sl_2013_15_sr.pdf

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf

http://slidepdf.com/reader/full/sl201315srpdf 1/161

TISKOVINAPOŠTARINA PLAĆENA

KOD POŠTE 24000SUBOTICA

SLUŽBENI LISTGRADA SUBOTICE

BROJ: 15 GODINA: XLIX DANA:30. maj 2013. CENA: 87,00 DIN.

Republika SrbijaAutonomna Pokrajina VojvodinaGrad SuboticaGRADONAČELNIKBroj: II-00-02-19/2013Dana: 22. maj 2013. godineS u b o t i c a

Na osnovu člana 51. stav 1. tačka 6. StatutaGrada Subotice („Službeni list Opštine Subotica“ br.

26/08 i 27/08-ispravka i „Službeni list GradaSubotice“ br. 46/11),Gradonačelnik Grada Subotice, dana 22. maja

2013.godine, donosi:

R E Š E NJ Eo davanju saglasnosti na Pravilnik o izmeni

Pravilnika o unutrašnjoj organizaciji isistematizaciji radnih mesta u Javnom preduzeću

„Direkcija za izgradnju Grada Subotice“

IDaje se saglasnost na Pravilnik o izmeni

Pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji

radnih mesta u Javnom preduzeću „Direkcija zaizgradnju Grada Subotice“ koji je donet od strane v.d.direktora Javnog preduzeća „Direkcija za izgradnjuGrada Subotice“ pod brojem 193-8/13 od dana 21.maja 2013.godine.

IIOvo Rešenje objaviti u „Službenom listu

Grada Subotice“.Gradonačelnik,Modest Dulić s.r.

Republika SrbijaAutonomna Pokrajina VojvodinaGrad SuboticaGRADONAČELNIKBroj: II-00-021-21/2013Dana: 25. 02. 2013.S u b o t i c aTrg slobode 1

Na osnovu tačke 3. Zaključaka o daljem toku

izgradnje «Narodnog pozorišta – Narodnog kazališta– Népszínház» u Subotici («Službeni list GradaSubotice», br. 50/11) i člana 51. stav 1. tačka 10.Statuta Grada Subotice («Službeni list OpštineSubotica», br. 26/08 i 27/08-ispravka i «Službeni listGrada Subotice», br. 46/11),

Gradonačelnik Grada Subotice, dana25.02.2013. godine, donosi

R E Š E N J Eo razrešenju i imenovanju predsednika Komisijeza izmenu projekta adaptacije, rekonstrukcije i

dogradnje zgrade «Narodnog pozorišta –

Narodnog kazališta – Népszínház» u Subotici

IU Komisiji za izmenu projekta adaptacije,

rekonstrukcije i dogradnje zgrade «Narodnogpozorišta – Narodnog kazališta – Népszínház» uSubotici koja je osnovana Rešenjem o razrešenju iimenovanju predsednika i članova Komisije zaizmenu projekta adaptacije, rekonstrukcije i dogradnjezgrade «Narodnog pozorišta – Narodnog kazališta –Népszínház» («Službeni list Grada Subotice», br.

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf


Strana 2 – Broj 15 Službeni list Grada Subotice 30. maj 2013.

1/13) dana 16. januara 2013. godine, razrešava seNebojša Janjić, dužnosti predsednika sa danomdonošenja ovog rešenja.

IIU Komisiju za izmenu projekta adaptacije,

rekonstrukcije i dogradnje zgrade «Narodnogpozorišta – Narodnog kazališta – Népszínház» uSubotici imenuje se Snežana Pejčić, za predsednika,sa narednim danom od dana donošenja ovog rešenja

IIIOvo rešenje objaviti u «Službenom listu

Grada Subotice».GradonačelnikModest Dulić s.r.

Republika SrbijaAutonomna Pokrajina VojvodinaGrad SuboticaGRADONAČELNIK

Broj: II-021-38/2013Dana: 07.05.2013.S u b o t i c a

Na osnovu člana 51. stav 1. tačka 10. StatutaGrada Subotice («Službeni list Opštine Subotica», br.26/08 i 27/08-ispravka i «Službeni list GradaSubotice», br. 46/11)

Gradonačelnik Grada Subotice, dana 7. maja2013. godine, donosi

R E Š E N J Eo obrazovanju Radne grupe za praćenje

rekonstrukcije objekta Sinagoge u Subotici

IObrazuje se Radna grupa za praćenje

rekonstrukcije objekta Sinagoge u Subotici (u daljemtekstu: Radna grupa).

U Radnu grupu imenuju se sledeća lica:1. Melinda Nađ Kišeroš, za predsednika,2. Ivica Arančić, za člana,3. Norbert Ostojić, za člana,4. Gordana Prćić Vujnović, za člana i5. Slađana Paroški, za člana.

IIRadna grupa ima sledeće zadatke:1. analiza projektno-tehničke dokumentacije

vezane za izvođenje radova na krovuobjekta Sinagoge,

2. utvrđivanje činjeničnog stanja u pogleduoštećenja na krovu objekta Sinagoge,

3. davanje preporuke u pogledu procenetroškova sanacije utvrđenih oštećenja nakrovu objekta Sinagoge i

4. praćenje stanja objekta Sinagoge uuslovima predstojeće rekonstrukcije sa

stručno-građevinskog i administrativno-tehničkog aspekta.

IIIRadna grupa ima mandat do okončanja

rekonstrukcije objekta Sinagoge u Subotici.

IVOvo rešenje objaviti u «Službenom listu

Grada Subotice».GradonačelnikModest Dulić s.r.

Na osnovu člana 33. stav 1. tačka 20. StatutaGrada Subotice («Službeni list Opštine Subotica», br.26/08 i 27/08-ispravka i «Službeni list GradaSubotice», br. 46/11), člana 28. stav 6. i člana 30.stav 2. Poslovnika Skupštine grada Subotice(«Službeni list Opštine Subotica», br. 29/08 i«Službeni list Grada Subotice», br. 55/11),

Skupština grada Subotice, na 11. sednici

održanoj dana 30. maja 2013.godine, donosi

Z A K LJ U Č A Ko prestanku funkcije zamenika predsednika

Skupštine grada Subotice

IUtvrđuje se da Veljku Vojniću prestaje funkcija

zamenika predsednika Skupštine grada Subotice, sadanom donošenja ovog Zaključka.

IIOvaj Zaključak objaviti u “Službenom listu

Grada Subotice”.

Republika SrbijaAutonomna Pokrajina VojvodinaGrad SuboticaSKUPŠTINA GRADA SUBOTICEBroj: I-00-021-46/2013Dana: 30.05.2013. godineS u b o t i c a

Predsednik Skupštine grada SuboticeMaria Kern Šolja, dipl.oec, s.r

Na osnovu člana 32. stav 1. tačka 10. i člana

66. stav 3. Zakona o lokalnoj samoupravi («Službeniglasnik RS», br. 129/07) i člana 33. stav 1. tačka 10.Statuta Grada Subotice («Službeni list OpštineSubotica», br. 26/08 i 27/08-ispravka i «Službeni listGrada Subotice», br. 46/11),

Skupština grada Subotice, na 11. sedniciodržanoj dana 30. maja 2013. godine, donela je

R E Š E N J Eo izboru zamenika predsednika Skupštine grada

Subotice

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf


30. maj 2013. Službeni list Grada Subotice Broj 15 – Strana 3

IZa zamenika predsednika Skupštine grada

Subotice bira se odbornik Vesna Berta, na mandatniperiod od četiri godine.

IIOvo rešenje objaviti u «Službenom listu

Grada Subotice».



Na osnovu člana 35. stav 7. Zakona o planiranjui izgradnji („Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 81/09-ispravka, 64/10 US , 24/11 i 121/12) i člana 33. stav

1. tačka 5. Statuta Grada Subotice („Službeni listOpštine Subotica”, br. 26/08 i 27/08-ispravka i„Službeni list Grada Subotice” br. 46/11),


O D L U K Uo donošenju Plana detaljne regulacije za regulaciju

gradske saobraćajnice I reda- povez Senćanskogputa i ulice Đorđa Natoševića u Subotici

Član 1.Donosi se Plan detaljne regulacije za regulaciju

gradske saobraćajnice I reda- povez Senćanskog putai ulice Đorđa Natoševića u Subotici (u daljem tekstu:Plan).

Član 2.Planom je obuhvaćen deo bloka 18.3 i deo

bloka 18.4 u Mesnoj zajednici „Novi grad“ u Suboticiu okviru građevinskog reona utvrđenog Generalnim

planom Subotica – Palić do 2020. godine (“Službenilist opštine Subotica”, br. 16/06, 17/06- ispravka i28/06) u ukupnoj površini od 35ha 75ari i 57m2.Predmetni prostor se nalazi u trouglu koji formirajupruge Subotica – Beograd, Subotica – Horgoš iistočna granica građevinskog rejona.

Član 3.Osnovni cilj izrade Plana i uređenja

obuhvaćenog prostora je utvrđivanje regulacijegradske saobraćajnice I reda u skladu sa Generalnimplanom Subotica – Palić do 2020. godine (“Službenilist Opštine Subotica” br. 16/06, 17/06- ispravka i28/06).

Član 4.Sastavni deo ove odluke je elaborat Plana

detaljne regulacije za regulaciju gradske saobraćajniceI reda- povez Senćanskog puta i ulice ĐorđaNatoševića u Subotici, izrađen od strane Javnogpreduzeća „Zavod za urbanizam Grada Subotice” podbrojem 27-61/2012.

Član 5.Tekstualni deo Plana se objavljuje u„Službenom listu Grada Subotice”.

Član 6.Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana

objavljivanja u "Službenom listu Grada Subotice".

Republika SrbijaAutonomna Pokrajina VojvodinaGrad SuboticaSKUPŠTINA GRADA SUBOTICEBroj: I-00-344-385/2013

Dana: 30.05.2013. godineS u b o t i c aPredsednik Skupštine grada SuboticeMaria Kern Šolja, dipl.oec, s.r

27-61/12PLAN DETALJNE REGULACIJE

ZA REGULACIJU GRADSKE SAOBRAĆAJNICE I REDA – POVEZ SENĆANSKOG PUTA I ULICEĐORĐA NATOŠEVIĆA U SUBOTICI

v. d. d i r e k t o r a:

dr Dragan Trklja

Subotica, april 2013. godine

NARUČILAC: GRAD SUBOTICAINVESTITOR: JP "DIREKCIJA ZA IZGRADNJU GRADA SUBOTICE"OBRAĐIVAČ: JP "ZAVOD ZA URBANIZAM GRADA SUBOTICE"UGOVOR: 27-61/12

VRSTA PLANA: PLAN DETALJNE REGULACIJE ZA REGULACIJU GRADSKE SAOBRAĆAJNICE IREDA – POVEZ SENĆANSKOG PUTA I ULICE ĐORĐA NATOŠEVIĆA U SUBOTICI

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



ODGOVORNIURBANISTA: LASLO JUHAS, dipl.ing.saob.STRUČNI TIM: MILAN MARJANOV, dipl.ing.saob.

SNEŽANA DAVIDOVIĆ, dipl. ing. građ.ANTE STANTIĆ, el.ing.

RUKOVODILACSLUŽBE: KORNELIJA EVETOVIĆ CVIJANOVIĆ, dipl.ing.arh,

S A D R Ž A J :

I PLANSKI I PRAVNI OSNOV ZA DONOŠENJE PLANA

POLOŽAJ PROSTORA U OKRUŽENJUPOSTOJEĆA NAMENA PROSTORA

POSTOJEĆA KOMUNALNA OPREMLJENOST PROSTORA1.3.1. Analiza mreže saobraćajnica1.3.2. Analiza i kapaciteti javne i komunalne infrastrukture1.3.3. Analiza postojećeg javnog i drugog zelenila

STEČENE URBANISTIČKE OBAVEZE

GRANICA PLANA SA POPISOM KATASTARSKIH PARCELAII PRAVILA UREĐENJA PROSTORA

PODELA ZEMLJIŠTA NA POVRŠINU JAVNE I OSTALE NAMENE

PRAVILA, USLOVI I OGRANIČENJA UREĐENJA PROSTORA

OPŠTI URBANISTIČKI USLOVI ZA UREĐENJE JAVNIH POVRŠINA

Saobraćajne površineJavne zelene površine

OPŠTI URBANISTIČKI USLOVI ZA MREŽE JAVNE KOMUNALNE INFRASTRUKTURE

Elektroenergetska, gasovodna i telekomunikaciona mrežaVodovodna i kanalizaciona mreža

OPŠTI REGULACIONI I NIVELACIONI USLOVI ZA UREĐENJE POVRŠINA JAVNE NAMENE – ULICA

USLOVI ZAŠTITE PROSTORA

Ambijentalne celine od kulturno istorijskog ili urbanističkog značaja kao i popis objekata za koje se pre obnove ilirekonstrukcije moraju izraditi konzervatorski ili drugi usloviOpšti i posebni uslovi za zaštitu životne sredine od različitih vidova zagađenja i zaštite života i zdravlja ljudiUslovi za zaštitu od požara, elementarnih nepogoda i uništavanja

NAMENA PROSTORA I BILANS POVRŠINA

Namena prostora i koncepcija uređenja i izgradnjeBilans površina i urbanistički pokazatelji

III PRAVILA GRAĐENJA

USLOVI ZA IZGRADNJU POVRŠINA JAVNE NAMENE - ULICA

Pravila za izgradnju saobraćajne mrežePravila za izgradnju i uređenje javnih zelenih površina

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



USLOVI ZA IZGRADNJU MREŽE I OBJEKATA JAVNE INRASTRUKTURE

Pravila za izgradnju elektroenergetske, gasne i TT mrežePravila za izgradnju vodovodne i kanalizacione mreže

POSEBNI USLOVI KOJIMA SE JAVNE POVRŠINE I JAVNI OBJEKTI OD OPŠTEG INTERESA ČINEPRISTUPAČNIM OSOBAMA SA INVALIDITETOM U SKLADU SA STANDARDIMA PRISTUPAČNOSTI

USLOVI ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE, TEHNIČKE, HIGIJENSKE, ZAŠTITE OD POŽARA,BEZBEDNOSNE I DRUGE USLOVE

Uslovi za zaštitu životne sredineUslovi za zaštitu od elementarnih nepogoda i drugih većih opasnostiUslovi zaštite nepokretnih kulturnih i prirodnih dobara

ELEMENTI ZA PARCELACIJU POVRŠINE JAVNE NAMENE

IV GRAFIČKI PRILOZI

1. Izvod iz GP Subotica-Palić do 2020. godine

2. Geodetska podloga sa granicom obuhvata plana

3. Podela zemljišta na površine javne i ostale namene

4. Saobraćajno rešenje, regulacija i nivelacija

5. Plan mreže javne komunalne infrastrukture

6. Karakteristični profil ulice

V DOKUMENTACIJA PLANAOdluka o izradi plana detaljne regulacije za regulaciju gradske saobraćajnice I reda – povez Senćanskog puta i ulice

Đorđa Natoševića u SuboticiKopija planaTehičke informacije:JKP “Vodovod i kanalizacija” br. i2/240-2012 od 19.11.2012.Telekom Srbija br. 321932/2 od 26.11.2012.JKP Suboticagas br. 410-1/2012 od 07.11.2012.Elektrovojvodina doo br. 3.30.4-3865/2-12 od 08.11.2012.Ministarstvo odbrane Republike Srbije, sektor za materijalne resurse, br. 3509-3 od 09.11.2012.MUP, sektor za vanredne situacije u Subotici br. 217-629/12 od 08.11.2012.Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju, sektor za sanitarni nadzor i preventivnomedicinsku delatnost br. 129-53-1578/2012-06 od 09.11.2012.„Železnice Srbije“ a.d. br. 13/12-1550 od 14.12.2012.„Železnice Srbije“ a.d. br. 13/13-10 od 01.02.2013.

J.P. “Elektromreža Srbije”, br. 4636/1-Z506512/BV od 28.12.2012.

I PLANSKI I PRAVNI OSNOV ZA DONOŠENJE PLANA

Za potrebe Naručioca - GRAD SUBOTICA, a na osnovu zahteva Investitora – JP "DIREKCIJA ZA IZGRADNJUGRADA SUBOTICE", u JP Zavod za urbanizam grada Subotice, pristupilo se izradi PLANA DETALJNEREGULACIJE za regulaciju gradske saobraćajnice I reda – povez Senćanskog puta i ulice Đorđa Natoševića uSubotici.Plan se izrađuje na osnovu Odluke o izradi Plana detaljne regulacije za regulaciju gradske saobraćajnice I reda –povez Senćanskog puta i ulice Đorđa Natoševića u Subotici broj I-00-011-34/2012 (“Službeni list Grada Subotice”br. 46/2012).

