VISOKA POSLOVNO TEHNIKA KOLA DOBOJ

SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA PREDUZETNITVO UPRAVLJANJE MALIM I SREDNJIM PREDUZEIMATema: Upravljanje poslovnim funkcijama u malim i srednjim preduzeima

Mentor: Prof. dr Dejan GligoviStudent: Begzada DiniBroj indexa: 049-E-240/14

Doboj, maj 2015.godineSADRAJ

UVOD..31. POJAM MALIH I SREDNJIH PREDUZEA...42. OSNIVANJE MALIH I SREDNJIH PREDUZEA...43. RAZVOJ MALIH I SREDNJIH PREDUZEA.64. SREDSTVA MALIH I SREDNJIH PREDUZEA75. POSLOVNE FUNKCIJE I PROCES UPRAVLJANJA U MALIM I SREDNJIM PREDUZEIMA.86. UPRAVLJANJE MARKETINGOM U MALIM I SREDNJIM PREDUZEIMA97. UPRAVLJANJE NABAVNOM FUNKCIJOM MALIH I SREDNJIH PREDUZEA.....98. UPRAVLJANJE PRODAJNOM FUNKCIJOM MALIH I SREDNJIH PREDUZEA..119. UPRAVLJANJE TROKOVIMA U MALIM I SREDNJIM PREDUZEIMA.1210. UPRAVLJANJE LOGISTIKOM U MALIM I SREDNJIM PREDUZEIMA...1211. UPRAVLJANJE ZALIHAMA U MALIM I SREDNJIM PREDUZEIMA...13ZAKLJUAK15LITERATURA..16

UVOD

Mala i srednja preduzea ine najvei udio poslovnog sistema,i ukupnog bruto evropskog proizvoda sa ak 60% , a obezbjeuju 80 miliona radnih mjesta u Evropskoj Uniji, pa tako predstavljaju vaan sektor svake dravne ekonomije.Menadment malih i srednjih preduzea su sinonim za kvalitet, uspjeh, brzu transformaciju i regeneraciju, brz napredak, ali isto tako i veliki rizik. Njihova komparativna prednost je u tome sto su fleksibilna, mogu brzo da se adaptiraju na promjene i da zadovolje zahtjeve trita.

Mala preduzea postoje u skoro svim privrednim oblastima. Ova preduzea, shodno ekonomskim parametrima, imaju mali obim poslovanja kao i mali uloeni kapital i mali broj zaposlenih radnika. Strukturno se uklapaju u privredni, odnosno radni prostor koja ne pokrivaju srednja i velika preduzea i obavljaju poslove za koje ova preduzea nisu zainteresovana i poslove koje ne donose profite velikim preduzecima.Mala preduzea osniva pojedinac preduzetnik koji je ujedno i vlasnik i menader preduzea. Preduzetnik samostalno donosi odluke vezane za poslovanje, i svojom imovinom snosi rizik poslovanja preduzea .Mala preduzea karakterie relativno nizak stepen specijalizacije poslova upravljakih i poslovnih funkcija. Poslovi, koje obavlja malo preduzee, su obino lokalnog karaktera sa stanovita trita i zaposlenosti. Najvei broj malih preduzea osniva se u maloprodaji, veleprodaji i u sektoru pruanja usluga. U oblasti proizvodnje, to su uglavnom kooperacije sa srednjim i velikim preduzeima u oblastima proizvodnje koje zahtijevaju brzo prilagoenje ili sezonski posao.Mala preduzea imaju visok stepen trine fleksibinosti i niske fiksne trokove, koji predstavljaju znaajnu odrednicu i komparativnu prednost malih preduzea. Mala preduzea su esto izvor inovacija i kao takva doprinose ubrzanom razvoju privrede, posjeduju izraenu preduzetniku inicijativu, profitabinost pri ulaganju kapitala, inovativnost i kreativnost. Znaaj malih preduzea se ogleda u brzini tehnolokog razvoja, imaju znaajnu ulogu u regionalnom i lokalnom razvoju jedne zemlje i predstavljaju glavni izvor nove zaposlenosti.

Srednja preduzea se nalaze na prelazu izmeu malih i velikih preduzea. Prednost srednjih preduzea u odnosu na velika je u veoj fleskibilnosti i mogunosti reagovanja na trine i tehnoloke promjene.Sam nain rada i kooperacija su znaajno razvijeni u ovim vrstama preduzea. Njih karakterie visok stepen standardizacije poslova i tehnolokog procesa. Visok stepen standardizacije poslovnih funkcija u srednjim preduzecima dovodi do poveane ukupne fleskibilnosti preduzea. Ovu vrstu preduzea, kao prethodnu, karakteriu niski fiksni trokovi. Srednja preduzea imaju veu mo prilagoavanja potrebama trita i drugim spoljnim faktorima, u odnosu na velika preduzea.

Naalost, razvoj ovog sektora zaostaje zbog nedostatka u zakonodavstvu i regulativama, te uopte razumijevanja preduzetnitva, loe infrastrukture, kao i nedostatka finansijskih sredstava. Navedene injenice predstavljaju glavne prepreke u daljem razvoju malih i srednjih preduzea.

