Univerzitet u Beogradu Tehniki fakultet u Boru
Seminarski rad iz predmeta:
UPRAVLJANJE PROIZVODNJOMTema:
ovekova radna sredina
Student: Vladimir Jerini 84/08
Profesor: Ivan Mihajlovi
Upravljanje proizvodnjom
Bor, Maj 2010.god Sadraj1.Uvod 2.Faktori koji utiu na radnike u
radnoj sredini 3.Zatita od mehanikih povreda na radu 4.Zatita od
elektrine struje 5.Prava i obaveze u vezi sa zatitom na radu
6.Zakljuak Literatura
Vladimir Jerini
2
Maj 2010
Upravljanje proizvodnjom
1.Uvodovekovu ivotnu sredinu predstavljaju svi uslovi koji utiu
na njegov ivot. Pod ovekovom ivotnom sredinom podrazmeva se i
ovekova radna sredina iji se inioce meusobno prepliu. Na oveka
deluju razni spoljni uticaji koji utiu na njegovo raspoloenje
(buka, osvetljenje,vlanost,temperatura) kako u ivotnoj tako i u
radnoj sredini. Razvojem tehnologije dolo je do uvoenja novih
sredstava za rad koja su u velikoj meri poveala produktivnost
proizvodnje , ali kao i uvek postoji i druga strana uvoenja novih
sredstava za rad. Za rad na ovim novim sredstvima radnici moraju
biti specijalizovani i obueni za njihovo pravilno korienje, sa
ciljem da ne doe do povreda na radu. Time emo se i baviti u ovome
seminarskom radu kao i prethodno navedenim faktorima koji utiu na
radnika u njegovoj radnoj sredini.
2.Faktori koji utiu na radnike u radnoj sredini
Pod radnom sredinom podrazumevamo celokupnost materijalnih
faktora i drutvenih odnosa u kojim ljudi ostvaruju radnu i ostalu
aktivnost. Materijalni faktori obuhvataju fizike i tehnike uslove
radne sredine, a drutveni faktori obuhvataju odnose izmeu ljudi.
Najvaniji fiziki uslovi radne sredine su klimatski uslovi i uslovi
koji deluju na ula oveka. Klimatski uslovi su: -vazduh,
-temperatura i vlanost a uslovi koji deluju na ula oveka:
osvetljenje, boje, buka i vibracije. Karakter ovih faktora bitno
utie na kretanje produktivnosti rada, na radnu sposobnost, na
stepen zamaranja, na povrede na radu, itd. VAZDUH Vazduh kao
neophodni uslov ivota, kao prirodni deo radnog ambijenta i prirodni
faktor radne sredine, trpi odreene promene u svome sastavu pod
dejstvom tehnikih i vetakih faktora radne sredine. Te promene imaju
svoje posledice na oveka i njegovu radnu sposobnost, pa time i na
njegove radne uinke. Fizioloki sistem za odravanje temperature i
oseanja prijatnosti jeste mehanizam isparenja u koi. Ako se
temperatura tela podigne u toku rada iznad normalne temperature,
hlaenje se vri znojenjem. Brzina isparivanja zavisi od temperature
vazduha, vlanosti vazduha i kretanja vazduha. Visoka temperatura
vazduha smanjuje brzinu isparivanja. Kako svaki fiziki rad stvara
toplotu, ovek e uspenije da radi ako postoje uslovi da se oslobodi
suvine toplote i odrava normalnu temperaturu tela. Provetravanja
poveavaju i produktivnost rada u radnoj prostoriji. Vladimir Jerini
3 Maj 2010
Upravljanje proizvodnjom Posebno je vano da radna odea radnika u
letnjim mesecima bude od lakog, tankog i prozranog materijala, koja
omoguava znojenje i prirodnu ventilaciju tela, jer su ljudi skloni
da se ee odmaraju kada su uslovi rada nepovoljni. Oseanje
nelagodnosti dolazi i zbog loe ventilacije, pri emu vanu ulogu igra
i nedostatak kiseonika, kao i poveanje koliine ugljendioksida.
Smatra se da je dobar takav sistem provetravanja koji pokree
vazduh, filtrira strana tela iz vazduha i koji kontrolie
temperaturu (ako se zimi radi blizu vrata treba se uvati promaje).
Takvi uslovi ne samo da smanjuju sposobnost za rad nego
uslovljavaju mnoga bolovanja. Zato je za organizatora, s obzirom da
je vazduh neophodan uslov ivota, od bitnog znaaja sledee: -kakve se
promene deavaju u sastavu vazduha pod dejstvom tehnikih i bilo
kojih drugih faktora radne sredine i ta te promene izaziva, i
-kakvim se organizacionim merama obezbeuje normalan prirodni sastav
vazduha u radnoj sredini.
SASTAV VAZDUHA U RADNOJ SREDINI Sastav vazduha u radnoj sredini
trebalo bi da odgovara normalnom atmosferskom sastavu. Normalni
atmosferski sastav vazduha sadri 20% kiseonika, 79% azota, 0,13%
ugljendioksida i proizvoda disanja i znojenja. Svako odstupanje od
ovakvog sastava vazduha predstavlja zagaenost vazduha, koja je
tetna po organizam oveka. Usled zagaenosti vazduha dolazi do
smanjenja produktivnosti rada, zamora, malaksalosti, opadanja radne
sposobnosti, hroninih oboljenja i opteg pogoranja zdravlja radnika.
Smatra se da je dovoljno 7-10 kubnih metara vazduha po radniku, s
tim da se u toku svakog asa promeni po 30 kubnih metara vazduha. Do
zagaivanja vazduha dolazi usled: 1) poremeaja odnosa gasova od
kojih je vazduh sastavljen i prisustva drugih gasova u vazduhu, 2)
prisustva isparenja raznih jedinjenja, 3) prisustva takve
koncentracije bakterija i mikroba u vazduhu koja moe usloviti
pojavu infekcije, i 4) prisustva praine. 1. Za pravilnu razmenu
materija u organizmu neophodan je kiseonik. Do smanjenja koliine
kiseonika u vazduhu dolazi usled toga to se kiseonik troi procesima
sagorevanja, ali samo u sluaju kada se to deava u prostoru koji je
izolovan od slobodne atmosfere. Praktini znaaj smanjenja koliine
kiseonika u radnoj sredini je mali, zato to se u vazduhu uvek
nalaze dovoljne koliine kiseonika koje omoguavaju pravilno disanje.