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



Za potrebe izrade ovog Plana izrađen je Koncept plana, zasnovan na prikupljenim uslovima, podacima,dokumentaciji i razvojnim planovima nadležnih komunalnih organizacija i drugih institucija, a koji su od uticaja nauređenje i izgradnju područ ja obuhvaćenog Planom.

Planski osnov za izradu Plana detaljne regulacije je:Generalni plan Subotica-Palić do 2020. god. (“Službeni list opštine Subotica” broj 16/06, 17/06 i 28/06).

Plan detaljne regulacije se izrađuje u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji (“Sl. glasnik RS“ br. 72/09, 81/09– ispr., 64/2010 – odluka US i 24/2011), a prema propisanom načinu izrade i sadržaju utvrđenim Pravilnikom osadržini, načinu izrade planskih dokumenata (“Službeni glasnik RS” broj 31/10, 69/2010 i 16/2011).

POLOŽAJ PROSTORA U OKRUŽENJU

Prostor obuhvaćen ovim planom čini deo bloka 18.3. i deo bloka 18.4. u MZ Novi grad u Subotici u okvirugrađevinskog reona utvrđenog Generalnim planom Subotica-Palić do 2020. godine (“Službeni list opštineSubotica” broj 16/2006, 17/2006 i 28/2006). Predmetni prostor se nalazi u trouglu koji formiraju pruge Subotica –Beograd, Subotica – Horgoš i istočna granica građevinskog reona.

POSTOJEĆA NAMENA PROSTORA

U pogledu namene prostora može se konstatovati da je prostor obuhvaćen Planom delimično izgrađen. Namena

prostora obuhvaćenog Planom prema Generalnom planu Subotica - Palić do 2020. godine je proizvodnja, privreda,komercijalni sadržaji, zaštitno zelenilo i površina namenjena za ulicu (gradsku saobraćajnicu I reda).U skladu sa tim, Planom detaljne regulacije planirano formiranje gradske saobraćajnice I reda koja povezujeSenćanski put i ulicu Đorđa Natoševića.

1.3. POSTOJEĆA KOMUNALNA OPREMLJENOST PROSTORA

1.3.1. ANALIZA MREŽE SAOBRAĆAJNICA

Saobraćajnu mrežu planom obuhvaćenog područ ja čini deo Senćanskog puta, deo saobraćajnice severno od Uređajaza prečišćavanje otpadnih voda, kao i deo ulice Đorđa Natoševića i Lošinjske ulice.Prostor za koji se izrađuje Plan obuhvata sledeću železničku infrastrukturu: jednokolosečnu neelektrificiranu železničku prugu broj 56 Subotica – Horgoš -državna granica. Na ovoj pruzi u

obuhvatu predmetnog plana nalazi se putni prelaz osiguran branicima i saobraćajninm znacima na putu. jednokolosečnu neelektrificiranu železničku prugu broj 32 Banatsko Miloševo – Senta – Subotica. Na ovoj pruzi uobuhvatu predmetnog plana nalazi se putni prelaz koji je osiguran polubranicima sa svetlosnim saobraćajnimznacima na putu.

1.3.2. ANALIZA I KAPACITETI JAVNE I KOMUNALNE INFRASTRUKTURE

Elektroenergetska, gasovodna i telekomunikaciona mreža

Na prostoru u granicama Plana izgrađena je elektroenergetska mreža na oba naponska nivoa. Srednjenaponskamreža izvedena je večim delom na 20 kV nivou delom nadezmno a delom podzemno, kao i niskonaponska mreža.Napajanje potrošača, pre svega komercijalnih električnom energijom obezbeđeno je putem 2 trafostanice MBTStipa (montažno-betonska trafostanica) izgrađene u granicama obuhvata Plana, kao i još nekoliko trafostanica van

granica obuhvata Plana. Pomenute trafostanice vezane su na 20 kV izvode iz TS 110/20 kV Subotica-2.U neposrednoj blizini, van granica obuhvata Plana nalazi se TS 110/20 kV Subotica-2, jedan od 3 energetskaoslonca grada. Dva dalekovoda, br. 1101 i 1102 koji su 110 kV naponskom nivou i koji povezuju TS 400/110 kVSubotica-3 i pomenutu TS 110/20 kV Subotica-2 presecaju predmetni prostor, odnosno planiranu saobraćajnicu.Pored ova dva, za snabdevanje grada el. energijom veoma važna dalekovoda, postoje i još dva dalekovoda na 20kV odnosno 10 kV naponskom nivou koji takođe presecaju planiranu saobraćajnicu.Distributivna gasovodna mreža izgrađena je na prostoru obuhvata Plana i sastoji se od dela gradskog gasovodnogprstena dimenzija Ø 250 do Ø 400mm, uličnih gasovoda i gasovodnih priključaka.Na predmetnom prostoru postoji izgrađena telekomunikaciona infrastruktura, i ona se sastoji od uglavnompodzemnih kablova mesne TK mreže, kao i optičkih kablova i ostalih TK objekata.

Vodovodna i kanalizaciona mreža

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



Na prostoru u granicama Plana izgrađena je javna vodovodna mreža - duž ulice Đorđa Natoševića –magistralni cevovod prečnika 200 mm i duž Lošinjske ulice – magistralni cevovod prečnika 150 mm.

Protivpožarna zaštita objekata se rešava sa postojeće javne vodovodne mreže.Na predmetnom prostoru postoji javna kanalizaciona mreža-kolektor VI, prečnika 800 i 1000 mm duž ulice

Đorđa Natoševića. Takođe se nalaze i otvoreni kanali – otvorene deonice kolektora VI i kolektora VII, koji evakuišuotpadne vode sa pripadajućeg sliva do gradskog uređaja za prečišćavanje otpadnih voda (UPOV). Sistemkanalisanja postojeće mreže je mešoviti.

1.3.3. ANALIZA POSTOJEĆEG JAVNOG I DRUGOG ZELENILA

Na prostoru u granicama Plana nema uređenih javnih zelenih površina skverova, parkova i sl.

STEČENE URBANISTIČKE OBAVEZEGeneralnim planom Subotica - Palić do 2020. godine utvrđena je osnovna namena predmetnog prostora zaproizvodnju, privredu, komercijalne sadržaje, zaštitno zelenilo i površinu namenjena za ulicu (gradskusaobraćajnicu I reda). Stečenom urbanističkom obavezom na prostoru u okviru ovog Plana, smatraju se izdatiurbanistički uslovi i odobrenja za izgradnju kao i Urbanistički projekti izdati na osnovu Generalnog plana, a kojimanije istekao rok važenja.

1.5. GRANICA PLANA SA POPISOM KATASTARSKIH PARCELA

Granica prostora obuhvaćenog ovim Planom definisana je koordinatama:GR.1 399655.854 105549.386GR.2 399668.406 105553.749GR.3 399667.537 105559.255GR.4 399638.244 105683.789GR.5 399597.964 105817.621GR.6 399593.633 105890.921GR.7 399605.383 105934.202GR.8 399593.178 105932.561GR.9 399592.197 105938.150GR.10 399546.091 106202.945GR.11 399632.131 106216.013GR.12 399635.401 106205.251

GR.13 399640.229 106179.051GR.14 399644.132 106174.185GR.15 399838.016 106203.468GR.16 399904.768 106267.544GR.17 399913.090 106270.109GR.18 399920.789 106278.124GR.19 399928.105 106305.443GR.20 399920.194 106370.994GR.21 399918.156 106380.569GR.22 399403.184 106303.052GR.23 399398.675 106333.371GR.24 399388.173 106337.039GR.25 399374.091 106343.402

GR.26 399359.513 106351.622GR.27 399346.891 106360.579GR.28 399335.415 106370.942GR.29 399322.827 106384.405GR.30 399312.967 106397.135GR.31 399304.962 106410.586GR.32 399298.713 106423.713GR.33 399294.523 106434.060GR.34 399287.957 106460.589GR.35 399255.419 106689.359GR.36 399123.295 106668.981GR.37 399105.905 106659.083

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



GR.38 399159.047 106562.371GR.39 399208.097 106472.666GR.40 399214.986 106459.257GR.41 399222.455 106445.285GR.42 399230.910 106430.657GR.43 399239.732 106415.698GR.44 399241.208 106413.771GR.45 399277.635 106347.834GR.46 399288.007 106328.246GR.47 399275.881 106314.376GR.48 399223.629 106306.126GR.49 399209.869 106304.038GR.50 399201.441 106303.040GR.51 399206.539 106270.639GR.52 399083.458 106230.979GR.53 399093.979 106211.492GR.54 399156.373 106233.113GR.55 399214.307 106240.390GR.56 399280.998 106255.762GR.57 399349.397 106153.626GR.58 399403.081 106070.616



GR.85 399735.240 105290.371

Granicom Plana obuhvaćene su parcele: 11802/1, 11806/1, 11826, 13521, 14155/1, 14155/4, 14155/5, 14156/1,14158, 14161/1, 14161/2, 14162/1, 14162/2, 14163/1, 14163/2, 14164/1, 14164/2, 14164/3, 14164/4, 14164/5,14165/1, 14165/2, 14166/1, 14166/2, 14167/1, 14168/1, 14168/2, 14169, 14172, 14173, 14194/1, 14194/2, 14194/3,14194/4, 14195/2, 14195/3, 14195/4, 14196/1, 14196/2, 14196/3, 14446/1, 14447/2, 14447/3, 14448/1, 14449/1,14450/1, 14451/1, 14454, 14456/2, 14457/2, 14459/1, 14459/2, 14460, 14461, 14462/1, 14462/2, 14463, 14464,14465/1, 14465/11, 14465/2, 14465/3, 14465/4, 14465/5, 14465/6, 14465/7, 14465/8, 14465/9, 14466/1, 14466/2,14545, 14546/6, 14550/2, 14787/1, 14787/5, 14787/6, 14787/7, 14787/8, 14792/3, 14793/3, 14796/3, 2529, K.O.Novi grad.Ukupna površina Planom obuhvaćenog prostora je cca 35ha 75ari i 57m2 .Granica plana je jasno naznačena na grafičkim prilozima.

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



II PRAVILA UREĐENJA PROSTORA

2.1. PODELA ZEMLJIŠTA NA POVŠRINE JAVNE I OSTALE NAMENE

Za formiranje gradske saobraćajnice I reda potrebno je definisati površinu javne namene - ulicu kako bi se unutariste mogao izvršiti smeštaj saobraćajnih površina (kolovoz, biciklističke staze) i komunalnih instalacija. Planiranaširina između regulacionih linija gradske saobraćajnice I reda je 24 m.Planom predviđenu površinu javne namene za ulicu čine parcele (cele ili delovi): 13521, 14156/1, 14158, 14161/1,14161/2, 14162/1, 14162/2, 14163/1, 14163/2, 14164/1, 14164/2, 14164/3, 14164/4, 14164/5, 14165/1, 14165/2,14166/1, 14166/2, 14167/1, 14168/1, 14168/2, 14172, 14173, 14194/1, 14194/2, 14196/3, 14457/2, 14459/2, 14460,14461, 14462/1, 14462/2, 14463, 14464, 14465/1, 14465/7, 14465/8, 14465/9, 14466/1, 14466/2, 14545, 14792/3,14796/3, 2523/2, 2529, 36644, K.O Novi grad u ukupnoj površini od cca. 8ha 69ari i 95m2, a za površinu javnenamene za izgradnju kolektora VII (cele ili delovi): 14155/1, 14155/4, 14155/5, 14194/3, 14194/4, 14195/2,14195/3, 14195/4, 14196/2, 14793/3, K.O. Novi grad u ukupnoj površini od cca. 2ha 33ara i 47m2. Planiraneregulacione linije definisane su umeranjem od prelomnih tačka postojećih parcela i koordinatama.Površine ostale namene koristiće se u skladu sa namenom iz Generalnog plana Subotica - Palić. Razrada površineostale namene nije predmet ovog Plana i obradiće se pojedinačnim urbanističkim uslovima.

Koordinate prelomnih tačaka planirane regulacione linije su:

R.1 399476.869 105907.961R.2 399504.238 105911.735R.3 399510.590 105907.618R.4 399594.555 105619.463R.5 399596.937 105569.520R.6 399593.360 105519.648R.7 399581.211 105471.147R.8 399560.857 105425.477R.9 399532.910 105384.016R.10 399390.818 105243.251R.11 399602.980 105925.352R.12 399538.177 105916.415R.13 399534.623 105910.932

R.14 399618.393 105623.447R.15 399620.978 105569.232R.16 399617.149 105515.846R.17 399603.984 105463.287R.18 399581.927 105413.797R.19 399550.929 105367.809R.20 399337.865 106253.882R.21 399340.336 106259.045R.22 399388.737 106267.012R.23 399278.821 106413.064R.24 399281.338 106418.253R.25 399299.861 106421.300R.26 399217.422 106513.896

R.27 399261.054 106434.892R.28 399268.405 106431.327R.29 399294.151 106435.563R.30 399377.872 105218.598R.31 399366.591 105215.034

2.2. PRAVILA, USLOVI I OGRANIČENJA UREĐENJA PROSTORA

U regulaciji ulica nije dozvoljena izgradnja objekata, izuzev onih koji spadaju u saobraćajne i komunalne objekte iobjekate i mreže javne saobraćajne i komunalne infrastrukture.

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



2.3. OPŠTI URBANISTIČKI USLOVI ZA UREĐENJE JAVNIHPOVRŠINA

2.3.1. SAOBRAĆAJNE POVRŠINE

Planiranu saobraćajnu infrastrukturu predmetnog prostora čini deo gradske saobraćajnice I reda – povez odSenćanskog puta do ulice Đorđa Natoševića, deo Senćanskog puta, deo ulice Đoređa Natoševića i Lošinjske ulice,kao i deo planirane gradske saobraćajnice II reda koja se nalazi severno od Uređaja za prečišćavanje otpadnih voda.Planirana regulaciona širina gradske saobraćajnice I reda je 24 m, što je u skladu sa Generalnim planom Subotica-Palić do 2020. godine za taj rang saobraćajnice.Planirana širina kolovoza gradske saobraćajnice I reda je 7,0 m. U zoni raskrsnica planira se formiranje traka zaprestrojavanje od po 3,50 m.Planom je predviđena i izgranja biciklističe staze za dvosmerno kretanje širine 2,20 m.Na osnovu razvojnih planova “Železnice Srbije” a.d. kao i prema Prostornom planu Republike Srbije (“Službeniglasnik RS” broj 88/2010) planira se revitalizacija, repektivno elektrifikacija, železničkih pruga Subotica – Horgoš– državna granica i Banatsko Miloševo – Senta – Subotica.Prvu fazu izgradnje podrazumeva izgradnja gradske saobraćajnice I reda i proširenje postojeće “T” raskrsnice učetvorokraku raskrsnicu neposredno ispred postojećeg putnog prelaza železničke pruge Subotica – Horgoš –državna granica. Na mestu planirane četvorokrake raskrnsice Senćanskog puta i gradske saobraćajnice I redamoguće je i formiranje raskrsnice sa kružnim tokom saobraćaja, u regulacionim širinama ulica koje su date planom.

Generalnim projektom pruge Stara Pazova – Novi Sad – Subotica je pedviđena direktna veza pruge (Beograd) –Stara Pazova – Novi Sad – Subotica sa železničkom prugom Subotica – Horgoš – državna granica, veznimkolosekom Beograd – Horgoš.Predloženo rešenje za prvu fazu se planira kao takvo sve do početka realzacije navedenog projekta nakon čega seplanira denivelasani prelaz preko pruge Subotica – Horgoš – državna granica (podvožnjak).

2.3.2. JAVNE ZELENE POVRŠINE

U sklopu uređenja površina javne namene - ulica unutar obuhvaćenog prostora planirane su i javne zelene površineu kategoriji – ulično zelenilo.Ulično zelenilo je planirano u vidu uređenih zelenih pojasa na mestima gde za to postoje uslovi.Zatečeno ulično zelenilo u postojećim ulicama – drvoredi, ukoliko se zateknu na terenu, se zadržava i popunjava naodgovarajući način.

