Skolsko pisanje projekta

OPIS PROBLEMA:

Realizacijom ovog projekta zacajno bi ojacali polozaj I mogucnosti delovanja LGBT NGO u pravcu poboljsanja kvaliteta zivota I socijalne ukljucenosti LGBT osoba I clanova njihovih porodica.Izgradnjom partnerskih odnosa sa lokalnim institucijama u cilju edukacije njihovih sluzbenika da na efikasniji nacin kreiraju I pruzaju socijalne usluge LGBT osobama I clanovima njihovih porodica, radimo I na promociji tolerancije prema ovoj posebno osetljivoj grupi stanovnistva.

Ljudska prava u Srbiji nisu potpuno zaživela jer se kose sa društvenim normama i tradicijama koje reproduciraju društvene norme a ne individualna prava, slobode i mogućnost izbora koji prevazilazi te iste norme i uloge. Ove iste postojeće društvene norme onemogućavaju potpuno poštovanje i uživanje socijalnih, ekonomskih, političkih, seksualnih i reproduktivnih prava i sloboda svih pojedinki/acaGovor mržnje i zločini iz mržnje, su isto tako svakodnevne pojave koje potpuno diskriminiraju i isključuju LGBT osobe iz društva i vode ka daljoj marginalizaciji i samoisključivanju.Ovi navodi se mogu proveriti iz istrazivanja „Javno mnjenje o diskriminaciji i nejednakosti u Srbiji“ koje je 2010 realizovao UNDP, a sproveo Strategic Marketing. Situaciju o polozaju LGBT osoba u Srbiji dovoljno je sagledati i na osnovu nasilja koje se desilo prilikom organizovanja „PRIDE-a“ 2010 godine u Beogradu.

Mnogobrojna istrazivanja svetskih strucnjaka (DiPlacido,Greene,Meyer,Ross,Savin-Williams,Gonsiorek,Rotheram-Borus,Hunter,Rosario) pokazala su da status seksualne manjine povecava rizik od stresa povezanog sa „hronicnim svakodnevnim sukobima kao i sa ozbiljnim negativnim dogadjajima u zivotu posebno znacajnim za LGBT osobe (npr.gubitak posla,mesta stanovanja,starateljstva nad decom,anti-gej nasilje i diskriminacija zbog seksualne orjentacije, odbacivanje i iskljucivanje od strane porodice i drustva)“. Ovi strucnjaci su dokazali da su LGBT osobe zbog svih gore navedenih dogadjaja izlozenije riziku od problema sa mentalnim zdravljem, samoiskljucivanjem iz drustva, asocijalnom ponasanju, emocionalnoj uznemirenosti kao i oboljenjima srca,a direktan razlog je diskriminacija i negativno iskustvo u drustvu.Osim stresora strucnjaci su opisali proces kroz koji prolaze mnogobrojne LGBT osobe,taj proces se zove internalizovana homofobija ona moze rezultitrati problemima u samoprihvatanju i vodi od nedostatka samopostovanja do otvorenog samopreziranja,depresije,alkoholizma,zloupotrebe opojnih sredstava I samoubistva. Drustveni stresori koji pogadjaju mlade LGBT osobe koje jos idu u skolu u manjim zajednicama,kao sto su verbalno i fizicko zlostavljanje i iskljucivanje ili samoiskljucivanje iz drustva, povezani su sa problemima u obrazovanju,bezanjem od kuce,prostitucijom,zloupotrebom alkohola,opojnih psihoaktivnih sredstava i samoubistvom.Utvrdjeno je da od ukupnog broja izvrsenih samoubistava u adolescenciji 35% izvrse LGBT osobe usled odbacivanja ili straha od odbacivanja od porodice i drustva zbog seksualne orjentacije.

U sestogodisnjem terenskom iskustvu Asocijacije DUGA u radu sa LGBT osobama u Srbiji susreli smo se svim gore navedenim problemima u ciljnoj populaciji. Vecina gore navedenih problema direktno su povezana sa iskljucivanjem ili samoiskljucivanjem LGBT osoba iz porodice i/ili drustva. Nasuprot svim navedenim cinjenicama, ni u jednoj “Strategiji razvoja socijalne zastite” (u daljem tekstu SRSZLS) LS u Srbiji ne postoji deo koji u taj plan ukljucuje i LGBT osobe i clanove njihovih porodica, iako spadaju u visoko marginalizovanu grupu stanovnistva. Istrazivanjem SRSZLS dosli smo do podataka da su u njih ukljuceni: Romi, osobe sa invaliditetom, deca bez roditeljskog staranja, mladi, stari ............ Ovo zaista i jesu grupe stanovnistva koje se moraju naci u SRSZLS, medju

1

njima ima i LGBT osoba ali nigde nisu ukljuceni specificni problemi sa kojima se LGBT osobe svakodnevno susrecu. Ukoliko su LGBT osobe iskljucene iz SRSZLS ne moze se ocekivati da ce institucije vlasti u nekom narednom periodu, poceti sa sistematskim resavanjem njihovih problema. Bez sistematskog resavanja problema bilo koje populacije pa i LGBT, kvalitet zivota i socijalno ukljucivanje marginalizovanih grupa nije moguce. LS su pre nekoliko godina pocele sa kreiranjem SRSZLS i do sada ih ima oko 25 LS. Sada je pravi trenutak da LS koje nisu kreirale ove planove imaju u vidu i LGBT osobe i clanove njihovih porodica, a one koje jesu da tokom prve revizije ukljuce i ovu ciljnu populaciju.

Prilikom realizacije projekta 2010 godine koji je realizovala Asocijacije DUGA uz podrsku UNDP-a i Ministarstva rada i socijalne politike Srbije, na teritoriji tri okruga realizovali smo 30 radionica u kojima je ucestvovalo vise od 400 LGBT osoba. Tada smo dosli do podataka da jedan broj LGBT osoba cija vizuelna rodna prezentacija upucuje na to da pripadaju LGBT populaciji, ne mogu da pronadju posao, posto poslodavci ne zele da zaposle LGBT osobe. To je vise slucaj u malim i ruralnim sredinama.

Veliki deo problema sa kojima se svakodnevno susrecu LGBT osobe ima socijalni aspekt, ukljucivanjem CSR u resavanje problema LGBT osoba i clanova njihovih porodica, mnogi problemi mogli bi biti reseni. Prilikom projekta koji je 2007 godine Asocijacija DUGA u saradnji sa Ambasadom Kraljevine Holandije realizovala na teritoriji LS Sabac, dosli smo do podataka da osoblje CSR nema apsolutno nikakvih znanja o specificnostima LGBT populacije, da roditelji dovode decu cija je emotivno/seksualna orijentacija usmerena ka istom polu i da bi im edukacija o specificnostima ove populacije olaksala rad, a korisnicima usluga vise pomogla.Veoma je cest slucaj da LGBT adolescent zbog iskljucivanja (prouzrokovanog homofobijom) ili samoiskljucivanja (prouzrokovanog internalizovanom homofobijom/prihvatanjem negativnih poruka iz drustva koje vode nemogucnosti da sam sebe prihvati) iz drustva, ima problema u skolovanju, samozanemarivanju, bezanju od kuce, prostituciji, upotrebi alkohola i droga. Veoma cesti su slucajevi nasilja i diskriminacije u samoj porodici kada clanovi porodice saznaju da im clan porodice pripada LGBT populaciji. Tada cesto dolazi do izbacivanja iz kuce, porodicnog nasilja, zanemarivanja, optuzivanja u krugu porodice, ko je kriv za istopolnu seksualno emotivnu orijentaciju deteta pa i rastave brakova. Veoma cesto clanovi porodice koji su istopolne emotivno seksualne orijentacije i pored kontinuiranog nasilja i diskriminacije u okviru porodice, ostaju da zive u toj porodici posto nemaju materijalnih mogucnosti za samostalni zivot.Veoma je vazno da CSR rade na ocuvanju i unapredjenju porodicnih odnosa u porodicama ciji su clanovi i LGBT osobe. LGBT osobama je prihvatanje i podrska porodice od najveceg znacaja za kvalitet zivota.