1. POJAM MALIH I SREDNJIH PREDUZEA

U savremenoj privredi, posebno u razvijenim zemljama, definisanje pojma malog preduzea nije nimalo jednostavno. Ovo je naroito zbog toga, to utvrivanje da li je jedno preduzee malo, srednje ili veliko zavisi od niza faktora koji se uz to razlikuju po zemljama i sektorima. Zbog toga, ni u zapadnoevropskim, a ni u svjetskim razmjerama, ne postoji jedinstven pristup definisanju tog pojma. U najveem broju zemalja koriste se dva osnovna kriterijuma za kategorizaciju preduzea po veliini, a to su: broj zaposlenih i investirani kapital ili bruto prihod. Na osnovu ovih kriterijuma svaka zemlja moe da definie ta je to malo, srednje ili veliko preduzee u odreenim privrednim delatnostima. Teorija i praksa mnogih zemalja u svijetu, razliito i najee nepotpuno, definiu malo preduzee. Ovo je prije svega uslovljeno specifinostima njihovog drutveno-ekonomskog razvoja, karakterom svojine nad sredstvima za proizvodnju, politikim stavovima i opredeljenjima kao i postignutim stepenom privredne razvijenosti. Takoe se javljaju i odreeni sinonimi pojma malog preduzea, a to su: ekonomija malog obima, privredni subjekti malog obima i sl.U zapadnoevropskim ekonomijama, recimo u Velikoj Britaniji u mala preduzea se ubrajaju sva industrijska preduzea do 200 zaposlenih, u graevinarstvu do 25 zaposlenih. U Francuskoj se u mala industrijska preduzea najee ubrajaju ona sa 6 do 50 zaposlenih, ponekad i do 100 pa ak i 200 zaposlenih, a u srednja od 51 do 500 radnika. U ovoj zemlji se pri utvrivanju malog ili srednjeg preduzea polazi od godinjeg prihoda. U Austriji ne postoji jedinstveni pristup definisanju zanatskog, malog i srednjeg preduzea, ali najee je to 40 radnika.U SAD-u, mala preduzea su ona koja zapoljavaju do 500 radnika, izrazito personalizovana, rukovoena i kontrolisana od strane vlasnika. U Kini se pod malim preduzeima podrazumijevaju ona do 100 zaposlenih ili 50 i manje za trgovinu i druge uslune djelatnosti. Za Indiju je specifino da se umjesto pojma malog preduzea upotrebljavaju mnogi sinonimi kao to su: seoska privreda, sitna kuna privreda ili domaa radinost, a ponegdje ak i pojam mala maina.

2. OSNIVANJE MALIH I SREDNJIH PREDUZEA

Osnovna determinanta poslovnog uspjeha preduzea lei u poslovnom programu, vremenskom intervalu otvaranja samog preduzea, kao i u okruenju u kom se nalazi preduzee.Preduzetnik mora posjedovati jasnu i trino orijentisanu ideju o proizvodu ili usluzi koje eli da plasira kao ponudu. Mora posjedovati infrastrukturu za realizaciju ideje i zamisli, kao i neophodna finansijska sredstva. Novana sredstva omoguavaju sigurnost, jer se zarada ne oekuje preko noi.Preduzetnik mora posjedovati veliko znanje o poslu, odnosno, usluzi ili proizvodu koje eli plasirati, jer u tom sluaju ima veliku prednost u poslovanju.Od preduzetnika se takoe oekuje velika fleksibilnost, umijee rasuivanja i sklapanja poznanstava i kontakata sa poslovnim partnerima, ustanovljenim kanalima za snabdijevanje sirovinama, globalnim ili finalnim proizvoaima. Od same ideje o malom ili srednjim biznisu pa do realizacije iste, mora se proi kroz nekoliko bitnih faza[footnoteRef:1]: [1: Dosti, M. (2003): Menadment malih i srednjih preduzea. Ekonomski fakultet, Sarajevo, str.35]

1. Motivacija predstavlja razlog, ideju i zamisao zbog koje zelimo da se bavimo biznisom za koji se odluimo. Motivaciju najee podstie materijalna i finansijska situacija, tenja za lagodnijim ivotom i svim blagodatima koje donosi privatni biznis;

2. Kreiranje poslovne ideje predstavlja pronalaenje poslovne aktivnosti koja bi vlasniku malog ili srednjeg preduzeca dala ansu za ostvarivanje optimalnih ekonomskih rezultata. Poslovna ideja ima visoku ulogu u biznisu, jer bez dobre ideje sve moe krenuti pogrenim putem;3. Vrednovanje ideje je najosjetljivija faza kojom se simultano plasira proizvod ili usluga na trite i na taj nain mozemo uvidjeti sve mane, nedostatke, uspjehe ili neuspjehe finalnog proizvoda, sirovine, poluproizvoda ili usluge;

4. Identifikacija resursa predstavlja popis svih resursa od kojih e zavisiti planirani biznis, treba detaljno izanalizirati dobavljae sirovina i materijala, ljudske resurse sa kojima raspolaemo, obavaljamo posao i vrimo saradnju;

5. Prikupljanje dokumentacije i registracija predstavlja zahtjevan posao, naroito u zemljama tranzicije kao sto je naa. Sam posao se svodi na dobijanje mnotva papira koje je neophodno za otvaranje preduzea. U ovoj fazi, vrlo je bitan i izbor poslovnih partnera kao i zatvaranje finansijskih konstrukcija poslovanja.

Poetak i opstanak su poslednja faza u kojoj se zavravaju svi finalni poslovi, vri se uspostavljanje poslovnih odnosa sa strunjacima, dobavljaima i potroaima. Opstanak podrazumijeva dugu i iscrpnu borbu na tritu, inovativnost i korak ispred vremena jer je tehnoloki napredak vrlo rigorozan i strog, pa ak i poguban prema stagnaciji, kako pojedinca tako i cjelokupnog preduzea.

