrste bakterija se sve više brojno povećava. Na drugoj strani, naglo se smanjuje prisustvo bakterija koje mogu da koriste mlečnu kiselinu, pogotovo Megasphera eisdenii koja treba da je najaktivnija u tom periodu. To praktično znači da u optimalnim uslovima varenja, bakterije za svoje potrebe mogu da koriste mlečnu kiselinu, a pri tome samo male količine da ostanu, resorbuju se i uključe u druge metaboličke tokove. U takvim uslovima elektrohemijska reakcija sadržaja buraga i krvi bitno se ne menja u odnosu na fiziološke vrednosti. Kada se poremete procesi varenja i stvaraju velike količine mlečne kiseline, pH sadržaja opada niže od 5,5, smanjuje se motorička aktivnost i usporava pasaža sadržaja iz buraga, pa se zato smanjuje resorpcija hranljivih materija i sve više povećava opasnost od opšte acidoze. Ključni regulatorni činilac za očuvanje acido - bazne ravnoteže buraga je svakako bikarbonatni pufer. Međutim, u uslovima acidoze buraga, smanjuje se lučenje pljuvačke i zbog toga mnogo manje količine bikarbonata dospevaju u sadržaj buraga. Efikasnost prispele, ali mnogo manje količine bikarbonata, skoro je bez značaja zbog nastale atonije predželudaca i nedovoljnog mešanja sadržaja u buragu. Zbog atonije se smanuje stepen resorpcije nastalih kiselina i potpuno minimizira uloga bikarbonatnog pufera.Bentonit i zeolit se ubrajaju u grupu prirodnih alumosilikatnih minerala koji imaju izraženu površinsku aktivnost, koja je posledica površinskog naelektrisanja. Njihova hemijska aktivnost može da se kontroliše i usmerava, što im daje mogućnost široke primene. Hemijska stabilnost osnovne strukture, pri različitim pH vrednostima, kao i bazne hemijske osobine čini ih interesantnim i za primenjivanje u industriji stočne hrane, odnosno u ishrani domaćih životinja. Obe grupe ovih minerala imaju pufersku aktivnost. U kiseloj sredini katjonskom izmenom vežu H+ jon a oslobađaju kat - jon koji se prirodno nalazi u izmenljivom položaju, što kao rezultat ima povećanje pH sredine. Ove promene se dešavaju

____ 36 ____

samo dok se ne postigne neutralna sredina (pH 7). Pri povećanju pH i prelaskom u alkalnu sredinu, prisustvo ovih minerala uzrokuje sniženje pH na neutralnu vrednost. Rivera i sar. dokazali su da zeolit ima tendenciju da neutrališe vodenu sredinu bez obzira da li treba da služi kao donor ili akceptor protona, što ukazuje na njegov amfoterni karakter. Ovo je naročito važno kada se ovi minerali upotrebljavaju zajedno sa MgO, kao što je slučaj u ovom istraživanju. Prisustvo MgO (Mg(OH)2) u vodenoj sredini uzrokuje povišenje pH i prelazak u alkalnu sredinu, što nije poželjno. Upotrebom mineralne smeše sačinjene od bentonita, zeolita, magnezijum - oksida i natrijum bikarbonata obezbeđuju se uslovi da sredina u buragu bude optimalna.Osim što prouzrokuje kvalitativne i kvantitativne promene bakterijske flore, acidoza utiče i na brojnu zastupljenost i pokretljivost infuzorija u sadžaju buraga. Ispitivanje prisustva infuzorija u nativnim preparatima uzoraka sadržaja buraga ustanovljene su značajne razlike između rezultata dobijenih kod krava kontrolne i ogledne grupe. Kod krava kontrolne grupe značajno je manji broj infuzorija u vidnom polju (n=8), pogotovu male i srednje veličine dok velikih ima veoma malo, jedna do dve u vidnom polju. Kod krava ogledne grupe u pregledanim uzorcima je ustanovljeno tri puta više infuzorija u vidnom polju (n=24) i zastupljene su sve tri vrste: male, srednje i velike. Za razliku od krava kontrolne grupe, kod kojih su infuzorije u uzorcima buraga malobrojne i slabo pokretljive, kod krava ogledne grupe infuzorije su „živahne" i veoma pokretljive (slika 5 i 6).

Slika 5. Nativni preparat sadržaja Slika 6. Nativnipreparat sadržaja buraga buraga krava ogledne grupe krava kontrolne grupe

Rezultati ispitivanja dnevne količine i sastava mleka tridesetog dana ogleda kod krava kontrolne i ogledne grupe prikazani su u tabeli 2.

____ 37 ____

Tabela 2. Količina i sastav mleka

Pokazatelj Kontrolna

grupaOgledna

grupaIndeks

kontrola

Namuženo mleko, kg/kravi/dan

24,24 25,74 106,17

Korigovano mleko (4 posto masti), kg/kravi/dan

21,53 23,94 111,19

Mlečna mast, posto 3,39 3,53 104,12

Mlečna mast, kg/dan 0,822 0,909 110,58

Proteini, % 2,88 2,89 100,34

Proteini, kg/dan 0,698 0,744 106,59

Iz prikazanih rezultata u tabeli 2 jasno se uočava da dodatak mineralne smeše pozitivno utiče i na količinu namuženog mleka, odnosno korigovanog mleka na 4 % masti (kg/kravi/dan). Dnevna količina korigovanog mleka na 4 % masti je za 11,19 % veća kod krava ogledne u poređenju sa dobijenom količinom kod krava kontrolne grupe. Potpuno je ista situacija i kada je u pitanju količina mlečne masti (kg/dan). Ostvareni rezultati o količini i sastavu mleka približni su onima koje su, koristeći slične dodatke sa puferskim dejstvom.

DIJAGNOSTIKA POREMEĆAJA METABOLIZMA VISOKO-MLEČNIH KRAVA

Ocenjivanje telesne kondicije (OTK) muznih krava

Stepen uhranjenosti visoko-mlečnih krava u visokom graviditetu utiče na intenzitet lipomobilizacije i racionalno korišćenje masti za zadovoljenje energetskih potreba. U prilog tome govori i činjenica da krave previše ugojene u antepartalnom periodu, kada započne laktacija, gube značajno više u telesnoj kondiciji, nego krave u optimalnoj telesnoj kondiciji u tom istom periodu. Krave u optimalnoj telesnoj kondiciji, brže se oporavljaju posle teljenja i u kraćem vremenskom periodu mogu da uspostave energetsku ravnotežu u odnosu na proizvodne potrebe organizma.Imajući to u vidu, praćenje telesne kondicije životinja bi moglo da bude pouzdan pokazatelj energetskog statusa, pogotovo u peripartalnom periodu. Poznata je činjenica, da se stepen korišćenja telesnih rezervi povećava sa povećanjem

____ 38 ____

proizvodnje mleka. Zbog toga, stručnjaci danas ukazuju na značaj ocenjivanja telesne kondicije krava. Neki predlažu da se za ceo zapat izradi standardna kriva prosečne telesne mase i stepena uhranjenosti krava različitih kategorija, kako bi se na vreme obavila optimizacija obroka i izbegle velike promene u energetskom metabolizmu visoko - mlečnih krava, koje prati nekontrolisana lipomobilizacija, zamašćenje jetre i veoma dug period oporavljanja u toku prve faze laktacije.Postupkom poznatim kao ocenjivanje telesne kondicije (OTK) određuju se telesne rezerve, odnosno relativna količina subkutanog masnog tkiva ili energetski depo muznih krava. U našoj zemlji bilo je pokušaja da se OTK uvede u program mesečnih aktivnosti, ali to nikada nije zaživelo kao redovni kontrolni i korektivni deo programa upravljanja farmom muznih krava. Možda je ovo bila posledica nedostatka publikacija, sa barem malo sadržajnijim i detaljnijim pristupom, koje bi, pre svega, bile prilagođene terenskim potrebama. Težnja ovog priručnika je da što realnije da prikaz stanja kondicije kraćim opisom, kako se ne bi odvlačila pažnja ocenjivaču, već bi on bio striktno usmeren na ključne regije tela. Idealno je da se telesna kondicija krava ocenjuje jednom ili dva puta mesečno. Prilikom uvođenja ocenjivanja na farmu i pri ispravljanju grubih grešaka u tehnologiji vođenja farme, kada su učestali poremećaji metabolizma i reprodukcije krava preporučuje se kontrola OTK najmanje jednom mesečno u toku laktacije i svakih 15 dana tokom zasušenja. Svaka životinja treba da bude ocenjena u svim fazama proizvodnje i reprodukcije: u zasušenju, na teljenju, na 30 dana posle teljenja, prilikom pripusta/osemenjavanja (od 60. do 70. dana), u trenutku potvrde steonosti (od 120. do 150. dana) i u trećoj fazi laktacije.Kada se ustaljuje OTK kao redovni postupak u kontrolisanoj proizvodnji, postoji određeno vreme, kada telesna kondicija krava treba da se oceni i evidentira, ukoliko se želi da takva informacija ima svoju vrednost. To su periodi: teljenje; 5-6 nedelja posle teljenja (na vrhuncu proizvodnje mleka); 150-200 dana posle teljenja (između 5 i 6,5 meseci posle teljenja) i zasušenje. U tabeli 3 date su optimalne i prihvatljive ocene telesne kondicije za muzne krave.

Tabela 3. Optimalne i prihvatljive ocene telesne kondicije za muzne krave u kritičnim periodima produkcije i reprodukcije

Vreme ocenjivanja Optimalna ocena Prihvatljive oceneTeljenje 3,50 3,25 - 3,75Vrhunac laktacije 2,75 2,50 - 3,25Sredina laktacije 3,00 2,75 - 3,25Kasna laktacija 3,25 3,00 - 3,50Zasušenje 3,50 3,25 - 3,75

____ 39 ____

Promena za jedan poen OTK podrazumeva promenu mase tela od oko 55 kg ili oko 673,60 KJ (400 Mcal) energije. (Na slici 7 prikazane su anatomske regije koje treba obuhvatiti sistemom ocenjivanja telesne kondicije).

Slika 7. Anatomske regije u sistemu ocenjivanja telesne kondicije

Karakteristike vrednosnih poena OTK dobijenih opipavanjem pojedinih delova tela. Radi realnijeg prikaza ocena telesne kondicije uz opis ocene date su i odgovarajuće slike.

OCENA TELESNE KONDICIJE 1

____ 40 ____

Slika 8. OTK = l,0Oko korena repa postoji duboko

udubljenje. Ne oseća se potkožno masno tkivo između sednih kvrga.

Kukovi se lako napipavaju. Koža je lako pokretna. Krajevi slabinskih

bočnih izdanaka su oštri na dodir i lako se napipavaju. Postoji duboko

udubljenje na slabinama.

OCENA TELESNE KONDICIJE 2

OCENA TELESNE KONDICIJE 3

____ 41 ____

Slika 9. OTK = 2,0Oko korena repa je plitko udubljenje

okruženo masnim tkivom. Ispod sednih kvrga napipava se malo masnog tkiva,

kosti karlice se lako napipavaju. Krajevi slabinskih bočnih izdanaka izgledaju zaobljeno. Njihova gornja

površina se lako napipava blagim pritiskom.

Na slabinama se vidi duboko udubljenje

Slika 10. OTK = 3,0Udubljenje oko korena repa nije vidljivo.

Masno tkivo se lako uočava u ovoj regiji i oko ove regije. Koža deluje zategnuto.

Kostur karlice se napipava blagim pritiskom. Krajevi slabinskih bočnih izdanaka mogu da se osete laganim

pritiskom. Postoji tanak sloj tkiva na površini i slabinama.

OCENA TELESNE KONDICIJE 4

OCENA TELESNE KONDICIJE 5

Metabolički profil

Metabolički profil se koristi za upoznavanje sa hranidbenim statusom i zdravstvenim stanjem u okviru zapata krava. Klinički zdrave životinje raspolažu boljim regulacionim mehanizmima i mogu da se lakše prilagode novopostavljenim

____ 42 ____

Slika 11. OTK = 4,0Oko korena repa su vidljivi nabori

masnog tkiva. Jastučići masnog tkiva prisutni su oko sednih kvrga.

Kostur karlice može da se napipa samo snažnim pritiskom.

Krajevi slabinskih bočnih izdanakane mogu da se napipaju ni snažnim

pritiskom. Udubljenje na slabinama između kičme i kukova nije vidljivo.

Slika 12. OTK = 5,0Koren repa je usađen u masno tkivo.

Koža je zategnuta. Ni jedan koštani deo karlice ne može da se napipa, čak ni jakim

pritiskom. Postoje nabori masnog tkiva preko krajeva slabina bočnih izdanaka.

Koštane strukture ne mogu da se napipaju

fiziološkim zahtevima. Međutim, i kod krava koje ne pokazuju kliničke simptome bolesti mogu da se u proizvodnji mleka i reprodukciji ispolje poremećaji koji su posledica disbalansa između potreba organizma i snabdevenosti hranljivim materijama.U praksi se teži da se hranljivim materijama i pogodnom tehnologijom obezbede sve potrebe organizma kako u graviditetu, tako i tokom laktacije. U tome se sa povećanjem mlečnosti uspeva sve teže, tako da su poremećaji metabolizma glavni zdravstveni problem u zapatima sa visokom proizvodnjom. U svim fazama proizvodno - reproduktivnog ciklusa, bolesti metabolizma su u neposrednoj vezi sa ishranom s obzirom da kvalitet i kvantitet obroka nisu često usklađeni sa proizvodnim potrebama organizma. Posebno je kritičan prelaz iz perioda zasušenja u fazu rane laktacije, odnosno kada se drastično menjaju potrebe organizma kako u pogledu energije tako i drugih materija. Često se postavlja pitanje zašto nije dovoljno samo određivanje obroka mlečnih krava na osnovu postojećih tablica ishrane za određenu fazu proizvodno - reproduktivnog ciklusa krava. Razlog je taj što tablične vrednosti hraniva često odstupaju od stvarnih, po regionima, tipu zemljišta i zavise od godišnjeg doba. Takođe, veoma važnu ulogu u snabdevanju krava hranljivim materijama ima i tehnologija ishrane. Za ishranu krava u laktaciji je vrlo važno da se ishrana prilagodi i prati laktacionu krivulju. Ovo u prvom redu znači veliko opterećenje za procese varenja u predželucima, odnosno za metabolizam u celini. Ako u obroku preovlađuju kabasta hraniva u sadržaju buraga dominiraju celulolitičke bakterije, koje prvenstveno stvaraju kao proizvod svoje krajnje aktivnosti sirćetnu kiselinu. To ima za posledicu određeni pH u buragu (6,3-6,9). Nastala sirćetna kiselina služi kao energetski prekurzor ili supstrat za sintezu mlečne masti. Veliki udeo krmne smeše u obroku znači i znatne količine lako svarljivih ugljenih hidrata (skrob) i ima za posledicu povećanu aktivnost mikroflore koja stvara znatne količine propionske kiseline. Pri tome se bitno menja odnos propionske i sirćetne kiseline u sadržaju buraga i postepeno raste kiselost. Životinje manje konzumiraju hranu, a u mleku opada sadržaj mlečne masti. To je i razlog što se u ishrani krava na početku laktacije insistira na primeni „pripremnog" obroka za krave u poslednje dve nedelje graviditeta. Na ovaj način se omogućava da krave posle teljenja mogu da konzumiraju neophodne količine krmne smeše. Pretpostavka za ovo je zadovoljavajuće uzimanje osnovnog dela obroka. Samo na ovaj način je moguće da se potrebe krava u energiji u prvoj fazi laktacije prilagode što je moguće više aktuelnoj laktaciji (tabela 4).Svaka životinja ima svoj genetski potencijal. U zapatu ovaj potencijal zavisi od ispoljavanja pojedinačnih mogućnosti plotkinja, pa se i po tome razlikuju rase i zapati. Smatra se da na nedovoljno iskorišćavanje genetskog potencijala utiču, pre svega, nedostatak energije (40 do 50%), nedostatak proteina i neproteinskih azotnih materija (30 do 40%) i nedostatak makro - i mikroelemenata i vitamina (20 do 30%).

