СЕМИНАРСКИ РАД

Улога и значај Међународног монетарног фонда

Предметни наставник: Презиме и име студента: ...................................................................................................................................................

2

С А Д Р Ж А Ј

1. Увод

2. Развој ММФ-а по периодима

2.1. Први период

2.2. Други период

2.3. ММФ данас

3. Средства и начин одлучивања у ММФ-у

4. Србија и ММФ

4.1. „Стенд бај“ аранжман Србије и ММФ-а

4.2. Прва ревизија кредитног аранжмана

5. Улога ММФ-а

6. Значај ММФ-а

7. Закључак

8. Литература

3

1. Увод

Међународни Монетарни Фонд - ММФ или International Monetary Fund - IMF) је међународна организација задужена за надзор глобалног финансијског система надзирањем каматних стопа и биланса плаћања, као и за пружање техничке и финансијске помоћи.

ММФ је настао у јулу 1944, када су представници 45 земаља на састанку у граду Бретон Вудс, држава Њу Хемпшир, на североистоку САД, договорили оквир за међународну економску сарадњу, који ће бити успостављена након Другог светског рата. Они су веровали да је такав оквир неопходан да би се избегло понављање катастрофалне економске политике која је довела до Велике депресије. Током Велике депресије 1930-тих, земље су покушавале да подупру своје падајуће економије наглим подизање баријера у спољној трговини, девалвирањем сопствених валутa како би се на извозним тржиштима такмичиле са другим економијама, као и сузбијањем слободе својих грађана да држе девизе. Ови покушаји су се показали контрапродуктивним. Светска трговина је значајно опала (види табелу испод) и запошљавање и животни стандард је опао у многим земљама.

Овај слом у међународној монетарној сарадњи довео је до тога да оснивачи ММФ-а планирају институцију која ће надгледати међународни монетарни систем - систем девизног курса и међународних плаћања, који омогућава земљама и њиховим грађанима да купују робе и услуге једни од других. Нови глобални ентитет би обезбеђивао стабилност девизног курса и охрабривао земље чланице да елиминише ограничења у размени која ометају трговину.

ММФ је формално основан децембра 1945, када су првих 29 земаља чланица потписале Споразум. Са радом је почео 1. марта, 1947. Касније те године, Француска је постала прва земља која је позајмила новац од ММФ-а.

Чланство је почело да се шири у касним 1950-их и током 1960-их,

4

када су многе афричке земље постале независне и поднела захтев за чланство. Али у периоду хладног рата раст чланства је успорен јер већина земаља које су биле у совјетској утицајној сфери није приступило у чланство Фонда. Земље које су приступиле ММФ између 1945 и 1971 су се сложиле да задрже курс (вредност својих валута у односу на амерички долар и, у случају САД, вредност долара у односу на злато) везан за стопу која би могла бити коригована само у случају потребе да би се исправила "фундаментална неравнотежа" у платном билансу, а само у договору са ММФ-ом. Овај систем, такође познат као Бретон Вудс систем, преовладавао је до 1971, када је америчка влада суспендовала конвертибилност долара (и резерве у доларима које су држале друге владе) у односу на злато.

2. Развој ММФ-а по периодима 2.1. Први период

У првом периоду циљеви ММФ-а су били:

Омогућити експанзију уравнотеженог раста међународне трговине и тиме допринети повећању и одржавању високог степена запослености и високог степена реалног дохотка;

Учврстити стабилност девизних курсева;

Успоставити мултилатерални систем плаћања текућих трансакција;

На основу могућности коришћења средстава Фонда за корекције платнобилансних неравнотежа, успоставити поверење међу земљама чланицама у погледу дугорочне међународне монетарне стабилности.

Почетна или приступна обавеза сваке чланице Фонда састојала се углавном из установљавања паритета своје валуте и из уплате одговарајућег износа финансијских средстава. Паритет се одређивао у односу на злато или у односу на долар, па се стога овај систем назива Систем златнодевизног стандарда. Евентуална промена паритета могла се догодити само ако се земља нађе у тзв. фундаменталној неравнотежи и уз сагласност Фонда. Одређивање износа финансијских средстава за уплату квоте земље чланице вршило се пропорционално параметрима који рефлектују снагу националне економије. Квота се уплаћивала 25% у злату и 75% у домаћој валути.Ускоро се јавља проблем ликвидности Фонда који је настао из једноставног разлога тј. због прихватања златно девизног стандарда као основне полуге међународних монетарних релација. Наиме, амерички долар, због најснажније позиције и најчвршћег положаја у светској трговини, постепено преузима водећу улогу у бретонвудском монетарном систему, и постаје главна резервна валута земаља чланица. 60-их година 20. века, упркос свом посебном положају долар је све више слабио. Опадањем вредности долара, нарушава се и механизам

