Sistemi za prečišćavanje otpadnih voda, dr Božo Dalmacija

SISTEMI ZA PREČIŠĆAVANJESISTEMI ZA PREČIŠĆAVANJESISTEMI ZA PREČIŠĆAVANJE SISTEMI ZA PREČIŠĆAVANJE OTPADNIH VODAOTPADNIH VODA

P f d B ž D l ijProfesor dr Božo DalmacijaPrirodno-matematički fakultet Novi Sad

Departman za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine

1 WW 2014. Novi Sad, 2-5. septembar 2014.

Osnovna podela procesa prečišćavnja Osnovna podela procesa prečišćavnja otpadnih vodaotpadnih vodaotpadnih vodaotpadnih voda

Zadatak prečišćavanja otpadnih voda je da ukloni zagađenje otpadne vode do te mere dazagađenje otpadne vode do te mere da

obrađena otpadna voda može da se ispušta u recipijent (prijemnik) bez štetnih posledica ili da može da se ponovo upotrebi.

Prečišćavanje otpadne vode se obično deli na: th d b dprethodnu obradu;

primarno, sekundarno, ,tercijalno prečišćavanje; i obradu i odlaganje muljeva koji nastaju tokom prečišćavanja otpadnih vodaprečišćavanja otpadnih voda.


OTPADNA VODA

1. Primarni tretman 1. postupci mehaničkog POSTROJENJE ZA PREČIŠĆAVANJE OTPADNIH VODA

2. Sekundaran tretman3. Tercijarno

prečišćavanje

p p gprečišćavanja,

2. procesi hemijskog prečišćavanja

3 procesi biološkog3. procesi biološkog prečišćavanja otpadnih voda

Zahtevi za kvalitet prećišćenih otpadnih voda, tj. GVE za vode ili

k i l d štOTPADNI MULJEVI

maksimalno dopuštene koncentracije u otpadnim vodama

PRIJEMNIK PREČIŠĆENIH

OTPADNIH VODA OBRADA OTPADNIH

KRAJNJA DISPOZICIJAOTPADNIH

MULJEVADISPOZICIJA

MULJEVA3 WW 2014. Novi Sad, 2-5. septembar 2014.

P i i i j čišć j t d ihP i i i j čišć j t d ihPozicioniranje prečišćavanja otpadnih Pozicioniranje prečišćavanja otpadnih voda u okviru problematike zaštite vodavoda u okviru problematike zaštite vodaObezbeđivanje kvaliteta u prečišćavanju otpadnih voda je deo ukupne problematike zaštite voda kojiukupne problematike zaštite voda koji se odnosi na otpadne vode, od:i. odvođenja otpadnih voda (kanalizacija), ii. prečišćavanja otpadnih voda, do iii. ispuštanja prečišćenih otpadnih voda u

prijemnik otpadnih voda (obično je to neki p j p ( jvodotok: reka ili kanal) i njihovog uticaja na ekosistem prijemnika


Odvođenje otpadnih vodaj p

Komunalne otpadne vode Industrijeke otpadne vode

Prečišćavanje otpadnih vodaPrečišćavanje otpadnih vodaPrečišćavanje komunalnih otpadnih voda

Zajedičko prečišćavanje komunalnih i industrijekih otpadnih voda

Predtretman industrijekih otpadnih vodaPrečišćavanje industriskih otpadnih voda

I št j čišć ih t d ih dIspuštanje prečišćenih otpadnih voda

Norme za ispuštanje otpadnih voda (GVE) Recipijent (reka, jezero, kanal itd.)