____ 43 ____

Tabela 4. Energetske potrebe za krave u prvim nedeljama laktacije pri proizvodnji od 30 litara mleka

Nedeljalaktacije

Potrebe u energiji MJME

Količina suvematerije

(kg)

Kabastahraniva

(kg)

Krmnasmeša(kg)

Bilans energije

NELMJ %

1 110 14 8,7 6 87 802 121 16 8,9 8 100 823 130 17 8,2 10 110 854 130 18 9,2 10 116 895 130 19 9,3 11 122 946 130 20 9,4 12 129 1007 130 21 9,5 12 130 1008 130 21 9,5 12 130 100

_____ 44 _____

Međutim, istraživanja u poslednjoj deceniji jasno pokazuju da iskorišćavanje genetskog potencijala može biti znatno umanjeno i suficitarnom ishranom, odnosno mogućim disbalansima.Promene u metabolizmu, kao posledica poremećene ravnoteže u organizmu između unete hranljive materije i potreba organizma, mogu se utvrditi ispitivanjem biohemijskih promena koje se odigravaju u ćelijama odnosno tkivu i organima kao stalni procesi koji omogućavaju život krava, ali i procese produkcije i reprodukcije. Promene se mogu odnositi na metabolizam ugljenih hidrata, masti, belančevina, makro - i mikroelemenata i vitamina.Promene u metabolizmu mogu se utvrditi analizom materijala uzetog od životinja. To je najčešće krv. Ranije su se kao uzorci za određivanje metaboličkog profila koristili mokraća, mleko, sadržaj buraga i dlaka. Najčešće korišćeni biohemijski pokazatelji stanja metabolizma organskih materija koji se koriste prevashodno kao izvor energije (ugljeni hidrati i masti) su koncentracija glikoze, holesterola, triglicerida, slobodnih masnih kiselina i beta-hidroksi buterne kiseline u krvi. Biohemijski parametri koji se koriste kao pokazatelji metabolizma proteina su ukupni proteini, albumini i ureja, dok su najbolji pokazatelji metabolizma mineralnih materija koncentracija kalcijuma, fosfora i magnezijuma u krvi.Jetra kao središnji organ metaboličkih tokova, je najviše opterećena tokom peripartalnog perioda i rane laktacije. Stoga, neophodno je parametrima metaboličkog profila obuhvatiti i funkcionalno stanje jetre. Određivanje koncentracije ukupnog bilirubina u krvi krava je nezaobilazan test za ispitivanje funkcionalnog stanja jetre. Iako se koncentracije glikoze, ureje, holesterola i triglicerida u krvi prvenstveno smatraju pokazateljima energetskog metabolizma, njihova koncentracija je takođe zavisna i od funkcionalnog stanja jetre. Fiziološke granice koncentracije nekih značajnijih parametara date su u tabeli 5, 6 i 7.

Tablela 5. Fiziološke granice važnijih sastojaka krvi u zdravih goveda

Parametar Fiziološke vrednostiEritrociti 5 - 8 x 10l2/lHemoglobin 80 - 120 g/lLeukociti 5 - 10xl09/lLimfociti 2,5 - 5 x 109/1Glikoza 2,2 - 3,3 mmol/1Ketonska tela (aceton) 172 - 1722 µmol/1Mlečna kiselina (puna krv) 0,44 - 1,33 mmol/1

____ 45 ____

Tablela 5. NastavakParametar Fiziološke vrednostiPirogrožđana kiselina 22,7 - 91 µmol/1Ukupni proteini (krvni serum) 60 - 80 g/lFibrinogen (plazma) 5 - 7 g/lAlbumini (krvni serum) 30 - 40 g/lGama - globulini (krvni serum) 15 - 25 g/lUreja (krvni serum) 1,66 - 6,66 mmol/1Neesterifikovane masne kiseline serum) 0,1 - 0,5 µmol/1Ukupni lipidi (krvni serum) 1,5 - 4,5 g/lUkupni holesterol (krvni serum) 1,29 - 3,62 mmol/1Vitamin A (krvni serum) preko 0,87 µmol/1Karotin (krvni serum) preko 1 µmol/1Vitamin E preko 480 µmol/1

Tabela 6. Fiziološke granice koncentracije makroelemenata u krvi odraslih goveda

Parametar Fiziološke vrednostiNatrijum 135 - 157 mmol/1Kalijum 4,1 - 5,6 mmol/1Kalcij um 2,0 - 3,0 mmol/1Magnezijum 0,7 - 1,2 mmol/1Anorganski fosfor 1,6 - 2,3 mmol/1Hlor 90 - 100 mmol/1

Tabela 7. Fiziološke koncentracije nekih mikroelemenata u krvi odraslih goveda

Parametar Fiziološke vrednostiGvožđe (krvni serum) 0,7 - 2,5 ppmBakar (krvni serum) 0,5 - 2,5 ppmCink (puna krv) 0,7 - 1,3 ppmMangan (puna krv) 0,25 - 0,4 ppmSelen (puna krv) 0,01 - 0,02 ppm

____ 46 ____

Tabela 7. Nastavak

Parametar Fiziološke vrednostiJod (krvna plazma) 0,025 - 0,055 ppmOlovo (puna krv) 0,05 - 0,25 ppmMolibden (puna krv) 0,05 - 0,25 ppmFluor ispod 0,1 ppm

U praksi se od svih navedenih parametara metaboličkog profila najčešće ispituju glikoza, slobodne masne kiseline, beta - hidroksi buterna kiselina (BHB), anorganski fosfor, kalcijum i ukupni bilirubin.Glikemija nakon teljenja se snižava i kasnije u toku laktacije postepeno raste. Povišena koncentracija slobodnih masnih kiselina u krvi je odraz višeg stepena lipomobilizacije, a smanjene lipogeneze. Porast koncentracije slobodnih masnih kiselina u krvi krava nakon teljenja je 6 puta viši u odnosu na period pre teljenja, dok se kod prvotelki povišava za dva i po puta. Odavno je utvrđeno da kod krava u laktaciji postoji visoko - značajna negativna korelacija između koncentracije glikoze i koncentracije slobodnih viših masnih kiselina u krvnoj plazmi. To praktično znači da kada se glikemija nalazi u fiziološkim granicama, koncentracija slobodnih viših masnih kiselina je niža. Za vreme hipoglikemije, koncentracija slobodnih viših masnih kiselina se povećava proporcionalno smanjenju koncentracije glikoze u krvi. Ovi nalazi jasno ukazuju na činjenicu da je za normalno odvijanje metabolizma ugljenih hidrata i masti neophodan uravnotežen odnos između glikogenoplastičnih i energetskih prekurzora, što se jedino ostvaruje kada se ova jedinjenja obezbeđuju iz alimentarnih izvora. U normalnim uslovima podmirivanja energetskih potreba organizma, najveći deo energije se obezbeđuje iz nižih masnih kiselina, koje potiču iz predželudaca. Međutim, u uslovima negativnog bilansa energije kao što je to slučaj u prvoj fazi laktacije, jedan deo energije mora da se obezbedi iz sopstvenih rezervi. U ovom pogledu je posebno značajna činjenica da proces lipomobilizacije nije po svom intenzitetu isti kod svih životinja, a najviši je na početku laktacije kada su najizraženije individualne razlike. Utvrđeno je da proces lipolize započinje još u visokom graviditetu i u tom periodu predstavlja fiziološki proces prilagođavanja organizma na nove uslove hormonalne regulacije metabolizma i pripreme za nastupajuću laktaciju. Kod nekih životinja ovaj proces na početku laktacije može da evoluira u patološko stanje, s obzirom da regulatorni mehanizmi ne mogu da obezbede uravnotežen odnos između metaboličkih procesa i zahteva koje postavlja mlečna žlezda.Poznata je činjenica da se krave u visokom graviditetu nalaze u stanju pozitivnog bilansa energije, što je i razumljivo, jer u tom periodu životinja unosi veću količinu energije nego što su potrebe za stvaranjem telesnih rezervi masnih kiselina. Kod

____ 47 ____

krava sa uravnoteženim metabolizmom, u tom periodu, uporedo sa povećavanjem koncentracije slobodnih viših masnih kiselina, povećava se i koncentracija glikoze u krvi. Smatra se da vrednost glikemije u poslednjoj fazi graviditeta treba da bude od 2,77 do 3,88 mmol/1. To pokazuje da se ovaj period odlikuje uspostavljanjem pozitivne korelacije između vrednosti glikemije i koncentracije slobodnih viših masnih kiselina i to predstavlja siguran pokazatelj energetskog statusa životinja. Vrednosti glikemije niže od 2,77 mmol/1 u poslednjoj nedelji graviditeta ukazuju na veće opterećenje metabolizma, i to je siguran podatak koji nagoveštava mogućnost pojavljivanja metaboličkih poremećaja sa početkom laktacije. Posebno je važna činjenica da kod tek oteljenih krava, kod kojih nastaje hipoglikemija, skoro redovno se pojavljuje i ketonurija različitog intenziteta. Međutim, postoje životinje kod kojih je glikemija na donjoj fiziološkoj granici, ili ispod nje, a u mokraći se ne pojavljuju patološke količine ketonskih tela. Zapravo, kod krava kod kojih je na početku laktacije koncentracija slobodnih viših masnih kiselina u fiziološkim granicama, postoji mogućnost da se pri nižoj koncentraciji glikoze u krvi uspostavlja metabolička ravnoteža nezavisno od zahteva mlečne žlezde.Nasuprot tome, kod onih životinja kod kojih stanje hipoglikemije koincidira sa povišenom koncentracijom slobodnih viših masnih kiselina u krvi, intenzivira se proces ketogeneze i dolazi do kliničke manifestacije poremećaja u metabolizmu. Ovi nalazi ukazuju da vrednosti glikemije kod muznih krava, pored toga što zavise od intenziteta glikoneogeneze i potrošnje glikoze u mlečnoj žlezdi, zavise i od stepena izraženosti negativnog bilansa energije, odnosno intenziteta mobilizacije masnih kiselina iz telesnih rezervi. To praktično znači da kod jače izraženog negativnog bilansa energije, što se događa na početku laktacije, intenzivna lipomobilizacija ima kao posledicu naglu promenu u telesnoj kondiciji, a u nekim slučajevima je moguće nastajanje bolesnog stanja.Koncentracija ukupnih proteina opada u zadnjem mesecu steonosti u odnosu na prethodne mesece. Umeren pad nakon teljenja se nastavlja i smatra se da je posledica prelaska imunoglobulina iz krvi u mleko. Posebnu pažnju zaslužuje nalaz visokih vrednosti koncentracije ukupnih proteina u krvnom serumu krava. Do promena u koncentracija ukupnih proteina dolazi usled promena u koncentracijama proteinskih frakcija, međutim, isto tako hiperproteinemija može da bude rezultat određenog stepena dehidracije organizma, što je često kod krava u puerperijumu. Ispitivanja su pokazala da pri prosečnoj koncentraciji ukupnih proteina od 88 do 92 g/l vrednost za koloido - osmotski pritisak se kreće od 4,1 do 4,5 kPa (normalana vrednost za goveda je 2,3 do 3,5 kPa). Zapaženo je da pri vrednostima većim od 5 kPa kod krava postoje učestali endometritisi, povađanja i dug servis period.Pored koncentracije ukupnih proteina, u kliničkoj dijagnostici se ispituju i odnosi među pojedinim frakcijama belančevina. Albumini se stvaraju isključivo u hepatocitima, pa je otuda i njihova koncentracija u krvnoj plazmi zavisna uglavnom od funkcije ćelija jetre. U oboljenima jetre, hipoalbuminemija je

____ 48 ____

zapažena samo u hroničnoj insuficijenciji jetre, i to srazmerno stepenu njenog oštećenja. U akutnim oboljenjima, iako je sinteza proteina smanjena, ne dolazi do ove pojave, pre svega zbog dugog poluživota albumina.Kalcijum se u krvnoj plazmi nalazi u vezanom obliku za proteine ili kompleksno vezan za citrate. U jonizovanom obliku se nalazi oko 50% kalcijuma krvne plazme, koji je metabolički i fiziološki aktivan. Kod goveda fiziološke vrednosti kalcemije variraju zavisno od godišnjeg doba, ishrane, uzrasta životinja i fiziološkog stanja organizma (graviditet i laktacija). Fiziološke vrednosti kalcemije su od 2,0 do 3,0 mmol/1 (tabela 6), dok kod sveže oteljenih krava vrednosti su niže i u prošeku iznose 1,87 mmol/1. Naime, kod visoko - mlečnih krava posle teljenja dolazi do hipokalcemije.Koncentracija anorganskog fosfora u krvnoj plazmi se reguliše snabdevanjem iz alimentarnih izvora ili izlučivanjem preko mokraće. Samo manje količine se izlučuju preko pljuvačke i ponovo dospevaju u sadržaj predželuca. Kao što je naglašeno kod kalcijuma, i koncentracije anorganskog fosfora u velikoj meri varijaju zavisno od godišnjeg doba, ishrane, graviditeta, laktacije, pa i uzrasta životinja. Prema nekim podacima u letnjem periodu ishrane su najniži nivoi fosfatemije. Pretpostavlja se da se krave u letnjem periodu hrane velikom količinom lucerke koja sadrži značajne količine kalcijuma, a nedovoljno neorganskog fosfora. Pošto je u takvim uslovima ishrane narušen odnos kalcijuma i fosfora, na štetu fosfora, za potrebe laktacije se mobilišu značajne količine iz kostnog tkiva. Zbog toga nastaje veći stepen demineralizacije kostiju, a u nekim slučajevima i osteomalatična stanja. Postoji gledište da hipofosfatemija prati bolesna stanja u čijoj osnovi leži poremećaj funkcije jetre. Verovatno da zbog slabog apetita i smanjenog unošenja hrane nije dovoljno snabdevanje iz alimentarnih izvora, ali sigurno da i disfunkcija jetre utiče na iskorišćavanje fosfora.Zdravstveni poremećaji koji su posledica hipofosfatemije i hipokalcemije najčešće se javljaju u periodu oko teljenja. To je najosetljivija faza za homeostazu kalcijuma i fosfora, jer u kratkom vremenskom intervalu organizam treba da obezbedi velike količine ovih makroelemenata potrebnih za aktivnost mlečne žlezde na početku laktacije. Disbalans kalcijuma i anorganskog fosfora ima za posledicu poremećaj lokomotornog aparata, usporenu involuciju uterusa, aciklije, iregularne cikluse, povađanja i endometritise.Određivanje koncentracije ukupnog bilirubina daje značajan uvid u funkcionalno stanje jetre. Vrednosti bilirubinemije do 6,84 µmol/1 se nalaze kod krava za vreme gladovanja ili u periodu oko teljenja kada se pojavljuje blagi oblik masne infiltracije jetre. Smatra se da su vrednosti od preko 8,55 µmol/1 patološke. Šamanc (1985) je kod krava obolelih od ketoze ustanovio prosečnu bilirubinemiju od 14,35 µmol/1. Ovako visoka vrednost koncentracije bilirubina je posledica morfoloških i funkcionalnih promena u ćelijama jetre zbog masne infiltracije i

____ 49 ____

degeneracije ovog organa. U takvim slučajevima je oslabljena ekskretorna funkcija jetre.Za objektivnu interpretaciju metaboličkog profila važan je odabir grla za ispitivanje. Ispitivana grla treba da budu klinički zdrava, da nisu lečena i predstavljaju prosek zapata u pogledu starosti, proizvodnje i ocene telesne kondicije. Preporuka je da se ispitaju grla koja su u visokoj steonosti (petnaest dana pre očekivanog termina teljenja), u ranoj laktaciji (2 do 3 nedelje posle teljenja) i na vrhuncu laktacije (6 do 8 nedelja posle teljenja). Dani oko teljenja nisu pogodni za ocenu metaboličkog profila, jer se u to vreme dešavaju izražene hormonalne i biohemijske promene u organizmu. Ukoliko treba da se ispita metabolički profil krava u peripartalnom periodu, preporučuje se uzimanje uzoraka krvi u razmacima od po 10 dana. Ispitivana grla se razvrstavaju u proizvodne grupe i dobijeni podaci se statistički obrađuju. Pojedinačni rezultati imaju mali dijagnostički značaj, ali treba uzeti u obzir broj grla unutar grupe čije vrednosti odstupaju od fizioloških.Dobijene rezultate metaboličkog profila je neophodno pažljivo analizirati, a potom ih i pravilno interpretirati. Na rezultate ispitivanja može uticati više činilaca. Utvrđen je uticaj mesta uzorkovanja krvi, postupak sa životinjom, vreme uzorkovanja u odnosu na ishranu, doba dana, postupak sa uzorkom do ispitivanja i dr. Ocena metaboličkog profila treba da bude potkrepljena podacima o proizvodnji, plodnosti i drugim kliničkim nalazima, prvenstveno ocenom telesne kondicije. Preporuka za eventualne promene u ishrani treba da bude zasnovana na anamnestičkim podacima, kliničkom nalazu i metaboličkom profilu, kao i drugim nalazima poput hemijskog i mikrobiološkog ispitivanja hraniva. Tome u prilog ide i činjenica koja se često sreće u praksi a to je da utvrđen deficit energije kod krava ne mora da znači da postoji nedostatak u pogledu hemijske ispravnosti ili upotrebne vrednosti hraniva. Nedovoljan unos hrane može da bude posledica male količine ponuđene hrane, da životinja ne uzima ponuđenu hranu ili da ne može da pojede količinu hrane koja joj je potrebna.

