UNIVERZITET U BEOGRADU FAKULTET VETERINARSKE MEDICINE I MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE, UMARSTVA I VODOPRIVREDE REPUBLIKE SRBIJE - UPRAVA ZA VETERINU PRIPREMA EDUKATORA ZA UNAPREENJE OBRAZOVANJA PROIZVOAA I OSTALIH SUBJEKATA U LANCU PROIZVODNJE HRANE IVOTINJSKOG POREKLA

VSAVREMENI TRENDOVI U UZGOJU I ZDRAVSTVENOJ ZATITI IVINEAutori Prof. dr Todor Pali Prof. dr Radmila Resanovi

Centar za unapreenje obrazovanja u veterinarskoj medicini Beograd, Bulevar osloboenja 18 ____ 1 ____

SADRAJSAVREMENA IVINARSKA PROIZVODNJA........................................5 Uvodna razmatranja...................................................................................... 5 Intenzivna ivinarska proizvodnja................................................................ 5 Osnovna naela............................................................................................. 6 Izbor lokacije.................................................................................................6 Znaaj ambijentalnih uslova u ivinarskim objektima................................. 8 Temperatura.................................................................................................. 8 Vlanost........................................................................................................ 9 Svetlost..........................................................................................................9 Amonijak.....................................................................................................10 Ugljen dioksid............................................................................................. 10 Ugljen monoksid......................................................................................... 11 Sumpor vodonik..........................................................................................11 Oprema........................................................................................................11 Ventilacija................................................................................................... 11 Grejanje.......................................................................................................13 Hranjenje.....................................................................................................13 Napajanje.................................................................................................... 14 Krugovi....................................................................................................... 15 Pregrade...................................................................................................... 15 Gnezda........................................................................................................ 16 Reetkasti pod............................................................................................. 16 Kavezi......................................................................................................... 16

____ 2 ____

Oprema za transport.................................................................................... 17 Proizvodnja pileeg mesa i jaja ..................................................................17 Objekti za odgoj i ekspoaltaciju roditeljskih jata........................................18 Priprema objekta......................................................................................... 18 Odgoj roditeljskog podmlatka.....................................................................19 Prijem roditeljskih pilia.............................................................................19 Odvojeni odgoj petlova...............................................................................23 Eksploatacija roditeljskog jata.................................................................... 23 Mitarenje..................................................................................................... 24 Odvojena ishrana petlova............................................................................25 Skupljanje jaja.............................................................................................25 Inkubiranje - valjanje - leenje pililia....................................................... 26 Inkubatorska stanica....................................................................................26 Rukovanje, sortiranje i skladitenje jaja..................................................... 27 Inkubiranje jaja........................................................................................... 27 Proizvodnja konzumnih jaja........................................................................29 Tov pilia.................................................................................................... 32 AVIJARNA INFLUENCA......................................................................... 33 Etiologija.....................................................................................................33 Mehanizam virulencije................................................................................36 Domaini.....................................................................................................36 Otpornost virusa ai na faktore spoljanje sredine....................................... 38 Patogeneza.................................................................................................. 38 Inkubacioni period...................................................................................... 39 Morbiditet i mortalitet.................................................................................39 Klinika slika.............................................................................................. 39 Patomorfoloke i patohistoloke promene.................................................. 40 Dijagnoza.................................................................................................... 41 Diferencijalna dijagnoza............................................................................. 42

____ 3 ____

Profilaksa, kontrola i eradikacija avijarne influence...................................43 Vakcinacija..................................................................................................44 Ekonomski gubici....................................................................................... 45 Oprema za osobe koje rade sa zaraenim pticama......................................45 Avijarna influenca kao pretnja ljudskom zdravlju......................................45 Literatura.....................................................................................................45

____ 4 ____

SAVREMENA IVINARSKA PROIZVODNJAProf. dr Todor Pali UVODNA RAZMATRANJA Pripitomljavanjem ivina je doivela promene u spoljnom izgledu i fiziolokim funkcijama. Odabiranjem ivotinja prema naglaenim proizvodnim i nekim drugim karakteristikama stvoren je itav niz razliitih tipova i rasa ivine. Pod ivinom se podrazumevaju rase i hibridi kokoi, uraka, gusaka, pataka, morki, japanskih prepelica, golubova, jarebica, fazana, nojeva i emua, odnosno sve one ptice koje se koriste za ishranu ljudi a gaje se u farmskim uslovima ili uslovima individualne proizvodnje. U intenzivnoj (industrijskoj) ivinarskoj proizvodnji uglavnom se sreemo sa linijskim hibridima, pre svega zato to ispoljavaju bolje proizvodne rezultate, a veoma retko sa istim rasama. Dugotrajnim odabiranjem, unutar jedne rase, jedinki najboljih proizvodnih sposobnosti stvaraju se iste linije. Meusobnim ukrtanjem odabranih linija, esto suprotnih svojstava ali koje se meusobno dopunjuju, stvaraju se linijski odnosno komercijalni hibridi. U svetu postoji mali broj priznatih selekcijskih kua koje stvaraju iste linije. Njihovim ukrtanjem dobijaju se dedovska jata za proizvodnju priplodnih jaja odnosno pilia roditeljske generacije iji su potomci F-1 generacija i koriste se za komercijalnu proizvodnju mesa ili jaja. Potrebno je ukazati da se za tov koriste i muki i enski pilii a za proizvodnju jaja samo enski pilii, dok se petlii odmah po leenju odstranjuju odnosno nekodljivo uklanjaju. INTENZIVNA IVINARSKA PROIZVODNJA Osnovna naela Organizam ivine je visoko organizovana iva materija, koji kao celina reaguje na spoljanje i unutranje nadraaje i stalno se menja. Razmena materija i energije je stalna i zavisi od okoline. Zbog toga se spoljnim iniocima moe uticati na kvalitet

____ 5 ____

i intenzitet razmene materija u organizmu pa prema tome i na rast, tov, razmnoavanje, nosivost itd. Od spoljnih inilaca vani su: hrana, smetaj, ambijent, tehnologija itd. Organizam ivine je pod stalnim delovanjem okoline i istovremeno deluje na nju, te tako ine nerazdvojnu celinu. Prema tome, kada se govori o spoljnoj sredini onda se ne moe izdvojeno posmatrati samo jedan inilac bez drugih (temperatura bez vlage i provetravanja odnosno prisustva NH3 i CO2 itd.), ve se mora voditi rauna da su oni povezani i u stalnoj interakciji. Kada postoji odreena ravnotea izmeu organizma i spoljne sredine tada se fizioloki procesi odvijaju normalno. Poto je ovek izgradnjom ivinarskih objekata na sebe preuzeo i obavezu da obezbedi dobre uslove ivota i pomenutu ravnoteu, zbog nepoznavanja potreba ili greaka esto dolazi do poremeaja te ravnotee i pojave patolokih stanja. Tako nastala oboljenja esto nazivamo tehnopatijama ili talskim bolestima. U intenzivnoj ivinarskoj proizvodnji grade se itavi kompleksi objekata sa odgovarajuom infrastrukturom povezanom u funkcionalne celine koje ine jednu ivinarsku farmu. Savremeni ivinarski objekti moraju da zadovolje itav niz zahteva, odnosno objekat mora ivini pruiti to prirodnije i udobnije uslove za normalno odvijanje njenih fiziolokih funkcija da bi jedinke mogle biti u to boljoj zdravstvenoj i proizvodnoj kondiciji. Udobnost smetaja za ivinu moemo indirektno procenjivati po proizvodnim rezultatima, korienju hrane i zdravlju i ni u kom sluaju je ne moemo poistovetiti sa pojmom udobnosti za ljude. Objekat mora omoguiti to racionalniju primenu savremene tehnologije proizvodnje i njene lake promene, ako se za to ukae potreba. Trebalo bi da bude izgraen to ekonominije zato to preskup objekat optereuje proizvodnju i onemoguuje uspenu konkurentnost na tritu. Ne sme se otii ni u drugu krajnost jer tada postoji opasnost da se zavri u primitivizmu. Ekonominost izgradnje se mora uskladiti sa visokim zoohigijenskim zahtevima u ivinarstvu. Izbor lokacije Pri planiranju izgradnje ivinarskih objekata a naroito veih farmi mora se voditi rauna o obezbeivanju osnovnih tehnolokih i prvenstveno sanitarnih uslova. Izolacija farme je vana zoohigijenska mera kojom se spreava kontakt sa ljudima i ivotinjama a samim tim irenje zaraznih bolesti. Da bi se to postiglo objekat ili farma treba da se nalaze dovoljno daleko od naselja (nikako manje od 1 km) a istovremeno blizu kvalitetnih saobraajnica. Udaljenost od javnog puta ne sme biti manja od 100 m. Poeljno je da se ivinarski objekti nalaze na neto viem terenu

____ 6 ____

da bi se izbegle poplave i podzemne vode. Neprimereni su tereni gde se podzemne vode nalaze na manje od 2 m dubine. Zemljite mora biti porozno da omogui razgradnju organskih otpadnih materija. U blizini mora biti dovoljno kvalitetne vode i struje. Poeljno je da su objekti na odreenoj mikrolokaciji okrenuti tako da dominantni vetrovi udaraju u elo objekta ime se slabi njihov efekat na mehaniku ventilaciju i olakava grejanje odnosno tedi energija. Temelj ne sme dopirati do podzemnih voda. Upotrebljavaju se materijali koji su otporni i nepropusni za vlagu. Zemljite oko temelja mora imati betonsku stazu ili dovoljan pad za oticanje otpadnih voda i padavina. Najbolja je meavina armiranog betona i kamena. Pod je povrina koja je najvie izloena prljanju, vlazi i troenju. Mora biti dovoljno vrst, gladak i vodonepropustan sa dobrim termoizolacionim svojstvima. Pod mora imati blagi pad prema zidovima gde se nalaze kanali za sakupljanje i odvoenje otpadnih voda. U poslednje vreme se za pod sve ee preporuuje asfalt zato to je bolji termoizolator od betona, otporniji je na dezinficijense a i cena mu je nia. Zidovi zatvaraju prostor objekta, nose krovnu konstrukciju a u njima se nalaze i svi otvori (vrata, prozori, ventilacioni otvori itd.). Moraju biti dobrih izolacionih osobina i istovremeno dovoljno vrsti da se mogu dobro mehaniki istiti i dezinfikovati. U naim uslovima cigla je osnovni graevinski materijal, saasta ima prednost u odnosu na punu zbog boljih izolacionih osobina. esto se koriste i savremeniji materijali (ljaka ili siporeks blokovi itd.) ija je prednost u broj gradnji ali su kod nas relativno skupi. Plafon je vrlo zahtevan deo objekta zato to se kroz njega gubi najvei deo toplote. Kao termoizolacioni materijal moe se koristiti staklena ili mineralna vuna (1012 cm) koja sa donje strane mora biti zatiena vrim materijalom (aluminijumske ili salonit ploce). Pokrivanje izolacije nepropusnim materijalima nije dobro jer dolazi do kondenzacije vlage i oteanog suenja a samim tim i do gubitka funkcije. Ploe stiropora su krte i lako lomljive a insekti i glodari se esto nastanjuju u njima te se ne preporuuju. Plafon moe biti ravan ali se preporuuje kos ime se smanjuje visina zidova uz zadravanje odgovarajue kubature objekta a zbog podizanja toplog vazduha stvara se dodatna tampon zona kao dobar termoizolator. Krov moe biti na jednu ili dve vode razliitog nagiba i materijala ali mora biti vodonepropustan. Prozori su nekada korieni kao ventilacioni otvori i jedini izvor svetlosti. To se pokazalo nepraktinim pa se prelo na tzv. otvoreni tip objekata ali je i to naputeno. Ve due vreme u savremenoj industrijskoj ivinarskoj proizvodnji

____ 7 ____

koriste se objekti bez prozora sa poptpuno regulisanim reimom svetla i ventilacije odnosno zatvoreni tip objekata. Znaaj ambijentalnih uslova u ivinarskim objektima Skup atmosferskih prilika nekog podruja ini njegovu klimu. Mikroklima je klima u jednom uem podruju a ambijentalne uslove ine mikroklimatski faktori unutar ivinarskih objekata. Na ambijent jednog objekta utiu pre svega temperatura, vlanost i strujanje vazduha, prisustvo CO2, CO, NH3, H2S, praine i mikroorganizama, a pored toga osvetljenje, buka itd. Svi faktori ambijenta su usko povezani i deluju uvek kao celina tako da se ne smeju posmatrati sami za sebe i na osnovu toga izvoditi odreeni zakljuci! Proizvodne sposobnosti ivine su u direktnoj zavisnosti od ambijentalnih uslova dranja. Organizam ivine reaguje zatitnim mehanizmima ve i na male promene ambijenta u tenji da uspostavi novu ravnoteu sa okolinom. Ako su ambijentalni uslovi toliko poremeeni da organizam ne moe ponovo da uspostavi ravnoteu dolazi do pojave poremeaja zdravstvenog stanja a samim tim i do poremeaja proizvodnih rezultata. Temperatura U savremenoj industrijskoj proizvodnji ivine i pored toga to se koriste linijski hibridi veoma dobre genetske osnove, hranjeni kvalitetnim potpunim krmnim smeama (PKS), proizvodni rezultati esto nisu ni blizu tehnolokih normativa. Uzroci koji do toga dovode su razliiti, ali uvek treba obratiti panju na uslove ambijenta, naroito na previsoku ili prenisku temperaturu odnosno na njene este i nagle promene. Osetljivost organizma mladih jedinki u ranoj fazi rasta na ambijentalne uslove je veoma velika zato to im mehanizam za termoregulaciju nije dovoljno razvijen. Njihova telesna temperatura direktno zavisi od temperature u objektu. Tek nakon sedam dana taj mehanizam poinje da funkcionie oko 21. dana ivota kada potpuno preuzima funkciju odravanja telesne temperature. Male promene u temperaturi ambijenta nisu tetne za odraslu ivinu, optimalna temperatura se kree od 150C do 250C to zavisi od vrste, rase, proizvodne kategorije, operjalosti, starosti itd. Suv vazduh koji struji oko tela ivine olakava a vlaan i nepokretan izuzetno oteava rashladivanje ivine.

