Prvi nagoveštaji modernizovane poezije i proze javljaju se u Mladinskoj reviji, već negde 1949. Perspektiva postaje najznačajniji časopis za moderna strujanja, a izlazi i danas i to u dve serije: za teorijska pitanja i za književnost. Od literarnih modela, najlakše se može uočiti uticaj teatra apsurda i francuskog novog romana.

Tokom većine književnih razdoblja, pa tako i u savremenoj književnosti dominantan književni rod ukupne slovenačke književnosti je – lirika, i to sve negde do osamdesetih godina, kada dominaciju preuzima do tada sasvm zapostavljena kratka proza.

Pesnici sa autentičnim glasom: Edvard Kocbek, Jože Udovič, Ivan Minati, Janez Menart, Ivo Svetina, Boris A. Novak, Tomaž Šalamun, Aleš Debeljak...

Edvard Kocbek – prvo udaljavanje od socijalno angažovane proze čiji je zadatak bio da vaspitava čoveka u novom duhu socijalističke izgradnje. Dominantnu ulogu preuzima filozofska ideja.

Na srpskohrvatskom jezičkom području lakše su se primale proze gradjene na fabuli i u osnovi zasnovane na realističkom modelu, dok su kod slovenačke kritike višu ocenu dobijali romani filozofske egzistencijalističke provenijencije.

Rodonačelnikom begranične, opojne, nerealistične, fantstične proze smatra se Marko Švabić. Tu su zatim i Branko Gradišnik, Emil Filipčič, Uroš Kalčič, Vladimir Kovačič. Kao pouzdana antologija te proze može poslužiti knjiga Vidčevo sporočilo koju je 1991. Objavila Mladinska knjiga u izboru Aleksandra Zorna.

U okviru proze najviši domet postigao je roman. Čovek-pojedinac kako ga slika savremeni roman nalazi se u sukobu sa društvenom stvarnošću. Najviše romana napisano o Drugom svetskom ratu.

Rodonačelnik Novelistike je Edvard Kocbek i njegova zbirka Strah i hrabrost iz 1951.

Egzistencijalistička filozofija Sartra i Kamija ostavila je vidnoga traga u dramskom stvaralaštvu s kraja pedesetih i tokom šezdesetih godina. Vrhunac posleratne slovenačke drame stvoren je u spoju filozofske i poetske drame. Savremeni svet je transponovan u antički mit koji nosi i otvara večne dileme, ali govori i o našem, sadašnjem vremenu.

Dominik Smole – drame Antigona, Krst pri Savici... – postavljanje ključnih pitanja iz domena egzistencijalističke filozofije.

Model političke drame stvorio Primož Kozak.

Peter Božić i Dušan Jovanović uvode dramu apsurda. Docnije, Jovanović će negovati i poličku dramu sa izrazitim satirično-parodijskim elementima (Oslobodjenje Skoplja, Karamazovi).