Određivanje organskih sastojaka mleka kao pokazatelja energetskog statusa krava

U poslednjoj deceniji se sve više koristi, u cilju utvrđivanja energetskog statusa krava, određivanje koncentracije organskih sastojaka mleka (masti, proteina i ureje). Ovakva procena je izrazito pouzdana i lako primenjiva jer uzorkovanje nije stresogeno za životinju. Pored toga je i vrlo ekonomična ukoliko se njihovo određivanje uklopi u rutinsko utvrđivanje sastojaka sirovog mleka koje se koristi prilikom ispitivanja kvaliteta mleka.Ureja se u organizmu krava stvara u jetri iz amonijaka koji nastaje rezlaganjem belančevina pod uticajem bakterija u predželucima. Kada se taj proces intenzivira

____ 50 ____

toliko da količina stvorene ureje pređe bubrežni prag, koncentracija ureje u krvi se poveća. Pošto ureja lako prolazi kroz ćelijsku membranu, to će biti praćeno i porastom njene koncentracije u mleku. Intenzitet navedenih procesa zavisi od snabdevenosti organizma energijom i proteinima. Nedovoljan sadržaj energije u obroku uslovljava smanjenu aktivnost mikroflore buraga. To znači da zbog nedovoljnog snabdevanja lako svarljivim ugljenim hidratima kao izvora energije, bakterijska flora ne može u celosti da iskoristi amonijak, nastao razgradnjom proteina hrane, za sintezu sopstvenih proteina. Tako, količina amonijaka u buragu raste, on se resorbuje i dospeva u jetru, gde se stvara povećana količina ureje. To je praćeno povećanjem koncentracije ureje u krvi i mleku. Istvovremeno je smanjen i opseg sinteze bakterijskih proteina u buragu. Time se smanjuje nivo proteinemije i aminoacidemije i mogućnost sinteze proteina mleka. Zbog toga se u takvim slučajevima koncentracija proteina u mleku smanjuje. Iz ovog razloga, na osnovu odnosa koncentracije proteina i ureje u mleku može se utvrditi energetska snabdevenost životinja pri različitom sadržaju energije i proteina u obroku. Kada je koncentracija ureje u mleku manja od 4 mmol/1, a sadržaj proteina veći od 3,2% smatra se da je krava hranjena primereno proizvodnim potrebama. Pri manjem stepenu nedostatka energije, naročito prilikom kratkotrajnog i naglog prelaska na drugu hranu, sadržaj proteina će ostati na vrednostima većim od 3,2%, ali će se koncentracija ureje povećati iznad 4 mmol/1. To se dešava naročito leti kada je prekomerna količina belančevina u obroku, uz manjak energije, odnosno sirovih vlakana. U slučaju nestašice energije, a dovoljne količine belančevina, koncentracija ureje u mleku je između 5 i 10 mmol/1, uz zastupljenost proteina koja je malo niža od 3 odsto. Ukoliko je koncentracija ureje u mleku ispod 4 mmol/1, a zastupljenost proteina ispod 3,2%, to sa velikom sigurnošću ukazuje na deficit energije i proteina u obroku u odnosu na proizvodne potrebe jedinke.Energetska snabdevenost životinja može da se odredi i na osnovu odnosa zastupljenosti masti i proteina u mleku. Naime, prilikom obilne lipomobilizacije, povećava se koncentracija slobodnih masnih kiselina u krvi, što dovodi do povećane sinteze mlečne masti i njene koncentracije u mleku. Ako je zastupljenost proteina u mleku veća od 3,2% a zastupljenost masti u mleku ispod 4,5% onda je snabdevanje energijom zadovoljavajuće. Ako se zastupljenost mlečne masti povećava, uz istovremeno smanjenje zastupljenosti proteina u mleku, to znači da kod jedinki u zapatu postoji energetski manjak.Najbolji prikaz navedenih tumačenja rezultata ispitivanja organskih sastojaka mleka dobićemo na primeru ispitivanja uzoraka mleka sa jedne mini farme u okolini Subotice. Uzeto je 15 uzoraka mleka u toku popodnevne - večernje i jutarnje muže. Pojedinačni rezultati dobijeni ispitivanjem uzoraka mleka prikazani su u tabeli 8. Grafički prikaz odnosa koncentracije ureje i procenta proteina u mleku dat je na grafikonu 13, dok je grafički prikaz odnosa procenta masti i proteina u mleku dat na grafikonu 14.

____ 51 ____

Tabela 8. Rezultati ispitivanja sastava mleka

Redni broj krave

Procenat masti Procenat proteina Ureja (mmol/1)1 4,59 3,45 5,582 4,41 3,34 2,183 4,19 3,21 3,184 4,19 3,23 3,185 4,26 3,23 4,896 3,04 2,62 3,777 4,34 3,23 7,598 3,56 3,19 5,499 2,39 2,30 6,3010 2,64 2,70 6,2011 2,15 2,40 7,1412 3,66 2,62 4,4813 2,16 2,19 5,2114 2,08 2,13 4,6615 3,10 2,89 6,13

Srednja vrednost

3,38 2,84 3,06

Pre davanja konačne preporuke analiziraju se anamnestički podaci o ishrani, proizvodno - reproduktivni pokazatelji i zdravstveno stanje krava. Ako bi se koristio samo jedan parametar, a to je sadržaj masti u mleku, onda bi se moglo reći da je kod tih krava u pitanju sindrom snižene mlečne masti. Ova dijagnoza se postavlja kada je sadržaj masti u mleku za jednu trećinu niži od optimalne vrednosti. U sedam uzoraka mleka je ustanovljen procenat masti koji je bio niži ili približno 3 odsto. Iz literature je poznato da do smanjenja sadržaja masti u mleku može da dođe usled neadekvatne ishrane krava. Ovo patofiziološko stanje najčešće protiče hronično i za stabilizaciju lipogeneze u mlečnoj žlezdi je potrebno više vremena. Iako postoji više hipoteza kojima se objašnjavaju mehanizmi odgovorni za nastajanje ovog sindroma u ovom slučaju smatramo da se radi o potpuno narušenoj aktivnosti mikroflore buraga i neadekvatnoj proizvodnji nižih masnih kiselina.

____ 52 ____

Energija ± optimalno snabdevanje energijomEnergija - - izrazit deficit u snabdevanju energijom

Proteini (-) deficit u snabdevanju proteinimaEnergija - manje izražen deficit u snabdevanju energijom

Proteini + višak u snabdevanju proteinimaProteini ++ značajan višak u snabdevanju proteinima

Proteini ± optimalno snabdevanje proteinima

Slika 13. Koncentracija ureje i proteina u mleku krava

Slika 14. Koncentracija ureje i proteina u mleku krava____ 53 ____

Tu se pre svega radi o smanjenom relativnom odnosu acetata i propionata. Kao posledica toga smanjuje se priliv acetata i stepen sinteze mlečne masti. Acetat je osnovni prekurzor za sintezu masnih kiselina u ćelijama mlečne žlezde. U ranoj fazi laktacije u ovakvim slučajevima deficita energije nije isključena mogućnost da se acetat delimično koristi za energetske potrebe organizma, zbog toga pored poremećaja u energetskom metabolizmu, dolazi i do pogoršanja reproduktivne funkcije a kao prvi signal narušenog energetskog metabolizma jeste učestalo pojavljivanje zaostajanja posteljice i ketozno stanje. Ako gledamo zbirno dobijene rezultate iz odnosa koncentracije ureje i proteina (grafikon 14) onda vidimo da se kod najvećeg procenta ispitanih krava radi o deficitu energije i relativnom suficitu proteina u obroku, što donekle potvrđuju dobijeni rezultati ispitivanja koncentracije ureje u mleku pri večernjoj i jutarnjoj muzi. Ako se pak gledaju vrednosti sadržaja masti i proteina u mleku onda proističe da se radi o deficitu i energije i proteina (grafikon 15).Praktično, na svim farmama visoko - mlečnih krava, koje su obuhvaćene ovim ispitivanjima, ustanovljena odstupanja u koncentraciji organskih sastojaka mleka nedvosmisleno ukazuju na propuste u ishrani, od kojih su skoro redovna pojava nedovoljno snabdevanje životinja energijom i proteinima (grafikoni 15 i 16).Na osnovu izloženog se može zaključiti da ispitivanje biohemijskih satojaka mleka (ureja, ukupni proteini i masti) može da doprinese boljem poznavanju energetskog statusa visoko - mlečnih krava i blagovremenom preduzimanju odgovarajućih mera radi preveniranja mnogobrojnih poremećaja zdravlja koji nastaju kao posledica negativnog bilansa energije.Određivanje organskih sastojaka mleka kao pokazatelja energetskog statusa krava je, zbog svoje jednostavne primenljivosti u praksi, na terenu, naišao na veliko interesovanje stručnjaka veterinarske medicine. Na ovaj način je pojednostavljen postupak uzimanja biološkog materijala kao i neophodna laboratorijska ispitivanja. U odnosu na dugi niz godina korišćeni metabolički profil, koji zahteva ispitivanje velikog broja parametara, ovde se radi o racionalnom ispitivanju i finansijski prihvatljivom dijagnostičkom postupku za svakog proizvođača, bez obzira da li se radi o mini - ili velikim farmama goveda. Zdravstveno stanje kao i proizvodni rezultati na farmama visoko - mlečnih krava u našoj zemlji su najčešće odraz stručno-nedovoljne primenjene tehnologije ishrane. Posledice su dugotrajan energetski deficit i mnogobrojni poremećaji metabolizma uz redovan nalaz smanjene proizvodnje mleka i reprodukcije krava. Sa stručnog i finansijskog gledišta, ova činjenica je poražavajuća i odraz neracionalnog iskorišćavanja genetskog potencijala. To je ranije bio slučaj na svim društvenim farmama, a u poslednje vreme i na novoosnovanim farmama genetski visokovrednih grla holštajn i simentalske rase.

____ 54 ____

Slika 15. Zbirni prikaz odnosa koncentracije ureje i procenta proteina u mleku krava sa više farmi visoko - mlečnih krava

____ 55 ____

Slika 16. Zbirni prikaz odnosa procenta masti i proteina u mleku krava sa više farmi visoko - mlečnih krava

____ 56 ____

DOBROBIT I OCENA DOBROBITI GOVEDAMarijana Vučinić

Definicija dobrobiti

Dobrobit predstavlja stanje u kojem su uslovi života prilagođeni potrebama životinja koje iskorišćava čovek. Drugačije rečeno, dobrobit je stepen prilagođenosti i skladnosti životinje sa životnim okruženjem. Takođe, dobrobit postoji ako su kod životinje zastupljena pozitivna fizička i emocionalna stanja kao što su: zdravlje, odnosno odsustvo bolesti i povreda, osećaji udobnosti, prijatnosti, sigurnosti i zadovoljstva. Osećaj udobnosti, čovek, koji je odgovoran za dobrobit životinje koju iskorišćava, obezbeđuje odgovarajućim kvalitetom smeštajnog prostora. Smeštajni prostor životinji mora da omogući osećaj fizičke, termičke i psihičke udobnosti. Fizička i termička udobnost životinji obezbeđuju osećaj prijatnosti. To znači da smeštajni prostor mora da bude osmišljen tako da životinja u njemu može da zauzima prirodne stavove i položaje tela, da se slobodno okreće oko svoje uzdužne ose u stajaćem i ležećem položaju, da može da se protegne ispružajući prednje i zadnje noge, vrat i glavu i da ispoljava higijenske oblike ponašanja. Termičku udobnost oseti ona životinja koja u smeštajnom prostoru ne oseća vrućinu niti hladnoću, odnosno koja se nalazi u tzv. termoneutralnoj zoni, kada je potrošnja energije za održavanje termoregulacije minimalna. Psihička udobnost je istovetna sa osećajem sigurnosti. Sigurnost je prisutna kod onih životinja kod kojih je odsutan osećaj straha i stanja sličnih strahu. Osećaj zadovoljstva postoji ako je životinji omogućeno da ispolji prirodne oblike ponašanja na koje je visokomotivisana i da ispoljavanjem tih oblika ponašanja, pored zadovoljavanja osnovnih nagona postigne osećaj udobnosti, sigurnosti i prijatnosti. To znači da je čovek dužan da svakoj životinji koju iskorišćava obezbedi takve smeštajne uslove u kojoj će joj biti omogućeno da ispolji sledećih 9 osnovnih oblika ponašanja: odmor i san, reaktivnost, hranidbeno ponašanje koje podrazumeva ne samo unošenje hrane, već i vode, higijensko ponašanje, kretanje, istraživačko ponašanje, teritorijalno ponašanje, socijalne i reproduktivne oblike ponašanja. Ako izostane mogućnost ispoljavanja navedenih oblika ponašanja, nastaje deficit u ponašanju, koji vrlo lako dobija oblik promenjenog i patološkog ponašanja. Osnovni uzrok patoloških oblika ponašanja je nemogućnost visokomotivisane životinje da zadovolji svoje nagone i postigne osećaj udobnosti, sigurnosti, prijatnosti i zadovoljstva. Patološki oblici ponašanja su uvek praćeni neprijatnim telesnim i emocionalnim iskustvima kao što su osećaj neudobnosti, gladi, žeđi, oralnog nezadovoljstva, vrućine, hladnoće, straha, uplašenosti (anksioznost), neprijatnosti, nesigurnosti, bola, dosade i patnje. Sva navedena

____ 57 ____

osećanja predstavljaju jake stresore za životinje, koja, ako dugo potraju dovode životinju u fazu hronične iscrpljenosti. Sama patnja predstavlja stanje krajnje emocionalne iscrpljenosti. Ako životinji dugo nije omogućeno da ispoljavanjem prirodnih oblika ponašanja postigne zadovoljenje nagona i navedenih pozitivnih telesnih i emocionalnih iskustava, usled visoke motivisanosti na ostvarenje ovih ciljeva, životinja će pokušati da ih postigne na neki drugi način, odnosno ispoljavanjem patoloških oblika ponašanja kao što su: poremećaji reaktivnosti (areaktivnost, hiporeaktivnost i hiperreaktivnost), samopovređivanje, preusmereni oblici ponašanja, prazne ili vakuumske aktivnosti i stereotipije, odnosno ritualni, visokorepetitivni oblici ponašanja koji su nefunkcionalni i bez određenog cilja, a koji se ispoljavaju uvek istim redosledom aktivnosti životinje.Iz navedenog je lako uočiti da neodgovarajući smeštajni prostor, neodgovarajuća briga i nega o životinjama kao i neodgovarajući odnos vlasnika prema životinjama mogu postati glavni uzrok poremećaja zdravlja životinja, koja se, ukoliko ih je prouzrokovao odgajivač, odnosno vlasnik životinje greškama u procesu gajenja, zovu tehnopatije. Tehnopatije se zato dele na: fizikopatije (poremećaji fizičkog zdravlja životinja i povrede), termopatije (toplotni udar, sunčanica, smrzavanje, prehlada), repropatije (reproduktivni poremećaji) i etopatije (poremećaji u ponašanju). Zato, da bi dobrobit bila obezbeđena, odgajivač ili vlasnik je dužan da svoje delatnosti, odnosno svoju odgajivačku praksu isplanira i sprovodi u pravcu očuvanja fizičke, psihičke i genetičke celovitosti životinja o kojima brine. Ovo je moguće ostvariti poštovanjem pravila "pet sloboda":1. Sloboda od gladi i žeđi, koja se postiže obezbeđivanjem životinji dovoljnih

količina kvalitetne i higijenski ispravne hrane i vode i omogućavanjem životinji da ih konzumira po volji i potrebi, odnosno u skladu sa svojim potrebama uslovljenim starosnom i proizvodnom kategorijom i na prirodan način karakterističan za vrstu kojoj pripada ;

2. Sloboda od neudobnosti, koja se postiže obezbeđenjem životinji odgovarajućih smeštajnih uslova;

3. Sloboda od bola, povreda i bolesti, koja se obezbeđuje sprovođenjem preventivnih, profilaktičkih i brzih dijagnostičkih metoda i tretmana životinja;

4. Sloboda ispoljavanja prirodnih oblika ponašanja i ostvarivanja socijalnog kontakta sa pripadnicima iste vrste i

5. Sloboda od neprijatnih emocionalnih iskustava kao što su strah, stanja slična strahu, dosada, patnja i dr.

Da bi ispoštovao ove slobode, stočar mora: pažljivo da planira i sprovodi u praksi sve neophodne odgajivačke aktivnosti, stalno usavršava svoje znanje i veštine i pridržava se principa dobre stočarske prakse, obezbedi kvalitetne smeštajne uslove i stalno kontroliše njihov kvalitet, upozna minimalne standarde za humano

____ 58 ____

obuzdavanje životinja, utovar, transport i istovar, kao i minimalne standarde za humano klanje životinja.Tehnopatije

Kod domaćih životinja koje se gaje u farmskim uslovima, sve bolesti koje su posledica ostvarivanja odgajivačkog, odnosno proizvodnog cilja, a koje nastaju usled grešaka u tehnološkom procesu proizvodnje zovu se tehnopatije. Kod domaćih životinja postoje tri vrste integriteta, odnosno celovitosti organizma:1. Fizička celovitost,2. Psihička celovitost i3. Genetička celovitost.U odnosu na vrstu integriteta koja je narušena greškama u tehnološkom procesu proizvodnje, kod domaćih životinja postoje i tri grupe tehnopatija:1. Fizikopatije,2. Etopatije i3. Repropatije.