2.4. OPŠTI URBANISTIČKI USLOVI ZA MREŽU JAVNE KOMUNALNE INFRASTRUKTURE

2.4.1. ELEKTROENERGETSKA, GASOVODNA I TELEKOMUNIKACIONA MREŽA

Elektroenergetska mreža

Prema podacima iz Prethodnih uslova i mišljenja na Plan detaljne regulacije gradske saobraćajnice I reda – povezSenćanskog puta i ulice Đorđa Natoševića u Subotici pod brojem 3.30.4-3865/2-12 od 08.11.2012. godine koje jedostavila „ELEKTROVOJVODINA“ doo Novi Sad „ELEKTRODISTRIBUCIJA SUBOTICA“, Subotica,Segedinski put 22-24., za napajanje električnom energijom korisnika planiranih Planom detaljne regulacije potrebna je izgradnja elektro energetskih (EE) objekata i to:izgradnja nove distributivne trafostanice tipa MBTS, napona 20/0,4 kV i potrebne snage,

izgradnja 20 kV priključnih vodova za nove trafostanice (po principu ulaz-izlaz) koji bi se gradili od novihtrafostanica do najbližih postojećih 20 kV izvoda u cilju povezivanja novih TS na srednjenaponsku mrežu, a popotrebi izgradnja i novih 20 kV izvoda iz energetskih oslonaca - TS 110/20 kV,izgradnja potrebnog broja 0,4 kV kablovskih izvoda iz nove distributivne trafostanicaShodno tome, budući kupci bi se električnim energijom napajali iz najbližih energetskih oslonaca TS 110/20 kV.Što se tiče postojećih EE objekata, u cilju modrenizacije elektroenergetske mreže, potrebno je srednjenaponsku iniskonaponsku mrežu kablirati, postojeće trafostanice po potrebi rekonstruisati uz dozvoljeno povećanje snage,kako bi se zadovoljile elektroenergetske potrebe postojećih ali i budućih potrošača na prostoru obuhvata Plana.Prilikom izgradnje planiranih sadržaja predviđenih ovim Planom, potrebno je ispoštovati uslove gradnje u odnosuna postojeće elektroenergetske objekte poštujući sve tehničke uslove i normative u niskogradnji vezane za izgradnjui rekonstrukciju elektroenergetske mreže, i istovremeno obezbediti uslove za izgradnju svih novoplaniranihelektroenergetskih objekata.

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



Posebno je potrebno obratiti pažnju na postojanje 110 kV dalekovoda, kao i 20 i 10 kV dalekovoda na predmetnomprostoru. Širina zaštitne zone da dalekovod 110 kV iznosu 25 m obostrano od horizontalne projekcije dalekovoda,dok su za dalekovode 20 i 10 kV naponskog nivoa te zone široke 5 m, takođe obostrano. U ovim zonama jezabranjena izgradnja stambenih, ugostiteljskih i proizvodnih objekata, a eventualna izgradnja ispod i u blizinidalekovoda uslovljena je Tehničkim propisima za izgradnju nadzemnih elektroenergetskih vodova nazivnog naponaod 1 kV do 400 kV (Sl. list SFRJ br. 65/88, Sl. list SRJ br. 18/92), kao i uslovima nadležnog javnog preduze ća uokviru EPS-a.Za potrebe izrade PDR-a u toku je pribavljeni su Prethosni uslovi i mišljenje od strane JP „ELEKTROMREŽASRBIJE”, POGON „NOVI SAD”, Novi Sad, Bulevar oslobođenja 100/V. br. 4636/1-Z506512/BV od dana28.12.2012.Polaganje 20 i 0,4 kV kablovskih vodova treba predvideti u zelenom pojasu postojećih i novoplaniranih ulica,odnosno u zonama između kolovoza i trotoara gde god je to moguće, dok je za izgadnju distributivnih trafostanicapotrebno predvideti odgovarajuća mesta, unutar blokova, gde god postoji mogućnost za to.Za povezivanje infrastrukturnih koridora sa jedne i druge strane ulice postaviti odgovarajući broj zaštitnih cevi kaopoprečnu vezu-povez dva infrastrukturna koridora.Trafostanice graditi kao MBTS (montažno-betonska trafostanica), KTS (kompaktna trafostanica) ili ZTS (zidanatrafostanica). U onim delovima predmetnog prostora gde je izgrađena nadzemna elektroenergetska mreža,dozvoljena je izgradnja trafostanica STS tipa (stubna trafostanica). Udaljenost energetskog transformatora odsusednih objekata mora iznositi najmanje 3 m.Аko se trafostanica smešta u prostoriju u sklopu objekta, prostorija mora ispunjavati uslove građenja iz važećihzakonskih propisa pre svega "Pravilnika o tehničkim normativima za zaštitu elektroenergetskih postrojenja i uređaja

od požara" ("Sl.list SFRJ" br. 74/90)Kod izbora lokacije TS voditi računa o sledećem:da bude postavljena što je moguće bliže težištu opterećenjada priključni vodovi budu što kraći, a rasplet vodova što jednostavnijida postoji mogućnost lakog prilaza radi montaže i zamene oprememoguće opasnosti od površinskih i podzemnih voda i sl.prisustvo podzemnih i nadzemnih instalacija u okruženju TSuticaju TS na životnu sredinu.

Prilikom izgradnje planiranih sadržaja, neophodno je ostaviti mogućnost, kako za postojeće tako i za budućeobjekte, pristupa vozilima elektrodistributera, kako za izgradnju tako i za održavanje i blagovremeno reagovanje prieventualnom nastupu smetnji u pogonu ili havarija.

Javna rasveta koje je već izvedena zadržava se u ulicama koje nisu predviđene za korekciju regulacije, dok se ukorigovanim i novoplaniranim ulicama javna rasveta planira postavljanjem novih kandelabera istog ili sličnog tipakao postojeći. Napajanje kandelaber svetiljki rešiti putem niskonaponskog podzemnog kabla, a svetiljki nastubovima nadzemno. Za rasvetna tela koristiti odgovarajuće svetiljke kako bi se dobio potreban nivo osvetljenostisaobraćajnica, vodeći računa o energetskoj efikasnosti.Izgradnja javne rasvete u svim svojim vidovima će pratiti sveukupnu planiranu izgradnju objekata.

Gasovodna mrežaNa predmetnom prostoru obuhvaćenom Planom, postoji izgrađena distributivna gasna mreža (DGM) od polietilenaPE 80 različitih dimenzija radnog pritiska 2,5 bar sa dovoljnim kapacitetom prirodnog gasa za snabdevanje svihpotencijalnih potrošača prirodnog gasa na predmetnom prostoruToplifikacija objekata kao i snabdevanje ovim energentom objekata na predmetnom prostoru planirana je

priključenjem na postojeću ili novu gasovodnu mrežu koja će se izgraditi u planiranim ulicama u onim delovimagde bude postojao interes za priključenje objekata, i povezati sa postojećom gasovodnom mrežom.Sve postojeće i buduće objekte je moguće priključiti na već izgrađenu DGM uz prethodno pribavljenu Saglasnost zapriključenje i Odobrenje za priključenje za svaki objekat pojedinačno izdato od strane ovlaštenog distributeraprirodnog gasa.Prilikom ralizacije korekcije regulacije ulica odnosno širenja kolovoza i trotoara, kao i prilikom izgradnjesaobraćajne infrastrukture (kolovoz, trotoar, biciklistička staza), potrebno je uzeti u obzir položaj distributivnegasne mreže, i u slučaju potrebe izvršiti izmeštanje ili zaštitu iste.Potrebno je takođe obratiti pažnju kod podizanja drvoreda u prostoru za zelenilo, na propisnu udaljenost drveća idrugog rastinja na zemljištu iznad i pored DGM-a u skladu za zakonskim odredbama.Za potrebe izrade Plana detaljne regulacije pribavljeni su Prethodni uslovi i mišljenje za na koncept Plana detaljneregulacije za regulaciju gradske saobraćajnice I reda – povez Senćanskog puta i ulice Đorđa Natoešvića u Subotici

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



od strane JKP “SUBOTICAGAS” Subotica, Jovana Mikića 58, izdati pod brojem 410-1/2012. od dana 07.11.2012.godine

Telekomunikaciona mreža

U granicama predmetnog Plana, postojeća telekomunikaciona (TK) infrastruktura „Telekoma Srbija“ sastoji se od:kablovske TK kanalizacijemreže optičkih kablovakablova mesne TK mreže (podzemni)ostali TK objekti (izvodi, ulični kabineti, kontejneri) Da bi se omogućilo priključenje planiranih objekata napredmetnom prostoru na javnu TK mrežu, potrebno je na predmetnom prostoru izgraditi TK kablovsku kanalizacijuu delu u kojem je ona neizgrađena i povezivati je sa postojećom TK infrastrukturom. Takođe, postojeća TKkablovska kanalizacija će se prema novonastalim zahtevima za priključenje objekata na javnu telekomunikacionumrežu po potrebi rekonstruisati i proširiti.TK vodovi će se polagati od najbliže postojeće slobodne koncentracije-rezerve u kablovima telekomunikacionemreže Subotice do svih novoplaniranih objekata na predmetnom prostoru delom u postojećoj a delom i unovoizgrađenoj kablovskoj kanalizaciji. Priključak svih objekata na TK mrežu planirati podzemnim putem.Potrebno je predvideti i prostor za potrebe izgradnje budućih baznih stanica mobilne telefonije, uličnih kabineta iostalih TK objekata, kao i za izgradnju privodnih optičkih kablova do istih.Potrebno je prilikom planiranja saobraćajnica u okviru kompleksa obuhvaćenog Planom obostrano, gde god je tomoguće, predvideti koridore za polaganje TK kablova, kao i polaganje odgovarajućih cevi za naknadno provlačenje

TK kablova, odnosno za izgradnju TK infrastrukture za priključenje postojećih i planiranih objekata natelekomunikacionu mrežu. Tip kablova koji će se polagati do krajnjeg korisnika će biti naknadno definisan, aplanirano je da se korisnicima omoguće širokopojasni servisi bazirani na IP tehologiji, pa će s obzirom na topostojati i potreba za proširenje postojeće TK mreže u narednom periodu.Planiranu TK mrežu (kao i postojeću ako je izvedena nadzemno) u potpunosti kablirati.Kablove odnosno cevi polagati u zelenom pojasu između saobraćajnica i pešačkih staza. Za povezivanjeinfrastrukturnih koridora sa jedne i druge strane ulice postaviti odgovarajući broj zaštitnih cevi kao poprečnu vezu-povez dva infrastrukturna koridora.Planirano je povezivanje novih objekata izgradnjom optičkih kablova do ulaza objekta ili do korisnika, klasičnadecentralizacija korišćenjem MSAN ili IPAN uređaja, kao i rekonstrukcija pristupne mreže zamenom postojećihkablova DSL kablovima.Prilikom izgradnje planiranih sadržaja predviđenih ovim Planom potrebno je ispoštovati uslove gradnje u odnosu napostojeće telekomunikacione objekte, poštujući sve tehničke uslove i normative u niskogradnji vezane za izgradnju i

rekonstrukciju telekomunikacione mreže i istovremeno obezbediti uslove za izgradnju svih novoplaniranih TKobjekata.Shodno tome, potrebno je predvideti i prostor za potrebe izgradnje budućih baznih stanica mobilne telefonije, kao iza izgradnju privodnih optičkih kablova do istih. Kao privremeno rešenje za povezivanje postojećih i novih baznihstanica mobilne telefonije na TK mrežu, potrebno je predvideti RR koridore koji zahtevaju optičku vidljivost međubaznim stanicama koje su na taj način povezane, dok bi povezivanje optičkim kablovima predstavljalo trajno ikonačno rešenje. Sve ove uslove potrebno je obezbediti za sve operatere mobilne telefonije u Srbiji.Postojeći objekti i TK kablovi na posmatranom područ ju koji su potencijalno ugroženi izgradnjom novih ilirekonstrukcijom postojećih objekata moraju se adekvatno zaštiti ili izmestiti, i u cilju zaštite postojeće TKinfrastrukture potrebno je pre početka izrade projektne dokumentacije i izvođenja bilo kakavih radova napredmetnom područ ju pribaviti odgovarajuće tehničke uslove odnosno saglasnsti od “Telekoma Srbija” a.d.Za potrebe izrade Plana detaljne regulacije pribavljeni su 26.11.2012. godine od TELEKOMA SRBIJE, MREŽA,IZVRŠNA JEDINICA SUBOTICA, Subotica, Prvomajska 2-4 Prethodni uslovi i mišljenje na koncept Plana

detaljne regulacije za regulaciju gradske saobraćanice I reda – povez Senćanskog puta i ulice Đorđa Natoševića uSubotici pod brojem 321932/2 JB.

2.4.2. VODOVODNA I KANALIZACIONA MREŽANa postojeću magistralnu javnu vodovodnu mrežu - magistralni vodovod, izgrađene duž ulice Đorđa

Natoševića (Ø 200) i Lošinjske ulice (Ø 150) je predviđeno priključenje planirane trase novog magistralnogvodovoda u Lošinjskoj ulici (izdata pravila građenja i drugi uslovi-pod brojem F31-326/07, glavni projekat-podbrojem 141-I/G-07 i dobijena Građevinska dozvola).Protivpožarna zaštita objekata se rešava sa postojeće vodovodne mreže.

Na predmetnom područ ju zadržava se postojeća kanalizaciona mreža – otvoreni i zatvoreni kanali u slivukolektora VI i VII, stim da se prilikom izgradnje saobraćajnica moraju zaceviti deonice otvorenih kanala na mestuukrštanja. Sistem kanalisanja je mešoviti.

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



2.5. OPŠTI REGULACIONI I NIVELACIONI USLOVI ZA UREĐENJE POVRŠINA JAVNE NAMENE –ULICARegulaciona širina predmetnih ulica utvrđena je u skladu sa funkcionalnim rangom saobraćajnice (gradskasaobraćajnica I reda) i potrebama smeštaja planirane saobraćajne i komunalne infrastrukturne mreže.Regulaciona linija jeste linija koja razdvaja površinu određene javne namene od površina predviđenih za druge javne i ostale namene.Planom horizontalne regulacije ulica definisani su uslovi za dispoziciju saobraćajnih površina – kolovoza,biciklističkih staza u profilu ulice u odnosu na osu planiranih saobraćajnica.Položaj saobraćajnica u uličnom koridoru je određen i definisan prelomnim tačkama osovine sa koordinatama nagrafičkom prilogu br. 4.Planom nivelacije utvrđena je visinska regulacija planiranih saobraćajnica u odnosu na postojeću nivelaciju terena inivelete izgrađenih saobraćajnica. Izmena planiranih visinskih kota saobraćajnica je moguća u cilju poboljšanjatekničkog rešenja.U odnosu na utvrđenu niveletu saobraćajnica potrebno je isplanirati teren pre početka građenja.U odnosu na definisanu niveletu saobraćajnica utvrditi visinsku kotu prizemlja novih objekata.

USLOVI ZAŠTITE PROSTORA

2.6.1. AMBIJENTALNE CELINE OD KULTURNO ISTORIJSKOG ILI URBANISTIČKOG ZNAČAJA KAO IPOPIS OBJEKATA ZA KOJE SE PRE OBNOVE ILI REKONSTRUKCIJE MORAJU IZRADITI

KONZERVATORSKI ILI DRUGI USLOVIUnutar granice plana nema evidentiranih kulturnih dobara, niti objekata ili ambijentalnih celina od graditeljskog,kulturnog ili istorijskog značaja za koje bi bilo potrebno propisati posebne mere zaštite.

2.6.2. OPŠTI I POSEBNI USLOVI ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE OD RAZLIČITIH VIDOVAZAGAĐENJA I ZAŠTITE ŽIVOTA I ZDRAVLJA LJUDI

Opšti uslovi zaštite životne sredine obuhvataju sprovođenje normativa koji su GP-om zacrtani kroz uslove zaizgradnju objekata, odnosno uređenje javnog građevinskog zemljišta u pogledu zastupljenosti uličnog zelenila ucilju zaštite okoline od buke i zagađenja, a u skladu sa rangom saobraćajnice i prostornim mogućnostima.

Opšti uslovi zaštite životne sredine obezbeđuju se pridržavanjem odredbi:

Zakona o zaštiti životne sredine ("Službeni glasnik RS" br. 135/04, 36/09, 36/09-dr.zakon, 72/09-dr. zakon, 43/11-odluka US), i drugim zakonima u ovoj oblasti koji tretiraju saobraćajnu i komunalnu infrastrukturu.Mere zaštite životne sredine, utvrđene kroz primenu zakonske regulative iz oblasti zaštite životne sredine,podrazumevaju efikasnu kontrolu kvaliteta činilaca životne sredine i uključivanje javnosti u donošenje odluka opitanjima zaštite životne sredine.

2.6.3. USLOVI ZA ZAŠTITU OD POŽARA, ELEMENTARNIH NEPOGODA I UNIŠTAVANJA

Opšti uslovi zaštite od požara, elementarnih nepogoda i uništavanja od uticaja na uređenje i izgradnju prostora Planapodrazumevaju pridržavanje odredbi:- Zakona o zaštiti od požara ("Službeni glasnik RS" 111/09).- Pravilnika o tehničkim normativima za spoljnu i unutrašnju hidrantsku mrežu za gašenje požara («Službeni

list SFRJ» br. 30/91)- Zakona o odbrani («Službeni glasnik RS» br. 116/07, 88/09, 88/09-dr. zakon, 104/09-dr. zakon) i drugihvažećih propisa i normativa vezanih za ove oblasti.

