BISER NASTAJE SAMO U RANJENIM ŠKOLJKAMA

Sigurno znate da je biser plod školjke bisernice koja mirno živi na morskom dnu u

Okeaniji.

Dok je ljuljaju tople morske struje, ona otvara jedno svoje krilo da bi primila

hranu.

Milioni školjki tako spokojno provode svoj

život.

Ali tropska mora ne miluje samo prijatan povetarac.

Voda se često uzburka i podignu se valovi, a peščana zrnca šibaju školjke.

Ako se odškrine u takvom trenutku, u školjku će ući oštro

zrnce peska.

Od takve neprijatnosti školjka se brani plačem, lučeći sedefastu sluz kojom

zaobljuje oštra zrnca peska.

Stvrdnjavanjem sluzi rađa se sjajna sedefasta loptica.

Ona i dalje žulja svoju školjku koja iz dana

u dan luči sve više sluzi ne bi li još više zaoblila strano telo u sebi.

Zarobljeno zagrljajem čvrstog oklopa, zrno sve više raste i

postaje sjajna loptica.

Vreme prolazi, biser se rađa.

Sedef nije samo umirujuća supstanca. On se sastoji od mikroskopski sićušnih

kristala.

Svaki kristal je savršeno poređan sa ostalima tako da se svetlo koje prolazi kroz osu jednoga odražava i prelama preko drugog i tako nastaje plamen

duginih boja.

Da je Bog nasumice rasipao kristale, slojevi sedefa bili bi bez sjaja poput

krede, ali uz Njegov savršeni aranžman rezultat je neopisiva lepota.

Nevolje koje nas snalaze u životu, bole nas, žuljaju, nanose bol, stvaraju rane...

Ako ih prihvatimo, uz Božju pomoć od tih rana mogu nastati prelepi biseri.

Ako ih prihvatimo kao oblikovanje našeg karaktera,

od nas može nastati dragoceni Božji biser.