____ 8 ____

Sa porastom temperature smanjuje se koliina unete hrane i proporcionalno poveava potronja vode, dok se proizvodni rezultati smanjuju. U takvim uslovima se preporuuje prilagoavanje PKS (potpuna krmna smesa) nastaloj situaciji. Ukoliko temperatura nastavi da raste i ivina dahtanjem ne moe da se oslobodi suvine toplote, zbog prevelike vlanosti ili slabog strujanja vazduha, esto dolazi do toplotnog udara sa poveanim uginuem. U sluaju da u objektu temperatura pada, ivina se kostrei da bi zadrala odgovarajuu telesnu temperaturu. Sledei korak je poveano unoenje hrane da bi se metabolikim putem obezbedile dovoljne koliine energije za odravanje telesne temperature. U tom sluaju hrana se ne koristi za proizvodnju telesne mase ili jaja. Ovo se naziva grejanje objekta hranom i svakako je najskuplji nain grejanja koji je potpuno neprihvatljiv. Vlanost Vlaga u ivinarskim objektima nastaje disanjem, izluivanjem izmeta, prosipanjem vode iz pojilica i kondenzacijom. Ne sme se zaboraviti ni na vlanost spoljanjeg vazduha koji se ventilacijom ubacuje u objekat. Previsoka vlanost potencira negativan efekat visokih i niskih temperatura zato to se perje vlai, lepi i gubi svoja termoizolaciona svojstva. Prostirka postaje vlana i blatnjava to pogoduje razvoju mikroorganizama i pojavi bolesti odnosno padu proizvodnje. Smanjena vlanost vazduha ispod 40% dovodi do dehidracije, koa se sui a perje opada. ivina je u poetku uznemirena, pije vie vode, proizvodni rezultati su slabiji, kljuca perje i mogua je pojava kanibalizma, kasnije dolazi do apatije pa i uginua. Optimalna vlanost se kree od 55 do 75%. Svetlost Nakon saznanja da se suneva svetlost potpuno moe zameniti vetakom, poeli su da se grade objekti bez prozora to je omoguilo primenu odgovarajuih svetlosnih programa kao biolokog podsticaja razliitih vidova proizvodnje. Svetlosni programi se prilagoavaju razliitim starosnim i proizvodnim kategorijama i meusobno se razlikuju ali je svima jedinstven princip da se u periodu uzgoja duina i intenzitet svetlosnog dana skrauje a u vreme podsticanja polne zrelosti i noenja poveava. Nepotovanje ovog principa je ozbiljna tehnoloka greka! Skratimo li svetlosni dan tokom proizvodnje jaja bitno e se

____ 9 ____

smanjiti nosivost pa ak i izazvati mitarenje sa potpunim prekidom noenja. eljeni intenzitet svetla (W/m2 ili Lx/m2) ostvarujemo upotrebom obinih ili fluorescentnih sijalica. Sijalice jaine 60100 W obino su postavljene na visini 210-220 cm i ravnomerno rasporedene po objektu na udaljenosti 2,53 m. Ravnomerno osvetljenje celog objekta je vanije od boje svetla. Zna se da crvena boja na ivinu deluje povoljno te se koristi u spreavanju kanibalizma. ivina je delimino slepa za plavu boju te se takva svetlost koristi pri vakcinacijama, hvatanju i drugim zahvatima kod ivine. Koji e se svetlosni program primeniti zavisi od tipa proizvodnje i starosti jedinki te se uvek treba pridravati programa preporuenog od strane proizvoaa linijskog hibrida. Amonijak Ovaj gas nastaje razgradnjom organskih materija koje sadre azot kao to su izmet, mokraa itd. U ivinarskim objektima uvek se nalazi manja ili vea koliina amonijaka u vazduhu, koji se zbog toga to je laki podie sa poda i nagomilava blie plafonu. U zavisnosti od koncentracije i duine delovanja, deluje manje ili vie negativno na sluznice dovodei do postepenog smanjenja luenja sluzi i suza, zatim do negativnog efekta na trepljasti epitel organa respiratornog trakta, oteenja integriteta sluznica i slabljenja otpornosti prema infekijama. Bez obzira to je ivina relativno otporna na dejstvo amonijaka u objektima nikako ne bi trebalo dozvoliti da njegova koncentraija pree 50 ppm. Ugljen dioksid Ovaj gas nastaje kao otpadni produkt metabolizma ivine, kao i kod nekih sistema grejanja, a kao tei od vazduha nalazi se blie podu. U sluaju da se ivina due vreme nalazi u objektu u kome su vee koncentracije ugljen dioksida ili se koncentracija naglo povea, dolazi do gubitka apetita, apatije i pospanosti, poremeaja opteg stanja, pada produktivnosti, a u najteim sluajevima i do uginua. I pored toga to je ivina relativno otporna na njegovo prisustvo u objektima, ne bi trebalo dozvoliti da njegova koncentracija pree 0,3 vol.% bez obzira to i vee koncentracije ne dovode odmah do pojave klinickih simptoma.

____ 10 ____

Ugljen monoksid Ovaj gas nastaje kao produkt nepotpunog sagorevanja u grejaima sa otvorenim plamenom. Veoma je otrovan jer se u pluima, umesto O2, vezuje za hemoglobin i dovodi do uguenja. Doputena koncentracija u objektima se kree od 40 do 100 ppm. Sumpor vodonik Ovaj gas se retko sree u ivinarskim objektima. Deluje kao otrov na nervni sistem a dozvodljena koncentraija je 20 ppm. Oprema U savremenoj i intenzivnoj ivinarskoj proizvodnji oprema je ta kojom se obezbeuje udoban boravak ivine i maksimalno omoguava ispoljavanje njihove genetske predispozicije za visoku produktivnost. Savremena oprema obezbeuje ambijentalne uslove, ishranu, hranjenje, napajanje i osvetljenje, a sve je to neraskidivo povezano sa kvalitetom prostirke, gustinom naseljavanja i tipom proizvodnje. No i pored svega toga, briga i savesnost oveka odnosno njegova strunost su bitan uslov da proizvodnja bude uspena. Veliki deo opreme je automatizovan i meusobno povezan to omoguava da se proizvodnja odvija bez tekoa uz minimalan ljudski rad. Pod opremom ivinarskih objekata podrazumeva se oprema za ventilaciju, grejanje, hranjenje, napajanje, izubravanje, osvetljenje, sortiranje jaja, debikiranje kljunova, inkubiranje i dezinfekciju. Takoe se kao oprema smatraju i gnezda, kavezi, prostirka, reetkasti pod, krugovi, pregrade, transportne kutije, vozila, kavezi za transport itd. Ventilacija Ventilacija objekta je osnovni faktor kojim se menjaju i prilagoavaju ostali ambijentalni parametri koji svi zajedno obezbeuju udobnost i dobre proizvodne, odnosno zdravstvene uslove. Osnovni zadatak dobre ventilacije je da u ivinarski objekat dovede dovoljne koliine kiseonika, odnosno sveeg vazduha i odstrani sve

____ 11 ____

tetne primese, a da istovremeno ne rashladi vazduh, odnosnom da temperaturno vlani odnosi ostanu stabilni. Dobar sistem ventilacije je onaj koji, zimi, hladan i sve vazduh usmerava ka plafonu gde se mea sa toplim i tek onda se sputa ka podu. Nasuprot tome, leti, hladan i sve vazduh se usmerava ka podu da to pre stigne do ivine. Brzine strujanja vazduha se kreu, zimi od 0,150,30 m/sec a leti od 0,51 m/sec a ponekad i vie. Naravno, ovo su orijentacioni podaci koji se moraju prilagoditi kategoriji ivine, proizvodnim uslovima, godinjem dobu, spoljnoj temperaturi itd. Postoje dva naina ventilacije - prirodna i mehanika. Bez obzira koji se primenjuje bitno je da do svih jedinki u objektu stigne dovoljna koliina sveeg vazduha. Taj svei vazduh treba ravnomerno da struji kroz sve delove objekta (bez mrtvih uglova) ali ne prebrzo (bez promaje) Prirodna ventilacija (vertikalna, pravolinijska) se zasniva na kretanju vazduha usled razlike u temperaturi. Topao, specifino laki, vazduh se penje u vis a njegovo mesto zauzima hladniji, specifino tei, vazduh. Da bi se ovo odigravalo potrebna je razlika od 560C. Pored toga bitan je i pravilan raspored i odnos ventilacionih otvora kao i njihova visina od poda. Ovaj tip ventilacije bolje funkcionie u dugakim i uskim objektima ali se postepeno naputa. Mehanicka ventilacija (forsirana) je ee zastupljena u industrijskom ivinarstvu zato to se lake i efikasnije reguliu i kontroliu dovod sveeg vazduha, brzina strujanja vazduha i zagrevanje. Kada su dovodni otvori smeteni na bonim zidovima a ventilatori koji izvlae vazduh (stvaraju podpritisak) centralno du plafona, govori se o vertikalnoj ventilaciji, a ako su dovodni otvori na jednom a ventilatori na drugom bonom zidu o horizontalnoj ventilaciji. Takoe postoji i ventilacija du objekta gde su dovodni otvori postavljeni na elu objekta a ventilatori nasuprot njima. Dovodni i odvodni otvori i kanali moraju biti snabdeveni aluzinama koje e spreiti prodor sunevog svetla a nee ometati strujanje vazduha. Postoji nekoliko naina za odredivanje ukupnog obima ventilacije ali je najtanije ako se pridravamo normativa koje preporuuje proizvoa linijskog hibrida. Orijentaciono se moe rei da je potrebno od 1 do 7 m3 sveeg vazduha po 1 kg telesne mase tokom jednog sata, u zavisnosti od tipa proizvodnje i starosti jedinki. Treba naglasiti da nema idealnog sistema ventilacije te se za izbor sistema mora konsultovati provereni strunjak.