Kada se ustanove sve mogunosti, prednosti i mane, poinje se sa izradom biznis plana. Biznis plan predstavlja najozbiljniji pristup poslu kojim preduzetnik eli da se bavi. Biznis plan je sredstvo kojim se strategija pretvara u djelo. On tano i do najbanalnije situacije razmatra poslovanje preduzea, jer je u njemu ukljuena poslovna, finansijska i resursna analiza. Istovremeno plan ukazuje preduzetniku kada je neophodno ubacivanje novca u nove akcije, ima veliku ulogu u tome da saradnici shvate ulogu i znaaj posla kojim se preduzee bavi, a takoe preduzetniku daje jasnou u nastupu prema treem licu.Pored navedenih faza i izrade biznis plana, veliku ulogu ako ne i najveu, ima pravni okvir ili zakon o radu.Svako malo i srednje preduzee treba imati struno lice iz oblasti prava, od povjerenja. To lice je duno da vodi rauna o legalnosti poslovanja, o donoenju pravnih odluka vezanih za posao,zakonskim obavezama koje preduzee mora da potuje i ostalim kljunim stvarima veznim za posao.3. RAZVOJ MALIH I SREDNJIH PREDUZEA

Transformacija dravnih preduzea u privatni sektor, nuno ne vodi ka profit, jer se javljaju veliki rizici kako sa pravne, tako i sa finansijske i poslovne strane. Razlog strateke vanosti MSP je u tome sto doprinose porastu zaposlenosti, restruktuiraju suvine radnike, poveavaju konkuretnost na tritu.

Najrazvijenije zemlje imaju pravni sistem koji podrava sektor malih i srednjih preduzea(MSP), druga grupa zemalja ima ve pripremljen pravni sistem i predstoji implementacija kroz prikladne programe podrke i promocija malih i srednjih preduzea, dok se trea grupa zemalja nalazi na samom poetku i kod njih tek trebaju biti doneeni zakoni i strategije promovisanja malih i srednjih preduzea. Primjer za to su dokumenti nadlenih organa, kao npr Strategija razvoja malih i srednjih preduzea i preduzetnitva.. Cilj ovog dokumenta je promocija preduzetnitva i kreiranje okvira za stvaranje odrivog, medjunarodnog, konkuretnog i izvozno-orijentisanog sektora malih i srednjih preduzea. Na taj nain se iri drutveni boljitak koji se manifestuje poveanjem ivotnog standarda, poveanjem zaposlenosti, regionalnog razvoja i decentralizacije, jaanja meunarodnih trgovinskih odnosa i jo mnogo toga, imajui u obzir svjetsku ekonomsku krizu koja se u meuvremenu dogodila. Danas se u uslovima savremenog privreivanja, mala i srednja preduzea pojavljuju kao nosioci glavnih razvojnih pravaca svake zemlje. Mala preduzea su vana za procese privatizacije i liberalizacije. Ona su takoe svojim razvojem i zapoljavanjem odreenog broja ljudi svakako i faktor stabilizacije.Male poslovne organizacije su ve dugo prisutne u razvijenim privredama, a nov su fenomen u bivim socijalistikim zemljama. Poetak tranzicije i razvoj malih i srednjih preduzea ima veliku uzrono posljedinu vezu.Zvanian stav Evropske Unije, u odnosu na prosperitet njenih graana, je da on neposredno zavisi od razvoja malih i srednjih preduzea. U 16 zemalja Evropske Unije je registrovano 16 miliona malih firmi po navodima glavne statistike agencije za praenje razvoja SME. Od ovoga broja ak oko 15 miliona otpada na male firme, odnosno oko 70% su tzv. mikro preduzea sa manje od 10 zaposlenih radnika, 6% pripada malim firmama sa 10-49 radnika, a samo 1% su tzv. srednja preduzea. U ovome prostoru mala i srednja preduzea zapoljavaju preko 60% ukupne radne snage (69 miliona ljudi).Mala i srednja preduzea su takoe pokazala veu vitalnost, u posljednjoj ekonomskoj krizi, po pitanju statusa zaposlenih od velikih firmi. U ranijim krizama je bio obrnut sluaj.Treba imati u vidu da su od 19,3 miliona preduzea u Evropi, 99,8% mala i srednja, koja zapoljavaju 66% radno aktivnog stanovnitva i ostvaruju 54% ukupnog obrta. Prema dostupnim podacima u 70-tim godinama prolog vijeka, 60-80% ukupnog broja firmi u razvijenom svijetu otpada na tzv. malu privredu.

4. SREDSTVA MALIH I SREDNJIH PREDUZEA

Imovina privrednog subjekta, preduzea ili druge organizacije predstavlja raspoloivi iznos stvari, novca i prava. Svaka organizacija, ili preduzee mora raspolagati odreenom svotom novca. Imovina je od sutinskog znaaja za funkcionisanje preduzea. Obzirom da se ne sastoji samo od novca, vec i od materijalnih dobara, pokretna i nepokretna imovina se razlikuje od preduzea do preduzea. Da bi preduzee moglo da raspolae sredstvima, ono treba i da ih obezbjeuje i pribavlja.To moze initi na razliite naine. Sredstva koja se koriste za obavljanje delatnosti, duan je da obezbijedi osniva preduzea koji u toku poslovanja unosi dio sopstvene akumulacije u preduzee i stie pravo vlasnitva nad sredstvima.Kapital uloen u organizaciju, obino nije dovoljan za obezbjeivanje potrebnih sredstava za normalno poslovanje, pa se u tom sluaju pribjegava kapitalu iz tuih izvora sredstava. Zbog toga se sredstva svakog preduzea razlikuju i po nainu pribavljanja, svom porijeklu pa je radi toga neophodno pratiti njihovo kretanje i uvesti obaveze prema izvorima sredstava.