Istrazivanjem o socijalnim uslugama u Srbiji nismo pronasli ni jednu uslugu, koja bi adekvatno odgovorila na specificne probleme LGBT osoba i njihovih porodica. Novi nacrt zakona o socijalnim uslugama, kreiranje I standardizacija socijalnih usluga, kao I pocetak akreditacije programa edukacija za sluzbenike CSR omogucava nam da kroz ovaj projekat nacinimo veliki korak u unapredjenju kvaliteta zivota LGBT osoba I clanova njihovih porodica.

Ovaj projekat bi mogao biti nastavak pilot projekta koji je Asocijacije DUGA 2007/2008 godine realizovala uz podrsku Ambasade Kraljevine Holandije, kada smo na teritoriji Sapca edukovali 53 sluzbenika javnih institucija o specificnostima rada sa LGBT populacijom. Tada smo shvatili da je

2

ovo za sve njih nova tema I da prihvataju ove edukacije, posto im olaksavaju rad sa ovom populacijom. Tada smo utvrdili koje informacije I na koji nacin su najprihvatljivije za ciljnu grupu sluzbenika javnih institucija.

Ciljne grupe:

1. sluzbenici LS – 200 sluzbenika iz odeljenja za drustvene delatnosti, ovi sluzbenici su vazni za projekat posto njihovo odeljenje upravlja izradom SRSZLS. Njihova potreba je edukacija o svim mogucim korisnicima socijalnih usluga, a ogranicenje nepostojanje edukacija o karakteristikama LGBT populacije. Edukacijom ove ciljne grupe zadovoljili bi njihove potrebe I eliminisali ogranicenja. Ova ciljna grupa ce kroz interaktivan radionicarski rad na treninzima, direktno moci da ucestvuje u kreiranju novih programa edukcije I usluga za LGBT osobe I clanove njihovih porodica.

2. sluzbenici CSR – 100 supervizora I 200 voditelja slucaja CSR, ovi sluzbenici su vazni za projekat posto voditelji slucaja rade direktno sa krajnjim korisnicima, a supervizori uticu na kvalitet rada. Njihova potreba je edukacija o svim mogucim korisnicima socijalnih usluga, a ogranicenje nepostojanje edukacija o karakteristikama LGBT populacije. Edukacijom ove ciljne grupe zadovoljili bi njihove potrebe I eliminisali ogranicenja. Ova ciljna grupa ce kroz interaktivan radionicarski rad na treninzima, direktno moci da ucestvuje u kreiranju novih programa edukcije I usluga za LGBT osobe I clanove njihovih porodica.

Krajnji korisnici:

1. LGBT osobe – sve LGBT osobe kojima je potrebna socijalna usluga I koje se osecaju iskljuceno iz drustva. Osecaj iskljucenosti I odbacenosti od porodice I drustva prouzrokuje asocijalno ponasanje I mnoge gore navedene probleme. Njihova potreba su adekvatno kreirane socijalne usluge I osobe koje su edukovane o karakteristikama LGBT osoba, a koje ce te usluge pruzati. Ogranicenje je nepostojanje socijalnih usluga za LGBT osobe I nepostojanje kontinuiranih edukacija o karakteristikama LGBT populacije. Edukacijom sluzbenika CSR I LS I kreiranjem socijalnih usluga za LGBT osobe, zadovoljili bi njihove potrebe I eliminisali ogranicenja.

2. clanovi porodica LGBT osoba – svi clanovi porodica LGBT osoba, koji znaju ya istopolnu seksualno/emotivnu orijentaciju clana svoje porodice. Clanovi porodica LGBT osoba uglavnom ne mogu da prihvate istopolnu seksualno/emotivnu orijentaciju clana svoje porodice, a to dalje dovodi do velikih problema u funkcionisanju porodice. Njihove potrebe su adekvatno kreirane socijalne usluge I osobe koje su edukovane o karakteristikama LGBT osoba, a koje ce te usluge pruzati. Ogranicenje je nepostojanje socijalnih usluga za clanove porodica LGBT osoba I nepostojanje kontinuiranih edukacija o karakteristikama LGBT populacije. Edukacijom sluzbenika CSR I LS I kreiranjem socijalnih usluga za clanove porodica LGBT osoba, zadovoljili bi njihove potrebe I eliminisali ogranicenja.

3. LGBT NGO – sve LGBT NGO koje rade u Srbiji. Veoma je tesko pomoci korisnicima usluga organizacije ako te usluge nisu prepoznate I u drzavnom sistemu. Potrebe LGBT NGO su usluge za njihove korisnike prepoznate u drzavnim institucijama I finansiranje tih usluga, a ogranicenja sa needukovani sluzbenici javnih institucija I nepostojanje socijalnih usluga za LGBT osobe I clanove njihovih porodica. Edukacijom sluzbenika LS I CSR I kreiranjem socijalnih usluga, eliminisali bi ogranicenja I u nekom narednom periodu omogucili finansiranje LGBT NGO koje pruzaju usluge korisnicima, finansiranje iz budzeta Srbije.

3

Посебно додати- елементи вредности

Sve aktivnosti i osmisljeni programi projekta posebno ce obratiti paznju na rodne aspekte i visestruku marginalizaciju, odnosno potrebe LGBT osoba koje su: Romi, osobe sa invaliditetom, HIV+ osobe, osobe obolele od AIDS/a, siromasne osobe, LGBT osobe koje zive na selu.

OPIS AKTIVNOSTI

Opsti cilj:

Podici stepen tolerancije i znanja najvaznijih lokalnih aktera u oblasti socijalne zastite o karakteristikama i potrebama LGBT osoba i clanova njihovih porodica , kako bi se stvorili uslovi za adekvatne socijalne usluge , koje ce unaprediti kvalitet zivota ove populacije .

Specificni cilj A:

U periodu od 10 meseci, kroz 14 jednodnevih treninga, povecati znanje 200 sluzbenika odeljenja za drustvene delatnosti 100 LS u Srbiji na temu karakteristika LGBT osoba I clanova njihovih porodica, kako bi se prema ovoj populaciji povecao stepen tolerancije i stvorili uslovi za prepoznavanje potreba ove populacije u “Strategijama razvoja socijalne zastite” LS

Izlazni rezultati:

A.1. sluzbenici odeljenja za drustvene delatnosti LS, znaju koje su posebne karakteristike i potrebe LGBT osoba i clanova njihovih porodica.

A.2. sluzbenici odeljenja za drustvene delatnosti LS, prepoznaju da je vazno da u “Strategiji razvoja socijalne zastite”, budu prepoznate LGBT osobe i clanovi njihovih porodica.

Activnosti:

a.1. Pripremne activnosti:

Obrazuje se radni tim za treninge LS (u daljem tekstu RTLS), tim ce ciniti pet osoba I to: koordinator tima, saradnika za logistiku, strucni konsultant i dva trenera.

RTLS ce u ovom periodu pripremiti nacrt teksta koji bi se mogao dodati u SSRLS, a tekst ce biti dostavljen ucesnicima treninga iz LS.

U periodu od dva meseca saradnik za logistiku RTLS kontaktirace sve LS i pripremiti sve materijale za ucesnike i kancelarijski materijal za tim.

Oficir operativen podrske projekta (partnerska organizacija) obezbedice opremu, prostor, hranu, osvezenje i sve sto je neophodno za realizaciju treninga na terenu.

Osnovni material bice: sazetak projekta, stampana na fascikli i smernice o potrebama i problemima LGBT osoba i clanova njihovih porodica.

4

Svi materijali i osmisljeni programi posebno ce obratiti paznju na rodne aspekte i visestruku marginalizaciju, odnosno potrebe LGBT osoba koje su Romi, osobe sa invaliditetom, HIV+ osobe, osobe obolele od AIDS/a, siromasne osobe, LGBT osobe koje zive na selu.

U periodu od dva meseca, koordinator RTLS, konsultant I dva trenera, psiholog i parnjacki edukator (gej muskarac) sertifikovan za ovu vrstu rada od Ministarstva zdravlja Republike Srbije, pripremice kurikulum, agendu I plan jednodnevnog treninga.

Nakon izrade kurikuluma, agende i plana rada treninga isti ce biti poslati na konsultacije LGBT NGO SPY, LABRIS I GAYTEN. Ove tri LGBT NVO imaju potpisane principe o saradnji sa Asocijacijom DUGA. Konsultacije ce moderirati koordinator RTLS.

