SBERBANK SRBIJA A.D., BEOGRAD FINANSIJSKI IZVEŠTAJI ZA … ad... · 2017-08-14 · nadoknadivi iznos nekog sredstva procenjen kao niži od vrednosti po kojoj je to sredstvo prikazano,

SBERBANK SRBIJA A.D., BEOGRAD

FINANSIJSKI IZVEŠTAJI ZA 2013. GODINU

SBERBANK SRBIJA A.D., BEOGRAD

SADRŽAJ

STRANA

IZVEŠTAJ NEZAVISNOG REVIZORA 1 BILANS USPEHA 2 BILANS STANJA 3 IZVEŠTAJ O PROMENAMA NA KAPITALU 4 IZVEŠTAJ O TOKOVIMA GOTOVINE 5 NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE 6 - 69

SBERBANK SRBIJA A.D., BEOGRAD NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE ZA 2013. GODINU

6

1. OSNOVNE INFORMACIJE O BANCI Sberbank Srbija a.d Beograd (u daljem tekstu: Banka) osnovana je pod poslovnim imenom Asna banka d.d. Beograd i upisana u registar kod Privrednog suda u Beogradu na osnovu rešenja Fi-158/92 dana 30. januara 1992. godine, a na osnovu rešenja Narodne banke Jugoslavije O.br.352 od 17. decembra 1991. godine o davanju dozvole za osnivanje. Rešenjem Privrednog suda Fi-9193/97 od 8. avgusta 1997. godine izvršena je promena poslovnog imena Asna Banka d.d. Beograd u Trust banka a.d. Beograd. Rešenjem Trgovinskog suda u Beogradu XII-Fi-9698/03 od 22. septembra 2003. godine, Trust banka a.d. Beograd je pomenila poslovno ime u Volksbank a.d. Beograd. Rešenjem Agencije za privredne registre u Beogradu BD 44976/2005 od 22. avgusta 2005. godine izvršeno je prevođenje Banke u Registar privrednih subjekata. Rešenjem Agencije za privredne registre u Beogradu BD 159826/2012 od 21. decembra 2012. godine, Volksbank a.d. je promenila naziv u Sberbank Srbija a.d. Beograd. Vlasnička struktura Odlukom Skupštine akcionara o distribuciji IX, X, XI, XII i XIII emisije akcija kapital Banke povećan je za nominalnu vrednost od 1.986.773.000,00 dinara. Sve akcije iz IX, XI i XII emisije u ukupnoj nominalnoj vrednosti od 1.846.928.000,00 dinara upisao je akcionar Volksbank International AG, a akcije X i XII emisije u ukupnoj nominalnoj vrednosti od 139.805.000,00 dinara upisao je i uplatio akcionar Evropska banka za obnovu i razvoj (European Bank for Reconstruction and Development, u daljem tekstu: EBRD). Ugovorom o kupoprodaji akcija od 18. januara 2012. godine, EBRD – akcionar Volksbank a.d. sa 3,10% akcijskog kapitala je u svojstvu prodavca prodao kupcu Oesterreichische Volksbanken (OEVAG) 179.217 akcija Volksbank a.d Beograd, čime je OEVAG stekao 3,10% akcijskog kapitala Volksbank a.d. Beograd. Ugovorom o kupoprodaji akcija od 29. marta 2012. godine, OEVAG je u svojstvu prodavca prodao svoj udeo od 3,10% akcijskog kapitala Volksbank a.d. Beograd (179.217 akcija) i to postojećem akcionaru Volksbank International AG, čime je Volksbank International AG stekao 100% udela u akcijskom kapitalu Volksbank a.d. Beograd. Dana 1. novembra 2012. godine akcionar Volksbank International AG je promenio poslovno ime u Sberbank Europe AG. Skupština akcionara Banke je na sednici dana 7. decembra 2012. godine donela Odluku br. 127/12 o izdavanju akcija XVII emisije, bez javne ponude, radi povećanja akcijskog kapitala. Ukupan obim XVII emisije čine 327.991 komada običnih akcija, nominalne vrednosti 1.000,00 dinara po akciji i ukupne nominalne vrednosti 327.991.000,00 dinara. Akcionarska struktura na dan 31. decembra 2013. godine:

Akcionar: U hiljadama

dinara % vlasništva SBERBANK EUROPE AG 6.102.144 100,00 Ukupno 6.102.144 100,00 Krajnji matični entitet Banke je Sberbank Rusija.


7

1. OSNOVNE INFORMACIJE O BANCI (nastavak) Banka je registrovana u Republici Srbiji za obavljanje platnog prometa u zemlji i inostranstvu, kreditnih i depozitnih poslova u zemlji i inostranstvu i u skladu sa Zakonom o bankama i drugim finansijskim organizacijama, dužna je da posluje na principima likvidnosti, sigurnosti i profitabilnosti. Osnovne aktivnosti Banke su obavljanje platnog prometa u zemlji i inostranstvu, kreditni poslovi, depozitni poslovi i poslovi kupoprodaje deviza. Ostale aktivnosti obuhvataju brokerske poslove, poslove izdavanja garancija, otvaranja akreditiva i ostale bankarske poslove. Na dan 31. decembra 2013. godine, Banka je svoje aktivnosti obavljala preko centrale u Beogradu, u ulici Bulevar Mihaila Pupina 165g i 26 ekspozitura, od kojih su devet u Beogradu, dve u Novom Sadu, i po jedna u: Čačku, Nišu, Subotici, Pančevu, Sremskoj Mitrovici, Kragujevcu, Valjevu, Šapcu, Kruševcu, Staroj Pazovi, Zrenjaninu, Požarevcu, Vršcu, Somboru i Jagodini. Banka je na dan 31. decembra 2013. godine imala 592 zaposlenih (31. decembra 2012. godine 549 zaposlenih). Matični broj Banke je 07792247, a poreski identifikacioni broj Banke je 100000354.


8

2. OSNOVE ZA PRIPREMU I OBELODANJIVANJA U FINANSIJSKIM IZVEŠTAJIMA

Banka vodi evidenciju i sastavlja finansijske izveštaje u skladu sa važećim Zakonom o računovodstvu Republike Srbije (“Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 62/2013), Zakonom o bankama (“Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 107/2005 i 91/2010) i pratećom regulativom Narodne banke Srbije izdatom na osnovu navedenih zakona, kao i ostalom primenljivom zakonskom regulativom u Republici Srbiji.

U skladu sa Zakonom o računovodstvu propisano je da banke u Republici Srbiji sastavljaju i prikazuju svoje finansijske izveštaje u skladu sa zakonskom, profesionalnom i internom regulativom, u skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardima, odnosno Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja (“MRS/MSFI“), kao i Tumačenjima računovodstvenih standarda. Izmene postojećih MRS i prevod novih MSFI, kao i tumačenja koja su sastavni deo standarda izdatih od strane Odbora za međunarodne računovodstvene standarde i Komiteta za tumačenje MSFI do 1. januara 2009. godine, su zvanično usvojeni nakon odluke ministra finansija br. 401-00-1380/2010-16 i objavljeni su u Službenom glasniku Republike Srbije br. 77/2010. MSFI i Tumačenja objavljenja nakon 1. januara 2009. godine nisu primenjena prilikom pripreme priloženih finansijskih izveštaja pošto novi ili izmenjeni MSFI nisu imali uticaj na računovodstvene politike, finansijski položaj i poslovanje Banke.

Priloženi finansijski izveštaji su sastavljeni u formatu propisanom Pravilnikom o obrascima i sadržini pozicija u obrascima finansijskih izveštaja za banke („Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 74/2008, 3/2009, ispravka 12/2009, 26/2009 i 5/2010). Ovim Pravilnikom pravno su definisani obrasci finansijskih izveštaja i sadržina pozicija u obrascima, kao i minimum sadržaja napomena uz te izveštaje, koji sadrže odstupanja od MRS 1 Prezentacija finansijskih izveštaja, a koja se odnose na pojedine pozicije finansijskih izveštaja. Kao rezultat gore pomenutog, rukovodstvo Banke nije jasno i bezrezervno objavilo u izveštajima usaglašenost priloženih finansijskih izveštaja sa zahtevima svih standarda i interpretacije izdatih od strane Odbora za međunarodne računovodstvene standarde koji objavljuje MSFI. Finansijski izveštaji prikazani su u dinarima (RSD) i sve vrednosti su zaokružene na najbližu hiljadu, osim ukoliko nije naznačeno drugačije. Budući da zaokruživanje može da rezultuje u određenoj nepreciznosti, iznosi prikazani u finansijskim izveštajima mogu biti neprecizno prikazani u zanemarljivim iznosima. Pregled osnovnih računovodstvenih politika je prikazan u Napomeni 4. uz ove finansijske izveštaje. a) Načelo stalnosti poslovanja

Finansijski izveštaji su pripremljeni u skladu sa načelom stalnosti poslovanja, koje podrazumeva da će Banka nastaviti da posluje u neograničenom periodu u predvidljivoj budućnosti. b) Funkcionalna i izveštajna valuta

Iznosi u finansijskim izveštajima Banke su iskazani u hiljadama dinara, osim ukoliko nije drugačije naznačeno. Dinar (RSD) predstavlja funkcionalnu valutu i valutu u kojoj se iskazuju finansijski izveštaji u Republici Srbiji. Sve transakcije u valutama koje nisu funkcionalna valuta, tretiraju se kao transakcije u stranim valutama. c) Uporedni podaci Uporedne podatke čine godišnji finansijski izveštaji Banke za 2012. godinu.


9

3. KLJUČNE RAČUNOVODSTVENE PROCENE I PROSUĐIVANJA Sastavljanje i prikazivanje finansijskih izveštaja zahteva od rukovodstva Banke korišćenje najboljih mogućih procena i razumnih pretpostavki, koje imaju efekta na iskazane vrednosti sredstava i obaveza, kao i obelodanjivanje potencijalnih potraživanja i obaveza na dan sastavljanja finansijskih izveštaja, kao i prihoda i rashoda u toku izveštajnog perioda. Ove procene i pretpostavke su zasnovane na informacijama raspoloživim na dan sastavljanja finansijskih izveštaja. Stvarni rezultati mogu se razlikovati od navedenih procena. Procene i pretpostavke se kontinuirano razmatraju, a kada korekcije postanu neophodne, iskazuju se u bilansu uspeha za periode u kojima su postale poznate. U daljem tekstu navedene su ključne procene i pretpostavke koje sadrže rizik da će prouzrokovati materijalno značajne korekcije knjigovodstvenih vrednosti sredstava i obaveza u toku naredne finansijske godine.

(a) Umanjenje vrednosti finansijskih sredstava Banka procenjuje, na svaki izveštajni datum, da li postoji objektivan dokaz da je vrednost finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava umanjena (obezvređena). Finansijsko sredstvo ili grupa finansijskih sredstva je obezvređena i gubici po osnovu obezvređenja se priznaju samo ako postoji objektivan dokaz o obezvređenju kao rezultat jednog ili više događaja koji su nastali nakon početnog priznavanja sredstva (slučaj gubitka) i kada slučaj gubitka utiče na procenjene buduće novčane tokove finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava koja mogu biti pouzdano procenjena. Kada je reč o proceni gubitaka zbog umanjenja vrednosti kredita, Banka vrši pregled kreditnog portfolia mesečno u cilju procene umanjenja njihove vrednosti. U procesu utvrđivanja da li u bilans uspeha treba uneti gubitak zbog umanjenja vrednosti, Banka prosuđuje da li postoje pouzdani dokazi koji pokazuju merljivo smanjenje u procenjenim budućim novčanim tokovima od kreditnog portfolia pre smanjenja koji se može identifikovati na pojedinačnim kreditima u portfoliu. Ovi dokazi mogu uključivati raspoložive podatke koji ukazuju na nepovoljne promene u statusu dužnika u pogledu plaćanja obaveze prema Banci, ili na nacionalne ili lokalne okolnosti koje imaju veze sa negativnim uticajima na aktivu Banke. Rukovodstvo Banke vrši procene na bazi iskustva o ostvarenim gubicima po kreditima iz prethodnih perioda za sva sredstva sa karakteristikama kreditnog rizika i objektivnim dokazima o umanjenju vrednosti sličnom onom kreditnom portfoliu koji je postojao u vreme planiranja budućih novčanih tokova. Metodologija i pretpostavke koje se koriste za procenu iznosa i vremena budućih novčanih tokova su predmet redovnog pregleda s ciljem da se smanje razlike između procenjenih i ostvarenih gubitaka.

(b) Utvrđivanje fer vrednosti finansijskih instrumenata Fer vrednost finansijskih instrumenata kojima se trguje na aktivnom tržištu na dan bilansa stanja se bazira na kotiranim tržišnim cenama ponude ili tražnje, bez umanjenja po osnovu transakcionih troškova. Fer vrednost finansijskih instrumenata koji nisu kotirani na aktivnom tržištu se određuje korišćenjem odgovarajućih tehnika vrednovanja, koje obuhvataju tehnike neto sadašnje vrednosti, poređenje sa sličnim instrumentima za koje postoje tržišne cene i ostale relevantne modele.

Kada tržišni inputi nisu dostupni, oni se određuju procenjivanjima koja uključuju određeni stepen rasuđivanja u proceni “fer“ vrednosti. Modeli procene odslikavaju trenutno stanje na tržištu na datum merenja i ne moraju predstavljati uslove na tržištu pre ili nakon datuma merenja. Stoga se tehnike vrednovanja revidiraju periodično, kako bi na odgovarajući način odrazile tekuće tržišne uslove.


10

3. KLJUČNE RAČUNOVODSTVENE PROCENE I PROSUĐIVANJA (nastavak)

(c) Koristan vek trajanja nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava Određivanje korisnog veka trajanja nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava se zasniva na prethodnom iskustvu sa sličnim sredstvima, kao i na anticipiranom tehničkom razvoju i promenama na koje utiče veliki broj ekonomskih ili industrijskih faktora. Adekvatnost određenog korisnog veka trajanja se preispituje na godišnjem nivou ili kada god postoji indikacija da je došlo do značajne promene faktora koji su predstavljali osnov za određivanje korisnog veka trajanja.

Uticaj svake promene u navedenim pretpostavkama može imati značajan uticaj na finansijski položaj Banke, kao i na rezultate njenog poslovanja. (d) Umanjenje vrednosti nefinansijske imovine

Na dan bilansa stanja, rukovodstvo Banke analizira vrednosti po kojima su prikazana nematerijalna ulaganja i osnovna sredstva Banke. Ukoliko postoji indikacija da je neko sredstvo obezvređeno, nadoknadiv iznos te imovine se procenjuje kako bi se utvrdio iznos obezvređenja. Ukoliko je nadoknadivi iznos nekog sredstva procenjen kao niži od vrednosti po kojoj je to sredstvo prikazano, postojeća vrednost tog sredstva se umanjuje do visine nadoknadive vrednosti. Razmatranje obezvređenja zahteva od rukovodstva subjektivno prosuđivanje u pogledu tokova gotovine, stopa rasta i diskontnih stopa za jedinice koje generišu tokove gotovine, a koje su predmet razmatranja.

(e) Rezervisanje po osnovu sudskih sporova Banka je uključena u veći broj sudskih sporova koji proističu iz njenog svakodnevnog poslovanja i odnose se na komercijalna i ugovorna pitanja, kao i pitanja koja se tiču radnih odnosa, a koja se rešavaju ili razmatraju u toku regularnog poslovanja. Banka rutinski procenjuje verovatnoću negativnih ishoda ovih pitanja, kao i iznose verovatnih ili razumnih procena gubitaka.

Razumne procene obuhvataju prosuđivanje rukovodstva nakon razmatranja informacija koje uključuju obaveštenja, poravnanja, procene od strane pravnog sektora, dostupne činjenice, identifikaciju potencijalnih odgovornih strana i njihove mogućnosti da doprinesu rešavanju, kao i prethodno iskustvo. Rezervisanje za sudske sporove se formira kada je verovatno da postoji obaveza čiji se iznos može pouzdano proceniti pažljivom analizom. Potrebno rezervisanje se može promeniti u budućnosti zbog novih događaja ili dobijanja novih informacija. Pitanja koja su ili potencijalne obaveze ili ne zadovoljavaju kriterijume za rezervisanje se obelodanjuju, osim ako je verovatnoća odliva resursa koji sadrže ekonomske koristi veoma mala. (f) Otpremnine prilikom odlaska u penziju i ostale naknade zaposlenima nakon prekida radnog

odnosa Troškovi utvrđenih naknada zaposlenima nakon prekida radnog odnosa, odnosno odlaska u penziju nakon ispunjenih zakonskih uslova, utvrđuju se primenom aktuarske procene. Aktuarska procena uključuje procenu diskontne stope, budućih kretanja zarada, stope mortaliteta i fluktuacije zaposlenih. Zbog dugoročne prirode ovih planova, značajne neizvesnosti utiču na ishod procene.


11

4. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA Osnovne računovodstvene politike primenjene prilikom sastavljanja finansijskih izveštaja za 2013. godinu navedene su dalje u tekstu. 4.1. Prihodi i rashodi po osnovu kamate Prihodi i rashodi od kamata, uključujući i zateznu kamatu i ostale prihode i ostali rashode vezane za kamatonosnu aktivu, odnosno kamatonosnu pasivu, obračunati su po načelu uzročnosti prihoda i rashoda i uslovima iz obligacionog odnosa, koji su definisani ugovorom između Banke i komitenta. Za sve finansijske instrumente vrednovane po amortizovanoj vrednosti i kamatonosne finansijske instrumente raspoložive za prodaju, prihodi ili rashodi od kamata se iskazuju po efektivnoj kamatnoj stopi. Prilikom određivanja efektivne kamatne stope uzimaju se u obzir svi ugovorni uslovi koji se odnose na taj finansijski instrument, osim naknada ili dodatnih troškova koji su povezani sa odobravanjem kredita, ali ne i budući kreditni gubici. Metod efektivne kamatne stope predstavlja metod kojim se izračunava amortizovana vrednost finansijskog sredstva ili finansijske obaveze i odgovarajući prihodi i rashodi po osnovu kamata alociraju na odgovarajući period. Efektivna kamatna stopa je stopa kojom se diskontuju budući novčani tokovi u toku otplate finansijskog instrumenta na njegovu neto knjigovodstvenu vrednost. 4.2. Prihodi i rashodi po osnovu naknada i provizija Banka ostvaruje prihode od naknada i provizija koji proizilaze iz širokog spektra usluga koje Banka pruža svojim klijentima. Prihodi od naknada se mogu svrstati u dve kategorije: (i) Prihod od naknada po osnovu usluga koje se pružaju u određenom vremenskom periodu Naknade dobijene za pružanje usluga tokom određenog perioda su razgraničene tokom tog perioda. Naknade za odobravanje kredita, koje su uključene u prihode od kamata, obračunavaju se i naplaćuju jednokratno unapred, a razgraničavaju se primene efektivnog prinosa na period korišćenja kredita. (ii) Prihodi od naknada povezani sa izvršenjem određenog posla Naknade ili komponente naknada koje su povezane sa izvršenjem određenog posla se priznaju pošto se ispune odgovarajući kriterijumi. 4.3. Preračunavanje deviznih iznosa Poslovne promene nastale u stranoj valuti su preračunate u dinare po srednjem kursu Narodne banke Srbije, koji je važio na dan poslovne promene. Sredstva i obaveze iskazani u stranoj valuti na dan bilansa stanja, preračunati su u dinare po srednjem kursu Narodne banke Srbije koji je važio na taj dan. Pozitivne ili negativne kursne razlike nastale prilikom preračuna pozicija bilansa stanja iskazanih u stranoj valuti i prilikom poslovnih transakcija u stranoj valuti, evidentirane su u korist ili na teret bilansa uspeha kao prihodi i rashodi po osnovu kursnih razlika uključujući i dobitke i gubitke koji nastaju prilikom preračuna finansijskih sredstava i obaveza sa valutnom klauzulom po osnovu vezivanja otplate dinarskih kredita za kurs dinara u odnosu na EUR i CHF. Preuzete i potencijalne obaveze u stranoj valuti preračunate su u dinare po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan bilansa stanja.