Razlikujemo poslovna i vanposlovna sredstva. Sredstva koja se koriste za izvravanje poslova i poslovnih zadataka, radi kojih je preduzee osnovano, imaju funkciju poslovnih sredstava pa se logino svrstavaju u poslovna sredstva. Ona sredstva koja se ne koriste za izvrenje poslova, a po osnovu njih se ne ostvaruje prihod niti dobit spadaju u vanposlovna sredstva. Osnovna sredstva preduzee stie prvenstveno svojim poslovanjem, ulaganjem vika svoga rada u ove svrhe. Neki dio sredstava potie iz ostvarene dobiti preduzea i to od dijela koji nije upotrebljen za optu i zajedniku potronju preduzea i ire drutvene zajednice kao ni za linu potronju zaposlenih. S tim u vezi, isti karakter imaju i izvori sredstava koji mogu nastati ulogom koju je osniva preduzea uloio kao i dobijenim poklonima i donacijama. Sopstvena sredstva se nazivaju jo i trajna sredstva. Sredstva koja su uloena u biznis se izraunavaju vrijednosno i kada nemaju oblik novca.

Sredstva preduzea se mogu klasifikovati po: obliku, namjeni, fazama ciklusa (faza proizvodnje i faza prometa), i nainu obezbjeivanja sredstava.

Oblici u kojima se sredstva preduzea javljaju su: materijalni oblik (stvari), novani oblik i sredstva u obliku prava.

Namjena ili svrha za koju se sredstva u preduzeu koriste mogu biti poslovna sredstva (osnovna ili stalna sredstva i obrtna sredstva). Tu su takoe i sredstva koja se koriste za vanposlovne aktivnosti preduzea u koja spadaju sredstva zajednike potronje i ostala vanposlovna sredstva. Faze ciklusa reprodukcije u kojima su sredstva angaovana, ali i neangaovana (blokirana), tj. faze krunog toka sredstava su faza proizvodnje i faza prometa. Angaovanjem sredstava u fazi proizvodnje obezbjeuju se pripreme i neposredno odvijanja procesa proizvodnje, dok se sredstva angaovana u fazi prometa blokiraju u pripremi materijalnih elemenata reprodukcije kao i u gotovim proizvodima koji su spremni za prodaju.

Naini obezbjeivanja sredstava-izvora kojim se pribavljaju sredstava su: sopstveni, tui, trajni i privremeni izvori.Poslovna sredstava su ona sredstva preduzea koja se neposredno koriste za izvravanje poslovnih zadataka radi kojih je preduzee i osnovano. U savremenoj teoriji i praksi klasifikacijaposlovnih sredstava moze se vriti na razliite naine. Rastua likvidnost preduzea oznaava ureivanje poslovnih sredstava poev od nelikvidnih pa do najvieg stepena likvidnosti. Gledano po ovom kriterijumu razlikujemo[footnoteRef:2]: [2: Markovi, M. (2000): Menadment malih i srednjih preduzea, Fakultet za internacionalni menadment, Beograd, str.59]

1. Osnovna sredstva - koja se po materijalnom obliku dijele na :- osnovna sredstva u materijalnom obliku (fiziki vidljiva, opipljiva);- osnovna sredstva u nematerijalnom obliku kao to su: osnivaka ulaganja, ulaganja u probnu proizvodnju, ulaganje u istraivanje i razvoj, koncesije, patent i licence, nematerijalna ulaganja;- dugorone finansijske plasmane.

2. Obrtna sredstva - su stvari prava i novac kao sredstva koja se jednokratnom upotrebom troe u poslovnim procesima tj. prelaze iz jednog pojavnog oblika u drugi prenosei svoju ckelokupnu vrijednost. Obrtna sredstva se vraaju u prvobitni oblik za otprilike godinu dana. Obrtna sredstva karakterie njihova stalna transformacija u toku poslovnog procesa jer kroz to neprekidno obrtanje ostvaruju svoju osnovnu namjenu i sutinsku funkciju.Razlikujemo obrtna sredstva u :a) materijalnom obliku zalihe materijala, zalihe osnovnih materijala, pomonog materijala i sitnog inventara, zatim zalihe ambalae, polugotovh i gotovih proizvoda;b) u obliku prava i razgranienih trokova kupci u inostanstvu i zemlji, potraivanje za kamatu i dividendu, potraivanja od zaposlenih, potraivanja od dravnih organa, krediti i jo mnogo toga;c) u obliku novca hartije od vrijednosti, iro raun, izdvojena novana sredstva i akreditivi,blagajna, devizni raun, devizni akreditivi i devizna blagajna i ostala novana sredstva.