____ 12 ____

Grejanje U prirodnim uslovima ivina izvodi i odgaja svoje mlade sama, grejui ih svojim telom. U intenzivnoj ivinarskoj proizvodnji sreemo se sa dva naina grejanja. Grejanje ogranienog prostora vri se uz pomo vetakih kvoki a zagrevanje celog objekta razliitim grejaima. itav niz razliitih vetakih kvoki je bio a i sada je u upotrebi. Izvor toplote moe biti elektrina energija (obine ili infracrvene sijalice, spiralni grejai itd.), prirodni gas, butan ili pei na vrsta goriva. Kao i elektrine vetake kvoke tako i gasne zagrevaju uglavnom ogranien prostor. Neposrednim sagorevanjem gasa troi se kiseonik i stvara CO 2 a u sluaju nepotpunog sagorevanja nastaje izrazito toksian CO, uz to stvara se i nepoeljna vea koliina vodene pare. Neophodno je naglasiti da idealne vetake kvoke nema i da svaki tip ima svojih prednosti ali i nedostataka. Zagrevanje celog objekta ubacivanjem toplog vazduha pomou razliitih grejaa (masteri, tajfuni, kaloriferi, termogeni itd.) deluje jednostavno i tehnoloki vrlo povoljno, zato to su potpuno automatizovani i povezani sa sistemom ventilacije. Ekonominost ovakvih sistema ogleda se i u mogunosti da se zagreva samo potrebni deo objekta. Zagrevanje toplim vazduhom ima i nedostatke zato to vazduh prolazei kroz otvoreni gorionik u objekat unosi gasovite primese sagorevanja, vazduh se dosta isuuje i mora se dodatno vlaiti. U manjim objektima esto se koristi kombinovano grejanje, gde se ceo objekat zagreva razliitim peima na vrsto gorivo a delimino ograen prostor razliitim vetakim kvokama. Ponegde se moe sresti i primena centralnog grejanja sa svim svojim prednostima i manama. Hranjenje Razvojem ivinarstva razvijali su se i poboljavali razliiti sistemi za hranjenje. Izbor sistema zavisi od veliine objekta, namene i primenjene tehnologije. Vano je istai da se oni uvek podeavaju prema veliini jedinke i da je optimalna visina hranilica kada su one postavljene u visini ramenog pojasa. Prvih dana se za hranjenje pilia ili mladunaca drugih vrsta ivine, najee koriste plitke plastine tacne prenika oko 40 cm a ree kutije za transport pilia ili isti nekorieni kartoni za jaja. Ovakve hranilice su dovoljne za 80-100 pilia. Visee hranilice zahtevaju mnogo ljudskog rada a pri restriktivnoj ishrani nemogue je istovremeno napuniti sve hranilice, tako da jae jedinke dolaze do

____ 13 ____

vie hrane a slabije ostaju gladne, to dovodi do velikog raslojavanja. Ovakve hranilice se i danas mogu koristiti u manjim objektima. Podni otvoreni konvejer smanjuje utroak ljudskog rada a nedostatak mu je u tome to ivina koja se nalazi na poetku, gde konvejer ulazi u objekat prva dobija hranu, jede vie i bira kvalitetniju hranu. Ostale jedinke u elji da to pre dodu do hrane esto hrle napred te moe doi do prevelikog gomilanja pa i uguenja. Zatvoreni podni sistem obezbeuje istovremenu raspodelu hrane po celom objektu i omoguava restriktivnu ishranu ali elino ue sa plastinim prstenovima koje se nalazi unutar njega, esto puca to dovodi do duih poremecaja u hranjenju. Tuba sistem je jedan od savremenijih sistema koji omoguava istovremeno hranjenje svih jedinki u objektu ali nije mogua kontrola koliine hrane u pojedinim hranilicama, odnosno ne moe se primenjivati restriktivna ishrana i najee se koristi za tov brojlera. or tajm sistem je veoma rairen u svetu a poinje sve ee da se primenjuje i kod nas. Ovaj sistem omoguava istovremeno punjenje svih hranilica tano odreenim koliinama hrane i pogodan je za restriktivnu ishranu. Hranidbeni prostor se lako poveava prema potrebi. U novije vreme za hranjenje roditeljskih jata koriste se sistemi za odvojeno hranjenje petlova i nosilja. Ovi sistemi omoguavaju da iz njih hranu uzimaju samo nosilje a petlovi se hrane iz posebnih uzdignutih i okruglih hranilica. Ishrana komercijanih nosilja sa vri oluastim hranilicama koje su smetene na spoljnjoj strani kaveza. Posebnim koevima vagonetima hrana se raznosi po hranilicama. Da bi se spreilo rasipanje, hranilice se pune samo do jedne treine. Vagoneti se kreu du itave baterije. Svakoj kokoki potrebno je 10-12 cm hranidbenog prostora. Mogue je i postavljanje oluastih pojilica sa spoljne strane kaveza iznad hranilica. U sistem za napajanje voda dolazi iz rezervoara koji se naziva medikator. Pri optimalnoj temperaturi od 18-200C kokoke popiju oko 250 cm 3 vode dok se pri viim temperaturama potronja vode poveava. Duina hranidbenog prostora se poveava sa starocu jedinki i prilagoava se preporukama proizvoaa linijskog hibrida i proizvoaa opreme. Napajanje Dobar sistem za napajanje onemoguava nekontrolisano prolivanje, teko se zapuava, lako se odrava i dezinfikuje, ne zagauje vodu itd. I ovde treba naglasiti da se visina pojilica podeava na visinu ramenog pojasa jedinki. Prvih dana se za

____ 14 ____

napajanje jednodnevnih pilia ili mladunaca drugih vrsta ivine koriste male zvonaste plastine pojilice zapremine oko 3 l, prenika oko 30 cm, ispod kojih se nalazi reetka (drvena ili plastina) da bi se spreilo prljanje i punjenje pojilice prostirkom. Jedna ovakva pojilica zadovoljava potrebe do 100 pilia. Napajanje ivine iz protonih kanala je naputeno. Danas se u iroj upotrebi nalaze visee pojilice kod kojih i dalje esto dolazi do kvara na ventilu i posledino eanje jedinki ili poplave u objektima. Ove pojilice postepeno potiskuju savremenije nipl pojilice (kapaljke) esto u varijanti gde su ispod njih prisutne posudice. Bez obzira na upotrebljeni sistem voda u njega dospeva iz rezervoara (medikatora) koji se najee nalazi u predprostoru objekta. Medikatori omoguavaju odgovarajui pritisak vode u sistemu za napajanje, slue za primenu lekova i nekih vakcina a po potrebi i za zagrevanje vode. Uobiajena duina pojidbenog prostora za pilie je 1 cm a za odrasle 2-3 cm za jedinku. Na jednu nipl pojilicu predvia se u podnom sistemu dranja od 15 do 20 tovnih pilia, 10 do 15 kokica i 10 do 12 nosilja. U kaveznom sistemu jedna nipl pojilica predviena je za 4 do 5 nosilja i smetena je unutar kaveza. U svakom sluaju duina pojidbenog prostora odnosno broj nipl pojilica poveava se sa starocu jedinki i prilagoava se preporukama proizvoaa linijskog hibrida i proizvoaa opreme. Krugovi Jednodnevni pilii ili mladunci ostale ivine se esto primaju u lesonitne krugove ija je visina oko 50 cm. Na prostirku unutar kruga stavlja se talasasti papir koji spreava klizanje pilia i deranje prostirke. Papir se uklanja 4. ili 5. dana. Hranilice i pojilice se rasporeduju naizmenicno uz ivicu kruga tako da pilii ne prelaze vie od 1,5 m da bi stigli do njih. Krugovi takoe ograniavaju njihovo kretanje i primoravaju ih da se zadre ispod vetacke kvoke a samim tim zatieni su od promaje i prehlade. U krug prenika 2,5-3 m staje od 250 do 300 jedinki. Krugovi se po potrebi mogu spajati i proirivati a za njima prestaje potreba od 7. do 10. dana ivota. Pregrade Jednodnevni pilii ili mladunci ostale ivine mogu se primati, bez primene krugova, u slobodan podni prostor koji se takoe prekriva talasastim papirom. U

____ 15 ____

tom sluaju se prva treina objekta odvaja od ostalog dela pregradom od debele plastine folije ili gumiranog platna. Ta se pregrada kasnije pomera prema potrebi. Objekti u kojima se odgoj ili eksploatacija odvija na podu esto se pregrauju pregradama od pletene ice ili gnezdima. Na tim pregradama nalaze se vrata koja slue za prolaz izmeu bokseva. U boks se obino smeta 5001000 jedinki. Gnezda U objektima za odgoj i eksploataciju roditelja gnezda se postavljaju 3-4 nedelje pre pronoenja da bi se kokice privikle na njih. Obino se postavljaju du zidova objekta, uzdu sredinom objekta ali se ponekad koriste i kao pregrade izmeu bokseva i tada su postavljena popreno. Prave se od drveta, lima ili plastike. Izgleda da kokoke najvie vole drvena. Gnezda su najee dvospratna i u svakoj bateriji ima vie otvora. Najee dimenzije su 30 (28) x 30 (28) x 50 (30) cm i predvieno je za 4 nosilje. Pod donjeg reda gnezda nalazi se na visini od 40-50 cm. Udaljenost gnezda od hranilica i pojilica ne bi trebalo da bude vea od 3 m. Ako je vea, kokoke esto nose jaja van gnezda. U gnezdima mora biti dovoljno svee i iste prostirke. Reetkasti pod U objektima za odgoj i eksploataciju roditelja esto se koristi reetkasti pod koji prekriva 50 65 % podne povrine. Postavljen je uzdu objekta. Reetke mogu biti drvene ili plastine letvice i od poda su uzdignute 30-40 cm i na njih se postavljaju pojilice i hranilice. Prostor ispod reetki slui za sakupljanje izmeta, prosute hrane i vode. Preostali deo poda je prekriven dubokom prostirkom. U ovakvim objektima prijem jednodnevnih pilia je otean dok u eksploataciji esto dolazi do povreda nogu. Pozitivne strane se ogledaju u lakem odravanju prostirke, istijim jajima i manjem utroku energije za grejanje. Kavezi Podrazumeva se da se prijem odgojenih kokica vri u pripremljenim, sanitarno obraenim i odmorenim objektima. Objekti u kojima se dre komercijalne nosilje su sa velikim vratima prilagoeni vrsti opreme odnosno broju spratova i veliini kaveza, broju i nainu dranja odnosno kategoriji ivine. U intenzivnoj proizvodnji

____ 16 ____

najee se koriste trospratne baterije, mada broj spratova moe biti i manji i vei. Postoji itav niz, baterija razliite konstrukcije, u kojima su kavezi postavljeni na razliite naine (vertikalne, polustepenaste, stepenaste - kalifornija itd.). Sve one imaju svoje prednosti i mane naroito kada je izubravanje u pitanju. Kokoke nosilje na svaki kg hrane popiju oko 2 l vode tako da prozvedu oko 1,5 kg fecesa. Mora se shvatiti da 1000 kokoaka proizvede oko 64 tone izmeta godinje. Problem ivinskog ubreta nije samo tehnike ili ekonomske prirode ve i ekoloke i zdravstvene. Oprema za transport Vozila za transport jaja, jednodnevnih pilia ili mladunaca ostale ivine raspolau klima ureajima kojima se obezbeuju optimalni uslovi. Pilii bez veih posledica podnose transport u trajanju do tri dana. Kutije za transport jednodnevnih pilia ili mladunaca ostale ivine podeljene su na 4 dela. U jednom se transportuje 25 jednodnevnih pilia ili odgovarajui broj drugih mladunaca ivine. U kutijama za transport se nalaze papirni podloci (pelenice) koje se po vaenju pilia sakupljaju i spaljuju. Kartonske kutije su za jednokratnu upotrebu dok se plastine vraaju inkubatorskoj stanici na rigoroznu dezinfekciju. Kavezi za transport prave se od plastine mase i u jedan staje od 10 do 15 utovljenih pilia ili odgovarajui broj jedinki drugih vrsta ivine. Uobiajene dimezije su 100 x 50 x 25 cm. Puni kavezi se slau, u prevozno sredstvo, tako da izmeu njih struji vazduh. Fiksiraju se da ne doe do pomeranja ili prevrtanja. U klaninom depou, dok se eka na istovar, mora se obezbediti dobro provetravanje i zatita od direktnog sunca. Proizvodnja pileeg mesa i jaja Ova proizvodnja u naim uslovima poinje uzgojem podmlatka i nastavlja se eksploatacijom roditeljskih jata, odnosno proizvodnjom oploenih jaja. Nakon leenja pilii tekih hibrida se tove, kolju i prerauju a enski pilii lakih hibrida se odgajaju i eksploatiu kao kokoke nosilje konzumnih jaja dok se petlii odmah po leenju nekodljivo uklanjaju. Izbor linijskog hibrida koji e se koristiti ne zavisi samo od proizvodnih karakteristika tovnih pilia ili nosilja konzumnih jaja ve i od

____ 17 ____

kvaliteta i proizvodnih sposobnosti roditelja odnosno od cene proizvedene koliine mesa ili jaja po useljenoj roditeljskoj kokoi. U tehnolokom procesu odgoja i eksploatacije postoje dve mogunosti. Prva je kada se odgoj i eksploatacija odvijaju u istim objektima, a druga, kada se odgoj odvija u jednim a eksploatacija u drugim. Oba naina imaju svojih i dobrih i loih strana. Prvim se izbegava stres prilikom seobe a u drugom jedinke dolaze u iste sanitarno pripremljene objekte. Objekti za odgoj i ekspoaltaciju roditeljskih jata Osnovni cilj dranja roditeljskih jata je proizvodnja kvalitetnih oploenih jaja. To je mogue u dobro pripremljenim objektima gde se jedinke dre na podu sa kvalitetnom prostirkom ili na reetkastom podu uz potovanje svih ostalih pogodnosti koje omoguavaju najvei komfor odnosno najbolje proizvodne rezultate. Odgoj roditelja i prizvodnja priplodnih jaja je jednostavniji i kvalitetniji u objektima bez prozora sa vetakim svetlom. Znalakom primenom duine i intenziteta svetla moe se uticati na polno sazrevanje i nosivost odnosno ekonominost proizvodnje. Za ishranu i napajanje roditeljskih jata koriste se oni sistemi koji omoguavaju uobroenu i restriktivnu ishranu i napajanje tokom odgoja i eksploatacije. Objekat za odgoj podmlatka dobro je podeliti na bokseve. Kasnije u periodu eksploatacije odnosno noenja jaja, jedinke se obino kreu u krugu prenika oko10 metara pa pregrade nisu neophodne ali mogu ostati. Gnezda se u objekat postavljaju sa formiranjem jata od 18. do 20. nedelje. Ako u pronoenju ima previe jaja na prostirci ona se prljaju, zatrpavaju i brzo hlade. Tada se unose dodatna gnezda i postavljaju se na mesta gde je bilo najvie jaja. Nakon nekolilko nedelja ona se postepeno podiu i uklanjaju. Priprema objekta Nekoliko dana pre prijema pilia proveriti stanje objekta i opreme. U zavisnosti od spoljne temperature objekat zagrevati jedan ili dva dana pre useljenja pilia. Uneti krugove i na talasasti papir postaviti hranilice i pojilice u kojima se nalazi svea ali temperirana voda.