Koordinator RTLS ce u toku prvog meseca kontaktirati Ministarstvo za drzavnu upravu i lokalnu samoupravu, najaviti projektne actionisti I dostaviti materijale koji ce se deliti sluzbenicima LS, na uvid i saglasnost. Ukoliko bude moguce organizovace I sastanak sa predstavnicima Ministarstva I zamoliti da se LS posalje dopis u kom se najavljuju actionist I pruza podrska projektu. Takodje sa istim ciljem kontaktirace i tim Vlade Republike Srbije za socijalno ukljucivanje i smanjenje siromastva.

U ovom periodu bice formiran I tim u sastavu: info I on line savetnik, koji ce u toku I po zavrsetku treninga za osoblje LS putem telefonske info linije i na posebnoj internet prezentaciji, istima pruzati potrebne informacije I savete u cilju sto efikasnijeg razumevanja specificnosti LGBT problematike. Ove osobe su sertifikovane za ovaj rad od strane Ministarstva zdravlja Republike Srbije. Info i internet linije radice pet dana u sedmici po pet casova.

a.2. Realizacija treninga:

U periodu od osam meseci, tim od dva trenera odrzace 14 jednodnevnih treninga. Na treninge ce biti pozvane po dve osobe iz svake od 100 LS ukupno 200 osoba i to sluzbenici odeljenja za drustvene delatnosti. Treninzi ce biti organizovani u 14 okruznih centara, tako da ucesnici ne moraju daleko da putuju.

Trening ce moderirati koordinator RTLS, a vodice ga psiholog i parnjacki edukator (gej muskarac).

Na treninge ce biti pozvano osoblje sledecih LS:

1.CSR Ada, 2.CSR Аleksandrovac, 3.CSR Аleksinac, 4.CSR Аlibunar, 5.CSR Аpatin, 6.CSR Аrandjelovac, 7.CSR Аrilje, 8.CSR Bajina Basta, 9.CSR Batocina, 10.CSR Bac, 11.CSR Backa Palanka, 12.CSR Babusnica, 13.CSR Backi Petrovac, 14.CSR Backa Topola, 15.CSR Bela Palanka, 16.CSR Bela Crkva, 17.CSR Grad Beograd, 18.CSR Becej, 19.CSR Bogatic, 20.CSR Bor, 21.CSR Bosilegrad, 22.CSR Brus, 23.CSR Valjevo, 24.CSR Velika Plana, 25.CSR Vladimirci, 26.CSR Vladicin Han, 27.CSR Vlasotnice, 28.CSR Vranje, 29.CSR Vrbas, 30.CSR Vrnjacka Banja,31.CSR Vrsac, 32.CSR Vucitrn, 33.CSR Gornji Milanovac, 34.CSR Despotovac, 35.CSR Dimitrovgrad, 36.CSR Doljevac, 37.CSR Zabalj, 38.CSR Zabari, 39.CSR Zitiste, 40.CSR Zitoradja, 41.CSR Zajecar, 42.CSR Zrenjanin, 43.CSR Zubin Potok, 44.CSR Ivanjica, 45.CSR Indjija, 46.CSR Jagodina, 47.CSR Кanjiza, 48.CSR Кikinda, 49.CSR Кladovo, 50.CSR Кnic, 51.CSR Кnjazevac, 52.CSR Коvacica, 53.CSR Кovin, 54.CSR Кosjeric, 55.CSR Коceljeva, 56.CSR Кragujevac, 57.CSR Кraljevo, 58.CSR Кrupanj, 59.CSR Krusevac, 60.CSR Кula, 61.CSR Кursumlija, 62.CSR Kucevo, 63.CSR Leposavic, 64.CSR Leskovac, 65.CSR Loznica, 66.CSR Ljig, 67.CSR Ljubovija,

5

68.CSR Мajdanpek, 69.CSR Mali Zvornik, 70.CSR Negotin, 71.CSR Nis, 72.CSR Nova Varos, 73.CSR Novi Becej, 74.CSR Novi Knezevac, 75.CSR Novi Sad, 76.CSR Оsecina, 77.CSR Оdzaci, 78.CSR Pancevo, 79.CSR Paracin, 80.CSR Petrovac, 81.CSR Pecinci, 82.CSR Pirot, 83.CSR Pozarevac, 84.CSR Plandiste, 85.CSR Pozega, 86.CSR Ruma, 87.CSR Senta, 88.CSR Smederevo, 89.CSR Smederevska Palanka, 90.CSR Sokobanja, 91.CSR Sombor, 92.CSR Sremska Mitrovica, 93.CSR Subotica, 94.CSR Тrstenik, 95.CSR Cuprija, 96.CSR Ub, 97.CSR Uzice, 98.CSR Cacak, 99.CSR Sabac, 100.CSR Sid.

Trening se sprovodi u formi interaktivnog radionicarskog rada (bice opisano u odeljku za metodologiju). Na svaki trening bice pozvano od 10 do 15 osoba. Trajanje treninga bice od 10:00 do 17:00 casova, sa jednom pauzom za rucak u trajanju od 60 minuta i dve pauze za osvezenje u trajanju od po 15 minuta.

Teme radionica sadrzane u kurikulumu treninga bice: LGBT terminologija, LGBT identitet, LGBT potrebe, LGBT nasilje I diskriminacija, LGBT - MARA, LGBT I porodica, kreiranje socijalnih usluga za LGBT osobe i clanove njihovih porodica, posebna osetljivost u odnosu na rodne aspekte i visestruku marginalizaciju, radionica “ZIVA KNJIGA”

Na stampanim materijalima ucesnici ce dobiti broj info linije i on line savetovalista, na koje ce moci da se obrate ukoliko su im potrebne dodatne informacije ili su im potrebne konsultacije na temu LGBT osoba i clanova njihovih porodica.

a.3. Monitoring I evaluacija: (partnerska organizacija)

Pre izvođenja treninga, RTLS i konsultant za monitoring i evaluaciju treba da kreiraju kurikulum i agendu treninga.

Po održanom treningu, trener dostavlja izveštaj o održanom treningu, listu učesnika treninga, pre/post upitnike za procenu znanja i upitnike za procenu uspešnosti treninga.

Lista učesnika treninga treba da sadrži naziv treninga i datum i mesto njegovog održavanja, ime i prezime učesnika, mesto iz koga dolazi, naziv organizacije kojoj pripada, svojeručni potpis, kontakt telefon i i-mejl.

Nakon obrade upitnika konsultant za monotoring i evaluaciju o rezultatima izveštava RTLS.

Izveštaj o znanju pre i posle treninga (uporedna analiza), izveštaj o evaluaciji treninga i originalni upitnici se arhiviraju i čuvaju.

Upitnicima pre I posle treninga, mericemo usvojeno znanje I stavove i ponasanje prema LGBT osobama (upitnici pre I posle treninga bice isti, radi poredjenja).

Upitnicima za procenu uspešnosti treninga mericemo zadovoljstvo učesnika treninga organizacijom treninga i radom trenera.

Indikatori/Sredstva verifikacije:

Indikator direktni/indirektni Sredstvo verifikacijeA.1.1. Broj sluzbenika LS koji su ucestvovali na treningu Lista ucesnika treninga

6

(minimum 80% od predvidjenih)

A.1.2. Povecano znanje o specificnostima LGBT problematike kod sluzbenika LS nakon treninga

Pre i post upitnik

A.2.1. Broj sluzbenika LS koji su ucestvovali na treningu Minimum 80% od predvidjenih

Lista ucesnika treninga

A.2.2. Sluzbenici odeljenja za drustvene delatnosti LS prepoznaju da je vazno da u “Strategiji razvoja socijalne zastite”, budu prepoznate LGBT osobe i clanovi njihovih porodica kao posebno osetljiva grupa stanovnistva

Pre i post upitnik

Realizacijom ovih aktivnosti osoblje LS imace vise znanja o potrebama LGBT osoba I clanova njihovih porodica, a prilikom izrade buducih “Strategija razvoja socijalne zastite” stecena znanja mogu i primeniti u cilju kreiranja usluga za ovu populaciju.

Krajnji korisnici projekta, LGBT osobe I clanovi njihovih porodica, mogu ocekivati da ce sledece “Strategije razvoja socijalne zastite”, prepoznati I njihove potrebe I u skladu sa njima planirati actionist koje ce unaprediti kvalitet njihovog zivota.