Planirane saobraćajnice štitiće prostor u smislu prenošenja požara sa jedne na drugu prostornu celinu.Prema minimalnoj niveleti terena od 105,00 m. n.v. prostor obuhvaćen planom nije direktno ugrožen od poplavapovršinskim i podzemnim vodama, pa se primenjuju opšte mere zaštite planiranjem odgovarajuće kanalizacionemreže.2.7. NAMENA PROSTORA I BILANS POVRŠINA

2.7.1. NAMENA PROSTORA I KONCEPCIJA UREĐENJA I IZGRADNJE

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



Na osnovu utvrđene planske koncepcije uređenja i izgradnje prostora, bazirane na postavkama GP-a, definisana jenamena prostora prema načinu korišćenja prostora i podeli zemljišta na površinu javne namene i površinu ostalenamene.

POVRŠINA JAVNE NAMENE - U okviru površine javne namene - ulice planirana je izgradnja saobraćajneinfrastrukture (kolovoz, biciklističke staze) u skladu sa rangom saobraćajnice, kao i komunalne infrastrukture(elektroenergetska, gasna i telekomunikaciona mreža sa objektima, vodovodna i kanalizaciona mreža).Dimenzionisanje javne saobraćajne i komunalne infrastrukture izvršeno je na bazi studija i planova razvojaprimarne gradske komunalne infrastrukture zacrtanih od strane nadležnih institucija i komunalnih preduzeća.Površinu javne nameme čini i zemljište namenjeno za izgradnju kolektora VII.Planom utvrđena regulaciona širina predmetnih ulica (saobraćajnice II reda) unutar Planom obuhvaćenog područ jaomogućava postavku svih njenih sadržaja po savremenijim standardima, uz obezbeđenje maksimalne protočnosti itehničkih mera bezbednosti kolskog i pešačkog saobraćaja. Širina pojasa uličnog zelenila u znatnoj meri ćedoprineti ublažavanju uticaja intezivnog saobraćaja – buka, izduvni gasovi, prašina.Površina javne namena – ulica obuhvata prostor od 8ha 69ari i 95m2, a za izgradnju kolektora VII 2ha 33ara i 47m2.

POVRŠINA OSTALE NAMENE – koristiće se u skladu sa namenom iz Generalnog plana Subotica – Palić do2020. godine. Razrada površine ostale namene nije predmet ovog Plana i obradiće se pojedinačnim urbanističkimuslovima.

2.7.2. BILANS POVRŠINA I URBANISTIČKI POKAZATELJI

POVRŠINA JAVNE NAMENE - ULICAPOVRŠINA

(m2) ( % )KOLOVOZ 19 600 23%BICIKLISTIČKE STAZE 2 760 3%ULIČNO ZELENILO 64 635 74%UKUPNO: 86 995 100%

III PRAVILA GRAĐENJA

3.1. USLOVI ZA IZGRADNJU POVRŠINA JAVNE NAMENE - ULICA

3.1.1. Uslovi za izgradnju saobraćajne mreže

Kolovoz u svim ulicama treba da se izgradi od asfalta, a biciklističke staze od asfalta ili betona. Planirana širinakolovoza gradske saobraćajnice I reda je 7,0 m. U zoni raskrsnica planirane su trake za prestrojavanje širine 3,50 m.Planirana širina biciklističkih staza za dvosmerno kretanje je 2,20 m. Poprečni nagib biciklističkih staza treba da jeusmeren od regulacione linije ka kolovozu. Na mestima gde su obeleženi pešački prelazi visinu trotoara prilagoditikretanju invalidnih lica sa odgovarajućim rampama.Odvod atmosferskih voda sa svih saobraćajnih površina rešiti odvodno-upojnim rigolama.Posebne površine za parkiranje putničkih automobila i teretnih vozila nisu planirane unutar regulacione širine ulicepa ih po potrebi treba formirati na parcelama van površina javne namene.Izgradnja gradske saobraćajnice I reda treba da je u skladu sa:Pravilnikom o načinu ukrštanja železničke pruge i puta („Sl. list SRJ“, br. 72/99),Pravilnikom o uslovima koje sa aspekta bezbednosti saobraćaja moraju da ispunjavaju putni objekti i drugi elementi

javnog puta („Sl. glasnik RS“, br. 50/2011),Zakonom o javnim putevima („Sl. glasnik RS“, br. 101/2005, 123/2007),Zakonom o bezbednosti saobraćaja na putevima („Sl. glasnik RS“, br. 41/2009, 53/2010).

3.1.2. Pravila za izgradnju i uređenje javnih zlenih površina

U sklopu uređenja javnih površina - ulica unutar obuhvaćenog prostora planirane su i javne zelene površine ukategoriji – ulično zelenilo.Ulično zelenilo je planirano u vidu drvoreda formiranih u pojasu slobodnih zelenih površina u regulacionoj širiniulice.

Nove drvorede treba podići gde to dozvoljavaju prostorni uslovi.

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



Pri podizanju drvoreda, kod ozelenjavanja ulica voditi računa o prostornoj mogućnost – širina zelenogpojasa, udaljenostima od instalacija, saobraćajnih traka i objekata, te da formiranje zelenila ulica ne sme da ometanormalno kretanje pešaka, hendikepiranih lica i koloskog saobraćaja.

Kod podizanja drvoreda koristi se sledeći sadni materijal:

Acer sp. – javoriCeltis occidentalis – američki koprivić Fraxinus augustifolia – poljski jasenKoelreuteria paniculata – kelreuterijaTilia argentea – srebrna lipaQuercus robur pyramidalis – piramidalni hrast odnosno posebno oblikovane sadnice za drvored:Crataegus sp. – glogoviHibiscus syriacus – hibisk itd.

Koristiti autohtone vrste prilagodljive gradskom profilu.Na svim slobodnim površinama se podiže travnjak.

Prilikom formiranja i podizanja novih objekata ako se neki od postojećih kvalitetnih dendroloških materijala uništiili ukloni, ono se mora nadoknaditi u skladu sa odredbom Zakona o zaštiti životne sredine („Službeni glasnik RS„br. 135/2004, 36/09, 36/09-dr.zakon, 72/09-dr.zakon, 43/11-odluka US).

3.2. USLOVI ZA IZGRADNJU MREŽE I OBJEKATA JAVNE INFRASTRUKTURE

3.2.1. Pravila za izgradnju elektroenergetske, gasne i TK mreže


Snabdevanje objekata na prostoru obuhvaćenom planom planirano je delom iz postojećih odnosno iznovoplaniranih trafo stanica odgovarajuće snage koje će se izgraditi na obuhvaćenom prostoru u skladu sa fazamarealizacije kompleksa, kod izgradnje pojedinačnih objekata.

Elektroenergetsku mrežu realizovati prema sledećim uslovima:Trafostanice graditi kao montažno betonske za rad na 20 kV naponskom nivou.Elektroenergetsku mrežu na oba naponska nivoa kablirati.

Celokupnu elektroenergetsku mrežu graditi na osnovu glavnih projekata u skladu sa važećim zakonskimpropisima.Sve elektroenergetske vodove (20 i 0,4 kV) izvesti putem podzemnih kablova.Kablove polagati u zelenim površinama pored saobraćajnica i pešačkih staza na udaljenosti min. 1,0 m od

kolovoza i 0,5 m od pešačkih staza.Dubina ukopavanja kablova ne sme biti manja od 0,8 m.Kablove ispod kolovoza, trotoara ili betonskih površina polagati u zaštitne cevi ili kablovice sa rezervnim

otvorima.Za kablove iste namene koji se polažu u istom pravcu obavezno je zadržati zajedničku trasu (rov, kanal).Iznad trase kablova kod promene pravca trase i drugih promena te na 50 m ravne linije treba postaviti

kablovske oznake sa odgovarajućim simbolima.Sve elektro radove izvesti prema važećim tehničkim propisima i normativima i JUS standardima vodeći

računa o minimalnim dozvoljenim odstojanjima od ostalih instalacija i objekata.

Ukoliko se planirani objekti nameravaju graditi iznad postojećih trasa 0,4 i 20kV kablova iste je potrebnoizmestiti.Pri paralelnom vođenju energetskih i telekomunikacionih kablova najmanje rastojanje mora biti 0,50 m za

kablove napona do 35 kV odnosno 1,0 m za kablove napona preko 35 kV. Ugao ukrštanja treba da bude 90°.Paralelno polaganje elektroenergetskih kablova i cevi vodovoda i kanalizacije dozvoljeno je u horizontalnoj

ravni pri čemu horizontalno rastojanje mora biti veće od 0,5 m.Nije dozvoljeno polaganje elektroenergetskog kabla iznad ili ispod cevi vodovoda ili kanalizacije.Pri ukrštanju elektroenergetskih kablova sa gasovodom vertikalno rastojanje mora biti veće od 0,30 m, a pri

približavanju i paralelnom vođenju 0,50 m.Za zaštitu od atmosferskog pražnjenja na planiranim objektima predvideti klasičnu gromogransku

instalaciju i izvesti je prema važečim tehničkim propisima za gromobranske instalacije.Svetiljke za javno osvetljenje postaviti na kandelaberske stubove odgovarajuće visine.

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



Za rasvetna tela koristiti odgovarajuće svetiljke kako bi se dobio odgovarajući nivo osvetljenostisaobraćajnica, vodeći računa o energetskoj efikasnosti.

Napajanje novoplaniranih kandelaber svetiljki javne rasvete rešiti putem niskonaponskih podzemnihkablova. Elektroenergetsku mrežu polagati najmanje 1,0 m od temelja objekata i od saobraćajnica.

Pri ukrštanju sa saobraćajnicom kabel mora biti postavljen u zaštitnu cev a ugao ukrštanja treba da bude oko90°.

Upravljanje rasvetom planirati centralno i automatski sa mogućnošću isključenja svake druge svetiljke imogućnošću polunoćnog osvetljenja.

Gasovodna mreža

Toplifikacija predviđenih objekata na obuhvaćenom prostoru, koja je planirana priključenjem na postojećigasovodni sistem, uslovljena izradom posebnih pravila građenja i drugih uslova, kao i pribavljanjem Saglasnosti zapriključeje i Odobrenja za priključenje kojima će se definisati uslovi za svaki pojedinačni planirani objekat odstrane JKP "Suboticagas" u Subotici.

Sve radove na izgradnji gasovodne mreže na prostoru obuhvaćenom planom izvesti prema važećimtehničkim propisima i normativima za ovu vrstu instalacija

Gasovod niskog pritiska se vodi podzemno. Dubina polaganja gasovoda je 0,6-1,0 m od njegove gornjeivice. Preporučuje se dubina od 0,8 m. Izuzetno je dozvoljena dubina 0,5 m kod ukrštanja sa drugim ukopaniminstalacijama ili na izrazito teškom terenu, uz primenu dodatnih tehničkih mera zaštite. Lokacija rovova je uzelenom pojasu između trotoara i ivičnjaka kolovoza, trotoara.

Trase rovova za polaganje gasne instalacije se postavljaju tako da gasna mreža zadovolji minimalnapropisana odstojanja u odnosu na druge instalacije i objekte infrastrukture. Vrednosti minimalnih dozvoljenihrastojanja u odnosu na ukopane instalacije su:

Minimalna dozvoljena rastojanja ukrštanje paralelno vođenje- drugi gasovod 0,2m 0,4m- vodovod, kanalizacija 0,2m 0,4m- nisko i visoko naponski elektro kablovi 0,3m 0,6m- telefonski kablovi 0,3m 0,5m- tehnološka kanalizacija 0,2m 0,4m- betonski šahtovi i kanali 0,2m 0,4m- željeznička pruga i industrijski kolosek 1,8m 8,0m- visoko zelenilo - 1,5m

- temelj građevinski objekata - 1,0m- lokalni putevi i ulice 1,0m 0,5m- državni putevi I reda 1,35m 3,0m- benzinske pumpe - 5,0m

Ukrštanje distributivnog gasovoda (DG) sa saobraćajnicama vrši se uz njegovo polaganje u zaštitnu cev ilikanal. Pri tome se mora obezbediti prirodna ventilacija kanala, zaštitne cevi ili podzemnog prolaza.

Pri polaganju distributivnih gasovoda treba preduzeti odgovarajuće mere zaštite postojećih instalacija uradnom pojasu.Ukrštanje i paralelno vođenje sa drugim instalacijama se projektuje u skladu sa uslovima i saglasnostima nadležnihorgana, a na sledeći način:prolaz ispod državnih puteva I reda izvodi se isključivo mehaničkim podbušivanjem ispod trupa puta, upravno naput, u propisanoj zaštitnoj cevi na dubini od najmanje 1,35 m;

prolaz ispod puteva i ulica se izvodi u zaštitnoj čeličnoj cevi uz mehaničko podbušivanje na dubini od 1,0 m;prolaz ispod kućne saobraćajnice se radi raskopavanjem ili podbušivanjem, u skladu sa dubinom rova;prolazi ispod ostalih kanala i rigola izvode se u zaštitnim cevima ili bez njih, raskopavanjem ili podbušivanjem nadubinu 1,0 m do 2,0 m u zavisnosti od mogućnosti na terenu.

Ukrštanje i paralelno vođenje u odnosu na ukopane instalacije treba projektovati da se zadovolje svi uslovi vlasnikapredmetnih instalacija. Kod ukrštanja nastojati da se gasovod ukopa iznad drugih instalacija, u protivnom gasovodtreba položiti u zaštitnu cev.

Gasni priključakGasni priključak je deo distributivnog gasovoda koji spaja uličnu mrežu sa unutrašnjom gasnom

instalacijom. Gasne priključke izvoditi prema sledećim uslovima:

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



trasa cevovoda se vodi najkraćim putem i mora ostati trajno pristupačnacevovod mora biti bezbedan od oštećenjacevovod polagati na dubinu ukopavanja od 0,6 m do 1,0 m a izuzetno na min 0,5 m odnosno maksimum 2,0 mnajmanje rastojanje cevovoda od svih ukopanih instalacija mora biti 0,2 mpoložaj i dubina ukopavanja kućnog gasnog priključka mora biti geodetski snimljenpočetak priključka trajno označiti natpisnom pločicomcevovod se kroz šupljine ili delove zgrade (terase, stepeništa) polaže u zaštitnu cevpri uvođenju u zgradu prostorija mora biti suva i pristupačna, a cevovod mora biti pristupačan i zaštićen odmehaničkih oštećenjaukopani i nadzemni delovi priključka od čeličnih cevi moraju se zaštititi od korozije bilo omotačima, premazima,katodno, galvanizacijom i dr.gasni priključak završava na pristupačnom mestu glavnim zapornim cevnim zatvaračem, koji može da se ugradineposredno po ulasku u zgradu ili van njepoložaj glavnog zapornog cevnog zatvarača se označavapri prvom puštanju gasa u gasni priključak potrebno je obezbediti potpuno odvođenje mešavine gasa i vazduha uatmosferu

Uslove i saglasnost za priključenje na gasnu mrežu potrebno je zatražiti od nadležne službe za distribucijugasa.

Telekomunikaciona mreža

Za priključenje objekata na TK mrežu planirati polaganje novih TK vodova od postojeće TK kanalizacije.Celokupnu TK mrežu graditi na osnovu glavnih projekata u skladu sa važećim zakonskim propisima. TK mreža ćese u potpunosti graditi podzemno.

Dubina polaganja TK kablova treba da je najmanje 0,8 m.TK mrežu polagati u uličnim zelenim površinama (udaljenost od visokog rastinja min. 1,5 m) pored

saobraćajnica na rastojanju najmanje 1,0 m od saobraćajnica, ili pored pešačkih staza. U slučaju da se to ne možepostići TK kablove polagati ispod pešačkih staza.

Telefonsku instalaciju izvesti prema važećim tehničkim propisima i normativima kao i prema Uputstvu oizradi telefonskih instalacija i uvoda (PTT Vesnik br. 3/75).

Pri ukrštanju sa saobraćajnicama kablovi moraju biti postavljeni u zaštitne cevi a ugao ukrštanja treba da bude 90°.

Pri paralelnom vođenju energetskih i telekomunikacionih kablova najmanje rastojanje mora biti 0,50 m zakablove napona do 20 kV odnosno 1,0 m za kablove napona preko 20kV. Ugao ukrštanja treba da bude 90°.Pri ukrštanju sa gasovodom, vodovodom i kanalizacijom vertikalno rastojanje mora biti veće od 0,3 m a pri

približavanju i paralelnom vođenju 0,5 m.Za trase KDS koristiti planirane trase TK vodova.

3.2.2. Pravila za izgradnju vodovodne i kanalizacione mreže

Izvršiti izgradnju i priključenje planirane magistralne javne vodovodne mreže na postojeći magistralni vod u UliciĐorđa Natoševića. Planirana magistralna vodovodna mreža delom rekonstruiše postojeći magistralni vod.

