Metodi i tehnike iskustvenog istraživanja

ISPITIVANJE (nazivamo ga i intervju, upitnik, naučni razgovor...)

Metod istraživanja stavova, osećanja, obaveštenosti i ponašanja ljudi u kome ispitivač postavlja ispitaniku unapred pripremljena pitanja, najčešće sa ponuđenim mogućim odgovorima.

1. Ispitivanje kroz razgovor2. Upitnik – anketa

Prednost ankete je što smanjuje distancu prema istraživaču i daje veći stepen iskrenosti, ali je teško primenjiva kod nepismenog stanovništva.ISPITIVANJE KROZ RAZGOVOR

- licem u lice – ima prednost- telefonski – veća opasnost odbijanja

UPITNIK-ANKETA može biti:- Pojedinačna – anketar ostavlja upitnike, pa ih uzima- Pojedinačna ali u panel istraživanjima – isti ljudi u dužem vr.periodu

popunjavaju iste upitnike (šta kupuju...)- Grupna – ispitanici popunjavaju upitnik u isto vreme u istom prostoru- Putem pošte- Putem interneta

INSTRUMENTI u ispitivanju:- Upitnik koji sadrži pitanja sa ponuđenim odgovorima, što ga razlikuje

od upitnika za dubinske intervjue- Kartice koje sa ponuđenim odgovorima koje se pokazuju ispitaniku

PITANJA U UPITNIKUPrema stepenu standardizacije:

- Potpuno zatvorena – traži se konkretan odgovor van koga nisu moguce druge pocije (da – ne, muško – žensko...)

- Potpuno otvorena – samo se daje tekst pitanja ali se ne nude nikakvi mogući odgovori (koje sadržaje čitate)

- Delimično otvorena – nudi se nekoliko odgovora, ali se ostavlja mogućnost dodavanja

Prema vrsti odgovora:- Pitanja tipa DA ili NE (kog ste pola)- Izbor jedne od više ponuđenih mogućnosti (šta vam je najvažnije:

ukus proiz., sastav, cena, pakovanje... – samo jedno)- Izbor nekoliko odgovora (šta je uticalo da kupite taj proizvod: ukus,

cena.. – jedno ili sve)- Rangiranje odgovora po važnosti (1. cena, 2. ukus...)

- Pitanja u obliku skale (davanje ocena od 1 do 5 necemu)Prema sadržaju i ulozi u upitniku:

- Demografska obeležja – pitanja koja nisu predmet istraživanja, ali objašnjavaju sam predmet (pol, starost, obrazovanje...)

- Druga pomoćna pitanja (koje novine čitate, kojoj partiji pripadate...)Filter pitanja – postavljaju se pre glavnog (pre pitanja koje novine citate, pitamo – da li citate novine)SVOJSTVA DOBROG UPITNIKA: usredsredjenost na predmet istraž., koncizna pitanja, nesugestivna, pravilan redosled, osetljiva pitanja se postavljaju na kraju, da iskljucuju jedno drugo.

ANALIZA SADRŽAJA Metod istraživanja medijskog materijala, različitih dokumenata, slovnih, zvučnih ili slikovitih zapisa. Cilj je da: 1. opiše sadržaj pojedinih oblika komunikacije, 2. da ga klasifikuje, 3. da ga objasni i razume u kontekstu vremena i prostora u kome je nastao i bio u upotrebi.Berelsonova definicija: Analiza sadržaja je istraživačka tehnika za objektivan, sistematski i kvantitativan opis sadržaja komunikacije.OSNOVNA JEDINICA ANALIZE SADRŽAJA može biti jezička celina (reč, sintagma) ili pak neki složeniji pojam koji ima određeni smisao.To može biti slovo, slog, delovi reči, eč, fotografije, karikature, slike, video sekvence i zapisi, složeniji misao nisadržaji ili konstrukcije (napr. levičarksa uverenja), rečenice, napisi u novinama, tv prilozi...VRSTE ANALIZE SADRŽAJA

- Medijski sadržaji (napisi u novinama, tv emisije...)- Sadržaji dokumenata (pismena dokumentacija, zvučna, slikovna,

filmska...)

Analiza sadržaja može biti:1. Čisto ili pretežno kvantitativna2. Čisto ili pretežno kvalitativna3. Mešovina

-KVANTITATIVNA ANALIZA SADRŽAJA: osnovna semantička jedinica je u isto vreme i jedinca merenja (napr. reč ŽENA – merimo koliko se ona puta ponavlja u tekstu, ili u tekstovima u nekom vrem. periodu). Prednost je

što to nedvosmisleno merno istraživanje, a mana što ista reč može da ima različita značenja – napr. SNAGA fizičko i ideološko. -KVALITATIVNA ANALIZA SADRŽAJA je ona koja primenjuje metodologiju posmatranja na medijske i sadržaje dokumenata. Podrazumeva pronalaženje kvalifikacija već izdvojenom i prebrojanom materijalu (terminima) – napr. da li se p ŽENI piše kao o vrednoj, brižnoj, seksipilnoj...