Za LGBT NVO moze biti postavljena osnova za finansiranje aktivnosti iz lokalnih budzeta u skladu sa “Strategijom razvoja socijalne zastite”, sto ce u buducnosti znaciti odrzivost LGBT NVO i njihovih aktivnosti.

Specificni cilj B:

U periodu od 10 meseci, kroz 20 jednodnevih treninga, povecati znanje 100 supervizora I 200 voditelja slucaja iz 100 CSR u Srbiji na temu karakteristika LGBT osoba I clanova njihovih porodica kako bi se prema ovoj populaciji povecao stepen tolerancije i stvorili uslovi za primenu kreirane socijalne usluge za ovu populaciju.

Izlazni rezultati:

B.1. supervizori i voditelji slucaja CSR, znaju koje su posebne karakteristike I potrebe LGBT osoba i clanova njihovih porodica.

Activnosti:

b.1. Pripremne aktivnosti:

Obrazuje se radni tim za treninge CSR (u daljem tekstu RTCSR), tim ce ciniti pet osoba I to: koordinator tima, saradnika za logistiku, konsultant, dva trenera.

U periodu od dva meseca saradnik za logistiku RTCSR kontaktirace sve CSR i pripremiti sve materijale za ucesnike i kancelarijski materijal za tim.

7

Oficir operativen podrske projekta (partnerska organizacija) obezbedice opremu, prostor, hranu, osvezenje i sve sto je neophodno za realizaciju treninga na terenu.

Osnovni material bice: sazetak projekta stampan na fascikli i smernice o potrebama i problemima LGBT osoba i clanova njihovih porodica.

Svi materijali i osmisljeni programi posebno ce obratiti paznju na rodne aspekte i visestruku marginalizaciju, odnosno potrebe LGBT osoba koje su Romi, osobe sa invaliditetom, HIV+ osobe, osobe obolele od AIDS/a, siromasne osobe, LGBT osobe koje zive na selu.

U periodu od dva meseca, koordinator RTCSR, konsultant I dva trenera, psiholog i parnjacki edukator (gej muskarac) sertifikovan za ovu vrstu rada od Ministarstva zdravlja Republike Srbije, pripremice kurikulum, agendu I plan jednodnevnog treninga.

Nakon izrade kurikuluma, agende i plana rada treninga isti ce biti poslat na konsultacije LGBT NGO SPY, LABRIS I GAYTEN. Ove tri LGBT NVO imaju potpisane principe o saradnji sa Asocijacijom DUGA. Konsultacije ce moderirati koordinator RTLS.

Koordinator RTCSR ce u toku prvog meseca kontaktirati Ministarstvo za rad i socijalnu politiku, najaviti projektne actionisti I dostaviti materijale koji ce se deliti sluzbenicima CSR, na uvid i saglasnost. Ukoliko bude moguce organizovace I sastanak sa predstavnicima Ministarstva I zamoliti da se CSR posalje dopis u kom se najavljuju actionist I pruza podrska projektu.

U ovom periodu bice formiran I tim u sastavu: info I on line savetnik, koji ce u toku I po zavrsetku treninga za osoblje CSR putem telefonske info linije i na posebnoj internet prezentaciji, istima pruzati potrebne informacije I savete u cilju sto efikasnijeg razumevanja specificnosti LGBT problematike. Ove osobe su sertifikovane za ovaj rad od strane Ministarstva zdravlja Republike Srbije. Info i internet linije radice pet dana u sedmici po pet casova.

b.2. Realizacija actionist:

U periodu od osam meseci, tim od dva trenera odrzace 20 jednodnevnih treninga. Na treninge ce biti pozvani po jedan supervizor i po dva voditelja slucaja iz 100 CSR, ukupno 300 osoba. Treninzi ce biti organizovani u 20 okruznih centara, tako da ucesnici ne moraju daleko da putuju.

Trening ce moderirati koordinator RTCSR, a vodice ga psiholog i parnjacki edukator (gej muskarac).

Na treninge ce biti pozvano osoblje sledecih CSR:

1.CSR Ada, 2.CSR Аleksandrovac, 3.CSR Аleksinac, 4.CSR Аlibunar, 5.CSR Аpatin, 6.CSR Аrandjelovac, 7.CSR Аrilje, 8.CSR Bajina Basta, 9.CSR Batocina, 10.CSR Bac, 11.CSR Backa Palanka, 12.CSR Babusnica, 13.CSR Backi Petrovac, 14.CSR Backa Topola, 15.CSR Bela Palanka, 16.CSR Bela Crkva, 17.CSR Grad Beograd, 18.CSR Becej, 19.CSR Bogatic, 20.CSR Bor, 21.CSR Bosilegrad, 22.CSR Brus, 23.CSR Valjevo, 24.CSR Velika Plana, 25.CSR Vladimirci, 26.CSR Vladicin Han, 27.CSR Vlasotnice, 28.CSR Vranje, 29.CSR Vrbas, 30.CSR Vrnjacka Banja,31.CSR Vrsac, 32.CSR Vucitrn, 33.CSR Gornji Milanovac, 34.CSR Despotovac, 35.CSR Dimitrovgrad, 36.CSR Doljevac, 37.CSR Zabalj, 38.CSR Zabari, 39.CSR Zitiste, 40.CSR Zitoradja, 41.CSR Zajecar, 42.CSR Zrenjanin, 43.CSR Zubin Potok, 44.CSR Ivanjica, 45.CSR Indjija, 46.CSR Jagodina, 47.CSR Кanjiza, 48.CSR Кikinda, 49.CSR Кladovo, 50.CSR Кnic, 51.CSR Кnjazevac,

8

52.CSR Коvacica, 53.CSR Кovin, 54.CSR Кosjeric, 55.CSR Коceljeva, 56.CSR Кragujevac, 57.CSR Кraljevo, 58.CSR Кrupanj, 59.CSR Krusevac, 60.CSR Кula, 61.CSR Кursumlija, 62.CSR Kucevo, 63.CSR Leposavic, 64.CSR Leskovac, 65.CSR Loznica, 66.CSR Ljig, 67.CSR Ljubovija, 68.CSR Мajdanpek, 69.CSR Mali Zvornik, 70.CSR Negotin, 71.CSR Nis, 72.CSR Nova Varos, 73.CSR Novi Becej, 74.CSR Novi Knezevac, 75.CSR Novi Sad, 76.CSR Оsecina, 77.CSR Оdzaci, 78.CSR Pancevo, 79.CSR Paracin, 80.CSR Petrovac, 81.CSR Pecinci, 82.CSR Pirot, 83.CSR Pozarevac, 84.CSR Plandiste, 85.CSR Pozega, 86.CSR Ruma, 87.CSR Senta, 88.CSR Smederevo, 89.CSR Smederevska Palanka, 90.CSR Sokobanja, 91.CSR Sombor, 92.CSR Sremska Mitrovica, 93.CSR Subotica, 94.CSR Тrstenik, 95.CSR Cuprija, 96.CSR Ub, 97.CSR Uzice, 98.CSR Cacak, 99.CSR Sabac, 100.CSR Sid.

Trening se sprovodi u formi interaktivnog radionicarskog rada (bice opisano u odeljku za metodologiju). Na svaki trening bice pozvano od 12 do 18 osoba. Trajanje treninga bice od 10:00 do 17:00 casova, sa jednom pauzom za rucak u trajanju od 60 minuta i dve pauze za osvezenje u trajanju od po 15 minuta.

Teme radionica sadrzane u kurikulumu treninga bice: LGBT terminologija, LGBT identitet, LGBT potrebe, LGBT nasilje I diskriminacija, LGBT - MARA, LGBT I porodica, kreiranje socijalnih usluga za LGBT osobe i clanove njihovih porodica, posebna osetljivost u odnosu na rodne aspekte i visestruku marginalizaciju, radionica “ZIVA KNJIGA”

Na stampanim materijalima ucesnici ce dobiti broj info linije i on line savetovalista, na koje ce moci da se obrate ukoliko su im potrebne dodatne informacije ili su im potrebne konsultacije na temu LGBT osoba i clanova njihovih porodica.