12

4. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (nastavak) 4.4. Finansijski instrumenti

Finansijski instrumenti se inicijalno vrednuju po fer vrednosti, uvećanoj za troškove transakcija (izuzev finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza koje se vrednuju po fer vrednosti kroz bilans uspeha), koji su direktno pripisivi nabavci ili emitovanju finansijskog sredstva ili finansijske obaveze. Finansijska sredstva i finansijske obaveze se evidentiraju u bilansu stanja Banke, od momenta kada se Banka ugovornim odredbama vezala za instrument. Kupovina ili prodaja finansijskih sredstava na “regularan način” priznaje se primenom obračuna na datum poravnanja, odnosno datum kada je sredstvo isporučeno drugoj strani. 4.4.1. Dobici na prvi dan Kada se cena transakcije na neaktivnom tržištu razlikuje od fer vrednosti na osnovu ostalih uporedivih tržišnih transakcija u okviru istog instrumenta ili baziranih na tehnikama procenjivanja čiji varijabilni parametri obuhvataju samo podatke raspoložive na uporedivim tržištima, Banka odmah priznaje razliku između cene transakcije i fer vrednosti (dobitak na prvi dan) u bilansu uspeha. 4.4.2. Prestanak priznavanja finansijskih sredstava i obaveza Finansijska sredstva prestaju da se priznaju kada Banka izgubi kontrolu nad ugovorenim pravima nad tim instrumentima, što se dešava kada su prava korišćenja instrumenata realizovana, istekla, napuštena ili ustupljena. Kada je Banka prenela prava na gotovinske prilive po osnovu sredstava ili je sklopila ugovor o prenosu, i pri tom nije niti prenela niti zadržala sve rizike i koristi u vezi sa sredstvom, niti je prenela kontrolu nad sredstvom, sredstvo se priznaje u onoj meri koliko je Banka angažovana u pogledu sredstva. Dalje angažovanje Banke, koje ima formu garancije na preneseno sredstvo, se vrednuje u iznosu originalne knjigovodstvene vrednosti sredstva ili iznosu maksimalnog iznosa naknade koju bi Banka morala da isplati, u zavisnosti koji iznos je niži. Finansijske obaveze prestaju da se priznaju kada je obaveza predviđena ugovorom ispunjena, otkazana ili istekla. U slučaju gde je postojeća finansijska obaveza zamenjena drugom obavezom prema istom poveriocu, ali pod značajno promenjenim uslovima ili ukoliko su uslovi kod postojeće obaveze značajno izmenjeni, takva zamena ili promena uslova tretira se kao prestanak priznavanja prvobitne obaveze sa istovremenim priznavanjem nove obaveze, dok se razlika između prvobitne i nove vrednosti obaveze priznaje u bilansu uspeha. 4.5. Klasifikacija finansijskih instrumenata Rukovodstvo Banke vrši klasifikaciju finansijskih instrumenata pri inicijalnom priznavanju. Klasifikacija finansijskih instrumenata prilikom početnog priznavanja zavisi od svrhe zbog koje su finansijski instrumenti stečeni i njihovih karakteristika. Banka je klasifikovala finansijska sredstva u sledeće kategorije: finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha, hartije od vrednosti koje se drže do dospeća, krediti i potraživanja i hartije od vrednosti raspoložive za prodaju. Naknadno vrednovanje finansijskih sredstava zavisi od njihove klasifikacije, kao što sledi:


13

4. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (nastavak) 4.5. Klasifikacija finansijskih instrumenata (nastavak) 4.5.1. Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća su finansijska sredstva sa fiksnim plaćanjima ili plaćanjima koja mogu da se utvrde i sa fiksnim dospećem, za koje Banka ima pozitivnu nameru i sposobnosti da ih drži do dospeća. Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća sastoje se od eskontovanih menica i ostalih dužničkih hartija od vrednosti. Nakon inicijalnog priznavanja, hartije od vrednosti koje se drže do dospeća evidentiraju po se amortizovanoj vrednosti korišćenjem metoda efektivne kamatne stope, umanjenoj za ispravke vrednosti, odnosno gubitak po osnovu obezvređenja. Amortizovana vrednost obračunava se uzimajući u obzir sve diskonte ili premije pri kupovini, kao i naknade koje su sastavni deo ugovorene kamatne stope, u toku perioda dospeća. Banka vrši individualnu procenu da bi utvrdila da li postoje objektivni dokazi o obezvređenju ulaganja u hartije od vrednosti koje se drže do dospeća. Ukoliko postoje objektivni dokazi da je došlo do obezvređenja, iznos gubitka usled obezvređenja hartija od vrednosti koje se drže do dospeća obračunava se kao razlika između knjigovodstvene vrednosti ulaganja i sadašnje vrednosti očekivanih tokova gotovine eskontovanih po originalnoj kamatnoj stopi ulaganja i iskazuje se u bilansu uspeha kao rashod indirektnih otpisa plasmana. Ukoliko, u narednoj godini, dođe do smanjenja iznosa procenjenog obezvređenja kao posledica nekog događaja koji je usledio nakon priznavanja obezvređenja, svaki iznos obezvređenja koji je prethodno priznat se umanjuje i efekti se evidentiraju u korist bilansa uspeha. 4.5.2. Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha

Ova kategorija uključuje dve podkategorije finansijskih sredstava: ona koja se drže radi trgovanja i ona koja se vode po fer vrednosti kroz bilans uspeha. Rukovodstvo nije prilikom inicijalnog priznavanja klasifikovalo finansijska sredstva u podkategoriju sredstava koja se iskazuju po fer vrednosti preko bilansa uspeha. Finansijska sredstva se klasifikuju kao sredstva za trgovanje ako su pribavljena radi prodaje ili ponovne kupovine u kratkom roku, radi ostvarivanja dobitaka iz kratkoročnih promena cena istih ili su derivati. Navedena sredstva se evidentiraju u bilansu stanja po fer vrednosti. Svi dobici i gubici koji nastaju prilikom vrednovanja i prodaje finansijskih sredstava po fer vrednosti iskazuju se u bilansu uspeha. Hartije od vrednosti kojima se trguje obuhvataju finansijske derivate.


14

4. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (nastavak) 4.5. Klasifikacija finansijskih instrumenata (nastavak) 4.5.2. Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha (nastavak) 4.5.2.1. Hartije od vrednosti raspoložive za prodaju Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju su nederivatna finansijska sredstva koja su naznačena kao raspoloživa za prodaju i nisu klasifikovana kao krediti i potraživanja, finansijska sredstva koja se drže do dospeća ili finansijska sredstva po fer vrednosti čiji se efekti promena u fer vrednosti iskazuju u bilansu uspeha. Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju su plasmani za koje postoji namera držanja u neodređenom vremenskom periodu, koja mogu biti prodata zbog potrebe za likvidnošću ili usled promene kamatnih stopa, deviznih kurseva ili tržišnih cena. Utvrđivanje fer (poštene) vrednosti finansijskih sredstava i obaveza za koje ne postoji tržišna cena zahteva korišćenje različitih modela i tehnika. Kod finansijskih instrumenata koji imaju manji obim trgovine i čije tržišne cene su samim tim manje transparentne, utvrđivanje fer vrednosti je subjektivnije, odnosno zahteva veći stepen korišćenja procene u zavisnosti od likvidnosti instrumenata, koncentracije rizika, nesigurnosti na tržištu, pretpostavki u vezi sa cenama i ostalih faktora koji utiču na konkretan finansijski instrument. U slučaju dužničkih instrumentata - trezorskih zapisa Republike Srbije, koji su klasifikovani kao raspoloživi za prodaju, a za koje ne postoji aktivno tržište, Banka, za obračun fer vrednosti, koristi metodologiju diskontovanja budućih gotovinskih tokova, uzima cene sa aukcija koje ogranizuje Ministarstvo finansija Republike Srbije. Ukoliko za određenu ročnost nije bilo aukcija duže od dva meseca, Banka za obračun fer vrednosti pomenute ročnosti uzima prosečnu stopu dveju aukcija najbližih ročnosti. U slučaju da je rezidualno dospeće hartije od vrednosti manje od devedeset dana, Banka za obračun fer vrednosti koristi tržišnu kamatnu stopu (Belibor). Nerealizovani dobici i gubici po osnovu hartija raspoloživih za prodaju evidentiraju se u okviru revalorizacionih rezervi, dok se hartija od vrednosti ne proda, naplati ili na drugi način realizuje, ili dok ta hartija od vrednosti nije obezvređena. Kada se hartije od vrednosti raspoložive za prodaju otuđe, ili kada im se umanji vrednost, kumulirane korekcije fer vrednosti priznate u okviru kapitala evidentiraju se u bilansu uspeha. Za procenjene iznose rizika da plasmani u učešća u kapitalu i ostale hartije od vrednosti raspoložive za prodaju neće biti naplaćeni, Banka vrši ispravku vrednosti. Prihodi od kamata na zapise trezora Republike Srbije se obračunavaju i pripisuju mesečno i priznaju u bilansu uspeha. U slučaju finansijskih instrumenata raspoloživih za prodaju, Banka procenjuje na pojedinačnoj osnovi da li postoje objektivni dokazi o obezvređenju, na osnovu istih kriterijuma koji važe za finansijska sredstva koja se vrednuju po amortizovanoj nabavnoj vrednosti. Takođe, proknjiženi iznos ispravke predstavlja kumulativni gubitak vrednovan kao razlika između amortizovane vrednosti i tekuće fer vrednosti, umanjen za eventualne gubitke usled obezvređenja prethodno priznate u bilansu uspeha. 4.5.2.2. Finansijski derivati Finansijski derivati obuhvataju valutne forward i swap transakcije. Finansijski derivati inicijalno se evidentiraju po tržišnoj vrednosti. Tržišne vrednosti se dobijaju na osnovu kotiranih cena na aktivnim tržištima, kao i primenom različitih tehnika procene, uključujući diskontovanje novčanih tokova. Finansijski derivati se računovodstveno prikazuju u okviru aktive ukoliko je njihova tržišna vrednost pozitivna, odnosno u okviru pasive ukoliko je njihova tržišna vrednost negativna. Promene u tržišnoj vrednosti finansijskih derivata iskazuju se u bilansu uspeha, u okviru prihoda ili na teret rashoda perioda na koji se odnose.


15

4. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (nastavak) 4.6. Krediti i potraživanja Krediti i potraživanja su nederivativna finansijska sredstva sa fiksnim ili odredivim isplatama koja nisu kotirana na aktivnom tržištu. Krediti i plasmani bankama i komitentima odobreni od strane Banke evidentiraju se u bilansu stanja od momenta prenosa sredstava korisniku kredita. Svi krediti i plasmani se inicijalno priznaju po fer vrednosti. Nakon početnog vrednovanja, krediti i potraživanja su iskazani u bilansu stanja u visini odobrenog plasmana, umanjenog za otplaćenu glavnicu, kao i za ispravku vrednosti po osnovu obezvređenja. Prihodi i potraživanja po osnovu obračunatih kamata na ove instrumente se evidentiraju u okviru prihoda od kamata, odnosno potraživanja od kamata. Krediti u dinarima, za koje je ugovorena zaštita od rizika vezivanjem za kurs dinara u odnosu na EUR i CHF preračunati su po kursu strane valute na dan bilansa stanja u skladu sa konkretnim ugovorom za svaki kredit. 4.7. Ispravka vrednosti nenaplativih potraživanja i potrebna rezerva za procenjene gubitke 4.7.1. Ispravka vrednosti nenaplativih potraživanja U skladu sa internom politikom, Banka obračunava ispravku vrednosti potraživanja kao razliku između potraživanja po osnovu glavnice plasmana odnosno finansijskog sredstva, kamate, naknade i ostalih plasmana koje je iskazala u svojim evidencijama i iznosa potraživanja koji se može naplatiti, obračunatog kao sadašnja vrednost očekivanih novčanih tokova, diskontovanih primenom efektivne kamatne stope. Razlika između iskazanih potraživanja i naplativih potraživanja finansijskog sredstva knjiži se na teret bilansa uspeha u periodu nastanka. Obračun ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama definisan je internom metodologijom za obračun ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama (Napomena 5). Otpis nenaplativog potraživanja vrši se na osnovu odluka nadležnog organa Banke u slučaju kada nema realne mogućnosti za naplatu i kada su svi instrumenti obezbeđenja naplate po kreditima i ostalim potraživanjima aktivirani. Otpis nenaplativih potraživanja se vrši i na osnovu odluka suda, poravnanja zainteresovanih strana i slično. 4.7.2. Potrebna rezerva za procenjene gubitke Potrebna rezerva za procenjene gubitke koji mogu nastati po osnovu bilansne aktive i vanbilansnih stavki se utvrđuje u skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke. Ukupna potraživanja od jednog dužnika (bilansna aktiva i vanbilansne stavke) klasifikuju se u kategorije od A do D, u zavisnosti od mogućnosti naplate potraživanja. Naplativost potraživanja od jednog dužnika procenjuje se na osnovu njegovog finansijskog položaja, broja dana docnje u izmirivanju obaveza tog dužnika prema banci, kao i kvaliteta pribavljenih sredstava obezbeđenja. Na osnovu klasifikacije potraživanja, a u skladu sa navedenom Odlukom Narodne banke Srbije, potrebna rezerva za procenjene gubitke obračunava se primenom sledećih procenata: A (0%), B (2%), V (15%), G (30%) i D (100%). Banka je svojim unutrašnjim aktom odredila kriterijume i metodologiju za utvrđivanje potrebne rezerve za procenjene gubitke u okviru procenata propisanih navedenom Odlukom Narodne banke Srbije, na osnovu docnje dužnika u izmirenju obaveza, finansijskog položaja i analize poslovnih performansi dužnika i instrumenata obezbeđenja plasmana.


16

4. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (nastavak) 4.7. Ispravka vrednosti nenaplativih potraživanja i potrebna rezerva za procenjene gubitke

(nastavak) 4.7.2. Potrebna rezerva za procenjene gubitke (nastavak) Inicijalna klasifikacija klijenata se vrši na osnovu kreditne sposobnosti klijenta, dosadašnje urednosti u izmirivanju obaveza i u specifičnim slučajevima na osnovu procene rentabilnosti ulaganja, adekvatnosti tokova gotovine i procene budućih tokova gotovine. Inicijalna klasifikacija klijenta podrazumeva dodelu jedne od pet standardnih kategorija. Konačna klasifikacija potraživanja određuje se uzimajući u obzir docnju u naplati potraživanja, kao i adekvatnost sredstava obezbeđenja potraživanja, a u skladu sa uslovima definisanim u Odluci. Obračunata potrebna rezerva za procenjene gubitke umanjena je za ispravku vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama, koja je u skladu sa računovodstvenom politikom Banke obelodanjenom u Napomeni 5 iskazana na teret rashoda u bilansu uspeha (Napomena 10a).

U saglasnosti sa novom Odlukom o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavke banke, Banka nije u obavezi da formira potrebne rezerve za procenjene gubitke iz dobiti ali je dužna da u svakom trenutku održava kapital na nivou koji je potreban za pokriće svih rizika kojima je izložena ili može biti izložena u svom poslovanju kao i da pokazatelj adekvatnosti kapitala održava na nivou koji nije niži od 12%.

4.8. Učešca u kapitalu Učešća u kapitalu drugih pravnih lica koja nemaju kotiranu tržišnu cenu na aktivnom tržištu i za koje su ostali metodi razumnog procenjivanja neodgovarajući, izuzeta su od vrednovanja po tržišnoj vrednosti i iskazuju se po nabavnoj vrednosti, umanjenoj za ispravku vrednosti. 4.9. Gotovina i gotovinski ekvivalenti U Izveštaju o tokovima gotovine pod gotovinom i gotovinskim ekvivalentima se podrazumevaju novčana sredstva na računu Banke kod Narodne banke Srbije i računima blagajne (dinarske i devizne) i sredstva na računima kod domaćih i stranih banaka.

4.10. Repo poslovi Hartije od vrednosti kupljene po ugovoru, kojim je utvrđeno da će se ponovo prodati na tačno određeni dan u budućnosti su priznate u bilansu stanja.

Plaćena gotovina po tom osnovu, uključujući dospelu kamatu, se priznaje u bilansu stanja. Razlika između kupovne cene i cene po ponovnoj prodaji se tretira kao prihod po osnovu kamate i dospeva tokom trajanja ugovora. 4.11. Osnovna sredstva i nematerijalna ulaganja

Osnovna sredstva i nematerijalna ulaganja se iskazuju po nabavnoj vrednosti, umanjenoj za ispravku vrednosti po osnovu akumulirane amortizacije I eventualnih gubitaka od obezvređenja. Rukovodstvo Banke analizira vrednosti po kojima je prikazana nematerijalna i materijalna imovina Banke. Ukoliko postoji indikacija da je neko sredstvo obezvređeno, nadoknadiv iznos tog sredstva se procenjuje kako bi se utvrdio iznos obezvređenja. Ukoliko je nadoknadiv iznos nekog sredstva procenjen kao niži od vrednosti po kojoj je to sredstvo prikazano, postojeća vrednost tog sredstva se umanjuje do visine nadoknadive vrednosti. Gubitak po osnovu obezvređenja vrednosti imovine priznaje se kao rashod tekućeg perioda i iskazuje se u okviru ostalih poslovnih rashoda. Ako naknadno dođe do situacije da gubitak zbog obezvređenja priznat u ranijim godinama ne postoji ili se smanjio, vrednost sredstva se povećava do revidirane procene o njegovoj nadoknadivoj vrednosti, ali tako da povećana vrednost po kojoj se sredstvo vodi ne bude veća od vrednosti po kojoj bi se sredstvo vodilo da nije bio u prethodnim godinama priznat utvrđeni gubitak zbog obezbeđenja sredstva.


17

4. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (nastavak) 4.11. Osnovna sredstva i nematerijalna ulaganja (nastavak) Amortizacija je ravnomerno obračunata na nabavnu vrednost osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja, primenom sledećih propisanih godišnjih stopa, s ciljem da se sredstva u potpunosti otpišu u toku njihovog korisnog veka trajanja: Kompjuterska oprema 20% Nameštaj i druga oprema 10% - 16,5% Motorna vozila 20% Nematerijalna ulaganja 25% Nematerijalna ulaganja obuhvataju naknadno kupljene softvere i ulaganja u licence. Ulaganja u osnovna sredstva u zakupu amortizuju se u skladu sa periodom trajanja zakupa, a shodno ugovoru o zakupu Dobici ili gubici koji se javljaju prilikom rashodovanja ili prodaje nekretnina i opreme, priznaju se na teret ili u korist bilansa uspeha, kao deo ostalih prihoda ili ostalih rashoda. Obračun amortizacije osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja počinje od trenutka kada se sredstva stave u upotrebu. Obračun amortizacije se ne vrši za investicije u toku. Promene u očekivanom korisnom veku upotrebe sredstava smatraju se kao promene u računovodstvenim procenama. Godišnje stope amortizacije koje je Banka primenila pri obračunu amortizacije po godišnjem računu za 2013. godinu za svrhe finansijskog izveštavanja različite su od stopa amortizacije koje su propisane i priznaju se u poreskom bilansu Banke za svrhe utvrđivanja oporezive dobiti. Obračun amortizacije za poreske svrhe izvršen je u skladu sa Zakonom o porezu na dobit preduzeća i Pravilnikom o načinu razvrstavanja stalnih sredstava po grupama i načinu obračuna amortizacije za poreske svrhe, što je rezultiralo u odloženim porezima. Operativni i finansijski lizing Lizing je klasifikovan kao operativni u slučaju kada je ugovorom regulisano da se vlasništvo nad sredstvom ne prenosi na korisnika lizinga do kraja trajanja lizinga. Sva plaćanja tokom godine po osnovu operativnog lizinga, evidentirana su kao trošak u bilansu uspeha, ravnomerno u trenutku njihovog nastanka, a u periodu trajanja lizinga. Banka ima plaćanja po osnovu operativnog lizinga i to po osnovu plaćanja zakupnine sa pripadajućim porezima. Lizing je klasifikovan kao finansijski u slučaju kada je ugovorom regulisano da se ovlašcenje držanja i korišćenja predmeta lizinga prenosi na korisnika lizinga za vreme trajanja ugovora, kao i da se pravo svojine nad sredstvom prenosi na korisnika lizinga pod uslovima određenim u ugovoru. Banka nema ugovorene obaveze po osnovu finansijskog lizinga.


18

4. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (nastavak)

4.12. Porez na dobitak

a) Tekući porezi

Porez na dobit predstavlja iznos koji se obračunava i plaća u skladu sa odredbama Zakona o porezu na dobit pravnih lica Republike Srbije. Banka tokom godine porez na dobit plaća u vidu mesečnih akontacija, čiju visinu utvrđuje na osnovu poreske prijave za prethodnu godinu. Konačna poreska osnovica, na koju se primenjuje propisana stopa poreza na dobit preduzeća od 15% utvrđuje se poreskim bilansom Banke.

Računovodstvena dobit se, da bi se dobio iznos oporezive dobiti, usklađuje za određene trajne razlike i umanjuje za određena ulaganja u toku godine, kao što je prikazano u godišnjem poreskom bilansu koji se predaje u roku od 180 dana po isteku roka za podnošenje finansijskih izveštaja, odnosno do 30. juna naredne godine.

Zakon o porezu na dobit pravnih lica Republike Srbije obvezniku koji izvrši ulaganja u osnovna sredstva, priznaje pravo na poreski kredit u visini od 20% izvršenog ulaganja, s tim što poreski kredit ne može biti veći od 50% obračunatog poreza u godini u kojoj je izvršeno ulaganje. Neiskorišćeni deo poreskog kredita može se preneti na račun poreza na dobit iz budućih obračunskih perioda, ali ne duže od deset godina.