Vanposlovna sredstva obino slue za poboljavanje ivotnog standarda zaposlenih i tako indirektno utiu na poslovanje preduzea. Spadaju u sredstva zajednike potronje za potrebe stanovanja i ostale vanposlovne funkcije .Za ova sredstva je jako bitno i da se na osnovu njih ne mogu ostvariti prihodi. Vanposlovna sredstva mogu se javiti u razliitim oblicima: novana sredstva, u obliku zemljita, graevinskih objekata, inventara, opreme itd.

5. POSLOVNE FUNKCIJE I PROCES UPRAVLJANJA U MALIM I SREDNJIM PREDUZEIMA

Upravljanje preduzeem predstavlja kontinuirani proces kojim se pokree i usmjerava poslovna aktivnost. Ovaj proces se moe podijeliti na tri faze: planiranje, organizovanje i kontrola. Upravljanje malim i srednjim preduzeima se ne razlikuje u odnosu na proces upravljanja velikim preduzeem u koncepcijskom smislu.Ono sto mala i srednja preduzea ini posebnim jesu resursi.Osnovna svrha upravljanja preduzeem jeste donoenje odreenog niza poslovnih odluka kojima se vri kombinovanje resursa u funkciji ostvarivanja poslovnih ciljeva preduzea kao i ostvarivanje stabilne trine pozicije rasta i razvoja.Upravljanje preduzeem karakteriu sledei elementi[footnoteRef:3]: [3: Dosti, M. (2003): Menadment malih i srednjih preduzea. Ekonomski fakultet, Sarajevo, str.67]

Upravljanje jeste kontinualni proces rjeavanja problema sa kojim se preduzee susree u toku svog poslovnog zivota. Upravljanje jeste dinamiki proces zbog injenice da se uslovi privreivanja mijenjaju, a preduzee mora da odgovori na njih. Upravljanje preduzea ima ekonomski karakter jer je usmjereno na ostvarivanje ekonomskih ciljeva u oblasti privreivanja u kojoj vladaju odreene ekonomske zakonosti i principi. Upravljanje se zasniva na informacijama, donoenju poslovne odluke kao krajnjeg rezultata procesa upravljanja, zasnovano je na na analizi informacija, pri emu ni jedna odluka ne moe da bude bolja nego to su informacije na kojima se odluka zasniva. Upravljanje malim i srednjim preduzeima se moze podijeliti u tri faze kao to su planiranje, organizovanje i kontrola. U upravljanju se ove tri faze prepliu meusobno i vrsto su povezane. Mogu se posmatrati kao podstistemi sistema upravljanja u preduzeu. Planiranjem se usmjeravaju sve poslovne aktivnosti u preduzeu, organizovanjem se realizuje ono to je planirano, a kontrolom se vri analiza rezultata koji su ostvareni na osnovu planskih odluka.

6. Upravljanje marketingom u malIm I SREDNJIM preduzeIMA Radi nedostatka finansijskih sredstava i nemogunosti zapoljavanja vie radnika, vlasnik ili direktor preduzea esto je i osoba koja donosi odluke o upravljanju marketingom, to moe biti dobar, ali i lo izbor. Najee vlasnik najbolje poznaje ponudu preduzea i potroaa. Loe je ako vlasnik ili osoba iz ue porodice, situaciju na tritu doivljava subjektivno. Najloija situacija je kada preduzetnik zaposli nestrunu osobu za upravljanje marketingom. ak se mogu uti u pojedinim preduzeima argument za takvo zapoljavanje: Za poetak, zaposliemo ga u odjeljenju za marketing, tamo nema ta da pogrijei. Iz toga je vidljivo da se marketingom u nekim sluajevima upravlja kao jednokratnom aktivnosti, dok je zapravo rije o kontinuiranom i dugotrajnom poslu koji zahtijeva posebnu odgovornost, to mnogi uspjeni mali i srednji preduzetnici vjeto koriste.