5

међународних монетарних односа, те проблем ликвидности долази до пуног изражаја. Због тога 28. јула 1969. године установљена је шема креирања нових резервних средстава - Специјална права вучења (СПВ) или Special Drawing Rights – SDR. Та нова средства заправо се креирају само књиговодствено међу земљама чланицама.

   

Slika br.2: Grafikon kretanja vrednosti dolara 1954-2003

2.2. Други период Други период започиње и траје до данас када ММФ почетком 70-их

година 20. века запада у највећу кризу до тада. Одлив краткорочног доларског капитала у иностранство, даље одржавање високе стопе инфлације у САД-у изазвало је бројне спекулације на штету америчког долара. Председник САД-а, Линдон Џонсон је 15. аугуста 1971. године објавио укидање конвертибилности долара у злато и увођење додатног пореза на сав увоз у САД. Тим чином је престао да функционише међународни монетарни систем на принципима установљеним у Бретон Вудсу. Крајем 1971. године постигнут је споразум, где су САД повећале цену злата за 8,57%, СР Немачка и Јапан су смањиле цену марке за 5% и јена за 8,5% у односу на злато, док су Велика Британија и Француска задржале цене злата на истом нивоу. Покушај да се оживи фиксни курс није успео, а до марта 1973 главне валуте почела су да плутају једне наспрам других. Након тога долазило је до још неколико корекција цена, све до састанка на Јамајци 1976. године, где се ММФ преобразио у систем валутних подручја, као што су систем европског валутног флуктуирања или европске змије, затим доларско подручје, подручје француског франка, подручје британске фунте. Од распада система из Бретон Вудса, ММФ-а чланови су били слободни да изаберу било који облик размене аранжмана желе (осим везивањем својих валута за злато): омогућено им је да слободно формирају курс, да га вежу за другу валуту или корпу валута,

6

усвајају валуту неке друге земље, учествују у валутном блоку, или да буду део монетарне уније.

Нафтна криза која је избила у октобру 1973. године, према мишљењу самог фонда релативно глатко је преброђена захваљујући управо систему флуктуирајућег курса валута. Тиме је заправо националним економијама олакшано прилагођавање расту цена нафте, и та способност прилагођавања екстерним шоковима на националне економије задржана је и до данас.

Слика 3. Графикон кретања цене нафте од 1861-2007, што показује нагли пораст у 1973, и поново током 1979 енергетске кризе.

Нафтна криза приморала је земље увознице нафте да позајмљују од

комерцијалних банака како би обезбедиле енергетску стабилност. Повећано задуживање довело је до раста каматних стопа и међународне дужничке кризе. Током 70-их, западне комерцијалне банке позајмиле су милијарде "рециклираних" петродолара, тј. депозите извозница нафте и пласирале та средства у виду нових позајмица земљама увозницама нафте и земљама у развоју, обично по променљивим каматним стопама. Раст каматних стопа крајем 70-тих коштао је земље увознике нафте најмање 22 милијарде долара током периода од три године од 1978-81. У исто време, цене роба из земаља у развоју опале су због рецесије и пада тражње.

Одговор земаља у развоју на ове шокове укључивао је експанзивну фискалну политика и прецењен девизни курс, који је резултирао даљим масовним задуживањем.

Избијање кризе у Мексику 1982. године изазвало је глобални одговор који је укључио и комерцијалне банке и довео је до сазнања да нико неће имати користи ако земље редом једна за другом не буду могле да сервисирају своје кредите. Све ово је довело до сазнања о неопходности болних али неопходних реформи у земљама дужницима.

Од средине 70-тих ММФ тражи одговор на тешкоће са којима се суочавају најсиромашније земње у вези са текућим платним билансом. У марту 1986. Године креиран је нови програм који је назван Програм Структурног Прилагођавања или Structural Adjustment Facility - SAF, који касније прелази у Напредни Програм Структурног Прилагођавања – ASAF.