Poreski propisi u Republici Srbiji ne dozvoljavaju da se poreski gubici iz tekućeg perioda iskoriste kao osnova za povraćaj poreza plaćenog u određenom prethodnom periodu. Međutim, gubici iz tekućeg perioda mogu se koristiti za umanjenje poreske osnovice budućih obračunskih perioda, ali ne duže od 5 godina.

b) Odloženi porezi

Odloženi porezi na dobit se obračunavaju po metodi obaveza prema bilansu stanja na sve privremene razlike na dan bilansa stanja između sadašnje vrednosti sredstava i obaveza u finansijskim izveštajima i njihove vrednosti za svrhe oporezivanja. Stopa od 15%, koja važi od 1. januara 2013. godine, godine je korišćena za obračun iznosa odloženih poreza.

Odložene poreske obaveze priznaju se na sve oporezive privremene razlike, izuzev ukoliko odložene poreske obaveze proističu iz inicijalnog priznavanja “goodwill-a“ ili sredstava i obaveza u transakciji koja nije poslovna kombinacija i u trenutku nastanka nema uticaja na računovodstvenu dobit niti na oporezivu dobit ili gubitak, kao i ukoliko se odnose na oporezive privremene razlike u vezi sa učešćem u zavisnim preduzećima, pridruženim preduzećima i zajedničkim ulaganjima gde se trenutak ukidanja privremene razlike može kontrolisati i izvesno je da privremena razlika neće biti ukinuta u doglednom vremenskom periodu.

Odložena poreska sredstva priznaju se na sve oporezive privremene razlike i neiskorišćene iznose prenosivih poreskih kredita i poreskih gubitaka, do mere do koje je izvesno da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se sve oporezive privremene razlike, preneti neiskorišćeni poreski krediti i neiskorišćeni poreski gubici mogu iskoristiti, izuzev ukoliko se odložena poreska sredstva odnose na privremene razlike nastale iz inicijalnog priznavanja sredstava ili obaveza u transakciji koja nije poslovna kombinacija i u trenutku nastanka nema uticaja na računovodstvenu dobit niti na oporezivu dobit ili gubitak ili na odbitne privremene razlike u vezi sa učešćem u zavisnim preduzećima, pridruženim preduzećima i zajedničkim ulaganjima, kada se odložena poreska sredstva priznaju samo do mere do koje je izvesno da će privremene razlike biti ukinute u doglednoj budućnosti i da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se sve privremene razlike mogu iskoristiti.

Knjigovodstvena vrednost odloženih poreskih sredstava preispituje se na svaki izveštajni datum i umanjuje do mere do koje više nije izvesno da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se ukupna vrednost ili deo vrednosti odloženih poreskih sredstava može iskoristiti. Odložena poreska sredstva koja nisu priznata procenjuju se na svaki izveštajni datum i priznaju do mere do koje je postalo izvesno da je nivo očekivanih budućih oporezivih dobitaka dovoljan da se odložena poreska sredstva mogu iskoristiti.


19

4. PREGLED ZNAČAJNIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA (nastavak) 4.12. Porez na dobitak (nastavak) Tekući i odloženi porezi priznaju se kao prihodi i rashodi i uključeni su u neto dobitak/(gubitak) perioda. Odloženi porez na dobit koji se odnosi na stavke koje se direktno evidentiraju u korist ili na teret kapitala se takođe evidentiraju na teret, odnosno u korist kapitala. 4.13. Naknade zaposlenima (а) Porezi i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje – Definisani planovi doprinosa U skladu sa propisima koji se primenjuju u Republici Srbiji, Banka je obavezna da uplaćuje doprinose raznim državnim fondovima za socijalnu zaštitu. Ove obaveze uključuju doprinose na teret zaposlenih i na teret poslodavca u iznosima koji se obračunavaju primenom zakonom propisanih stopa. Banka ima zakonsku obavezu da izvrši obustavu obračunatih doprinosa iz bruto zarada zaposlenih i da za njihov račun izvrši prenos obustavljenih sredstava u korist odgovarajućih državnih fondova. Banka nije u obavezi da zaposlenima isplaćuje naknade koje predstavljaju obavezu Penzionog fonda Republike Srbije. Porezi i doprinosi koji se odnose na definisane planove naknada po osnovu zarada, evidentiraju se kao rashod perioda na koji se odnose.

(b) Obaveze po osnovu ostalih naknada – Otpremnine prilikom odlaska u penziju i jubilarne

nagrade

U skladu sa Zakonom o radu Banka ima obavezu isplate naknade zaposlenima prilikom odlaska u penziju (otpremnina) u iznosu od 3 prosečne mesečne zarade ostvarene u Republici Srbiji u mesecu koji prethodi mesecu odlaska u penziju ili 3 prosečne mesečne zarade ostvarene u Banci u mesecu koji prethodi mesecu odlaska u penziju, odnosno 3 mesečne zarade zaposlenog ostvarene u mesecu koji prethodi mesecu isplate – u zavisnosti šta je povoljnije za zaposlenog. Troškovi i obaveze po osnovu ovih planova nisu obezbeđeni fondovima. Obaveze po osnovu naknada i sa njima povezani troškovi se priznaju u iznosu sadašnje vrednosti očekivanih budućih gotovinskih tokova primenom aktuarske metode projektovanja po jedinici prava. Aktuarski dobici i gubici i troškovi prethodno izvršenih usluga priznaju se u bilansu uspeha kada nastanu, s tim što se aktuarski dobici i gubici po osnovu otpremnina prilikom odlaska u penziju priznaju u okviru kapitala.

(c) Kratkoročna, plaćena odsustva

Akumulirana plaćena odsustva mogu da se prenose i koriste u narednim periodima, ukoliko u tekućem periodu nisu iskorišćena u potpunosti. Očekivani troškovi plaćenih odsustava se priznaju u iznosu kumuliranih neiskorišćenih prava na dan bilansa, za koje se očekuje da će biti iskorišćeni u narednom periodu. U slučaju neakumuliranog plaćenog odsustva, obaveza ili trošak se ne priznaju do momenta kada se odsustvo iskoristi. 4.14. Porezi i doprinosi koji ne zavise od rezultata Porezi i doprinosi koji ne zavise od rezultata uključuju porez na imovinu, poreze i doprinose na zarade na teret poslodavca, kao i druge poreze i doprinose u skladu sa republičkim, poreskim i opštim propisima. Ovi porezi i doprinosi su prikazani u okviru ostalih poslovnih rashoda.


20

5. UPRAVLJANJE RIZICIMA 5.1. Uvod

Banka je definisala načela za upravljanje rizicima, procesima i tehničko-organizacionom strukturom, ciljevima i ograničenjima rizika. Banka na redovnoj osnovi identifikuje, a naknadno rukovodi, nadzire, minimizuje i izveštava o svim rizicima u vezi sa korišćenjem finansijskih instrumenata, kao i rizicima koji proizlaze iz tekućih aktivnosti. Banka je u svom poslovanju najviše izložena sledećim vrstama rizika: • Kreditnom riziku • Tržišnom riziku • Operativnom riziku i • Riziku likvidnosti. Strategija i politike upravljanja rizikom Banke su usvojene u cilju identifikacije i analize rizika sa kojima se suočava Banka, u cilju postavljanja odgovarajućih ograničenja rizika i kontrole za praćenje rizika i pridržavanje limita. Politike i strategije upravljanja rizikom i sistemi se sagledavaju na redovnoj osnovi, i prilagođavaju se u skladu sa promenama u tržišnim uslovima, postavljenim poslovnim ciljevima, proizvodima i uslugama koji se nude, procesima i sistemima u Banci. Banka ima za cilj da razvije disciplinovano i konstruktivno upravljanje rizicima uz kontinuiranu obuku zaposlenih i unapređivanja postojećih i kreiranje novih procedura. U Banci osnovne uloge u upravljanju rizicima imaju sledeći organi/tela:

Upravni odbor i Izvršni odbor Upravni odbor i Izvršni odbor su odgovorni za sveobuhvatni pristup upravljanja rizicima kao i za odobravanje strategije i principa upravljanja rizicima. Svoje odluke donose na osnovu predloga Odbora za upravljanje rizicima, Odbora za upravljanje aktivom i pasivom i drugih relevantnih organa/tela i organizacionih delova Banke.

Odbor za upravljanje rizicima Odbor za upravljanje rizicima predstavlja podršku Izvršnom odboru u definisanju pravila za upravljanje pojedinim rizicima i u vršenju kontrole nad upravljanjem rizicima kojima je Banka izložena. Odbor za upravljanje rizicima je odgovoran za praćenje i kontrolu postojećih i budućih rizika, za alokaciju kapitala na određene vrste rizika i za odlučivanje o strateškim i strukturnim pitanjima u vezi sa upravljanjem rizicima. Osnovna funkcija ovog odbora je kontrola rizika i kontrola nivoa kapitala u skladu sa ICAAP metodologijom. Odbor se sastaje mesečno. Odbor za upravljanje aktivom i pasivom

Odbor za upravljanje aktivom i pasivom (ALCO) pruža podršku Izvršnom odboru Banke u definisanju odgovarajuće strukture aktive i pasive, kao i u donošenju odluka o upravljanju tržišnim rizicima u bankarskoj knjizi. ALCO takođe ima izvršnu ulogu u upravljanju kapitalom, praćenju adekvatnosti kapitala i praćenju nivoa internog kapitala. Odbor se sastaje mesečno. Odbor za reviziju Odbor za reviziju je odgovoran za nadgledanje pridržavanja politike i procedure upravljanja rizikom Banke kao i za proveru primerenosti okvira upravljanja rizikom u odnosu na rizike sa kojima se suočava Banke. U cilju obavljanja ove funkcije Odboru za reviziju na raspolaganju stoji Služba interne revizije. Interna revizija izvršava redovne i ad-hoc kontrole procedura i procesa upravljanja rizicima, i rezultati iste se dostavljaju Odboru za reviziju, koji izveštava Upravni odbor Banke.


21

5. UPRAVLJANJE RIZICIMA (nastavak) 5.1. Uvod (nastavak) Upravljanje rizicima i sistemi izveštavanja Banka ima usvojenu Strategiju i politiku upravljanja rizicima koja propisuje osnovna načela za sveobuhvatno upravljanje rizicima i koja se ažurira na godišnjem nivou. Strategijom su definisani željeni profil rizika, kao i uloge i odgovornosti različitih nivoa upravljanja rizicima u Banci. Banka je implementirala zahteve regulative Narodne banke Srbije (Odluka o upravljanju rizicima i Odluka o adekvatnosti kapitala) zasnovane na Basel II standardima u svoje poslovanje. Banka se opredelila za primenu standardizovanog pristupa za izračunavanje kapitalnih zahteva i adekvatnosti kapitala. Banka je uspostavila osnovne procese u implementaciji procesa interne procene adekvatnosti kapitala (Internal Capital Adequacy Assessment Process) koji su definisani drugim stubom Bazel II regulative. Procesi su razvijeni u skladu sa pravilima koje definišu procedure i standardi Sberbank Europe grupe. Odeljenje za integrisano upravljanje rizicima je odgovorno za uvođenje Basel II standarda kako u domenu upravljanja kreditnim rizikom, tako i u domenu upravljanja tržišnim i operativnim rizikom. Upravni i izvršni odbor se redovno obaveštavaju o rezultatima poslovanja Banke u skladu sa propisanim indikatorima rizika. Praćenje i kontrola rizika je prvenstveno zasnovana na uspostavljanju nivoa/limita koji su definisani željenim rizičnim profilom Banke. Nivoi/limiti odražavaju poslovnu strategiju i tržišno okruženje Banke, kao i nivo rizika koji je Banka spremna da prihvati. Dodatno, Banka prati i meri kapacitet prihvatljivog nivoa izloženosti rizicima uzimajući u obzir ukupnu izloženost svim tipovima rizika kojima je Banka izložena u obavljanju poslovnih aktivnosti. Upravljanje rizicima se ne zasniva samo na sagledavanju svih rizika kojima je Banka izložena u svom poslovanju, već i na poređenju kvantifikovanih rizika sa raspoloživim kapitalom. Rizici Banke se mere korišćenjem metoda koji odražava očekivane gubitke koji mogu nastati u normalnim okolnostima kao i neočekivane gubitke, koji predstavljaju procenu gubitaka zasnovanu na statističkim modelima. Modeli koriste pretpostavke i verovatnoću izvedenu na osnovu istorijskih podataka, prilagođenu tako da odražava trenutno ekonomsko okruženje. Takođe, za upravljanje pojedinim rizicima Banka, takođe, koristi metod scenarija koji se mogu desiti kao posledica dešavanja ekstremnih događaja za koje postoji mala verovatnoća da se dese. U cilju uspešne primene izmena regulative Banka kontinuirano razvija, ažurira i usvaja politike, procedure i uputstva za upravljanje svim vrstama rizika kako bi odgovorila zahtevima regulative. 5.2. Kreditni rizik

Kreditni rizik je rizik od nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled neizvršavanja obaveza dužnika prema banci. Upravljanje kreditnim rizikom podrazumeva postavljanje prihvatljivih nivoa izloženosti kreditnom riziku i obezbeđuje minimiziranje potencijalnih gubitaka koji mogu nastati iz kreditnih poslova zaključenih sa klijentom. Poslovna politika Banke zahteva i predviđa maksimalnu zaštitu Banke od izloženosti kreditnom riziku, kao najznačajnijem riziku u bankarskom poslovanju. Održavanje kreditnog rizika u prihvatljivim okvirima za banku obezbeđeno je kroz uspostavljene interne procedure za upravljanje kreditnim rizikom. Banka svojim internim aktima, politikama i procedurama, obezbeđuje adekvatan sistem upravljanja kreditnim rizikom i svođenje kreditnog rizika na prihvatljiv nivo. Osnove za upravljanje kreditnim rizikom su strategije i procedure Banke kao i važeća zakonska regulativa Narodne banke Srbije. Navedena dokumenta postavljaju opšte smernice za upravljanje rizicima, principe upravljanja rizicima, procedure, tehničku i organizacionu strukturu, operativnu primenu, definišu poslovne ciljeve i postavljaju određena ograničenja u poslovanju.


22

5. UPRAVLJANJE RIZICIMA (nastavak) 5.2. Kreditni rizik (nastavak) Odeljenja resora za upravljanje rizicima definišu i ažuriraju interne smernice koje regulišu upravljanje kreditnim rizicima. Te smernice uključuju:

- Politike upravljanja kreditnim rizikom za poslovanje sa stanovništvom i poslovanje sa privredom,

- Postavljanje limita odlučivanja prilikom odobrenja kreditnih izloženosti, - Priručnik za kreditiranje stanovništva, - Priručnik za korporativno kreditiranje, - Metodologija za obračun ispravke vrednosti, - Metodologija za procenu finansijskog stanja i kreditne sposobnosti dužnika, - Metodologija za obračun rezerve za procenjene gubitke, - Procedura za praćenje kredita u kašnjenju i dr.

Banka kontroliše i upravlja kreditnim rizikom prevashodno uspostavljanjem adekvatnih procesa za utvrđivanje minimalne kreditne sposobnosti dužnika prilikom odobrenja plasmana kao i za redovno praćenje iste za sve vreme trajanja ugovornog odnosa, definisanjem različitih nivoa odlučivanja prilikom odobrenja plasmana (koji odražavanju znanje i iskustvo zaposlenih) kao i uspostavljanjem limita, kojima definiše nivo rizika koji je voljna da prihvati na nivou pojedinačnih komitenata, grupa povezanih lica i sektora, kao i kroz praćenje izloženosti tim rizicima. Procedura procene kreditne sposobnosti klijenta uključuje procenu svakog dužnika, uspostavljajući maksimalan iznos kredita koji može biti odobren klijentu kao i prihvatljiv nivo obezbeđenja (kolaterala), a sve u cilju smanjenja kreditnog rizika. Banka kontinuirano prati, vrednuje i razmatra da li je ograničenje u odnosu na maksimalnu izloženost i nivo rejtinga u skladu sa politikama i strategijom za upravljanje rizicima, standardima grupe i takođe ima uspostavljen proces redovne ocene kreditne sposobnosti klijenta. Proces praćenja kvaliteta portfolia omogućava Banci da proceni potencijalne gubitke kao rezultat rizika kojima je izložena i da preduzme korektivne mere. Odeljenja resora za upravljanje rizicima su odgovorna za uspostavljanje i sprovođenje strategije, politika i procedura za upravljanje kreditnim rizikom, razvoj metodologija u oblasti merenja i upravljanja kreditnim rizicima, kao i za operativno kreditiranje. U okviru Resora za upravljanje rizicima sledećih pet organizacionih jedinica su zadužene za upravljanje kreditnim rizikom:

- Sektor za procenu kreditnog rizika koji je odgovoran za ocenu kreditnih plasmana kako korporativnim klijentima tako i klijentima iz sektora poslovanja sa stanovništvom,

- Odeljenje za upravljanje kreditnim rizikom u segmentu stanovništva odgovorno je za metodologiju i obračun ispravke vrednosti plasmana za segment stanovništva, ponovnu procenu kolaterala i izveštaje o portfoliu banke u segmentu stanovništva po raznim kriterijumima,

- Odeljenje za upravljanje kreditnim rizikom u segmentu privrede odgovorno je za metodologiju i obračun ispravke vrednosti plasmana za segment privrede, ponovnu procenu kolaterala i izveštaje o portfoliu banke u segmentu privrede po raznim kriterijumima,

- Sektor za restukturiranje i naplatu problematičnih plasmana koji obuhvata sledeća odeljenja:

• Odeljenje za restrukturiranje plasmana: odgovorno da se problematičnom klijentu omogući otplata postojećih plasmana pod redefinisanim uslovima kako bi nakon restrukturiranja dužnik nastavio sa redovnom otplatom plasmana.

• Odeljenje za ranu naplatu potraživanja: odgovorno za praćenje i naplatu potencijalno problematičnih potraživanja, a u skladu sa internim procedurama.

• Odeljenje za naplatu problematičnih plasmana: u cilju efikasnije naplate u okviru ovog odeljenja postoji i Grupa za terenski obilazak problematičnih klijenata.

- Odeljenje za integrisano upravljanje rizicima koje je odgovorno za metodologiju i obračun

rezervi za procenjene gubitke, obračun rizikom ponderisane aktive i kapaciteta za pokriće rizika, razvoj i implementaciju politika i procedura relevantnih za integrisano upravljanje rizicima.


23

5. UPRAVLJANJE RIZICIMA (nastavak) 5.2. Kreditni rizik (nastavak) Rizik koncentracije plasmana Rizik koncentracije je rizik gubitka koji proizilazi iz velike izloženosti Banke određenoj grupi dužnika. Koncentracija kreditnog rizika nastaje kada značajan broj komitenata pripada istoj sektorskoj delatnosti, ili istom geografskom području, ili imaju slične ekonomske karakteristike što može biti od uticaja na izmirivanje njihovih ugovornih obaveza u slučaju promena u ekonomskim, političkim ili nekim drugim okolnostima koje ih jednako pogađaju. Da bi se ostvario i održao sigurniji kreditni portfolio i da bi se minimizirao rizik koncentracije, Banka ustanovljava maksimalne nivoe izloženosti i kreditnih limita propisanih regulativom ili internim aktima, kao i redovnim praćenjem poštovanja ustanovljenih limita. Limiti izloženosti prema sektorima i zemljama definisani su Politikom za upravljanje i praćenje rizika koncentracije. (a) Izloženost kreditnom riziku po bilansnim i vanbilansnim stavkama

Pregled izloženosti kreditnom riziku, prikazan u bruto iznosu, bez uzimanja u obzir sredstava obezbeđenja na dan 31. decembra 2013. i 2012. godine prikazan je u narednoj tabeli:

U RSD hiljada 2013. 2012.

Izloženost kreditnom riziku po bilansnim stavkama: Krediti i plasmani klijentima 71.313.265 78.283.807 Finansijske institucije 10.152.002 2.002.488 Ostala bilansna aktiva 507.697 817.247

81.972.964 81.103.542 Ukupno Izloženost kreditnom riziku po vanbilansnim stavkama: Garancije 15.167.157 14.905.491 Akreditivi 4.166.226 409.898 Ostala vanbilansna aktiva 8.124.479 9.122.453

27.457.862 24.437.842 Ukupno Ukupna izloženost kreditnom riziku 109.430.826 105.541.384 U slučaju finansijskih instrumenata vrednovanih po fer vrednosti, izloženost predstavlja trenutnu izloženost kreditnom riziku, ali ne i maksimalnu izloženost riziku koja može nastati u budućnosti kao rezultat promena fer vrednosti. Koncentracijom rizika se upravlja postavljanjem limita u odnosu na komitente, zemlje porekla komitenata i sektore delatnosti. Maksimalna kreditna izloženost Banke prema nekom klijentu ili grupi povezanih komitenata na dan 31. decembra 2013. godine je iznosila RSD 2.294.824 hiljada (2012. godina: RSD 2.274.366 hiljada), ne uzimajući u obzir odbitne stavke, odnosno RSD 2.248.928 hiljada (2012. godina: RSD 2.228.879 hiljada) nakon ispravki vrednosti.