Meutim, ugljendioksid je Vladimir Jerini 4 Maj 2010
Upravljanje proizvodnjom gas koji kvari sastav vazduha i dovodi
u opasnost ovekov organizam, zato to spreava funkciju disanja, pa
time i razmenu materije u organima. Koliina ugljenine kiseline u
atmosferskom vazduhu je uglavnom mala i kree se izmeu 0,02% i
0,04%. U krajevima sa veoma razvijenom industrijom, u kojima se
velike koliine ugljendioksida isputaju u vazduh, koncentracija
ugljenine kiseline u vazduhu po mirnom vremenu dostie najvie izmeu
0,05 i 0,06%. Ali, u zatvorenom prostoru, u toku dueg vremena,
koncentracija ugljenine kiseline, koja nastaje usled biolokih
procesa sagorevanja u telu ljudi ili ivotinja ili iz drugih uzroka,
moe postati opasna po ivot ljudi koji borave u tom prostoru.
Koncentracija ugljenine kiseline od 0,9% u vazduhu ve izaziva tekoe
u disanju. Najvea koncentracija ugljenine kiseline koju organizam
moe podneti samo veoma kratko vreme, kree se izmeu 5 i
6%.Ugljenmonoksid je gas koji nastaje pri sagorevanju materija uz
nedovoljan pristup kiseonika i predstavlja mnogo veu opasnost po
organizam. Ako se due udie vazduh u kome se nalazi 0,07%
ugljenmonoksida javljaju se ozbilji poremeaji u organizmu. Doputena
granica koncentracije ugljenmonoksida je 0,02%. U nekim
delatnostima javljaju se u vazduhu i drugi gasovi koji tetno deluju
na organizam, kao na primer, sumpordioksid. 2. Isparenja raznih
jedinjenja nalaze se u vazduhu radne sredine najee u zavisnosti od
obraivanih predmeta rada i materijala koji se koriste u procesima
proizvodnje, kao i u zavisnosti od karaktera primenjivanih
tehnolokih procesa. U vazduhu radne sredine, kao i u atmosferskom
vazduhu, nalazi se uvek izvesna koliina vodene pare. Pored vodene
pare, ije je prisustvo u vazduhu u odreenoj koncentraciji
neophodno, u vazduhu se esto javljaju i isparenja raznih hemikalija
koje se koriste u procesu proizvodnje. Ta isparenja, ako se radi o
tetnim materijama, kao to su razne kiseline ili otrovne materije,
mogu biti veoma opasna po ivot i zdravlje radnika. 3. Prisustvo
bakterija i mikroba u vazduhu predstavlja neposredni uzrok mnogih
oboljenja, ukoliko je njihova koncentracija u vazduhu, na podovima,
zidovima i predmetima u radnoj sredini takva da moe usloviti pojavi
infekcije. 4. U pojedinim delatnostima se u vazduhu javljaju vee
koliine praine, to jest sitnih estica tela u vrstom stanju, koje
oteuju sluzokou organa za disanje, otvaraju bakterijama pristup iz
vazduha u organizam, zatvaraju pore na koi, ometaju transpiraciju i
izazivaju razna alergina oboljenja, ili ak neposredno oteuju kou i
sluzokou, ukoliko svojim hemijskim sastavom to mogu da izazovu, to
je na primer, sluaj sa kiselinama, bazama i otrovnim materijama.
MERE ZA OBEZBEENjE PRAVILNOG SASTAVA VAZDUHA Organizacione mere
koje se preduzimaju da bi se obezbedio pravilan sastav vazduha
usmerene su u dva pravca: a)spreiti zagaivanje vazduha, i
Vladimir Jerini
5
Maj 2010
Upravljanje proizvodnjom b)izmeniti zagaeni vazduh. a)
Spreavanje zagaivanja vazduha u radnoj sredini, vri se podesnim
zatvaranjem svih izvora iz kojih tetne materije (gasovi, isparenja,
praina) mogu da prodiru u radnu sredinu i odvoenjem tih materija iz
radne sredine. Pei i loita treba da su tako konstruisana da
proizvodi sagorevanja ne prodiru u radnu sredinu. Kazani i posude u
kojima se kuvaju ili rastvaraju kiseline, baze, tetne soli ili bilo
koje otrovne materije, moraju biti briljivo zatvorene i snabdevene
potrebnim odvodom za isparenja. Praina koja se javlja pri izvoenju
odreenih operacija mora biti odgovorajuim aspiratorima iznoena sa
mesta na kome nastaje jo u toku samog procesa rada. Odgovarajuim
higijenskim merama treba obezbediti istou radnih prostorija i
spreiti raznoenje i mnoenje bakterija i mikroba u njima. b) Izmena
zagaenog vazduha vri se provetravanjem. Kada normalno provetravanje
kroz prozore nije izvodljivo, bilo da se radi o podzemnim
prostorijama ili o prostorijama u kojima je nuno odravati odreeni
reim temperature i vlage, mora se pristupiti provetravanju pomou
specijalnih ureaja za ventilaciju i proiavanje vazduha.
TEMPERATURAVreme dosta utie na raspoloenje i stav ljudi.
Optimalna temperatura za rad je od 17 do 19 stepeni po Celzijusu.
Pri ovoj temperaturi je uticaj vlage neznatan u odravanju stalne
temperature tela. ovekovom organizmu je potrebno za njegov opstanak
da odrava temperaturu tela konstantno izmeu jedne gornje i jedne
donje granice. Intenzitet vitalnih aktivnosti se prilagoava
telesnoj temperaturi. Na niskim temperaturama intenzitet vitalnih
aktivnosti opada. ovek koji je due izloen velikoj hladnoi, te mu
sistem odbrane prestaje delovati, pada u dreme i san. Na visokim
temperaturama intenzitet vitalnih aktivnosti raste. Da bi se taj
intenzitet odrao na odreenom nivou, ovekov organizam u izvesnoj
meri sopstvenim sredstvima podeava odgovarajuu telesnu temperaturu.