U toku radionica, od osoblja CSR zatrazicemo da iznesu svoje viđenje koje bi to usluge za LGBT osobe i clanove njihovih porodica u sistemu socijalne zaštite mogle da postoje.

Po zavrsetku treninga, a sa obzirom na nedostatk programa obuke u socijalnoj zaštiti na temu LGBT populacije, na osnovu realizovanih treninga napravicemo paket jednodnevne obuke I podneti ga na akreditaciju Republičkom zavodu za socijalnu zaštitu.

b.3. Monitoring I evaluacija: (partnerska organizacija)

Pre izvođenja treninga, RTCSR i konsultant za monitoring i evaluaciju treba da kreiraju kurikulum i agendu treninga.

Po održanom treningu, trener dostavlja izveštaj o održanom treningu, listu učesnika treninga, pre/post upitnike za procenu znanja i upitnike za procenu uspešnosti treninga.

Lista učesnika treninga treba da sadrži naziv treninga i datum i mesto njegovog održavanja, ime i prezime učesnika, mesto iz koga dolazi, naziv organizacije kojoj pripada, svojeručni potpis, kontakt telefon i i-mejl.

Nakon obrade upitnika konsultant za monotoring i evaluaciju o rezultatima izveštava RTCSR.

Izveštaj o znanju pre i posle treninga (uporedna analiza), izveštaj o evaluaciji treninga i originalni upitnici se arhiviraju i čuvaju.

9

Upitnicima pre i posle treninga, mericemo usvojeno znanje, stavove i ponašanje prema LGBT osobama (upitnici pre i posle treninga bice isti radi poređenja).

Upitnicima za procenu uspešnosti treninga mericemo zadovoljstvo učesnika treninga organizacijom treninga i radom trenera.


Indikator direktni/indirektni Sredstvo verifikacijeB.1.1. Broj sluzbenika CSR koji su ucestvovali na treningu (minimum 80% od predvidjenih)

Lista ucesnika treninga

B.1.2. povecano znanje o specificnostima LGBT problematike kod sluzbenika CSR.

Pre i post upitnik.

Realizacijom ovih aktivnosti osoblje CSR imace vise znanja o potrebama LGBT osoba I clanova njihovih porodica, a to im moze koristiti u svakodnevnom radu, kada im se obrate osobe iz ove populacije.

Krajnji korisnici projekta, LGBT osobe I clanovi njihovih porodica, mogu ocekivati kvalitetnije usluge pruzene od strane sluzbenika CSR koji su prosli ovaj trening.

Za LGBT NVO bice postavljena osnova za bolju saradnju sa CSR na koje mogu upucivati svoje korisnike, a u buducnosti mogu postati I pruzaoci socijalnih usluga.

Specificni cilj C:

U periodu od 10 meseci, kreirati jednu socijalnu uslugu namenjenu LGBT osobama i clanovima njihovih porodica, kako bi se stvorili uslovi za standardizaciju socijalne usluge za ovu populaciju od strane MRSP i njenu implementaciju kroz drzavni sistem.

Izlazni rezultati:

C.1. Kreirana socijalna usluga za LGBT osobe I njihove porodice dostavljena MRSP

Activnosti:

c.1. Priprema actionist:

Obrazuje se radni tim za kreiranje socijalne usluge (u daljem tekstu RTSU), tim ce ciniti sedam osoba I to: koordinator tima, saradnik za logistiku, konsultant, I po jedan clan iz LGBT NGO Asocijacije DUGA, SPY, LABRIS I GAYTEN

U periodu od dva meseca RTSU, prikuplja svu dokumentaciju potrebnu za kreiranje socijalne usluge. U istom periodu obradjuje I sve informacije o potrebama LGBT osoba I njihovih porodica.

c.2. Realizacija actionist:

10

U periodu od sedam meseci RTSU, na osnovu prikupljenih podataka radi na kreiranju nove socijalne usluge za LGBT osobe I clanove njihovih porodica.

Prilikom kreiranja ove usluge uradice se predlog minimalnih standarda kvaliteta koji će biti dostavljeni MRSP u poslednjem mesecu realizacije ove aktivnosti.

RTSU ce prilikom kreiranja socijalne usluge posebnu paznju obratiti na rodne aspekte i visestruku marginalizaciju, odnosno potrebe LGBT osoba koje su Romi, osobe sa invaliditetom, HIV+ osobe, osobe obolele od AIDS/a, siromasne osobe, LGBT osobe koje zive na selu.

Posebna paznja prilikom kreiranja socijalne usluge bice posvecena mogućnostima njenog uvođenja, kao i odnosu na dobrobit same socijalne usluge za LGBT osobe i ekonomičnosti usluge.

Tim ce se sastajati dva puta mesecno, na sastancima clanovi tima dobijace zadatke koje ce realizovati do sledeceg sastanka.

Prilikom kreiranja nove socijalne usluge za LGBT osobe i clanove njihovih porodica, za tu uslugu kreiracemo i paket obuka za pruzaoce usluga koji će biti poslate na akreditaciju u Republicki zavod za socijalnu zastitu. Ovo će obezbediti da kada kreirana usluga udje u sistem i bude standardizovana od strane MRSP, pružaoci usluga budu adekvatno edukovani.

c.3. Monitoring I evaluacija: (partnerska organizacija)

Na svakom sastanku RTSU vodice se zapisnik. Konsultant za MiE će osmisliti način utvrđivanja adekvatnosti i efektivnosti kreirane socijalne usluge, kako bi ustanovio da li zadovoljavaju potrebe LGBT osoba i njihovih porodica.


Indikatori direktni/indirektni Sredstvo verifikacijeC.1.1. Kreirana socijalna usluga dostavljena MRSP

Potvrda nadleznog drzavnog organa

C.1.2. Kreirana socijalna usluga zadovoljava potrebe LGBT osoba i njihovih porodica

Izvestaj oficira za M&E u skladu sa utvrđivanja adekvatnosti i efektivnosti predložene socijalne usluge za potrebe LGBT i njihovih porodica

Realizacijom ovih aktivnosti osoblje CSR imace smernice za rad sa LGBT osoba I njihovih porodica, a to ce im znacajno unaprediti rad sa ovom populacijom.

Krajnji korisnici projekta, LGBT osobe I njihove porodice, dobijace adekvatne usluge koje su u skladu sa stvarnim potrebama.

Za LGBT NVO bice postavljena osnova za bolju saradnju sa CSR na koje mogu upucivati svoje korisnike, a u buducnosti mogu postati I saradnici u pruzanju ovih socijalnih usluga u zajednici.

Vidljivost projekta:

11

U cilju obezbedjivanja vidljivosti projekta, pored stampanih materijala, navedenih u opisu aktivnosti, bice realizovane i dve konferencije za stampu u Medija Centru.

Prva konferencija bice realizovana u sestom mesecu realizacije projekta i na njoj ce se predstaviti sam projekat, njegovi ciljevi i do tada realizovane aktivnosti.

Druga konferencija bice organizovana u 12 mesecu realizacije projekta, tada ce se sumirati sve realizovane aktivnosti i postignuti rezulatati projekta.

Konferencije ce organizovati Oficir za koordinaciju projekta, Oficir operativne podrske i PR projekta.

Tokom celog perioda realizacije projekta, PR projekta ce jednom kvartalno obavestavati lokalne i nacionalne medije o toku projekta.

NAPOMENA:Celokupnu operativnu podrsku na terenu, kao i monitoring i evaluaciju, vodice partnerska organizacija.

RADNI PLAN

Year 1 Semester 1 Semester 2

Activity 1

2 3 4 5 6 7 8 9 10

11 12

Implementing body

Formiranje projektnog tima

Asocijacija DUGA I CDIKR

Prikupljanje svih potrebnih dokumenata I kontakata


Pripremna faza projekta, izrada dokumentacije


Izrada M&E dokumentacije.

CDIKR

a.1.Pripremne actionist za realizaciju treninga za LS.


Obrazuje se radni tim za treninge LS.

Asocijacija DUGA

Izrada agende, kurikuluma I M&E obrazaca


12

Dopis Ministarstvu za drzavnu upravu I lokalnu samoupravu

Asocijacija DUGA

Izrada meterijala za treninge

Asocijacija DUGA

Prikupljanje kontakata ucesnika treninga.