2.3. ММФ данас

7

Као и у прошлости ММФ и даље представља међудржавну и монетарну финансијску институцију али данас са готово универзалним чланством. Његова се активности и политика проводи путем Споразума (Articles of Agrement) а извршава се путем организованог вођства у форми Одбора гувернера (Board of Governors), затим извршног одбора (Executive Board) и Управљачког директора (Managing Director) са тимом од око 2000 запослених.

Извршни директор ММФ-а тренутно је Кристин Лагард, која је на том месту заменила француског економисту Доминика Строс Кана који је под теретом скандала у приватном животу подне оставку ове године. Последњих година поверење у ММФ је значајно опало. По мишљењу многих Фонд није на добар начин решавао кризу у источној Азији, Русији и Бразилу. Због ранијих неуспеха, Фонд покушава да нађе алтернативне стратегије за решавање криза.

Либерализација берзе капитала - која је дуго била приоритет ММФ -

земљама у развоју није омогућила бржи раст, већ је довела до веће нестабилности.

Свима је познато да је економски опоравак у Аргентини почео тек кад су власти престале да се придржавају одредби ММФ. Постало је јасно да ће Аргентина радије напустити чланство, него да дозволи ММФ да

8

настави да диктира одредбе које су је и довеле до катастрофе. Под утицајем ММФ, у Бразилу је економија доведена у фазу

стагнације, не дозвољавајући председнику Лули да Силви да оствари друштвене циљеве које је обећао у предизборној кампањи. У Бразилу и другим земљама ММФ је окренуо оквире рачуноводства: став Фонда према томе, да ли нешто спада у трошкове омета инвестиције које су неопходне за модернизацију јавних предузећа и за постављање правог темеља реформи земље . На пример, кад држава узима кредит за куповину земље, то се третира као дуг, али у супротној трансакцији - кад држава продаје земљу на кредит, ситуација је потпуно другачија.

Начин на који ММФ поставља дијагнозу и предлаже решења проблема није на завидном нивоу. Његова конзервативна филозофија није поспешила економски раст, а на крају су само богате земље имале користи од резултата који су постигнути. Латинска Америка, у којој је доктрина Фонда схваћена веома озбиљно, као резултат је имала далеко спорији раст него што се очекивало. У ствари, економски раст током 1990-их готово да није превазишао стопу раста из 1960-их и 1970-их година - периода пре реформи.

У међувремену су земље источне Азије, чије су владе избегавале такве доктрине, али су биле веома активне у промовисању раста, доживеле економски узлет и смањивање сиромаштва, упркос кризи 1997.

У Европи је, што се тиче "конзервативних" економских препорука, ситуација само мало боља. Фискалне и монетарне одредбе за заустављање инфлације које су применили Пакт за стабилност и Европска централна банка имале су лоше последице. Јак евро је само погоршао ситуацију. Европи су потребне структурне промене, али оне саме по себи неће окончати њене проблеме.

Бивши Извршни директор ММФ Доминик Строс Кан изјавио је како се ИМФЦ - International Monetary and Financial Committee, сагласио да Фонд треба да има водећу улогу у трагању за узроцима кризе, у сарадњи с другим сродним институцијама. ММФ објавио је да је спреман да кредитира земље које имају потребу за капиталом у садашњој глобалној финансијској кризи. ММФ-ов Међународни монетарни и финанцијски одбор (ИМФЦ) састао се првог дана Годишњег заседања ММФ-а и Светске банке у Вашингтону, које се одржава у време разбуктавања најгоре финансијске кризе од Велике депресије 1930-их година. ИМФЦ је подржао план у пет тачака који је прихватио скуп Г-7, индустријски најразвијенијих земаља света. Министри Г-7 загарантовали су сарадњу, одлучну акцију и употребу свих расположивих инструмената како би се подржале системски важне финансијске институције и спречило њихово пропадање. Министри Г-7 обећали су да ће преузети све нужне кораке како би се одмрзла кредитна тржишта и осигурало да банке могу прикупљати новац, али нису понудили никакав заједнички смер акције да се избегне дубока глобална рецесија.

9

ММФ разматра могућност издавања своје прве емисије обвезница коју би купило неколико брзорастућих економија земаља у развоју. Глобални кредитор би новац, прикупљен емисијом, усмерио за програме кредитирања. Кина и Бразил су земље које су већ показале занимање за куповину тих вредносних папира што би био нови начин доприноса земаља чланица ММФ-у. ММФ који никад досад није издавао обвезнице тражи новац да би финансирао кредите и помогао чланицама током највеће економске кризе у 64-годишњој историји фонда. Али, како Фонд тражи додатни новац од чланица, земље у развоју захтевају већа овлашћења што ствара потенцијални сукоб с богатим земљама које управљају Фондом.