TEMPERATURA U RADNOJ SREDINI Ako je spoljna temperatura via od
temperature organizma onda joj se on prilagoava na taj nain to se
intezivira proces oslobaanja suvine koliine toplote, kroz znojenje.
Na visokoj temperaturi intenzitet vitalnih organa se poveava.
Ukoliko je spoljna temperatura nia od temperature organizma, tako
da on mora da gubi vie toplote nego to je normalno proizvodi, onda
e on poeti da je proizvodi i vie. Ako i to ne bude dovoljno poee
drhtavica miia, to nije nita drugo ve poveanje proizvodne toplote.
Pri znatno niim spoljnim temperaturama intenzitet vitalnih organa
opada i dolazi do koenja. Zbog toga je potrebno temperaturu radne
sredine prilagoavati. Vladimir Jerini 6 Maj 2010
Upravljanje proizvodnjom Tamo gde je to nemogue zbog tehnolokih
karakteristika procesa rada koriste se razna sredstva zatite,
kalorina hrana za niske temperature i obina voda i razna
bezalkoholna pia za visoke temperature. Smatra se da je optimalna
temperatura za laki rad oko 18, za srednje naporan rad, odnosno rad
sa umerenim pokretima oko 15, a za teak rad, sa dinaminijim
pokretima oko 13 stepeni po Celzijusu. Veoma je vano da temperatura
bude ravnomerno rasporeena u radnoj prostoriji, da ne bude via u
visini glave, a nia pri podu. Porastom temperature raste i broj
greaka u radu. U industriji, gde se rad vri uz visoku temperaturu,
takva temperatura nepovoljno deluje na zdravlje radnika i njegovu
sigurnost na poslu. Tu su ei izostanci zbog bolesti i ee su
profesionalne nezgode nego to je to na mestima gde je mogue
smanjiti temperaturu. MERE ZA OBEZBEENjE PRAVILNE TEMPERATURE
Organizacione mere koje se preduzimaju da bi se uspostavila
ravnotea izmeu temperature tela i temperature okoline na nain koji
e organizmu biti najmanje naporan kreu se u dva pravca: a)
podeavati na odgovarajui nain temperaturu sredine, i b) olakavati
organizmu u njegovom sopstvenom uspostavljanju pomenute ravnotee.
a) Podeavati temperaturu sredine u kojoj se telo nalazi znai
preduzimati organizacione mere kojima je cilj da se ouva za
radnikov organizam, optimalni odnos izmeu temperature tela i
temperature okoline. Iako su te organizacione mere veoma stare u
istoriji civilizacije, fiziologija rada je podstaknuta zahtevima
naune organizacije rada, dola do vanih saznanja koja su znaajna za
racionalnu primenu tih mera. Te mere su: zagrevanje i rashlaivanje
radne prostorije, i odevanje. Podeavanje temperature radne sredine
vri se zagrevanjem ili rashlaivanjem radne prostorije. to se
odevanja tie, odelo smanjuje gubitak telesne toplote tako to
ograniava kretanje vazduha u blizini koe. Taj gubitak telesne
toplote zavisi od brzine kretanja vazduha, a direktno je
proporcionalan razlici izmeu temperature koe i vazduha. U
zavisnosti od tih faktora potrebno je obezbediti odelo odgovarajueg
zatitnog kapaciteta. U traenju pogodnog odela za zatitu od hladnoe
tei se postizanju to vieg zatitnog kapaciteta uz to manje smetnje
koje odelo ini pokretima tela.
Vladimir Jerini
7
Maj 2010
Upravljanje proizvodnjom Odelo uva organizam i od suvinih
toplotnih zraenja, kao i od drugih vrsta zraenja koja bi mogla biti
opasna za njega, zatim od vlage, od dejstva hemikalija na kou i od
moguih mehanikih povreda. b) Olakavati organizmu u njegovom
sopstvenom uspostavljanju ravnotee izmeutemperature radne sredine i
temperature tela, znai preduzimati takve organizacione mere koje e
pomoi organizmu u njegovom spontanom odravanju toplotne ravnotee,
ili za organizam optimalnog odnosa izmeu jedne i druge temperature.
Ove mere imaju za cilj da se temperatura tela podigne ili spusti. U
borbi protiv hladnoe efikasno deluje unoenje u organizam eera i
masnoe. Topla pia brzo raspodeljuju kalorije u unutranjim delovima
organizma i izvrsno deluju u borbi protiv umora, ali su nedovoljna
za toplotnu zatitu. Uzimanje alkohola je veoma pogreno, zato to
alkohol ima samo trenutan termogeni efekat a zatim izaziva
preosetljivost na hladnou. Rad u uslovima visokih temperatura ima
za posledicu pojaano znojenje, ime organizam nastoji da sprei
poviavanje temperature tela.Moe biti potrebno znojenje do 1 litra
znoja na sat da bi se regulisala temperatura tela. To znai gubitak
6 do 8 litara tenosti za 8 asova rada. Radnik na takvom poslu moe
da pije odgovarajuu koliinu tenosti ili ak i vie nego to iznosi
gubitak tenosti, s obzirom na trenutno osveavajue dejstvo hladnih
pia, ili moe da pije manje nego to iznosi deficit tenosti. Usled
poremeaja u bilansu tenosti javljaju se i poremeaji u bilansu soli
u organizmu. Poremeaj koncentracije soli ima za posledicu poremeaje
u centralnom nervnom sistemu. Javljaju se stanja razdraenosti,
ljudi postaju raspoloeni za svau, padaju u srdbu a da ne znaju ni
zato. Takva stanja, koja se u tropskim krajevima susreu pod nazivom
tropskog besa, javljaju se obino kod novih radnika koji poinju da
rade u visokim temperaturama, te piju velike koliine tenosti, ne
pridravajui se propisa o koliini tenosti koje smeju uzimati.
Koliine tenosti koje radnik unosi u organizam u toku rada moraju
biti rezultat ispitivanja. Pri visokim temperaturama ne sme se piti
hladno pie da bi se uvao stomak. Kao podesna pia pokazala su se
topao aj i laka kafa. Kod radnika koji rade u visokim temperaturama
poveana je potreba za vitaminom B1.
