OBRAZOVANJE ODRASLIH I CELOŢIVOTNO OBRAZOVANJE U OBLASTI TEHNIKE I

INFORMATIKE

Autor: Silvija Nikolić

Fakultet tehničkih nauka Čačak Tehnika i informatika

e-mail:nikol.sn1@gmail.com Mentor rada: dr Ţeljko Papić, vanredni profesor

Apstrakt: Ovaj rad se bavi pitanjima obrazovanja odraslih i celoživotnim obrazovanjem kao potrebom stalnog učenja i usvajanje novih znanja i veština koje nam donosi novo doba i razvoj tehnologije. Obradiću temu obrazovanja odraslih i celoživotnog obrazovanja u oblasti tehnike i informatike, gde ću uraditi istraživanje o nivou primene računara i interneta u okviru grupe ljudi obuhvaćene projekatom „Druga šansa“ koji je pokrenut kao pilot program. Projekat je u finalnoj fazi, inače predvidjen da traje tri godine nakon čega bi se napravio osvrt na ciljeve i ishode programa i utvrdila efikasnost i potreba za njegovim prihvatanjem kao standardnim programom za obrazovanje odraslih. Rad prikazuje rezultate istraživanja u kome su uključeni polaznici jedne škole uključene u ovaj pilot projekat. Ključne reč - Obrazovanje odraslih; Celoživotno obrazovanje; Tehnika i informatika;

1. Uvod

Savremeno društvo je društvo tehnike, posebno informatike, društvo komunikacija i informacija. Znanje predstavlja glavni pokretački faktor privrednog i društvenog rasta i razvoja savremene drţave i kao takvo je dobilo mesto ključnog resursa u novom društvu - zvanom društvo znanja. Nivo znanja u jednoj drţavi opredeljuje nivo privrednog i društvenog razvoja. Ulaganje u znanje je u savremenoj ekonomiji najisplativija investicija. Najrazvijenije zemlje sveta su danas zemlje koje imaju visok nivo ulaganja u obrazovanje i nauku. Imajući u vidu postojeću obrazovnu strukturu stanovništva ( tabela1.) i veliku nezaposlenost, potrebno je stvarati uslove za razvoj programa obrazovanja i obuke koji bi zadovoljavali potrebe za znanjima i veštinama odraslih.

Popis stanovništva 2011.

Ukupno %

Republika Srbija 6 161 584 100

Bez školske spreme 164 884 2,68

Nepotpuno osnovno obrazovanje

677 499 11,00

Osnovno obrazovanje 1 279 116 20,76

Srednje obrazovanje 3 015 092 48,93

Više obrazovanje 348 335 5,65

Visoko obrazovanje 652 234 10,59

Nepoznato 24 424 0,40

Sl.1.Stanovništvo staro 15 i više godina prema školskoj spremi, po popisima zavoda za statistiku 2011.godine

Pojedinci – korisnici računara, prema godinama starosti

Ukupno 55,0 %

16-24 95,5%

25-34 77,6%

35-44 69,8%

45-54 46,8%

55-64 25,0%

64-74 9,3%

Pojedinci – korisnici Interneta, prema godinama starosti

Ukupno 48,8%

16-24 93,2%

25-34 73,9%

35-44 59,7%

45-54 38,1%

55-64 16,8%

65-74 4,4%

Sl. 2. Korisnici računara i Interneta prema godinama starosti prikazano u procentima (podaci zavoda za statistiku iz 2012.godine)