7. UPRAVLJANJE NABAVNOM FUNKCIJOM U MALIM I SREDNJIM PREDUZEIMA

Nabavka u malim i srednjim preduzeima ima za cilj da odrava nivo zaliha repromaterijala koje su izbalansirane u smislu proizvodnih potreba. S obzirom na predmet i zadatak nabavke koji se odnosi na proizvodnju, trgovinu ili usluga nabavke, kao dio komercijalne slube, postaje usko vezana za proizvodnju, prodaju ili usluge, poto slui obavljanju tih funkcija, i od kojih, u osnovi, dobija naloge. Meutim, nabavka treba da ima visok stepen samostalnosti nastupa na tritu (praenje trita, ugovaranje, izbor dostavljaa i sl.). Samo na taj nain se ostvaruje racionalna nabavka, minimiziraju rizici i tete. Svaka teta nainjena u nabavci teko da se u nekoj fazi moe ispraviti. Cjelokupna nabavna aktivnost moe se podeliti na vie vidova i to: Pripremni zadaci. Obuhvataju formiranje nabavne politike, istraivanje trita nabavke, planiranje nabavke, uspostavljanje i odravanje dobrih poslovnih veza i sl. Operativni zadaci. Predstavlja operacionalizaciju poslovnih zadataka, a ogleda se u uspostavljanju kontakata sa dobavljaima, izbor najpovoljnije ponude, pregovaranje i zakljuivanje ugovora.Kada se govori o uspostavljanju kontakata sa dobavljaima, inicijativa moe da potekne od dobavljaa ili kupca. Ako potie od dobavljaa, onda on u tom sluaju alje kupcu ponudu, ako kupac prihvati ponudu, on u tom sluaju dobavljau alje narudebenicu.U situacijama kada se kupac obraa dobavljau sa zahtjevom za ponudu, ili kako se to jo zove upitom, koji ne mora da ima strogo formalizovanu proceduru, ve moe biti kontakt telefonom, telefaksom, lini kontakt i sl.Realizacija kupoprodajnih obaveza Kada je ugovor o nabavci sklopljen pristupa se njegovoj realizaciji, a to znai vri se transport od utovarnog mjesta, odnosno mjesta dobavljanja. Pri preuzimanju vri se kontrola ugovorene robe kvantitativno i kvalitativno. Poslije dopremanja robe u skladite pristupa se plaanju robe, a po uslovima i dinamici kako je predvieno ugovorom. Posebno se mora utvrditi da li kupljena roba ima izvjesne nedostatke, jer se to mora prijaviti u periodu predvienom za reklamaciju.Evidentiranje i praenje nabavkeIzuzetno osjetljiv posao, jer kako male zalihe robe, tako ni velike zalihe robe nepotrebno vezuju novana sredstva, a ako su zalihe male, onda one mogu da ugroze poslovanja preduzea.Svakako da ovim nisu iscrpljene sve obaveze nabavke kao funkcija, jer u zavisnosti od datih uslova mogu se dati i druge nadlenosti nabavci.Sam postupak nabavke moe biti direktan ili indirektan. Po pravilu, proizvoa i trgovine na veliko orijentisane su na direktnu nabavku dok maloprodaja nabavlja robu indirektnim putem. Neki put izvjesni proizvodi uslovljavaju da se nabavljaju iskljuivo direktnim putem, jer ne podnose druge kanale distribucije. Tu se obino radi o sirovinama, repromaterijalima, investicionoj opremi, rudama, pogonskim gorivima itd.Veliina kupca moe da bude od znaaja za distribuciju u nabavci. Mnogi proizvoai u malim preduzeima, zbog manjih obima nabavke, snabdijevaju se u veleprodajama.Postoji niz mogunosti u kojima se nabavna sluba moe snabdijevati proizvodima kao to su:direktno kod potroaa, distributivnih centara, na sajmovima i izlobama, preko trgovakih preduzea na veliko, preko menadera prodaje, trgovakih putnika.

8. UPRAVLJANJE PRODAJNOM FUNKCIJOM U MALIM I SREDNJIM PREDUZEIMAUnapreenje prodaje je efektivna koordinacija svih marketing aktivnosti koje imaju vezu sa funkcijom prodaje. Efektivnost i koordinacija vremena, napora i angaovanih sredstava treba da daju efikasnost u unapreenju prodaje. Unapreenje prodaje je od velikog znaaja za poslovanje, ali ne smije biti prenaglaeno da se zanemare druge funkcije i ne smije da bude kategorino. Prodaja treba da bude zasnovana na motivima kupovine kupaca i potroaa.Sama prodaja predstavlja sve napore koje uini prodavac da bi se ostvarila razmjena robe za novac. Kako e se odvijati prodaja zavisi od robe koja se prodaje, vrste kupca, vremena prodaje i koliine prodaje. Po pravilu, prodaja se javlja kao: lina prodaja, prodaja putem oglasa, prodaja putem telefona, kataloka prodaja, putem uzoraka, na sajmovima, berzama i sl. Neki vidovi izloenih prodaja svojstveni su proizvoaima,dok neke pripadaju trgovini na veliko i malo. Pred menadera u preduzeu postavlja se pitanje na koje on mora da odgovori, koji je za njega najprihvatljiviji nain prodaje da ga primijeni. U tom opredjeljivanju on moe da primjenjuje jedan nain ili kombinaciju vie nainaDa bi se proces prodaje odvijao na zadovoljavajui nain menader mora u okviru prodajne funkcije da odabere i pripremi osoblje koje e realizovati planirane poslove. Meu najvanije osobine koje treba da posjeduju kadrovi u prodaji spadaju i ove[footnoteRef:4]: [4: M. ivkovi, Ekonomika poslovanja, Megatrend univerzitet, 2006., str.49]

marketinko poznavanje procesa prodaje, dobro poznavanje robe koja je predmet prodaje, preduzimljivost, istrajnost i marljivost, poznavanje kretanja na tritu i dr.Efikasnost rada prodaje nalazi se u dobrom predvianju prodaje, ostvarivanju prodaje u odreenom periodu i u dobro postavljenom planu prodaje u okviru marketing plana. lako su neki elementi prodaje dati u biznis planu, ipak, to nije dovoljno. Zbog toga se pristupa razradi plana prodaje koji treba da obuhvati: vremensko dimenzioniranje u okviru poslovne godine, razradu plana po artiklima, teritoriju prodaje, metodama prodaje itd. Realizaciju plana prodaje treba analizirati sa stanovita efikasnosti zadovoljenja potreba kupaca, tako i u odnosu na ekonomske interese prodavca.. Da bi uspjeno realizovao proces prodaje robe menader u saradnji sa slubom prodaje cjelokupnu delatnost dijeli na sljedee faze: predvia prodaju, planira prodaju, definie i razrauje plan prodaje, izvrenje prodaje.9. UPRAVLJANJE TROKOVIMA U MALIM I SREDNJIM PREDUZEIMA

Osnovnim ciljem upravljanja trokovima poslovanja namee se ostvarenje dugorone koristi od nastalog troka ili ostvarenje odreenog cilja poslovanja uz to nie trokove bez dugoronih negativnih posljedica na rezultat poslovanja i konkurentsku poziciju.Kao i pri maksimizaciji profita, naglasak se stavlja na dugorono, a ne kratkorono odrivu poziciju poduzea na tritu. Da bi ostvarilo svoje ciljeve poslovanja, preduzee treba nadjaati konkurenciju ne samo danas ve i u budunosti. Pomou upravljanja trokovima, ono to moe uiniti na dva naina: efikasnijim koritenjem internih resursa preduzea strogom kontrolom trokova ili premoivanjem proizvodnih aktivnosti koje rezultiraju visokim trokovima.