"Сигуран сам да ће овај механизам бити кориштен", изјавио је бивши директор фонда Доминик Строс Кан, додајући да се с различитим кредиторима договарају детаљи, попут износа и начина издавања. Обвезнице ће нудити флексибилност, рекао је Строс Кан, а каматна стопа биће везана уз ММФ-ову корпу валута, звану SDR (специјална права вучења).

3. Средства и начин одлучивања у ММФ-у Данас ММФ има 187 земаља чланицa, које своја права и учешће у

раду ове институције остварују преко представника у органима управљања. Највиши орган управљања ММФ-а је Одбор гувернера, у коме свака земља има по једног представника и његовог заменика. Пословима руководи Одбор извршних директора, који чине 24 извршна директора. Пет земаља чланица са највећом квотом (САД, Јапан, Немачка, Француска, В. Британија), заједно са Кином, Русијом и Саудијском Арабијом, именују по једног извршног директора, а остале извршне директоре бирају земље организоване у оквиру 16 конституенци.

Министри финансија ЕУ нису успели да у целини обезбеде додатних 200 милијарди евра за ММФ који треба да послуже за помоћ презадуженим земљама евро зоне, а разлог за то је, пре свега, противљење Велике Британије. Уместо тога, чланице зоне евра су се договориле да упуте 150 милијарди евра ММФ-у и тиме пруже пример осталима у свету. Брисел је позвао развијене земље у свету да издвоје додатна средства за ту међународну финансијску институцију за потребе сузбијања кризе.

ММФ тренутно располаже са 328,3 милијарди долара или 204 милијарди тзв. Специјалних права вучења или SDR, а обезбеђеним и најављеним повећањима удвостручила би се финансијска средства којима би та институција помагала посрнулим економијама у свету.

Одлуке се доносе гласањем у коме свака земља чланица има мали број основних гласова који множи са величином квоте. Кредитна средства Фонда формирају се на основу уплата одређених квота земаља чланица и то: 25% од своје претплатне квоте у SDR или главној валути, као што су долар, евро, фунта стерлинга, односно јапански јен, а 75% у националној валути. Финансијска помоћ Фонда састоји се у могућности земаља

10

чланица, које се нађу у привременим билансно-платним тешкоћама, да “вуку” код Фонда стране валуте ,тј. да за своју валуту купе од фонда потребан износ валута других земаља. Задужења по овом основу морају бити краткорочна. Да би се поједноставила процедура око куповине валуте предвиђени су тзв. stand by аранжмани (кредити). Квоте одражавају величину привреде сваког члана: што је већа економија земље у погледу производње, земља тежи и повећању своје квоте у ММФ-у. На пример, највећа економија света, САД, има највећу квоту у ММФ-у. Квоте, заједно са једнаким бројем основних гласова које сваки члан има, одређује гласачку моћ земље. Квоте такође одређују колико држава може да позајми од ММФ-а и њихово учешће у расподели посебних права вучења или SDR.

4. Србија и ММФ Србија тренутно у Фонду има квоту од 467.7 SDR, што представља

0,20% од укупних средстава фонда и има 5,418 гласова или 0,22%.

4.1. „Стенд бај“ аранжман Србије и ММФ-а ММФ 2009. Године доставио је Влади Србије предлог двогодишњег

"стенд бај" аранжмана у износу од три милијарде евра. Аранжман са ММФ-ом представља значајну подршку макроекономској стабилности земље. То је уједно снажан позитивни сигнал осталим међународним финансијским институцијама, али и инвеститорима да наставе са улагањем у Србију. Аранжман подразумева буџетски дефицит од три одсто бруто домаћег. Влада је тада донела мере за смањење расхода државе и то на нивоу министарстава за једну четвртину, за 26 одсто, у односу на план за 2009. и ту се очекивала уштеда од око 40 милијарди динара, а смањење трошкова за 40 одсто свим буџетским корисницима са сопственим приходима, требало је да смањи трошкове за још 12 милијарди динара.