Obrazovanje odraslih

Obrazovanje je organizovani proces učenja, odnosno sticanja znanja, veština, navika i razvijanja sposobnosti. Obrazovanje odraslih je bilo koji oblik i forma učenja omogućena odraslima. Obrazovanje odraslih posmatra se danas kao uslov opstanka i razvoja modernih društava. U uslovima brzih demografskih, socijalno-političkih, ekonomskih i naučno-tehnoloških promena njegov značaj izuzetno je porastao. On ima vitalnu ulogu u ekonomskom razvoju savremenih društava i otvaranju stvarnog prostora za delotvorno učešće gradjana u rešavanju različitih društvenih, profesionalnih, porodičnih i individualnih problema. Sticanja i upotreba znanja, posebno u odraslom dobu, postali su ključ za rešavanje najznačajnijih društvenih i individualnih problema kao što su: • unapredjenje medjuljudskih i medjuetničkih odnosa, • unapredjenje ljudskih prava i gradjanskih sloboda, • zaštita ţivotne sredine, • zaštita i unapredjenje zdravlja, • ishrana stanovništva, • briga za roditeljstvo i porodicu, • emancipacija ţena, • zaštita i emancipacija hendikepiranih, marginalnih i ugroţenih grupa, • zapošljavanje stanovništva, • ekonomski rast, • unapredjenje produktivnosti i ekonomske efikasnosti, • postizanje ličnog identiteta i pronalaţenje smisla ţivota. Razvoj novih informativnih i komunikacionih tehnologija nosi novi rizik društvenog i profesionalnog isključivanja grupa, pojedinaca, pa čak i profesija, koji nisu u stanju da se prilagode ovom konceptu. Jedna od uloga obrazovanja odraslih je smanjenje takvog rizika i pruţanje pomoći informatičkom društvu u očuvanju humanističke dimenzije.

Celoživotno obrazovanje

Celoţivotno obrazovanje je aktivno učenje koje ne prestaje završetkom školovanja nego se nastavlja i traje sve dok je čovek sposoban da usvaja nove pojmove i da ih logički povezuje.

Razvoj nauke, inovacija, tehničko-tehnološka, informaciona i komunikaciona dostignuća i svakodnevne promene, novosti i usavršavanja na tim područjima zahtevaju celoţivotno učenje – učenje od predškolskog doba do razdoblja nakon penzije. Količina postojećeg znanja postala je prevelika da bi se mogla naučiti tokom redovnog školovanja. Proizvodnja novog znanja se ubrzava, pa tako i ono brţe zastareva. Odgovor na taj problem ne moţe da da formalni školski sistem, koji po svojoj prirodi mora da ima odredjenu stabilnost i duţinu ciklusa. Zato je formalno obrazovanje danas samo osnov za nadogradnju niza obrazovnih aktivnosti tokom celog radnog, pa i ţivotnog veka, kojima je cilj prilagodjavanje postojećih znanja i sposobnosti zaposlenih novim zahtevima rada. Naime, stručnjaci su izračunali, na primer, da ’’srednjoškolska znanja zastarevaju za 20 godina, fakultetska znanja zastarevaju za 10, znanja raznih stručnih i proizvodnih zanimanja za 5, tehnološka znanja za 3, a informatička znanja za 1 godinu’’. Mladje generacije su već uključene u novi način i pristup učenju i podučavanju, a to je kritičko, emancipacijsko i kreativno učenje i podučavanje koje ima za cilj ostvarivanje učenikove kritičke i kreativno-inovativne pozicije, kao i razvoj kompleksne ličnosti koja će odgovarati potrebama modernog društva, društva znanja. A odrasli čije je dosadašnje obrazovanje i učenje bilo utemeljeno na nekim drugim principima, moraće se prilagoditi novim uslovima i konstantno učiti i usvajati nova znanja, sposobnosti i veštine. Celoţivotno učenje je i neka vrsta “druge šanse” za unapredjivanje temeljnih veština i nudi mogućnost učenja na naprednijim nivoima. Sve to znači da formalni oblik obrazovanja odraslih mora biti otvoreniji i fleksibilniji kako bi mogućnosti za celoţivotno učenje bile skrojene prema potrebama polaznika ili potencijalnih polaznika.