VLANOSTVlaga je u radnoj sredini prisutna iz spoljnih
atmosferskih uslova i iz potreba tehnolokog procesa. Vlanost se
ocenjuje prema koliini vodene pare koju vazduh sadri u sebi. Koliko
e vazduh moi da sadri vodene pare u sebi zavisi od njegove
temperature. Ukoliko je ona vea utoliko e vie moi da sadri vodene
pare u sebi i obrnuto. Vladimir Jerini 8 Maj 2010
Upravljanje proizvodnjom Nedovoljna vlanost vazduha stvara
poremeaje u organizmu i dovodi do lakih oboljenja. Poveana vlanost
uz poveanu temperaturu, oteava znojenje i spreava hlaenje
organizma, a poveana vlanost, uz snienu temperaturu, smanjuje
otpornost organizma i dovodi do raznih oboljenja. Smatra se da je
najpovoljnija relativna vlanost vazduha izmeu 35% i 55% odnosno da
je maksimalno dozvoljena donja granica 30%, a gornja 70%. Cilj
organizacionih mera je kontrolisati i organizovati tehnoloki proces
tako da se u radnoj sredini nalazi optimalni stepen vlanosti, uz
puno obezbeenje tehnolokih zahteva. U odnosu na deljstvo spoljnih
atmosferskih uticaja, cilj organizacionih mera je zatiti organizam
radnika od svih nepovoljnih dejstava. Karakter organizacionih mera
regulisanja vlanosti u radnoj sredini i mera zatite radnika,
uslovljen je odstupanjem stepena vlanosti od optimuma i efektima
toga odstupanja. VLANOST KAO FAKTOR RADNE SREDINE Vlanost kao
faktor radne sredine, preko dejstva na organizam radnika i njegovu
radnu kondiciju, deluje na: a) organizam radnika neposredno, i b)
produktivnost radnika posredno. a) Organizam radnika reaguje na
odstupanje stepena vlanosti radne sredine od optimuma. Ta
odstupanja, sa odgovarajuim reakcijama organizma, imaju svoje
dejstvo na radnu sposobnost radnika. Negativno dejstvo tih
odstupanja se ispoljava u tome to ona: -izazivaju funkcionalne
poremeaje u organizmu i prinudne odbrambene reakcije organizma, i
-stvaraju uslove potencijalnih oboljenja. Postoji jedan optimalni
stepen vlanosti pod odreenim ostalim uslovima radne sredine i na
odreenoj temperaturi okoline. Nii ili vii stepen vlanosti odraava
se u odgovarajuim fizilokim reakcijama organizm, koje mogu da
izazovu poremeaje u radu pojedinih organa, pa i njihova oboljenja.
Visok stepen vlanosti pogorava uticaj visokih temperatura na ovekov
organizam, zato to oteava znojenje. Otuda dolazi do poremeaja u
razmeni toplote izmeu organizma i okoline. Ovo je od velikog znaaja
u onim delatnostima u kojima tehnoloki proces zahteva odravanje
visokog stepena vlage u vazduhu.
Vladimir Jerini
9
Maj 2010
Upravljanje proizvodnjom Takav je sluaj u nekim granama
tekstilne industrije, zatim u nekim granama prehrambene industrije,
u fabrikama cigareta, fotografskog materijala, ibica i u drugim
slinim granama. Nizak stepen vlanosti, odnosno suh vazduh, izaziva
poveanu transpiraciju i odgovarajue promene u metabolizmu. Vlanost
takoe stvara i uslove za smanjenje otpornosti organizma prema
uzronicima raznih bolesti, usled ega se pri radu u vlanoj sredini
javljaju ee razna oboljenja, kao to su nazeb, grip, reuma, astma i
dr. Ovo je od naroitog znaaja u onim delatnostima koje se obavljaju
u krajevima sa nepovoljnim klimatskim uslovima, ili su takve
prirode da se obavljaju na otvorenim terenima bez obzira na
atmosferske prilike, na vlanim terenima, ili se radi o takvim
delatnostima u kojima se vlaga javlja kao rezultat tehnolokog
procesa. b) Produktivnost je indirektno u izvesnoj meri pod
uticajem stepena vlanosti radne sredine, s obzirom na dejstvo
vlanosti na stanje organizma i na radnu kondiciju radnika. Dejstvo
vlanosti na produktivnost zavisno je od visine temperature i brzine
strujanja vazduha. Pri istoj temperaturi produktivnost opada sa
porastom vlanosti vazduha i obrnuto. Strujanje vazduh meutim
omoguava da se i pri nepovoljnim uslovima vlage i toplote, postigne
ista produktivnost. Izloeni uticaj vlage na organizam radnika ima,
kao to je razumljivo, svoj indirektni uticaj na njihov radni
efekat. Svi gubici zbog smanjene radne sposobnosti i zbog bolesti
imaju naravno za posledicu odgovarajue snienje stepena
produktivnosti rada.
OSVETLjENjEOsvetljenje predstavlja veoma vaan faktor radne
sredine i neophodan uslov za obavljanje procesa rada i sve
profesionalne aktivnosti u veoj ili manjoj meri, zahtevaju uee ula
vida. Upravo zato to je sve ovo optepoznata injenica, esto se
nalazi razlog zanemarivanja vanih organizacionih mera u vezi sa
obezbeenjem pravilnog osvetljenja u radnoj sredini i na radnom
mestu. Neprilagoeno svetlo deluje ne samo na vid, ve i na psiholoko
stanje oveka i preko toga na produktivnost, povrede na radu i
slino. Nije dovoljno samo videti, nego je neophodno i dobro videti.
To je osnovni zahtev od koga polazi organizator u obezbeenju
osvetljenja kao jednog od bitnih fizikih fakora radne sredine.
Najbolje je ako postoji mogunost da se rad odvija uz dnevno svetlo.