1. Najpre se izdvoje svi napisi koji govore o ženi2. Iščitavanje uz beleženje zapažanja o načinu pominjanja i tretiranja

žena u štampi3. Idetifikuju se karakteristični tipovi slike o ženi4. Nalazi o ženi se dovode u vezu sa izvorom – novinama,

uredj.koncepcijom...-MEŠTOVITI OBLIK ALALIZE SADRŽAJA: polazi se od složenijih pojmova, ne prosto od reči, ali se te pojave ne opisuju detaljno, već se zadržavamo na identifikaciji, merenju njihove učestalosti itd.RAZRADA ISTRAŽIVAČKOG PROJEKTA ZA ANALIZU SADRŽAJA

1. Definisati problem koji treba rešiti – šta je to što je izazvalo radoznalost naučne javnosti za rešavanje ovog problema koji istražujemo (napr.žena u štami)

2. Koji su ciljevi istraživanja – da li samo kvalitativan opis pojave ili ce biti preduzeta i merenja; da li će pojava biti stavljena u širi kontekst...

3. Određivanje predmeta istraživanja – odrediti populaciju, tj. sadržaj koji će biti analiziran, prostorno i vremenski (na kom prostru i u kom vremenu)

4. Odrediti koji se podaci uzimaju za analizu - da li cela popualcija ili samo uzorak

5. Odredjivanje značenjskih jedinica istraživanja – od reči kao najjednostavnijih jedinica, pa do kompleksnijih tipova slike o ženi.

DUBINSKI INTERVJU je tehnika kvalitativnog istraživanja stavova i ponašanja ljudi pomoću koje se dobija celovito razumevanje i dublji uvid u iskustva, mišljenja, osećanja ljudi. Često se koristi u početnoj fazi istraživanja, koje se potom nastavlja drugim tehnikama, uključujući i merenje.Često se koristi zajedno sa drugim tehnikama, kao što su fokus grupe, standardizovani iztervu, analiza sadržaja. Stoga se oslanja na opšti projekat istraživanja (problem, ciljevi, hipoteze...)ODLIKE (za razliku od običnog intervjua):

- Populacija koja se istražuje: kvalifikovana javnost, stručnjaci, uticajni ljudi...

- Uzorak: mali uzorci, do 100,- Ciljevi: slojevitiji opis pojave u kvalitativnom smislu- Sredstva: upitnik sadrži teme, a intervjuer sam postavlja pitanja u toku

razgovora- Intervjuer: stručan za temu, ima veliku slobodu

Primer tv novela: miljenje o njima (sa potpitanjima), uticaj na vrednosni sistem i stvarno ponašanje gledalaca...UPITNIK/podsetnik ZA DUBINSKI INTERVJU - Tipična pitanja (za razliku od rutinskog intervjua) su u obliku: šta vi mislite, kako biste opisali, od čega zavisi, kako se to desilo... – izbegavamo nedvosmislene i kratke odgovore.UZORAK ZA DUBINSKI INTERVJURadi reprezetnativnosti potreban je dovoljno veliki broj ispitanika. Biramo ljude koji su najstručniji ili najuticajniji. Uzorak se bira prema 2 osnova:

1. po obeležjima predmeta istraživanja (osobe koje gledaju TV novele)2. po demografsko-socijalnim obeležjima (domaćice ili stariji ljudi koji

ih gledaju)ANALIZA PODATAKA DOBIJENA DUBINSKIM INTERVJUOM

- Pažljivo iščitavanje i pregledanje snimljenog vizuelnog materijala- Svođenje opštih pogleda na nekoliko dominantnih grupa mišljenja- Uočavanje različitih pristupa unutar svake grupe mišljenja- Uočavanje sličnosti i razlika medju pojedinim tipovima ispitanika

METOD FOKUS GRUPA Metod kvalitativnog istraživanja stavova, verovanja, osećanja i ponašanja ljuci. Posebnost je u tome što se predmet istraživanja ispituje u dijaloškoj situaciji, u razgovoru. Obično grupu sačinjava 8 do 12 ljludi međusobno nepoznatih, kojima se organizuje rasprava o predmetu istraživanja. Rukovodi osoba obučena za to (moderator), rasprava traje 90 minuta. Najbliži mu je dubinski intervju. Za razliku od dubinskog intervjua:

- Ne istražuju se samo stavovi i osećanja, već i ponašanje,- Imaju između 8 i 10 učesnika- Kako se neki stavovi ponašaju u uslovima diskusije- Sredstvo nije upitnik, već usmeravanje rasprave- Voditelj mora da ima veštinu podsticanja i kontrolisana grupe

OPŠTI CILJEVI FOKUS GRUPA1. Predistraživanje, stvaranje uslova za neko drugo

2. Detaljan opis i dublje razumevanje istraživane pojavePOSEBNI CILJEVI FOKUS GRUPA

- Da daju nijansiraniji opis stavova od onog iz drugih ispitivanja- Da opišu ponašanje ljudi u različitim situacijama- Mogućnost da se neki stav ili mišljenje promeni

PRIPREME ZA ISTRAŽIVANJE:1. Formulacija problema2. Postavljanje ciljeva istraživanja3. Razrada predmeta istraživanja4. Utvrđivanje broja i sastava fokus grupa5. Razvijanje istraživačkih alata – vodiča za diskusiju, scenarija

VRSTE FOKUS GRUPAPo načinu vođenja rasprave: 1. Klasične fokus grupe; 2. Diskusije o suprotnim gledištima; 3. Diskusiju usmerava jedan od učesnika; 4. Dvosmerne fokus grupe (jedna je klasična, a druga prati tok njene rasprave i diskutuje o tome)Po načinu organizovanja: 1. Obične – svi na istom mesu u isto vreme; 2. Telefonske konferencije, 3. Onlajn grupe – preko interneta.PREDNOSTI I OGRANIČENJA FOKUS GRUPAPrednost je akciona i dijaloška dinamika, ali se ne može smatrati potpuno verodostojnom, jer su osobe sklone da nešto prećute, slažu ili se postide.

METOD POSMATRANJAPosmatranje je kvalitativni metod istraćivanja ponašanja, događaja i procesa, putem koga se predmet istraživanja sistematski i precizno prati i opisuje. Ovaj metod nastao je u ETNOLOGIJI, a kasnije se proširio na sociologiju i druge društvene nauke.Karakteristike:

- Detaljan opis istražene pojave- Opisivanje pojave u prostornom i vremenskom kontekstu (odnos sa

srodnim pojavama)- Razumevanje značenja posmatranih pojava i njihovog smisla.

Razlika između posmatranja i fokus grupa:- Odvija se u prirodnim uslovima, na mestu dogadjaja- Naglasak je na samom događaju ili procesu, tj. ponašanju (kod fokus

grupa je na komunikaciji)- Istraživač je aktivniji u fokus grupama- Instrumenti su kod fokus grupa planski scenariji, a kod posmatranja se

ceo istraživački postupak razvija u toku posmatranja

Razlika između posmatranja i ispitivanja je u tome što posmatranje registruje i opisuje neposredno iskustvo. Kod ispitivanja stavova se ispituje posredovano iskustvo – učesnici prepričavaju i tumače događaj.Vrste posmatranja prema predmetu: 1. Posmatranje događaja (svadba), 2. posmatranje društvenih pojava (ponašanje potrošača), 3. posmatranje procesa (tranzicija) – instrument je dnevnikVrste posmatranja prema ulozi istraživača:

1. Čist učesnik koji je angažovan za potrebe istraživanja (prednost je što nema distance između učesnika i posmatrača, a mana moguća neobjektivnost)

2. Učesnik kao posmatrač (takođe se angažuje član grupe, ali ostali učesnici ne znaju za njegovu ulogu posmatrača)

3. Posmatrač kao učesnik (posmatrač je profesionalni istraživač koji je istovremeno i učesnik zbivanja)

4. Čist posmatrač (istraživač je samo spoljni posmatrač, skriven od grupe)

Vrste posmatranja prema cilju:1. Potpuno opisno – posmatrač se oslanja na svoja čula i terenske

beleške2. Pretežno standardizovano – posmatrač se oslanja na rezultate

merenja3. Mešovito – kombinacija ova dva (opisnog i mernog)

Istraživački instrumenti- Uputstvo za posmatranje- Terenske beleške- Snimci – zvučni ili videoPostupak posmatranja: uspostaviti dobar odnos sa sredinom i tako podstaći veću otvorenost ljudi, zauzeti stav deteta koje ništa ne zna, krenuti od najopštijeg plana prema konkretnostima, posmatrati interakcije u grupi (ko gde sedi, prema kome idu pogledi, ko je najpoštovaniji...), događaje beležiti hronološkim redom.Prednost i mane posmatranja:

- Prednost je što su dostupni svi segmenti događanja koje je nemoguće saznati ispitivanjem, uočavaju se i neverbalna iskazivanja, smanjuje se distanca prema istraživaču

- Mana posmatranja je što opažanje i opis pojave zavise od istraživača, pa ako on nije dovoljno vešt posmatranje može dati skromne rezultate.