Druga šansa

Projekat “Druga šansa” je pilot program koji je pokrenut po ugledu na projekte te vrste u Evropi, prilagodjen potrebama polaznika i zahtevima trţišta radne snage. Dakle, partneri u ovom projektu su: Nacionalna sluţba za zapošljavanje, Centar za socijalni rad, Škola i Lokalna samouprava. Popisom iz 2002.godine utvrdjen je visok nivo nepismenih lica u Srbiji ( što se moţe videti u tabeli 1.) i drţava je prepoznala potrebu za pokretanjem ovakvog pilot programa koji će biti prilagodjeniji odraslima i njihovim potrebama, odnosno programom koji obezbedjuje funkcionalno obrazovanje. Program obuhvata obrazovanje osoba starijih od 15 godina koji su iz nekog razloga prekinuli školovanje ili ga nisu ni započeli. Ovaj program podrazumeva učenje, obučavanje polaznika znanjima i veštinama koji su njima potrebni u svakodnevnom ţivotu, odnosno, akcenat je stavljen na to da polaznici ovladaju praktičnim znanjima. Nastava predmeta Digitalna pismenost kao jednog od predmeta u okviru projekta “Druga šansa” podrazumeva 55 sati obuke koja je organizovana u vidu blok nastave. Ovaj oblik organizovanja nastave je predvidjen za osposobljavanje polaznika za samostalnu upotrebu računara i informacionih servisa kao predpostavke aktivnog učešća odraslih u svakodnevnim situacijama kako privatnog tako i poslovnog okruţenja. Program je podeljen u tri ciklusa, gde svaki ciklus traje jednu školsku godinu. Prvi ciklus obuhvata pohadjanje od 1. do 4. razreda osnovne škole, drugi ciklus obuhvata 5. i 6. razred, a treći ciklus 7.i 8. razred i obuku za izabrana zanimanja. Trţište rada u sve većoj meri zahteva stručnost u upotrebi digitalnih sredstava i usluga, i izvesno je da će u veoma bliskoj budućnosti praktično svaki posao zahtevati odredjeni stepen digitalne pismenosti. Ovladavanjem osnova digitalne pismenosti polaznici sebi otvaraju put daljem obrazovanju i samoobrazovanju. Kompjuterski pismena osoba je ona koja poseduje odredjena znanja, veštine i

sposobnosti vezane za rad na računaru, koje joj pomaţu da uz pomoc računara zadovolji svoje mnogobrojne potrebe, da ispolji i razvije potencijale svoje ličnosti u svakodnevnom ţivotu i radu. Proces digitalizacije društva je istovremeno proces marginalizacije onog dela populacije koji ovom svetu digitalnih informacija i usluga ne ume da pristupi. Ovo raslojavanje dodatno ubrzavaju mogućnosti koje informaciono-komunikacijske mreţe pruţaju realizaciji koncepta celoţivotnog učenja. Prosečan polaznik programa projekta “Druga šansa” ima 28 godina, nezaposlen je, u detinjstvu je završio četiri razreda osnovne škole u koju se vraća nakon 13 godina van sistema obrazovanja. Obzirom da je projekat podeljen u tri ciklusa, treba spomenuti da je najmanja motivisanost polaznika prvog ciklusa i oni su ti koji najčešće odustaju posle upisa u program; zatim polaznika drugog ciklusa, koji su obično opismenjeni ali su imali neki problem koji ih je sputao u završetku školovanja ( često navode ekonomski status, porodične probleme, česte selidbe) i oni su motivisaniji od polaznika prvog ciklusa; a da su najmotivisaniji polaznici trećeg ciklusa. Pokazalo se medju polaznicima sva tri ciklusa da su ţene motivisanije. Socijalni momenat povezivanja unutar porodice je često jak motivacioni faktor, roditelji koji pohadjaju ovaj program postaju bliskiji sa svojom decom koja su već obuhvaćena sistemom obrazovanja, deca pomaţu roditeljima oko učenja, a roditelji mogu da prate i aktivnije učestvuju u ţivotu svoje dece i njihovom obrazovanju. Polaznici programa su često iz porodica u kojima ili nijedan član porodice nema završenu osnovnu školu ili mali broj njih završilo osnovnu školu, tako da, roditelji koji su polaznici projekta pokazuju dobar primer svojoj deci da i ona trebaju da uče i da se obrazuju.

OŠ “Heroj Radmila Šišković”

Pilot projekat “Druga šansa” je ušao u treću godinu svog postojanja u Srbiji, posle koje će se odlučiti da li će ovaj program biti prihvaćen kao stalni program osnovnog funkcionalnog obrazovanja odraslih u Srbiji. U osnovnu školu “Heroj Radmila Šišković” u Smederevskoj Palanci u školskoj 2011/2012. godini prijavilo se 77 polaznika; u okviru prvog ciklusa upisano je 25 polaznika, od kojih je 12 i završilo prvi ciklus; u okviru drugog ciklusa upisano je 25 polaznika, od kojih je 10 završilo drugi ciklus; u okviru trećeg ciklusa upisalo se 27 polaznika i njih 17 je završilo treći ciklus. 16 polaznika je izašlo na završni ispit, a dva polaznika su upisala srednju školu. U školskoj 2012/2013. u osnovnu školu “Heroj Radmila Šišković” prijavilo se ukupno 60 polaznika programa “Druga šansa”, od toga, u okviru prvog ciklusa 20 polaznika, u okviru drugog ciklusa 20 polaznika i u okviru trećeg ciklusa takodje 20 polaznika; obzirom da je školska godina u toku, još uvek ne moţemo znati koliko polaznika će svoje obuke privesti kraju, ali za sada dva kandidata ispunjavaju uslov da upišu srednju školu kao redovni učenici.