Fizikopatije, termopatije i repropatije

Pod fizikopatijama se podrazumevaju telesne povrede i poremećaji zdravstvenog stanja (bolesti) domaćih životinja prouzrokovani greškama u tehnološkom procesu proizvodnje. Posebnu podgrupu fizikopatija čine ambijentalne fizikopatije. One obuhvataju povrede i poremećaje zdravstvenog stanja domaćih životinja prouzrokovane neodgovarajućim ambijentalnim prilikama u smeštajnom prostoru, a uglavnom neodgovarajućim mikroklimatskim činiocima. Zato se toplotni udar, prehlade, promrzline i slična stanja svrstavaju u grupu ambijentalnih fizikopatija (termopatije). U termopatije se ubrajaju i reproduktivni poremećaji koji se dovode u vezu sa neodgovarajućim ambijentalnim temperaturama. Oboljenja respiratornih organa prouzrokovana iritirajućim delovanjem štetnih gasova u vazduhu smeštajnih objekata za domaće životinje, takođe pripadaju grupi ambijentalnih fizikopatija.Povrede domaćih životinja u intenzivnim sistemima gajenja nastaju na tri načina:1. Povrede nastale usled oštećenja i neispravnosti opreme i pribora koji se koristi

u različitim tehnološkim operacijama i neodgovarajućeg građevinskog materijala ili neodgovarajuće izgradnje primarnog i sekundarnog smeštajnog prostora (klizavi i strmi podovi, tvrdi podovi, rešetkasti podovi, povrede nastale uspled neodgovarajućeg načina vezivanja ili uklještenja životinja,

____ 59 ____

nedostatak prostirke, neispravne metalne ograde bokseva, neispravna električna instalacija, oštećena ležišta i sl.),

2. Povrede nastale usled nestručnosti radnika pri izvođenju zootehničkih i veterinarskih zahvata (povrede životinja pri useljavanju u smeštajne objekte i iseljavanju iz smeštajnih objekata, povrede pri utovaru u transportno sredstvo i povrede pri istovaru iz transportnog sredstva, povrede pri hvatanju i obuzdavanju, povrede usled grešaka pri hirurškim zahvatima i sl.) i

3. Povrede namerno nanete životinjama od strane radnika usled pokušaja da se uspostavi poslušnost životinja.

Bez obzira na činioce koji su doveli do povreda, one kod životinja prouzrokuju neprijatne osećaje, a što je povreda za životinju neprijatnija, to će duže pamtiti njen uzrok i na različite načine će pokušavati da izbegne izvore povreda i neprijatnih fizičkih, odnosno telesnih osećaja. Ovo stanje predstavlja naročito nepovoljnu okolnost ukoliko životinja postane svesna da je povredu instrumentalizovao čovek i dugo pamti njen uzrok. To dovodi do izbegavanja kontakta sa čovekom, odbijanja svake saradnje, stvaranje osećaja nesigurnosti i uplašenosti u prisustvu čoveka i mogućnosti ispoljavanja agresivnih oblika ponašanja prema čoveku, a usled nemogućnosti da u uslovima ograničene slobode kretanja izbegne direktni kontakt sa čovekom.Pored navedenih telesnih oštećenja, kod životinja na farmama industrijskih sistema gajenja postoji i kategorija takozvanih mutilacija ili oštećenja usled hirurških zahvata koji se sprovode u zootehničke svrhe (skraćivanje repova, obezrožavanje, obrezivanje papaka i sl.). Cilj ovih zahvata nije namerno povređivanje životinja i nanosšenja bola i patnje. Postoperativni oporavaka posle mutilacija je bolan i za životinju neprijatan, ali u većini slučajeva ovo stanje neprijatnosti ne traje dugo.Bolesti koje se najčešće javljaju u intenzivnim sistemima gajenja domaćih životinja, a pripadaju grupi tehnopatija zovu se drugačije i produkcione ili proizvodne bolesti. Uglavnom su fokusirane na organe i organske sisteme koji se najviše eksploatišu u tehnološkom procesu proizvodnje, a u vezi su sa:1. Disbalansom koji postoji između ishrane i proizvodnih i reproduktivnih

osobina (na primer: metabolički poremećaji, funkcionalna i strukturna oštećenja organa za varenje);

2. Prekomernim opterećenjem "glavnog proizvodnog organa ili organskog sistema" (na primer: mastitisi kod mlečnih krava);

3. Forsiranjem brzog postizanja proizvodnog cilja na račun minimalnog rasipanja, odnosno potrošnje energije kroz fizičku aktivnost potrebnu za pravilan telesni razvoj (ograničena sloboda kretanja ili potpuna nemogućnost kretanja usled vezanog načina držanja), što dovodi do bolesti koštano-zglobnog, odnosno lokomotornog sistema (hromost, osteoporoza) domaćih životinja;

____ 60 ____

4. Brzim širenje infektivnih agenasa među jedinkama istog zapata, u istom objektu usled velike gustine naseljenosti, male distance među jedinkama i disfunkcije imunološkog sistema usled delovanja hroničnih stresora.

Repropatije podrazumevaju reproduktivne poremećaje koji su direktna posledica fizikopatija, termopatija i svih drugih grešaka u tehnološkom procesu proizvodnje, kao i fiksiranje genskih mutacija i hromozomskih abreacija u genomu domaćih životinja i njihovo prenošenje na potomstvo, a kao posledica povećanog selekcijskog pritiska i grešaka u selekeciji i reprodukciji domaćih životinja (genopatije i hromozomopatije).

ETOPATIJE

Etopatije predstavljaju poremećaje u ponašanju domaćih životinja (patološki oblici ponašanja), koji su nastali kao posledica grešaka u tehnološkom procesu proizvodnje. Dovode se u vezu sa sledećim činiocima:1. Nemogućnost domaćih životinja u intenzivnim sistemima gajenja da

ispoljavanjem prirodnih, fizioloških oblika ponašanja zadovolje svoje nagone jer im je ograničena sloboda kretanja (nemogućnost da priđu supstratu, odnosno materijalu potrebnom za zadovoljavanje nagona, prirodnih potreba i postizanje osećaja udobnosti, prijatnosti, sigurnosti i zadovoljstva), a kao jedini izbor načina zadovoljavanja određene potrebe ostavljena im je mogućnost, odnosno način, koju je planirao proizvođač pre započinjanja proizvodnog procesa;

2. Nemogućnost izbora odgovarajućeg supstrata, odnosno materijala potrebnog za zadovoljavanje određenog nagona (nestimulativni uslovi gajenja), a kao jedina mogućnost izbora na raspolaganju im je supstrat koji je izabrao proizvođač izradom plana proizvodnog cilja;

3. Nemogućnost ostvarivanja adekvatnog socijalnog kontakta usled izolacije, individualnog smeštaja ili pregrupisavanja jedinki iz različitih socijalnih grupa u nove starosne i proizvodne grupe;

4. Neprirodnim i nasilnim prekidom uspostavljenih socijalnih veza (odvajanje mladunaca od majke, razdvajanje mladunaca prema polovima koji potiču iz istog legla i sl.);

5. Boravkom u ambijentalno nestimulativnim sredinama;6. Permanentnim izlaganjem delovanju neprijatnih stimulusa iz životnog

okruženja na koje domaće životinje ne mogu da odgovore ispoljavanjem odgovarajuće bihejvioralne reakcije, upravo usled ograničene slobode kretanja (ne mogu da izbegnu kontakt sa neprijatnim stimulusom);

____ 61 ____

7. Nedovoljnim vremenom potrebnim za ostvarivanjem pravilnog socijalnog kontakta sa čovekom, odnosno radnicima na farmama;

8. Forsiranom ishranom ili restriktivnim režimom ishrane.Svi navedeni činioci dovode do frustracija i konfliktnih situacija koje su uzrok poremećaja u ponašanju domaćih životinja.Fizikopatije, repropatije i etopatije su u najtešnjoj mogućoj vezi. Fizikopatije i repropatije mogu biti uzrok etopatija, a etopatije uzrok fizikopatija.Ispoljavanjem patoloških oblika ponašanja (etopatije) životinja može da nanese telesne povrede sebi i drugim životinjma i da tako nastanu fizikopatije, ali može da nanese i telesne povrede radnicima na farmama ili svom vlasniku.Uzrok promena i poremećaja u ponašanju domaćih životinja mogu biti povrede i organske bolesti (fizikopatije). Tako, bolni procesi ili osećaj svraba na repu i analnom području mogu primorati životinju da neuobičajeno trlja zadnji deo tela o bočne strane smeštajnog prostora ili nekog drugog predmeta, da pokušava da se češe ekstremitetima, da maše repom, da često leže i ustaje ili da ispoljava druge, neuobičajene oblike ponašanja. Ovakvi oblici ponašanja, po svom sadržaju, liče na patološke oblike, ali u njihovoj osnovi se ne radi o mentalnim poremećajima, već o organskim oboljenjima koje detaljnim kliničkim pregledom treba isključiti.Ako su kod domaćih životinja prisutni bolni procesi, koje radnici, odgajivači ili vlasnici ne primećuju, dodirom bolnih mesta može se ispoljiti iznenadna i intenzivna agresivna reakcija, a koja je u ovom slučaju u cilju odbrane od činioca koji pojačava intenzitet bola (u ovom slučaju to je dodir – taktilni nadražaj). Navedene reakcije predstavljaju sekundarne poremećaje u ponašanju. Najčešći uzroci sekundarnih poremećaja u ponašanju su oboljenja ili degenerativni procesi na čulima, disfunkcija i oboljenja unutrašnjih organa, kao što su na primer oboljenja jetre i bubrega, hormonski poremećaji, bolesti koje oštećuju nervni sistem, infekcije mokraćnih i polnih organa, oboljenja koštano - zglobnog sistema i sva druga organska oštećenja praćena jakim osećajem bola, nesigurnosti i neudobnosti.Svaki osećaj bola, neudobnosti i nesigurnosti kod domaćih životinja povećava stepen napetosti, nervoze i straha od približavanja i dodira čoveka ili druge životinje, a time se povećava i agresivnost. Ako agresivnim reakcijama domaća životinja uspe da se odbrani od stimulusa koji bi povećali osećaj bola, stalno će primenjivati istu bihejvioralnu strategiju (ujedanje, udaranje glavom, udaranje ekstremitetima i sl.). Ako je usled patoloških procesa smanjena pokretljivost životinje, kod nje se povećava intenzitet osećaja nesigurnosti, tj. životinja je svesna da ne može da kontroliše brzinu svojih reakcija, tako da može na svako približavanje nepoznate osobe, samog vlasnika ili druge životinje da ispoljava znake pretnje i agresivnog ponašanja kojima tu osobu ili životinju upozorava da joj se ne približava i da je ne dodiruje. Ovakvo ponašanje je korisno za samu životinju,

____ 62 ____

ali je istovremeno vrlo opasno za radnike na farmama, vlasnike životinja i druge životinje koje žive sa njom u istoj socijalnoj grupi.Senzorne disfunkcije, koje nastaju usled oboljenja čulnih organa, modifikuju prijem nadražaja, što kod domaćih životinja može prouzrokovati neočekivane reakcije na određene vizuelne i auditorne stimuluse.Bolesti unutrašnjih organa, a posebno jetre i bubrega, prouzrokuju brojne promene u ponašanju domaćih životinja, uglavnom zbog toksičnih metabolita koji se nakupljaju u krvotoku i oštećuju nervi sistem. Primer su mnogobrojni metabolički poremećaji kod viskoproduktivnih životinja.Oboljenja mozga i kičmene moždine takođe mogu biti uzrok brojnih promena i poremećaja u ponašanju domaćih životinja, a među kojima su najčešći: tumori mozga i kičmene moždine, infekcije koje zahvataju centralni i periferni nervni sistem, patološko promenjene imunološke reakcije organizma i degenerativni procesi koji direktno oštećuju nervni sistem i dr. Encefalopatije prouzrokovane prionima uzrok su etopatija za koje se smatra da su primarno prouzrokovane greškama u načinu ishrane preživara.Endokrini sistem i hormoni takođe imaju značajnu ulogu u ponašanju. Hipo - ili hiperaktivnost hipofize, štitne i paraštitne žlezde, nadbubrežnih žlezda, pankreasa i gonada prouzrokuju brojne proremećaje u ponašanju.

Geneza etopatija

Na sve promene koje se dešavaju unutar organizma ili u životnom okruženju, a koje prete da poremete homeostazu organizma (stresori), životinja se koristi mehanizmima alostaze. Adaptivni odgovor organizma na stresore radi održavanja homeostaze zove se alostaza. Alostaza označava postizanje stabilnosti kroz promene organizma. Mehanizme alostaze predstavljaju: medijatori imunološkog sistema, autonomnog nervnog sistema i hipotalamo – hipofizno - adrenalne ose. U alostazi učestvuje i mozak i to posredstvom aktiviranja nervnih ćelija i oslobađanjem neurotransmitera. U toku alostaze može da dođe do atrofije nervnih ćelija u hipokampusu, što može da bude još jedan uzrok nastanka patoloških oblika ponašanja.Životinja prvo pokušava da se prilagodi promenama u životnom okruženju. Da bi u ovome uspela, životinja mora da menja i oblike ponašanja, odnosno da ih prilagođava postojećim životnim uslovima i to kroz promenu bihejvioralnih strategija (različiti načini ostvarivanja istog bihejvioralnog cilja, odnosno cilja određenog oblika ponašanja). Ove promene u ponašanju nekada znatno mogu da odstupaju od takozvane fiziološke norme ili forme u ponašanju (bihejvioralna norma/forma). Drugačije rečeno, promene u ponašanju životinje, za vlasnike i odgajivače mogu da izgledaju neprirodno i neuobičajeno i da ih zato zabrinu.