WW 2014. Novi Sad, 2-5. septembar 2014.6

Prečišćavanje otpadnih voda kao tehnološkiPrečišćavanje otpadnih voda kao tehnološkiPrečišćavanje otpadnih voda kao tehnološki Prečišćavanje otpadnih voda kao tehnološki proces (otpadna voda kao „proizvod” i proces (otpadna voda kao „proizvod” i

sirovina”)sirovina”)„sirovina )„sirovina )Prečišćavanje otpadnih voda je svojevrsna proizvodnja postoji :proizvodnja‚ postoji :

sirovina (neprečišćena otpadna voda)ć i i t š i t ij lipomoćni i potrošni materijali

oprema za proizvodnju (oprema za prečišćavanje)prečišćavanje)proces proizvodnje (proces prečišćavanja)kontrola i vođenje procesakontrola i vođenje procesa


održavanje opreme proizvod (prečišćena otpadna voda)oprema za isporuku proizvoda

(kanalizacija do prijemnika otpadnih voda; odnosno cevovod do mesta recirkulacije ili ponovne upotrebe prečišćene otpadne vode), te

naplata proizvoda (u slučaju recirkulacije ili ponovne upotrebe prečišćena otpadna voda ima određenu vrednost;voda ima određenu vrednost; u slučaju ispuštanja u prijemnik troškovi prečišćavanja se kompenzuju iz smanjenog iznosa naknade ili ukidanja naknade za ispuštanje otpadnih voda)ispuštanje otpadnih voda),

odnosno obezbeđivanje sredstava za celokupno poslovanjep j


Prema tome:

Postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda (PPOV), pogotovo veće, i sa složenijim procesom ( ) p g j pobrade, može se posmatrati kao fabrika (u okviru preduzeća koje se bavi

ih tprihvatom, prečišćavanjem i transportom otpadnih voda do mesta ispuštanja u prijemnik)

Postrojenje za prečišćavanje (PP) industrijskih otpadnih voda može se posmatrati kao jedan od pogona neke fabrike


1.1. prihvatom, prihvatom, 2.2. prečišćavanjem i prečišćavanjem i 33 transportom otpadnih voda do mesta ispuštanjatransportom otpadnih voda do mesta ispuštanja3.3. transportom otpadnih voda do mesta ispuštanja transportom otpadnih voda do mesta ispuštanja


Prečišćena otpadna voda može da se posmatra iPrečišćena otpadna voda može da se posmatra ikao „sirovina“: u slučajevima kada se ponovokoristi ili recirkuliše voda u proizvodnjuprimer:

prihranjivanje izvorišta podzemne vode prečiš-prihranjivanje izvorišta podzemne vode prečišćenom komunalnom otpadnom vodomkorišćenje komunalne otpadne vode i otpadnihj p pvoda nekih industrija za zalivanjepovrat otpadnih voda u industriji – voda izp p jpojedinih faza procesa proizvodnje, voda odpranja i ispiranja, voda od hlađenja, kondenzatparepare


Princip prečišćavanja industrijkih Princip prečišćavanja industrijkih otpadnih vodaotpadnih vodaotpadnih vodaotpadnih voda


ZAHTEVI U POGLEDU KVALITETA ZAHTEVI U POGLEDU KVALITETA (STEPENA PREČIŠĆENOSTI)(STEPENA PREČIŠĆENOSTI)(STEPENA PREČIŠĆENOSTI) (STEPENA PREČIŠĆENOSTI)

OTPADNIH VODAOTPADNIH VODA

Normativna regulisanost gzahteva u pogledu kvaliteta (stepena prečišćenosti)prečišćenosti) otpadnih voda


Opis mera predviđenih u cilju sprečavanja, smanjenja i Opis mera predviđenih u cilju sprečavanja, smanjenja i otklanjanja značajnih štenih uticaja industrijskih otpadnih voda na životnu sredinu (Zakon o zaštiti životne sredine, Sl. Glasnik RS br. 135/04)

Vode se mogu koristiti i opterećivati, a Vode se mogu koristiti i opterećivati, a Otpadne vode se mogu

ispuštati u vode uz primenu odgovarajućeg tretmana, na način i do nivoa koji ne predstavlja opasnost za prirodne procese ili za obnovu kvaliteta i količine vode i koji ne umanjuje mogućnost njihovog višenamenskog korišćenja.