Metodologija Projekat “Druga šansa” se sprovodi u 36 osnovnih škola u Srbiji. Jedna od tih škola je i škola “Heroj Radmila Šišković” u Smederevskoj Palanci koju sam posetila i u kojoj je uradjena anonimna anketa sa pitanjima o obrazovnom statusu polaznika, nivou korišćenja računara, interneta. Cilj istraţivanja je bio da se utvrdi koliko su polaznici upoznati i koliko koriste računar i šta je to što ih najviše motiviše za učenje. U postupku istraţivanja korišćena je metoda upitnika, pri čemu je analiza uradjena nad 60 polaznika projekta, koliko ih je ove godine i upisano.

Rezultati i diskusija

Prema anonimnoj anketi koju smo uradili medju polaznici programa, na pitanje “ Da li poseduju računar kod kuće?”, većina, od 60 ispitanika, ih je odgovorila da nema računar kod kuće.

0

5

10

15

20

I ciklus II ciklus III ciklus

poseduje računar

Na pitanje “Da li su uopšte imali pristup računaru pre priključivanja projektu?” polaznici sva tri ciklusa su u više od 50% odgovorila da su imala pristup računaru i pre priključivanja proјеktu. Ako znamo da svaki ciklus ima po 20 polaznika, sa grafikona se moţe uočiti da je 10 polaznika prvog ciklusa odgovorilo potvrdno, 11 polaznika drugog ciklusa i 13 polaznika trećeg ciklusa.

0

5

10

15

20

I ciklus II ciklus III ciklus

imalo pristup računaru

Na pitanje “Da li su koristili Internet i pre pohadjanja časova digitalne pismenosti?” jedan polaznika prvog ciklusa je odgovorilo potvrdno, dok je bilo više polaznika drugog i trećeg ciklusa koji su koristili internet pre priključivanja projektu “Druga šansa”, u drugom ciklusu njih četvoro je koristilo internet, a u trećem njih petoro.

0

5

10

15

20

I ciklus II ciklus III ciklus

koristilo internet

Na pitanje šta je to što im je najzanimljivije vezano za predmet digitalna pismenost najčešće su odgovarali: You tube, društvene mreţe poput Facebook-a i korišćenje pretraţivača kako bi na taj način mogli pre svega da pregledaju konkurse za posao, slanje elektronske pošte kako bi konkurisali za posao.

0

5

10

15

20

You tube Facebook korišćenje

pretraživača

slanje

elektronske

pošte

I ciklus

II ciklus

III ciklus

Zaključak

Iskustva programa funkcionalnog obrazovanja odraslih pokazuju da upotreba računara snaţno pospešuje motivaciju odraslih za učešće u ovakvim obrazovnim programima. Program, kako je koncipiran program “Druga šansa” je pribliţeniji odraslima, njihovim potreba i mogućnostima; fleksibilnost ovakvog obrazovanja je odraslima dostupnija i prihvatljivija. Program predstavlja priliku za funkcionalno nepismene, socijalno isključene i nezaposlene odrasle osobe da nadoknade nedostatak veština i znanja neophodnih za zapošljivost i ţivot. Obrazovanje moţe da doprinese ekonomskom razvoju direktno, ono treba da ostvari i osposobi ljude da budu aktivni činioci društva u skladu sa promenama u tehnologiji i promenama ekonomskog ambijenta.

Literatura

[1] Bjekić, D., Bjekić, М., Papić, Ţ. (2009) Pedagoško-metodički priručnik za Praktičan rad budućih profesora tehničko informatičkog područja – Praktikum 1, Tehnički fakultet, Čačak [2] Trnavac, N., ĐorĎević, J. (2010.) Pedagogija, Naučna KMD, Beograd [3] www.drugasansa.rs [4] www.rzs.rs [5] www.wikipedia