Prečnik magistralne vodovodne mreže je najmanje 150 mm.Izvršiti zacevljenje deonica otvorenih kanala na mestu ukrštanja sa planiranim kolovozom.Prečnik cevi kod zacevljenja mora biti takav da omogući nesmetano tečenje na uzvodnim i nizvodnim

deonicama.Obezbediti nesmetano funkcionisanje kanala prilikom izgradnje zacevljenja.Dubina ukopavanja kod vodovodne mreže mora da obezbedi najmanje 1,0 m sloja zemlje iznad cevi, dok

taj sloj zemlje kod kanalizacije ne sme biti manji od 0,8 m.Izgradnja vodovodne i kanalizacione mreže se može vršiti fazno.

Uslove i saglasnost za priključenje na javnu vodovodnu i kanalizacionu mrežu zatražiti od JKP "Vodovod ikanalizacija" iz Subotice.

3.3. POSEBNI USLOVI KOJIMA SE JAVNE POVRŠINE I JAVNIOBJEKTI OD OPŠTEG INTERESA ČINE PRISTUPAČNIM OSOBAMA SA INVALIDITETOM U SKLADUSA

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



STANDRADIMA PRISTUPAČNOSTI

U rešavanju saobraćajnih površina, prilaza objektima i drugih elemenata uređenja i izgradnje prostora i objekataprimeniti odredbe Pravilnika o uslovima za planiranje i projektovanje objekata u vezi sa nesmetanim kretanjemdece, starih, hendikepiranih i invalidnih lica (“Službeni glasnik RS” broj 18/97)U skladu sa “standardima pristupačnosti “osigurati uslove za nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom,deci i starim osobama na sledeći način:- na svim pešačkim prelazima visinsku razliku između trotoara i kolovoza neutralisati obaranjem ivičnjaka.

3.4. USLOVI ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE, TEHNIČKE, HIGIJENSKE, ZAŠTITE OD POŽARA,BEZBEDNOSNE I DRUGE USLOVE

Uslovi za zaštitu životne sredine

Građenje saobraćajne i ostale komunalne vršiti uz poštovanje svih važećih propisa iz oblasti zaštite životne sredine,zaštite od požara, sanitarne zaštite, bezbednosnim i drugim propisanim uslovima i posebnim uslovima u skladu saspecifičnošću objekta.Planirana saobraćajnica štitiće prostor u smislu prenošenja požara sa jedne na drugu prostornu celinu.Javni prostor ulice se ne može se koristiti za obavljanje delatnosti (skladištenje materijala i sl.) niti za parkiranjeteških vozila i mašina.

U cilju sprečavanja ugrožavanja životne sredine potrebno je:- Planirane ulice izvesti u utvrđenim regulacionim širinama, sa svim planiranim saobraćajnim površinama –kolovozi, biciklističke staze. Saobraćajnice izgraditi od tvrdog materijala (asfalt, beton).- Postojeće i planirane zelene površine urediti i održavati u skladu sa funkcijom (ulično zelenilo).- Prostor opremiti planiranom infrastrukturom u celosti, što podrazumeva izgradnju svih planiranih infrastrukturnihobjekata i vodova.- Deponovanje kućnog smeća vrši se u odgovarajuće posude ili kontejnere u sopstvenom dvorištu za porodičnestambene i poslovne objekte, odnosno u sklopu parcele, sa odvoženjem na gradsku deponiju, organizovano i putemnadležnog komunalnog preduzeća.Zbog toga se treba pridržavati uslova propisanih:Zakonom o zaštiti životne sredine (“Službeni glasnik RS“ br. 135/2004, 36/09, 36/09-dr.zakon, 72/09-dr.zakon,43/11-odluka US). U sklopu ovog Zakona obuhvaćene su mere u vezi sac planiranjem i izgradnjom, zaštita

vazduha, zaštita vode, zaštita zemljišta, zaštita šuma, zaštita biljnog i životinjskog sveta, zaštita prirodnih dobara,zaštita od jonizujućih zračenja, zaštita od otpadnih i opasnih materijala itd.Zakonom o zaštiti od požara (“Službeni glasnik RS”, br. 111/09).

Uslovi za zaštitu od elementarnih nepogoda i drugih većih opasnosti

Područ je Grada Subotice na kojem se nalazi prostor obuhvećen Planom, prema karti seizmičke regionalizacije SRSrbije u pogledu intenziteta zemljotresa spada u VII stepen Merkali-Kankani-Sibergove skale (MCS), pa je prilikomprojektovanja objekata neophodna primena propisa o izgradnji na seizmičkom područ ju ("Službeni list SFRJ” broj39/64), sa strogim poštovanjem tehničkih mera zaštite pri izgradnji objekata.Sa aspekta zaštite od mogućih prirodnih razaranja (zemljotres, orkansi vetrovi, sneg i drugo) planiranomdispozicijom objekata – slobodnostojeći objekti, odnosno disperzijom izgradnje, nižom spratnošću objekata ioptimalnim regulacionim širinama ulica i planiranim površinama za javno zelenilo, umanjuje se ugroženost ljudi i

dobara u slučaju bilo kakvih razaranja i katastrofa.Mere zaštite u slučaju elementarnih nepogoda uglavnom se svode na operativne: organizaciju spašavanja,raskrčavanja, zbrinjavanja i asanacije.Ugroženost od požara na prostoru u granicama plana otkloniće se izgradnjom hidrantske mreže na uličnojvodovodnoj mreži potrebnog kapaciteta, kao i pridržavanjem uslova za obezbeđenje protivpožarne zaštite prilikomprojektovanja i izgradnje objekata u skladu sa njihovom namenom (izborom građevinskog materijala, pravilnomugradnjom instalacija) građenjem saobraćajnica optimalno dimenzionisanih u odnosu na rang saobraćajnice iprocenjeni intenzitet saobraćaja, u pogledu širina kolovoza, radijusa krivina i dr.) i obezbeđenjem adekvatnogkolskog pristupa svakoj parceli i objektima.Uslovi zaštite nepokretnih kulturnih i prirodnih dobara

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



Ukoliko bi se prilikom izvođenja građevinskih radova, naišlo na arheološka nalazišta ili značajna kulturna dobra,obaveza izvođača i investitora je da o tome obavesti nadležne organe koji će nakon izvršenog uvida na terenupropisati način i uslove njihove dalje zaštite.Vršenje radova na iskopavanju i istraživanju arheoloških nalazišta i njihove zaštite dozvoljeno je u granicama Planai sprovodi se u skladu i prema odredbama Zakona o kulturnim dobrima.

3.5. ELEMENTI ZA PARCELACIJU POVRŠINE JAVNE NAMENE

RAZGRANIČENJE POVRŠINE JAVNE NAMENE od površine ostale namene izvršeno je utvrđivanjemregulacionih linija sa elementima za obeležavanje koja je prikazana na grafičkom prilogu br. 4.

Na osnovu člana 35. stav 7. Zakona o planiranjui izgradnji („Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 81/09-ispravka, 64/10 US, 24/11 i 121/12) i člana 33. stav 1.tačka 5. Statuta Grada Subotice („Službeni listOpštine Subotica”, br. 26/08 i 27/08-ispravka i„Službeni list Grada Subotice” br. 46/11),


O D L U K U

o donošenju Plana generalne regulacije V zaseverni deo zone „Palić“ i deo zone „Radanovac“ uSubotici

Član 1.Donosi se Plan generalne regulacije V za

severni deo zone „Palić“ i deo zone „Radanovac“ uSubotici (u daljem tekstu: Plan).

Član 2.Plan obuhvata prostor od cca 638 ha u

severoistočnom delu prostora obuhvaćenog granicamagrađevinskog rejona utvrđenog Generalnim planom

Subotica-Palić do 2020.godine («Službeni list OpštineSubotice», br. 16/06, 17/06- ispravka i 28/06).

Član 3.Cilj izrade Plana i uređenja obuhvaćenog

prostora je privođenje prostora namenama utvrđenimGeneralnim planom Subotica-Palić do 2020.godine („Službeni list Opštine Subotica“, br. 16/06, 17/06-ispravka i 28/06) i to porodično stanovanje malih i

srednjih gustina, dva centra urbanističkih zona,sektorski centar, groblje, javne funkcije, komunalniobjekti, komercijala, mala privreda, proizvodnja iprivreda i zaštitno zelenilo.

Član 4.Sastavni deo ove odluke je Plan generalne

regulacije V za severni deo zone „Palić“ i deo zone„Radanovac“ u Subotici , izrađen od strane Javnogpreduzeća „Zavod za urbanizam Grada Subotice” pod

brojem 27-126/11. Član 5.Tekstualni deo Plana se objavljuje u

„Službenom listu Grada Subotice”.


objavljivanja u „Službenom listu Grada Subotice”.

Republika SrbijaAutonomna Pokrajina VojvodinaGrad SuboticaSKUPŠTINA GRADA SUBOTICE

Broj: I-00-350-17/2013Dana: 30.05.2013. godineS u b o t i c a


PLAN GENERALNE REGULACIJE VZA SEVERNI DEO ZONE „PALIĆ“ I DEO ZONE „RADANOVAC“ U SUBOTICI

v.d. D i r e k t o r a,dr Dragan Trklja

Subotica, maj 2013. godine

NARUČILAC: GRAD SUBOTICAOBRAĐIVAČ: JP “ZAVOD ZA URBANIZAM GRADA SUBOTICE”BROJ UGOVORA: 27-126/11INVESTITOR: JP “DIREKCIJA ZA IZGRADNJU GRADA SUBOTICE“RUKOVODILAC IZRADE: NORBERT MOLNAR G, dipl.ing. arh.odgovorni urbanista

RADNI TIM: STIPAN JARAMAZOVIĆ,dipl.ing.saob.,odgovorni urbanista

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



SNEŽANA DAVIDOVIĆ, dipl.ing.građ, odgovorni urbanistaMILAN MARJANOV, dipl.ing.saob.ANTE STANTIĆ, el.ing.GABOR POŠA, ing.geod.

SARADNICI: TANJA MIJATOVIĆ dipl.ing. arh.ANIKO BALOG, građ.ing.ZORKA TATIĆ, arh. tehničarANDRIĆ OLGA, arhivar

RUKOVODILAC SLUŽBE:KORNELIJA EVETOVIĆ CVIJANOVIĆ, dipl.ing.arh.

odgovorni urbanista

NOSIOCI IZRADE: GRADSKA UPRAVA -SLUŽBA ZA GRAĐEVINARSTVO

S A D R Ž A J :

I. POLAZNE OSNOVE

1. IZVOD IZ TEKSTUALNOG DELA USVOJENOG KONCEPTA PLANA1.1. PLANSKI I PRAVNI OSNOV ZA DONOŠENJE PLANA1.2. POLOŽAJ PROSTORA U OKRUŽENJU1.3. POSTOJEĆA NAMENA PROSTORA I OSNOVNE URBANISTIČKE KARAKTERISTIKE PROSTORA1.4. POSTOJEĆA KOMUNALNA OPREMLJENOST PROSTORA1.4.1. Analiza mreže saobraćajnica1.4.2. Analiza i kapaciteti javne komunalne infrastrukture1.4.2.1. Elektroenergetska, gasovodna i telekomunikaciona mreža1.4.2.2. Vodovodna i kanalizaciona mreže

1.5. ANALIZA POSTOJEĆEG JAVNOG I DRUGOG ZELENILA1.6. STEČENE URBANISTIČKE OBAVEZE

1.7. GRANICE PLANA SA POPISOM KATASTARSKIH PARCELA

II. PLANSKI DEO

2. PRAVILA UREĐENJA PROSTORA

2.1. PODELA NA CELINE UNUTAR PROSTORA PLANA2.2. KONCEPCIJA UREĐENJA PROSTORA I BILANS POVRŠINA2.2.1. Koncepcija uređenja prostora2.2.2. Koncepcija uređenja karakterističnih građevinskih zona ili karakterističnih celina (blokova) određenihplanom prema morfološkim, planskim, istorijsko –ambijentalnim i drugim karakteristikama2.2.3. Bilans površina2.2.4. Urbanistički pokazatelji za celokupan prostor u granicama plana

2.3. PRAVILA, USLOVI I OGRANIČENJA UREĐENJA PROSTORA2.4. PODELA ZEMLJIŠTA OBUHVAĆENOG PLANOM NA POVRŠINE JAVNENAMENE I POVRŠINE OSTALE NAMENE2.4.1. Površine javne namene2.4.2. Površine za ostale namene2.4.3. Elementi za parcelaciju građevinskog zemljištanamenjenog za javne površine – ulice

2.5. URBANISTIČKI I DRUGI USLOVI ZA UREĐENJE I IZGRADNJU POVRŠINA JAVNE NEMENE2.5.1. Saobraćajne površine2.5.2. Javne zelene površine

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



2.6. URBANISTIČKI I DRUGI USLOVI ZA IZGRADNJU OBJEKATA JAVNE NAMENE2.6.1. Objekti javne namene za koje je predviđeno utvrđivanje opšteg interesa2.6.2. Trafo stanice

2.7. URBANISTIČKI I DRUGI USLOVI ZA MREŽE JAVNE KOMUNALNE INFRASTRUKTURE2.7.1. Elektroenergetska, toplifikaciona, gasovodna i telekomunikaciona mreža2.7.2. Vodovodna i kanalizaciona mreža

2.8. STEPEN KOMUNALNE OPREMLJENOSTI GRAĐEVINSKOG ZEMLJIŠTA PO CELINAMA ILIZONAMA IZ PLANSKOG DOKUMENTA KOJI JE POTREBAN ZA IZDAVANJE LOKACIJSKE IGRAĐEVINSKE DOZVOLE2.9. OPŠTI REGULACIONI I NIVELACIONI USLOVI ZA UREĐENJE ULICA I JAVNIH POVRŠINA2.10. USLOVI ZAŠTITE PROSTORA2.10.1. Opšti i posebni uslovi i mere zaštite kulturnog nasleđa - Ambijentalne celine od kulturno istorijskog iliurbanističkog značaja kao i popis objekata za koje se pre obnove ili rekonstrukcije moraju izraditi konzervatorski ilidrugi uslovi za preduzimanje mera tehničke zaštite2.10.2. Opšti i posebni uslovi i mere zaštite životne sredine i života i zdravlja ljudi2.10.3. Uslovi za zaštitu od požara, elementarnih nepogoda, tehničko-tehnoloških nesreća i ratnih dejstava2.10.4. Uslovi za evakuaciju otpada

2.11. POSEBNI USLOVI KOJIMA SE POVRŠINE I OBJEKTI JAVNE NAMENE ČINE PRISTUPAČNIMOSOBAMA SA INVALIDITETOM U SKLADU SA STANDRADIMA PRISTUPAČNOSTI2.12. USLOVI I MERE ZA SPROVOĐENJE PLANA GENERALNE REGULACIJE SA LOKACIJAMAPROPISANIM ZA DALJU PLANSKU RAZRADU2.13. MERE ENERGETSKE EFIKASNOSTI IZGRADNJE2.14. PRAVILA PARCELACIJE, PREPARCELACIJE I ISPRAVKE GRANICA PARCELA

3. PRAVILA GRAĐENJA

3.1. URBANISTIČKI USLOVI I PRAVILA GRAĐENJA PO ZONAMA

3.1.1. USLOVI ZA IZGRADNJU OBJEKATA U ZONI PORODIČNOG STANOVANJA MALIH I SREDNJIHGUSTINA

3.1.1.1. Vrsta i namena objekata koji se mogu graditi u zoni3.1.1.2. Vrsta i namena objekata čija izgradnja je zabranjena u zoni3.1.1.3. Uslovi za obrazovanje građevinske parcele i veličinu parcele prema vrsti i nameni objekata3.1.1.4. Uslovi u pogledu položaja objekata u odnosu na regulacionu liniju i granice građevinske parcele sauslovima za otvore prema bočnim susednim parcelama3.1.1.5. Najveći dozvoljeni indeks zauzetosti građevinske parcele3.1.1.6. Najveća dozvoljena spratnost i visina objekata3.1.1.7. Uslovi za izgradnju drugih objekata na istoj građevinskoj parceli3.1.1.8. Obezbeđivaje pristupa parceli i prostora za parkiranje vozila3.1.1.9. Uslovi za ograđivanje parcele

3.1.2. USLOVI ZA IZGRADNJU OBJEKATA U ZONI KOMERCIJALNIH FUNKCIJA3.1.2.1. Vrsta i namena objekata koji se mogu graditi u zoni

3.1.2.2. Vrsta i namena objekata čija izgradnja je zabranjena u zoni3.1.2.3. Uslovi za obrazovanje građevinske parcele i veličinu parcele prema vrsti i nameni objekata3.1.2.4. Uslovi u pogledu položaja objekata u odnosu na regulacionu liniju i granice građevinske parcele sauslovima za otvore prema bočnim susednim parcelama3.1.2.5. Najveći dozvoljeni indeks zauzetosti građevinske parcele3.1.2.6. Najveća dozvoljena spratnost i visina objekata3.1.2.7. Uslovi za izgradnju drugih objekata na istoj građevinskoj parceli3.1.2.8. Obezbeđivaje pristupa parceli i prostora za parkiranje vozila3.1.2.9. Uslovi za ograđivanje parcele