____ 18 ____

Odgoj roditeljskog podmlatka Periodom odgoja se smatra vreme od prijema jednodnevnih pilia odnosno mladih ostalih vrsta ivine, pa do starosti kokica od 18 do 20 nedelja, odnosno odgovarajue starosti ostalih vrsta ivine. Tokom ovog perioda osnovni cilj je odgajiti zdravo i vitalno jato, optimalne teine koje e u dobrim uslovima dranja i hranjenja ispoljiti sav svoj genetski potencijal. U ovom veoma osetljivom periodu kokice i petlii se pripremaju za proizvodnju i svaka greka ili bolest dovode do raslojavanja jata a to neminovno ima negativan uticaj na kasniju proizvodnju. Takoe je vano istai da se moraju razumeti i potovati bioloke osobenosti ivine te radnici moraju biti obueni da pravilno koriste opremu, potuju propisanu tehnologiju i uoavaju promene u ponaanju. Prijem roditeljskih pilia Transportne kutije sa piliima treba to pre izvaditi iz transportnih vozila i rasporediti ih unutar objekta. Jo u kutijama pregledati pilie izdvojiti uginule i kartirati avitalne. O tome voditi evidenciju. Iz kutija pilii se vade rukama i paljivo sputaju na pod a ne istresaju. Krugovi u koje se smetaju pilii poevi od 3. dana se ire, 5. ili 6. spajaju a 10. dana se uklanjaju. Talasasti papir sa prostirke se uklanja 4. ili 5. dana. Nakon uklanjanja krugova poinje privikavanje pilia na automatske pojilice i hranilice. To privikavanje se izvodi postupno tokom nekoliko dana. Useljeni jednodnevni pilii moraju biti dovoljno vitalni da sami trae i nau vodu i hranu. Tromost i avitalnost mogu biti posledica loe ishrane i bolesti roditelja, greaka u inkubiranju, loeg i dugog transporta ili prijema u loe pripremljen objekat. Optimalna telesna masa jednodnevnih pilia krece se od 38 do 42 g. Tei pilii su tromi i avitalni, slabije uzimaju hranu i vodu i zbog toga zaostaju u startu. Laki pilii su ili dehidrirani ili izleeni iz sitnih jaja. U svakom sluaju i jedni i drugi loe napreduju i zaostaju u rastu. Izuzetno je vano da pilii to pre nau vodu, koja je temperirana, da bi se rehidrirali. Tek nakon nekoliko asova daje im se hrana u plitkim tacnama. Pojilice i hranilice treba svakodnevno prati i puniti sveom temperiranom vodom odnosno hranom koja se dosipa prema potrebi. Temperatura vazduha se meri u visini lea pilia i prvog dana mora biti 33-350C na ivici vetacke kvoke odnosno 31-330C ako se greje ceo objekat. Ponaanje pilia ukazuje da li im temperatura odgovara ili ne. U sluaju da im je hladno skupljaju se u gomile ispod grejnog tela ili pojedinim delovima objekta, glasno

____ 19 ____

pijuu, ne uzimaju hranu i vodu a ako je jo i prostirka vlana dolazi do prehlada, zapaljenja creva i poveanog uginua. Previsoka temperatura se ree sree i izaziva tromost, pospanost i dahtanje sa rairenim krilima. Pilii se udaljavaju od grejaa oko koga prave prsten. Kod grejanja celog objekta toplim vazduhom, guraju kljun u prostirku traeci hladniji vazduh. Smanjuje im se apetit i prirast, piju vie vode a operjavanje je usporeno. Otpornost na infekcije opada. Zbog nagonske potrebe pilia da se, u nedostatku prave kvoke, zbijaju u gomile i kad je temperatura odgovarajua, onima iz sredine gomile nedostaje sve vazduh i teko dolaze do vode pa dahu. Ovo moe da prevari neiskusne ivinare i navode ih na pomisao da je piliima pretoplo pa smanjuju grejanje. Piliima tada postaje hladno, intenzivno se gomilaju i dolazi do poveanog uginua usled guenja. Temperatura vazduha ne sme, pogotovo ne prve nedelje ivota, da odstupa vie od 10C od tehnolokih normativa koje je preporuio priozvoa linijskog hibrida. Uz temperaturu potrebno je odravati i optimalnu vlagu unutar objekta (55-70 %). Prvog dana piliima je potrebna svetlost puna 24h da bi se snali, upoznali sredinu i pronali hranu i vodu. Nakon toga primenjuje se svetlosni program koji preporuuje proizvoa linijskog hibrida. Pravilnom primenom svetlosnog programa moe se uticati na polno sazrevanje i ekonominost proizvodnje. Skraivanje (seenje, debikiranje) kljunova je zahvat kojim se spreava kanibalizam, kljucanje perja, razbacivanje hrane itd. Optimalno vreme je od 3. do 8. dana ivota zato to je tada stres najmanji. Debikiranje se mora izvesiti paljivo i pravilno da ne bude vie tete od koristi. Otrica noa u aparatu za debikiranje mora se zagrejati do crvene boje, veliina rupice za kljun prilagoava se veliini kljuna. Petliima se kljun preseca na polovini a enskim piliima se odsecaju dve treine kljuna odnosno rez se nalazi 2 mm ispred nosnih otvora. Rez mora biti pod pravim uglom i dobro kauterizovan. Osnovni cilj ishrane roditeljskog jata je programirani razvoj tokom odgoja priplodnog podmladka, kokice i petlii se ne smeju ugojiti a moraju ui u to bolju proizvodnu kondiciju. To nije lako postii, pogotovo kod tekih hibrida, zato to je njihov osnovni cilj i karakteristika brzi rast, izrazit apetit, dobro iskoriavanje hrane i to je veoma vano prenoenje tih osobina na potomstvo. To se pokuava reiti restriktivnom ishranom na nain i prema normativima proizvoaa linijskih hibrida. Obino se sa njom poinje nakon kontrole telesne mase i utroka hrane, koja se sprovodi krajem 2. odnosno poetkom 3. nedelje ivota. Do tada, pilii se hrane po volji (ad libitum). Kada su u pitanju laki hibridi ograniavanje ishrane poinje oko 8. nedelje odnosno prema preporukama proizvoaa linijskog hibrida.

____ 20 ____

Vremenom su se programi restriktivne ishrane menjali ali se moe rei da su se ustvari sve vie pootravali. Naputen je nain kvalitativne restrikcije, odnosno hranjenje PKS sa poveanom koliinom sirovih vlakana jer se stvarala navika unoenja velike koliine hrane, to je kasnije pravilo probleme u eksploataciji. Veliki broj faktora utie na to da li e restriktivna ishtana postii svoj cilj, a to je odgoj lake vitalne kokice koja e postati dobra nosilja sa malo sitnih jaja u pronoenju. To se obezbeuje upotrebom odgovarajuih PKS-a, primenom kvalitetnih sistema za hranjenje i napajanje koji obezbeuju dovoljno hranidbenog i pojidbenog prostora, potovanjem gustine naseljenosti, kvalitetnom mikroklimom i redovnom kontrolom prirasta i teine jedinki. Male dnevne koliine hrane usporavaju rast kostiju pa jedinke ostaju manje. Manje i lake jedinke imaju manji uzdrni obrok ne samo tokom odgoja nego i kasnije u eksploataciji. U periodu odgoja neophodno je redovno kontrolno merenje i ako je potrebno brzo korigovanje dnevnih obroka. Svakodnevno hranjenje smanjenim koliinama hrane je najbolja metoda restriktivne ishrane. Tano odreena koliina PKS daje se svakog jutra pre ili istovremeno sa paljenjem svetla a takoe tana koliina zobi posipa se poslepodne po prostirci. Hranjenje svaki drugi dan odgovarajuom koliinom PKS potrebnom za dva dana naziva se skip a day. Na dan gladovanja rasipa se po prostirci dvostruka dnevna koliina zobi. Pri visokim temperaturama vazduha moe se ivina hraniti dva dana uzastopce, koliinom PKS predvienom za tri dana. Treeg dana daje se zob u koliini predvienoj za tri dana. Bez obzira koji se nain restriktivne ishrane primenjuje, osnovno pravilo je da vreme distribucije hrane po objektu bude to kraa, idealno je 3-4 minuta a tolerie se 5-8 minuta. Cilj je da sve jedinke jedu istovremeno. Ako se to ne ispotuje jae jedu do sitosti a slabije ostaju gladne . Raslojavanje je sve vee a moe doi i do uginua. Raslojeno jato ne reaguje ujednaeno na kasniju stimulaciju svetlom i hranom te je pronoenje sporije i neravnomerno a pic nosivosti se ne dostie. Sve to dovodi do toga da broj jaja po useljenoj kokoki bude manji od planiranog. Od 6. nedelje pa do kraja odgoja dodaje se grit (mleveni mermer) granulacije do 5 mm, u posebnim hranilicama, u koliini od 0,5 kg na 100 jedinki za nedelju dana. Mora se naglasiti da su dnevne koliine PKS-a tokom restriktivne ishrane samo preporuene vrednosti. Koliina hrane zavisi od zapaanja strunjaka i objektivnih podataka o stvarnoj masi jedinki, uslovima dranja i zdravstvenom stanju. Glavno merilo dnevnih potreba hrane je telesna masa jedinki u odgoju. Preporuuje se merenje krajem svake nedelje, uvek istog dana, pre davanja hrane. Za mernje se koristi sluajan uzorak od oko 100 jedinki iz jednog boksa odnosno 3-5 % svih