Одбор извршних директора Међународног монетарног фонда (ММФ) одобрио је Србији стенд-бај аранжман од 935,4 милиона специјалних права вучења (око 1,1 милијарду евра) у трајању од 18 месеци.

Аранжман одобрен 29. септембра закључен је из предострожности, што значи да Србија не намерава да користи одобрена средства, осим у случају платнобилансних потреба земље, саопштила је тада Народна банка Србије (НБС).

На састанку директора ММФ-а је истакнуто да је циљ економског програма Србије до краја 2011. и током 2012, који је подржан новим стенд-бај аранжманом, очување макроекономске и финансијске стабилности у неизвесном глобалном и регионалном окружењу.

Програм ће такође допринети побољшању инвестиционе климе, а расположива средства аранжмана могу помоћи у заштити од ризика и негативних спољних утицаја кризе на привреду земље.

ММФ је упозорио да су повећани ризици евентуалног преливања актуелне финансијске кризе из региона.

11

Спровођење монетарне политике и политике курса динара ММФ је оценио одговарајућим, констатујући да смањење инфлаторних притисака може да створи простор за постепено ублажавање монетарних мера. Међутим, препоручено је даље вођење опрезне монетарне политике, како би се инфлација вратила у границе дозвољеног одступања од циља који је утврдила НБС.

Што се тиче банкарског сектора, ММФ је констатовао да је ликвидан и добро капитализован захваљујући мерама које су усвојене пре, као и за време трајања кризе.

Фискална политика у наредном периоду спроводиће се у складу са правилима фискалне одговорности.

Истовремено, ММФ је указао да је потребно убрзати структурне реформе неопходне за развој извозног сектора и преласка на модел раста који ће омогућити креирање нових радних места.

То подразумева, како се наводи, реструктурисање и приватизацију државних предузећа, повећање флексибилности рада и бољу заштиту имовинских права.

4.2. Прва ревизија кредитног аранжмана Мисија Међународног монетарног фонда и Влада Србије постигли су

16. новембра 2011. споразум о првој ревизији кредитног аранжмана из предострожности, који предвиђа да дефицит буџета у 2012. буде 4,25 одсто БДП-а.

Државни сектретар у Министарству за финансије Душан Никезић је рекао да је у договору с ММФ-ом потврђено да ће дефицит буџета ове године бити 4,5 одсто БДП-а. Потврђено је да ће Србија у 2011. остварити планирану стопу економског раста од два одсто, али ће у 2012. раст успорити на 1,5 одсто, због кризе у Европи. Он је навео и да ће у следећој години бити реализовано договорено повећање плата и пензија у јавном сектору, у априлу и октобру, и да ће се наставити улагање у инфраструктуру и давање подстицаја за привреду.

Регионални представник ММФ за Централну и Источну Европу Марк Ален казао је да је важно да Србија учврсти кредибилитет новог фискалног оквира и да поштује правила о фискалном дефициту. Он је рекао да је дефицит буџета за 2012. договорен испод максималног нивоа јер се мора узети у обзир и правило да ниво јавног дуга буде испод 45 одсто БДП-а.

Ален је навео да је ММФ уверен да ће инфлација у Србији наставити да пада и да ће до краја првог квартала 2012. бити у границама циљаног оквира Народне банке Србије.

Он је казао да не види проблеме у финансирању дефицита текућег плаћања, да је финансијски систем у Србији стабилан и да су банке добро капитализоване, да су ликвидне и да је ниво разервисања добар. Према

12

његовим речима, НБС је способан да обезбеди стабилност банкарског система у Србији иако се повећају турбуленције на европском тржишту.

Вицегувернерка НБС-а Ана Глигоријевић изјавила је да ће по завршетку прве ревизије на располагање бити стављено 190 мил.$ од укупно 1,1 милијарди евра, које Србија у овом моменту неће повлачити. Тих 190 мил.$ Србија ће повући само у случају неодложних потреба, односно ако буде нарушена финансијска стабилност земље.

Инфлација је почела да пада у мају и у октобру је била 8,7 одсто у односу на исти месец прошле године, подсетила је она и најавила да ће инфлација наставити да пада тако да ће планирани оквир од 4,5 плус-минус 1,5 одсто достићи у првом кварталу 2012.