____ 63 ____

Međutim, nisu sve promene u ponašanju patološki oblici ponašanja. Promene u ponašanju su samo pokušaji životinje da se adaptira na postojeće uslove života. One su deo fizioloških mehanizama koje organizam koristi u procesu adaptacije.Promene u ponašanju se dele u dve kategorije:Prva kategorija promena u ponašanju napravljena je u odnosu na uslove života u kojima se ispoljavaju i na osnovu uslova života postoje:1. Promene u ponašanju koje predstavljaju pokušaje životinje da se prilagodi na

neodgovarajuće uslove života, koji postoje u većini intenzivnih sistema gajenja i

2. Promene u ponašanju koje se javljaju u optimalnim uslovima života.Druga kategorija promena u ponašanju napravljena je u odnosu na štete koje životinja promenom svog ponašanja nanosi sebi, drugim životinjama ili vlasniku i odgajivaču, a to su:1. Promene u ponašanju koje nisu štetne za samu životinju, druge

životinje i njenog vlasnika ili odgajivača i2. Promene u ponašanju koje štete samoj životinji, drugim životinjama i

vlasniku ili odgajivaču.Sve ove promene imaju samo jedan cilj, a to je prilagođavanje novim uslovima života ili promenama uslova života, uključujući i promene koje nastaju unutar samog organizma. Na primer, gravidne ženke menjaju ponašanje. Ove promene nisu prouzrokovane spoljašnjim stimulusima, već promenama fiziološkog statusa organizma (graviditet). Životinja koja je gladna, takođe menja ponašanje. Ako je mirovala, gladna životinja počinje da ispoljava aktivnosti karakteristične za istraživačku, odnosno apetitivnu fazu hranidbenog oblika ponašanja. Ženke u estrusu menjaju ponašanje usled hormosnkih promena u organizmu. Životinje koje pate od bolnih poremećaja zdravstvenog stanja menjaju ponašanje usled osećaja bola (hiper - i hiporeaktivnost ili areaktivnost). Kod životinja koje imaju mladunce mogu da se ispoljavaju agresivni oblici ponašanja, čija je funkcija protektivnog karaktera, odnosno zaštita mladunaca.Međutim, ako životinja promenama u ponašanju ne uspe da se prilagodi na nove uslove života ili promene u životnom okruženju, ove promene, koje predstavljaju sastavni mehanizam alostaze, prerastaju u poremećaje u ponašanju životinja (etostaza, patološki oblici ponašanja, patološko ponašanje, nenormalno ponašanje). Poremećaji u ponašanju mogu biti:1. Primarni - posledica su narušene homeostaze ili harmonije

(skladnosti) između životinje i njenog životnog okruženja, tj. uslova života i

2. Sekundarni - posledica su narušene homeostaze usled urođenih ili stečenih patoloških promena u organizmu životinje).

____ 64 ____

Poremećaji u ponašanju domaćih životinja u intenzivnim sistemima gajenja upravo nastaju iz pokušaja prilagođavanja na neodgovarajuće uslove života. Devet osnovnih oblika ponašanja životinja (odmor i san, reaktivnost, kretanje, higijena tela, hranidbeno ponašanje, teritorijalnost, istraživačko ponašanje, socijalno ponašanje i reproduktivno ponašanje) predstavljaju devet urođenih bihejvioralnih oblika ili devet nagona. Ako unutrašnji mehanizmi, koji kontrolišu ove nagone, motivišu životinju da ih zadovolji, a ona je u tome sprečena doći će do frustracije organizma. Frustrirana životinja neće odustati od pokušaja da zadovolji svoje nagone. Prvo će ispoljavati bihejvioralne strategije koje odgovaraju fiziološkim oblicima ponašanja u pokušaju da pronađe supstrat, odnosno materijal potreban za postizanje bihejvioralnog cilja nagona i da uspostavi kontrolu nad pronađenim supstratom. Ako je sprečena da pronađe supstrat potreban za ostvarivanje bihejviroralnog cilja, fiziološku bihejvioralnu strategiju će usmeriti prema takozvanom alternativnom supstratu, koji ne može da zadovolji bihejvioralni cilj nagona (preusmereni oblici ponašanja). Ako nedostaje i alternativni susptsrat, životinja će ispoljavati bihejvioralne strategije, koje inače ispoljava u prisustvu pravog supstrata (vakuumske aktivnosti). Osnovni urođeni oblici ponašanja domaćih životinja nisu izmenjeni procesom domestikacije u odnosu na njihove divlje srodnike, što ukazuje da su za životinju od vitalnog značaja. Međutim, mogu biti izmenjeni pogrešnim načinima reprodukcije, smeštaja, ishrane i nege životinja, ali i nedostatkom pažnje od strane odgajivača i radnika, kao i nerazumevanjem i neznanjem odgajivača, vlasnika i radnika o osnovnim potrebama domaćih životinja. U intenzivnim sistemima gajenja su brojni razlozi koji onemogućavaju životinju da ispolji fiziološke bihejvioralne strategije radi zadovoljavanja svojih urođenih potreba. Svi ti razlozi mogu da se svedu na samo dva:1. Bihejvioralne strategije za domaće životinje, koje najviše odgovaraju

proizvodnom cilju, osmislio je čovek, a životinje je ograničavanjem slobode kretanja sprečio da ispoljavaju fiziološke bihejvioralne strategije, što dovodi do takozvanog bihejvioralnog deficita. Na primer, veštačko osemenjavanje umesto prirodnog pripusta, predstavlja zamenu bihejvioralnih strategija unutar reproduktivnog oblika ponašanja. Veštačkim osemenjavanjem ženki se nikada ne postiže bihejvioralni cilj, već samo proizvodni cilj odgajivača. Kod domaćih životinja u intenzivnim sistemima gajenja izgubio se veći broj bihejvioralnih strategija, a etološka načela i načela dobre odgajivačke prakse nalažu da bihejvioralni deficit ne sme da bude manji od 85% ukupnih bihejvioralnih aktivnosti i strategija unutar svih devet urođenih oblika ponašanja. Ako pređe ovu vrednost, bihejvioralni deficit, usled teških frustracija prerasta u poremećaje u ponašanju.

2. Supstrat, odnosno materijal potreban za zadovoljavanje urođenih potreba (nagona) domaćih životinja, takođe je osmislio čovek. Ovaj supstrat je jednoličan i ne daje mogućnosti životinjama da izaberu neki

____ 65 ____

drugi supstrat, koji bi im više odgovarao radi zadovoljavanja bihejvioralnog cilja. Primer predstavlja ishrana domaćih životinja na farmama koncentrovanim, usitnjenim hranivima, a ne pašni način ishrane koji obiluje sirovim vlaknima. Usled nedostatka pogodnog susptrata, životinja uspostavlja kontrolu nad alternativnim suspstratom, koji ne vodi postizanju bihejvioralnog cilja.

Zato što su poremećaji u ponašanju domaćih životinja u intenzivnim sistemima gajenja nastali usled pokušaja da se životinje prilagode neodgovarajućim uslovima života, a koji se smatraju greškama u tehnološkom procesu proizvodnje, zovu se etopatije (etološke tehnopatije). Međutim, u intenzivnim sistemima gajenja, u istom smeštajnom objektu nalazi se veliki broj životinja i neće se kod svih jedinki ispoljiti patološki oblici ponašanja. U istinu, ispoljiće se kod većeg broja, ali ne kod svih. Razlog je taj, što su patološki oblici ponašanja domaćih životinja posledica kompleksne interakcije:1. Mentalne i fizičke konstitucije životinje uslovljene njenim genotipom

(genetička predispozicija za razvoj patoloških oblika ponašanja, sposobnost prilagođavanja na promene životnih uslova, prethodno stečena prijatna i neprijatna iskustva);

2. Činilaca koji potiču iz životnog okruženja (životni uslovi, kvalitativne promene u životnom okruženju, brzina promena u životnom okruženju) i

3. Odnosa odgajivača, vlasnika ili radnika na farmama prema domaćim životinjama (stručnost, odgovornost, ponašanje ophođenje prema životinjama, obrazovanost o potrebama životinja i sl.).

Patološki oblici ponašanja se takođe dele u dve kategorije:Prva kategorija patoloških oblika ponašanja napravljena je u odnosu na uslove života u kojima se ispoljavaju i na osnovu uslova života postoje:1. Patološki oblici ponašanja koji se ispoljavaju u neodgovarajućim uslovima

života i2. Patološki oblici ponašanja koji se ispoljavaju u optimalnim uslovima života.Druga kategorija poremećaja u ponašanju napravljena je u odnosu na štete koje životinja promenom svog ponašanja nanosi sebi, drugim životinjama ili vlasniku i odgajivaču, a to su:1. Poremećaji u ponašanju koji su štetni samo za životinju koja ih

ispoljava i2. Poremećaji u ponašanju koji štete drugim životinjama i vlasniku ili

odgajivaču.

____ 66 ____

Definicija, način ispoljavanja i podela patoloških oblika ponašanja

Patološko ponašanje je svako ponašanje koje je izgubilo svoju adaptivnu funkciju i koje na kraju svog ispoljavanja ne vodi uspostavljanju homeostaze organizma u određenim uslovima života, niti ostvarivanju bihejvioralnog cilja, odnosno zadovoljavanju nagona.Patološko ponašanje može da se ispolji:1. Promenama redosleda ispoljavanja određenih fizioloških oblika ponašanja,2. Produžavanjem ili skraćivanjem ispoljavanja pojedinih faza fizioloških oblika

ponašanja,3. Pojačavanjem ili smanjivanjem jačine ispoljavanja pojedinih fizioloških oblika

ponašanja,4. Greškama u razmišljanju životinje,5. Pogrešnim izborom vremena i mesta ispoljavanja određenih oblika ponašanja,6. Pogrešnim izborom supstrata (materijala, predmet ili jedinka iste ili druge

vrste) neophodnog za ispoljavanja određenog oblika ponašanja koji vodi pogrešnom bihejvioralnom cilju ili se uspostavljanjem kontrole nad tim supstratom ne ostvaruje bihejvioralni cilj,

7. Obavljanjem motornih aktivnosti karakterističnih za fiziološke oblike i strategije ponašanja u odsustvu supstrata.

U odnosu na način ispoljavanja patološki oblici ponašanja mogu da se grupišu na sledeći način:1. Samopovređivanje (automutilacija) – Ovi patološki oblici ponašanja su

karakteristični za krajnji stepen patnje, kada životinja povređuje sopstveno telo primenom različitih patoloških bihejvioralnih strategija.

a. Patnja predstavlja stanje krajnje mentalne iscrpljenosti organizma usled delovanja hroničnih stresora, neprijatnih telesnih (bol) ili emocionalnih iskustava (anksioznost, strah, stanja slična strahu i bespomoćnost). Patnja je obično praćena osećajem iznenadne smrti ili potpunog gubitka slobode i samostalnosti.

b. Anksioznost je osećaj stalnog iščekivanja delovanja odbojnih, neprijatnih ili opasnih stimulusa, kojeg prati telesna napetost, povećan stepen pažnje i uzrujanosti, hiperaktivnost autonomnog nervnog sistema i povećana motorna aktivnost organizma. Žarište anksioznosti može poticati iz samog organizma ili iz spoljašnje sredine.

c. Strah je emocionalno stanje koje se javlja u prisustvu određenog predmeta, jedinke, u određenoj socijalnoj situaciji ili usled podređenog položaja, a koji su novi ili nepoznati za životinju ili su ranije upamćeni

____ 67 ____

kao neprijatni i za koje životinja proceni da predstavljaju opasnost za njen opstanak. On je deo normalnog, fiziološkog ponašanja i ima adaptivnu i odbrambenu funkciju, tj. cilj mu je upoznavanje i prilagođavanje na nove i nepoznate okolnosti i izbegavanje opasnih stimulusa i situacija. Sadržaj bihejvioralnih aktivnosti određuje da li je reakcija na strah u fiziološkim granicama ili odstupa od fiziološke norme. Na primer, ako se oblici ponašanja karakteristični za strah ispolje kada izbije požar, tada je strah opravdan jer je od adaptivnog značaja, ali ako se ispoljavaju i kada ne deluju opasni stimulusi, tada je strah nefunkcionalan, neadaptivan i patološki. Ako je prvi kontakt sa izvorom, tj. uzrokom straha ostao upamćen i ako svaki sledeći put u blizini istog stimulusa životinja ispoljava reakcije straha, koje su po jačini takve da dovode do teških disfunkcija autonomnog nervnog sistema i organa koji on inerviše, do pojave panike, ukočenosti, nesvestice, preznojavanja, drhatanja i sličnih reakcija, reč je o fobijama. Za razliku od patološkog straha, koji se razvija postepeno, fobije nastaju naglo, a životinja kod koje je fobija prisutna stalno izbegava mesta i situacije koje kod nje prouzrokuju prenaglašenu reakciju plašljivosti.

2. Preusmereno ponašanje – životinji nedostaje supstrat potreban za ispoljavanje određenog fiziološkog oblika ponašanja, tako da ona taj oblik ponašanja preusmerava prema drugom supstratu (alternativni supstrat) koji je nekarakterističan za taj fiziološki oblik ponašanja. Preusmerene aktivnosti predstavljaju oblik nesadržajnog ponašanja, koje nastaje kao posledica dugotrajne frustracije visoko motivisanih životinja u pokušaju da ispolje neku bihejvioralnu aktivnost ili ostvare određeni bihejvioralni cilj, a što ne mogu usled nedostatka ili ograničenja supstrata, vremena ili prostora.

3. Vakuumske aktivnosti - Životinji nedostaje supstrat potreban za ispoljavanje određenog fiziološkog oblika ponašanja, pa ona taj oblik ponašanja ispoljava prema nepostojećem pravom i nepostojećem alternativnom suspstratu, ali je prisutan isti redosled motornih aktivnosti, odnosno pokreta, koji bi se ispoljio da je supstrat prisutan. Vakuumske aktivnosti predstavljaju patološke oblike ponašanja koji obuhvataju instinktivne i nesvesne reakcije na nepostojeće stimuluse.

4. Stereotipije – patološki oblici ponašanja koji su nefunkcionalni i koji se ispoljavaju uvek istim redosledom besciljnih motornih aktivnosti, a praćeni su uvek oštećenjem organa koji je najviše aktivan u njihovom ispoljavanju. Najčešće se ispoljavaju kao stereotipije u pokretima (lokomotorne stereotipije) i kao stereotipije vezane za hranidbene oblike ponašanja (oralne stereotipije) ili higijenske oblike ponašanja.

5. Poremećaji reaktivnosti (areaktivnost, hipo - i hiperreaktivnost) – Ako se reaktivnost životinje (brzina reagovanja na nadražaje iz spoljašnje sredine i iz

____ 68 ____

organizma) promeni u odnosu na intenzitet bihejvioralnih reakcija, mesto gde se reakcije ispoljavaju, vreme u kojem se ispoljavaju i u odnosu na stimulus prema kome se ispoljavaju, reč je o patološkoj reaktivnosti. Kod patološke rekativnosti, bihejvioralni odgovor organizma na određeni privlačni ili odbojni stimulus može da izostane (areaktivnost), da bude smanjenog intenziteta (hiporeaktivnost) ili pojačanog intenziteta (hipereaktivnost) u odnosu na fiziološki reakciju. Izostanak reaktivnosti (areaktivnost) i smanjena rekativnost (hiporeaktivnost) se primećuju kod životinja koje usled smeštajnih uslova nisu u mogućnosti da uspostave kontrolu nad stimulusima u svom životnom okruženju. Takve životinje su apatične, depresivne, a izostanak reaktivnosti ili oslabljena reaktivnost posledica su takozvane shvaćene ili naučene bespomoćnosti. Odnosno, areaktivne i hiporeaktivne depresivne životinje su naučile da su sve bihejvioralne reakcije i strategije u pokušaju savlađivanja stresora u životnom okruženju bezuspešne i zato se kod njih ne uočavaju fiziološki bihejvioralni oblici reaktivnosti karakteristični za vrstu. Suprotno, areaktivnosti i hiporeaktivnosti, hiperreaktivnost je obično posledica hroničnog straha i stanja sličnih strahu kod životinja u intenzivnim sistemima gajenja. Hiperreaktivnost se uglavnom ispoljava kao odbrambena reakcija na delovanje onih stimulusa za koje je životinja shvatila da joj nanose neprijatne telesne i emocionalne osećaje i zato pokušava da se od njih odbrani ili da ih izbegne intenzivnim bihejvioralnim reakcijama, koje se razlikuju od fiziološke bihejvioralne norme.

U odnosu na socijalne činioce postoje:1. Individualni bihejvioralni poremećaji i2. Socijalni bihejvioralni poremećaji (sociopatije).