Zabranjeno (Zakon o vodama,"Sl. glasnik RS", br. 30/2010) je:1) unošenje u površinske i podzemne vode otpadnih voda koje sadrže hazardne i zagađujuće1) unošenje u površinske i podzemne vode otpadnih voda koje sadrže hazardne i zagađujuće

supstance iznad propisanih graničnih vrednosti emisije koje mogu dovesti do pogoršanjatrenutnog stanja;

2) ispuštanje otpadne vode u stajaće vode, ako je ta voda u kontaktu sa podzemnom vodom, koja možeprouzrokovati ugrožavanje dobrog ekološkog ili hemijskog statusa stajaće vode;

3) ispuštanje sa plovnih objekata ili sa obale zagađujućih supstanci koje direktno ili indirektno dospevajuu vode, a potiču od bilo kog uređaja sa broda ili uređaja za prebacivanje na brod ili sa broda;

4) i št j k t ički đ d4) ispuštanje prekomerno termički zagađene vode;5) korišćenje đubriva ili sredstava za zaštitu bilja u obalnom pojasu do 5 m;6) ispuštanje u javnu kanalizaciju otpadnih voda koje sadrže hazardne supstance:

i d i ih d ti- iznad propisanih vrednosti,- koje mogu štetno delovati na mogućnost prečišćavanja voda iz kanalizacije,- koje mogu oštetiti kanalizacioni sistem i postrojenje za prečišćavanje voda,

koje mogu negativno uticati na zdravlje lica koja održavaju kanalizacioni sistem;- koje mogu negativno uticati na zdravlje lica koja održavaju kanalizacioni sistem;7) korišćenje napuštenih bunara kao septičkih jama;8) ostavljanje u koritu za veliku vodu prirodnih i veštačkih vodotoka i jezera, kao i na drugom zemljištu,

materijala koji mogu zagaditi vode;materijala koji mogu zagaditi vode;9) pranje vozila, mašina, opreme i uređaja u površinskim vodama i na vodnom zemljištu.

15WW 2014. Novi Sad, 2-5. septembar 2014.

Defenicija: Granična vrednost emisije - GVEDefenicija: Granična vrednost emisije GVEGranična vrednost emisije jeste masa izražena u obliku određenih specifičnih parametara,obliku određenih specifičnih parametara, koncentracije i/ili nivoa pojedinačne emisije koju nije dozvoljeno preći u toku jednog ili više vremenskih

i d kl d b i i (Z kperioda, u skladu sa posebnim propisom (Zakon o zaštiti životne sredine, Sl.glasnik RS, 135/04);

GVE: granice emisije zagađenja koje ne smeju biti dostignute, npr. kg/t, mg/m3 ili kg/hGVE đ j b i BATGVE za zagađenja bazirana na BAT.Uzimaju se u obzir karakteristike instalacije, geografska lokacija i lokalni uslovi životne sredine.lokalni uslovi životne sredine.


OPŠTA ŠEMA PREČIŠĆAVANJAOPŠTA ŠEMA PREČIŠĆAVANJA OTPADNIH VODAOTPADNIH VODAOPŠTA ŠEMA PREČIŠĆAVANJA OPŠTA ŠEMA PREČIŠĆAVANJA OTPADNIH VODAOTPADNIH VODA

OTPADNE VODE OSTALE OBORINSKE INDUSTRIJSKEOTPADNE VODEDOMAĆINSTAVA

OSTALEVODE

OBORINSKEVODE

INDUSTRIJSKEOTPADNE VODE

POSTROJENJE ZAPRETHODNU

OBRADU

KOMUNALNE OTPADNE VODEKOMUNALNE OTPADNE VODE

KOMUNALNO (CENTRALNO)POSTROJENJE

ZA PREČIŠĆAVANJE

INDUSTRIJSKOPOSTROJENJE ZAPREČIŠĆAVANJEZA PREČIŠĆAVANJE PREČIŠĆAVANJE

VODOTOK (RECIPIJENT)


INDUSTRIJSKE OTPADNE VODE Emisoni standardi za

ŠEMA UPRAVLJANJA OTPADNIM VODAMA

OTPADNE VODE

Emisioni standardi za ispuštanje industrijskih

t d ih d d k

ispuštanje prečišćenih industriskih otpadnih voda (GVE)

GRADSKE GRADSKE OTPADNE OTPADNE

VODEVODE

otpadnih voda u gradsku kanalizaciju

POSTROJENJE ZA VODOPRIJEMNIKVODOPRIJEMNIK

Osetljive zone

OTPADNE OTPADNE VODEVODE

POSTROJENJE ZA PREČIŠĆAVANJE OTPADNIH VODA

--reke, jezera, reke, jezera, mora, kanali...mora, kanali...