Meutim, poto to nije mogue obezbediti svuda i uvek, mora se
koristiti i vetako svetlo. Savremena civilizacija namee oku, kao
organu vida, veoma teke zadatke za koje ono nije dovoljno
prilagoeno. O toj neprilagoenosti oka savremenoj tehnikoj sredini u
kojoj se nalazimo, dovoljno govori veliki broj poremeaja vida i
oboljenja oka, kao i drugih organa.
Vladimir Jerini
10
Maj 2010
Upravljanje proizvodnjom Takve pojave su na primer, glavobolje,
poremeaji vida, suzne oi, preosetljivost na jae izvore svetla i dr.
Oko prima svetlosne nadraaje razliitog kvaliteta i intenziteta i
prilagoava im se. Ovo prilagoavanje zahteva odgovarajue naprezanje
i izaziva ranije ili kasnije vei ili manji zamor. PRILAGOAVANjE OKA
NA UDALjENOST PREDMETA Oko se prilagoava ili akomodira, na:
a)odreenu udaljenost predmeta od oka, i b)odreenu koliinu svetlosti
i karakteristike osvetljenja. a) Udaljenost predmeta od oka, koja
je za oko najpovoljnija i na koju se oko najlake akomodira, te se
pri radu i najmanje zamara, iznosi za mlade osobe izmeu 25 i 35
centimetara. Za itanje i izvoenje preciznih operacija ta je
udaljenost 30 centimetara. Taj broj predstavlja jednu znaajnu
konstantu fiziologije rada. U organizaciji radnog mesta i u
konstrukciji maina i alata, mora se voditi rauna o toj konstanti,
kako bi se predmet rada nalazio na pravilnoj udaljenosti od oiju,
bez prinudnog poloaja vrata i lea.U praksi se znaaj dobrog
osvetljenja za rad na bilo kom radnom mestu, esto zanemaruje. To se
naroito konstatuje u tekoj industriji. Radionice su po pravilu
izgraene s prozorima dovoljnih dimenzija, ali se prozori u mnogim
sluajevima tako retko peru da se ponekad na njima naslae debeli
sloj praine koji apsorbuje i do ak 90% svetlosti. b) Osvetljenje u
radnoj sredini mora biti takvo da omoguuje rad i da to manje zamara
oi. Optimalno osvetljenje je ono u kome je potrebno najmanje napora
za akomodaciju oka da bi se rad obavljao. JAINA, KONSTANTNOST I
UJEDNAENOST SVETLA Za odreivanje optimalnog svetla, u radnoj
sredini, bitno je obezbediti da ono bude: 1) jako,2) konstantno,
i3) ujednaeno. 1. Jaina svetla u radnim prostorijama zavisi od
vrste delatnosti i prirode posla na pojedinim radnim mestima.
Jedinica za merenje svetlosti je luks (to odgovara osvetljenju neke
povrine na koju pada svetlost jaine jedne svee sa udaljenosti od
jednog metra). Granice potrebne jaine svetla se kreu izmeu 10 i 200
luksa. Naravno to zavisi od prirode posla. Minimum od 10 do 20
luksa moe posluiti za osvetljenje prolaza i hodnika, tkanice
zahtevaju 50 do 80, tamparije 75 do 100, a radionice precizne
mehanike 100 do 200 luksa. Ukoliko je apsorpcija svetlosti u radnoj
sredini vea, potrebna je i jaa svetlost. U dosta sluajeva
postignuto je znatno pojaanje produktivnosti zahvaljujui jedino
tome to je
Vladimir Jerini
11
Maj 2010
Upravljanje proizvodnjom osvetljenje pojaano sa 25 na 100 luksa.
Podizanje jaine osvetljenja iznad 100 luksa imalo je osetnijeg
efekta samo u izvesnim delatnostima. 2. Konstantnost svetla je
takoe neophodna. Ukoliko nje nema, dolazi do naprezanja i zamaranja
oka, smanjenja sposobnosti oka za razlikovanje boja i oblika, kao i
do opadanja produktivnosti i bezbednosti na radu u periodu u kome
traje akomodacija oka. 3. Svetlost treba da bude i ujednaena. To
znai da ona treba da bude tako rasporeena, da se nijedan deo
predmeta rada ne nalazi u senci, odnosno da nema velike razlike u
intenzitetu osvetljavanja predmeta rada i okoline. To se postie
izbegavanjem direktne svetlosti i uvoenjem difuzne svetlosti.
Sunevi zraci, kao direktna prirodna svetlost, su najbolje
osvetljenje sa gledita higijene radne sredine, ali je za oi
zdravija difuzna dnevna svetlost. Direktna vetaka svetlost takoe
nije prijatna za oi, jer puno bleti, naroito ako izvor svetlosti
udara u oi. Zato se direktno vetako svetlo izbegava, iako je
najekonominije. Mnogi poslovi se obavljaju pod svetlom reflektora,
naroito na otvorenom prostoru. Da bi se dobilo difuzno svetlo
izvori svetlosti se okreu prema plafonima, ali je takvo
osvetljavanje skuplje. Predmeti koji se pokreu treba da se nalaze
pod svetlosnim snopom da bi bili bolje vidljivi. Za oi nije dobro
ako je radno mesto dobro osvetljeno, a okolina se nalazi u senci.
Kad radnik podigne pogled sa radnog mesta njegove oi nailaze na
kontraste koji zahtevaju stalne akomodacije, te je vano, da je
svetlost u prostoriji ujednaena.
BOJE, BUKA I VIBRACIJEBOJE Boje su u uskoj vezi sa
osvetljavanjem prostorija zato to su u fizikom smislu svetlosni
talas odreenih frekvencija. One se javljaju kao poseban faktor
organizacije radne sredine, jer na radnu snagu deluju: a) svojim
fizikim kvalitetom, i b) svojom sposobnou da u oveku izazovu
odreena afektivna stanja. a) Fiziki kvalitet boje ima svoga uticaja
na organizaciju otuda to razliite boje nejednako apsorbuju, pa zbog
toga nejednako reflektuju svetlost. Svetlije boje odbijaju vie
svetlosti a apsorbuju manje, te su zbog toga podesne za unutranje,
mranije zidove prostorija zato to omoguuju ekonominije korienje
svetlosnih izvora. Tamnije boje zamrauju prostoriju, ba kao kad bi
se pokrio jedan deo prozora. One apsorbuju vie svetlosti, a s njom
i toplote, te su pogodne za akumuliranje svetlosne toplote. Zato se
esto u hladnijim krajevima zgrade boje spolja tamnim bojama, a u
toplim junim krajevima svetlim bojama, ili ak belom bojom, kako bi
se apsorpcija toplote regulisala prema klimatskim prilikama.