Najčešće etopatije goveda

Uvrtanje jezikaJedna od najčešćih etopatija goveda, koja pripada oralnim stereotipijama i vakuumskim oblicima ponašanja je uvrtanje jezika. Uglavnom se ispoljava kao repetitivno plaženje i uvrtanje jezika (izvan usne duplje). Ređe se ispoljava uvrtanjem jezika unutar usne duplje, ali sa otvorenim ustima. Ispoljavanje ove oralne stereotipije počinje već u prvoj nedelji života telića.Dovodi se u vezu sa restriktivnim režimom ishrane ili sa kratkim vremenom provedenim u kontaktu sa hranom. Kratko vreme provedeno u kontaktu sa hranom dovodi do zadovoljavanja fiziološke gladi i postizanja osećaja fizioločke sitosti (porast nivoa glukoze u krvi), ali ne i do zadovoljavanja psihičke gladi i postizanja osećaja psihičke sitosti i zadovoljstva, koja nastaje žvakanjem (preživanjem) grube

____ 69 ____

vlaknase hrane i dilatacijom predželudaca i želudaca. Unošenjem samo koncentrovane, usitnjene hrane postiže se osećaj fiziološke, ali ne i psihičke sitosti.Takođe se smatra se da je vezan način držanja jedan od uzroka ispoljavanja ove streotipije kod starijih životinja, tj. kod krava, bikova, junadi u tovu i junica. Samo vezivanje za starije kategorije goveda predstavlja odbojni stimulus i prouzrokuje osećaj neprijatnosti. Dugotrajno vezivanje aktivira adrenokortikalni odgovor organizma kod bikova, što znači da vezani način držanja predstavlja potencijalni stresor. Međutim, neće se kod svih krava, junica i bikova, koji se drže vezano ili su na restriktivnom režimu ishrane, ispoljiti uvrtanje jezika. Ovo znači da sve jedinke koje se drže u istim životnim, odnosno smeštajnim uslovima nisu isto osetljive na delovanje odbojnih, neprijatnih stimulusa i stresora. Pretpostavlja se da razlike u osetljivosti na neprijatne, odbojne stimuluse i stresore nisu samo prouzrokovane prethodnim iskustvom i prilagođavanjem životinje na njihovo delovanje, već da postoje i razlike u genetskoj predispoziciji. Zato je vezivanje za pojedine jedinke odbojno i neprijatno, a za druge ne predstavlja bitan životni činilac. Takođe se pretpostavlja da možda vezani način držanja ipak predstavlja odbojan i neprijatan stimulus za sve jedinke, ali da one, kod kojih se ne ispoljavaju stereotipije, na ove neprijatne osećaje reaguju na neki drugi način.Kod telića se uvrtanje jezika dovodi u vezu sa ranim odvajanjem od majke i neodgovarajućim načinom ishrane, odnosno promenom bihejvioralne strategije unošenja mleka ili zamena za mleko (napajanje iz kanti ili kanti sa cuclama). Pored toga, na koži oko papila mlečne žlezde krava izlučuju se feromoni koji na teliće deluju umirujuće. I ovo je činilac koji se dovodi u vezu sa oralnim stereotipijama kod telića. Tele odvojeno od majke je emocionalno nestabilno, a umirujući feromoni koji se luče sa površine kože vimena ne mogu emotivno da ga stabilizuju. Ovu svoju emocionalnu nestabilnost tele pokušava da savlada uvrtanjem jezika.

Samosisanje i unakrsno/međusobno sisanjeKod goveda, gotovo svih starosnih kategorija, a koje su iz bilo kojih razloga na restriktivnoj ishrani, takođe dolazi do ispoljavanja oralnih stereotipija (uvrtanje jezika, unakrsno međusobno sisanje repa, uha, prepucijuma, skrotuma, pupka, samosisanje ili međusobno lizanje i samolizanje). Kod goveda se oralne stereotipije ispoljavaju posle unošenja obroka.Sisanje predstavlja jednu od bihejvioralnih strategija hranidbenog ponašanja, odnosno način unošenja hrane mladunaca sisara. Njegov funkcionalni cilj je unošenje mleka u organizam mladunaca. Kada se telići gaje odvojeno od svojih majki ispoljavaju oblike ponašanja karakteristične za stereotipno sisanje. Ovi oblici ponašanja se karakterišu međusobnim sisanjem ili sisanjem različitih delova boksa (preusmereno ponašanje), ali i sisanjem u prazno. Ovaj poslednji oblik znači da telići ispoljavaju iste aktivnosti usnama, jezikom i vilicama koje su karakteristične

____ 70 ____

za akt sisanja, ali u odsustvu sise ili cucle (vakuumsko ponašanje). Ispoljavaju se posle unošenja mleka.Ovo preusmereno ili vakuumsko ponašanje posledica je povećane motivacije za sisanjem, a usled odvajanja od majke. Kod mladunaca, jačina motivisanosti za sisanjem se može smanjiti omogućavanjem da sisaju odgovarajući predmet (cucla), a ne obaveznim podojem čiji je cilj unošenje mleka. Ovaj oblik ponašanja mladunaca sisara, čiji cilj nije unošenje mleka, zove se nenutritivno sisanje i smatra se fiziološkom komponentom ponašanja u dojnom periodu mladunaca. Nenutritivno sisanje stvara osećaj sitosti stimulisanjem metaboličkih procesa kroz povećanje sekrecije insulina i holecistokinina, hormona koji potpomažu rast mladunaca sisara. Pored toga, nenutritivno sisanje ima i umirujući uticaj na mladunce. Umirujući uticaj na mladunce koji sisaju svoju majku ostvaruju umirujući feromoni koji se izlučuju na površini kože oko papila vimena. Ovi feromoni umiruju mladunce svojim mirisom, stvarajući kod njih osećaj sigurnosti. To znači da su pored vizuelnih stimulusa, odnosno prisustva majke u neposrednoj blizini mladunca, taktilnih stimulusa, odnosno lizanja mladunaca u predelu anogenitalne regije pri podoju, za osećaj sigurnosti, odgovorni i olfaktorni stimulusi, odnosno umirujući feromoni majke.Jačina motivacije se smanjuje ispoljavanjem oblika ponašanja kojim treba da se zadovolji određena potreba, pre nego zadovoljavanjem same potrebe odgovarajućim supstratom (postizanje bihejvioralnog cilja). Samosisanje ili međusobno sisanje ili stereotipno sisanje kod teladi, kao i kod ostalih vrsta koje se gaje u intenzivnim sistemima, ispoljava se posle unošenja obroka. Kod telića u profilaktorijumu, koji se hrane prirodnim načinom, odnosno koji sisaju, stereotipno sisanje ima oblik ili samosisanja ili sisanja cucli za prihranjivanje. Ispoljava se kada se odvoje od majke. Takođe, kod ovih telića se stereotipno sisanje, koje nema nutritivnu funkciju, javlja i posle napajanja. Kod telića u telićarnicima, koji se napajaju zamenama za mleko, stereotipni oblici sisanja javljaju se odmah posle unošenja obroka. Ovi oblici nenutritivnog, stereotipnog sisanja isprovocirani su ukusom mleka. Povećanjem količine konzumiranog mleka ne smanjuje se učestalost ispoljavanja nenutritivnog sisanja. Ovo ukazuje, da kod telića konzumiranje mleka ne utiče na smanjenje ispoljavanja stereotipnih oblika nenutritivnog sisanja. Kao uzrok se pre može navesti nemogućnost zadovoljavanja oralne satisfakcije. Stereotipno, nenutritivno sisanje ne zavisi u potpunosti od gladi, mada će se učestalije ispoljavati ako se telićima uskrati obrok ili se podvrgnu restriktivnom režimu ishrane. Stereotipno preusmereno sisanje ili samosisanje se ispoljava odmah posle ovih događaja, ali traje samo oko 10 minuta i potom prestaje. Međusobno sisanje telića se ispoljava odmah posle hranjenja, ali prestaje kada se telićima ponudi cucla. Potom stereotipno, nenutritivno sisanje preusmere na cuclu. Nenutritivno sisanje kod telića se javlja u prvih 15 minuta po prestanku uzimanja mleka i kako je već napomenuto traje samo oko 10 minuta. Pretpostavlja se da stereotipno sisanje ima svoj cilj i da je to postizanje osećaja sitosti i oralne

____ 71 ____

satisfakcije. Osećaj sitosti, koji se postiže nenutritivnim sisanjem, nastaje kroz uticaj ovog stereotipnog oblika ponašanja na metaboličke hormone: insulin i holecistokinin. Nivo ovih hormona se posle obroka znatno povećava ako se telićima omogući da cuclaju. Nenutritivno sisanje se ne ispoljava kod telića koji se ne hrane mlekom i zamenama za mleko. Gumene cucle smanjuju pojavu međusobnog sisanja telića za oko 75%. Nenutritivno stereotipno samosisanje ili unakrsno, međusobno sisanje kod telića može da se spreči vezivanjem u trajanju od oko 60 minuta neposredno posle unošenja mleka ili zamene za mleko, napajanjem iz posuda sa cuclom, obezbeđivanjem cucli posle unošenja mleka ili ishranom mlekom po volji.Sisanje prepucijuma, skrotuma i pupka može da stimuliše drugo tele na uriniranje, tako da tele koje ispoljava ove stereotipne oblike ponašanja može da konzumira urin, što dovodi do oboljenja jetre. Pored toga, sisanje drugih delova tela ili lizanje, može da dovede i do stvaranja zoobezooara od dlaka u digestivnom traktu teladi, a oni mogu da ometu funkciju rada digestivnih organa. Kod međusobnog sisanja telića i samosisanja dolazi do smanjivanja telesne mase usled zapaljenjskih i bolnih procesa na delovima tela koje sisaju ili koje ližu. Unakrsno sisanje se često ispoljava kod krava. Uzrok je frustracija usled motivacije za unošenjem hrane ili motivacije na istraživačko ponašanje. Kao uzrok se navodi i deficit natrijuma. Posledice su povrede i oštećenja vimena i pojava mastitisa.

Međusobno naskakivanje junadi i bikova i ninfomanijaKao patološki oblik ponašanja, međusobno naskakivanje je česta pojava kod muške junadi i bikova u ispustu u čijim grupama nije uspostavljena stabilna socijalna hijerarhija. Kada june ili bikčić mirno stoji, drugi bik naskoči na njega sa zadnje strane. Ako je razlog nestabilna socijalna hijerarhija, u tom slučaju ovaj patološki oblik ponašanja zahvata najmanje od 1% do 4% ukupne populacije mužjaka u zapatu. Smatra se da je uzrok preusmereno seksualno ponašanje kod mužjaka koji se drže grupno ili motivacija na ispoljavanje agresivnog ponašanja. Ispoljavanju pogoduje: prenaseljenost zatvorenog smeštajnog objekta ili ispusta, veliki broj životinja u grupi i pregrupisavanje. Smatra se da je ovaj poremećaj pre prouzrokovan nestabilnom ili neuspostavljenom socijalnom hijerarhijom nego seksualnim stimulusima. Posledice su različite povrede, nekroza u predelu korena repa, iscrpljenost i kolaps junadi i bikova na koje naskaču drugi mužjaci, ali i gubitak telesne mase mužjaka koji naskaču usled visokog stepena motivacije da ispolje ovaj oblik ponašanja i usled nezainteresovanosti za unošenje hrane. Nimfomanične krave se ponašaju slično bikovima, naskaču na druge krave i junice, a odbijaju da ih zaskoče druge krave. Nimfomanično ponašanje može da bude nasledan poremećaj, mada se najčešće dovodi u vezu sa prisustvom folikularnih cista. Češće je kod krava mlečnih rasa nego kod krava tovnih rasa.

____ 72 ____

Lizavost kod govedaIspoljava se tako što životinja dug vremenski period provodi u lizanju sopstvenih delova tela. Lizanje ima stereotipni oblik. Smatra se da je uzrok preusmereno ponašanje usled nedostatka slame, socijalnog kontakta i frustracije usled motivacije na istraživačke oblike ponašanja. Kao uzrok se navodi i deficit natrijuma. Posledica je unošenje dlaka u organe za varenje, stvaranje zootrihobezoara i disfunkcija organa za varenje.

Prisvajanje ("krađa") tuđih mladunaca - telića drugih kravaKratko vreme pred partus, steone krave često prilaze vrlo blizu telića drugih krava i njuškaju ih. Ovakvo ponašanje je posledica hormonskih promena neposredno pred partus i smatra se normalnim oblikom ponašanja. Zainteresovanost za tuđe mladunce krava može biti tako velika da dođe do prisvajanja tuđih telića i odvajanja od njihove biološke majke. Ovo prisvajanje ne mora da bude pogubno za prisvojene mladunce sve dok se laktogenezom kod visoko gravidnih ženki, koje su ih prisvojile, stvara dovoljna količina mleka za njihov podoj. Međutim, kada se krave koje su prisvojile tuđe mladunce jednom otele, mogućnost preživljavanja njihovih telića je mala, upravo zbog nedovoljne količine kolostruma.

Izbegavanje ulaska u izmuzišteKrave mogu da izbegavaju ili da se opiru ulasku u zajedničko izmuzište. Pažnja mora da se obrati na eventualne odbojne stimuluse koji su mogli da dovedu do ovog problema kao što su strah od neke pojave u izmuzištu, bol pri muži usled neispravnih aparata za mužu, neispravne električne instalacije ili prisustva mastitisa. Ukoliko se isključi prisustvo odbojnih stimulusa, tada preostaju još dve mogućnosti koje mogu da sprečavaju krave da uđu u zajedničko izmuzište, a to su: nedovoljna nagrada u vidu hrane ili normalna odbojna reakcija na socijalno hijerarhijsko grupisanje. Ova dva uzroka se eliminišu ishranom krava u toku muže u zajedničkom izmuzištu ukusnom hranom, a obično je to koncentrovana hrana, čiji ukus može da se menja i koriguje kako bi delovao atraktivno na krave i rasporedom krava u zajedničkom izmuzištu na način kojim se oponaša socijalna struktura stada.

AgresivnostAgresivno ponašanje je svako ponašanje kojim se nanose telesne povrede drugim životinjama u istoj socijalnoj grupi ili čoveku ili ono ponašanje kojim životinja ispoljava pretnju nanošenja telesnih povreda drugoj jedinki. Uzroci pojave agresivnog ponašanja su mnogobrojni, a među glavnima su: nemogućnost uspostavljanja stabilne socijalne hijerarhije, nesposobnost razrešenja konfliktnih

____ 73 ____

situacija, pregrupisavanje jedinki u nove starosne ili proizvodne grupe i frustracije usled specifične motivacije, a posebno motivacije za unošenjem hrane. Kod junadi se agresivnost najčešće ispoljava udaranjem glavama.

OCENA DOBROBITI

Cilj ocene dobrobiti je da se osmisli i napravi sistem, koji će se zasnivati na pokazateljima direktno vezanim za životinju i pokazateljima indirektno vezanim za životinju, odnosno za smeštajne uslove i način iskorišćavanja životinja u proizvodnom procesu do postizanja odgajivačkog, odnosno proizvodnog cilja i to od smeštajnih uslova na farmama do momenta iskorišćavanja životinje klanjem. Po za sada postojećim sistemima ocene dobrobiti, u obzir se uzima 12 kriterijuma grupisanih u četiri osnovna principa. Za svaki od ovih 12 kriterijuma postoji i 12 osnovnih načina njihove procene. Načini ocene dobrobiti zasnovani na pokazateljima koji su direktno vezani za životinju (tabela 1 i 2) smatraju se mnogo boljim od načina ocene dobrobiti zasnovanih na pokazateljima koji su indirektno vezani za životinju, odnosno na pokazateljima kvaliteta smeštajnog prostora i kvaliteta tehnoloških operacija, koje prate određeni vid stočarske proizvodnje (tabela 3 do 13). Ocena dobrobiti zasnovana na pokazateljima direktno vezanim za životinju bazira se na činjenici da su zdravstevni status i ponašanje životinja posledica svih ulaganja u određeni vid stočarske proizvodnje sa određenim proizvodnim, odnosno odgajivačkim ciljem, tj. da su "output" svih "inputa" u stočarstvu. Međutim, svi ostali činioci koji prate stočarsku proizvodnju, kao što su uslovi smeštaja, zootehnički i veterinarski zahvati i odnos odgajivača ili vlasnika prema životinjama, predstavljaju glavne identifikatore rizika za dobrobit životinja.

Ocena dobrobiti goveda bazirana na osnovu činilaca životnog okruženja

Kod ocene dobrobiti goveda u intenzivnim sistemima smeštaja procenjuju se uslovi za pet najbitnijih pokazatelja dobrobiti, a to su:1. Mogućnost kretanja2. Mogućnost ostvarivanja socijalnog kontakta sa drugim jedinkama3. Vrsta i stanje poda u smeštajnom objektu4. Osvetljenje i kvalitet vazduha u smeštajnom objektu i5. Interakcija stočara (odgajivača) sa životinjamaSvaki od navedenih pokazatelja ocenjuje se određenim brojem bodova, a na osnovu nekoliko elemenata karakterističnih za svaki parametar. Ukupan broj bodova koji se dobija sabiranjem dodeljenih bodova za sve elemente unutar navedenih 5 pokazatelja dobrobiti daje konačnu ANI (Animal Needs Index) ocenu. Što je ANI ocena veća, to su i uslovi smeštaja posmatrani sa aspekta dobrobiti

____ 74 ____

životinja bolji. Teroretski ANI ocena može da ima bilo koju vrednost u rasponu od –9 do +45,5 bodova. Međutim, da bi ocenjivanje bilo moguće neophodno je da postoji zakonski standard za smeštaj, kako bi ocena mogla da se uporedi sa zakonskim standardima uslova smeštaja i iskorišćavanja goveda.