____ 21 ____

ivotinja. Na osnovu dobijenih teina uporeuje se prosena teina sa prethodnim merenjem, uniformnost, razlika izmeu bokseva i odstupanje od normativa. Razlika, u prirastu izmeu dva merenja, je osnova za pravilnu procenu koja e se koliina PKS-a davati sledee nedelje. Uniformnost ili ujednaenost jedinki u jednom jatu je bitan faktor za postizanje dobre proizvodnje. U ujednaenom jatu kokoke skoro istovremeno pronesu, jaja su skoro iste mase pa je vreme inkubiranja ujednaeno a i pilii dobijeni iz takvog jata su uniformni i postiu bolje rezultate u tovu. Jato se smatra ujednaenim ako je telesna masa 80 % jedinki u okviru tehnolokih normativa a ostale su tee ili lake. Ako je neko jato izrazito neujednaeno mora se utvrditi uzrok i po mogunosti treba ga ukloniti. U tom sluaju moraju se sve jedinke ponovo izmeriti pa ih podeliti u tri grupe. Prva grupa, u kojoj su jedinke lake od tehnolokih normativa, stavlja se u boks blie vratima i hrani se veom koliinom hrane. Druga grupa jedinki, ija je telesna masa poeljna, smeta se u sredinu i dobija hranu prema tehnologiji . Trea grupa, najteih jedinki smeta se pri kraju objekta i njima se koliina hrane ne smanjuje ali ni ne poveava sve dok se ne uklope u tehnoloke normative. Svako poveanje ili smanjenje hrane mora biti postupno (po 2-3 g dnevno). Za vreme restriktivne ishrane jedinke obino piju vie vode da bi ublaile oseaj gladi. Posledice prekomernog uzimanja vode su loija resorpcija hranjivih sastojaka, vodenast feces, proliv itd. Prostirka se brzo vlai sa svim negativnim posledicama. Zbog toga se u odgoju takoe preporuuje restrikcija vode odnosno obrono pojenje. Sa restrikcijom vode poinje se kad i sa restrikcijom hrane i traje do kraja odgoja. Kada kokoke pronesu i postignu nosivost od oko 10 % restrikcija vode prestaje. Restrikcija vode mora se uvek sprovoditi veoma paljivo i zavisi od: temperature, stanja prostirke, koliine i kvaliteta hrane, ponaanja jedinki, konzistencije sadraja voljke i konzistencije fecesa. U sluajevima visokih temperatura, bolesti ili stresa restrikcije se ublaavaju ili prekidaju. Organizam prerano polno sazrelih kokoaka nije dorastao naporima koje zahteva intenzivna nosivost te dolazi do otecenja polnih organa, jaja su prevelika ili premala, nepravilnog oblika, esto sa dva umanceta. Naravno da se takva jaja ne mogu koristiti za inkubiranje. Mortalitet takvih kokoaka je povean. Ako pronoenje odnosno polna zrelost zakasni dobiemo manji broj krupnijih jaja, veu potronju hrane, este prolapsuse, nemogunost noenja jaja pa i uginua. Tokom odgoja jato se svakodnevno obilazi i uoljivi kartovi se odstranjuju. Otro kartiranje obavlja se dva puta. Prvi put izmeu 6. i 8. nedelje a drugi put pre polnog sazrevanja odnosno izmeu 18. i 20. nedelje. Kriterijum za odabiranje je opti izgled, vitalnost, konformacija, telesna masa, zaostalost u rastu, boja nogu,

____ 22 ____

kreste i podbradnjaka, rast i sjaj perja itd. U svakom jatu ima odreeni broj loih nosilja zbog: biolokih osobenosti, greaka u seksiranju, tehnologiji dranja i ishrane, bolesti itd. Takve jedinke jedu vie, esto su agresivne i uznemiravaju ostale. Dobro su obrasle perjem, kljun i noge su im lepe ute boje, i na izgled,to su lepe jedinke ali sa slabo razvijenom i smeuranom krestom. Za razliku od njih dobre nosilje ve nakon nekoliko nedelja nosivosti gube utu boju kljuna i nogu a perje im je proreeno i iskrzano. Za procenu kvaliteta nosilja vaan je razmak izmeu stidnih kostiju kao i razmak izmeu stidnih kostiju i vrha grudne kosti. Kod dobrih nosilja on je vei od dva prsta pa sve one sa manjom irinom treba kartirati. Kada se takve kokoke rtvuju kod njih se uoavaju slabo razvijeni jajnici i jajovodi a koliina sala je vea od poeljne. Odvojeni odgoj petlova Odgoj petlova zahteva posebnu panju pa se sve vie preporuje odvojeno dranje od prvog dana ivota. Na velikim farmama za to se odvaja poseban objekat a na manjim poseban boks. Tokom odgoja sprovodi se restriktivna ishrana prilagoena preporukama proizvoaa hibrida. Selekcija se vri tokom celog odgoja a posebno je otra u 6. nedelji i pri formiranju roditeljskog jata od 18. do 21. nedelje. Ako se petlii izrazito meu sobom bore treba ih neto ranije pomeati sa kokicama da bi pre pronoenja uspostavili odgovarajuu hijerarhiju. Poeljan je odnos 1 :10 u korist kokica. EKSPLOATACIJA RODITELJSKOG JATA Polno sazrevanje, pronoenje i uspenost proizvodnje su u direktnoj vezi sa telesnom masom kokoaka i svetlosnim nadraajem. Nakon 16. odnosno 18. nedelje naglim poveanjem duine i intenziteta svetlosnog dana i istovremenim poveanjem koliine hrane potstie se polno sazrevanje. Kod tekih hibrida pronoenje najee poinje 23. -24. nedelje a kod lakih 18. nedelje. Nosivost u poetku brzo raste i oko 30. nedelje se postie pic nosivosti koji je kod tekih hibrida 85 % a kod lakih oko 90%. Oploenost jaja takoe brzo raste i due vreme zadrava se na nivou 90-95%. Ako nosivost raste sporije nego to je tehnologijom predvieno ili se ne dostigne pic nosivosti moe se poveati dnevni obrok u nadi

____ 23 ____

da emo postii eljeni cilj. Ako oekivano poboljanje izostane koliinu hrane treba postepeno vratiti na prethodni nivo a razloge potraiti na drugom mestu. Maksimalnu proizvodnju nastojimo da zadrimo to due sa onom koliinom hrane kojom je postignut pic nosivosti. Tokom proizvodnje jedinke ne smeju gubiti telesnu masu, te su stalna merenja i dalje neophodna. Ne postoje vrsti normativi o dnevnoj koliini hrane zato to se oni menjaju u zavisnosti od starosti, telesne mase, broja jaja, temperature, vlanosti itd. Nakon postignutog pica nosivosti odnosno na poetku njegovog pada poveanje telesne mase kokoaka ne samo da nije poeljno ve je i tetno. Za svako smanjenje nosivosti od 4-5% treba smanjiti dnevni obrok za 2-3 g. Eksploatacija roditeljskog jata traje dok god je odnos utroene hrane i nosivosti ekonomski opravdan. To je najee 40-50 nedelja odnosno do starosti jata od 60 do 70 nedelja ivota. U jednom ciklusu nosivosti od tekih hibrida moe se oekivati 175-185 jaja po useljenoj kokoki odnosno 135-150 jednodnevnih pilia a od lakih 240-250 jaja i 170-180 pilia. Kod nas se na alost postiu mnogo loiji rezultati od ovih koje proizvoai hibrida navode kao normativ. Razlozi se uglavnom nalaze u loe odgojenim roditeljima, grekama u ishrani i uslovima dranja, stresu i bolestima. Nakon zavretka eksploatacije ivina se hvata i odvozi u klanicu. Najmanje na 6h pre hvatanja im se uskrati hrana i voda a samo hvatanje se obino obavlja nou ili pod plavim svetlom. Mitarenje Mitarenje je prirodan proces zamene perja kod ptica, pa i ivine, u kome polne aktivnosti miruju a organizam se obnavlja. Za vreme prisilnog mitarenja sve jedinke se prisile na istovremeno mitarenje pa u relativno kratkom roku sve istovremeno ulaze u drugi ciklus nosivosti. Uspeno se moe prislino mitariti samo zdravo jato koje jo nosi. U drugom kraem ciklusu nosivosti dobija se manje jaja ali su ona krupnija i odmah spremna za inkubiranje. Pilii iz drugog ciklusa su krupniji i vitalniji. Ukupna potronja hrane po nosilji je manja. Prisilno mitarenje se moe izazvati na vie naina. Jak stres izazvan oduzimanjem vode, hrane i svetlosti tokom 48h dovodi do naglog prestanka nosivosti ime poinje mitarenje. Nakon, toga se sve postepeno vraa na tehnoloke normative i za oko 2 meseca nosivost se ponovo obnavlja. Prislino mitarenje se moe izazvati i dodavanjem hormona ili drugih preparata u hranu.

____ 24 ____

Prisilno mitarenje koristi se za produenje nosivosti odnosno dobijanje veeg broja pilia a samim tim ekonominije proizvodnje. Odvojena ishrana petlova Poseban problem u odgoju a naroito u proizvodnji je pravilna ishrana petlova. U zajednikom odgoju esto dobijaju premalo hrane te zaostaju u razvoju. U sluaju da su preteki oteano se kreu, neaktivni su, pa je oploenost loa zbog ega se esto kartiraju. Oko 40. nedelje moe se izvriti zamena starih petlova mladim da bi se poveala oploenost. Petlovi koji se uvode u jato ne smeju biti mlai od 26 nedelja. I pored neto vee oploenosti esto se postavlja pitanje ekonominosti zanavljanja petlova. Da bi se taj problem prevaziao sve ee se primenjuje odvojeno hranjenje mukih i enskih roditelja. To se postie onemoguavanjem petlova da se hrane iz hranilica za kokoke i obrnuto. Petlovi se hrane posebnim PKS prilagoenim njihovim potrebama. Sa odvojenim hranjenjem poinje se najkasnije u 22. nedelji i rast petlova ne treba ograniavati do 30. nedelje. Najpovoljnija temperatura za eksploataciju tekih roditelja je 19-200C. Za svaki stpen manji od 190C poveava se potronja hrane za 1-1,5 g. Poveanje temperature i pored smanjenog utroka hrane dovodi do slabijeg noenja jaja ija je ljuska porozna, tanka i lako se lomi. Optimalna vlanost se krec od 55 do 70% a ventilacijom se obezbeuje od 1 do 7 m3 vazduha ime se temperaturno vlani odnosi odravaju u optimumu. Skupljanje jaja Priplodna odnosno oploena jaja ne smeju dugo ostati u gnezdima zato to ostale kokoke koje nose jaja u isto gnezdo dodatno zagrevaju ranije snesena. Takva jaja se bre kontaminiraju i dolazi do nepravilnog razvitka zametka koji kasnije tokom inkubiranja ugine. Preporuuje se to ee sakupljanje jaja a najbolje je sakupljati ih svaka 2h. Jaja treba sakupljati u plastine perforirane podlokea samo u nudi u kartonske. Ne savetuje se sakupljanje jaja u korpe i kante zbog otecenja jaja. Radnik koji sakuplja jaja mora, odmah, tokom ili neposredno posle sakupljanja da izvri trijau jaja, koja podrazumeva odvajanje istih od prljavih, deformisanih, napuklih, prevelikih ili premalih. Tako odabrana jaja stavljaju se u iste dezinfikovane podloke sa tupim, irim krajem na gore.

____ 25 ____

Sneeno jaje je prolo kroz kloaku gde postoji mogunost zagaenja raznim esto patogenim mikroorganizmima. Zagaenje takoe moe nastati u gnezdu, prostirci, od ruku radnika itd. Amnionska kutikula moe na kratko da sprei njihov prodor kroz pore istog jajeta. Tek sneseno jaje je na telesnoj temperaturi kokoke, njegovim brzim hladenjem dolazi do skupljanja jajane mase i javlja se usisni efekat koji olakava prodor mikroorganizama kroz ljusku. Usisani oni prvo ulaze u vazdunu komoru a odatle lako sve dublje u jaje. Da bi se to izbeglo treba jaja najkasnije 2h poto su sneena, sanitarno obraditi na samoj farmi. Pod sanitarnom obradom podrazumeva se fumigacija, najee gasom, formaldehidom, koji se dobija kada se KMnO4 prelije sa meavinom formalina i vode. Nikako obrnuto! Fumigacija se moe izvoditi u posebnoj prostoriji na farmi ili u manjim komorama koje se nalaze u predprostoru objekta. Komora za fumigaciju mora biti dovoljnog kapaciteta da prihvati sva jednokratno prikupljena jaja. INKUBIRANJE - VALJANJE - LEENJE PILILIA Prednosti vetakog inkubiranja se ogledaju u: proizvodnji pilia tokom cele godine, broj izleenih pilia je ogranien samo kapacitetom opreme a trokovi su manji. Uspenost inkubiranja zavisi od: genetske osnove priplodne ivine, tehnologije, gajenja, zdravlja, kvaliteta, veliine i rukovanja jajima i od kvaliteta i tehnologije inkubatrora. Inkubatorska stanica Inkubatorska stanica je od posebnog znaaja u tehnolokom lancu prizvodnje ivine. Posebno treba istai njeno mesto u zdravstvenoj zatiti ivine. Ona moe biti centar odakle se ire mnoge zarazne bolesti i zato mora biti izdvojena i dovoljno udaljena od ostalih objekata koji se koriste u ivinarstvu. Lokacija na kojoj se nalazi mora biti dobro izolovana ali blizu dobrih saobraajnica, vodovodne i elektrine mree. Postoje tri tipa inkubatorskih stanica: pravougaone, u obliku latininog slova U ili slova T. Bez obzira na oblik gradnje kod svih se mora primeniti osnovno pravilo a to je da jaja ulaze sa jedne strane a pilii izlaze sa druge. Unutar same inkubatorske stanice ne smeju se ukrtati tehnoloki putevi jaja, pilia i opreme, niti se smeju meati radnici. Raspored prostorija u inkubatorskoj stanici je takav da logino sledi smer tehnolokog procesa