Asocijacija DUGA

Stampanje materijala za treninge

Asocijacija DUGA

Slanje poziva ucesnicima treninga.

Asocijacija DUGA

Zakazivanje sala I opreme za treninge

CDIKR

a.2.Realizacija treninga za LS


a.3. M&E treninga za LS.


b.1.Pripremne actionist za realizaciju treninga za CSR.


Obrazuje se radni tim za treninge CSR.

Asocijacija DUGA

Izrada agende, kurikuluma I M&E obrazaca


Dopis Ministarstvu rada I socijalne politike

Asocijacija DUGA

Izrada meterijala za treninge

Asocijacija DUGA

Prikupljanje kontakata ucesnika treninga.

Asocijacija DUGA

Stampanje materijala za treninge

Asocijacija DUGA

Slanje poziva ucesnicima treninga.

Asocijacija DUGA

13

Zakazivanje sala I opreme za treninge

CDIKR

b.2.Realizacija treninga za CSR.


b.3. M&E treninga za CSR.


b.1.Pripremne actionist za kreiranje socijalne usluge.


Obrazuje se radni tim za kreiranje socijalne usluge

Asocijacija DUGA

Izrada M&E obrazaca

CDIKR

Prikupljanej neophodne dokumentacije.

Asocijacija DUGA

b.2.Kreiranje socijalne usluge.


Sastanci tima. Asocijacija DUGA I CDIKR

Kreiranje paketa obuka za osoblje CSR


Dostavljanje kreirane usluge MRSP

Asocijacija DUGA

Slanje paketa obuka na akreditaciju.

Asocijacija DUGA

b.3. M&E kreirane socijane usluge.


Konferencije za stampu u medija centru


Obavestavanje medija o toku aktivnosti

Asocijacija DUGA

Finalana obrada obrazaca za M&E

CDIKR

Priprema finansijskih I narativnih izvestaja


14

METODOLOGIJA

Interaktivne radionice

Interaktivne metode radionica su igranje uloga,grupne diskusije i interaktivan rad u malim grupama, gde svi ucesnici aktivno doprinse radu I imaju utisak da je sve sto je receno na radionicama u toku treninga njihovo, tako da im je lakse da usvoje I primene nova znanja I vestine.Ucesnici ce se otvoreno suociti sa problemima sa kojima se susrece ciljna populacija I bice usmereni da govore i razmatraju polozaj ciljne populacije u drustvu.Ucesnici mogu uciti jedni od drugih i povezati se sa buducim saradnicima. Ovim nacinom obuke hocemo da ucinimo razumljivim probleme ciljne populacije u drustvu,diskriminaciju,internalizovanu homofobiju,nasilje i kriminalna akta prema njima kao i strah od odlaska u drzavne institucije koje su predvidjene za pruzanje pomoci I zastite.

Na radionicama ucestvuje od 7 do 20 osoba I jedna sesija traje maksimalno 45 minuta.

Grupu vodi moderator ili vise njih I njegova primarna uloga je da vodi I oblikuje radionicu. Za vreme trajanja radionice postoji kontinuirana interakcija izmedju moderatora I clanova grupe, kao I medju clanovima grupe, sto stvara mogucnost i samokorekcije moderatora.

Radionice “ZIVA BIBLIOTEKA”

Vreme je da se izazovu svoja uverenje I stavovi u obliku drugog ljudskog bica. Gradnja mostova kroz dijalog je jedan od nacina stvaranja sigurnosti u zajednici

Koncept Žive biblioteke predstavlja metod dobro poznat u Evropi kojim se promoviše poštovanje kulture ljudskih prava i ljudskog dostojanstva, sa ciljem da se podigne svest o predrasudama i stereotipima i omogući konstruktivan dijalog o predrasudama koje često vode do diskriminacija protiv pojedinaca ili grupa ljudi.

S tim što postoji jedna razlika: Knjige u Živoj biblioteci su ljudska bića (koja pripadaju odredjenim marginalizovanim grupama), a knjige i čitaoci ulaze u dijalog.

Zive knjige su ljudi koji zastupaju određene grupe koje su često izložene predrasudama i stereotipima, i često su žrtve diskriminacije ili socijalne isključenosti. Čitalac biblioteke može biti bilo ko, ko je spreman razgovarati o predrasudama koje postoje u društvu ili vlastitim predrasudama i stereotipima. Ali pre svega, oni su ljudi koji stoje hrabro i odvažno u svojim uverenjima i spremni su da razgovaraju o svojim vrednostima sa drugima. Kao što su knjige, oni treba najpre da budu mudri.

Čitaoci imaju pravo čitati bilo koje poglavlje posudjene knjige uz ophodjenje sa postovanjem u svakom momentu.

Kreiranje socijalnih usluga:

Usluga socijalne zaštite

15

Usluge socijalne zaštite su aktivnosti pružanja podrške i pomoći gradjanima i njihovim porodicama radi poboljšanja, odnosno očuvanja kvaliteta života, otklanjanja ili ublažavanja rizika, nepovoljnih životnih okolnosti kao i razvoja potencijala korisnika za samostalan život u zajednici

Kvalitet usluge

Sposobnost usluge da zadovolji interese i potrebe korisnika, ali i interese šire društvene zajednice, odnosno države ili lokalne samouprave, mesne zajednice

Kvalitetna usluga

U skladu sa potrebama korisnika Uvremenjena Dostupna Obezbedjena na način koji korisnik može da razume i prihvati Proizvodi pozitivnu promenu u životu korisnika

Vrednosti / principi usluge

Poštovanje ljudskih prava Orijentacija na korisnika – holistički pristup i obezbedjivanje usluga u skladu sa potrebama i

mogućnostima korisnika Uvremenjenost Korisnik usluge što je moguće duže ostaje u svom priordnom okruženju Dostupnost Inkluzivnost Nediskriminacija

Obezbedjivanje kvaliteta usluge

Definisanje standarda – proces odredjivanja, usaglašavanja standarda i statutarne regulacije Kontrola kvaliteta – supervizija, inspekcija, licenca, mere i indikatori delatnosti,

samoprocena i sistem žalbi Unapredjenje kvaliteta i implementacija – primena i razvoj standarda kroz stručnu obuku,

rukovodjenje, jasnu filozofiju, profesionalni i etički kodeks i sredstva obezbedjivanja kvaliteta

Šta je standard usluge?

Standard je merljiv zahtev u pogledu aktivnosti i stukture usluge Standard je kriterijum – osnovna mera prema kojoj se razvijaju i uspostavljaju druge mere u

samoj usluzi Izražava se u formi kratke rečenice koja iskazuje merljiv zahtev u pogledu aktivnosti i

strukture

Specifikacija usluge

16

Opis usluge koja se pruža identifikovanoj grupi korisnika (šta tačno radimo, za koga i na koji način – aktivnosti)

Specifikacija usluge uključuje strukturne i funkcionalne standarde

Svrha standarda

Mehanizam za kontrolu kvaliteta – upravljanje procesom obezbedjivanja usluge Standard mora biti realan u odnosu na trenutno postojeće stanje

Nivoi standarda

Minimalni – minimalni zahtevi za dovoljno kvalitetnu uslugu Optimalni – dobra praksa u okviru postojećih ograničenja Idealni – vrhunski nivo dobre prakse bez ograničenja

Vrste standarda

1. Funkcionalni standardi – stavovi koji definišu kriterijume za merenje procesa usluge i aktivnosti koje se sprovode u cilju ostvarenja cilja usluge

Odredjuju prijem, način i metode procene, planiranje, ponovni pregled usluge, prestanak korišćenja usluge i aktivnosti pri pružanju usluge

2. Strukturni standardi – usaglašeni stavovi koji identifikuju strukturne zahteve u vezi sa uslugom. Obuhvataju:

-materijalne (lokacija, oprema, prostor)

-ljudske resurse (zahtevi u pogledu broja i obučenosti zaposlenog osoblja, razvoj osoblja) i

-procese upravljanja u službama / organizacijama koje pružaju usluge

Monitoring i evaluacija

Svrha uspostavljanja procedura planiranja, praćenja i izveštavanja je kontinuirano praćenje i procena koordinacije, efikasnosti, efektivnosti i adekvatnosti upravljanja projektom sa dugoročnim ciljem da se prati i procenjuje efikasnost, efektivnost i adekvatnost aktivnosti definisanih predlogom projekta.