3.1.3. USLOVI ZA IZGRADNJU OBJEKATA U ZONI PROIZVODNJE3.1.3.1. Vrsta i namena objekata koji se mogu graditi u zoni

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



3.1.3.2. Vrsta i namena objekata čija izgradnja je zabranjena u zoni3.1.3.3. Uslovi za obrazovanje građevinske parcele i veličinu parcele prema vrsti i nameni objekata3.1.3.4. Uslovi u pogledu položaja objekata u odnosu na regulacionu liniju i granice građevinske parcele sauslovima za otvore prema bočnim susednim parcelama3.1.3.5. Najveći dozvoljeni indeks zauzetosti građevinske parcele3.1.3.6. Najveća dozvoljena spratnost i visina objekata3.1.3.7. Uslovi za izgradnju drugih objekata na istoj građevinskoj parceli3.1.3.8. Obezbeđivaje pristupa parceli i prostora za parkiranje vozila3.1.3.9. Uslovi za ograđivanje parcele

3.1.4. USLOVI ZA IZGRADNJU OBJEKATA U ZONI MALE PRIVREDE3.1.4.1. Vrsta i namena objekata koji se mogu graditi u zoni3.1.4.2. Vrsta i namena objekata čija izgradnja je zabranjena u zoni3.1.4.3. Uslovi za obrazovanje građevinske parcele i veličinu parcele prema vrsti i nameni objekata3.1.4.4. Uslovi u pogledu položaja objekata u odnosu na regulacionu liniju i granice građevinske parcele sauslovima za otvore prema bočnim susednim parcelama3.1.4.5. Najveći dozvoljeni indeks zauzetosti građevinske parcele3.1.4.6. Najveća dozvoljena spratnost i visina objekata3.1.4.7. Uslovi za izgradnju drugih objekata na istoj građevinskoj parceli3.1.4.8. Obezbeđivaje pristupa parceli i prostora za parkiranje vozila3.1.4.9. Uslovi za ograđivanje parcele

3.2. USLOVI ZA ZAŠTITU SUSEDNIH OBJEKATA3.3. USLOVI ZA OBNOVU I REKONSTRUKCIJU POSTOJEĆIH OBJEKATA NA PROSTORU PLANA3.4. USLOVI ZA IZGRADNJU OBJEKATA KOJI SE ODNOSE NA SVE ZONE3.4.1. Opšti uslovi za izgradnju objekata3.4.2. Uslovi za arhitektonsko i estetsko obikovanje elemenata objekata

3.5. PRAVILA REGULACIJE ZA OBJEKTE PLANIRANE ZA RUŠENJE3.6. USLOVI ZA PRIKLJUČENJE OBJEKATA NA KOMUNALNU INFRASTRUKTURU3.6.1. Elektroenergetske, gasne i TT instalacije3.6.2. Vodovod i kanalizacija

3.7. POSEBNA PRAVILA ZA IZGRADNJU OBJEKATA

3.8. PRAVILA ZA IZGRADNJU POVRŠINA JAVNE NAMENE - ULICA3.8.1. Pravila za izgradnju saobraćajne mreže3.8.2. Pravila za izgradnju i uređenje javnih zelenih površina

3.9. PRAVILA ZA IZGRADNJU MREŽE I OBJEKATA JAVNE INFRASTRUKTURE3.9.1. Pravila za izgradnju elektroenergetske, gasne i TT mreže3.9.2. Pravila za izgradnju vodovodne i kanalizacione mreže

IV GRAFIČKI PRILOZI4.1. Izvod iz GP-a Subotica - Palić do 2020. godine4.2. Geodetska podloga sa granicom Plana i planom rušenja 1:50004.3. Plan preovlađujuće namene površina u granicama Plana sa podelomna površine za javne i ostale namene 1:5000

4.4. Planirano rešenje – regulacija i nivelacija ulica i površina javne namenei građevinske linije objekata 1:50004.5. Plan elektroenergetske, gasne i telekomunikacione mreže 1:50004.6. Plan vodovodne i kanalizacione mreže 1:50004.7. Lokacije propisane za dalju razradu 1:5000

I. P O L A Z N E O S N O V E

1. IZVOD IZ TEKSTUALNOG DELA USVOJENOG KONCEPTA PLANA

Osnovni cilj izrade plana i uređenja obuhvaćenog prostora je privođenje prostora namenama utvrđenim GP Subotica– Palić do 2020.god. i to: porodično stanovanje malih i srednjih gustina, dva centra urbanističkih zona, sektorski

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



centar, groblje, javne funkcije, kumunalni objekti, komercijala, mala privreda, proizvodnja i privreda i zaštitnozelenilo.

U skladu sa tim, Planom generalne regulacije planirano je:

- utvrđivanje površina javne namene za regulaciju ulica – proširivanje regulacije postojećih ulica i otvaranjenovih ulica radi obezbeđivanja potrebnog saobraćajnog kapaciteta i stvaranja uslova za normalno odvijanjesaobraćaja,- u cilju razvijanja i unapređivanja javnih funkcija planirano je definisanje prostora namenjenog za izgradnjuobjekata od opšteg interesa u sastavu centra urbaniatičke zone, prema normativima i standardima koji su utvrđeniodgovarajućim propisima za određene oblasti i planiran broj stanovnika za koji se propisuje dalja urbanističkarazrada,- proširivanje kapaciteta saobraćajne i komunalne infrastrukture u cilju poboljšanja uslova stanovanja iomugućivanja izgradnje planiranih sadržaja,- definisanje uslova za izgradnju objekata, porodičnog stanovanja, komercijalnih funkcija i u okviru zonerada, na građevinskom zemljištu ostale namene,- u cilju poboljšanja uslova življenja i kvaliteta životne sredine prostor obogatiti blokovskim i uličnimzelenilom.

Takođe definisanjem postojećih i planiranih koridora – regulacijom ulica će se stvoriti preduslovi za privođenjeprostora namenama utvrđenim GP-om Subotica – Palić na građevinskom zemljištu ostale namene: porodičnom

stanovanju malih i srednjih gustina.Građenje novih objekata treba da se temelji na principima usklađivanja sa karakterom ambijenta i vrednostimanasleđenih fizičkih, urbanih i arhitektonskih struktura, kako u pogledu oblikovanja, dimenzija, dispozicije i tipaizgradnje objekta tako i u pogledu odnosa prema prirodnom, i stvorenom okruženju.

1.1 PLANSKI I PRAVNI OSNOV ZA DONOŠENJE PLANA

Za potrebe naručioca Grada Subotice, u JP “Zavod za urbanizam Grada Subotice” pristupilo se izradi Planageneralne regulacije V za severni deo zone „Palić“ i deo zone „Radanovac“ u Subotici.

Planski osnov za izradu Plana generalne regulacije je: Generalni plan Subotica-Palić do 2020. god. (“Službeni listopštine Subotica” broj 16/06, 17/06 i 28/06).

Pravni osnov za izradu Plana generalne regulacije je Zakon o planiranju i izgradnji (Sl. glasnik RS br. 72/2009 i81/2009- ispr., 64/2010 - odluka US i 24/2011).

Plan se izrađuje na osnovu Odluke o izradi Plana generalne regulacije V za za severni deo zone „Pali ć“ i deo zone„Radanovac“ u Subotici br. I-00-011-80/2009 (“Sl. list Grada Subotica” br. 26/2009) i predhodno izrađenogKoncepta Plana generalne regulacije.

Plan generalne regulacije V za severni deo zone „Palić“ i deo zone „Radanovac“ u Subotici je izrađen u skladu saPravilnikom o sadržini, načinu i postupku izrade planskih dokumenata (“Službeni glasnik RS” broj 31/10, 69/10 i16/2011), prema propisanom načinu izrade i sadržaju utvrđenim Pravilnikom.

Za potrebe izrade Plana generalne regulacije pribavljeni su podaci o postojećem stanju: postojećoj planskoj

dokumentaciji, podlogama i uslovima korišćenja komunalne, saobraćajne i ostale infrastrukture od nadležnihkomunalnih preduzeća i uslovi od organa, organizacija i preduzeća iz oblasti koje su od uticaja na izradu Plana, kojisu priloženi u dokumentaciji Plana generalne regulacije.

1.2 POLOŽAJ PROSTORA U OKRUŽENJU

Prostor definisan granicom Plana nalazi se u severoistočnom delu prostora obuhvaćenog granicama građevinskogrejona utvrđenog Generalnim planom Subotica-Palić do 2020. god. (“Službeni list opštine Subotica” broj 16/06 i17/06) i obuhvata deo urbanističke zone 17 „Radanovac“ (blok 17.1) i deo urbanističke zone 20 „Palić“ (blokovi20.2, 20.3, 20.4).

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



Obuhvat Plana generalne regulacije čini prostor severno od Horgoškog puta (državnog puta II reda br. 102), od ulicePrežihov Voranca unutar istočne i severne granice građevinskog područ ja utvrđenog lomnim tačkama od broja 46do 64 i zapadne granice bloka 17.1 do spoja sa državnim putem II reda br. 102

1.3 POSTOJEĆA NAMENA PROSTORA I OSNOVNE URBANISTIČKE KARAKTERISTIKE PROSTORA

U pogledu namene može se konstatovati da je prostor obuhvaćen granicama Plana najvećim delom izgrađenobjektima u funkciji stanovanja, komercijale, rada i poslovanja. Najveći deo prostora koji je obuhvaćen Planompriveden je nameni prema koja je definisana Generalnim planom Subotica – Palić do 2020. god.Prostor u funkciji stanovanja se može podeliti da dve zone sa granicom koju predstavljaju ulice Palmina, Peš čarina iNova 3. U severno od ove granice preovlađuje stanovanje malih gustina sa većim dubinama blokova odnosno većepovršine parcela, dok južno od predmetnih ulica preovlađujuću vrstu izgradnje čine porodični stambeni u zonistanovanja srednjih gustina sa manjim parcelama. Stambeni objekti su uglavnom P+1 ili P + Pk, građeni od čvrstogmaterijala i održavani. Većina objekata je starosti do 50 godina, dok je manji broj objekata starijeg datuma.

Prostor u celini odlikuje se veoma pravilnom fizičkom strukturom. Ulična mreža je pravilna, a postojeća izgrađenostu velikoj meri planska, što ukazuje na višegodišnje prisustvo planskog razvoja.

Površine za rad i poslovanje su prostori na kojima postoji koncentracija sadržaja koji nisu namenjeni stanovanju:komercijala, proizvodnja i privreda. Koncept Generalnog plana je takav da omogućava razvijanje ovih sadržaja nacelokupnom prostoru grada čime bi se izbeglo formiranje “čisto” stambenih i neatraktivnih delova grada. Radi

lakšeg snalaženja usvojena je nomenklatura u obeležavanju radnih zona koja će ujedno predstavljati korigovanunomenklaturu proizvodnih zona iz postojećeg GUP Subotica – Palić do 2000. godine. Radne zone su izdiferenciranena 7 zona. U obuhvatu plana se nalazi radna zona „PALIĆ“.

Radna zona “PALIĆ” se nalazi na teritoriji MZ Palić i podeljena je u dva segmenta: deo na severnom obodu naseljasa proizvodnjom i planiranom malom privredom i centralni deo između pruge i Horgoškog puta (proizvodnja i malaprivreda). Ukupna površina zone je 40,88 ha, s tim da na slobodne površine otpada cca 9,35 ha. Deo površina koji jenamenjen maloj privredi i proizvodnji je izgrađen objektima individualnog stanovanja. Na severnom obodu naseljaPalić je planirano proširenje proizvodnih kapaciteta i objekata male privrede u delimično započetoj individualnojstambenoj zgradnji. Transport je u ovom delu drumski. U centralnom delu je takođe planirano razvijanjeproizvodnih kapaciteta i male privrede zbog mogućnosti drumskog i železničkog transporta.

Ulazni pravci u grad su: NOVOSADSKI pravac, SENĆANSKI pravac, PALIĆKI I HORGOŠKI pravac,

SOMBORSKI pravac i KELEBIJSKI pravac. Pojasevi uz ove saobraćajnice predstavljaju vrlo atraktivne prostoreza poslovne aktivnosti, naročito za razvoj tercijarnih delatnosti i proizvodnog zanatstva, kao i za delatnosti koji posvom karakteru predstavljaju sadržaje centra.Ovi prostori su povoljni za razvoj preduzetništva s obzirom da se nalaze uz najvažnije putne pravce, infrastrukturnosu opremljeni ili imaju mogućnost priključenja na infrastrukturu, tako da se mogu u kratkom roku privesti nameni.U obuhvatu plana se nalazi Palićki i Horgoški pravac koji je najinteresantniji pravac koji na neki način spaja grad saPalićem i uz koji su već izgrađeni proizvodni pogoni, servisne funkcije, komercijalni sadržaji i slično.Horgoški pravac predstavlja prostor uz ovu saobraćajnicu između Palića i autoputa i to samo sa severne strane poštoprostor uz južnu stranu Horgoškog puta ulazi u zaštitnu zonu SRP "Ludaško jezero". Prostor severno odsaobraćajnice je delimično izgrađen i to uglavnom objektima koji nemaju građevinsku dozvolu, i namenjen jekomercijalnim funkcijama, ugostiteljstvu i proizvodnom i uslužnom zanatstvu.Razvojne mogućnosti i potencijali prostora proizlaze prvenstveno iz povoljnog prostornog položaja, sa izraženodobrom saobraćajnom povezanošću sa primarnim gradskim funkcijama – centrom na cca 7,0 km, zonom odmora i

rekreacije Palić na cca 1,0 km prema jugu.U postojećem stanju infrastrukturna opremljenost prostora je delimična. S obzirom na planiranu javnuinfrastrukturu, koju uglavnom čine primarne gradske infrastrukturne mreže zacrtane u koridoru Državnog puta IIreda br.102, infrastrukturno opremanje prostora iziskuje značajna sredstva, koja su opravdana, jer se radi orealizaciji infrastrukture od vitalnog interesa za šire područ je.Prioritet realizacije uređenja ovog prostora opravdava potrebna sredstva za njegovu realizaciju, kao i uređenje javnog građevinskog zemljišta i komunalno opremanje u skladu sa Planom.Određivanjem građevinskog zemljišta javne namene u granicama Plana utvrđen je i prostor građevinskog zemljištaostale namene, koje će se u skladu sa utvrđenim pravilima uređenja i građenja prostora postupno privoditi nameni –stanovanju, radu, poslovanju i komercijalnim funkcijama. Planirana komunalna opremljenost prostora, povoljanpoložaj prostora u gradskim razmerama, daje posebnu vrednost i kvalitet ostalog građevinskog zemljišta.

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



Od javnih objekata na ovom prostoru realizovani su kompleksi:- Predškolska ustanova – "Pinokio" u bloku br. 47- Predškolska ustanova – "Kekec" u bloku br. 108- Predškolska ustanova – "Kalimero" u bloku br. 126- Osnovna škola – "Miroslav Antić" u okviru sektorskog centra na Paliću (Blok A)

Objekti predviđeni za rušenje

Valorizacijom postojećeg stanja fizičkih struktura i prostora kao i proširivanjem regulacija postojećih ulica iotvaranjem novih ulica utvrđeni su objekti za rušenje. Za rušenje su predviđeni svi objekti koji nisu u skladu saplaniranom namenom ili objekti koji su unutar utvrđenih regulacija ulica. Ostali objekti se mogu zadržati,rekonstruisati, rušiti ili graditi novi u skladu sa urbanističkim parametrima i namenom utvrđenim PGR–om za zonuu kojoj se nalaze. Objekti planirani za rušenje su naznačeni na grafičkom prilogu br. 4.2. Geodetska podloga sagranicom Plana i planom rušenja.

Za izgradnju i uređenje POVRŠINA I OBJEKATA JAVNE NAMENE (korekciju regulacije postojećih ulica,otvaranje – probijanje novih ulica u cilju izgradnje saobraćajnih površina i objekata javne infrastrukture, uređenja javnih zelenih površina, izgradnju objekata javne namene) Planom je predviđeno rušenje 12 stambenih objekta i 27pomoćnih. Ukupna površina pod objektima je cca 1750,00 m2.