____ 26 ____

inkubiranja. U njoj se mora obezbediti ravnomerna temperatura i ventilacija. Visina u prostorijama mora biti bar za jedan metar via od visine opreme. Ventilacija mora biti tako podeena da je vazduni pritisak vii na poetku tehnolokog procesa a najnii na kraju ime se spreava kretanje vazduha iz prljavog u isti deo. Inkubatorska stanica mora biti tako graena da se moe dobro oistiti i dezinfikovati. Svi zaposleni moraju proci kroz dezinfekcione barijere, istuirati se i presvui a kretanje unutar inkubatorske stanice se ograniava prema procesu rada, da bi se spreilo meanje ljudi a samim tim i mogunost prenoenja infekta. Inkubatorski otpad (ljuske, neizleena jaja, avitalni pilii, petlii, paperje itd.) predstavlja stalnu opasnost, kao izvor zaraze, pa se mora redovno nekodljivo ukljanjati, najbolje u kafileriji. Rukovanje, sortiranje i skladitenje jaja Jaja koja su ve sanitarno obraena na farmi, dovoze se do inkubatorske stanice specijalnim vozilom. Spakovana jaja se kroz mali, za to predvien, otvor unose u prostoriju za prijem. U njoj se sortiraju prema masi i slau u inkubatorske uloke (podloke, ladice) tupim krajem na gore. Nakon toga fumigiraju se u gasnoj komori i prebacuju u klimatizovano skladiste da se odmore. Sniena ali stalna temperatura (150C) omoguava mirovanje zametka (embriona). Optimalno vreme skladitenja je 3-7 dana uz relativnu vlanost 70%. Za inkubiranje se ne koriste jaja kod kojih su uoene spoljanje ili unutranje nepravilnosti. U spoljanje spadaju: jaja bez ljuske, nepravilan obilk, prevelika ili premala jaja, rapava, napukla, porozna, prljava ljuska i jaja sa dva umanceta. U unutranje spadaju: pokretno umance zalepljeno za ljusku zbog labavih ili pokidanih halaza, napukla opna umanceta, razliveno umance i prisustvo krvavih mrlja. Inkubiranje jaja Za vreme parenja gaenja petao u kloaku kokoke ubacuje oko 0,7 ml sperme koja jajovodom dospeva do aice jajovoda u kojoj se sree sa jajnom elijom. Spermatozoid prolazi umancetnu opnu i spaja se sa jajnom elijom. Nakon toga umancetna opna postaje nepropusna za ostale spermatozoide. Spermatozoidi

____ 27 ____

preivljavaju u jajovodu do 30 dana ali je procenat oploenih jaja najvei tokom prve nedelje nakon parenja. Graa jajeta je jedinstvena. Ljuska se sastojki od CaCO3 i debela je oko 0,35 mm sa mnogobrojnim porama. Uz unutranju stranu ljuske su priljubljene dve opne koje se na tupom kraju razdvajaju u vazdunu komoru. Belance se sastoji od tri sloja koja okruuju umance. umance u centru jajeta dre specifine spiralne tvorevine halaze. umance je obavijeno opnom i sastoji se od naizmeninih slojeva svetlije i tamnije boje. Centralni svetliji deo se jednim delom probija do povrine. To je jajna elija veliine 2-3 mm i nalazi se na povrini uvek blie vazdunoj komori. Embrionalni razvoj poinje ve u jajovodu kokoke. Jednoslojni blastodisk prelazi u dvoslojni statini blastoderm. Da bi se usporilo dalje razvie sneeno jaje se dri na temperaturi nioj od 270C a ako se eli zaustavljanje, na nioj od 240C. Jaja se mogu uvati do ulaganja bez opasnosti zato to su ivotni procesi zametaka (embriona) svedeni na minimum na temperature od 150C. Proces inkubiranja traje obino 21 dan + 10h. Njegova duina moe biti neto kraa ili neto dua a zavisi od: hibrida, starosti roditeljskog jata, duine skladitenja jaja, okretanja jaja, temperature, vlanosti odnosno ventilacije. Ako se o pomenutim faktorima ne vodi rauna deava se da iz valjaonika izlaze prestari, dehidrisani, sitni ili nedovoljno zreli i vlani pilii. Temperatura vazduha, koju preporuuju pojedini proizvoai inkubatora se razlikuje. Tehnoloki najpovoljnija temperatura, za kokoija jaja, do 18. dana inkubiranja je 37,737,80C. Poslednja tri dana ona se sniava na 3737,10C. Nie temperature produavaju vreme inkukbiranja a vie ga skrauju. I jedno i drugo negativno utie na vitalnost i kvalitet pilia. Preporuke prizvoaa inkubatora o potrebnoj vlanosti takoe se razlikuju, tako da se do starosti do 18 dana preporuuje vlanost od 50-60%. Od 19. dana vlanost se poveava do 75%, to olakava piletu probijanje ovojnica i ljuske, spreava dehidraciju i lepljenje paperja za ljusku. Razvojem embriona poveava se potronja kiseonika i izluivanje ugljen dioksida. Potreba za kiseonikom tokom inkubiranja poveava se za vie od oko 100 puta. Ventilacijom se mora ravnomerno ubaciti dovoljna koliina sveeg vazduha a da se pri tome ne poremeti temperatura i vlanost. Sortirana i sanitarno oploena jaja ulau (unose) se u inkubatore (predvaljaonike) koji pruaju optimalne uslove za razvoj embriona. Ulaganjem (unoenjem) jaja u predvaljaonik na viu temperaturu i snienu vlagu poinje proces inkubiranja. Ve prvog dana se razvija i trei klicin listi - mezoderm. Drugog dana kuca srce a etvrtog se naziru glava, kljun, oi i noge. Osmog dana kljun se otvara a pojavljuju

____ 28 ____

se krila i noge. Jedanaestog dana se zavrava formiranje oka, oni kapci se razdvajaju, na udovima se uoavaju zglobovi i nazire se paperje. Petnaestog dana osnovna graa je kompletna. Tada embrion zapoinje rast i telo zauzima pravilan poloaj. Unutranji organi se uvlae, amnionska tenost i balance su potroeni. Po zavretku 18. dana odnosno poetkom 19. dana inkubiranja, jaja se iz predvaljaonika prebacuju u valjaonik istovremeno sa lampiranjem na stolovima za lampiranje tako da se ladica sa jajima iz predvaljaonika prekrije ladicom iz valjaonika i okrene za 180 stepeni. Oploenost se moe kontrolisati lampiranjem 6. i 18. odnosno 19. dana prilikom prebacivanja. Neoploena jaja se uklanjaju. U valjaoniku ostaju 3 dana. Devetnaestog dana uvlai se umance a dvadesetog dana embrion - pile potpuno ispunjava unutranjost jajeta, pijue i probija dno vazdune komore. Nakon toga se odmara 13-14h i prelazi sa alantoisnog na pluno disanje. Dvadeset prvog dana pile se okree i roiem na vrhu kljuna probija i ree ljusku na dva dela i izlazi iz nje. Pilii se posle izleganja u njima sue i odmaraju u svojim ladicama, koje se prenose u prostoriju za sortiranje gde se pilii vade, vri njihova triijaa i kartiranje. U velikim savremenim inkubatorskim stanicama pilii se vakciniu, broje i pakuju mainama. Takoe se obavlja i odvajanje po polovima (seksiranje) na osnovu boje perja, rasporeda krilnih pera ili pregledom kloakalnog otvora. Poto se u proizvodnji konzumnih jaja koriste samo enski pilii muki se ukljuuju u inkubatorski otpad. Nakon pomenutih zahvata poeljno je pilie opet odmoriti neko vreme (24h). Iz inkubatorske stanice pilii se spakovani u kutije za transport posebnim vozilima odvoze na farme. PROIZVODNJA KONZUMNIH JAJA Konani rezultati proizvodnje jaja za konzum, zavise od genetskog potencijala linijskig hibrida, ishrane, tehnologije, zdravstvenog stanja i preventive. Eksploatacija nosilja konzumnih jaja je u stvari nastavak tehnolokog procesa odgoja komercijalnih kokica. Slobodno se moe rei da je kokoka, nosilja konzumnih jaja, mala fabrika velikog kapaciteta. Prosena telesna masa komercijalne nosilje je oko 2 kg. Ona snese oko 300 jaja godinje prosene mase oko 60 g odnosno oko 18 kg jajane mase. Objekti i oprema za odgoj komercijalnih kokica skoro su isti kao i odgoj roditeljskog jata ako se on vri na podu. Komercijalne kokice se mogu odgajati i u kavezima. Za prijem i odgoj enskih pilia vae isti principi kao i kod prijema i odgoja roditeljskih jata, odnosno postojee minimalne razlike su uslovljene preporukama

____ 29 ____

proizvoaa linijskog hibrida. Kada se komercijalne kokice odgajaju u kavezima, prijem jednodnevnih pilia se vri u srednjem redu (spratu) gde je pod kaveza prilagoen za njihov prijem. Srednji red kaveza se greje i jedinke u njima borave do 5. nedelje kada prestaje grejanje. Nakon toga treina kokica se prebacuje u gornji red a druga treina kokica se 11. nedelje prebaci u donji sprat. Tako da su svi kavezi u sva tri reda u funkciji. U oba sistema odgoj se zavrava od 16. do 18. nedelje kada se kokice preseljavaju u objekte za proizvodnju konzumnih jaja. Proizvodnja jaja za konzum je osnovna, najvanija i zavrna faza u ciklusu proizvodnje lakih hibrida. Uspeno zavrene prethodne faze (odgoj i ekspolatacija roditelja, inkubiranje i odgoj kokica) su osnova i postoje zbog nje. Proizvodnja jaja za konzum mogua je i dranjem kokoaka na podu, u ispustima ili na panjacima ali se kod nas u proizvodnji najee koristi kavezni - baterijski nain dranja. Iako su kavezi relativno skupi, oni omoguavaju maksimalno iskoriavanje prostora gde se uz manju ili veu automatizaciju tehnolokog procesa (hranjenje, pojenje, izubravanje, sakupljanje jaja, osvetljenje i ventilacija) ljudski rad svodi na najmanju moguu meru. U naim uslovima objekti za eksploataciju komercijalnih nosilja se ne zagrevaju. Zbog velikog broja jedinki na relativno malom prostoru ventilaciji treba posvetiti posebnu panju. Sve vazduh mora ravnomerno da cirkulie po celom objektu. Svakog asa mora se obezbediti 4-5 m3 vazduha po 1 kg telesne mase kokoaka. Optimalna brzina strujanja vazduha je 0,25-0,30 m/s. Poeljno je da se relativna vlanost kree od 60 do 70%. Proizvodni proces poinje prijemom kokica starih 16-17 nedelja iji je proizvoa ve od 1. dana, tj. od leenja, primenio odgovarajue postupke i tehnoloke normative. Loe odgojene kokice e kao komercijalne nosilje imati mnogo manju nosivost. Greke u odgoju je skoro nemogue popraviti u eksploataciji. Telesna masa kokica pri isporuci, odnosno dolasku na farmu za eksploataciju, treba da bude prema preporuci proizvoaa linijskog hibrida (1400-1600 g). Postepeno prelaenje na PKS za nosilje omoguava kokicama da se priviknu na nju pre pronoenja. Takoe se postepeno, prema preporukama proizvoaa hibrida, prekida restriktivna ishrana odnosno poveava se koliina PKS. Prednost se daje peletiranoj u odnosu na prakastu PKS. Kvalitet hrane utie na kvalitet jaja (ukus, boja umanca, vrstinu ljuske itd.). Nosilje u pronoenju jo nisu zavrile svoj rast pa im dnevni obrok mora osigurati i porast i noenje jaja. Ukupni dnevni obrok im se daje u dva navrata. Produktivnost kokoaka zavisi od amino - kiselinskog sastava PKS zato to se oko 80% tih amino