Manje osetljiveManje osetljive zone

Emisioni standardi za ispuštanjeEmisioni standardi za ispuštanje prečišćenih otpadnih voda (GVE)


Granične vrednosti emisije za komunalne otpadne voda koje se ispuštaju u površinske vode (Uredbe o GVE zagađujućih materija u vodu i rokovima za njihovo dostizanje, Sl.glasnik RS 67/11)j j , g )

Parametar Granična vrednost Najmanji procenat smanjenja(I)

a. Granične vrednosti emisije na uređaju drugog stepena prečišćavanjaBiohemijska potrošnja kiseonika (BPK5 na 20oC) (II, VI, VII) 25 mg/l O2

(III)70-90

40 mg/l O2(III)

Hemijska potrošnja kiseonika (HPK)(VI)

125 mg/l O2 75Ukupne suspendovane materije(IV, VIII) 35 mg/l (više od 10 000 ES)

60 mg/l (2000 do 10 000 ES)907060 mg/l (2000 do 10 000 ES) 70

b. Granične vrednosti emisije na uređaju trećeg stepena prečišćavanjaUkupan fosfor 2 mg/l P (1000 do 100 000 ES)

1 mg/l P (više od 100 000 ES) 80Ukupan azot(V) 15 mg/l N (10 000 do 100 000 ES)

10 /l N ( iš d 100 000 ES) 70 8010 mg/l N (više od 100 000 ES) 70-80(I) Smanjenje u odnosu na optrećenje ulazne otpadne vode.(II) Parametar može biti zamenjen nekim drugim parametrom: ukupni organski ugljenik (TOC) ili ukupna hemijska potrošnja kiseonika (HPKukupno), ako se može uspostaviti zavisnost između BPK5 i ovih parametaraovih parametara. (III) Ako se dokaže da ispuštene otpadne vode nakon prečišćavanja neće negativno uticati na kvalitet vodotoka(IV) Suspendovane materije nisu obavezan parametar.(V) Ukupni azot: organski N + NH4-N + NO3-N + NO2-N.(VI) Homogenizovan, nefiltriran, nedekantovan uzorak.(VII) Dodatak inhibitora nitrifikacije.(VIII) Filtracijom reprezentativnog uzorka kroz membranski filter 0,45 µm. Sušenje na 105oC i vaganje. 19

1. Bitno je kontrolisati kvalitet industrijskih otpadnih voda (granične vrednosti emisije-GVE) koji se ispuštaju u gradsku kanalizaciju u cilju da se spreči njihov negativan uticaj na proces prečišćavanja i kvalitet nastalog

Industrijskeotpadne vode

p j g j p p j gmulja.

GVE za indstrijske otpadne vodekoje se ispuštaju u gradsku kanalizaciju

ENT)UREĐAJ ZA PREČIŠĆAVANJE Izliv

TOK

(RE

CIP

IJE

Uliv komunalnihotpadnih voda

GRADSKIH OTPADNIH VODAGVE za komunalne

otpadne vodeMuljevi

UREĐAJ ZA OBRADU MULJEVA

VO

DO

T

GV za kvalitetviška mulja

Odlaganje muljeva

2. Zatim je potrebno kontrolisati kvalitet izlaznih tokova: prečišćenu komunalnu otpadnu vodu (GVE) iprečišćenu komunalnu otpadnu vodu (GVE) i nastali mulj u procesu prečišćavanja

20

Redni broj Parametar Jedinica

mereGranična vrednost

1. pH 6,5-9,52. Hemijska potrošnja kiseonika (HPK) mg/l 1000(VII)