Monitoring i evaluaciju trebalo shvatiti kao neprekidan proces učenja gde se dobijeno iskustvo ispituje i pruža se povratna informacija procesu planiranja koje je u toku.

Monitoring

Monitoring je stalni, sistematski proces prikupljanja, analize i korišćenja podataka i informacija na osnovu kojih se donose zaključci o uspešnosti sprovođenja projekta u odnosu na očekivane / zadate rezultate. Na ovaj način, moguće je pravovremeno i adekvatno reagovati na sva odstupanja od planiranog koja utiču na tok sprovođenja projekta (predviđena / očekivana ili ona koja to nisu -

17

menadžment rizikom). Takođe, proces monitoringa pomaže pri donošenju svrsishodnih odluka koje vode što efikasnijem i efektivnijem sprovođenju projektnih aktivnosti.

Jasno su definisane aktivnosti i pokazatelji kojima se prati uspešnost realizacije istih. Definisani su i načini prikupljanja, obrade i analize podataka, kao i interpretacija dobijenih informacija u sklopu sistema monitoringa i evaluacije. Svi podaci biće prikupljani tokom aktivnosti i upisivani u posebne formulare. Na kraju svakog meseca formulari će biti dostavljani u sediste Asocijacije nezavisnom, eksternom evaluatoru koji će vršiti logičku kontrolu i analizu podataka i pisati izveštaj o toku i uspešnosti do tada realizovanih aktivnosti.

Načini provere podataka

- Procena sumarnih periodičnih izveštaja;- Procena podataka iz originalnih evidencija same interaktivne radionice;- Prisustvo interaktivnim radionicama, razgovor za učesnicima;- Procena podataka i informacija nakon sprovedenih akcija „Živa biblioteka“

7. Evaluacija

Evaluacija je proces procene relevantnosti postavljenih ciljeva u odnosu na trenutnu situaciju, procenu efektivnosti i održivosti projekta, kao i proces verifikacije efikasnosti projekta identifikovane monitoringom. Na osnovu procene se utvrđuju ishodi, uticaji i vrednost projekta. Procena obezbeđuje objektivnu proveru rezultata i daje dodatne smernice za buduće projektne aktivnosti.

Projektna evaluacija može biti unutrašnja i spoljašnja, redovna i vanredna. Unutrašnju (internu) evaluaciju sprovodiće članovi/ce projektnog tima, dok će spoljašnju (eksterna) sprovesti stručna konsultantkinja partnerske organizacije (dr. Farida Basioni Stamenic / Centar drustvene inicijative i kreativnog razvoja). Koordinatorprojekta i eksterna evaluatorka, koji prate uspešnost realizacije projekta, su u poziciji da „signaliziraju“ da je potrebna vanredna unutrašnja i / ili spoljašnja procena. Ekterni evaluator procenjuje sve relevantne podatke i informacije koji se odnose na određenu aktivnost, daje osvrt na tok projekta, daje smernice o sadržaju izveštaja o napretku i aktivnostima koje treba preduzeti.

Dva puta mesečno, nezavisni eksterni evaluator će usmeno predstaviti rezultate analize realizatorima projekta kako bi mogli da reaguju i donose pravovremene i adekvatne odluke o daljem radu.

Završna evaluacija

Nakon sprovedenih aktivnosti, predstavnici/ce Asocijacije i spoljašnja evaluatorka će, na osnovu popunjenih evaluacija radionica i izveštaja nakon akcija „Živa knjiga“, sprovesti završnu procenu projekta, odnosno da li je projkat ispunio očekivanja realizatora/ki, ucesnika/ca i korisnika/ica, da li je ispunjen program rada, nivo kvalitea rad realizatora/ki projekta, uspešnost grupnih procesa, uslova rada i logistike. Evaluacija će nam dati smernice za procenu stepena uspešnosti realizovanog projekta da li su zadaci i ciljevi u projektu realizovani i ostvareni. Evaluacijom ćemo dobiti i smernice za nastavak aktivnosti i posle realizacije aktivnosti planiranih ovim projektom

Podela evaluacije ce biti I na kvalitativnu I kvantitativnu

18

Kvalitativna metoda evaluacije ce se odnositi na sva saznanja koja nije moguce pretvoriti u brojcane pokazatelje. Osnovni kvalitativni istrazivacki postupci bice OPIS ( narativna deskripcija ) I TUMACENJE (interpretacija).

Kvantitativna metoda evaluacije odnosice se na brojcana merenja uspeha aktivnosti na projektu . Osnovni kvantitativni istrazivacki postupci bice PREBROJAVANJE , RACUNANJE (kalkulacija) I TUMACENJE (interpretacija), pri cemu nam statistička obrada omogucuje jasnije prikazivanje brojcanih podataka I utvrdjivanje značajnosti povezanosti I razlika medju razlicitim pojavama.

Partner Asocijaciji DUGA na ovom projektu bice Centar drustvene inicijative i kreativnog razvoja iz Beograda. Partner ce raditi na operativnoj podrsci na trenu, odnosno sve aktivnosti van teritorije Sapca organizovace partnerska organizacija. Razlog za dodeljivanje ove uloge partnerskoj organizaciji je, pored iskustva koje imaju u organizaciji različitih obuka, radionica i istraživanja, potreba da se svi kapaciteti Asocijacije DUGA skoncentrisu na dosezanje postavljenih ciljeva projekta I strucni rad. Takodje M&E projekta obavljace partnerska organizacija, kako bi se aktivnosti sto neutralnije I realnije ocenile.

Asocijacija DUGA ce saradjivati I sa LGBT NGO SPY, LABRIS I GAYTEN, posto sa ovim organizacijama ima potpisane sporazume o saradnji. Ovo su organizacije koje dele iste vrednosti kao i Asocijacija DUGA i koje ce u buducnosti biti korisnice ovog projekta.

Organizaciona struktura projekta:

Projektom ce upravljati tim u sastavu: Koordinator projekta, oficir za finansije, Oficir za monitoring i evaluaciju, PR i Oficir operativne podrske.

Svaki specificni cilj, imace svoj tim za realizaciju aktivnosti:

Radni tim za treninge LS, bice sastavljen od: koordinatora tima, saradnika za logistiku, konsultanta i dva trenera.

Radni tim za treninge CSR, bice sastavljen od: koordinatora tima, saradnika za logistiku, konsultanta i dva trenera.

Radni tim za kreiranje socijalne usluge, bice sastavljen od: koordinatora tima, saradnika za logistiku, konsultanta i po jednog clana iz 4 LGBT NGO.

Sva oprema (kompletno opremljeno 7 radnih mesta), prostor (65 kvadrata sedista upravnog odbora, 92 kvadrata korisnickog prostora i 25 kvadrata magacinskog prostora) i vozilo (specijalizovano kombi vozilo za 9 osoba), Asocijacije DUGA bice stavljeni na raspolaganje za realizaciju ovog projekta

Sadasnja Vlada Republike Srbije I njena Ministarstva vise zbog procesa pridruzivanja EU nego zato sto to zaista zele, pruzaju podrsku u realizaciji projekata koji se ticu marginalizovanih grupa, pa I LGBT populacije. Njihovu spremnost da pomognu u oblasti rada i LGBT NGO videli smo i prilikom organizacije Beogrda PRIDE/a 2010 godine. Smatramo da je ovo pravi trenutak da realizujemo ovaj projekat, koji ce postaviti neke osnove za nas dalji rad.

19

Kako bi se obezbedila vidljivost delovanja I finansiranja od strane EU, na svim stampanim materijalima bice vidno istaknut logo donatora, a u pojavljivanjima u medijima svaki clan projektnog tima bice u obavezi da naglasi ko podrzava aktivnosti ovog projekta.

U cilju obezbedjivanja vece vidljivosti projekta, pored stampanih materijala, navedenih u opisu aktivnosti, bice realizovane i dve konferencije za stampu u Medija Centru u Beogradu.

Na svim dokumentima I stampanim materijalima za aktivnosti na projektu bice istaknut logo donatora.

Tokom celog perioda realizacije projekta, PR projekta ce jednom kvartalno obavestavati nacionalne medije o toku projekta.