Tabela 1. Principi, kriterijumi i pokazatelji ocene dobrobiti farmskih životinja

Principi Kriterijumi dobrobiti Pokazatelji/merenja/ocena dobrobiti

1 Pravilna ishrana

1 Odsustvo dugotrajne gladi

Ocena telesne kondicije/stanja uhranjenosti

2 Odsustvo dugotrajne žeđi

Prisustvo pojilica i rutinska kontrola njihove ispravnosti

2 Pravilan smeštaj

3Fizički komfor/smeštajna udobnost

Ocena učestalosti promene položaja tela i stavova i učestalost ustajanja i leganja

4 Termalni komfor Dahtanje, drhtanje, kostrešenje, znojenje, zbijanje u grupe...

5 Sloboda pokreta i sloboda kretanja

Način ispoljavananja protezanja, način ispoljavanja higijenskih oblika ponašanja češanjem, ma-hanjem glavom, repom, veličina smeštajnog prostora u odnosu na mogućnost okretanja životinje, slobodnog kretanja po smeštaj-nom prostoru, klizavost, padovi usled klizanja ili drugih nedostataka podne površine

3 Dobro zdravlje

6 Odsustvo povredaKlinički pregled kože, mišića i zglobova na oštećenja, prisustvo povreda, rana, oteklina...

7 Odsustvo bolesti

Klinički pregled svih organa i organskih sistema i podaci pregleda unutrašnjih organa zaklanih ili uginulih životinja

8

Odsustvo bola prouzrokovanog nepravilnim ili nedozvoljenim zootehničkim i veterinarskim zahvatima

Skraćivanje ili sečenje repova, obezrožavanje, obrezivanje papaka, efikasnost omamljivanja pri klanju i sl.

____ 75 ____

Tabela 1. Nastavak

Principi Kriterijumi dobrobiti Pokazatelji/merenja/ocena dobrobiti

4

Ispoljenost fizioloških oblika ponašanja

9 Ispoljenost socijalnih oblika ponašanja

Stabilna socijalna hijerarhija, postojanje diskretnih parova životinja istog socijalnog ranga, međusobno čišćenje, uočljivost dominantnih i podređenih jedinki, agresivnost...

10 Ispoljenost drugih oblika ponašanja

Igra, istraživački oblici ponašanja, patološki oblici ponašanja...

11Odnos vlasnika/odgajivača prema životinjama

Test prilaženja i izbegavanja

12 Odsustvo straha Test reakcije na nove, nepoznate i neprijatne okolnosti

Tabela 2. Bihejvioralni pokazatelji dobrobiti goveda

Bihejvioralni oblik Elementi koji se procenjuju

Odmor

- Dužina odmora u ležećem položaju- Ponašanje pri spuštanju u ležeći položaj i pri ustajanju (učestalost

ispoljavanja neuobičajenih pokreta pri promeni položaja tela)- Ležeći položaj (ležanje na boku ili na abdomenu)- Sinhronizovanost odmora u ležećem položaju pri grupnom držanju- Kvalitet površine za odmor (dimenzije, toplotna izolacija,

klizavost, suvoća, higijensko stanje)- Rizik od povreda

Ekskrecija

- Funkciona odvojenost površine za odmor i ishranu od površine za eliminaciju fecesa i urina

- Klizavost poda u delu za defeciranje i uriniranje- Čistoća poda u delu za eliminaciju fecesa i urina- Čistoća životinja

____ 76 ____

Tabela 2. Nastavak

Bihejvioralni oblik Elementi koji se procenjuju

Hranidbeno ponašanje

- Način hranjenja (po volji ili obročno, broj hranjenja)- Učestalost prilaženja hranilicama i pojilicama i dužina unošenja

hrane ili vode- Izgled prostora za ishranu i pojenje (dimenzije, pristupačnost, dužina

hranilice po životinji, ukupna dužina hranilice, broj pojilica, broj životinja po jednoj pojilici, visina na kojoj su smeštene pojilice, žaštita od kompeticije, protok vode kroz pojilice)

- Sinhronizovanost ishrane- Patološki oblici ponašanja koji potsećaju na hranidbene oblike

ponašanja (samosisanje, međusobno sisanje, lizavost, uvrtanje i plaženje jezika)

- Higijensko stanje, čistoća jasala i pojilica,- Tehnička ispravnost jasala i pojilica- Rizik od povreda

Higijensko ponašanje

- Mogućnost i učestalost ispoljavanja (predmeti za češanje, dimenzije prostora, klizavost podova)

- Rizik od prenošenja bolesti- Stanje kože, papaka i zglobova- Rizik od povreda

Kretanje

- Mogućnost kretanja (dimenzije i struktura smeštajnog prostora),- Klizavost poda (nagib, klizavost, suvoća, čistoća, tehnička

ispravnost)- Rizik od povreda

Socijalno ponašanje

- Socijalna interakcija (Mogućnost ostvarivanja socijalne interakcije, učestalost ispoljavanja agresivnih oblika ponašanja)

- Socijalna struktura (veličina i sastav stada u odnosu na pol, starost i telesnu masu jedinki u stadu)

- Mogućnost da podređene jedinke izbegnu dominantne i agresivne životinje

- Sinhronizovanost socijalnog ponašanja- Rizik od povreda

Istraživačko ponašanje

- Mogućnost i učestalost ispoljavanja istraživačkog ponašanja (prisustvo i vrsta stimulusa, raspoloživi prostor za istraživanje, struktura prostora i materijal za istraživanje, kvalitet poda i prostirke)

- Rizik od povreda

Igra- Mogućnost i učestalost ispoljavanja igre (kretanje, socijalna igra i

zabava predmetima u smeštajnom objektu)- Rizik od povreda

____ 77 ____

Mogućnost kretanja (sloboda pokreta)

Kretanje je najbitniji element za ispoljavanje prirodnih oblika ponašanja i zadovoljavanja urođenih potreba, odnosno nagona životinja. Kao oblik ponašanja, kretanje čini sastavni deo svih drugih osam oblika ponašanja, čak i odmora i sna. I u toku odmora i sna životinja se aktivno kreće, odnosno menja položaj tela kako bi zadovoljila potrebu za osećajem fizičke udobnosti. Ako životinja nije u mogućnosti da pri odmoru i snu promeni položaj tela, odmor i san neće u potpunosti zadovoljiti potrebe za restitucijom organizma. Kao jednostavan oblik ponašanja, kretanje ima nekoliko funkcija: promena položaja tela radi zadovoljavanja osećaja fizičke, psihičke ili termičke udobnosti, promena položaja tela, odnosno premeštanje životinje sa jednog na drugo mesto radi uspostavljanja kontrole nad određenim stimulusom, odnosno supstratom potrebnim za zadovoljavanje neke potrebe, odnosno oblika ponašanja. U sklopu reaktivnosti, kao jednog od oblika ponašanja, prosti i složeni oblici kretanja treba da prilagode organizam jačini delovanja određenog stimulusa. Unutar higijenskih oblika ponašanja, kretanje ima funkciju da omogući životinji da sačuva fizičku celovitost i homeotermiju organizma i da se oslobodi osećaja fizičkih neprijatnosti, čime se održava i psihička celovitost. Osećaj fizičke nelagodnosti životinju dovodi u stanje konstantne psihičke pobuđenosti, koja, ako duže potraje, prerasta u psihičku nelagodnost. Isto je i sa funkcijom kretanja radi očuvanja homeotermije. Ako je životinja sprečena da izbegne delovanje neprijatnog termičkog stimulusa (toplota ili hladnoća) narušava se osećaj termičke udobnosti, koji životinju dovodi u stanje osećaja psihičke pobuđenosti, nelagodnosti i nesigurnosti. Unutar hranidbenih oblika ponašanja funkcija kretanja je pronalaženje izvora hrane i prilaženje izvoru hrane. Kako sastavni deo teritorijalnog ponašanja, kretanje ima funkciju da omogući životinji da redovno obilazi svoju teritoriju, odnosno stanište, da izbegne grabljivicu ili se suprostavi i savlada predatora kao i da odbrani teritoriju od drugih životinja iste vrste koje ne pripadaju istoj socijalnoj grupi. Unutar socijalnih oblika ponašanja funkcija kretanja je uspostavljanje bliskih kontakta sa jedinkama iste socijalne grupe, izbegavanje agonističkih interakcija sa dominantnim jedinkama ili iniciranje agonističkih interakcija sa podređenim jedinkama. Unutar istraživačkog oblika ponašanja uloga kretanja je premeštanje životinje sa jednog na drugo mesto radi upoznavanja ili izbegavanja novih i nepoznatih stimulusa u životnom okruženju. Na kraju, u reproduktivnim oblicima ponašanja, kretanje omogućava životinji da pronađe jedinku suprotnog pola iste vrste radi parenja, odnosno da je izbegne ukoliko nije spremna za parenje, da obavi aktivnosti vezane za ljubavnu predigru i kopulaciju, a ženkama da zauzmu uvek pravilan položaj za podoj svojih mladunaca.Zdrave životinje na prirodnim staništima svakodnevno se kreću po svojoj teritoriji različitim hodovima i različitom brzinom. Kao sastavni element svih oblika ponašanja, kretanje omogućava životinji da pravilno reaguje u odnosu na prostor,

____ 78 ____

vreme i stimulus čime zadovoljava svoje životne potrebe radi očuvanja homeostaze, odnosno fizičke, psihičke i genetičke celovitosti. Upravo zato, poremećaji kretanja bitno ugrožavaju dobrobit životinja. Domaće životinje su svesna bića kod kojih su prisutne iste emocije kao i kod čoveka, a to su osećaj zadovoljstva, prijatnosti, osećaj patnje, neprijatnosti i nesigurnosti. Ako je životinja visoko motivisana da zadovolji neku potrebu, a usled nemogućnosti kretanja je sprečena u tome, dolazi do frustracija.Mogućnost kretanja, odnosno sloboda pokreta procenjuje se na osnovu 6 elemenata i to ne samo na osnovu površine prostora koja je na raspolaganju svakoj životinji, već i na osnovu kvalitativnih pokazatelja. Sloboda pokreta se određuje na osnovu: raspoložive površine poda po uslovnom grlu, površine poda koji je na raspolaganju svakoj životinji kada je u ležećem položaju (površina ležišta) i mogućnosti korišćenja ispusta ili pašnjaka, broja dana u godini provedenih u ispustu ili na pašnjaku i kvaliteta pašnjaka. Različito se pristupa proceni slobode pokreta u zatvorenim stajama sa slobodnim sistemom držanja, a različito u stajama sa ležištima na kojima se krave i junad drže vezano. Unutar ovog pokazatelja dobrobiti, posebno se ocenjuje mogućnost korišćenja ispusta ili pašnjaka i dužina boravka u ispustu ili na pašnjaku.Da bi se odredila površina smeštajnog prostora koja je na raspolaganju svakoj jedinki unutar smeštajnog objekta, potrebno je izračunati ukupnu raspoloživu površinu poda objekta i podeliti je sa ukupnim brojem uslovnih grla. Pristupačna površina poda po uslovnom grlu odnosi se na onu površinu koja omogućava svakoj životinji da na njoj stoji i da se okrene slobodno bez ograničenja pokreta tela. Ako su prisutne jasle, tada se dužina od 0,7 m (odgovara širini trupa uslovnog grla koje zauzima na jaslama) pomnoži sa dužinom jasala i doda na ukupan raspoloživ prostor. Samo jedna polovina površine ležišta može da se smatra raspoloživim prostorom. Mogućnost kretanja i sloboda pokreta se boduje različito u zavisnosti od starosne, odnosno proizvodne kategorije goveda i da li su goveda obezrožena ili nisu.U zatvorenim stajama u kojima se muzne krave drže slobodno, nijedna strana ležišta ne sme biti manja od 3 m, odnosno dužina i širina ležišta mora da budu najmanjih dimenzija od 3 m. Dozvoljene su manje dimenzije ležišta za teliće i junad proporcionalno njihovoj telesnoj masi.Za goveda koja se drže vezano bitan je kvalitet konstrukcije ležišta. U zatvorenim stajama sa vezanim načinom držanja goveda mora se oceniti najmanje 25% jedinki u staji. Kvalitet ležišta se ocenjuje na osnovu sledećih pokazatelja: ispoljavanja atipičnih načina leganja i ustajanja goveda i atipičnih položaja tela u ležećem i stojećem položaju na ležištu, učestalosti pomeranja glave u ležećem i stojećem položaju, pomeranja tela unapred ili unazad pri ustajanju i kvaliteta kože, a posebno na mestima koja su izložena stalnom kontaktu sa ležištem. Ako se samo kod jedne od najkrupnijih jedinki u staji uoči da ispoljava teškoće pri ustajanju i

____ 79 ____

leganju ili nepravilnosti u stojećem i ležećem položaju na ležištu, tada se kvalitet ležišta u staji ocenjuje kao osrednji.Ležište se u vezanom sistemu držanja goveda u stajama zatvorenog tipa ocenjuje neudobnim u sledećim slučajevima:- visoki i tvrdi zidovi jasala,- kratko i usko ležište,- postojanje graničnika na kraju ležišta ili postojanje montažnih delova

automatskih naprava za izđubravanje na zadnjoj ivici ležišta i- upotreba električnih aparata za korigovanje položaja tela goveda na

ležištima.Ležište se u vezanosm sistemu držanja goveda u zatvorenim stajama ocenjuje srednje udobnim u sledećim slučajevima:- ako samo jedan od kriterijuma za udobnost nije ispunjen,- ako pristupačnost jaslama nije omogućena tokom celog dana,- ako je dužina ležišta jednaka ili veća od vrednosti koji se dobija množenjem

dužine trupa sa 0,95 plus 0,58 m za glavu, a širina ležišta jednaka ili veća brojnoj vrednosti koja se dobija množenjem širine trupa sa 0,87.

Ležište se pri vezanom držanju goveda u zatvorenim stajama ocenjuje udobnim:- ako je prednja strana jasala od fleksibilne gume i ako nije viša od 0,32 m

računajući od poda ležišta,- ako je pristupačnost jaslama moguća tokom celog dana,- ako je dužina ležišta jednaka ili veća od vrednosti koja se dobija množenjem

dužine trupa sa 0,95 plus 0,3 m i ako je širina ležišta jednaka ili veća od vrednosti koja se dobija množenjem širine trupa sa 0,90.

Povez mora da omogući normalno spuštanje u ležeći položaj goveda, normalno podizanje, komotnu promenu položaja tela u ležećem položaju, normalno ponašanje vezano za higijenu tela i uspostavljanje socijalnog kontakta sa susednim jedinkama. Ako se za korigovanje položaja tela goveda na ležištu koriste električni uređaji, tada se ne dodeljuju bodovi, odnosno dodeljuje se 0 bodova. Kvalitet ispusta ili pašnjaka se procenjuje samo ako je svakom uslovnom grlu, u toku 24 časa, obezbeđeno najmanje 5 m2 površine ispusta ili pašnjaka, odnosno 3 m2 ako su jedinke smeštene u zatvorenim objektima sa slobodnim načinom držanja. Ako svakom uslovnom grlu na raspolaganju tokom 24 časa stoje manje površine ispusta ili pašnjaka ne dodeljuju se bodovi, odnosno ovom pokazatelju se dodeljuje 0 bodova. Međutim, male površine u ispustu mogu da se dodaju na vrednost raspoložive površine poda za kretanje govedima koja se drže nevezano, pod uslovom da u bilo kom periodu dana mogu da izađu u ispust. Bodovi se mogu dodeliti i ako je ispust male površine, pod uslovom da ga koristi manja grupa životinja u trajanju od jednog sata dnevno i da je tada svakoj životinji u grupi obezbeđeno 5 m2 ispusta.

Smatra se da je pristupačnost pašnjaku povoljnija nego boravak u ispustu i zato se kvalitet pašnjaka sa aspekta dobrobiti posebno ocenjuje. Proporcionalno dužini

____ 80 ____

boravka goveda na pašnjaku dodeljuje se i određeni broj bodova, pod uslovom da svakom uslovnom grlu bude obezbeđeno 5 m2 pašnjaka.