Vladimir Jerini 12 Maj 2010
Upravljanje proizvodnjom b) Afektivno dejstvo boja je njihovo
dejstvo na oseanje ljudi. S obzirom na to njihovo dejstvo, boje u
radnoj sredini treba podeavati prirodi posla, njegovoj teini i
oseajnim stanjima u kojima se nalazi radna snaga u vezi sa dnevnim
zadacima. Istraivanja u oblasti fiziologije rada i psihometrije
pokazala su da izvesne boje, uglavnom tople, kao to su crvena,
narandasta i uta, deluju uzbuujue i stimuliu aktivnost, dok hladne
boje kao to su plava, zelena, siva i ljubiasta deluju smirujue.
arke crvene boje deluju razdraujue, te se za stimulativne ciljeve
vie koriste neutralne kombinacije crvene boje, kao to je ruiasta.
Psihofizikim ispitivanjima je utvreno da uta boja deluje
stimulativno na oi i celi nervni sistem, i koristi se za mranije
prostorije i hodnike zbog visokog stepena refleksije. Plava boja,
kao boja neba, izaziva predstave o prostranstvu i deluje umirujue,
smanjuje napetost miia, utie na smanjenje krvnog pritiska, pulsa i
broja udisaja, i koristi se za prostoriju za odmor. Zelena boja,
kao boja vegetacije, deluje hladno i koristi se za prostorije u
kojima je poviena temperatura, kao i za sunane prostorije. S
obzirom da je najbolja za odmor oka, koristi se za povrinu radnog
stola. Praktini znaaj istraivanja uticaja boja na radnu sredinu,
bio je ocenjivan sa izvesnom skepsom, dok se u fabrikama koje su u
svojoj organizaciji radne sredine primenile rezultate tih
ispitivanja, nije pokazalo, da je proizvodnost rada porasla za 10
do 20% zahvaljujui iskljuivo promeni boja u radnoj sredini. BUKA
Buka je gotovo redovan pratilac svakog industrijskog rada. Ona ima
negativno dejstvo na radnu snagu, koja se nalazi u radnoj sredini u
kojoj je buka visokog intenziteta. Neobino je vaan uticaj
intenziteta zvuka na zdravlje radnika. Odreeni intenzitet zvuka ne
smeta ljudskom uhu, dok jaka buka izaziva tetne posledice. Kao
posledice buke nastaju: a)fizioloke i psihike promene kod radnika,
i b) opadanje produktivosti rada. a) Fizioloke i psihike promene
kod radnika se manifestuju kroz zamor, unutranju napetost,
neraspoloenje, nesanicu, nervozu, a u krajnjim sluajevima nastaju
psihika i nervna oboljenja, tea oteenja organa sluha i nastanak
totalne gluvoe. Radnici okrueni bukom esto pate od kalja, bolova u
grlu i promuklosti zbog napora koje govor u buci namee. Vei broj
radnika se takoe ali i na probleme u vezi sa cirkulacijom i sranim
radom. Buku mnogo tee podnose psihiki labilne osobe. Posebno
negativno deluju jaki zvuci koji se iznenada javljaju.Uho, ima
sposobnost da se adaptira na zvuni nivo sredine u kojoj se nalazi,
ali ta sposobnost adaptacije nije takva da bi mogla spreiti oteenje
ula sluha u sredini gde vlada zvunost visokog intenziteta.
Vladimir Jerini
13
Maj 2010
Upravljanje proizvodnjom Pored organskih oteenja ula sluha,
mnogo su znaajnija nervna i psihika oteenja do kojih dolazi pod
dejstvom zvunosti koja vlada u radnoj sredini. Ova oteenja zavise u
velikoj meri od stava koji radnik ima prema uzroku iz koga zvuk
nastaje. Radnik koji ima interesa za svoj rad, primae buku kao
normalnu pojavu i ona nee izazvati kod njega naroite nervne
reakcije. Ali, im se njegovo interesovanje za rad smanji, buka
postaje nepodnoljiva. Ponekad ak sasvim beznaajni zvuci mogu da
izazivaju veoma ozbiljne nervne i psihike reakcije. Poznato je da
kapanje jedne kapljice vode, moe da dovede do teke nervne
razdraenosti. b) Opadanje produktivnosti u radnoj sredini u kojoj
je zvuni nivo iznad optimalnog, je normalna pojava. Opadanje
produktivnosti, kao i poveanje stepena povreivanja nastaje zbog
toga to buka dekoncentrie radnike, smanjuje mo zapaanja, onemoguava
normalno komuniciranje i sporazumevanje to za posledicu ima vee
gubitke. Buka smanjuje sposobnost radnika za anormalne zvuke koji
bi ga upozorili da u radu maine ili njegovom postupku neto nije u
redu, zbog ega dolazi do veeg kvara na predmetima rada i na
sredstvima za rad, nego to bi to moralo biti, pa i do zastoja u
proizvodnji. Uticaj buke se izraava neposredno, a posledice su
vidljivije nego to je sluaj sa psihofiziolokim posledicama. Uticaj
buke je izraen u mainogradnji, graevinarstvu i tekstilnoj
industriji. Utvreno je, na primer, da posle tri meseca rada pri
buci od 90 decibela, produktivnost opada za 10%, posle godinu dana
rada, u takvim uslovima, za 15%, a posle pet godina, za 20%.
Jedinica za merenje intenziteta buke je decibel. To je koliina
zvune energije koja omoguava da ujemo i razlikujemo jedan zvuk koji
ima 1000 treptaja u sekundi. Jaina buke se kree od 0 do 130 dB.