____ 30 ____

kiselina koristi za proizvodnju jaja. Dnevna koliina hrane ostaje ne promenjena tokom itavog procesa proizvodnje odnosno treba se drati preporuka proizvoaa hibrida. Eventualno se moe menjati samo pri veim promenama temperature. Najbolji pokazatelji pravilne ishrane su telesna masa nosilja, broj i masa snesenih jaja. Svetlo je pored hrane najvaniji faktor u proizvodnji jaja. Kokice se do starosti 16 18 nedelja dre u uslovima kratkog dana a nakon toga, odnosno preseljenja, svetlosni reim se menja, duina i intenzitet osvetljenja se poveava prema preporuci proizvoaa hibrida. Kao to je pravilo da se duina i intenzitet osvetljenja u toku odgoja ne poveava tako se i u nosivosti ne smanjuje. Moe se koristiti i ciklini svetlosni program, odnosno smenjivanje tri sata svetla i tri sata mraka. Na ovaj nain dobija se manji broj krupnijih jaja. Neposredno posle preseljenja svake nedelje se produava trajanje svetlosnog dana za pola asa sve dok se ne dostigne njegovo trajanje od 1617h. Na veliinu jaja znaajno utie telesna masa i starost pri polnom sazrevanju. Ranije pronoenje dovodi do toga da su jaja sitnija. Ne pronesu sve kokoke istovremeno te je ono produeno. One kokoke koje kasnije pronesu nose tea jaja. U pronoenju ima vie deformisanih jaja bez ili sa mekom ljuskom, sa dva umanceta itd. Prosena masa jaja u pronoenju je oko 45 g, tokom pronoenja se postepeno poveava da bi na kraju nosivosti bila i vea od 65 g. Nosivost nakon pronoeja (oko 20. nedelje) vrlo brzo raste i ve 25. nedelje dostie 90% da bi u 27. nedelji bio dostignut pic proizvodnje koji traje nekoliko nedelja a onda nosivost polako opada. Pri kraju noenja dolazi do zamora reproduktivnih organa, nosivost polako opada, poinje mitarenje i nosivost potpuno prestaje. Proizvodnja se u stvari prekida onda kada su trokovi vei od dobiti. U naim uslovima to je najee oko 70. nedelje ivota odnosno pri nosivosti od oko 70 %. Kokoke najee nose u toku pre podneva a jaja se sakupljaju jednom dnevno, u naim uslovima uglavnom runo. Postoji i automatsko sakupljanje. Jaja se stavljaju u kartonske uloke podloke - kartone i transportuju u sortirnicu gde se tokom prosvetljavanja izdvajaju prljava i napukla jaja koja ne idu u prodaju ve na preradu. Tolerie se lom ljuske do 2%. Ostala jaja se klasiraju specijalnim mainama (sortir maine) koje ih prema masi razdvajaju i pakuju. Klase jaja se meusobno razlikuju za po 5 g. Smatra se da je proizvodnja dobra ako S i A klase ima vie od 50 % odnosno ako jaja klase S, A i B ine vie od 80% proizvedenih jaja. Prinudnim mitarenjem se prekida normalan ciklus proizvodnje. Moe se mitariti samo zdravo jato koje nije ulo u prirodno mitarenje. Postupnim vraanjem

____ 31 ____

normalnih uslova proizvodnje poinje nov ciklus noenja jaja. Prisilnim mitarenjem se produava vreme eksploatacije komercijalnih nosilja tako da svaka od njih proizvede vie jaja. Znai da je osnovni motiv za prisilno mitarenje ekonomska raunica a najee se izvodi u periodu nepovoljnom za plasman jaja za konzum. Tokom perioda nosivosti nedeljni mortalitet od 0,1% smatra se uobiajenim. Svakodnevnom kontrolom kartiraju se kokoke koje ne nose a njihov broj dostie do 0,5% meseno. Tokom jednogodinjeg ciklusa proizvodnje mortalitet od 10 do 12% se moe smatrati prihvatljivim. Nakon zavretka proizvodnje komercijalne nosilje se hvataju, transportuju do klanice gde se i prerauju. TOV PILIA Proizvodni rezultati tova pilia zavise od genetskog potencijala linijskog hibrida, ishrane, tehnologije, zdravstvenog stanja i preventive. Objekti, oprema i prijem su skoro isti kao kod roditeljskih jata. U dobro pripremljenom objektu planira se naseljavanje 14-18 jedinki na 1 m2 podne povrine prekrivene prostirkom. Taj broj leti moe biti neto manji a zimi neto vei. U objektima koji se greju toplim vazduhom krugovi nisu nepohodni. Prve 2-3 nedelje dre se u prvoj treini koja se greje. Plastina pregrada se tada pomera do druge treine a pred kraj tova se potpuno uklanja te se pilii rasporeduju po celom objektu koji se greje. Prva 3 do 4 dana svetlosni dan traje svih 24h a nakon toga smanjuje se po jedan sat. Moe se primeniti intermitirajui svetlosni program tokom koga se u odreenim intervalima smenjuju svetlo i tama. U periodima svetla pilii su mirni jer za kratko vreme uzimaju veu koliinu hrane koju za vreme mraka na miru vare. Na ovaj nain se poboljava konverzija i postiu vee zavrne telesne mase. Tokom tova pilii se hrane ad libitum sa vie razliitih PKS prilagoenih hibridu i dobu pilia na osnovu preporuka proizvoaa hibrida. Zavrna PKS ne sme sadravati antibiotike, kokcidiostatike ni druge lekove koji se zadravaju u mesu pilia (karenca) zato to bi na taj nain ugrozili zdravlje ljudi. Mortalitet kod tovnih pilia se kree u 1. nedelji ivota od 1 do 1,5% a kasnije od 0,3 do 0,5 % nedeljno odnosno do kraja tova ne bi trebalo da pree 5%. Tokom prve dve nedelje ivota obavezno je kartiranje pilia zaostalih u rastu zato to su oni potencijalni izvor zaraznih bolesti a troe hranu i ne napreduju (krljavci). Do skora su se u istim objektima zajedno tovili i muki i enski pilii. Zbog razlike u brzini prirasta petlia, sve ee se primenjuje odvojeni tov. Na kraju tova, od 42

____ 32 ____

dana, petlii su proseno tei od kokica za 15%. Duina tova zavisi od toga koja se telesna masa eli postii. Tov u naim uslovima najee traje 4-46 dana. Hvatanje pilia, njihovo pakovanje u kaveze za transport i sam transport najbolje je obavljati nou. Pilii gladuju 8-10h pre transporta. Ako su uslovi dobri transportni motralitet ne prelazi 0,150,20 %.

____ 33 ____

AVIJARNA INFLUENCA Grip ivine/klasina kuga ivineProf. dr Radmila Resanovi Avijarna influenca (AI)je visoko kontagiozno oboljenje ivine uzrokovano influenca a virusom. Ovo oboljenje se nalazi na listi A Svetske organizacije za zatitu zdravlja ivotinja (Office International des Epizooties - OIE). Oboljenje je otkriveno u Italiji 1878. godine od strane italijanskog naunika Edoarda Perroncita. Ovo oboljenje je nazvano fowl plague, tj. klasina kuga ivine. Italijanski naunici Centanni i Savonuzzi su radei na etiologiji avijarne influence 1901. godine otkrili da se radi o filtrabilnom uzroniku, tj. virusnom oboljenju. Klasifikacija virusa izvrena je tek 1955. godine. Avijarna influenca (AI) je infekcija ivine izazvana bilo kojim virusom influence A iji je intravenski indeks patogenosti kod est nedelja starih pilia vei od 1,2 ili infekcija influenca A vurusom podtipom H5 ili H7 ije nukleotidne sekvence pokazuju prisustvo multiplih bazinih aminokiselina u lancu neuraminidaze. Ovo je definicija avijarne influence koja je prihvaena od strane Evropske unije. ETIOLOGIJA Virus influence tipa A je uzronik influence kod ljudi, ptica, svinja, konja, foka, kitova i nekih drugih ivotinja. Virus avijarne influence pripada familiji Ortomyxoviridae. Ortomiksovirusi predstavljaju sferina telaca, prenika 80 do120 nm, u ijem centru se nalazi jezgro sa jednolananom RNK i segmentiranim genomom, koji se satoji od 8 gena (PB1, PB2, PA, HA, NP, NA, MA i NS) i svi su sposobni za replikaciju, a pored toga kontroliu stvaranje dva nestrukturna proteina (NS1 i NS2).

____ 34 ____

Ovih 8 gena ifruje 10 virusnih proteina. Tri od njih, hemaglutinin (HA), neuraminidaza (NA) i matriks 2 protein (M) ine sastavni deo virusnog omotaa i imaju veoma vanu ulogu u stimulisanju imunog odgovora domaina. Unutranji proteini (matriks, ribonukleoproteinski kompleks i polimeraze) su nosioci specifinosti vrste virusa, tj. daju odgovor na pitanje da li se radi o tipu A, B ili C virusa influence. Influenca A virus izaziva oboljenje ljudi, ptica, svinja, morskih sisara, kuna i drugih ivotinja. Influenca B virus izaziva iskljuivo oboljenje ljudi, dok influenca tipa C izaziva takoe oboljenje ljudi i svinja, ali u vrlo benignom obliku. Ovi unutranji antigeni su stalni i stabilni. Influenca A virus je podeljen u 16 podtipova (H16 je izolovan kod crnoglavih galebova u vedskoj i Holandiji, 1999. god.) na bazi hemaglutininskih antigena i 9 podtipova na bazi antigena neuraminidaze. Ova ekstremna antigenska varijabilnost uslovljava pojavu 256 razliitih podtipova virusa AI koji se teoretski mogu pojaviti i izazvati avijarnu influencu. Spoljni glikoproteini (HA i NA) odreuju soj virusa. Visoka varijabilnost virusa nfluence A potie od estih promena spoljanjih glikoproteina. Hemaglutinin (HA), kao najvei spoljanji glikoprotein (molekulske mase 80000 daltona) igra vanu ulogu u nastajanju infekcije. Cepanjem na HA1 (molekulske mase 50 000 daltona) i HA2 (molekulske mase 30 000 daltona) uz pomo enzima elije domaina, aktivira infektivni i patogeni karakter virusa. Hemaglutinin u nastajanju infekcije ima dve kljune uloge: da pripoji virus za receptore elije domaina i da izvri fuziju lipidnog virusnog omotaa sa elijskom membranom, te na taj nain uvodi celokupni genom virusa u intracelularni prostor.

____ 35 ____

Simplifikovani model molekula hemaglutinina i neuraminidaze Neuraminidaza (NA) je glikoproteinski enzim koji uestvuje u prodiranju virusa u elije domaina i pomae pri izlaenju replikovanih elija virusa, spreava njihovu agregaciju i potpomae irenje virusa po organizmu domaina. Postoje striktna pravila za oznaavanje virusa AI koje je propisala Svetska zdravstvena organizacija. Virus se oznaava na sledei nain: 1. vrsta virusa 2. domain ili poreklo izolacije virusa 3. mesto izolacije virusa 4. tekui broj soja u mestu izolacije virusa 5. godina izolacije virusa 6. H i N subtip (struktura antigena)

____ 36 ____

Mehanizam virulencije Virusi avijarne influence dele se prema svojoj patogenosti, tj. na osnovu klinikih simptoma koje izazivaju kod ptica - ivine na: Nisko patogene low patogenic AI (LPAI) Srednje patogene mildly patogenic AI (MPAI)

Visoko patogene highly patogenic AI (HPAI) Nisko patogena AI moe biti izazvana virusima svih 16 subtipova hemaglutinina i izazvati veoma blage simptome sa veoma oskudnom klinikom slikom kod osetljive ivine i ptica. Visoko patogena AI je sistemsko oboljenje sa morbiditetom i mortalitetom oko 100% kod veine osetljivih vrsta. Visoko patogeni sojevi nastaju od nisko patogenih sojeva virusa AI i to su najee H5 i H7 podtip. Sutina delovanja visoko patogenih sojeva je u postojanju multiplih bazinih amino kiselina koje dozvoljavaju prekursorima hemaglutinina da budu razloeni od strane proteaza elija domaina, odnosno omoguavaju replikaciju samog virusa u parenhimatoznim organima, to rezultira smru jedinke. Struktura virusa avijarne influence je takva da omoguava promene pri kojima nisko patogeni sojevi mogu ve za samo nekoliko asova postati srednje ili ak visoko patogeni. Domaini Sve do 1970. godine nije se znalo gde lei rezervoar virusa influence A u prirodi. Tada je otkriveno da se radi o slobodnim (divljim) pticama koje predstavljaju najvei rezervoar virusa influence A u prirodi, gde se posebno istiu populacije ptica koje ive u vodenoj sredini (barske i morske ptice). Ptice irom nae planete su zaraene ovim virusom, ali uglavnom ne ispoljavaju klinike znake bolesti, ve su samo prenosioci zaraze. Tokom migracije ptica (ptice selice) dolazi do irenja ovog virusa u razne krajeve koji mogu biti vrlo udaljeni od stalnih stanita ovih ptica. Prirodni rezervoar virusa avijarne influence su prvenstveno ptice koje ive pored vodenih povrina: patke, razne obalske ptice, labudovi, galebovi,... Ove ptice ine rezervoar virusa u prirodi i slue kao vektori za virus AI.