Šema 1. Pokazatelji kvaliteta ležišta

Socijalni kontakt se procenjuje kroz sledeće elemente: raspoloživa površina poda u zatvorenim stajama sa nevezanim načinom držanja goveda, površina ležišta pri vezanom načinu držanja goveda, socijalna i starosna struktura zapata, socijalna stabilnost zapata, način držanja telića u odnosu na majku i mogućnost korišćenja ispusta, odnosno pašnjaka u toku godine.Raspoloživa površina poda po uslovnom grlu boduje se isto kod ocene socijalnog kontakta kao i u slučaju ocene mogućnosti kretanja. Jedina razlika je ta što se ovde u obzir uzina cela raspoloživa površina ležišta, a ne samo 50% površine ležišta kao kod ocene mogućnosti kretanja. Ležišta koja su razdvojena pregradama mogu da umanje mogućnost uspostavljanja socijalnog kontakta u toku faze odmora u ležećem položaju. Pri nevezanom načinu držanja, kada se procenjuje raspoloživa površina poda sa aspekta uspostavljanja socijalnog kontakta, u obzir se uzima i prisustvo dominantnih i podređenih jedinki, kojima treba da bude omogućeno da lako, odnosno jednostavnim kretanjem izbegnu kontakt sa dominantnim jedinkama koje su agresivne.Familijarni (porodični) zapat se sastoji od krave sa muškim i ženkim telićima, junadi muškog i ženskog pola i priplodnog bika koji je otac podmlatku.

____ 81 ____

Najveći broj bodova dodeljuje se zapatu sa telićima koji su rođeni u istom zapatu i koji imaju konstantni vizuelni kontakt sa zapatom ili su od zapata odvojeni samo u toku letnjih meseci kada su odrasla grla paši ili se telići drže na posebnom pašnjaku odvojenom od pašnjaka na kojem se drže odrasla grla.. Ako 10 do 50% zapata čine kupljene jedinke iz drugih zapata, tada se zapatu dodeljuje 0 bodova, a ako više od 50% jedinki potiče iz drugih, a ne iz matičnih zapata, tada se zapatu dodeljuje – 0,5 bodova. Ako su novorođeni telići sve vreme u kontaktu sa svojim majkama u zapatu tada se zapatu dodeljuje maksimalni broj bodova. Za strukturu zapata se dodeljuje 0 bodova i u slučaju učestalog pregrupisavanja goveda kojim se ometa pravilno uspostavljena socijalna hijerarhija. Odvojeno držanje priplodnih junica i tovne junadi ne smatra se negativnim pokazateljem dobrobiti sa aspekta strukture zapata.Bodovanje mogućnosti korišćenja ispusta ili pašnjaka obavlja se na isti način kao i kod procene dobrobiti sa aspekta mogućnosti kretanja, odnosno slobode pokreta.U smeštajnim sistemima u kojima se koristi slama za prostirku mora da se proceni najmanje 25% ležišta sa najmanjom količinom slame. Za procenu kvaliteta poda sa aspekta dobrobiti treba odabrati one delove poda, odnosno ležišta koji su u najprisnijem kontaktu sa telom goveda u ležećem položaju, odnosno zglobove i ekstremitete.

Tabela 3. Standardi za rešetkaste podove (mm)

Telesna masa goveda Širina rešetki Razmak između

rešetki

Prečnik rupe na perforiranim

podovimaJunice i tovna junad do 450 kg telesne mase

80 - 100 25 ± 10 % ≥ 40

Goveda telesne mase preko 450 kg i muzne krave

80 - 120 32 - 35 ≥ 50

Pri oceni čistoće poda najmanje 25% površine ležišta ne sme biti zaprljano ekskrementima goveda (feces, urin). Kod procene čistoće perforiranih podova i rešetkastih podova, u objektima u kojima se goveda drže nevezano, treba imati u vidu da su ležišta u objektima sa ovim podovima uvek više zaprljana nego ležišta na kojima se goveda drže vezano. Razlog je što se ležišta na kojima se goveda drže vezano nikad ne zaprljaju ekskrementima u prednjem delu.Bodovanje klizavosti poda se obavlja na osnovu materijala od kojeg je pod u smeštajnom objektu napravljen, načina njegove izgradnje i korišćenja prostirke. Najmanje su klizavi betonski rapavi podovi i podovi sa dubokom prostirkom. Pored toga što treba da spreče klizanje pri kretanju, podovi treba da obezbede i

____ 82 ____

sigurno zauzimanje ležećeg položaja i ustajanje goveda iz ležećeg položaja. Ako su podovi klizavi tada je neophodno upotrebiti gumenu oblogu, kojom se smanjuje njihova klizavost. Prisustvo gumene obloge na podovima smeštajnog objekta može biti još jedan pokazatelj klizavosti podova. Ako su gumene obloge prisutne na podovima, tada treba obratiti pažnju na kojim mestima u smeštajnom objektu se nalaze i da li su sva potencijalno rizična mesta sa aspekta klizavosti podova pokrivena gumenim oblogama.Prostor za kretanje u smeštajnim objektima sa nevezanim načinom držanja goveda podrazumeva svu raspoloživu površinu za kretanje. U objektima u kojima se goveda drže vezano, prostor za kretanje obuhvata prolazne hodnike kroz staju i izlazne puteve u ispust. Oštećenja papaka podjednako mogu da prouzrokuju i previše tvrdi i previše abrazivni podovi. Tehnički nedostaci podova podrazumevaju sva oštećenja materijala od kojeg su podovi napravljeni, a koja mogu da prouzrokuju povrede papaka.Kvalitet podne površine procenjuje se i u ispustima i na pšnjacima. Previše vlažna podna podloga, muljevita ili zaprljana ekskrementima životinja i ona koja nije ocedna i pogoduje zadržavanju tečnosti podjednako prourokuje oštećenja i infekcije papaka kao i podna podloga koja je previše gruba, oštra i suva.Ako goveda imaju pristup pašnjaku najmanje 30 dana u toku godine, tada se dodaje još jedan bod na broj bodova koji se dodeljuje podnoj površini pašnjaka.Pri bodovanju kvaliteta pašnjaka i tla pašnjaka, strmim i stepenastim pašnjacima dodeljuje se veći broj bodova nego pašnjacima na terenima sa blagim nagibom jer se smatra da su prvi bolji za fizičku aktivnost goveda, za cirkulaciju i skeletni sistem.Na dobrobit životinja u velikoj meri utiče odnos odgajivača. Zadovoljavajući smeštajni uslovi mogu da budu u vezi sa lošom dobrobiti životinja. Sa druge strane, zdrave životinje, čija dobrobit nije ugrožena, mogu da se nađu u lošim smeštajnim uslovima. Između ova dva ekstremna slučaja od značaja je briga odgajivača ili radnika na farmama goveda. Odgajivači i radnici na farmama su upravo ti čiji se uticaj upliviše između zdravlja i dobrobiti životinja sa jedne strane i smeštajnih uslova sa druge strane. Uticaj odgajivača i radnika na dobrobit životinja procenjuje se indirektno, odnosno kroz sledeće pokazatelje: stepen čistoće smeštajnog objekta, ležišta, hranilica i pojilica, tehnička ispravnost opreme, stanje kože goveda, stanje papaka, prisustvo tehnopatija i zdravstveno stanje goveda.Tri esencijalna zahteva koje mora da ispunjava svaki stočar, vlasnik domaćih životinja i odgajivač su:1. Posedovanje znanja o načinu gajenja određene vrste domaće životinje za koju

se opredelio i biološkim osobinama te vrste, odnosno o njenim prirodnim potrebama i smeštajnim zahtevima;

2. Vladanje veštinama neophodnim za bavljenje određenom granom stočarstva, kao što su veština posmatranja, zapažanja i otkrivanja zdravstvenih problema i

____ 83 ____

povreda, otežanog partusa, promena u ponašanju i sličnog i sposobnost pružanja brige i nege životinjama i ukazivanja odgovarajuće pomoći;

3. Posedovanje ličnih kvaliteta i afiniteta prema stočarskoj praksi, životinjama za koje se odlučio da gaji i radnim operacijama u toj grani stočarstva.

Značaj slame za goveda u intenzivnim sistemima smeštaja

U intenzivnoj govedarskoj proizvodnji, u zemljama Evropske unije, goveda je zabranjeno držati u objektima sa celorešetkastim podovima. Mora im se obezbediti puno ležište sa prostirkom i minimalno 10% dugih sirovih vlakana u dnevnoj ishrani. Već ovi zahtevi ukazuju da slama ima dvostran uticaj na dobrobit goveda, a to je: obezbeđenje osećaja fizičke udobnosti na ležištu i obezbeđenje normalne funkcije buraga.Slama i osećaj udobnosti goveda – Utvrđeno je da je za goveda ležanje na slami i hodanje po podovima sa prostirkom od slame znatno udobnije od ležanja na perforiranim ili rešetkastim podovima. Govedima više prija da odmaraju u ležećem položaju na mekoj nego na tvrdoj površini. Prostirka od slame, ne samo da stvara kod goveda osećaj udobnosti već i sigurnosti. Na tvrdim betonskim podovima goveda znatno učestalije ustaju i ležu, odnosno kraće se odmaraju od goveda na ležištima sa slamom kao prostirkom. Kod mlečnih krava smeštenih u objektima sa slamom veća je mlečnost i ispoljavanje znakova estrusa je bolje izraženo. Povrede usled klizavih podova su znatno manje kod bikova u objektima sa slamom nego kod bikova u objektima sa betonskim podovima. Takođe su i povrede papaka i oštećenja zglobova, a posebno tarzalnih na ekstremitetima znatno ređa pojava kod goveda držanih na podovima sa prostirkom od slame.Slama bihejvioralne i nutritivne potrebe goveda – Na prirodnim staništima i u ekstenzivnim uslovima gajenja goveda provode 7 do 9 časova dnevno u pašnom načinu ishrane i još toliko vremena u preživanju. U intenzivnim sistemima smeštaja, kod goveda na restriktivnoj ishrani, znatno je učestalije ispoljavanje oralnih stereotipija. Ovo je posebno slučaj kod goveda koja se hrane silažom i koncentrovanim hranivima. Zato se smatra da sirova vlakna treba da budu stalno prisutna u ishrani goveda jer pozitivno utiču na smanjenje pojava oralnih stereotipija (uvrtanje jezika, griženje zidova valova i pojilica).Slama pozitivno deluje i na rad buraga, a posebno u slučaju kada hrana za goveda ne sadrži dovoljno grubog materijala. Povećanje mlečnosti kod muznih krava mora da prati i povećanje energetske vrednosti obroka. Ako se povećava energetska vrednost hraniva, ali bez povećanja sadržaja sirovih vlakana, može doći do acidifikacije sadržaja buraga (acidoza). Kod telića koji se hrane tečnim hranivima česti su poremećaji rada organa za varenje usled poremećene fermentacije zbog slabo razvijenih papila sluzokože rumena. Pored toga, kod ovih telića je oslabljenja mastikacija i ruminacija. Svi navedeni poremećaji mogu da budu jedan od uzroka ispoljavanja oralnih stereotipija (uvrtanje jezika). Ako se telićima hranjenim

____ 84 ____

tečnim hranivima obezbedi slama u obroku, kao izvor sirovih vlakana, mnogi od navedenih poremećaja mogu da se izbegnu. Međutim, ishrana slamom dovodi se u vezu i sa lezijama na abomazusu. Zato se smatra da je slama nepodesna kao izvor sirovih vlakana za ishranu telića. Kao izvor sirovih vlakana u ishrani telića mogu da posluže i pelete napravljene od slame i žitarica.Uticaj slame na higijenu smeštajnog prostora i zdravstveno stanje goveda – Kvalitet poda i prostirke ne samo da ostvaruje direktan uticaj na nastanak lokomotornih poremećaja, već utiče i na pojavu drugih bolesti, mortalitet i higijenski status smeštajnog objekta. Osnovna funkcija slame kao prostirke je inkapsulacija fecesa i apsorpcija urina, mleka i drugih tečnosti koje dospevaju na površinu prostirke. Apsorpciona sposobnost seckane slame je bolja od apsorpcione sposobnosti duge slame. Slama je organskog porekla i predstavlja dobru podlogu za razmnožavanje mikroorganizama koji prouzrokuju mastitis. Posmatrano sa ovog aspekta, bolje je koristiti prostirku neorganskog porekla (pesak) za muzne krave nego slamu. Postoje i suprotna mišljenja, prema kojima usitnjen materijal za prostirku više pogoduje pojavi mastitisa od neusitnjenog materijala, kao što je to prostirka od slame. Na kraju, sam higijenski status prostirke, zavisi i od učestalosti njene promene. Redovna promena prostirke svakako da smanjuje mogućnost pojave bilo koje infekcije u poređenju sa nečistom prostirkom, kontaminiranom velikim brojem mikroorganizama, sa kojima su goveda dugo u kontaktu, bez obzira da li više vremena provode u ležećem ili stojećem položaju.

Minimalni smeštajni standardi za goveda

Tabela 4. Minimalni standardi za smeštaj tovnih rasa goveda u ispustima

Površina smeštajnog prostora

Jedinica mere Krave i junice

Telići225 kg

Junad do340 kg

Junaddo 500

kg

Ispust

- popločan ispust m²/životinja 7.4 3.7 4.1 7.4

- zemljani ispust m²/životinja 27.9 13.9 23.2 27.9

- ispust sa slamom kao prostirkom

m²/životinja 3.2 2.3 2.8 3.2

____ 85 ____

Tabela 4. Nastavak

Površina smeštajnog prostora

Jedinica mere

Krave i junice

Telići225 kg

Junad do340 kg

Junaddo 500

kg

Ispust sa natkrivenom površinom

- popločan ispust m²/životinja 4.6 2.3 2.8 4.6

- zemljani ispust m²/životinja 27.9 13.9 23.2 27.9

- pokrivena površina ispusta m²/životinja 2.8 1.4 1.9 2.8

- visina natkrivenog dela ispusta

m 3.0 3.0 3.0 3.0

Boks u porodilištu Jedan boks dimenzija 3.6 m. x 3.6 m /20 krava

Nagib popločanog ispusta 1:50 to 1:25

Nagib zemljanog ispusta 1:25 to 1:15

Nagib ispusta sa slamom 1:4

____ 86 ____

Tabela 5. Minimalni standardi za smeštaj tovne junadi u stajama zatvorenog tipa

Individualni boks za jedno tele – 1,8 m x 1 m (1,8 m2)

Bikovi – površina ležišta pokrivenog slamom – 16 m2 ili na svakih 60 kg telesne mase po 1 m2.

Površina za slobodno kretanje – 25 m2 po jednom biku

Tabela 6. Smeštajna površina za priplodne junice i junad u tovu ako se drže nevezano

Kategorija

Junice/Tovna junad

Celorešetkast pod ili ležište

(m2/krava)

Ispust(m2/krava)

Zatvoren grupni sistem držanja bez vezivanja

Ležište(m2/krava)

Širina prostora

za fizičku aktivnost, defekaciju, ishranu

(m)

Širina jasala

(m/krava)

Do 350 kg 2,2 3,0 1,8 1,8 0,54Do 500 kg 2,5 5,0 2,2 2,0 0,60

Preko 500 kg 2,7 5,0 2,5 2,0 0,70Mlečne krave - 5,0 3,0 2,2 0,75

____ 87 ____

Tabela 7. Dimenzije ležišta za krave i tovna grla koja se drže vezano

Telesna masa

(kg)

Dužina ležišta(m)

Ležišta uz zid staje

Naspramna ležišta

Visina pregrade ležišta

(m)

Prostor za

glavu(m)

Pozicija (udaljenost)

alke za vezivanje lanca od

kraja ležišta (m)

Širina ležišta

(m)

Simentalska rasa600 2,44 2,11 1,10 0,39 1,57 1,19700 2,52 2,17 1,14 0,40 1,62 1,22

Švajcarska smeđa rasa600 2,50 2,16 1,14 0,40 1,60 1,23700 2,55 2,20 1,16 0,41 1,64 1,25

Holštajn frizijska rasa600 2,56 2,21 1,16 0,41 1,65 1,25700 2,62 2,27 1,17 0,41 1,70 1,26

Tabela 8. Minimalni standardi za smeštaj mlečnih rasa goveda u boksevima za grupno držanje

Starosna kategorija i telesna masa Minimalna površina smeštajnog prostora m2/životinji

Telići do 3 meseca starosti 1Telići od 3 do 6 meseci starosti 2Junad od 7 meseci do godinu dana 3Junad od 1 do 2 godine 4Junice i bikovi od 2 do 3 godine 5Muzne i zasušene krave 6Krave u porodilištu 10

____ 88 ____