24

5. UPRAVLJANJE RIZICIMA (nastavak) 5.2. Kreditni rizik (nastavak) (a) Izloženost kreditnom riziku po bilansnim i vanbilansnim stavkama (nastavak)

Izloženost kreditnom riziku Banke (bruto rizična bilansna i vanbilansna aktiva koja se klasifikuje) sa stanjem na dan 31. decembra 2013. i 2012. godine, pre uzimanja u obzir sredstava obezbeđenja i ostalih sredstava zaštite od kreditnog rizika, može se analizirati kroz sledeća geografska područja:

U RSD hiljada Krediti i

plasmani klijentima

Finansijske institucije

Ostala bilansna

aktiva Vanbilansna

aktiva Ukupno 2013. Srbija 71.044.837 310.972 507.601 26.563.038 98.426.448 Evropska unija 119.555 692.401 71 821.453 1.633.480 Druge zemlje 148.873 9.148.629 25 73.371 9.370.898 Ukupno 71.313.265 10.152.002 507.697 27.457.862 109.430.826

U RSD hiljada Krediti i

plasmani klijentima

Finansijske institucije

Ostala bilansna

aktiva Vanbilansna

aktiva Ukupno 2012. Srbija 78.001.987 84.207 817.176 23.450.724 102.354.094 Evropska unija 119.696 1.431.276 47 914.337 2.465.356 Druge zemlje 162.124 487.005 24 72.781 721.934 Ukupno 78.283.807 2.002.488 817.247 24.437.842 105.541.384

Analiza izloženosti Banke kreditnom riziku, po sektorima, pre i nakon uzimanja u obzir sredstva obezbeđenja i ostalih sredstava zaštite od kreditnog rizika, na dan 31. decembra 2013. i 2012. godine prikazana je u sledećoj tabeli:

U RSD hiljada Bruto

maksimalna izloženost

Neto maksimalna

izloženost

Bruto maksimalna

izloženost

Neto maksimalna

izloženost 2013. 2013. 2012. 2012.

Stanovništvo 26.871.710 8.084.459 27.478.514 7.771.192 Građevinarstvo 7.512.637 2.864.507 8.641.869 3.384.095 Informisanje i komunikacije 2.751.503 2.151.672 3.294.814 1.988.055 Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo 2.330.077 804.739 1.977.599 1.146.657 Prerađivačka industrija 18.994.999 10.820.928 19.364.843 12.897.501 Rudarstvo 2.454.130 2.439.060 529.164 511.335 Saobraćaj i skladištenje 9.928.491 1.229.064 9.588.253 1.128.423 Stručne, Naučne, inovacione i tehničke delatnosti 3.895.718 1.302.169 4.722.238 2.719.919 Trgovina na veliko i trgovina na malo 19.824.979 10.677.888 21.333.342 11.988.569 Finansijske delatnosti i delatnost osiguranja 10.955.251 10.831.122 3.161.053 2.452.333 Ostalo 3.911.331 1.446.279 5.449.695 2.785.146 Ukupno 109.430.826 52.651.887 105.541.384 48.773.225


25

5. UPRAVLJANJE RIZICIMA (nastavak)

5.2. Kreditni rizik (nastavak) (b) Kvalitet portfolia

Kvalitetom finansijskih sredstava Banka upravlja koristeći internu klasifikaciju plasmana. Sledeća tabela prikazuje kvalitet portfolia (bruto plasmana i vanbilansne izloženosti) po tipovima plasmana, zasnovanim na sistemu klasifikacije Banke, sa stanjem na dan 31. decembra 2013. i 2012. godine:

U RSD hiljada

Nedospeli i neobezvređeni

Visok stepen kvaliteta

Standardni stepen

kvaliteta

Sub-standardni

stepen kvaliteta

Pojedinačno obezvređeni Ukupno 2013.

Dospeli neobezvređeni

Grupno obezvređeni

Finansijske institucije 9.633.688 510.913 6.867 534 - - 10.152.002 Plasmani komitentima: Preduzetnici 1.038.323 3.844.399 648.745 762.631 1.802.198 1.636.662 9.732.958 Stanovništvo 268.658 12.719.627 5.984.395 1.210.069 1.664.324 2.899.730 24.746.803 Druga preduzeća 1.233.146 10.400.588 1.463.140 1.296.333 100.755 13.812.010 28.305.972 Javna preduzeća 0 9.035.034 195 - - - 9.035.229 Akreditivi 1.476.347 423.501 2.266.378 - - - 4.166.226 Garancije 1.670.501 11.043.755 2.303.679 89.061 45.738 14.423 15.167.157

Ostala vanbilansna aktiva 1.441.882 6.062.692 616.428 69 2.039 1.369 8.124.479

Ukupno 16.762.545 54.040.509 13.289.827 3.358.697 3.615.054 18.364.194 109.430.826

Kategorija nedospelih i neobezvređenih plasmana uključuje sva nedospela potraživanja Banke klasifikovana prema Internoj metodologiji u klasama od 1 do 4. U kategoriju visokog stepena kvaliteta svrstana su sva nedospela potraživanja koja su klasifikovana u interne klase 1-2. U kategoriju standardnog stepena kvaliteta svrstana su sva nedospela potraživanja Banke klasifikovana u internu klasu 3, a kategorija sub-standardnog stepena kvaliteta uključuje potraživanja Banke klasifikovana u internu klasu 4. Grupno obezvređena potraživanja, pojedinačno obezvređena potraživanja i potraživanja koja su u docnji, a nisu obezvređena prikazana su posebno. Na dan 31. decembra 2013. godine napred navedeni iznosi ne uključuju bilansnu aktivu i vanbilansne stavke koja se ne klasifikuju u skladu sa Odlukom o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki Banke u bruto iznosu od 148.602.426 hiljada dinara.


26


5.2. Kreditni rizik (nastavak) (b) Kvalitet portfolia (nastavak)

Nedospeli i neobezvređeni

Visok stepen kvaliteta

Standardni stepen

kvaliteta

Sub-standardni stepen

kvaliteta Pojedinačno obezvređeni Ukupno 2012.

Dospeli neobezvređeni

Grupno obezvređeni

Finansijske institucije 1.911.640 85.649 4.525 674 - - 2.002.488 Plasmani komitentima: Preduzetnici 804.303 3.304.115 792.947 592.833 1.828.402 1.808.966 9.131.566 Stanovništvo 227.209 13.517.584 5.903.506 1.033.767 1.560.602 2.976.025 25.218.693 Druga preduzeća 2.255.750 17.194.772 3.364.660 1.342.867 38.442 10.159.185 34.355.676 Javna preduzeća 501.095 9.782.366 - - 111.658 - 10.395.119 Akreditivi 145.642 238.982 25.274 - - - 409.898 Garancije 1.705.771 9.284.778 2.924.040 563.695 5.298 421.909 14.905.491 Ostala vanbilansna aktiva 1.462.344 5.488.475 2.162.402 7.556 1.560 116 9.122.453 Ukupno 9.013.754 58.896.721 15.177.354 3.541.392 3.545.962 15.366.201 105.541.384


27


5.2. Kreditni rizik (nastavak) (b) Kvalitet portfolia (nastavak) Starosna analiza kredita i plasmana komitentima Starosna analiza dospelih, a neobezvređenih potraživanja na dan 31. decembra 2013. i 2012. godine, prikazana je u sledećim tabelama: U RSD hiljada

2013. godina Do 30 dana Od 31 do 90

dana Više od 90 dana Ukupno

Finansijske institucije 523 11 - 534 Plasmani komitentima: Preduzetnici 563.516 199.115 - 762.631 Stanovništvo 930.153 279.916 - 1.210.069 Druga preduzeća 595.763 700.569 - 1.296.332 Garancije 89.061 - - 89.061 Ostala vanbilansna aktiva 19 51 - 70 Ukupno 2.179.035 1.179.662 - 3.358.697

U RSD hiljada 2012. godina Do 30 dana Od 31 do 90 dana Više od 90 dana Ukupno

Finansijske institucije 219 455 - 674 Plasmani komitentima: Preduzetnici 415.600 177.233 - 592.833 Stanovništvo 633.864 399.903 - 1.033.767 Druga preduzeća 700.595 642.272 - 1.342.867 Garancije 428.127 135.568 - 563.695 Ostala vanbilansna aktiva 7.556 - - 7.556 Ukupno 2.185.961 1.355.431 - 3.541.392


28

5. UPRAVLJANJE RIZICIMA (nastavak) 5.2. Kreditni rizik (nastavak) (b) Kvalitet portfolia (nastavak) Sredstva obezbeđenja i ostala sredstva zaštite od kreditnog rizika

Upotreba i upravljanje sredstvima obezbeđenja je jedna od osnovnih komponenti upravljanja kreditnim rizikom. Zajedno sa sagledavanjem finansijskog stanja dužnika, sredstva obezbeđenja se smatraju veoma važnom determinantom za određivanje izloženosti kreditnom riziku. Iznos i tip zahtevanog sredstva obezbeđenja potraživanja zavisi od procenjenog kreditnog rizika svakog komitenta. Uslovi obezbeđenja koji prate svaki plasman su opredeljeni analizom boniteta klijenta, vrstom izloženosti kreditnom riziku, ročnošću plasmana, kao i samim iznosom. Banka svojom internom metodologijom utvrđuje vrste kolaterala i parametre njihovog vrednovanja. Banka je definisala listu prihvatljivih obezbeđenja i njihovu vrednost. Lista je podeljena na:

- visoko-kvalitetna obezbeđenja koja se sastoje od hipoteka, državnih i bankarskih garancija, hartija od vrednosti i gotovinskih depozita,

- osiguranje kod NKOSK-a, - ostala obezbeđenja koja uglavnom uključuju jemstva, zalogu na pokretnoj imovini (npr.

zaloga na mašinama i potraživanjima), osiguranje nepokretnosti i sl. Najzastupljenija sredstva obezbeđenja u kreditnom portfoliju Banke su hipoteke na stambenim i poslovnim nepokretnostima, gotovinski depoziti, polise osiguranja izdate od strane NKOSK-a, zaloga na pokretnoj imovini, jemstva pravnih i fizičkih lica i ostalo. Procena vrednosti nepokretnosti se vrši u momentu odobravanja plasmana, dok se ponovno procenjivanje vrši u skladu sa lokalno važećom zakonskom regulativom. Sredstva obezbeđenja se obično ne zahtevaju za plasmane bankama, osim kada se hartije od vrednosti drže kao deo repo-transakcija. Praksa je takođe da se sredstva obezbeđenja ne zahtevaju ni za investicione hartije od vrednosti.

Banka redovno prati tržišnu vrednost sredstava obezbeđenja i traži dodatna sredstva obezbeđenja u skladu sa ugovorima. Takođe, tržišna vrednost sredstva obezbeđenja uzima se u obzir i prilikom preispitivanja adekvatnosti ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama. Procena obezvređenja finansijskih sredstava Najznačajniji faktori koji se uzimaju u obzir prilikom procene obezvređenja plasmana su: postojanje kašnjenja u servisiranju glavnice plasmana ili dospelih kamata više od 90 dana, uočene slabosti u kapacitetu dužnika za servisiranjem duga (adekvatno generisanje novčanog toka), postojanje pogoršanja kreditnog rejtinga, stečaj dužnika, kao i nepoštovanje uslova definisanih ugovorom. Banka vrši procenu obezvređenja na dva nivoa, individualnom i grupnom.


29

5. UPRAVLJANJE RIZICIMA (nastavak) 5.2. Kreditni rizik (nastavak) (b) Kvalitet portfolia (nastavak) Individualno procenjivanje ispravke vrednosti Banka na individualnom nivou određuje visinu ispravke vrednosti za svaki pojedinačno značajan kreditni plasman. Prilikom utvrđivanja visine ispravke vrednosti uzima se u obzir mogućnost ostvarivanja poslovnih planova komitenta, sposobnost komitenta da poboljša rezultate poslovanja u slučaju nastanka finansijskih poteškoća, vrednost po kojoj se kolaterali mogu realizovati i vremenski rokovi realizacije kolaterala, raspoloživost alternativne finansijske podrške komitentima, mogućnost naplate dospelih potraživanja, kao i vremenska dimenzija očekivanih tokova gotovine. Procena obezvređenja se vrši jednom mesečno. Identifikacija klijenata za koje je potrebno obračunati individualnu ispravku vrednosti vrši se na osnovu interno definisanih parametara (u smislu određivanja kriterijuma za identifikaciju povišenog kreditnog rizika u skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardom 39). Banka za određivanje statusa neizmirenja obaveza klijenata po materijalno značajnoj docnji koristi definiciju Narodne banke Srbije, Odluka o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke. Kriterijumi za individualnu procenu plasmana su sledeći: - Izloženost klijenta je veća od 6.000.000 dinara i - status neizmirenja obaveza (određen na osnovu internog rejting modela). Kolektivno procenjivanje ispravke vrednosti Banka na kolektivnoj osnovi procenjuje obezvređenje kredita koji nisu pojedinačno značajni, kao i pojedinačno značajnih kredita za koje ne postoje objektivni dokazi o individualnom obezvređenju. Procena obezvređenja se vrši jednom mesečno. Za potrebe obračuna grupne i portfolio ispravke vrednosti Banka primenjuje različite procente na nepokriveni deo plasmana za korporativne i retail klijente. Za korporativne klijente obračun kolektivne ispravke vrednosti je zasnovan na internom rejting sistemu. Svakoj od rejting klasa je dodeljen određen procenat verovatnoće neizmirivanja obaveza koji se koristi za osnovu za obračun ispravke vrednosti. Nepokriveni deo plasmana se obračunava kao razlika između iznosa kredita i vrednosti sredstava obezbeđenja. Vrednost sredstava obezbeđenja banka obračunava u skladu sa internom metodologijom tako što na tržišnu vrednost, procenjenu od strane ovlašćenog procenitelja, primenjuje definisane haircut-ove u skladu sa tipom nepokretnosti i njegovom utrživošću. Portfolio ispravka vrednosti se obračunava primenom odgovarajućeg procenta verovatnoće neizmirenja obaveza koji je u direktnoj korelaciji sa rejting klasom klijenta na nepokriveni deo angažovanja Banke u periodu identifikacije gubitka. Kolektivna (portfolio i grupna) ispravka vrednosti za klijente u retail segmentu obračunava se tako što se procenat ispravke vrednosti primenjuje na nepokriveni deo plasmana u zavisnosti kojoj homogenoj grupi klijent pripada kao i u zavisnosti od toga u kom opsegu broja dana kašnjenja se nalazi potraživanje što je definisano internom metodologijom. Procenti ispravke vrednosti koji se koriste u retail segmentu izračunavaju se na osnovu vremenskih serija migracija klijenata između opsega broja dana kašnjenja baziranih na istorijskim podacima.


30

5. UPRAVLJANJE RIZICIMA (nastavak) 5.2. Kreditni rizik (nastavak) (b) Kvalitet portfolia (nastavak) Posebna rezerva za procenjene gubitke Za plasmane privredi i stanovništvu, a u skladu sa propisima Narodne banke Srbije, Banka takođe obračunava rezervu za procenjene gubitke u skladu sa interno definisanom metodologijom zasnovanom na Odluci o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki. (c) Potraživanja sa statusom neizmiranja obaveza i default događaji U skladu sa internim pravilima, Banka posebnu pažnju poklanja nadzoru potraživanja od klijenata u statusu neizmirenja obaveza (NPL klijenti) kod kojih je došlo do pojave default događaja. Na redovnoj osnovi je uspostavljeno praćenje ukupnog stanja i trenda iznosa ovih potraživanja kako bi se pravovremeno reagovalo u cilju naplate istih ili, sa druge strane, odredio adekvatan iznos ispravke vrednosti. Potraživanja od dužnika sa statusom neizmirenja obaveza se prate na nivou Banke, na nivou regionalne pripadnosti, po kriterijumu proizvoda (kod fizičkih lica) i sektora pripadnosti klijenta kao i ročnoj strukturi (kod preduzeća i preduzetnika). Kod određivanja default događaja u obzir se uzimaju dani kašnjenja, postojanje restrukturiranja, stečaja ili likvidacije kao i ostali pokazatelji koji mogu ukazati na umanjenu nadoknadivost plasmana. Na dan 31. decembra 2013. godine, bilansna potraživanja sa statusom NPL po internoj metodologiji banke iznose RSD 21.909.831 hiljada (31. decembra 2012. godine: RSD 18,368,970 hiljada) dok povezana obračunata ispravka vrednosti iznosi RSD 7.172.327 hiljada (31. decembra 2012. godine: RSD 5.311.523 hiljada). Dodatno, na dan 31. decembra 2013. godine, vanbilansna potraživanja sa statusom NPL po internoj metodologiji banke iznose RSD 25.817 hiljada (31. decembra 2012. godine: RSD 428.881 hiljada) dok povezana obračunata ispravka vrednosti iznosi RSD 9.747 hiljada (31. decembra 2012. godine: RSD 112.157 hiljada). (d) Restrukturirani krediti U skladu sa internim metodologijama, Banka posebnu pažnju posvećuje potraživanjima koja su predmet restrukturiranja usled povećanog stepena kreditnog rizika. Pod ovim potraživanjima Banka smatra kredite i druge plasmane kod kojih je izvršeno restrukturiranje i promena inicijalno ugovorenih uslova usled nemogućnosti klijenta da izmiruje svoje obaveze u skladu sa ugovorom definisanim uslovima i rokovima zbog problema u poslovanju i pogoršanja finansijskih pokazatelja, odnosno značajnog pogoršanja kreditne sposobnosti klijenta. Na dan 31. decembra 2013. godine, bruto restrukturirani krediti i plasmani koji se nalaze u statusu default su iznosili RSD 8.210.202 hiljada (31. decembra 2012. godine: RSD 6.334.378 hiljada).


31

5. UPRAVLJANJE RIZICIMA (nastavak) 5.3. Rizik likvidnosti i upravljanje finansijskim sredstvima

Rizik likvidnosti je rizik nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke usled nemogućnosti Banke da ispunjava svoje dospele obaveze. Nastaje usled neusklađenosti rokova dospeća aktive i pasive, a uključuje i rizik nemogućnosti finansiranja sredstava o dospeću obaveza po odgovarajućim stopama, kao i rizik pretvaranja drugih oblika imovine u gotovinu po razumnoj ceni i u odgovarajućem roku. U cilju smanjenja rizika likvidnosti Banka nastoji da koristi diversifikovane izvore novčanih sredstava, kao što su: depoziti sa različitim rokovima dospeća (po broju i vrsti deponenata), dugoročna sredstva sa različitih finansijskih tržišta, subordinirane obaveze i akcijski kapital. Banka svojom imovinom i obavezama upravlja na način koji joj obezbeđuje da u svakom trenutku ispunjava sve svoje obaveze, kao i da njeni komitenti raspolažu svojim sredstvima u Banci u skladu sa ugovorenim rokovima. Banka održava portfolio koji se sastoji od visoko likvidnih hartija od vrednosti koje mogu lako da se konvertuju u gotovinu u slučaju nepredvidivih i negativnih oscilacija u tokovima gotovine Banke. Upravljanje strukturom imovine i obaveza je odgovornost Odeljenja za upravljanje aktivom i pasivom. Banka je razvila procedure za upravljanje likvidnošću koje uključuju redovne projekcije i usklađivanje budućih novčanih tokova po valutama, kao i plan za obezbeđenje likvidnosti u kriznim situacijama. Odbor za upravljanje aktivom i pasivom Banke razmatra očekivanja u pogledu budućih trendova u kretanju aktive i pasive Banke. Članovi ovog Odbora diskutuju o raspoloživim informacijama koje bi mogle imati uticaja na likvidnost Banke. Informacije o novčanim tokovima Banka dobija iz sistema za izveštavanje na dnevnom nivou. Likvidnost se prati po valutama (EUR, CHF, USD i RSD). Sektor sredstava i investicionog bankarstva na osnovu informacija Odeljenja za upravljanje aktivom i pasivom osigurava optimalan nivo dnevne likvidnosti, potreban nivo obavezne rezerve na računu, a u slučaju stranih valuta optimalnu pokrivenost na nostro računu. Nivo likvidnosti se iskazuje pokazateljem likvidnosti koji predstavlja odnos zbira likvidnih sredstava prvog i drugog reda (gotovina, sredstva na računima kod drugih banaka, depoziti kod Narodne banke Srbije, potraživanja u postupku realizacije, neopozive kreditne linije odobrene Banci, finansijski instrumenti kotirani na berzi i ostala potraživanja Banke koja dospevaju do mesec dana) i zbira obaveza po viđenju bez ugovorenog roka dospeća i obaveza sa ugovorenim rokom dospeća u narednih mesec dana. Banka je tokom 2013. i 2012. godine imala pokazatelj dnevne likvidnosti iznad zakonom propisanog minimalnog nivoa.

Pokazatelj likvidnosti tokom 2013. i 2012. godine je bio sledeći: 2013. 2012. Prosek tokom perioda 3,17 4,14 Najviši 4,51 6,55 Najniži 1,98 1,91 Na dan 31. Decembra 2,54 2,08

Uži pokazatelj likvidnosti, koji je NBS uvela od januara 2013.godine, tokom 2013. je bio sledeći: 2013. Prosek tokom perioda 2,63 Najviši 3,41 Najniži 1,38 Na dan 31. decembra 1,38


32


5.3. Rizik likvidnosti i upravljanje finansijskim sredstvima (nastavak)

Analiza finansijskih obaveza prema dospeću

Sledeća tabela prikazuje najznačajnije finansijske obaveze Banke prema roku dospeća, sa stanjem na dan 31. decembra 2013. i 2012. godine i zasnovana je na ugovorenim nediskontovanim iznosima otplate.