5. Улога ММФ-а Од иницијалне улоге ММФ која је дефинисана циљевима настанка

улога ММФ је еволуирала пратећи турбулентна дешавања и промене на светској економској сцени. Основни циљ оснивања био је да стабилизује курс и помогне обнову међународног платног система. Ту улогу је имао све до почетка 70-их година прошлог века када се у међународном монетарном систему прешло на систем пливајућег курса валута, а курс се формирао према корпи валута у коју улазе све најјаче светске валуте. Та промена је омогућила извесну слободу националним економијама да убалже али не и избегну разарајуће ефекте нафтне кризе из октобра 1973. године. Већ тада се назиру намере челника ММФ-а да одговарајућим мерама ублаже ефекте економске кризе на економије најнеразвијених земаља.

ММФ већ дуго даје савете и техничку помоћ која помаже стварање добре управе, као што је промовисање транспарентности јавног сектора и одговорности. Традиционално главни фокус пажње ММФ-а је стављен на подстицање земаља да исправе макроекономску неравнотежу, смање инфлацију и да предузму кључне трговинске и друге тржишне реформе потребне за побољшање ефикасности и подршку одрживог економског раста. Док су ови циљеви остали у првом реду интересовања у свим земљама чланицама, ММФ је установио да је много шири спектар институционалних реформи потребан уколико земље желе да успоставе и одрже поверење приватног сектора и тиме поставе основ за одрживи раст.

Ова улога се најбоље види на примеру наше земље која се приликом потписивања стендбај аранжмана обавезала да ће се у својо макроекономској политици придржавати стриктно прописаних и са ММФ-ом договорених правила. Та правила подразумевају да ће се кључни макроекономски параметри одржавати у границама и испод договорених вредности као што су максимална вредност буџетског дефицита која не сме прећи 4,5% БДП, затим циљана годишња инфлација, годишња стопа раста БДП итд. Тако је ради контроле трошења новца из буџета и помоћи у остваривању фискалне и финансијске стабилности, транспарентности и

13

предвидивости, Народна скупштина Републике Србије у априлу ове године донела одлуку о избору чланова Фискалног савета, нове институције која је дефинисана Законом о буџетском систему из октобра 2010.

ММФ доприноси промовисању добре управе у земљама чланицама кроз различите канале. Прво, у својој политици савет ММФ-а је помогао земљама чланицама у стварању система који ограничава простор за ad-hoc доношење одлука као и за непожељне преференцијалне третмане појединаца или организација. У том циљу, ММФ је охрабрио, између осталог, либерализацију размене, трговине, и система цена. Друго, техничка помоћ ММФ-а је помогла земљама чланицама у јачању њихових капацитета за пројектовање и имплементацију економске политике, у изградњи ефективне економске политике, као и у побољшању одговорности јавног сектора. Треће, ММФ је промовисао транспарентност у финансијским трансакцијама државног буџета, централне банке, као и јавног сектора уопште, и обезбедио помоћ за побољшање рачуноводства, ревизије и статистичког системима. На овај начин ММФ је помогла земљама да побољшају управљање, да се ограничи могућност за корупцију и да се повећа вероватноћа откривања примера лоше управе

6. Значај ММФ-а ММФ помаже земљама да примене квалитетна практична решења

кроз своје три кључне функције:

Функцију надгледања;

Функцију техничке подршке и

Функцију позајмљивања. ММФ помаже земљама и путем знатног броја иницијатива усмерених ка

побољшању начина управљања, као и квалитета и доступности информација економског карактера.

6.1. Функција надгледања подразумева да свака земља чланица прихвата обавезу да своју економску и финансијску политику подређује интересима међународне заједнице.

У складу са тим, ММФ спроводи надгледање економских политика, на националном, регионалном и глобалном нивоу.

Централно питање у овом процесу јесу редовне, најчешће годишње консултаије које ММФ одржава са чланицама, као и представницима из пословне и друштвене сфере преко својих сталних представника.

ММФ, такође, разматра и потенцијалне последице примене политика, како на домаћем, тако и на међународном нивоу.

Поуке стечене на основу мексичке кризе 1994-95 године, и азијске кризе 1997-98. године, довеле су до значајних напора усмерених ка фокусирању функције надгледања ка превенцији криза.

ММФ препоручује својим члановима да у економске и финансијске политике инкорпорирају ''амортизере'', као што су нпр.: адекватан ниво

14

резерви, ефикасни и диверсификовани финансијски системи, ефективне социјалне мреже, као и фискалну политику која оставља више простора за веће дефиците у тешким периодима.