____ 37 ____

Od avijarne influence moe oboleti domaa ivina (pilii, urke, biserke, prepelice, golubovi, jarebice, nojevi, emui, patke, guske i fazani), neke divlje i kavezne ptice, svinja, ovek, make (divlje i domae), vodeni sisari i kune. Mnoge epizootioloke zakonitosti kod influence ptica su jo uvek nedoreene. Izvori infekcije po pravilu su ipak inficirane ptice. Pored divljih ptica i ovek moe biti vektor prenoenja. Neke vrste ptica koje predstavljaju visoko rizine kategorije u lancu irenja avijarne influence: 1. Anser albifrons 2. Anser fabalis 3. Anas platyrhynochos 4. Anas sterpera 5. Anas acuta 6. Anas clypeata 7. Anas Penelope 8. Anas crecca 9. Anas querquedula 10. Aythya ferina 11. Aythya fuligula 12. Vanellus vanellus 13. Philomachus pugnax 14. Larus ribibundus crnoglavi galeb 15. Larus canus obian galeb Vrste ptica koje su proglaene za potencijalne prenosioce visoko patogenog soja virusa AI, H5N1 aneksom Komisije (Annex to Commission Decision 2005/464/EC) Virus AI se prenosi iskljuivo horizontalniim putem, direktnim i indirektnim nainima. Vertikalni put prenosa AI nije mogu jer virus avijarne influence ubija embrion za veoma kratko vreme. Najei put infekcije AI su peroralni i/ili aerogeni. Virus AI se prenosi preko inficiranog fecesa i sekreta vektora. Jedan gram fecesa ptice inficirane virusom AI sadri preko bilion virusnih partikula AI. ivotinje se zaraze virusaom AI direktnim kontaktom sa zaraenim ili obolelim jedinkama, kontaminiranim vazduhom, vodom ili hranom, opremom, prevoznim sredstvima, kontaminiranom

____ 38 ____

steljom, preko ljudi koji dolaze u kontakt sa obolelim pticama ili zaraenom farmom, putem jaja u inkubatorskim stanicama, neki naunici ak smatraju da se moe preneti i preko buva. Uzimajui u obzir prirodne i eksperimentalne infekcije sledi zakljuak da se ptice najee inficiraju peroralnim putem. est izvor zaraze za ivinu su svinje obolele ili inficirane AI. Otpornost virusa ai na faktore spoljanje sredine Influenca A virus je razliito osetljiv na spoljanju temperaturu u zavisnosti od supstrata u kome se nalazi i u zavisnosti od stepena vlage i nekih drugih faktora spoljanje sredine.Virus AI moe da preivi nekoliko nedelja do 105 dana na temperaturi od 40C. Na temperaturi od 250C moe da preivi vie od 10 dana. U nehlorisanoj vodi na temperaturi od 00C preivi i do 30 dana, a na temperaturiod 220C preivi 4 dana. U veoma suvom fecesu preivi svega dva dana. U zamrznutom materijalu moe da ostane infektivan neodreeno dug period. Temperatura od 560C unitava virus za 3 asa, a temperature vie od 600C za manje od 30 minuta. Virusi AI su osetljivi na vei broj deterdenata i dezinfekcioonih sredstava. Razliiti deterdenti se koriste za unitavanje virusa AI: anjonski, katjonski, neutralni i sredstva koja rastvaraju masti razaraju virusni omota i znatno umanjuju njegovu infektivnost. Od fizikih sredstava UV zraci i gama zraci inaktiviu virus ali struktura antigena ostaje ista. U cilju dezinfekcije objekata i opreme koriste se sledei rastvori: 2% natrijum hipohlirit, 4% kvaternerne amonijumove soli, 3% kalcijum hidroksid, 2% kreozolina kiselina i 2% sintetski fenol (za podove) i formalin za zavrnu dezinfekciju (fumigaciju) celog objekta. PATOGENEZA Virusi influence A se replikuju u razliitim tkivima i organima. Predilekciona mesta su pre svega konjunktive respiratornog i digestivnog trakta ivine i nekih ptica, odakle se virus dalje iri po celom organizmu, oteujui endotel krvnih sudova. Veoma bitna infektivna i patogena determinanta je proteolitiko razlaganje hemaglutinina. Potencijalna patogenost zavisi od strukturnih varijacija na mestu razlaganja hemaglutinina.

____ 39 ____

Apatogeni sojevi virusa influence su veoma znaajni, jer se zahvaljujui njima, odrava rezervoar i perzistencija virusa kod zdravih jata ptica plovua. Inkubacioni period Inkubacioni period za razliite subtipove virusa influence A kod ivine i nekih ptica iznosi od nekoliko asova do 21. dana. Duina inkubacionog perioda zavisi od tipa virusa (patogenosti), doze virusa, naina infekcije, vrste i starosne kategorije ptice, konkurentnih inf, itd. Morbiditet i mortalitet Morbiditet pre svega zavisi od virulentnosti virusa, vrste ptice, starosti, uslova dranja i ishrane. Visoko virulentni sojevi dovode do smrtnosti od 100%. Umereno patogeni sojevi izazivaju smrtnost od 10-50%. Sekundarne infekcije poveavaju procenat mortaliteta i oteavaju postavljanje dijagnoze. KLINIKA SLIKA Intenzitet klinike slike avijarne influence pre svega zavisi od virulentnosti virusa, starosti i vrste ivine ili ptice, ispunjenosti tehnolokih i zoohigijenskih normativa, prisustva konkurentnih infekcija i brojnih drugih inilaca. Nisko patogeni sojevi virusa AI ne izazivaju vidljive promene u jatu, tj. bolest nema klinikih manifestacija, a praena je veoma niskim procentom morbiditeta i mortaliteta (2-3%). U reim sluajevima mogu biti ispoljeni veoma blagi respiratorni simptomi udrueni sa konjunktivitisom, ivina slabi, a proizvodni rezultati su loi. U jatima nosilja zapaa se pad nosivosti 2-10% najee, u nekim sluajevima i do 30%. Srednje patogeni sojevi virusa AI dovode do oboljenja sa izraenom klinikom slikom.Oni variraju od veoma blagih do izrazitih promena na respiratornom, digestivnom, pa i na nervnom sistemu, praenih znatnim padom proizvodnih sposobnosti. Visoko patogeni sojevi virusa avijarne influence izazivaju oboljenje koje se moe ispoljiti u perakutnom i akutnom toku. Oba toka bolesti su praeni enormno visokim procentom morbiditeta i mortaliteta (do 100%).

____ 40 ____

U perakutnom toku bolesti nema izraene klinike slike jer smrt nastupa veoma brzo. U akutnom toku bolesti klinika manifestacija se oituje u poremeaju respiratornog trakta, digestivnog trakta i centralnog nervnog sistema sa znatno izraenijom klinikom slikom nego kod srednje patogenih sojeva. Na poetku infekcije virusom AI mogu se zapaziti poetni opti simptomi u vidu depresije i smanjene aktivnosti zaraenih jedinki, praeni inapetencom, nakostreenou perja, visokom febrom, dehidracijom, naglim smanjenjem broja jaja sve do potpunog prestanka nosivosti (kod nosilja). Kvalitet ljuske jaja i samog jajeta nije promenjen. Izraen je respiratorni distres u vidu kijanja, seroznog iscedka iz nosa, oteanog disanja, uz ujno krkljanje. Ovakvo stanje je uvek praeno pojavom konjunktivitisa, uz obilno suzenje. Kasnije se serozni iscedak pretvara u mukozni, osui i zaepi nosne otvore, te je vidljivo disanje sa otvorenim kljunom, ptice se sakupljaju oko ventilacionih otvora, javlja se glad za vazduhom sa konanim ishodom uguenja. Edemi glave i lica, cijanoza kreste i podbradnjaka su pratea pojava. Dijareja se moe pojaviti kod manjeg broja jedinki. Javljaju se difuzne hemoragije po nogama, kresti i podbradnjacima. Tortikolis, pareze, paralize, ekscitacija, konvulzije i dezorijentisanost se javljaju kratko vreme pre uginua. esti su sluajevi kome. Do uginua dolazi za 24-48 asova od pojave poetnih simptoma, ponekad se uginua prolongiraju i do sedam dana od poetka bolesti. Svaki od ovih znakova moe se javiti u razliitim kombinacijama i razliitom stepenu ispoljenosti. PATOMORFOLOKE I PATOHISTOLOKE PROMENE Patoanatomski i histopatoloki nalaz, ba kao i klinika slika mogu biti raznoliki. U perakutnom toku bolesti patoanatomske i patohistoloke promene mogu izostati, ili se mogu zapaziti samo krvavljenja na srcu, kongestija muskulature i dehidracija. Promene koje se zapaaju u akutnoj formi bolesti su pre svega promene na sluzokoi respiratornog trakta: nosa, drela i traheje. Javlja se edem respiratorne sluzokoe, hemoragije uz obilan sekret. Konjunktive su edematozne i hiperemine, pokrivene sero - mukoznim a kasnije i gnojnim sekretom. Sadraj sinusa na poetku je tean, a kasnije gust, gnojan, pa ak i fibrinozno - kazeozan. Kongestija plua i pulmonarni edem su est nalaz. Fibrinozni aerosakulitis je esto posledica sekundarne bakterijske infekcije.

____ 41 ____

Edemi, hiperemija, hemoragije (petehije i ehimoze) i nekrotine promene na serozama, parenhimatoznim organima (jetra, bubrezi, slezina, srce, pankreas, creva), koi i potkonom masnom tkivu su redovan nalaz. Pankreas je promenjen i kod mladih i kod starijih jedinki, hiperplastian je sa hemoraginim i nekrotinim poljima. Ove promene na pankreasu su patognomonian nalaz kod avijarne influence. Degenerativne i nekrotine promene na miokardu, mozgu i meningama i koi se nalaze u neto protrahiranim sluajevima bolesti. Uoavaju se lezije na mozgu (limfohistiocitni meningoencefalitis) i perifernim nervima. Kod nosilja se pojavljuju hemoragije na ovarijumima, sa posledinim nekrozama. Pojava egg peritonitisa je posledica rupture ovarijalnih folikula. Razlike u intenzitetu i lokalizaciji promena zavise pre svega od soja virusa. Pri sekundarnim infekcijama bakterijama ili mikoplazmama nalazimo promene na pluima, vazdunim kesama a ne retko i serozno - fibrinozni perikarditis. DIJAGNOZA Za uspeno postavljanje dijagnoze potrebno je uzeti iscrpnu anamnezu, uz upoznavanje sa epizootiolokom situacijom u irem epizootiolokom podruju. Visok procenat morbiditeta i mortaliteta uz odgovarajuu kliniku sliku i patohistoloki nalaz, kao i nepostojanje drugih respiratornih oboljenja e nas navesti da sa visokim procentom tanosti posumnjamo da se radi o avijarnoj influenci. Za postavljanje preciznije dijagnoze koriste se seroloki testovi: hemaglutinaciono inhibicioni test (HI), agar - gel precipitacioni test (AGP), agar - gel imunodifuzioni test (AGID) i ELISA test. AGP test je grupno specifian test, tj. daje nam odgovor o kom tipu influenca virusa se radi ali ne i o kom podtipu je re. Ovaj test se moe primenjivati kod veine avijarnih vrsta izuzimajui barske ptice. AGID se moe koristiti u cilju dobijanja odgovora o kom podtipu virusa se radi. U postavljanju dijagnoze koristite se imunohistohemijske metode i metoda elektronske mikroskopije. REAL TIME PSR test prua mogunost brze i tane dijagnostike ukoliko. Do precizne dijagnoze doi e se samo izolacijom i tipizacijom uzronika. Nakon izolacije i tipizacije uzronika mora se odrediti patogeni indeks (IVPI) Dijagnostika procedura koja se mora ispotovati u sluaju sumnje na AI je

____ 42 ____

propisana od strane EU Direktivom 92/40/EEC Virus se nalazi u traheji i /ili kloaki obolelih ili uginulih ptica jer je mesto replikacije virusa sluzokoa respiratornog i digestivnog trakta. Virus se takoe nalazi i u svim parenhimatoznim organima obolele ili uginule ivotinje. Zato se kao materijal za ispitivanje uzimaju uzorci fecesa ili sadraj creva, trahealni i/ili kloakalni bris, tkivo mozga, traheje, plua, jetre, slezine, pankreasa i drugih parenhimatoznih organa. Bris se uzima guvicom suve vate, koja se potom potopi u transportni medijum (12 ml) u koji je dodata visoka koncentracija antibiotika, da bi se redukovao rast bakterija. Feces se uvek alje odvojeno o