Banka očekuje da većina deponenata neće zahtevati isplatu depozita na dan dospeća utvrđenim ugovorom.

U RSD hiljada

2013. godina Do 1 mesec Od 1 do 3

meseca Od 3 do 12

meseci Od 1 do 5

godina Preko 5 godina Ukupno

Obaveze po osnovu kredita i depozita 22.060.222 2.314.852 4.818.856 39.759.337 1.123.002 70.076.269 Obaveze za kamate i naknade - 334.916 1.021.332 3.944.303 4.397.262 9.697.813 Subordinirane obaveze - - - 4.585.684 1.719.632 6.305.316 Ukupno na dan 31. decembra 22.060.222 2.649.768 5.840.188 48.289.324 7.239.896 86.079.398

U RSD hiljada

2012. godina Do 1 mesec Od 1 do 3

meseca Od 3 do 12

meseci Od 1 do 5


Obaveze po osnovu kredita i depozita 9.159.056 12.533.606 11.804.561 39.178.622 1.243.928 73.919.773 Obaveze za kamate i naknade - 261.791 1.008.844 3.558.664 3.380.801 8.210.100 Subordinirane obaveze - - - 4.548.732 1.705.775 6.254.507 Ukupno na dan 31. Decembra 9.159.056 12.795.397 12.813.405 47.286.018 6.330.504 88.384.380

Sledeća tabela prikazuje garancije, akreditive i ostale preuzete neopozive obaveze Banke prema ugovorenim rokovima dospeća:

U RSD hiljada

2013. godina Do 1

meseca Od 1 do 3

meseca Od 3 do 12

meseci Od 1 do 5


Akreditivi 1.191.252 2.694.964 280.010 - - 4.166.226 Garancije 5.803 370.539 2.043.210 7.041.332 5.706.273 15.167.157 Ostala vanbilansna aktiva - - 325.853 5.490.401 2.308.225 8.124.479 Ukupno na dan 31. Decembra 1.197.055 3.065.503 2.649.073 12.531.733 8.014.498 27.457.862

U RSD hiljada

2012. godina Do 1

meseca Od 1 do 3

meseca Od 3 do 12

meseci Od 1 do 5


Akreditivi - 254.767 155.131 - - 409.898 Garancije 35.298 312.495 3.088.507 5.540.547 5.928.644 14.905.491 Ostala vanbilansna aktiva - - 459.224 5.899.332 2.763.897 9.122.453 Ukupno na dan 31. Decembra 35.298 567.262 3.702.862 11.439.879 8.692.541 24.437.842

Banka očekuje da neće sve potencijalne i preuzete neopozive obaveze biti povučene pre njihovog isteka roka dospeća.


33


5.3. Rizik likvidnosti i upravljanje finansijskim sredstvima (nastavak) Analiza ročne strukture sredstava i obaveza

Tabela u nastavku predstavlja analizu rokova dospeća sredstava i obaveza Banke na osnovu ugovorenih uslova plaćanja. Ugovoreni rokovi dospeća sredstava i obaveza određeni su na osnovu preostalog perioda na dan bilansa stanja u odnosu na ugovoreni rok dospeća. Ročna struktura sredstava i obaveza na dan 31. decembra 2013. godine prikazana je sledećom tabelom:

U RSD hiljada

Do 1 mesec Od 1 do 3

meseca Od 3 do 12

meseci Od 1 do 5

godina Preko 5 godina

Ukupno 2013.

AKTIVA Gotovina i gotovinski ekvivalenti 9.201.657 - - - - 9.201.657 Opozivi depoziti i krediti 7.796.589 - - - - 7.796.589 Potraživanja po osnovu kamata. naknada. prodaje. promene fer vrednosti derivata i druga potraživanja 1.327.945 - - - - 1.327.945 Dati krediti i depoziti 16.840.751 5.121.729 14.290.304 19.908.891 13.825.704 69.987.379 Hartije od vrednosti 1.184.485 610.862 3.327.875 3.599.175 - 8.722.397 Udela (učešća) - - - - 145 145 Ostali plasmani - - - - 1.137.232 1.137.232 Nematerijalna ulaganja - - - - 153.051 153.051 Osnovna sredstva i investicione nekretnine - - - - 341.851 341.851 Ostala sredstva - - - - 754.097 754.097 Ukupna aktiva 36.351.427 5.732.591 17.618.179 23.508.066 16.212.080 99.422.343 PASIVA Transakcioni depoziti 10.946.365 - - - - 10.946.365 Ostali depoziti 11.010.602 2.044.852 4.818.856 4.246.629 134.708 22.255.647 Primljeni krediti 101.334 270.000 - 35.512.708 988.294 36.872.336 Obaveze po osnovu kamata. naknada i promene vrednosti derivate I hartija od vrednosti 19.537 - - - - 19.537 Rezervisanja 530.363 - - - - 530.363 Obaveze za poreze 17.853 - - - - 17.853 Odložene poreske obaveze - - - - - - Ostale obaveze 902.396 - - 4.585.684 1.719.632 7.207.712 Ukupno obaveze 23.528.450 2.314.852 4.818.856 44.345.021 2.842.634 77.849.813 Ukupan kapital - - - - 21.572.530 21.572.530 Ukupno pasiva 29.833.766 2.314.852 4.818.856 (20.836.955) 24.415.164 99.422.343 Ročna neusklađenost na dan: - 31. decembra 2013. godine 12.822.977 3.417.739 12.799.323 (16.251.271) (8.203.084) -31. decembra 2012. godine 13.281.288 (1.057.782) 3.183.608 (16.930.159) 1.523.045


34

5. UPRAVLJANJE RIZICIMA (nastavak) 5.4. Tržišni rizik

Poslovanje Banke je između ostalih izloženo i tržišnim rizicima, gde spadaju cenovni rizik, rizik promene kamatnih stopa i devizni rizik (rizik od promene kurseva valuta). Cilj upravljanja tržišnim rizikom je praćenje i kontrola izloženosti tržišnom riziku u okviru prihvatljivih parametara određenih od strane rukovodstva Banke. Proces upravljanja tržišnim rizicima organizovan je kroz rad Odbora za upravljanje aktivom i pasivom, Odeljenja za upravljanje tržišnim i operativnim rizicima, Sektora tržišta i Odeljenja plana, analize i finansijskog izveštavanja. Odbor za upravljanje aktivom i pasivom definiše osnovu za upravljanje valutnim i kamatnim tržišnim rizikom. Odeljenje za upravljanje tržišnim i operativnim rizicima obezbeđuje redovnu kontrolu i izveštavanje o ispunjenosti usvojenih parametara za praćenje tržišnog rizika. Navedeni parametri su definisani u skladu sa zahtevima Narodne banke Srbije i Sberbank Europe grupe i sastavni su deo internih procedura Banke. Takođe, zaduženo je i za praćenje i izveštavanje o bilo kakvim kršenjima definisanih limita. Aktivnosti Sektora tržišta obuhvataju usklađivanje poslovanja sa propisanim zakonskim zahtevima, upravljanje lividnošću, pokrivanje naloga klijenata (plaćanja, isplate i otplate kredita) i prodaju proizvoda klijentima. Instrumenti trgovanja uključuju trgovanje u stranoj valuti kao i transakcije na tržištu novca. U skladu sa zakonskom regulativom, Banka je definisala finansijske instrumente koji se raspoređuju u knjigu trgovanja, i uspostavila mesečno izveštavanje prema Narodnoj banci Srbije o dnevnom stanju knjige trgovanja. Banka koristi određene derivatne finansijske instrumente u svrhu obezbeđenja adekvatnog nivoa likvidnosti (valutni swap-ovi) i u svrhu servisiranja klijenata (valutni forward-i inicirani od strane klijenta). Drugi proizvodi u knjizi trgovanja nisu dozvoljeni osim ako nije drugačije odobrio Izvršni odbor i/ili Odbor za upravljanje aktivom i pasivom. Predlog u vezi sa klasifikacijom svakog novog proizvoda u knjigu trgovanja ili bankarsku knjigu mora doneti Sektor tržišta zajedno sa Odeljenjem za upravljanje tržišnim i operativnim rizicima, a Izvršni odbor i/ili Odbor za upravljanje aktivom i pasivom mora da ga odobri. Odeljenje za upravljanje tržišnim i operativnim rizicima, svakodnevno proverava utrživost pozicija u knjizi trgovanja. U slučaju pada utrživosti, Sektor tržišta će pokušati da zatvori poziciju. Ukoliko pozicija ne može da se zatvori bez značajnih gubitaka, Odbor za upravljanje aktivom i pasivom će odlučiti da li poziciju treba zatvoriti bez obzira na gubitak ili je uključiti u bankarsku knjigu. U skladu sa poslovnom strategijom, Banka ne obavlja trgovinu finansijskim intrumentima u špekulativne svrhe.


35

5. UPRAVLJANJE RIZICIMA (nastavak) 5.4. Tržišni rizik (nastavak)

5.4.1. Rizik od promene kamatnih stopa

Kamatni rizik je rizik od nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke usled promene u nivou kamatnih stopa. Promena kamatnih stopa direktno utiče na prihod od kamata usled neusaglašenosti ukupne kamatonosne aktive i pasive ili perioda fiksiranja cene kamatonosnih instrumenata. Banka prati i kontroliše izloženost riziku promene kamatne stope kod kamatonosno osetljivih instrumenata raspoređenih u bankarsku knjigu. Aktivnosti upravljanja rizicima imaju za cilj postizanje optimalnih neto prihoda od kamata, imajući u vidu date nivoe tržišnih kamatnih stopa i poslovnu politiku Banke. Banka je nastojala da politikom kamatnih stopa omogući očuvanje realne vrednosti izvora i plasmana. Osnovni instrument zaštite Banke od promena kamatnih stopa predstavlja ugovaranje promenljivih kamatnih stopa. U cilju uspešnog praćenja kretanja kamatnih stopa Banka upotrebljava Izveštaj o kamatnom riziku za merenje neusklađenosti kamatonosne aktive i pasive osetljive na kretanje kamatnih stopa. Izveštaj meri izloženost Banke riziku kamatne stope klasifikovanjem kamatno osetljivih sredstava, obaveza i vanbilansnih pozicija u “vremenske intervale” prema njihovom roku dospeća (ako su sa fiksnom stopom) ili preostalom vremenu do sledeće promene njihove kamatne stope (ako su sa varijabilnom stopom). Metodologija za merenje kamatnog rizika se zasniva na gep analizi u slučaju standardnog stress test scenarija (promene kamatnih stopa od 200 bp). Na osnovu izveštaja o kamatnom gepu, ukupan iznos viška kamatno osetljivih pozicija koje potiču iz različitih valutnih pozicija raspoređenih u predefinisani sistem periodnih korpi predstavlja iznos kamatnog rizika. Limit kamatnog rizika za Banku, koji je definisan u slučaju paralelnog pomeranja kamatne stope od 200 bp, ograničen je na 15% sopstvenog kapitala Banke. Navedeni limit nije bio prekoračen tokom 2013. godine. Na dan 31. decembra 2013. godine efekat simulacije pomeranja kamatne stope za 200 bps rezultirao je u promeni neto sadašnje vrednosti portfolija od 2,2% u odnosu na kapital Banke.


36


5.4. Tržišni rizik (nastavak)

5.4.1. Rizik od promene kamatnih stopa (nastavak)

Sledeća tabela prikazuje izloženost Banke riziku od promene kamatnih stopa (Repricing Gap) na dan 31. decembra 2013. godine.

U RSD hiljada

Kategorija Do mesec

dana Od mesec do

tri meseca Od tri do

šest meseci Od šest meseci do godinu dana

Preko jedne godine

Ukupno nekamatonosno Ukupno

Gotovina - - - - - 3.306.116 3.306.116 Korespodentski računi 1.564.322 - - - - - 1.564.322 Obavezna rezerva 4.331.220 - - - - 3.796.589 8.127.809 Hartije od vrednosti 5.184.485 610.862 2.586.134 741.741 3.599.175 - 12.722.397 Krediti bankama 8.271.744 - - - - - 8.271.744 Krediti komitentima 804.970 47.426.153 641.620 6.110.412 7.473.816 586.608 63.043.579 Ostala aktiva 2.386.376 - - - - - 2.386.376 Ukupna sredstva 22.543.117 48.037.015 3.227.754 6.852.153 11.072.991 7.689.313 99.422.343 Obaveze prema bankama 90.449 - - - - - 90.449 Obaveze prema FI 1.359.627 34.470.508 917.137 125.064 - 36.872.336 Depoziti po viđenju 10.882.370 - - - - - 10.882.370 Oročeni depoziti 6.735.071 2.044.852 2.914.770 1.904.086 4.381.337 4.249.076 22.229.192 Ostala pasiva - - - - - 7.595.466 7.595.466 Kapital - - - - - 21.752.530 21.752.530 Ukupno obaveze i kapital 19.067.517 36.515.360 3.831.907 1.904.086 4.506.401 33.597.072 99.422.343 Neto izloženost kamatnom riziku na dan - 31. decembra 2013. godine 3.475.600 11.521.655 (604.153) 4.948.067 6.566.590 (25.907.759) - 31. decembra 2012. godine (4.447.717) 12.790.409 767.326 5.429.147 3.584.270 (18.123.436)


37



5.4.1. Rizik od promene kamatnih stopa (nastavak)

Rizik od promene kamatnih stopa se takođe prati analizom senzitiviteta – scenario analizama, odnosno posmatranjem uticaja promene kamatnih stopa na prihode i rashode Banke.

Sledeća tabela prikazuje senzitivnost bilansa uspeha Banke na razumno moguće promene kamatnih stopa (2%) uz konstantno održavanje ostalih varijabli. Senzitivnost bilansa uspeha predstavlja efekat pretpostavljenih promena u kamatnim stopama na neto prihode od kamata u jednoj godini na finansijska sredstva i obaveze koji su bazirani na kamatnim stopama na dan 31. decembra 2013. i 2012. godine.

U hiljadama dinara

Valuta

Promena u referentnoj

kamatnoj stopi

Senzitivnost na

bilans uspeha 2013.

Promena u referentnoj

kamatnoj stopi

Senzitivnost na

bilans uspeha 2012.

RSD 2% 215.455 2% 123.625 EUR 2% 10.037 2% (156.353) USD 2% 10.862 2% (13.661) Ostale valute 2% (56.996) 2% (64.393) Takođe, posmatra se i efekat na prihod u slučaju pozitivne i negativne korelacije kretanja promene kamatnih stopa (pozitivna korelacija znači da se sve stope menjaju u istom smeru, dok negativna korelacije znači da se stope menjaju u suprotnom smeru), što je predstavljeno u sledećoj tabeli:

2013. 2012. Kamatni rizik Limit Razlika Kamatni rizik Limit Razlika

Korelacija +1 179.359 437.870 258.511 (110.782) 281.839 171.057 Korelacija -1 56.996 437.870 370.836 234.407 281.839 47.432

5.4.2. Devizni rizik

Devizni rizik predstavlja rizik nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke usled promene deviznog kursa. Jedan od ciljeva upravljanja tržišnim rizikom je nadgledanje izloženosti deviznom riziku unutar prihvatljivih parametara postavljenih od strane Odbora za upravljanje aktivom i pasivom, a na bazi okvira definisanih od strane Narodne banke Srbije i Sberbank Europe Group. Devizni rizik se izražava i meri otvorenom deviznom pozicijom. Otvorena devizna pozicija predstavlja razliku između potraživanja i obaveza Banke u stranoj valuti kao i potraživanja i obaveza u dinarima a koji su indeksirani valutnom klauzulom (uključujući i apsolutnu vrednost neto otvorene pozicije u zlatu). Ograničenja za otvorenu deviznu poziciju su postavljena individualno za svaku valutu, kao i za ukupnu deviznu poziciju Banke. Upravljanje valutnom strukturom i odnosom aktive i pasive deviznog podbilansa od strane Banke doprinosi umanjivanju valutnog rizika kojem je izložena kao riziku međuvalutnih kretanja. U cilju zaštite od deviznog rizika, Banka dnevno prati kretanje deviznih kurseva na finansijskom tržištu, vodi politiku niske izloženosti deviznom riziku i sa korisnicima kredita i plasmana ugovara valutnu klauzulu.


38



5.4.2. Devizni rizik (nastavak)

U skladu sa regulatornim zahtevima Narodne banke Srbije, Banka kontinuirano održava svoju deviznu poziciju – pokazatelj njenog deviznog rizika u granicama zakonski propisanog maksimuma u odnosu na kapital, gde je Banka dužna da obezbedi da njena ukupna neto otvorena devizna pozicija ne prelazi 20% njenog kapitala. U toku 2013. godine, Banka je kontinuirano vodila računa o usklađenosti pokazatelja deviznog rizika, pri čemu je navedeni pokazatelj bio na nivou koji je u okviru propisanog limita. Pokazatelj deviznog rizika Banke na kraju svakog radnog dana nije bio veći od 20% u odnosu na kapital Banke. Sledeća tabela prikazuje pokazatelj deviznog rizika Banke na dan 31. decembra 2013. godine.

U RSD hiljada

Pozicija EUR USD CHF Ostale valute Ukupno

Neto spot pozicija (41.130) 304.107 (36.417) 66.042 292.602 Devizna imovina 53.964.286 3.052.228 14.782.803 740.767 72.540.084 Devizne obaveze 54.005.416 2.748.121 14.819.220 674.725 72.247.482 Neto forvard pozicija (2.1-2.2) (266) (331.885) - - (332.151) Duga pozicija 2.071.317 2.064.073 - - 4.135.390 Kratka pozicija 2.071.583 2.395.958 - - 4.467.541 Duga otvorena pozicija - - - 68.926 68.926 Kratka otvorena pozicija (41.396) (27.778) (36.417) (2.884) (108.475) Neto otvorena devizna pozicija 108.475 Kapital 10.981.450 Pokazatelj deviznog rizika – 31. decembra 2013. 0,99% Pokazatelj deviznog rizika – 31. decembra 2012. 0,54%

Sledeća tabela ukazuje na valute u kojima Banka ima značajne izloženosti na dan 31. decembra 2013. i 2012. godine svojih monetarnih sredstva i obaveze kojima se ne trguje. Navedena analiza obračunava rezultat razumno mogućih kretanja kurseva valuta u odnosu na RSD uz konstantno održavanje ostalih varijabli. Negativni iznosi u tabeli predstavljaju potencijalno smanjenje bilansa uspeha, odnosno dobitka ili kapitala, dok pozitivni iznosi predstavljaju potencijalna povećanja.

U RSD hiljada

Valuta

Promene u deviznom kursu

(%) 2013.

Efekat na dobitak pre oporezivanja

2013.

Promene u deviznom kursu

(%) 2012.

Efekat na dobitak pre oporezivanja

2012. EUR 10% (4.140) 10% 2.632 CHF 10% (2.778) 10% (322) USD 10% (3.642) 10% (2.406)

Sledeća tabela prikazuje devizni podbilans Banke na dan 31. decembra 2013. godine. U tabeli su uključena sredstva i obaveze po njihovim knjigovodstvenim vrednostima.