3. Biohemijska potrošnja kiseonika (BPK5) mg/l 500(VII)

4 Ukupni neorganski azot (NH N NO N NO N) mg/l 120

Granične vrednosti emisije zaodređene grupe ili kategorijezagađujućih supstanci za tehnološke

21

4. Ukupni neorganski azot (NH4-N, NO3-N, NO2-N) mg/l 1205. Ukupni azot mg/l 1506. Amonijak, izražen preko azota (NH4-N) mg/l 100(I)

7. Taložive materije nakon 10 minuta mg/l 150(II)

8. Ukupan fosfor mg/l 209. Ekstrakt organskim rastvaračima (ulja, masnoće) mg/l 50(III)

10. Mineralna ulja (IV) mg/l 30

otpadne vode, pre njihovogispuštanja u javnu kanalizaciju(Uredbe o GVE zagađujućih materija u vodu i rokovima za njihovo dostizanje, Sl l ik RS 6 /11)

j g11. Fenoli (fenolni indeks) mg/l 5012. Katran mg/l 513. Ukupno gvožđe mg/l 20014. Ukupni mangan mg/l 515. Sulfidi mg/l 516. Sulfati mg/l 40017 Akti i hl /l 30

Sl.glasnik RS 67/11)(I) Određuje se za 24-časovni srednje kompozitni uzorak.(II) Samo u tom slučaju se određuje, ako je zapreminataloživih materija, nakon 10 minuta taloženja veća od

5x10-3 m3/m3.17. Aktivni hlor mg/l 3018. Ukupne soli mg/l 5000(VIII)

19. Fluoridi mg/l 5020. Ukupni arsen(VI) mg/l 0,221. Ukupni barijum mg/l 0,522. Cijanidi (lako isparljivi) mg/l 0,123 Ukupni cijanidi mg/l 1

(III) U slučaju dnevnog protoka od 100 m3/d, za materijebiljnog i životinjskog porekla granična vrednost je trostruka, a iznad toga dvostruka. (IV) Iznad 10 m3/d.(V) Granična vrednost je izražena u 10-3 m3/m3.(VI) U slučaju korišćenja mulja nastalog na centralnom23. Ukupni cijanidi mg/l 1

24. Ukupno srebro mg/l 0,225. Ukupna živa(VI) mg/l 0,0526. Ukupni cink(VI) mg/l 227. Ukupni kadmijum(VI) mg/l 0,128. Ukupni kobalt mg/l 129. Hrom VI(VI) mg/l 0,5

j j j gpostrojenju granične vrednosti se mogu zaoštriti iliako se utvrdi da dolazi do smetnje na centralonomprečistaču usled velikog broja priključenih industrijaza svaki slučaj potrebno je revidirati date vrednosti.(VII) Ove vrednosti mogu biti revidirane uzimajući u obzirtehničke, tehnološke i ekonomske faktore koji utiču na

30. Ukupni hrom(VI) mg/l 131. Ukupno olovo mg/l 0,232 Ukupni kalaj mg/l 233. Ukupni bakar(VI) mg/l 234. Ukupni nikal(VI) mg/l 135. Ukupni molibden mg/l 0,536 BTEX (bezen toluen tiobenzen ksilen) (V) 0 1

tehničke, tehnološke i ekonomske faktore koji utiču naizbor zajedničkog prečišćavanja komunalnih i industrijskihotpadnih voda na gradskom postrojenju za prečišćavanjeotpadnih voda, kao i prodor podzemnih voda u kanalizaciju usled čega koncentracija organskih materija u dotoku na postrojenje može biti niska.(VIII) Ove vrednosti mogu biti revidirane uzimajući u obzir36. BTEX (bezen, toluen, tiobenzen, ksilen) (V) 0,1

37. Organski rastvarači (V) 0,138. Azbest mg/l 30

39. ToksičnostOdnos razblaženja LC50%

(toksikološki test sa ribama ili dafnijama)

40. Temperatura oC 40

( ) Ove vrednosti mogu biti revidirane uzimajući u obzirtehnološke faktore koji utiču na izbor zajedničkogprečišćavanja komunalnih i industrijskih otpadnih voda nagradskom postrojenju za prečišćavanje otpadnih voda