Kao i kod sprovoenja drugih strategija poslovanja, uvoenje sistema upravljanja trokovima zahtijeva potpunu posveenost preduzea od vrhovnog menadmenta do ukljuenosti zaposlenih na svim hijerarhijskim nivoima i uvoenja sistema kontrole djelotvornosti koji e pomoi u unapreenju aktivnosti koje rezultiraju dodanom vrijednosti, a smanjiti one koje tome ne doprinose.10. UPRAVLJANJE LOGISTIKOM U MALIM I SREDNJIM PREDUZEIMA

Logistika je djelatnost koja se bavi savladavanjem prostora i vremena uz najmanje trokove. U savremenim uslovima se najee koristi za oznaavanje poslovne funkcije i discipline koja se bavi koordinacijom svih kretanja materijala, proizvoda i robe u fizikom, informacijskom i organizacijskom pogledu. Predstavlja kruni proces od nabavke preko proizvodnje i prodaje do potroaa. Obuhvata sve djelatnosti potrebne za kompleksnu pripremu i realizaciju prostorne i vremenske transformacije dobara i znanja. Nastoji upotrebom ljudskih resursa i sredstava u sistemima staviti na raspolaganje tritu traena dobra u pravo vrijeme i na pravom mjestu u traenoj koliini, kvalitetu i cijeni s tanim infomacijama vezanim uz ta dobra. Naglasak je na minimalnim trokovima i optimizaciji kako bi se postigla vea profitabilnost.Ako se logistika posmatra ire, onda ona nije samo skladitenje i transport inputa, poluproizvoda i gotovih proizvoda, ve i niz drugih poslova na pripremi i obezbjeenju proizvodnje i drugih poslovnih funkcija, kao to su: obezbjeenje i distribucija energije (nabavka, skladitenje, izdavanje goriva, obezbjeenje novca za potrebe prerade), odravanje opreme i transportnih sredstava, uvanje, suenje i obrada proizvoda.Osnovna pravila logistike su da se najvee zalihe ostavljaju na najniim nivoima logistikog lanca, jer im je tada zamrznuta vrednost u zalihama najmanja, i da se svedu na minimum prazni hodovi transportnih sredstava, jer se time obezbjeuju minimalni trokovi transporta.

11. UPRAVLJANJE ZALIHAMA U MALIM I SREDNJIM PREDUZEIMAProblem zaliha se posebno ozbiljno postavlja u osjetljivim ekonomskim uslovima kada kamatna politika, pa ak i administrativne mjere pogaaju proizvoae. Vrlo esto se istiu ekstremni primjeri rada nekih firmi u svijetu bez zaliha. Posmatrano samo sa aspekta jednog preduzea ovo moe djelovati vrlo atraktivno. ire posmatrano, u svakoj zemlji moraju postojati zalihe materijala, sirovina, poluproizvoda i gotovih proizvoda. Drugo je pitanje gdje one treba da budu locirane, ko treba njima da upravlja i kakvi treba da su naini distribucije.Angaovanje sredstava u nabavci robe, odnosno zaliha, u preduzeu predstavlja najveu stavku. Upravljanje zalihama u trgovini, kao i u proizvodnim preduzeima, je najvaniji zadatak i od posebnog znaaja radi uspjeha preduzea. Svrha upravljanja zalihama je da se iskoriste velika ulaganja u robu efektivno i olaka efikasno finansiranje posla.Glavni cilj svakog preduzea treba da bude prava roba u pravo vrijeme na pravom mjestu. To znai da treba raspolagati adekvatnom robom i materijalima dostupnim da se zadovolje potrebe kupaca, ili dovoljno dijelova i materijala na raspolaganju da se zadovolje potrebe proizvodnje. Samo ako se zalihe ne kontroliu, dolazi do poremeaja ravnotee, a to ima za posljedicu gubitak u preduzeu.U sistemu kontrole zaliha vri se kvantitativna i finansijska kontrola. U trgovini se posebno koriste koliinska i vrednosna kontrola. Kvalitetna kontrola zaliha daje precizne informacije o koliinama zaliha, asortimanu, kvalitetu i drugo. Metode koje se koriste da se obezbijedi informacija o zalihama, funkcioniu kroz periodino fiziko brojanje i stalnu knjigovodstvenu evidenciju zaliha. Kontrola zaliha funkcionie uz pomo osnovnih podataka i koliine, koliine na raspolaganju, dodavanje zaliha putem nabavke ili proizvodnje i kritine take kada je potrebno preduzeti konkretne mjere. Finansijska kontrola zaliha treba da bude redovna za svako preduzee, kao i kvantitativna kontrola, a naroito kod kontrole sirovina, dijelova koji se koriste u proizvodnji koja ima iroku lepezu proizvoda. Zalihe mogu biti dobro izbalansirane u smislu broja jedinica svakog artikla u okviru ukupne koliine ili neizbalansirane u smislu vrijednosti, u uslovima visoke inflacije kada nije izvrena valorizacija zaliha po trinim cijenama,nego po nabavnim to daje lou predstavu o angaovanosti kapitala kao kontroli zaliha u onim sluajevima, kod deficitarnih proizvoda, kojima prijeti opta nestaica.