39

5. UPRAVLJANJE RIZICIMA (nastavak) 5.4. Tržišni rizik (nastavak) 5.4.2. Devizni rizik (nastavak)

U RSD hiljada

EUR USD Ostale valute Ukupno u

stranoj valuti Dinarski

podbilans

Dinari sa valutnom

klauzulom Ukupno AKTIVA Gotovina i gotovinski ekvivalenti 1.656.371 407.520 1.474.762 3.538.653 5.663.004 - 9.201.657 Opozivi krediti i depoziti 3.796.589 - - 3.796.589 4.000.000 - 7.796.589 Potraživanja po osnovu kamata. naknada. prodaje. promene fer vredosti derivata i druga potraživanja 40.059 16 22.294 62.369 604.722 660.854 1.327.945 Dati krediti i depoziti 7.222.345 2.078.205 584.325 9.884.875 9.624.993 50.477.511 69.987.379 Hartije od vrednosti - - - 8.722.397 - 8.722.397 Udeli(učešća) - - - - 145 - 145 Ostali plasmani 330.255 - 413.498 743.753 381.325 12.154 1.137.232 Nematerijalna ulaganja - - - - 153.051 - 153.051 Osnovna sredstva I investicione nekretnine - - - - 341.851 - 341.851 Odložena poreska sredstva - - - - 34.088 - 34.088 Ostala sredstva 32.043 - - 32.043 473.621 214.345 720.009 Ukupna aktiva 21.800.059 2.485.741 2.494.879 18.058.282 29.999.197 51.364.864 99.422.343 PASIVA Transakcioni depoziti 5.593.699 236.083 200.824 6.030.606 4.915.759 - 10.946.365 Ostali depoziti 12.542.800 2.360.967 4.818.142 19.721.909 2.504.559 29.179 22.255.647 Primljeni krediti 26.754.524 7.192 9.840.372 36.602.088 270.248 - 36.872.336 Obaveze po osnovu hartija od vrednosti - - - - 1.921 - 1.921 Obaveze po osnovu kamata.naknada i promene vrednosti derivata 3.944 353 13.319 17.616 - - 17.616 Rezervisanja 96.545 4.838 8.809 110.192 299.596 120.575 530.363 Obaveze za poreze - - - - 17.853 17.853 Obaveze iz dobitka - - - - - - - Odložene poreske obaveze - - - - - - - Ostale obaveze 6.464.054 35.646 17.502 6.517.202 463.926 226.584 7.207.712 Ukupno obaveze 51.455.566 2.645.079 14.898.968 68.999.613 8.473.862 376.338 77.849.813 Ukupan kapital - - - - 21.572.530 - 21.572.530 Ukupno pasiva 51.455.566 2.645.079 14.898.968 68.999.613 30.046.392 376.338 99.422.343 Neto devizna pozicija na dan: –31.decembra 2013.godine (29.655.507) (159.338) (12.404.089) (50.941.331) –31.decembra 2012.godine (209.541) (70.309) (31.039) (310.889)


40


5.5. Rizici izloženosti banke

Rizici izloženosti Banke obuhvataju rizike izloženosti Banke prema jednom licu ili prema grupi povezanih lica, kao i rizike izloženosti Banke prema licu povezanom sa Bankom. Praćenje izloženosti Banke ovom riziku obavezan je deo postupaka u fazi odobravanja plasmana u smislu da odbor koji odobrava plasman raspolaže podacima o ukupnoj visine izloženosti Banke prema klijentu ili grupi povezanih lica i odnosa prema kapitalu Banke. U 2013. godini Banka je vodila računa o usklađenosti pokazatelja rizika izloženosti i, sprovođenjem odgovarajućih aktivnosti predviđenih relevantnim procedurama i odlukama o odobravanju kredita, obezbedila usklađenost svojih plasmana i ulaganja sa pokazateljima poslovanja propisanim od strane Narodne banke Srbije. U skladu sa politikom upravljanja rizicima, rukovodstvo Banke utvrđuje limite, odnosno maksimalnu koncentraciju plasmana po pojedinim pravnim licima ili grupi povezanih lica, i licima povezanim sa Bankom. Postupci sprovođenja upravljanja ovim rizikom predmet su i kontrole interne revizije i funkcije kontrole usklađenosti poslovanja. 5.6. Rizici ulaganja banke

Rizici ulaganja Banke, obuhvataju rizike ulaganja u kapital drugih pravnih lica i u osnovna sredstva. U skladu sa regulativom Narodne banke Srbije, prati se visina ulaganja Banke i visina regulatornog kapitala i obezbeđuje da ulaganje Banke u jedno lice koje ne posluje u finansijskom sektoru ne pređe 10% kapitala Banke, te da ukupna ulaganja Banke u lica koja nisu u finansijskom sektoru i u osnovna sredstva Banke ne pređu 60% kapitala Banke. Izloženost riziku ulaganja Banke u druga pravna lica i u osnovna sredstva, prati se na način da je organizacioni deo ili organ Banke nadležan za nabavku osnovnih sredstava i ulaganje u pravna lica upoznat sa trenutnim stanjem izloženosti i visinom kapitala radi blagovremenog postupanja u skladu sa propisanim limitima. U 2013. godini, Banka je obezbedila usklađenost ulaganja sa pokazateljima propisanim od strane Narodne banke Srbije. Postupci sprovođenja upravljanja ovim rizikom predmet su i kontrole interne revizije i funkcije kontrole usklađenosti poslovanja. U hiljadama dinara 2013. 2012. Učešće u kapitalu Tržista novca 145 199 Ispravka vrednosti - - Stanje na dan 31. decembra 145 199


41


5.7. Rizik zemlje

Pod rizikom koji se odnosi na zemlju porekla lica prema kome je Banka izložena podrazumevaju se negativni efekti koji bi mogli uticati na njen finansijski rezultat i kapital zbog nemogućnosti Banke da naplati potraživanja od ovog lica iz razloga koji su posledica političkih, ekonomskih ili socijalnih prilika u zemlji porekla tog lica.

Banka najvećim delom plasira sredstva komitentima iz Republike Srbije, dok je riziku zemlje izložena u delu sredstava koja se u određenim momentima mogu plasirati do utvrđenih limita ino-bankama.

Banka vodi politiku upravljanja rizikom zemlje na način što primenjuje interno usvojene limite, koje je odredila na osnovu rejtinga zemalja i poslovne strategije Banke i definisala Procedurom za upravljanje i praćenje koncentracije.

Izloženost Banke riziku zemlje je nizak iz razloga što je učešće nerezidenata u ukupnom kreditnom portfoliju Banke zanemarljivo. Rizik zemlje Banka minimizira i politikom plasiranja sredstava u inostranstvo, prvenstveno kratkoročnim oročavanjem sredstava kod prvoklasnih inostranih banaka.

5.8. Operativni rizik

Glavni cilj upravljanja operativnim rizikom u Banci je smanjenje potencijalnih gubitaka koji bi mogli nastati usled neadekvatnosti procedura i sistema, propusta zaposlenih u radu i primeni procedura i uticaja eksternih faktora.

U cilju upravljanja operativnim rizikom Banka je definisala Metodologiju za praćenje operativnih rizika. Banka poseduje bazu podataka za identifikovanje i kvantifikaciju rizika koji su prouzrokovali gubitke (sadrži podatke o događajima operativnog rizika od 2006. godine), a u primeni je i metodologija samo-ocenjivanja rizika kojom se identifikuju potencijalni rizici u poslovanju banke.

Banka ima implementiran Projekat za obezbeđenje kontinuiteta poslovanja. Projekat je sproveden na osnovu metodologije Sberbank Europe grupe i u skladu sa regulativom NBS. U okviru njega definisani su planovi za obezbeđivanje nesmetanog i kontinuiranog funkcionisanja kritičnih procesa i sistema u Banci. Projektom su definisane i opremljene rezervne lokacije za IT serversku salu i za obavljanje kritičnih procesa u slučaju nedostupnosti centrale Banke. Takođe, razvijeni su i revidirani i planovi poslovanja u slučaju nastanka nepredviđenih događaja u kojima su definisani tehnički aspekti uspostavljanja poslovanja u što kraćem roku. U okviru projekta razrađeni su i planovi obaveštavanja u slučaju uzbune i vanrednih situacija i planovi eksternih i internih komunikacija. Krajem svake godine vrši se revizija svih postojećih dokumenata vezanih za Projekat obezbeđenja kontinuiteta poslovanja. Takođe, na godišnjem nivou vrši se i testiranje adekvatnosti revidiranih planova i rezervnih lokacija za poslovanje u kritičnim situacijama.

U skladu sa uputstvima na nivou Sberbank Europe grupe, Banka primenjuje standardizovani pristup za izračunavanje kapitalnog zahteva za operativni rizik. Korišćenje ovakvog pristupa zahteva ispunjenje sledećih kriterijuma:

• da operativni rizik Banke bude pokriven sopstvenim sredstvima, • razvoj i implementaciju procedura za upravljanje operativnim rizikom.

Odgovornost za upravljanje operativnim rizicima, uključujući i kontinuirano definisanje sistema i instrumenata potrebnih za te potrebe je u nadležnosti Odeljenja za upravljanje tržišnim i operativnim rizicima.

U skladu sa važećim internim uputstvima Banke, Odeljenje za upravljanje tržišnim i operativnim rizicima izveštaj o operativnom riziku prezentuje na kvartalnoj osnovi Odboru za upravljanje rizicima, kao i Odeljenju za upravljanje operativnim rizikom na nivou Sberbank Europe grupe. Takođe, izveštaj o operativnom riziku je sastavni deo materijala za redovne sastanke Upravnog odbora Banke.

Nadzor nad postupcima upravljanja operativnim rizicima obavlja Služba interne revizije.


42

5. UPRAVLJANJE RIZICIMA (nastavak) 5.7. Upravljanje kapitalom Ciljevi Banke u pogledu upravljanja kapitalom, što predstavlja širi koncept od iznosa kapitala prikazanog u bilansu stanja, su:

- da obezbedi usaglašenost sa zahtevima Narodne banke Srbije; - da obezbedi mogućnost dugoročnog nastavka poslovanja uz obezbeđenje prinosa

akcionarima i koristi drugim zainteresovanim stranama; i - da obezbedi jaku kapitalnu osnovu kao podršku daljem razvoju poslovanja Banke.

Banka upravlja strukturom kapitala i vrši usklađivanja u skladu sa promenama u ekonomskim uslovima i rizikom karakterističnim za aktivnosti Banke. Rukovodstvo Banke redovno prati pokazatelje adekvatnosti Banke i druge pokazatelje poslovanja koje propisuje Narodna banka Srbije i dostavlja kvartalne izveštaje Narodnoj banci Srbije o ostvarenim vrednostima pokazatelja. Zakonom o bankama i relevantnim odlukama Narodne banke Srbije propisano je da banke moraju da održavaju minimalni iznos kapitala od dinarske protivvrednosti 10 miliona evra prema zvaničnom srednjem kursu, pokazatelj adekvatnosti kapitala od najmanje 12%, kao i da obim i strukturu svog poslovanja usklade sa pokazateljima poslovanja propisanim Odlukom o upravljanju rizicima (“Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 45/2011, 94/2011, 119/2012 i 123/2012) i Odlukom o adekvatnosti kapitala (“Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 46/2011). Navedenom Odlukom Narodne banke Srbije o adekvatnosti kapitala banke utvrđen je način izračunavanja kapitala Banke i pokazatelja adekvatnosti tog kapitala. Ukupan kapital Banke se sastoji od osnovnog i dopunskog kapitala i definisanih odbitnih stavki, dok se rizična bilansna i vanbilansa aktiva utvrđuju u skladu sa propisanim ponderima rizičnosti za sve tipove aktive. Osnovni kapital Banke definisan je navedenom odlukom i mora da iznosi najmanje 50% kapitala Banke. Pokazatelj adekvatnosti kapitala Banke jednak je odnosu kapitala banke i zbira aktive ponderisane kreditnim rizikom, kapitalnog zahteva u vezi s deviznim rizikom koji je pomnožen recipročnom vrednošću pokazatelja adekvatnosti kapitala (propisanih 12%) i kapitalnih zahteva u vezi sa ostalim tržišnim rizicima koji su pomnoženi recipročnom vrednošću pokazatelja adekvatnosti kapitala.


43

5. UPRAVLJANJE RIZICIMA (nastavak) 5.7. Upravljanje kapitalom (nastavak) Tabela koja sledi prikazuje stanje kapitala i ukupne rizične aktive na dan 31. decembra 2013. Godine i 31. decembra 2012.godine: U hiljadama dinara 2013. 2012. Osnovni kapital Nominalna vrednost uplaćenih akcija, osim preferencijalnih 6.102.144 6.102.144 Emisiona premija 8.718.817 8.718.817 Rezerve iz dobiti 5.686.324 4.459.838 Nematerijalna ulaganja (153.051) (134.713) Nerealizovani gubici po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju (1.921) (5.546) Potrebna rezerva iz dobiti za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkama banke (6.486.206) (2.851.058) 13.866.107 16.289.482 Dopunski kapital Deo revalorizacionih rezervi banke 47.644 25.143 Subordinirane obaveze 3.553.905 2.729.239 3.601.549 2.754.382 Odbitne stavke od kapitala Potrebna rezerva iz dobiti za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkama banke u skladu sa tačkom 427. stav 1. odluke kojom se uređuje adekvatnost kapitala banke (6.486.206) (8.553.173) Kapital (1): 10.981.450 10.490.691 Rizična bilansna i vanbilansna aktiva Kreditni rizik, rizik druge ugovorne strane i rizik izmirenja /isporuke po osnovu slobodnih isporuka 49.537.132 58.192.227 Tržišni rizik 122.208 56.910 Operativni rizik 5.547.350 5.115.842 Ukupna rizična bilansna i vanbilansna aktiva (2): 55.206.690 63.364.979 Adekvatnost kapitala (1/2 x 100) 19,89% 16,56%


44

6. PRIHODI I RASHODI PO OSNOVU KAMATA

a) Prihodi po osnovu kamata

U hiljadama dinara 2013. 2012.

Prihodi od kamata od ostalih banaka i ostalih finansijskih institucija 21.365

13.293 Prihodi od kamata od Narodne banke Srbije 1.038.160 1.164.030 Prihodi od kamata od preduzeća 3.262.388 2.486.690 Prihodi od kamata od stanovništva 1.790.623 1.931.210 Prihodi od kamata od stranih lica: - strane i povezane banke 908 9.849 - ostala strana fizička lica 12 4 Ukupno 6.113.456

5.605.076

b) Rashodi po osnovu kamata U hiljadama dinara 2013. 2012. Rashodi kamata od zavisnih i povezanih banaka (680.118)

(721.365)

Rashodi kamata od ostalih banaka i osiguravajućih organizacija (57.456) (153.676) Rashodi kamata od preduzeća (449.849) (373.374) Rashodi kamata od stanovništva (367.777) (274.167) Rashodi kamata od stranih lica: - ostale strane banke (48.508) (180.086) - ostala strana pravna lica (24) (198) - ostala strana fizička lica (12.428) (6.956) Ukupno (1.616.160) (1.709.822)

Prihodi i rashodi po osnovu kamata prikazani po proizvodima: U hiljadama dinara 2013. 2012. Prihodi od kamata po osnovu kredita i garancija 5.007.594 4.370.464 Prihodi od kamata po repo poslovima 40.584 16.501 Prihodi od kamata po osnovu trezorskih zapisa 765.184 917.788 Prihodi od kamata po osnovu hartija od vrednosti 93.705 150.165 Prihodi od kamata po obaveznoj rezervi 104.511 70.997 Prihodi od kamata po osnovu depozita 48.146 47.919 Prihodi od kamata po osnovu ostalih plasmana 53.732 31.242 Ukupno 6.113.456 5.605.076

U hiljadama dinara 2013. 2012. Rashodi od kamata po osnovu kredita (583.891) (917.114) Rashodi od kamata po osnovu depozita (876.802) (706.142) Rashodi od kamata po osnovu subordiniranih obaveza (155.467) (86.566) Ukupno (1.616.160)

(1.709.822)


45

7. PRIHODI I RASHODI PO OSNOVU NAKNADA I PROVIZIJA a) Prihodi od naknada i provizija U hiljadama dinara 2013. 2012. Naknade po osnovu kreditno-garancijskih poslova 536.860 404.176 Naknade za usluge platnog prometa u zemlji 150.107 103.963 Naknade za usluge platnog prometa u inostranstvu 118.894 78.021 Naknade po osnovu platnih kartica, posredovanja i ostalo 180.515 145.122

Naknade po osnovu hartija od vrednosti 10.906 17.912 Ukupno 997.282 749.194 b) Rashodi od naknada i provizija U hiljadama dinara 2013. 2012. Naknade za usluge platnog prometa u zemlji (13.343) (11.254) Naknade za usluge platnog prometa u inostranstvu (28.225) (18.063) Naknade po osnovu kupoprodaje deviza na međubankarskom tržištu deviza (4.946)

(3.023)

Naknade za cross border kredite (6.602) (14.776) Ostale naknade i provizije (48.554) (28.124) Ukupno (101.670) (75.240) 8. NETO PRIHOD OD KURSNIH RAZLIKA U hiljadama dinara 2013. 2012. Pozitivne kursne razlike 14.241.014 18.311.513

Negativne kursne razlike

(13.819.654) (17.916.449) Ukupno 421.360 395.064 9. OSTALI POSLOVNI PRIHODI U hiljadama dinara 2013. 2012. Dobici od prodaje osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja 7.442 2.745 Prihodi od naplaćenih otpisanih potraživanja 1.785 2.573 Ostali prihodi 26.841 9.281 Ukupno 36.068 14.599


46

10. a) Neto rashodi po osnovu indirektnih otpisa plasmana i rezervisanja U hiljadama dinara 2013. 2012. Neto rashodi za portfolio rezervisanje - bilansno (39.783) (124.835) Neto rashodi za grupnu ispravku vrednosti - bilansno (162.291) (8.565) Neto rashodi za individualno rezervisanje - bilansno (1.724.279) (1.048.753) Neto rashodi za portfolio rezervisanje - vanbilansno (129.700) (59.932) Neto rashodi za grupnu ispravku vrednosti –vanbilansno (1.243) (230) Neto prihodi za individualno rezervisanje - vanbilansno 102.542 5.961 Neto rashodi za grupnu ispravku i pojedinačna rezervisanja (1.954.754) (1.236.354) Neto rashodi po osnovu rezervisanja za godišnje odmore (1.217) (143) Neto rashodi po osnovu rezervisanja za otpremnine (8.309) (7.968) Neto rashodi po osnovu rezervisanja za očekivane gubitke u skladu sa preporukama Narodne banke Srbije a u vezi sa primenom neodredivih elemenata promenjive kamatne stope (57.321) - Neto prihodi/(rashodi) po osnovu rezervisanja za bonuse 12.906 (32.509) Neto prihodi od naplaćene suspendovane kamate 783 - Ukupno ostala rezervisanja (53.158)

(40.620)

Ukupno (2.007.912)

(1.276.974)


47

10. b) Kretanja na računima ispravke vrednosti i rezervisanja

U hiljadama dinara

Potraživanja po kamatama i naknadama

(Napomena 19)

Dati krediti i

depoziti (Napomena 20)

HOV (Napomena 21)

Ostali plasmani i ostala sredstva (Napomena 23 i Napomena 25)

Vanbilansna

aktiva (Napomena 30)

Ukupno Stanje 1. januara 2013. godine

369.660

4.760.603

13.513

396.275

274.989

5.815.040

Ukidanje rezervisanja

(305.751)

(4.118.086)

(40.539)

(212.935) (487.736)

(5.165.047)

Dodatno rezervisanje 344.401 5.740.417 77.236 441.610 516.137 7.119.801 Kursne razlike (433) 16.329 - (521) (254) 15.121 Stanje 31. decembra 2013. godine 407.877 6.399.263 50.210 624.429 303.136 7.784.915

U hiljadama dinara

Gotovina i gotovinski ekvivalenti (Napomena

17)

Potraživanja po kamatama i

naknadama (Napomena 19)

Dati krediti i depoziti

(Napomena 20)

HOV (Napomena

21)

Ostali plasmani i

ostala sredstva

(Napomena 23 i Napomena

25)

Vanbilansna aktiva

(Napomena 30)

Ukupno

Stanje 1. januara 2012. godine

415

223.905

3.532.447

17.888

262.949

206.804

4.244.408

Ukidanje rezervisanja

(3.718)

(277.462)

(3.423.269)

(48.107)

(49.521)

(249.744)

(4.051.821) Dodatno rezervisanje 3.274 407.554 4.362.372 43.732 167.298 303.945 5.288.175 Kursne razlike 29 15.663 289.053 - 15.549 13.984 334.278 Stanje 31. decembra 2012. godine - 369.660 4.760.603 13.513 396.275 274.989 5.815.040

SBERBANK SRBIJA A.D., B EOGRAD NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE ZA 2013. GODINU

48

11. TROŠKOVI ZARADA, NAKNADA ZARADA I OSTALI LIČNI RASHODI U hiljadama dinara 2013. 2012. Troškovi zarada (713.867) (591.866) Troškovi naknada zarada (84.322) (80.534) Troškovi poreza na zarade i naknade zarada (109.464) (105.176) Troškovi doprinosa na zarade i naknade zarada (172.493) (142.894) Ostali lični rashodi (4.406) (932) Ukupno (1.084.552) (921.402) 12. TROŠKOVI AMORTIZACIJE U hiljadama dinara 2013. 2012. Troškovi amortizacije (Napomena 24) (133.316)

(140.970)

Ukupno (133.316) (140.970)


49

13. OPERATIVNI I OSTALI POSLOVNI RASHODI U hiljadama dinara 2013. 2012. I Operativni rashodi: Troškovi materijala (57.670) (43.292) Troškovi proizvodnih usluga: Troškovi telekomunikacionih usluga, PTT troskovi, swift (67.643) (59.752) Troškovi održavanja softwera, hardwera, tekuće održavanje (69.560) (60.385) Izdaci za zakup poslovnog prostora (280.716) (259.533) Troškovi građevinsko zanatskih radova, montaža uređaja (7.045) (479) Troškovi omladinskih i studentskih zadruga (1.664) (2.050) Ostale usluge (8.030) (14.256) Ukupno troškovi proizvodnih usluga (434.658) (396.455) Nematerijalni troškovi bez poreza i doprinosa: Troškovi putnih troškova i dnevnica (50.026) (43.238) Ekspertski i konsultantski troškovi (86.639) (107.985) Troškovi veštačenja, arbitraže i revizije (18.764) (22.121) Troškovi fizičkog obezbeđenja imovine i novca (29.926) (28.569) Usluge čišćenja poslovnog prostora (11.920) (10.764) Troškovi marketinga (55.760) (40.851) Troškovi reprezentacije (7.829) (6.070) Troškovi osiguranja (79.784) (58.509) Takse (7.376) (7.096) Naknada za građevinsko zemljište (16.767) (13.579) Komunalne usluge u zakupu (4.601) (4.409) Troškovi IT usluga (39.784) (34.755) Troškovi vezani za kartice i e-banking (50.955) (42.446) Ostali nematerijalni troškovi (47.874) (32.251) Ukupno troškovi bez poreza i doprinosa (508.005) (452.643) Troškovi poreza (osim poreza na zarade i naknade zarada) (29.688)