Apsolutna tiina se oznaava sa 0 fona, dok se najjaa buka kree oko
130 fona, to predstavlja granicu izdrljivosti, tzv. prag bola. Evo
kako se kree jaina buka: um lia na povetarcu jaine je 10 dB,
aputanje u mirnoj prostoriji i listanje knjige je 10-20 dB,
normalan razgovor iznosi 30-40 dB, glasni razgovor iznosi 40-50 dB,
zvuk tramvaja iznosi 70-80 dB, buka automobila iznosi 70-90 dB, a
avionski motor (mlazni) je jaine 100-130 dB. ORGANIZACIONE MERE
PROTIV BUKE Organizacione mere koje se preduzimaju radi ublaavanja
ili potpunog uklanjanja buke su: otklanjanje uzroka buke,
izolovanje izvora buke, ograniavanje irenja buke i korienje line
zatite radnika. Mogunost smanjenja buke na samom izvoru zvuka je
prilino ograniena, ali nije iskljuena. Precizna izrada delova
maine, otklanjanje sudaranja metalnih delova, umetanje amortizera
izmeu pojedinih delova i druge sline mere smanjuju buku pri radu
maine.Organizacione mere koje se najvie koriste protivbuke su:
-postavljanje maina na gumene podmetae ili na amortizere,
Vladimir Jerini
14
Maj 2010
Upravljanje proizvodnjom -izolovanje radnih mesta koja izazivaju
buku, i -apsorbovanjem zvukova na zidovima prostorija. I pored svih
ovih tehnikih mera ipak e biti radnih mesta na kojima e radnik biti
izloen buci od preko 100 fona, i u takvim sluajevima e se morati
primeniti sredstva line zatite. Uglavnom su to zapuai za ui. Vata
nije dovoljno efikasna, a vosak koji se esto koristi, ne retko
izaziva ekceme. Vetake materije (sekton) predstavljaju napredak u
poreenju sa klasinim sredstvima. Njihova je prednost da manje
priguuju duboke tonove nego zvuke visoke frekvencije, te omoguuju
razgovor. Sredstva line zatite su dobra, i ne predstavljaju
smetnju, ali veliki broj radnika ih ne upotrebljava.
VIBRACIJE Vibracije radne povrine, izazvane radom maina na
kojima se, ili sa kojima se radi, esto idu uz buku. Usled due
izloenosti radnika takvom dejstvu vibracija, nastaju razna
oboljenja i poremeaji u organizmu, a takoe dolazi i do opadanja
produktivnosti rada. Oboljenja i poremeaji koje vibracije izazivaju
su: razna oboljenja zglobova, miia i kostiju, pojaan rad srca,
poveani krvni pritisak koji izaziva neurovegetativna oboljenja,
poveana potronja energije i dr. Posledice vibracije su izraenije
kod ena jer su one osetljivije. Opadanje produktivnosti rada
nastaje sa samim tim oboljenjima i poremeajima, pored kojih deluju
i drugi uzroci, vezani za vibraciju tela radnika. Pre svega, usled
vibracija dolazi do smanjenja otrine vida i preciznosti pokreta
radnika, to ima za posledicu smanjenje produktivnosti rada. Uz to
dolazi i do prerane pojave zamora, kao i do pojave tromosti kod
radnika. Pored toga, oseanje zamora i tromosti javlja se i usled
zamora centralnog nervnog sistema, koji je izloen dugotrajnom
delovanju nadraaja koji potiu od vibracije
3.Zatita od mehanikih povreda na raduU industrijskoj proizvodnji
postoje mnogo maina kod kojih dolazi do pomeranje njenih delova to
moe usled nepanje ili pada koncetracija radnika dovesti do odreenih
posledica i povreda.Ti delovi mogu biti: Kaievi, zupanici, burgije,
brus kod brusilice, cevi na kotlovima itd. Posebno treba napomenuti
povrede koje se javljaju zbog sitnih estica koje se javljaju kod
buenja,struganja... Povrede koje se mogu javiti usled nestrunog
korienja maina ima puno i one su grupisane u tri grupe: -Privremene
povrede sa privremenim posledicama (Rane,ogrbotine,ubodi i sl.)
-Trajne povrede sa trajnim posledicama (Gubitak odreenog dela
tela:prst,oko,noga i sl) -Smrt.
Vladimir Jerini
15
Maj 2010
Upravljanje proizvodnjom Da bi se ove sve prethodno navedene
povrede spreile, potrebno je uvesti odreene mere koje su ureene:
Pravilnikom o optim merama i normativima zatite na radu oruima za
rad i ureajima. Neke bitnije mere o zatiti iz ovog prirunika
naveemo i ovde, a to su: -Projektovati nove maine kod kog e jo pri
projektovanju biti otstranjeni nedostaci koji mogu dovesti do
povreivaanja radnika -Automatizacija i mehanizacija onih funkcija
maina kod kojih dolazi do povreivanja radnika, ukoliko je to
naravno mogue. -Ogradjivanje maina zatitnom ogradom sa ciljem da se
sprei povreivanje radnika od strane otpadaka ili pak od pojave
raznih tela u blizini maina(reznih delova tela, predmeta ili delova
odee). -Uvoenja obaveznog korienja zatitnih sredstava koja e ih
zatiti od moguih povreda. To su najee: rukavice, naoare, lem,
zatitna maska, cipele , razna zatitna odela. Korienje ovih zatitnih
sredstava propisano je po: Pravilniku o sredstvima line zatite na
radu i linoj zatitnoj opremi. Sva preduzea su obavezna da imaju
svoj pravilnik o zatiti i da u njemu propiu koja su sredstva
potrebna za zatitu ,sve uzavisnosti od delatnosti do delatnosti a
sve u cilju zatite radnika od povreda. Rukovodstvo je obavezno da
ih informie radnike o obavezi za zatitom, da im omogui obuku i
informie o moguim posledicama nekorienja zatitne opreme.