Tabela 1

Namena objekta Broj objekata Površina pod objektima (m

2

)STAMBENI 12 1022,00POMOĆNI 27 728,00Ukupno 39 1750,00

1.4 POSTOJEĆA KOMUNALNA OPREMLJENOST PROSTORA

1.4.1 ANALIZA MREŽE SAOBRAĆAJNICA

Drumski saobraćajU obuhvatu ovog Plana nalazi se deonica državnog puta II reda br. 102 – petlja Horgoš – Subotica – Ba čka Topola– Srbobran – Novi Sad – Inđija – Stara Pazova – Beograd (ulaz). Ukupna deonica iznosi oko 2324 m i to od okvirnestacionaže km 21+831 do okvirne stacionaže km 22+068 i od okvirne stacionaže km 23+196 do okvirne stacionaže

km 24+154. Ova deonica državnog puta je izgrađena sa četiri saobraćajne trake i razdelnim ostrvom u ukupnojširini oko 18 m. Na okvirnoj stacionaži km 21+888 put se ukršta sa jednokolosečnom neelektrificiranomželezničkom prugom Subotica – Horgoš – državna granica.Ulična mreža je po svom karakteru ortogonalna. S obzirom da je veći deo Planom obuhvaćenog prostora izgrađenna osnovu ranijih urbanističkih planova elementi ulične mreže i same ulice zadovoljavaju današnje potrebe, dok namestima gde nije tako potrebno je izvršiti odgovarajuće korekcije.

Železnički saobraćajKroz Planom obuhvaćen prostor železničku infrastrukturu čini jednokolosečna neelektrificirana železnička pruga br.56 Subotica – Horgoš – državna granica na kojoj je organizovan javni železnički putni i teretni saobraćaj. Na ovojpruzi u obuhvatu predmetnog Plana nalaze se tri putna prelaza i to na stacionaži km 7+332 (prelaz državnog putapreko pruge) osiguran branicima i saobraćajnim znacima na putu, km 7+674 (pešački prelaz u zoni železniče stanicePalić) i km 8+541 osiguran saobraćajnim znacima na putu i trouglom preglednosti. Železnička stanica Palić sa četiri

stanična koloseka se nalazi u km 7+656.

1.4.2 ANALIZA I KAPACITETI JAVNE KOMUNALNE INFRASTRUKTURE

1.4.2.1 Elektroenergetska, gasovodna i telekomunikaciona mreža


Na prostoru u granicama Plana izgrađena je elektroenergetska mreža na oba naponska nivoa. Srednjenaponskamreža izvedena je na 20 kV nivou delom nadezmno a delom podzemno, kao i niskonaponska mreža koja je još uveku nešto većem procentu izgrađena nadzameno u odnosu na podzemnu NN mrežu. Napajanje potrošača kakoprivatnih tako i komercijalnih električnom energijom obezbeđeno je putem 34 trafostanica i jedne razdelne stanice

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



(RS-Palić), od kojih je 16 MBTS tipa (montažno-betonska trafostanica), jedna tipa ZTS (zidana trafostanica), doksu ostalih 17 stubne (STS). Pomenute trafostanice vezane su na 20 kV izvode iz TS 110/20 kV Palić.

Gasovodna mreža

Distributivna gasovodna mreža izgrađena na celom prostoru obuhvata Plana, i sastoji se od PE cevi različitih profilapoloženih na 1,0 m dubine, i vezana je na MRS-2 Palić.

Telekomunikaciona mrežaPredmetni prostor je pokriven telefonskom mrežom, kao i mrežama mobilne telefonije i TV i radio prenosa. Različit je stepen funkcionalne razvijenosti pomenutih mreža, tako da je neophodna njihova modernizacija, kompletiranje iširenje prema koncentrisanim korisnicima.U granicama predmetnog Plana, postojeća telekomunikaciona (TK) infrastruktura „Telekoma Srbija“ sastoji se od:- bazih stanica mobilne telefonije i stanica bežične PM- RR koridora- kablovske TK kanalizacije- mreže optičkih TK kablovakablova mesne TK mreže (podzemni)- ostali TK objekti (izvodi, ulični kabineti, kontejneri)Posebno treba napomenuti postojanje magistralnih, međumesnih i mesnih koridora postojećih optičkih kablova narelacijama Subotica – GP Horgoš, Subotica – Horgoš itd.

Prostor je pokriven i kablovskim distributivnim sistemom (KDS) za prijem radio i TV signala, čije se trase kablovauglavnom poklapaju sa trasama postojećim TK vodova.

1.4.2.2 Vodovodna i kanalizaciona mreža

Na predmetnom prostoru javna vodovodna i kanalizaciona mreža su skoro u potpunosti izgrađene.Predmetna teritorija se snabdeva sa postojećeg Vodozahvata II. Na ovom područ ju su izgrađeni magistralnivodovodi duž dela Ulice mira (Ø 200) i Horgoškog puta (PE Ø 280), Venca bratstva i jedinstva, Palmine, Creska,Dubrovačke, M. Oreškovića i Pulske.Na predmetnoj teritoriji upotrebljene vode se prikupljaju mrežom kanala i evakuišu do sabirnika – kolektora, koji ihtransportuje do postojećeg prečistača na Slanom jezeru.

1.5 ANALIZA POSTOJEĆEG JAVNOG I DRUGOG ZELENILA

Na prostoru u granicama Plana ima nekoliko uređenih javnih zelenih površina, skverova, parkova i prisutne susledeće kategorije zelenila:

• Park – Parkovsko zelenilo• Ulično zelenilo• Zelenilo ograničenog korišćenja (sportska igrališta, škola, predškolska ustanova)• Zelene površine specijalne namene – groblje• Zaštitno zeleniloPark – Parkovsko zeleniloTokom 2006 god. u blokovima 40, 118 i 119 izgrađeni su sportski tereni i delemično je ozelenjen okolni prostor.Tokom tekuće 2012. god. na prostoru obuhvata Plana planirano je formiranje i rekultivisanje nekoliko zelenihpovršina u okviru projekta "Rekultivacija devastiranih i ozelenjavanje nekultivisanih površina“. Navedenim

projektom obuhvaćene su zelene površine u blokovima 40, 118 i 119.

Ulično zeleniloNajstarija kategorija zelenila na ovom prostoru je ulično zelenilo. Ovo zelenilo je prisutno iz ranijeg perioda,oformljeno i sačuvano u koridoru ulica u delu nasleđene i zadržane urbane matrice prostora.

Zelenilo ograničenog korišćenjaKompleks škole i predškolskih ustanova je delimično ozelenjen. Prema zatečenom stanju zelenilo je slabogkvaliteta, nedovoljno održavano.

Groblje

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



Postojeći kompleks groblja na Paliću je opštinski i podeljeno je na konfesije i prema Plan detaljne regulacije za deoprostora MZ „Palić“, između ulica Lovačke, 41 Nove, Palmine i severoistočne granice građevinskog reona uSubotici („Službeni list opštine Subotica“ br. 18/2009) planirano je njegovo proširenje. U okviru postojećegkompleksa groblja preovlađuje nisko rastinje sa vrlo malo visokog rastinja, dok se parcele planirane za proširenjegroblja koriste kao poljoprivredno zemljište za uzgoj poljoprivrednih kultura karakterističnih za ovo područ je.

Zaštitno zeleniloU obuhvаtu Plаnа generаlne regulаcije se ne nаlаze zаštićenа prirodnа dobrа.

Područ jа u postupku zаštite:- Spomenik prirode „Stаblа hrаstа lužnjаkа nа Pаliću“. SP „Stаblа hrаstа lužnjаkа nа Pаliću“ sаstoji se od dveprostorno odvojene celine. Prvа celinа obuhvаtа Trg Mаđаr Lаslа i Ulicu Bele Bаrtokа. Drugu celinu čini drvored uUlici Petefi Šаndorа

Područ jа od međunаrodnog znаčа jа zа očuvаnje biološke rаznovrsnosti:- Deo Plаnа se nаlаzi u IBA (Important Bird Area) područ ju „Subotičkа jezerа i pustаre“. Severni deoobuhvаtа Plаnа generаlne regulаcije se nаlаzi u područ ju zаštitne zone „Subotičke peščаre“. Premа člаnu 6. Uredbeo izmeni uredbe o zаštiti predelа izuzetnih odlikа „Subotičkа peščаrа“ („Sl. glаsnik RS“ br. 113/2004), nа područ juzаštitne zone „Subotičke peščаre“ zаbrаnjeno je izvođenje rаdovа koji bi doveli do opаdаnjа nivoа podzemnih vodа,proširenje grаđevinske zone, podizаnje industrijskih objekаtа, hemijsko i fizičko zаgаđivаnje, deponovаnje čvrstog itečnog otpаdа, otpаdnih i zаgаđenih vodа.

Ekološki koridori:- Lokаlni ekološki koridor „Zeleni koridor Pаlićа“. Lokаlni ekološki koridor Kаnаl Tаpšа nа jugozаpаduobuhvаtа Plаnа

1.6 STEČENE URBANISTIČKE OBAVEZE

Generalnim planom Subotica - Palić do 2020. god. utvrđena je osnovna namena predmetnog prostora – porodičnostanovanje malih i srednjih gustina, dva centra urbanističkih zona, sektorski centar, groblje, javne funkcije,kumunalni objekti, komercijala, mala privreda, proizvodnja i privreda i zaštitno zelenilo. Delovi prostora unutargranice plana su razrađivani planovima detaljne regulacije u proteklom periodu. Na delu prostora obuhvata Planageneralne regulacije na snazi su:

• Regulacioni plan za deo M.Z. Radanovac u Subotici (Službeni list opštine Subotica broj 13/97 i 52/2003)• Plan detaljne regulacije za Sektorski centar na Paliću, oivičen ulicama Trogirska, Dubrovačka, KizuraIštvana i Bohinjska (Službeni list opštine Subotica broj 22/2007)• Plan detaljne regulacije za deo prostora MZ „Palić“, između ulica Lovačke, 41 Nove, Palmine iseveroistočne granice građevinskog reona u Subotici („Službeni list opštine Subotica“ br. 18/2009)• Izmena Plana detaljne regulacije za Sektorski centar na Paliću, oivičen ulicama Trogirska, Dubrovačka,Kizura Ištvana i Bohinjska („Službeni list grada Subotice“ br. 6/2010).

U poslednjih 50-tak godina delovi predmetnih naselja su razrađivani sa više generalnih i detajnih planova i elementitih planova (ulice i infrastruktura) se ugrađuju ovaj Plan kao stečene urbanističke obaveze.

Stečenom urbanističkom obavezom smatraju se i svi Aktovi o urbanističkim uslovima i odobrenja za izgradnju, kaoi Urbanistički projekti izdati na osnovu Generalnog plana Subotica – Palić do 2020. god. (Službeni list opštine

Subotica broj 16/2006, 17/2006 i 28/2006) na prostoru u okviru ovog Plana, a kojima nije istekao rok važenja.

1.7 GRANICE PLANAPlanom generalne regulacije obuhvaćen je prostor od cca 638 ha u severoistočnom delu prostora obuhvaćenoggranicama građevinskog rejona utvrđenog Generalnim planom Subotica – Palić do 2020 godine (“Službeni listopštine Subotica” br. 16/2006, 17/2006 i 28/2006).

Plan generalne regulacije obuhvata deo građevinskog područ ja Subotice koji čini prostor severno od Horgoškogputa (državnog puta II reda br. 102), od ulice Prežihov Voranca unutar istočne i severne granice građevinskogpodruč ja utvrđenog lomnim tačkama od broja 46 do 64 i zapadne granice bloka 17.1 do spoja sa državnim putem IIreda br. 102

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



PGR-om je obuhvaćen deo urbanističke zone 17 „Radanovac“ (blok 17.1) i deo urbanističke zone 20 „Palić“(blokovi 20.2, 20.3, 20.4).

Granica plana generalne regulacije definisana je koordinatama prelomnih tačaka definisanih na grafičkom prilogu.Granice su jasno naznačene na grafičkom prilogu broj 4.2.

GR.1 405262.701 107102.400GR.2 405262.702 107102.359GR.3 405326.963 107093.337GR.4 405337.601 107092.072GR.5 405363.307 107088.495GR.6 405414.355 107082.055GR.7 405467.842 107075.292GR.8 405492.119 107071.618GR.9 405534.730 107065.450GR.10 405556.500 107062.310GR.11 405596.290 107056.704GR.12 405615.005 107055.862GR.13 405583.936 107176.542GR.14 405637.620 107198.966GR.15 405621.965 107261.158



GR.42 401762.098 110267.347GR.43 401730.451 110253.933GR.44 401713.116 110214.538GR.45 401541.432 110153.252GR.46 401601.147 110023.947GR.47 401621.411 109989.480GR.48 401614.561 109986.083GR.49 401742.370 109774.714GR.50 401739.250 109765.313GR.51 401803.796 109655.579GR.52 401530.223 109559.746GR.53 401581.091 109481.651

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



GR.54 401647.364 109237.789GR.55 401783.191 108751.393GR.56 401659.070 108727.218GR.57 401872.196 107766.861GR.58 402013.509 107794.338GR.59 402025.756 107705.934GR.60 402040.572 107637.836GR.61 402053.256 107549.888GR.62 402059.816 107521.070GR.63 402126.335 107513.684GR.64 402128.469 107498.751GR.65 402172.495 107493.898GR.66 402245.662 107483.505GR.67 402792.973 107404.852GR.68 403010.442 107373.629GR.69 403006.091 107388.672GR.70 403009.705 107418.410GR.71 403095.880 107406.000GR.72 403108.741 107403.383GR.73 403151.812 107397.364GR.74 403205.017 107389.910



GR.101 404654.188 107179.094GR.102 404677.438 107182.432GR.103 404956.469 107145.700GR.104 404971.294 107143.516

II. P L A N S K I D E O

2. PODELA NA CELINE UNUTAR PROSTORA PLANA

Zbog potrebe za utvrđivanjem pravila uređenja i pravila građenja u Planu generalne regulacije prostor unutargranice obuhvata Plana je prema preovlađujućoj nameni prostora, urbanističkim pokazateljima i drugimkarakteristikama podeljen na karakteristične građevinske celine – zone. Korigovanim i postojećim regulacionim

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



linijama ulica građevinske zone (celine) su podeljene na urbanističke blokove. Planom generalne regulacije blokovisu identifikovati numeracijom u okviru određene građevinske zone. Prostor unutar granice plana podeljen je nasledeće zone:

A. ZONU javne namene- Centar urbanističke zone Radanovac – (cca 1,11 ha)- Centar urbanističke zone Palić – (cca 1,86 ha)- Sektorski centar Palić – (cca 6,62 ha)- Koridor železnice – (cca 6,30 ha)- Parkovi i skverovi – (cca 1,69 ha)- Javna namena – (cca 0,54 ha)- Zaštitno zelenilo – (cca 47,33 ha)- Koridor kanala Tapša – (cca 0,93 ha)

B. ZONU komunalne delatnosti- Groblje – (cca 13,95 ha)- Kompleks DTD – (cca 1,05 ha)

C. ZONU stanovanja- Porodično stanovanje malih gustina (cca 136,22 ha)- Porodično stanovanje srednjih gustina (cca 272,28 ha)

D. ZONU poslovanja- Komercijalne funkcije (cca 17,82 ha)

E. ZONU rada- Proizvodnja, privreda (cca 17,60 ha)- Mala privreda (cca 14,77 ha)

Podela na blokove

U skladu sa planskim rešenjem prostor unutar granice Plana podeljen je na 152 blokova označenih od 1 – 152 nagrafičkim prilozima. Granice blokova čine:Tabela 2.