(11.986)

Troškovi doprinosa (osim doprinosa na zarade i naknade zarada) (165.627) (147.199) (195.315)

(159.185)

Ukupno operativni rashodi (I): (1.195.648)

(1.051.575) II Ostali poslovni rashodi Rashodi po osnovu otpisa nenaplativih potraživanja (319.026) (193.795) Gubici po osnovu rashodovanja i otpisa osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja -

(404)

Gubici od prodaje osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja (1.136) - Manjkovi i štete (25) (39) Ostali rashodi (49.280) (37.557) Ukupno ostali poslovni rashodi (II): (369.467)

(231.795)

Ukupno (I+II): (1.565.115)

(1.283.370)


50

14. PRIHODI OD PROMENE VREDNOSTI IMOVINE I OBAVEZA U hiljadama dinara 2013. 2012. Prihodi od promene vrednosti plasmana i potraživanja – swap 76 - Prihodi od promene vrednosti plasmana i potraživanja – forward 4.111 739 Ukupno 4.187

739

15. RASHODI OD PROMENE VREDNOSTI IMOVINE I OBAVEZA

U hiljadama dinara 2013. 2012. Rashodi od promene vrednosti plasmana i potraživanja – swap (123) - Rashodi od promene vrednosti plasmana i potraživanja – forward (137) - Rashodi od promene vrednosti sredstava stečenih naplatom potraživanja (55) (6.696) Ukupno (315)

(6.696)

16. POREZ NA DOBIT a) Struktura poreza na dobit je sledeća: U hiljadama dinara 2013. 2012. Tekući poreski trošak (51.324) (142.617) Odloženi poreski prihod 2.240 18.989 Ukupno (49.084) (123.628) Na dan 31. decembra 2013. godine odložena poreska sredstva u iznosu od 34.088 hiljada dinara se u potpunosti odnose na privremene razlike između sadašnje vrednosti osnovnih sredstava u finansijskim izveštajima i njihove vrednosti za poreske svrhe. b) Usaglašavanje obaveze za porez na dobit po poreskom bilansu i obračun efektivne poreske

stope U hiljadama dinara 2013. 2012. Računovodstveni dobitak pre oporezivanja 1.063.313 1.350.114 Poreski rashod po važećoj stopi 15,00% 159.497 10,00% 135.011 Poreski efekat rashoda koji se ne priznaju 2% 19.317 0,81% 10.873 Poreski efekti neoporezivih prihoda -11.37% (120.865) - - Efekti priznatih poreskih kredita po osnovu ulaganja u osnovna sredstva (poreski kredit iz PK obrasca) -0,62% (6.625) -0,24% (3.267) Efekti privremenih razlika po osnovu osnovnih sredstava -0,21% (2.240) -1,41% (18.989) Porez na dobit 4,62%

49.084

10,39%

123.628

Prilikom obračuna odloženih poreza korišćena je stopa od 15% koliko iznosi stopa poreza na dobit za naredne periode, odnosno za period u kojem se očekuje da će privremena razlika biti iskorišćena.


51

16. POREZ NA DOBIT (nastavak) c) Usaglašavanje dobitka pre oporezivanja sa iznosom tekućeg poreskog troška U hiljadama dinara 2013. 2012. Računovodstveni dobitak pre oporezivanja 1.063.313 1.350.114 Poreski rashod po važećoj stopi 159.497 135.011 Poreski efekat rashoda koji se ne priznaju 19.317 10.873 Poreski efekti neoporezivih prihoda (120.865) - Efekti priznatih poreskih kredita po osnovu ulaganja u osnovna sredstva (6.625) (3.267)

Obaveza za porez na dobit

51.324 142.617

17. GOTOVINA I GOTOVINSKI EKVIVALENTI

U hiljadama dinara 2013. 2012. Gotovina u blagajni - u dinarima 395.861 261.500 - u stranoj valuti 1.694.100 1.292.385 2.089.961 1.553.885 Žiro račun 5.246.174 4.824.801 Devizni računi računi kod banaka: - domaće banke 12.069 25.716 - inostrane banke 1.564.322 1.385.355 1.576.391 1.411.071 Ostala novčana sredstva - u dinarima 20.970 16.850 - u stranoj valuti 268.161 15.435 289.131 32.285 Stanje na dan 31. decembra 9.201.657 7.822.042 Obavezna dinarska rezerva predstavlja minimalnu rezervu u dinarima izdvojenu u skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije o obaveznoj rezervi banaka kod Narodne banke Srbije (“Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 3/2011, 31/2012, 57/2012, 78/2012, 87/2012 i 107/2012) koja propisuje da banke obračunavaju dinarsku obaveznu rezervu po stopi od 5% na iznos prosečnog dnevnog stanja dinarskih obaveza sa ugovorenom ročnošću do dve godine, odnosno po stopi od 0% na iznos prosečnog dnevnog stanja dinarskih obaveza sa ugovorenom ročnošću preko dve godine, u toku jednog kalendarskog meseca. Banka je dužna da u obračunskom periodu održava prosečno dnevno stanje izdvojene dinarske obavezne rezerve na svom žiro-računu. Prosečna kamatna stopa na iznos izdvojene dinarske rezerve u toku 2013. godine iznosila je 2,50% na godišnjem nivou.


52

18. OPOZIVI DEPOZITI I KREDITI U hiljadama dinara 2013. 2012. Obavezna rezerva u stranoj valuti 3.796.589 10.762.184 Repo poslovi 4.000.000 - Višak likvidnih sredstava u stranoj valuti - 1.657.791 Stanje na dan 31. decembra 7.796.589 12.419.975 Obavezna devizna rezerva predstavlja minimalnu rezervu u stranoj valuti izdvojenu u skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije o obaveznoj rezervi banaka kod Narodne banke Srbije (“Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 3/2011, 31/2012, 57/2012, 78/2012, 87/2012 i 107/2012) koja propisuje da banke obračunavaju deviznu obaveznu rezervu po stopi od 29% na iznos prosečnog dnevnog stanja deviznih obaveza sa ugovorenom ročnošću do dve godine, kao i na iznos dinarskih sredstava koja su indeksirana valutnom klauzulom sa ugovorenom ročnošću do dve godine i po stopi od 22% na iznos prosečnog dnevnog stanja deviznih obaveza sa ugovorenom ročnošću preko dve godine, a takođe po stopi od 50% na iznos prosečnog dnevnog stanja dinarskih obaveza indeksiranih deviznom klauzulom sa ročnošću do, kao i preko dve godine kao i na iznos dinarskih sredstava koja su indeksirana valutnom klauzulom sa ugovorenom ročnošću preko dve godine u toku jednog kalendarskog meseca. Banka je dužna da održava prosečno dnevno stanje u obračunskom periodu na deviznom računu kod Narodne banke Srbije u iznosu ne manjem od obračunatog iznosa. Narodna banka Srbije ne plaća Banci kamatu na izdvojena sredstva naa redovnom deviznom računu obavezne rezerve. Banka je na dan 31. decembra 2013. godine koristila sredstva obavezne rezerve u cilju plasiranja sredstava prema Sberbank Rusija putem bilansnog netiranja a u skladu sa članom 86. i 89. Odluke o adekvatnosti kapitala banke. 19. POTRAŽIVANJA PO OSNOVU KAMATA, NAKNADA, PRODAJE, PROMENE FER

VREDNOSTI DERIVATA I DRUGA POTRAŽIVANJA

U hiljadama dinara 2013. 2012. Dospela kamata i naknada od banaka - u dinarima 899 158 - u devizama 2.778 28 3.677

186

Dospela kamata i naknada od komitenata - u dinarima 1.625.462 1.620.899 - u devizama 102.496 143.371

1.727.958

1.764.270

Potraživanja po osnovu promene vrednosti derivata 4.187 103 Minus: Ispravka vrednosti (407.877) (369.660) Stanje na dan 31. decembra 1.327.945

1.394.899


53

20. DATI KREDITI I DEPOZITI

U hiljadama dinara 2013. 2012. Kratkoročni krediti u dinarima 17.103.221 17.036.372 Dugoročni krediti u dinarima 49.277.315 55.435.386 Ispravka vrednosti datih kredita (6.278.033) (4.630.897) 60.102.503 67.840.861 Kratkoročni krediti dati u stranoj valuti 831.860 904.743 Dugoročni krediti dati u stranoj valuti 902.501 727.932 Ispravka vrednosti datih kredita u stranoj valuti (121.230) (129.706) 1.613.131 1.502.969 Kratkoročni depoziti u stranoj valuti 8.268.879

-

Dugoročni depoziti u dinarima 2.866

2.843

Stanje na dan 31. decembra 69.987.379 69.346.673 Dati krediti i depoziti sa valutnom klauzulom prikazani su u gornjoj tabeli u okviru dinarskih plasmana. Odlukom o upravljanju rizicima propisano je da zbir svih velikih izloženosti banke ne može biti veći od 400% kapitala Banke. Na dan 31. decembra 2013. godine Banka je uskladila navedeni pokazatelj sa zahtevima Narodne banke Srbije. 20. DATI KREDITI I DEPOZITI (nastavak) Koncentracija plasmana komitentima značajna je kod sledećih delatnosti U hiljadama dinara 2013. 2012. Bankarski sektor u zemlji 40.232 353.863 Sektor drugih preduzeća (privredna društva) 25.360.756 32.054.177 Sektor preduzetnika 1.698.622 1.735.579 Javni sektor - 2.767 Sektor stanovništva 22.716.218 23.372.609 Sektor stranih lica 8.531.620 665.501 Privatna domaćinstva sa zaposlenim licima i registrovani poljoprivredni proizvođači 1.623.382

1.869.007

Ostali komitenti 10.016.549 9.293.170 Stanje na dan 31. decembra 69.987.379 69.346.673 Banka je izvršila reklasifikaciju javnih preduzeća u 2012. i 2013. godini i prikazala ih u okviru ostalih komitenata.


54

21. HARTIJE OD VREDNOSTI

U hiljadama dinara 2013. 2012. Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća u dinarima – Zapisi trezora Ministarstva finansija Republike Srbije 495.841 - Eskontovane menice 291.693 1.372.887 Hartije od vrednosti raspoložive za prodaju u stranoj valuti - Zapisi trezora Ministarstva finansija Republike Srbije - 767.282 Hartije od vrednosti raspoložive za prodaju - u dinarima Zapisi trezora Ministarstva finansija Republike Srbije 7.932.136 6.099.816 Efekti svođenja na fer vrednost zapisa trezora Ministarstva finansija 52.937 27.937 Ispravka vrednosti eskontovanih menica (50.210) (13.513) Stanje na dan 31. decembra 8.722.397 8.254.409 Na dan 31. decembra 2013. godine hartije od vrednosti stečene u zapisima trezora Ministarstva finansija Republike Srbije sa rokom dospeća preko jedne godine i uz godišnju kamatnu stopu za RSD u rasponu od 9,14% do 13,99%, su iznosile 8.480.915 hiljada dinara. 22. UDELI U hiljadama dinara 2013. 2012. Učešće u kapitalu Tržista novca 145 199 Stanje na dan 31. decembra 145 199

23. OSTALI PLASMANI U hiljadama dinara Ostali plasmani u dinarima 2013. 2012. Kupljeni plasmani – faktoring 4.507 450.524 Plasmani po osnovu akceptiranja, avaliranja i izvršenih plaćanja po garancijama 41.039 279.451 Ostali plasmani 476.396 136.265 Ispravka vrednosti ostalih plasmana (128.464) (60.864) 393.478 805.376 Ostali plasmani u stranoj valuti Plasmani po osnovu akceptiranja, avaliranja i izvršenih plaćanja po garancijama u stranoj valuti 1.111.685 1.196.685 Pokriveni akreditivi i druga jemstva u stranoj valuti - 227.437 Ispravka vrednosti ostalih plasmana u stranoj valuti (367.931) (250.213) 743.754 1.173.909 Ukupno ostali plasmani 1.137.232 1.979.285


55

24. OSNOVNA SREDSTVA, INVESTICIONE NEKRETNINE I NEMATERIJALNA ULAGANJA Promene na osnovnim sredstvima i nematerijalnim ulaganjima u toku 2013. godine bile su sledeće:

U hiljadama dinara Oprema

Avansi i sredstva u

pripremi

Ukupno osnovna sredstva

Nematerijalna ulaganja

Nemateri-jalna

ulaganja u pripremi Ukupno

Nabavna vrednost Stanje na dan 1. januara 2013. 921.576 11.465 933,041 332.259 33.594 1.298.894 Povećanja 19 233.181 233,200

(19) 76.060 309.241

Prenosi 133.848 (133.848) - 51.830 (51.830) - Otuđenja i rashodovanja (10.815) - (10,815) - - (10.815) Stanje na dan 31. decembra 2013. godine 1.044.628 110.798 1,155,426

384.070 57.824 1.597.320

Ispravka vrednosti

Stanje na dan 1. januara 2013. 748.706 - 748,706 231.140 - 979.846 Amortizacija za 2013. godinu 75.613 - 75,613

57.703 - 133.316

Otuđivanja i rashodovanja (10.744) - (10,744) - - (10.744) Stanje na dan 31. decembra 2013. godine 813.575 - 813,575

288.843 - 1.102.418

Neotpisana vrednost na dan 31. decembra 2013. godine 231.053 110.798 341,851

95.227 57.824 494.902

Neotpisana vrednost na dan 31. decembra 2012. godine 172.870 11.465 184,335

101.119 33.594 319.048

Nematerijalna ulaganja sastoje se iz sledećih pozicija: U hiljadama dinara 2013. 2012. Licence i softveri 95.227 101.119 Nematerijalna ulaganja u pripremi 57.824 33.594 Stanje na dan 31. Decembra 153.051 134.713


56

25. OSTALA SREDSTVA U hiljadama dinara 2013. 2012. Ostala potraživanja u dinarima Potraživanja po osnovu avansa datih za obrtna sredstva 10.126 3.377 Potraživanja po osnovu avansa datih za osnovna sredstva 22.461 75 Potraživanja od zaposlenih Potraživanja za više plaćen porez na dobit Potraživanja za sudske troškove i troškove postupka

3.375 149.209 144.626

3.352 21.254

101.876 Ostala potraživanja iz operativnog poslovanja Ispravka vrednosti ostalih potraživanja u dinarima

351.065 (127.578)

108.398 (84.962)

553.284 153.370 Ostala potraživanja u stranoj valuti Potraživanja po osnovu avansa datih za obrtna sredstva u stranojvaluti - 222 Potraživanja od zaposlenih - 23 Ostala potraživanja iz operativnog poslovanja u stranoj valuti 14.975 13.159 Potraživanja u obračunu u stranoj valuti 17.521 22.352 Ispravka vrednosti ostalih potraživanja u stranoj valuti (456) (236)

32.040 35.520 Aktivna vremenska razgraničenja u dinarima Razgraničeni ostali troškovi 21.077 12.614

21.077 12.614 Aktivna vremenska razgraničenja u stranoj valuti Razgraničeni ostali troškovi u stranoj valuti 3 -

3 - Zalihe

Sredstva stečena naplatom potraživanja 113.605 114.494

113.605 114.494

Stanje na dan 31. decembra 720.009 315.998

26. TRANSAKCIONI DEPOZITI

U hiljadama dinara 2013. 2012. Transakcioni depoziti u dinarima: - Sektor finansija i osiguranja 1.022.863 43.416 - Preduzeća 3.264.519 2.191.177 - Stanovništvo 422.319 320.121 - Strana lica 9.718 5.684 - Drugi komitenti 196.339 119.460

4.915.758 2.679.858 Transakcioni depoziti u stranoj valuti: - Sektor finansija i osiguranja 271.661 142.960 - Preduzeća 3.884.160 4.794.271 - Stanovništvo 1.479.582 1.353.433 - Strana lica 313.726 143.401 - Drugi komitenti 81.478 39.586

6.030.607 6.473.651

Stanje na dan 31. decembra 10.946.365 9.153.509


57

27. OSTALI DEPOZITI U hiljadama dinara 2013. 2012. Opozivi depoziti u dinarima 882.337

938.027

Štedni depoziti u dinarima 530.817 45.242 Depoziti po osnovu datih kredita u dinarima 67.492 65.150 Namenski depoziti u dinarima 393.765 577.202 Ostali kratkoročni depoziti u dinarima 659.328 1.791.436

2.533.739 3.417.057 Opozivi depoziti u stranoj valuti 502.225

375.384

Štedni depoziti u stranoj valuti 10.030.310 8.410.036 Depoziti po osnovu datih kredita u stranoj valuti 771.140 733.120 Namenski depoziti u stranoj valuti 1.480.289 834.352 Ostali depoziti u stranoj valuti - kratkoročni depoziti banaka 3.928.982 3.871.299 Ostali depoziti u stranoj valuti 3.008.962 2.507.281

19.721.908 16.731.472

Stanje na dan 31. decembra 22.255.647 20.148.529 28. PRIMLJENI KREDITI U hiljadama dinara 2013. 2012.

Primljeni krediti u dinarima 270.000

970.000 Ostale finansijske obaveze u dinarima 248 106 Primljeni krediti u stranoj valuti 36.501.002 43.639.274 Ostale finansijske obaveze u stranoj valuti 101.086 2.807

Stanje na dan 31. decembra 36.872.336 44.612.187


58

28. PRIMLJENI KREDITI (nastavak) Dugoročni krediti u stranoj valuti odnose se na sledeće kreditne linije:

no Banka poverilac Rok dospeća Valuta Stanje 2013. u valuti

Stanje 2013. u 000 RSD

Stanje 2012. u valuti

Stanje 2012. u 000 RSD

1.1 SBERBANK OF RUSSIA, Rusija 31.12.2015. EUR 215.000.000 24.648.052 215.000.000 24.449.435

Ukupno 215.000.000 24.648.052 215.000.000 24.449.435

1.2 SBERBANK OF RUSSIA, Rusija 31.12.2015. CHF 105.000.000 9.822.456 105.000.000 9.890.181 Ukupno 105.000.000 9.822.456 105.000.000 9.890.181

2.1 SBERBANK EUROPE AG, Austria 15.01.2020. EUR 8.620.690 988.294 10.000.000 1.137.183 Ukupno 8.620.690 988.294 10.000.000 1.137.183

3.1 EUROPEAN FUND FOR SOUTHEAST EUROPE, Luksemburg 30.12.2016. EUR 1.636.364 187.596 2.181.818 248.113

Ukupno 1.636.364 187.596 2.181.818 248.113

4.1 KFW, Austria

30.12.2015. EUR

2.545.452 291.816 3.818.180 434.197 4.2 1.090.904 125.064 1.636.360 186.084 4.3 30.12.2016. 3.818.182 437.724 5.090.909 578.930

Ukupno 7.454.538 854.604 10.545.449 1.199.211 Ukupno 36.501.002 36.924.123

Napomena: nakon promene vlasnika promenjeni su i poverioci: * za kreditne linije 1.1, 1.2, umesto WGZ bank (Nemacka) novi inokreditor je SBERBANK OF RUSSIA (Rusija), * za kreditnu linije 3.1 umesto KFW (Austria) novi inokreditor je EUROPEAN FUND FOR SOUTHEAST EUROPE (Luksemburg).


59

28. PRIMLJENI KREDITI (nastavak) Iznosi neiskorišćenih kredita po gore navedenim kreditnim linijama prikazani su u Napomeni 35d. Sektorska struktura po transakcionim depozitima, ostalim depozitima i primljenim kreditima: U hiljadama dinara 2013. 2012. Sektor finansija i osiguranja 2.224.119

1.842.402

Sektor javnih preduzeća 2.614.727 409.695 Sektor privrednih društava 10.839.545 13.063.533 Sektor preduzetnika 274.986 211.678 Javni sektor 182 358 Sektor stanovništva 12.720.557 10.327.718 Sektor stranih lica 41.171.970 47.994.237 Privatna domaćinstva i registrovani poljoprivredni proizvođači 9.092 21.697 Sektor drugih komitenata 219.170 42.907 Stanje na dan 31. decembra 70.074.348 73.914.225

29. OBAVEZE PO OSNOVU KAMATA, NAKNADA I PROMENE VREDNOSTI DERIVATA

U hiljadama dinara 2013. 2012. Obaveze po osnovu kamata, naknada i provizija 17.458 28.193 Obaveze po osnovu promene vrednosti derivata 158 - Stanje na dan 31. decembra 17.616 28.193 30. REZERVISANJA U hiljadama dinara 2013. 2012. Rezervisanja za vanbilansnu aktivu (a) 303.136 274.989 Rezervisanja za neiskorišćene godišnje odmore 6.493 5.276 Kratkoročna rezervisanja za bonuse i druge naknade 113.231 126.137 Rezervisanja za otpremnine (b) 50.182 41.561 Rezervisanja za ostale obaveze 57.321 - Stanje na dan 31. decembra 530.363 447.963 (a) Prema internoj politici Banke, rezervisanja za rizičnu vanbilansnu aktivu (garancije, avale,

akreditive, obaveze za nepovučene kredite i dr.) vrše se po plasmanima Banke gde postoji mogućnost da preuzete potencijalne obaveze padnu na teret Banke te samim tim Banka vrši pojedinačna, grupna i portfolio rezervisanja.