ММФ је, поред наведеног, успоставио и неке специфичне иницијативе које постављају захтев пред земље-чланице да своје националне приведе, и светску приведу уопште, учине мање остељивим на кризе:

У сарадњи са Светском банком ММФ спроводи темељну процену финансијских сектора земље путем Програма за процену финансијског сектора ( ФСАП ). ФСАП извештаји помажу земљама да идентификују своје снаге, ризике, и ''слабе тачке'' њихових финансијских система, ако и да формулишу одговарајуће планове и политике;

ММФ је развио, и активно промовише стандарде и кодексе добре праксе у конципирању економских политика;

ММФ је уложио значајне напоре у циљу што прецизније процене осетљивости земље на кризне ситуације, укључујућиу и развој Индикатора осетљивости, као и моделе за откривање раних сигнала кризе и

ММФ улаже значајне напоре у циљу промоције квалитетног управљања, које је од виталног значаја за одржавање стабилности и побољшање перформанси економског система. Наведено подразумева и увећање ефикасности и одговорност јавног сектора за финансијске системе.

ММФ активно учествује уи у борби против прања новца и финансирања терористичких активности.

6.2. Функција техничке подршке подразумева да ММФ настоји да помогне земљама да оснаже своју способност да дизајнирају и примењују квалитетне економске политике.

ММФ обезбеђује саветодавне услуге, као и услуге стручног усавршавања на нивоу институција и политика, везано за одговорност јавног сектора, укључујући и фискалну, монетарну и политику курсних стопа.

Поред наведеног ММФ пружа и услуге стручног усавршавања у вези са регулацијом и надгледањем банкарских и финансијских система, развојем статистичких система и правних оквира.

Техничка подршка се често пружа земљама у циљу бољег разумевања њихових сопствених слабости, отклањања потешкоћа иднетификованих путем ФСАП извештаја, као и у циљу побољшања квалитета управљања.

6.3. Функција позајмљивања је уско повезана са чињеницом да чак ни најбоља економска политика не може у потпуности отклонити нестабилност или омогућити да се избегне криза.

15

У случају да држава има потешкоћа са финансирањем, ММФ јој може пружити финансијску помоћ у циљу финансирања програма који ће омогућити да се настали проблем реши.

ММФ посебну пажњу посвећује смањењу сиромаштва широм света, независно од или у сарадњи са Светском банком и другим организацијама.

ММФ пружа подршку кроз олакшице везане за концесионе кредите, кроз програм за смањење сиромаштва или кроз отпис дугова, а у складу са ХИПС иницијативом.

7. Закључак ММФ је основан пре 64 године током којих се свет знатно променио,

а критичари тих међународних финансијских институција тврде како оне нису у довољној мери пратиле те промене. Од тада је функционисање и резултати рада ММФ-а предмет критика и извор бројних контроверзи које владају у стручним круговима.

Замера им се да имају бирократизован апарат који средства нуди по врло строгим критеријумима, а да се финансирају пројекти који су се показала као неефикасни и неучинковити. ММФ је у последње време снизио критеријуме и тежиште са функције позајмњивања пребацују на функцију надгледања и техничке подршке. Приметна је намера челника ове институције да са терена гашења пожара и лечења последица пређе на антиципацију и спречавање штетних појава у светској економији. ММФ-у се замерало да је систем одлучивања прилагођен земљама које имају највеће квоте и највећи број гласова. Тренутно је актуелна иницијатива којом би дошло до релокације 5% квота на земље у развоју чланице ММФ-а.

Препоручује им се да се уместо великих инфрастуктурних пројеката у области образовања или чак читавих грана индустрије, средства пласирају у мале ефикасније развојне пројекте. Сматра се да проблем сиромаштва не може решити Свестка банка нити ММФ, већ то морају урадити саме владе тих земаља. Очигледна је намера да од дежурног финансијског полицајца чији слоган је био „затегните појас“ и чије су мере схватане као шок терапија за „болесне економије“, прерасте у пружаоца добрих услуга, који ће пре свега вршити улогу посматрача и пружати техничку помоћ и само ако је то потребно новац позајмљивати у ситуацијама када проблеми постану толики да нарушавају финасијску стабилност националне или регионалне економије.

16

8. Литература

https://www.imf.org

https://en.wikipedia.org/wiki/Imf

https://sr.wikipedia.org/wiki/Међународни_монетарни_фонд

http://www.ekonomist.rs

http://www.euractiv.rs