Najvanije metode obezbjeivanja potrebnih informacija za kontrolu zaliha su: snabdijevanje, fiziko provjeravanje i stalna evidencija zaliha. Snabdijevanje moe da bude dovoljno kod vrlo malih preduzea gde asortiman roba nije veliki, a stopa tranje tih proizvoda na tritu nije na visokom nivou. Svako preduzee treba da provjerava fiziki obim zalihe i to brojanjem.

Sa stalnom evidencijom zaliha menader zna u svako doba koliine roba sa kojima raspolae. Kod kontrole nivoa zaliha finalnih proizvoda, u proizvodnom preduzeu, odgovara stalna evidencija zaliha koja je skoro identina kao u trgovini na malo. Kontrolisanje zaliha, sirovina i repromaterijala, koji se koriste za proizvodnju ili zalihe komponenti koje slue za sklapanje esto je potrebno da ovi materijali budu rezervisani da bi bili na raspolaganju u sluaju potrebe. U protivnom, proizvodnja se moe usporiti ili ak prestati zbog nedostatka nekog osnovnog materijala ili komponente. Zbog toga, potrebno je formirati sistem rezervi materijala.

ZAKLJUAK

Mala i srednja preduzea se smatraju jednom od vodeih snaga ekonomskog razvoja. Ona stimuliu privatno vlasnitvo, ona su fleksibilna i mogu se prilagoavati promjenama na tritu, generiu zaposlenost, stvaraju diversifikovanu ekonomsku aktivnost, doprinose izvozu i trgovini i osnovni su inioci razvoja konkurentske ekonomije. Ova mala preduzea su vana za procese privatizacije i liberalizacije. Ona su takoe svojim razvojem i zapoljavanjem svakako i faktor stabilizacije.Veliki broj zemalja postaje svJestan injenice da vei broj malih i srednjih preduzea donosi veu fleksibilnost u drutvu i ekonomiji, prouzrokuje tehnoloku inovativnost, doprinosi rastu zapoljavanja i kreiranju novih radnih mjesta u veem obimu nego velika preduzea. Mala preduzea zajedno sa privatnim sektorom ine kimu trine ekonomije. Tokom prethodnog perioda izostala je institucionalna, tehnoloka, pravna i finansijska podrka malim i srednjim preduzeima. Akcenat nije stavljan na razvoj ovog dijela nacionalne ekonomije, ve prije svega na velika drutvena preduzea.Mala i srednja preduzea posluju sa vrlo ogranienim poslovnim resursima. Kao osnovno obiljeje koje moe da upravljanje u malim preduzeima uini specifinim jeste nedostatak resursa. Ovde se prevashodno misli na finansijske, ali i na sve druge resurse, radnu snagu, maine. Tako posmatrano, upravljanje malim preduzeima poprima oblik upravljanja preduzeem u uslovima ogranienih resursa. Ovdje se ne misli na opta ogranienja u resursima, ve se misli na nedostupnost ili uslove oteane dostupnosti pojedinih resursa. Upravljanje preduzeem u nedostatku resursa utie na definisanje organizacione strukture malih i srednjih preduzea mali je broj zaposlenih (pogotovo u mikro preduzeima, do 10 zaposlenih), zaposleni obavljaju po vie funkcija u preduzeu, a neke funkcije (aktivnosti) su dislocirane izvan preduzea.Poslovna funkcija koja se ne preputa drugima, odnosno koja ostaje u okviru preduzea, jeste istraivanje i razvoj. Bez obzira na postojanje ili nepostojanje posebne organizacione cjeline koja se bavi pitanjima istraivanja i razvoja, neophodno je da istraivanje i razvoj, kao funkcija od stratekog znaaja za poslovanje svakog preduzea, bude implementirana u organizacionu srukturu preduzea.Iskustva kako razvijenih zemalja tako i zemalja u tranziciji govore o tome da postoje tri osnovna modela razvoja malih i srednjih preduzea, a to su: osnivanje novih preduzea, kupovina postojeih preduzea i kombinovani metod. Kod forme vlasnitva nad malim preduzeima, mogu se uoiti sljedee varijante: pojedinano, partnersko i korporativno.Istraivanja trita, koja su potrebna malim i srednjim preduzeima, su takoe ograniena resursima kojima raspolau i dobrim dijelom se oslanjaju na iskustvo ili druge oblike neformalnih tokova informacija.

LITERATURA

1. Dosti, M. (2003): Menadment malih i srednjih preduzea. Ekonomski fakultet, Sarajevo.2. Grozdani, R., orevi, D., (1990); Osnove ekonomije, TF Mihaijlo Pupin, Zrenjanin3. M. ivkovi, Ekonomika poslovanja, Megatrend univerzitet, 2006.4. Markovi, M. (2000): Menadment malih i srednjih preduzea, Fakultet za internacionalni menadment, Beograd.5. Siropolis, N.C. (1990): Menadment malog preduzea - vodi u preduzetnitvo, "Mate", Zagreb.6. Vaji, I. (1994): Menadment i preduzetnitvo, Centar za preduzetnitvo d.o.o. Zagreb.

2

3