(b) Rezervisanja za otpremnine prilikom odlaska u penziju zaposlenih formirana su na bazi izveštaja nezavisnog aktuara sa stanjem na dan bilansa stanja i ista su iskazana u iznosu sadašnje vrednosti očekivanih budućih isplata. Prilikom utvrđivanja sadašnje vrednosti očekivanih odliva korišćena je diskontna stopa od 3,15%, koja predstavlja alternativnu stopu u skladu sa MRS 19 “Primanja zaposlenih” u odsustvu razvijenog tržišta visokokvalitetnih korporativnih obveznica.


60

30. REZERVISANJA (nastavak)

Kretanje na računima rezervisanja

U hiljadama dinara

Rezervisanja za

vanbilansnu aktivu

Rezervisanja za

neiskorišcene godišnje odmore

Rezervisanja za bonuse i

druge naknade

Rezervisanja za otpremnine

Rezervisanja za očekivane gubitke u

skladu sa preporukama Narodne banke Srbije a

u vezi sa primenom neodredivih elemenata

promenjive kamatne stope

Ukupno

Stanje na početku godine 274.989

5.276

126.137

41.561

-

447.963

Ukidanje u toku godine (487.736)

(5.276)

(126.137)

(3.824)

-

(622.973)

Izdvajanje u toku godine 516.137

6.493

113.231

12.133

57.321

705.315

Kursna razlika (254) - - 312 - 58 Stanje na kraju godine 303.136

6.493

113.231

50.182

57.321

530.363

31. OBAVEZE ZA POREZE U hiljadama dinara 2013. 2012. Obaveze za poreze na dodatu vrednost 17.846 10.353 Obaveze za druge poreze i doprinose 7 1.725 Stanje na dan 31. decembra 17.853 12.078 32. OBAVEZE IZ DOBITKA Banka je na dan 31. decembra 2013. godine imala preplatu za tekući porez na dobitak po osnovu uplata akontacija u toku 2013. godine u iznosu od 200.533 hiljada dinara. Po poreskom bilansu za 2013. godinu utvrđena je manja poreska obaveza u odnosu na uplaćene akontacije, te stoga bilansirana razlika preplaćenog poreza iznosi 149.209 hiljada dinara (Napomena 25).


61

33. OSTALE OBAVEZE a) Obaveze po osnovu hartija od vrednosti

U hiljadama dinara 2013. 2012. Obaveze po osnovu ostalih hartija od vrednosti 1.921 5.547 Stanje na dan 31. decembra 1.921 5.547

b) Ostale obaveze

U hiljadama dinara 2013. 2012. Obaveze prema dobavljačima u dinarima 88.722 33.164 Ostale obaveze iz poslovnih odnosa u dinarima 48.531 51.150 Obaveze u obračunu 202 278 Ostale obaveze prema zaposlenima 1.704 16 Razgraničene obaveze za obračunatu kamatu u dinarima 296.892 64.278 Razgraničene obaveze za ostale obračunate rashode 21.690 40.835 Razgraničeni ostali prihodi 232.768 312.078 Obaveze prema dobavljačima u stranoj valuti 15.642 27.544 Ostale obaveze iz poslovnih odnosa u stranoj valuti 34.357 30.392 Subordinirane obaveze u stranoj valuti 6.305.316 6.254.507 Razgraničene obaveze za obračunatu kamatu u stranoj valuti 161.282 131.685 Razgraničeni ostali prihodi u stranoj valuti 606 768 Stanje na dan 31. decembra 7.207.712 6.946.695 Razgraničene obaveze za kamatu po dugoročnim kreditima na dan 31. decembra 2013. godine iznose 7.019 hiljada dinara. Subordinirane obaveze na dan 31. decembra 2013. godine odnose se na obaveze po subordiniranim dugoročnim kreditima i to:

No. Banka poverilac

Rok dospeća

Valuta Stanje 2013.

u valuti Stanje 2013.

u 000 RSD Stanje 2012.

u valuti

Stanje 2012.

u 000 RSD

1.1. SBERBANK OF RUSSIA 19.12.2016 EUR 40.000.000 4.585.684 40.000.000 4.548.732

Ukupno 40.000.000 4.585.684 40.000.000 4.548.732

1.2. SBERBANK EUROPE AG 10.12.2022 EUR 15.000.000 1.719.632 15.000.000 1.705.775

Ukupno 15.000.000 1.719.632 15.000.000 1.705.775 Napomena: nakon promene vlasnika promenjeni su i poverioci za kreditnu liniju 1.1 umesto WGZ bank (Nemacka) novi inokreditor je SBERBANK OF RUSSIA (Rusija). Ovi krediti nisu obezbeđeni kolateralom i sve obaveze koje proističu iz ovih ugovora se smatraju subordiniranim, odnosno u slučaju likvidacije ili stečaja Banke otplaćuju se samo nakon izmirenja obaveza prema ostalim poveriocima.


62

34. KAPITAL BANKE U hiljadama dinara 2013. 2012. Akcijski kapital 6.102.144

6.102.144

Emisiona premija 8.718.817 8.718.817 Ukupno kapital 14.820.961

14.820.961

Rezerve iz dobiti 5.686.324 4.459.838 Revalorizacione rezerve 51.016 22.390 Dobitak tekuće godine 1.014.229 1.226.486 Stanje na dan 31. decembra 21.572.530 20.529.675 U skladu sa svojim osnivačkim aktima, kapital Banke se sastoji od akcijskog kapitala i rezervi Banke. Akcijski kapital Banke formiran je inicijalnim ulozima akcionara i narednim emisijama novih akcija, kao i revalorizacijama do 31. decembra 2002. godine. Akcionari imaju pravo upravljanja Bankom kao i pravo učešća u raspodeli dobiti. Vrednost akcijskog kapitala se sastoji od 6.102.144 akcija nominalne vrednosti od 1.000 dinara po akciji. Vrednost rezervi iz dobiti Banke na dan 31. decembra 2013. godine iznosi 5.686.324 hiljada dinara. Odlukom Skupštine banke u 2013. godini, neraspoređena dobit iz 2012. godine u iznosu od 1.226.486 hiljada dinara raspoređene je u rezerve banke. Osnovna zarada po akciji je zarada koja je izračunata deljenjem neto dobitka za period koji se može pripisati akcionarima, koji poseduju obične akcije sa ponderisanim prosečnim brojem akcija koje su u opticaju u toku perioda. Zarada po akciji u 2012. godini iznosila je 212 dinara, a za 2013. godinu iznosi 166 dinara. Umanjena (razvodnjena) zarada po akciji jednaka je osnovnoj zaradi po akciji obzirom da Banka nema potencijalnih akcija, odnosno akcija sadržanih u drugim finansijskim instrumentima ili ugovorima koji mogu dati pravo njihovim vlasnicima na obične akcije. U toku 2013. godine Banka nije imala dokapitalizaciju.


63

35. VANBILANSNE POZICIJE U hiljadama dinara 2013. 2012. Poslovi u ime i za račun trećih lica 218.208 208.691 Garancije (a) 15.167.157 14.905.490 Preuzete neopozive obaveze (b) 29.273.338 14.749.097 Ostala vanbilansna evidencija (c) 133.925.253 113.328.478 Stanje na dan 31. decembra 178.583.956 143.191.756 a) Garancije U hiljadama dinara 2013. 2012. U domaćoj valuti: - Plative 3.395.405 3.193.556 - Činidbene garancije 3.798.143 3.527.063 U stranoj valuti: - Plative garancije 1.811.422 2.499.161 - Činidbene garancije 548.620 897.449 - Cross border garancije 5.613.567 4.788.261 Stanje na dan 31. decembra 15.167.157 14.905.490 b) Preuzete neopozive obaveze U hiljadama dinara 2013. 2012. U domaćoj valuti: - Dozvoljena minusna stanja 1.087.455 1.182.522 - Odobreni kreditni limiti po karticama 97.089 85.687 - Odobreni okvirni krediti 5.304.128 7.854.243 - Spot transakcije 3.440.920 2.484.150 U stranoj valuti: - Nostro akreditivi 4.166.226 409.898 - Spot transakcije - Odobreni okvirni krediti

10.128.791 236.123

2.709.259 -

- Promptne i terminske kupoprodaje deviza 4.812.606 23.338 Stanje na dan 31. decembra 29.273.338 14.749.097


64

35. VANBILANSNE POZICIJE (nastavak) c) Ostala vanbilansna evidencija U hiljadama dinara 2013. 2012. Hipoteka na poslovnom i stambenom prostoru: - u dinarima - 12.149 - u stranoj valuti 102.199.659 100.372.245 Loro akreditivi u stranoj valuti 3.917 32.654

Repo poslovi 4.000.000 - Trezorski zapisi 9.003.700 7.896.028 Primljene garancije iz inostranstva 3.148.312 602.538 Potraživanja po suspendovanoj kamati Otkazive potencijalne obaveze

4.105.693 1.399.684

2.708.953 -

Ostalo 10.064.288 1.703.911 Stanje na dan 31. decembra 133.925.253 113.328.478 Za navedene garancije, jemstva i ostale preuzete neopozive obaveze procenjena je rezerva za obezbeđenje od potencijalnih gubitaka u iznosu od 303.136 hiljada dinara (2012: 274.989 hiljada dinara). Ovi iznosi su detaljnije opisani u Napomeni 30a. d) Ostale potencijalne obaveze Sudski sporovi Na dan 31. decembra 2013. godine potencijalne obaveze po osnovu više sporova koji se vode protiv Banke iznose 13.580.196 hiljada dinara. Rukovodstvo Banke ne očekuje materijalno značajne gubitke u narednom periodu po osnovu ovih sporova, te po tom osnovu nisu vršena rezervisanja. Vrednost sporova koje Banka, kao tužilac, vodi protiv trećih lica na dan 31. decembra 2013. godine iznosi 361.296 hiljada dinara. Poreski rizici

Poreski sistem Republike Srbije je u procesu kontinuirane revizije i izmena. U različitim okolnostima, poreski organi mogu imati različite pristupe određenim pitanjima i mogu utvrditi dodatne poreske obaveze zajedno sa naknadnim kamatama i penalima. Rukovodstvo Banke smatra da su poreske obaveze u priloženim finansijskim izveštajima pravilno iskazane. e) Neiskorišćeni krediti Na dan 31 decembra 2013. godine, Banka ima neiskorišćene kredite po sledećim kreditnim linijama: Banka poverilac Valuta Kreditni limit Neiskorišćen iznos

SBERBANK OF RUSSIA, Rusija SBERBANK OF RUSSIA, Rusija

EUR 265.000.000

50.000.000

CHF 125.000.000 20.000.000 *Napomena: nakon promene vlasnika promenjeni su i poverioci, te je umesto WGZ bank (Nemačka) upisana SBERBANK OF RUSSIA (Rusija), iznosi su u originalnoj valuti.


65

35. VANBILANSNE POZICIJE (nastavak) f) Obaveze po osnovu operativnog lizinga poslovnog prostora U hiljadama dinara 2013. 2012. Obaveze koje dospevaju u periodu od godinu dana 239.046 275.139 Obaveze koje dospevaju u periodu od 1 do 5 godina 718.910 494.205 Ukupno 957.956 769.344 36. USAGLAŠENOST SA POKAZATELJIMA NARODNE BANKE SRBIJE repororting, trazeno Banka je dužna da obim i strukturu svog poslovanja i rizičnih plasmana uskladi sa pokazateljima poslovanja propisanim Zakonom o bankama i relevantnim odlukama Narodne banke Srbije donetim na osnovu navedenog Zakona. Ostvareni pokazatelji poslovanja Banke na dan 31. decembra 2013. godine bili su sledeći: Pokazatelji poslovanja Ostvareno

Propisano

Kapital EUR

95.788.982 min. EUR

10.000.000 Adekvatnost kapitala 19,89%

min. 12%

Pokazatelj ukupnih ulaganja u lica koja nisu u finansijskom sektoru i osnovna sredstva 3,11% max.60% Izloženost prema licima povezanim sa Bankom u odnosu na kapital 2,81%

max 20%

Pokazatelj zbira velikih izloženosti banke 86,85% max. 400% Pokazatelj likvidnosti – decembar 2,46 min. 1 Pokazatelj deviznog rizika 0,99% max. 20% Na dan 31. decembra 2013. godine, Banka je usaglasila sve pokazatelje poslovanja sa propisanim vrednostima, a u skladu sa zahtevima Narodne banke Srbije koji su propisani u Odluci o adekvatnosti kapitala banke (“Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 46/2011 i 6/2013) i Odluci o upravljanju rizicima (“Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 45/2011, 94/2011, 119/2012 i 123/2012).


66

37. POTRAŽIVANJA I OBAVEZE PREMA POVEZANIM PRAVNIM LICIMA U svom redovnom poslovanju Banka ostvaruje poslovne transakcije sa svojim akcionarima i drugim povezanim licima.

Banka ulazi u odnose sa matičnim pravnim licem – Sberbank Europe, Austrija i ostalim članicama Sberbank grupacije. Takođe, Banka ulazi u poslovne odnose i aranžmane sa članovima Izvršnog odbora i ostalim ključnim osobljem, zaposlenima u Banci i sa njima povezanim licima u redovnom toku poslovanja. Stanja ovih potraživanja i obaveza na dan 31. decembra 2013. i 2012. godine, kao i prihodi i rashodi u toku godine, proistekli iz transakcija sa pravnim licima u okviru Sberbank gupacije, zaposlenima i ključnim osobljem prikazani su u sledećim tabelama: BILANS STANJA 2013. 2012. U hiljadama dinara

Gotovina i gotovinski ekvivalenti SBERBANK BANKA D.D. 239.260 - SBERBANK MAGYARORSZAG ZRT. 98 - SBERBANK OF RUSSIA 618.181 414 Krediti i plasmani

SBERBANK OF RUSSIA 8.268.879 387.793 Ostala potraživanja

SBERBANK BH D.D. 3 - SBERBANK CZ, A.S. 1 - SBERBANK D.D. 76 - SBERBANK OF RUSSIA 57 28 Obaveze po depozitima i primljenim kreditima

SBERBANK BANKA D.D., Ljubljana - 282.577 SBERBANK OF RUSSIA 42.985.194 49.093.721 SBERBANK BH D.D., Sarajevo 12.250 8.374 SBERBANK MAGYARORSZAG ZRT. 10.554 49.510 SBERBANK A.D. BANJA LUKA 9.386 2.613 SBERBANK D.D., ZAGREB 190 103.818 SBERBANK EUROPE AG 2.718.508 2.864.965 SBERBANK SLOVENSKO A.S 57.852 - Potraživanja od zaposlenih Kratkoročna potraživanja 16.116

15.176

Dugoročna potraživanja 781.580 770.187 Obaveze prema zaposlenima Kratkoročne obaveze 317.508

279.757 Dugoročne obaveze 34.427 39.615 Obaveze prema rukovodstvu Kratkoročne obaveze 46.851

31.747 Dugoročne obaveze - 245 Potraživanja od rukovodstva Dugoročna potraživanja 5

192

1.077 Kratkoročna potraživanja 196 3


67

37. POTRAŽIVANJA I OBAVEZE PREMA POVEZANIM PRAVNIM LICIMA (nastavak) Prihodi i rashodi u toku godine, proistekli iz transakcija sa pravnim licima u okviru Sberbank Grupe, ključnim osobljem i zaposlenima u Banci na dan 31. decembra 2013. i 2012. godine, prikazani su u sledećoj tabeli: U hiljadama dinara 2013. 2012. Prihodi naknada

SBERBANK EUROPE AG - 916 SBERBANK A.D. BANJA LUKA 2 3 SBERBANK BANKA D.D., Ljubljana 1.465 3 SBERBANK BH D.D., Sarajevo 105 214 SBERBANK D.D., ZAGREB 1 - SBERBANK SLOVENSKO A.S 3.016 - Rashodi naknada SBERBANK EUROPE AG 3.788 3.414 SBERBANK D.D., ZAGREB - 7 SBERBANK MAGYARORSZAG ZRT. 6.602 14.776 SBERBANK A.D. BANJA LUKA 1 - SBERBANK BANKA D.D., Ljubljana 3.297 - SBERBANK OF RUSSIA 8 6 Operativni rashodi SBERBANK EUROPE AG 5

88.287

89.644 SBERBANK BANKA D.D., Ljubljana 153 SBERBANK OF RUSSIA 78 1 Prihodi od kamata

SBERBANK D.D., ZAGREB 12 4.769 SBERBANK OF RUSSIA 464 921 SBERBANK SLOVENSKO A.S - 216 SBERBANK MAGYARORSZAG ZRT. 50 1.123 SBERBANK A.D. BANJA LUKA 98 - SBERBANK CZ, A.S. 19 - Zaposleni banke 36.465 38.867 Rukovodstvo banke 714 185 Rashodi kamata SBERBANK D.D., ZAGREB - 2 SBERBANK OF RUSSIA 547.178 657.185 SBERBANK BANKA D.D., Ljubljana 1 - SBERBANK EUROPE AG 133.374 64.178 Zaposleni banke 11.366 9.708 Rukovodstvo banke 1.954 919 Bruto zarade i naknade članova Izvršnog i Upravnog odbora iznosile su 80.109 hiljada dinara za 2013. godinu, odnosno 40.644 hiljada dinara za 2012. godinu.


68

38. PRAVIČNA (FER) VREDNOST FINANSIJSKIH SREDSTAVA I OBAVEZA

Poslovna politika Banke je da obelodani informacije o pravičnoj vrednosti aktive i pasive za koju postoje zvanične tržišne informacije i kada se pravična vrednost značajno razlikuje od knjigovodstvene vrednosti. U Republici Srbiji ne postoji dovoljno tržišnog iskustva, kao ni stabilnosti i likvidnosti kod kupovine i prodaje potraživanja i ostale finansijske aktive i pasive, pošto zvanične tržišne informacije nisu u svakom trenutku raspoložive. Stoga, pravičnu vrednost nije moguće pouzdano utvrditi u odsustvu aktivnog tržišta. Rukovodstvo Banke vrši procenu rizika i u slučajevima kada se oceni da vrednost po kojoj se imovina vodi u poslovnim knjigama neće biti realizovana vrši ispravku vrednosti. Po mišljenju rukovodstva Banke, iznosi finansijskih sredstava i obaveza iskazani u priloženim finansijskim izveštajima odražavaju vrednost koja je u datim okolnostima najverodostojnija i najkorisnija za potrebe izveštavanja. Finansijski instrumenti čija je fer vrednost aproksimativno jednaka knjigovodstvenoj vrednosti Za finansijska sredstva i finansijske obaveze koje su likvidne ili imaju kratak rok dospeća (do 3 meseca) pretpostavlja se da su knjigovodstvene vrednosti aproksimativno jednake njihovoj fer vrednosti. Ova pretpostavka se takođe odnosi na depozite po viđenju, štedne depozite bez roka dospeća i finansijske instrumente sa varijabilnim kamatnim stopama. Finansijski instrumenti sa fiksnom kamatnom stopom Fer vrednost finansijskih sredstava i obaveza sa fiksnom kamatnom stopom, koja se evidentiraju po amortizovanoj nabavnoj vrednosti, se procenjuje poređenjem tržišnih kamatnih stopa pri početnom priznavanju sa tekućim tržišnim stopama koje trenutno važe za slične finansijske instrumente. Procenjena fer vrednost depozita sa fiksnom kamatom stopom, se bazira na diskontovanim novčanim tokovima koristeći preovlađujuće kamatne stope na tržistu novca za ugovore sa sličnim kreditnim rizikom i rokom dospeća. Za kotirane emitovane dužničke instrumente, fer vrednosti se izračunavaju na osnovu kotiranih cena na tržištu. Za finansijske instrumente za koje nisu dostupne tržišne cene, koristi se model diskontovanog novčanog toka koji je baziran na krivi prinosa tekuće kamatne stope koja odgovara preostalom periodu do roka dospeća. Finansijski instrumenti vrednovani po fer vrednosti Na dan 31. decembra 2013. godine Banka u bilansu stanja poseduje Trezorske zapise Republike Srbije čiji je obračun fer vrednosti baziran na nivou 2, odnosno na metodu procene fer vrednosti koji je zasnovan na inputima koji su direktno ili indirektno dostupni na tržištu kako je bliže objašnjeno u Napomenama 4.5.2.1. i 21.

Documents

SBERBANK SRBIJA A.D., BEOGRAD FINANSIJSKI IZVEŠTAJI ZA … ad... · 2017-08-14 · nadoknadivi iznos nekog sredstva procenjen kao niži od vrednosti po kojoj je to sredstvo prikazano,