Granične vrednosti emisije za ostatke koji nastaju nakon procesa prečišćavanja komunalnih otpadnih voda (Uredbe o GVE zagađujućih materija u vodu i rokovima za njihovo dostizanje, Sl.glasnik RS 67/11)

P t J di i 1 Granična vrednostParametar Jedinica mere1Za upotrebu u poljoprivredi2 Za ostale potrebe3

Neorganske materijeOlovo mg/kg 120 1200Kadmijum mg/kg 2,5 40Hrom mg/kg 100 1000Nikl mg/kg 60 400Nikl mg/kg 60 400Živa mg/kg 1,6 25Bakar mg/kg 700 1750Cink mg/kg 1500 4000Arsen mg/kg 15 75Organske materijeAOH5 mg/kg 400 500AOH5 mg/kg 400 500RSV6 mg/kg 0,1 (po kongeneru) 0,2 (po kongeneru)PCCD/F7 ng /kg SO 30 30Patogeni4Salmonella MPN/10g SO8 0-10Enterovirus MPCN/10g SO9 3

1Odnosi se na masu suvog ostatka od prečišćavanja otpadnih voda (SO)2Pri korišćenju mulja u poljoprivredi mora se voditi računa o ciklusu proizvodnje poljoprivrednih kultura, uz uslove da je pH zemljišta od 6 do 7. Ako se mulj koristi pri nižim pH od 6 mora se uzeti u obzir povećanje mobilnosti metala i njihovog usvajanja od strane biljaka i tada se moraju uzeti niže GV. Mulj se koristi na način da se uzme u obzir potreba biljaka za nutrijentima, kvalitet zemljišta i da ne dođe do zagađivanja površinskih i podzemnih voda.3 Mulj se može koristiti za pokrivanje deponija u parkovima za zelene površine za popravljanje kvaliteta zemljišta na kome se neće najmanjeMulj se može koristiti za pokrivanje deponija, u parkovima za zelene površine, za popravljanje kvaliteta zemljišta na kome se neće najmanje godinu dana gajiti poljoprivredne kulture i napasati stoka, za nasipanje depresija (popravljanje pejsaža). Pri svim navedenim slučajevima pH zemljišta treba da se kreće od 6 do 7. 4Kod specifične upotrebe zemljišta, namenjenih za korišćenje napr. povrća i ispašu, postavljaju se ograničenja radi rizika za zdravlje ljudi od preostalih patogena. U tom slučaju mulj se tretira pre upotrebe da bi se smanjio broj patogena na prihvatljivu meru.5AOX – adsorbabilna hlorovana organska jedinjenja6PCB – polihlorovani bifenili, svaki od 6 individualnih PCB ( 28, 52, 101, 138, 153 i 180). Prema IUPAC nomenklaturi to su: 2,4,4'-Trichlorobiphenyl, 2,2',5,5'-Tetrachlorobiphenyl, 2,2',4,5,5'-Pentachlorobiphenyl, 2,2',3,4,4',5'-Hexachlorobiphenyl, 2,2',4,4',5,5'-Hexachlorobiphenyl, 2,2',3,4,4',5,5'-Heptachlorobiphenyl.7PCCD/F- polihlorovani dibenzo-p-dioksini i furani 8MPN/- najverovatniji broj9MPCN- najverovatniji broj koji izazivaju citopatogeni efekat

22

Obezbeđivanje kvaliteta u prečišćavanju otpadnih voda

Obezbeđivanje kvaliteta u prečišćavanju otpadnihObezbeđivanje kvaliteta u prečišćavanju otpadnih voda posmatra se sa:

(1) tehničko-tehnološkog aspekta, i

(2) tehno-ekonomskog aspekta( ) g p


Prečišćavanje otpadnih voda:j ptehnološki proces prečišćavanja mora da seprilagodi karakteristikama sirovih otpadnih vodaprilagodi karakteristikama sirovih otpadnih vodapraktično u potpunostiPrimer: otpadne vode industrije:Primer: otpadne vode industrije:

s obzirom na ogromne razlike u karakteristikamaotpadnih voda različitih industrija, i moguće velikep j gvarijacije količina otpadne vode i sadržaja zagađenjačak i iz neke tehnički dobro opremljene i dobrovođene fabrikevođene fabrike,

jasne su razmere problema sa kojim se susrećeprečišćavanje industrijskih otpadnih voda kao procesp j j p p


Prečišćavanje otpadnih voda:Primer: komunalne otpadne vode:

očekivani interval karakteristika komunalnih otpadnih voda je značajno uži od mogućeg intervala zagađenja industrijskih otpadnih voda, ali je i dalje velik, , j j ,zavisno od udela otpadnih voda industrije u odnosu na otpadnu vodu domaćinstava

čišć jprema tome proces prečišćavanja mora se koncipirati i izvesti

u odnosu na konkretnu otpadnu vodu, Opterećenje Max/min

p ,u odnosu na kvalitet sirove otpadne vode, da bi se dobio traženi kvalitet prečišćene otpadne vode

Protok 2,98

Suspendovane materije 6,96

BPK 9 71otpadne vode

25

BPK5 9,71

Ukpni azot 5,40WW 2014. Novi Sad, 2-5. septembar 2014.

Prečišćavanje otpadnih voda:Prečišćavanje otpadnih voda:

prema tome projektovanje i izvođenje PPOV samo na osnovu iskustva iz rada sličnih postrojenja, i/ili na osnovu dostupnih podataka iz literature, ne garantuje da će se u tehničkom a pogotovo une garantuje da će se u tehničkom, a pogotovo u ekonomskom pogledu, postići optimalni rezultati

u pojedinim slučajevima treba nau pojedinim slučajevima treba na poluindustrijskom uređaju (tzv. pilotu) ispitati primenljivost pojedinih rešenja u procesu p j p j j pprečišćavanja


Prečišćavanje otpadnih voda:j pproces prečišćavanje se može sastojati iz brojnih faza obradebrojnih faza obrade,

zavisno od karakteristika sirove otpadne vode i od zahtevanog kvaliteta prečišćene otpadne vode, g p p ,a za svaku od tih faza postoji nekoliko opcija

samo poznavajući:količinu i stepen zagađenosti otpadnih voda, ikarakteristike faza i opcija prečišćavanja

ž iti il i b f čišć j imože se napraviti pravilan izbor faza prečišćavanja i opcija njihovog izvođenja, i dobiti srazmerno jednostavno a efikasno postrojenjej p j j


P čišć j t d ih dPrečišćavanje otpadnih voda:važan korak:

odgovarajuće praćenje procesa ivođenje procesa na osnovu rezultata merenja ulazno-izlaznih veličina svih faza procesaizlaznih veličina svih faza procesa

bez ovakvog pristupa nema mogućnosti za:optimizaciju procesa prečišćavanjaoptimizaciju procesa prečišćavanjaproveru i eventualnu korekciju projektovanih parametara, i

il đ j ij bil ti k lit t iprilagođavanje procesa varijabilnosti kvaliteta sirove otpadne vode


Klasifikacija procesa prečišćavanja Klasifikacija procesa prečišćavanja otpadnih vodaotpadnih vodaotpadnih vodaotpadnih voda

Tehnološki proces prečišćavanja otpadnih voda semože sastojati iz brojnih faza obrade, zavisno odkarakteristika sirove otpadne vode i od zahtevanogk lit t čišć t d d k dkvaliteta prečišćene otpadne vode; a za svaku odtih faza postoji po nekoliko opcija


30

Tehnološki postupci prečišćavanjaprečišćavanja otpadnih voda

31

Primena različitihPrimena različitih postupaka prečišćavanja t d ih dotpadnih voda

postižu se različiti stepeni prečišćavanja otpadnih voda

32








Hvala na pažnji !40 WW 2014. Novi Sad, 2-5. septembar 2014.

Documents

Sistemi za prečišćavanje otpadnih voda, dr Božo Dalmacija