4. Zatita od elektrine strujeU ovekovoj radnoj sredini,
postrojenjima javljaju se mnogi ureaji i maine koji se snabdevaju
elektrinom energijom ,kao to su: -Transformatori i generatori
-Kondezatori - Elektrini motori, i naravno ne treba zaboraviti
elektrine instalacije (provodnici, vodovi, prekidai, utikai) ,svi
oni moraju ispunjavati odreene kriterijume zatite. Ukoliko ne
postoji odreeni stepen zatite moe doi do raznih posledica , jer
svaki kontakt oveka sa nezatienim delom koji provodi struju jau od
65V moe da dodje do posledica kao to su: nervni ok,opekotine,
nesvesticu kratak prestanak rada srca pa ak i smrt! Pored navedenog
primera , najei uzroci su: -Kontakt sa metalnim delom kod koga je
napukla izolacija, a nalazi se pod visoki naponom. - Ukoliko radnik
doe u dodir sa varnicom koja nastaje usled nagomolavanja
naelektrisanja u jednoj taki na instalacijama.
Vladimir Jerini
16
Maj 2010
Upravljanje proizvodnjom Sve se ovo moe spreiti uvoenjem
odreenih mera, a te mere najee su: - Izolacija svih delova
instalacija, ureaja i maina kod kojih moe doo do opasnosti zbog
visokog napona. - Postavljanje svih nezatienih delova instalacije
van domaaja radnika, 2,5m visine i 1,25m po horizontali. Postoje jo
mnogo drugih mera o zatiti koje su u sklopu : Pravilnika o tehnikim
merama i uslovima za izvoenje elektroenergetskih instalacija u
zgradama. Jedna od njih je i postavljanje zatitnog uzamljenja, iji
je zadatak da ukoliko dodje do kontakta provodnika sa metalnim
kuitem maine ono sprei da se kuite nae pod naponom. I ono se vri
tako to se postrojenje uzemljuje preko odrejenog elektrinog voda,
koji se razlikuje od ostalih provodnika.Uglavnom su to razliite
metalne ipke,trake ili provodnici koji se razlikuju po
boji(uto-zelene boje).
5.Prava i obaveze u vezi sa zatitom na raduDa bi se ostavarile
odreene mere zatite potrebno je ispotovati odreena prava i ispuniti
obaveze, kako radnici tako i menaderi. Takoe je potrebno da orua i
sredstva za rad ispunjavaju odreene kriterijume o bezbednosti
radnika, a sve je to definnisano: Zakonom o zatiti na radu . Ovim
zakonom posebno se istiu sledee take: Preduzea koje izgrauju nove
objekte, pomone objekte za svoj rad , moraju imati dozvolu , tj
objekti moraju biti ispitani da li zadovoljavaju uslove koji su
propisani zakonom ozatiti na radu. Svako orue ili maina pre nogo to
bude putena u rad ili upotrebljena u procesu proizvodnje mora da
ima sertifikat da ispunjava sve kriterijume o zatiti radnika na
radu. Proizvodnja sredstava za zatitu mora se obavljati po odreenim
standardima, koji su usladu sa propisima o zatiti na radu Obavezno
je takoe i periodina kontrola objekata, sredstava za rad i
sredstava za zatitu, radi odravanja to boljeg nivoa zatite
-
-
Kao to je prethodno navedeno svako orue, maina ili alat koje se
koristi u preduzeu mora da bude ispitano i da zadovoljava odreene
standarde ,tj da ima sertifikat. Sertifikate izdaju institucije
koje su specijalizaovane u toj oblasti i zadovoljavaju sve uslove u
pogledu strunog kadra, metodologije i tehnike opreme. Rad ovih
institucija nadgledaju republiki organi tj, priznaju se sertifikati
samo onih organizacija koje su priznate od republikih organa koji
su zadueni za sprovoenje zatite na radu. Uloga menadera u vezi sa
zatitom na radu jeste da radnici obezbedi uslove, i zatitna
sredstva uz koje e se radnici biti bezbedni. Oni tesno sarauju sa
slubom za ztitu na radu, ali menaderima lei odgovornost za
sprovoenje zatite na radu.
Vladimir Jerini
17
Maj 2010
Upravljanje proizvodnjom Uloga radnika u vezi sa zatitom na radu
se moe moda rei i da je najvanija, jer od radnika uveliko zavisi da
li e se steknuti potpuna zatita. Da li e radnik pravilno koristiti
sredstva za zatitu ili kako e pristupiti poslu to sve zavisi od
njega, zato radnik mora da bude upoznat sa svojim pravima i
obavezama koja su propisana pravilnikom o zatiti na radu ,a koji
sadri sledee odredbe: radnik ima pravo na zatitu na radnom mestu u
skladu sa tehnikim mogunostima radnik je duan da koristi sredstva
za zatitu na radnom mestu radnik obavezno pre samog pristupanja na
radno mesto mora da bude upoznat sa propisima i merama zatite na
svom radnom mestu Radnik mora stalno da dopunjuje svoje znanje u
vezi sa zatitom na radu
Postoji mnogo razloga zbog kojih dolazi do neprimnjivanja zatite
na radu, a zbog kojih moe doi do stranih posledica. Zato preduzea u
okviru svojih upravno-administrativnih jedinica formiraju
inspekciju rada. Osnovna uloga inspekcije rada jeste: stalno
nadziranje o primeni propisanih mera zatite pruanje pomoi u
otklanjanju slabosti i primeni zatitnih mera izricanje kazni za
nesprovaenje propisanih mera zatite.
6.ZakljuakNa kraju ovog seminarskog rada moemo zakljuiti da je
ovekova radna sredina kompleksna. Postoji mnogo faktora koji utiu
na ovekov rad, i da se nikada ne mogu stvoriti idealni uslovi za
rad, ali se mogu poboljati u nekoj meri. Primeri kao to su
postavljanje boljeg osvetljenja, postavljenje klima ureaja, uvoenje
pomonih slualica protiv buke itd. Takoe smo naveli da bi ovek dobro
obavljao svoj posao on mora da se osea sigurno, tj da ima odreena
sredstva , ali pre svega i da bude obuen za rad na svom mestu. Na
kraju se moe rei da je na menaderima da stvore to bolje uslove u
radnoj sredini , ali je na radnicima da mli e te uslove iskoristiti
na pravi nain.
Literatura1.Aca Jovanovi,Ivan Mihajlovi,ivan ivkovi, Upravljanje
proizvodnjom, TF Bor, 2005. 2.www.skriptologija.net 3. Ne
autorizovana knjiga za obuku proizvoaa, Materijali
Vladimir Jerini
18
Maj 2010