ODRZIVOST

U ekonomskom smislu uticaj ove akcije moze biti pozitivan za LGBT NVO, posto LS mogu biti narucioci socijalnih usluga i iste finansirati iz budzeta. Ukoliko se standardizuje jedna socijalna usluga za LGBT osobe i clanove njihovih porodica, LGBT NVO bi mogle biti pruzaoci usluga i za iste biti finansirane iz budzeta.

Realizacijom ovog projekta mogli bi uspostaviti kodekse ponasanja osoblja LS i CSR prema LGBT osobama i clanovima njihovih porodica.

Ovaj projekat bi unapredio kvalitet rada osoblja centara za socijalni rad sa LGBT osobama i clanovima njihovih porodica. Takodje po prvi put bi postojala adekvatna socijalna usluga koja prati stvarne potrebe ove populacije.

Kreiranjem socijalne usluge za LGBT osobe i clanove njihovih porodica i akreditacijom programa edukacija za pruzanje te usluge, stvorili bi realne osnove za standardizaciju te usluge, a samim tim i odrzivost projekta i prosirenja njegovih rezultata. Takodje stvorili bi uslove za kreiranje novih usluga i paketa treninga za osoblje CSR.

Lista rizika za sve specifice ciljeve:

Fizicki rizik: Nemogucnost planiranog clana projektnog tima da ucestvuje u realizaciji projekta.

Mera za ublazavanje: Za svaku funkciju u projektu predvideli smo pored planirane osobe i rezervnu osobu koja bi popunila upraznjeno mesto.

Politicki rizik: Nepostojanje politicke volje u LS i CSR da ucestvuju u realizaciji ovog projekta.

Mera za ublazavanje: Lobiranje u nadleznim Ministarstvima, koja mogu da uticu na rukovodioce u lokalnim institucijama pod njihovom upravom.

Ekonomski rizik: Nestabilan kurs eura i inflacija.

Mera za ublazavanje: Clanovi projektnog tima, koji su iz Asocijacije DUGA, odrecice se svojih honorara kako bi omogucili nesmetanu realizaciju projekta, ukoliko kurs eura, a sa njim i cene budu rasle.

Socijalni rizik: i dalje iskljucenost zbog nepoverenje LGBT osoba i clanova njihovih porodica u drzavne institucije.

Mera za ublazavanje: Povecanje aktivnosti na terenu u cilju senzibilisanja LGBT osoba i clanova njihovih porodica da su sluzbenici CSR adekvatno edukovani za pruzanje usluga.

20

1) Preduslovi:

a) postojanje zakona o socijalnoj zastiti.

b) postojanje akreditacije programa edukacija za osoblje CSR

c) postojanje Strategije reforme sistema socijalne zastite.

d) postojanje Strategija razvoja socijalne zastite LS

2) Predpostavke:

a) akreditovani programi obuke za osoblje CSR, za rad sa LGBT osobama i clanovima njihovih porodica.

b) standardizovana jedna socijalna usluga za LGBT osobe i clanove njihovih porodica.

c) LS u svojim „Strategijama razvoja socijalne zastite“ prepoznale LGBT osobe i clanove njihovih porodica.

- Finansijka odzivost: Asocijacija DUGA kao podimplementator Ministarstva zdravlja na projektu Global fonda imace stabilna finansijska primanja za sve organizacijske i operativne troskove do 31.05.2014 godine. Do tog perioda planiramo da pilotiramo i razvijemo socijalne usluge, kreirane realizacijom ovog projekta i postanemo pruzaoci socijalnih usluga za LGBT osobe i clanove njihovih porodica, a koje ce se po zakonu finanisirati iz budzeta.

- Institucionalna odrzivost: po zavrsetku kreiranja socijalne usluge, zapocecemo proces javnog zagovaranja kako bi se socijalna usluga za LGBT osobe i clanove njihovih porodica, standardizovala od strane nadleznog Ministarstva. Takodje u sklopu projekta kreiracemo i pakete obuka za osoblje CSR koji bi bili pruzaoci ovih usluga, a zatim bi obuke akreditovali i nakon projekta poceli proces stalnih edukacija. Akreditovanjem ovih paketa obuka i zapocetim edukacijama, obezbedili bi da socijalna usluga koju smo kreirali udje u sistem i tako obezbedi i institucionalnu i finansijsku odrzivost celog projekta.

Po standardizaciji kreirane socijalne usluge, zapocecemo i proces javnog zagovaranja u LS koje su narucioci socijalnih usluga, ispod je opisan taj proces.

Naručivanje usluga Lokalna samouprava donosi godišnji plan unapredjenja i razvoja socijalnih usluga i definiše zahteve koje potencijalni pružalac odredjene usluge treba da ispunjava (ovi zahtevi moraju biti u skladu sa propisanim minimalnim standardima usluge). Za obezbeđivanje najkvalitetnijeg pružaoca određene usluge lokalna samouprava, po principu javnih nabavki, oglašava potrebu za obezbeđivanjem određene usluge. Nakon odabira pružaoca usluge lokalna samouprava sklapa ugovor o obezbeđivanju usluge sa odabranim pružaocem. Ovo je proces naručivanja i ugovaranja socijalnih usluga. Средства за финансирање програма унапређења социјалне заштите обезбеђују се у буџету јединице локалне самоуправе, у складу са законом o socijalnoj zastiti.

(1) Делатност у области социјалне заштите, односно поједине услуге социјалне заштите, у складу са овим законом, могу вршити, односно пружати и удружења, предузетници, привредна друштва и други облици организовања утврђени законом (у даљем тексту: пружаоци услуга социјалне заштите).

21

(1) Средства за остваривање општег интереса у области социјалне заштите, обезбеђују се у буџету Републике Србије, аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, у складу са законом, као и вршењем делатности установа социјалне заштите у државној својини.

(2) Установе социјалне заштите и други пружаоци услуга социјалне заштите могу се основати средствима у државној, приватној и мешовитој својини, у складу са законом.

(3) Средства за обезбеђивање услуга социјалне заштите могу се прибављати и путем донација, као и обиму уступањем имовине, оснивањем задужбина и фондација, у складу са законом.

(1) Услуге социјалне заштите из овог закона, и то: дневне услуге у заједници, услуге подршке за самосталан живот, саветодавно-терапијске и социјално-едукативне услуге, као и услуге смештаја које не може обезбедити или их не може обезбедити у потребном обиму установа социјалне заштите у државној својини, обезбеђују се путем јавне набавке.

(2) Уговор о јавној набавци услуге закључује се између надлежног органа јединице локалне самоуправе, надлежног органа аутономне покрајине, односно министарства надлежног за социјална питања – када по овом закону услугу обезбеђује Република Србија (у даљем тексту: наручилац услуге) и лиценцираног пружаоца услуга социјалне заштите (у даљем тексту: овлашћени пружалац услуге), у складу са законом.

Члан 65. (1) Услуге се наручују објављивањем јавног позива, у складу са законом који уређује

јавне набавке и овим законом.(2) Са учесником поступка по јавном позиву чија је понуда најповољнија односно

учесником који је своју понуду прилагодио захтевима наручиоца услуге у складу са условима јавног позива и потребама корисника, закључује се уговор.

(3) Наручилац може закључити уговор са више учесника поступка по јавном позиву, ради обезбеђења услуге за тражени број корисника.

(4) Уговор између наручиоца и овлашћерног пружаоца услуге садржи и правила о начину плаћања, мониторингу, извештавању, трајању, као и условима превременог раскида и продужења.

(5) Две или више локалних самоуправа могу објавити заједнички јавни позив за наручивање услуге социјалне заштите, у циљу економичнијег и ефикаснијег обезбеђења услуга социјалне заштите из своје надлежности.

- Politicka odrzivost: kreiranjem i standardizacijom jedne socijalne usluge za LGBT osobe i clanove njihovih porodica, stvorili bi mogucnost za standardizaciju jos nekih socijalnih i medicinskih usluga ali i poboljsanje metoda, legistlative i kodeksa ponasanja kada su u pitanju LGBT osobe i clanovi njihovih porodica. Maksimalno bi umanjili mogucnost da se promenom vladajuce politicke strukture ili politike, politickih stranaka ovaj proces zaustavi, kada je jednom zapocet.

22

Documents

Skolsko pisanje projekta