BROJBLOKA ULICE KOJE ČINE GRANICE BLOKA POVRŠINA BLOKA (ha)1. Peščarina, Crvenih ruža, granica građevinskog reona 1,472. Peščarina, Livadska, granica građevinskog reona 0,273. Crvenih Ruža, Peščarina, Muškatla, granica građevinskog reona 6,774. Livadska, Peščarina, Muškatla, granica građevinskog reona 1,985. Muškatla, Peščarina, Venac bratstva i jedinstva, granica građevinskog reona 4,646. Muškatla, Peščarina, Kestenova, granica građevinskog reona 6,277. Venac bratstva i jedinstva, Nova 2, granica građevinskog reona 3,308. Venac bratstva i jedinstva, Peščarina i Nova 1, 19,549. Peščarina, Kestenova, Poljska i Zmajevačka 14,1010. Kestenova, Poljska, Rumenačka, Livadska, granica građevinskog reona 9,60

11. Rumenačka, Peščarina, Zmajevačka i Poljska 14,1612. Nova 1, Peščarina, Nova 2 i Nova 4 2,9813. Nova 2, Venac bratstva i jedinstva, Nova 1 i Nova 4 2,8514. Nova 3, Venac bratstva i jedinstva, Nova 2 i Nova 4 2,6615. Nova 3, Nova 4, Nova 2 i Peščarina 2,5716. Nova 2, Venac bratstva i jedinstva, Nova 5, granica građevinskog reona 5,8717. Vrtna, Venac bratstva i jedinstva, Nova 3 i Peščarina 3,3818. Peščarina, Rumenačka, Nova 9 i Nova 10 3,9419. Nova 9, Rumenačka, Livadska i Nova 11 10,7620. Nova 9, Nova 11, Livadska i Beli golub 9,7121. Peščarina, Nova 10, Nova 9 i Beli golub 2,5522. Peščarina, Bukovička, Martonoška, Nova 6, Zelena i Vrtna 2,49

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



23. Bukovička, Zelena, Nova 6 i Martonoška 1,3824. Nova 6, Zelena, Nova 7 i V. Petrovića 0,5525. Vrtna, Zelena, Nova 6, V. Petrovića, Nova 7 i Venac bratstva i jedinstva 1,4226. Nova 5, Venac bratstva i jedinstva i Nova 12 2,0027. Venac bratstva i jedinstva, Nova 7, V. Petrovića, Nova 8, Zelena i Borova 2,4328. Nova 8, V. Petrovića, Nova 7 i Zelena 1,4429. Zelena, Bukovička, Martonoška i Temerinska 1,8030. Martonoška, Bukovačka, Peščarina i Voćarska 2,5131. Voćarska, Peščarina, Beli golub i Nova 13 1,4032. Voćarska, Nova 13, Beli golub i Nova 9 1,5833. Voćarska, Nova 9, Beli golub i Livadska 10,4834. Livadska, Palmina, Panonska, granica građevinskog reona 24,735. Panonska, Palmina i Nova 14 14,5736. Palmina, Nova 15, Nova 14, granica građevinskog reona 2,3237. Nova 12, Venac bratstva i jedinstva i Nova 16 1,3438. Nova 16, Venac bratstva i jedinstva i Voćarska 4,6739. Venac bratstva i jedinstva, Borova, Breskvina i Voćarska 1,4840. Breskvina, Borova, Zelena i Temerinska 0,6041. Voćarska, Breskvina, Temerinska i Martonoška 1,5542. Voćarska, Venac bratstva i jedinstva i Palmina 4,4843. Voćarska, Peščarina, Palmina i Venac bratstva i jedinstva 6,47

44. Peščarina, Voćarska, Nova 13 i Palmina 1,4245. Nova 13, Voćarska, Nova 9 i Palmina 1,5046. Nova 9, Voćarska, Livadska i Palmina 10,3347. Palmina, Venac bratstva i jedinstva i Nova 17 0,3148. Nova 17, Venac bratstva i jedinstva i Nova 18 0,6149. Nova 18, Venac bratstva i jedinstva i Nova 19 0,6950. Nova 19, Venac bratstva i jedinstva i Ulica Mira 0,3651. Venac bratstva i jedinstva, Nova 20, Nova 21 i Palmina 2,9852. Palmina, Nova 22 i Nova 21 3,2953. Nova 20, Nova 22, Palmina i Radanovačka 5,6754. Kanal Tapša, Palmina, Nova 9 i Lovačka 0,6454a Lovačka, Radanovačka, Palmina i Kanal Tapša 1,8755. Nova 9, Palmina, Nova 25 i Nova 23 1,31

56. Nova 9, Nova 23, Nova 25 i Nova 24 1,9557. Nova 9, Nova 24, Nova 25 i Lovačka 1,9258. Palmina, 41. Nova, Nova 23 i Nova 25 3,1459. Nova 23, 41. Nova, Nova 24 i Nova 25 3,4060. Nova 24, 41. Nova, Lovačka i Nova 25 3,2061. Ulica Mira, Venac bratstva i jedinstva, Nova 20, Nova 26 i Radanovačka 6,1162. Nova 20, Nova 26 i Radanovačka 1,1663. Dubrovačka, Radanovačka, Lovačka i Kanal Tapša 3,7463a Dubrovačka, Kanal Tapša, Lovačka i Cerska 7,2064. Dubrovačka, Cerska, Horgoški put 3,2765. Cerska, Lovačka, 4. Jula i Sutjeska 4,8266. Cerska, Sutjeska, Partizanska i Kozaračka 1,2367. Cerska, Kozaračka, Partizanska i Luke Mardašića 1,35

68. Dubrovačka, Cerska, Luke Mardašića i Partizanska 1,3369. Cerska, Dubrovačka, Nikole Tesle, Rogaška, Horgoški put 5,6370. Nikole Tesle, Dubrovačka, i Partizanska 1,2671. Nikole Tesle, Partizanska i Subotička 1,2372. Subotička, Dubrovačka, Cvetna i Nikole Tesle 1,5473. Cvetna, Dubrovačka, Jasenovačka i Nikole Tesle1,5974. Jasenovačka, Dubrovačka, Rogaška i Nikole Tesle 1,2475. Partizanska, Luke Mardašića, Rogaška i Dubrovačka 1,8976. Luke Mardašića, Partizanska, Kozaračka i Rogaška 2,0377. Partizanska, Sutjeska, Rogaška i Kozaračka 1,8378. Kozaračka, Rogaška, Sutjeska i Banatska 1,1979. Rogaška, Kozaračka, Banatska i Adi Endrea 0,82

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



80. Rogaška, Adi Endrea, Banatska i Feješ Klare 1,0281. Rogaška, Feješ Klare, Banatska i Dubrovačka 0,5782. Rogaška, Dubrovačka, Javorska i Bohinjska 2,0883. Javorska, Dubrovačka, Trogirska i Bohinjska 2,0984. Rogaška, Bohinjska, Trogirska, Lanji Ernea, Horgoški put 3,8685. Sutjeska, 4. Jula, Lovačka i Zelengorska 1,9986. Banatska, Sutjeska, 4. Jula i Dubrovačka 1,4587. Dubrovačka, 4. Jula, Sutjeska i Virag Balaža 1,4888. Virag Balaža, Sutjeska, Aranji Janoša i Dubrovačka 1,0889. Aranji Janoša, Sutjeska, Ružina i Dubrovačka 1,4290. Ružina, Sutjeska, Vladimira Đanića i Dubrovačka 1,4791. Dubrovačka, Vladimira Đanića, Sutjeska i Zelengorska 0,7792. Trogirska, Bohinjska, Zelengorska i Košut Lajoša 3,3893. 10. Oktobra, Trogirska, Košut Lajoša i Brestovačka 1,9294. Trogirska, 10. Oktobra, Brestovačka, Horgoški put 3,3795. Brestovačka, Košut Lajoša, Zelengorska, Horgoški put 2,9196. Lovačka, Zelengorska, Josipa Kolumba i Servo Mihalja 1,7397. Zelengorska, Servo Mihalja, Evropska i 7. Jula 1,5398. Zelengorska, 7. Jula, Evropska i Prespanska 1,4999. Zelengorska, Prespanska, Evropska i Dubrovačka 1,36100. Dubrovačka, Evropska, Servo Mihalja i Josipa Kolumba 1,38

101. Dubrovačka, Zelengorska, Evropska, Bolmanska i Vrnjačka 1,94102. Bolmanska, Evropska i Vrnjačka 1,02103. Evropska, Dubrovačka, Josipa Kolumba i Vrnjačka 0,89104. Zelenogorska, Vrnjačka, Nova 27, Franca Lista, Nova 28 i Bartok Bele 1,39105. Bartok Bele, Nova 28, Franca Lista, Nova 28, Vrnjačka i Evropska 1,82106. Bartok Bele, Evropska, Pap Pala i Nova 28 1,20107. Zelenogorska, Bartok Bele, Nova 28 i Petefi Šandora 0,90108. Nova 28, Pap Pala, Bartok Bele, Orbanfalva i Petefi Šandora 1,82109. Zelenogorska, Petefi Šandora i Alekse Šantića 1,59110. Zelenogorska, Alekse Šantića, Orbanfalva i Marka Oreškovića 2,33111. Josipa Kolumba, Lovačka, Pulska i Nova 29 2,24112. Vranjska, Josipa Kolumba, Nova 29 i Pulska 2,73113. Josipa Kolumba, Vranjska, Marije Bursać, Belekuna, Boška Buhe i Dubrovačka 4,04

114. Boška Buhe, Belekuna i Marije Bursać 0,60115. Marije Bursać, Vranjska, Pulska i Dubrovačka 1,72116. Josipa Kolumba, Dubrovačka, Pulska i Nova 30 2,49117. Josipa Kolumba, Nova 30, Pulska i Vrnjačka 2,68118. Bele Bartok, Evropska, Vrnjačka i Trg Mađar Lasla 0,54119. Trg Mađar Lasla, Vrnjačka, Nova 31 i Bele Bartoka 0,56120. Daruvarska i Fočanska 0,59121. Nova 31, Vrnjačka, Daruvarska i Bele Bartoka 2,08122. Bele Bartoka, Fočanska, Vrnjačka i Pulska 1,94123. Bele Bartoka, Pulska, Vidovdanska i Orbanfalva 2,44124. Orbanfalva, Vidovdanska i Petefi Šandora 1,20125. Vidovdanska, Pulska i Petefi Šandora 1,62126. Marka Oreškovića, Orbanfalva, Petefi Šandora i Aurela Štadlera 4,54

127. Aurela Štadlera, Petefi Šandora, Pulska i Marka Oreškovića 0,85128. Pulska, Lovačka, Bratstva i jedinstva i Atile Jožefa 4,88129. Nova 32, Bratstva i jedinstva, Lovačka, Nova 33 4,14130. Nova 33, Nova 34 0,46131. Nova 34, Nova 33, Lovačka 0,45132. Nova 35, Lovačka, Lopudska, Nova 36 1,42133. Nova 35, Nova 36, Lopudska, Nova 37 1,56134. Atile Jožefa, Bratstva i jedinstva, Nova 32, Danila Kiša 1,89135. Atile Jožefa, Danila Kiša, Nova 32, Nova 35 5,20136. Atile Jožefa, Nova 35, Nova 37, Lopudska 2,43137. Marka Oreškovića, Pulska, Atile Jožefa, Nova 35, Nova 38 9,45138. Marka Oreškovića, Nova 38, Nova 35 3,05

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



139. Marka Oreškovića, Nova 35, Atile Jožefa, Lopudska 3,83140. Prežihov Voranca, Atile Jožefa, granica građevinskog reona 4,52141. Atile Jožefa, Lopudska, granica građevinskog reona 2,88142. Lopudska, granica građevinskog reona 0,11143. Lovačka, granica građevinskog reona 0,76144. Prežihov Voranca, granica građevinskog reona 4,52145. Nova 39, Nova 40, Železnička, Prežihov Voranca 2,92146. Begejska, Nova 39, Prežihov Voranca, Horgoški put 3,50147. Begejska, Železnička, Nova 40, Nova 39 4,13148. Horgoški put, Nova 41, Železnička, Begejska 9,06149. Horgoški put, Splitska aleja, Železnička, Nova 41 3,00150. Horgoški put, Splitska aleja 1,02151. Marka Oreškovića, železnička pruga 0,82152. železnička pruga 3,05UKUPNA POVRŠINA BLOKOVA 540,092.2.KONCEPCIJA UREĐENJA PROSTORA I BILANS POVRŠINA

2.2.1. KONCEPCIJA UREĐENJA PROSTORA

Cilj izrade plana je privođenje prostora namenama utvrđenim GP Subotica – Palić do 2020 (porodično stanovanjemalih i srednjih gustina, dva centra urbanističkih zona, sektorski centar, groblje, javne funkcije, kumunalni objekti,

komercijala, mala privreda, proizvodnja i privreda i zaštitno zelenilo).Na izradu plana uticao je i sam položaj predmetnog prostora koji se nalazi na samom severoistoku građevinskogrejona definisanog granicama generalnog plana Subotica – Palić do 2020.god. Prostor u obuhvatu Plana generalneregulacije je jasno podeljen na dve velike zone – zonu stanovanja srednjih gustina sa centralnim funkcijama i zonustanovanja malih gustina sa prostorima namenjenih zaštitnom zelenilu i poljoprivrednom zemljištu. Planskimrešenjem zasnovanim na načelu održivog razvoja obezbeđeno je unapređenje javnih prostora, usklađenostsocijalnog razvoja, ekonomska efikasnost, zaštita kulturnog nasleđa i životne sredine.U okviru granice obuhvata plana prema karakteristikama stambenih zgrada, gustini naseljenosti urbanističkimpokazateljima i načinu stanovanja zastupljeno je porodično stanovanje malih i srednjih gustina i u okviru sektorskogcentra planirana je izgradnja objekata namenjenih višeporodičnom stanovanju srednjih gustina.Postojeća planimetrija građevinskih blokova se u najvećem delu prostora zadržava uz korekcije regulacionih širinaulica koje ograničavaju blokove. Planom generalne regulacije planirano je proširivanje regulacije manjeg brojapostojećih ulica i otvaranje novih ulica radi obezbeđivanja potrebnih koridora za saobraćajnu infrastrukturu

(kolovoz, trotoar, biciklistička staza, hortikulturna uređenja slobodnih površina – javne zelene površine) u skladu sarangom saobraćajnice, i komunalnu infrastrukturu (elektroenergetska, gasna i telekomunikaciona mreža saobjektima, vodovodna i kanalizaciona mreža) u cilju poboljšanja uslova stanovanja i omogućavanja izgradnje novihurbanih struktura.Značajnija korekcija regulacione širine planirana je jedino u ulicama: Radanovačka i Venac Bratstva i Jedinstva(saobraćajnice II i III reda) otvaranje nekoliko ulica u zonama porodičnog stanovanja malih i srednjih gustina.Regulacionim planom su utvrđene fizičke strukture koje se zadržavaju u potpunosti ili se rekonstrukcijomusaglašavaju sa planiranim okruženjem i definisani su prostori za građenje novih objekata.Za rušenje su planirani svi objekti koji nisu u skladu sa planiranom namenom ili objekti koji su unutar utvrđenihregulacija ulica.Planirani objekti su javne, stambene i poslovne namene.Dispozicija novih objekata utvrđena je u odnosu na regulacione linije ulica.Kvalitet življenja u naselju meri se između ostalog dobrom pokrivenošću i opremljenošću javnim službama,

njihovim kapacitetom, kvalitetom i nivoom usluga za potrebe zadovoljenja svakodnevnih potreba lokalnog,gradskog stanovništva na nivou funkcionalnog i gravitacionog područ ja.Postojeći kompleksi sa izgrađenim objektima javnih službi se zadržavaju u svojim postojećim granicama i sapostojećim osnovnim namenama.U okviru centra urbanističke zone u naselju Radanovac planiraju se kompleksi predškolske ustanove i ambulanta,dok se na prostoru namenjenom javnoj nameni planira formiranje kompleksa osnovne škole.Centar urbanističke zone na Paliću je popunjen sadržajima tako da se ne planira njegovo dopunjavanje, dok se usektorskom centru prema važećem planu detaljne regulacije pored postojećeg kompleksa osnovne škole planiraju ipredškolska ustanova objekat zdravstva i dom kulture.Na delu prostora namenjenom javnoj nameni i centru urbanističke zone u naselju Radanovac određena je obavezadalje razrade odnosno izrade Plana detaljne regulacije.

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



Koncepcija ozelenjavanja prostora unutar granice PGR–a usmerena je na povećanje zelenih površina, rekonstrukcijupostojećih površina i povezivanje svih zelenih površina u sistem preko linijskog zelenila.U cilju poboljšanja uslova življenja i kvaliteta životne sredine PGR predviđeno je više površina za uređenje javnezelene površine – parkovskog karakterana u blokovima 40,118 i 119Posebnu kategoriju zelenih površina činiće – zelenilo ograničenog korišćenja (zelene površine škola, deč jihustanova, ambulante...).Ovakva koncepcija ozelenjavanja naselja stvoriće uslove za poboljšanje kvaliteta životne sredine i urbanogmikroklimata, ostvarivanje funkcije aktivne i pasivne rekreacije i poboljšanje ambijentalno – estetskih karakteristikaurbanog pejsaža naselja.Budućom prostornom organizacijom treba da se obezbedi harmoničan odnos između izgrađenih i prirodnihstruktura koji će doprineti poboljšanju životne sredine kako u samom prostoru obuhvaćenom planom tako i unjegovom okruženju.

2.2.2. KONCEPCIJA UREĐENJA KARAKTERISTIČNIH GRAĐEVINSKIH ZONA ILI KARAKTERISTIČNIHCELINA (BLOKOVA) ODREĐENIH PLANOM PREMA MORFOLOŠKIM, PLANSKIM, ISTORIJSKO–AMBIJENTALNIM I DRUGIM KARAKTERISTIKAMA

Koncepcija organizacije i uređenja prostora utvrđena je u skladu sa ciljem izrade PGR – privođenju predmetnogprostora namenama utvrđenim GP Subotica - Palić do 2020 – porodično stanovanje malih i srednjih gustina, dvacentra urbanističkih zona, sektorski centar, groblje, javne funkcije, kumunalni objekti, komercijala, mala privreda,proizvodnja i privreda i zaštitno zelenilo.

Građenje novih objekata unutar obuhvaćenog prostora utvrđeno je na principima usklađivanja sa karakterom inamenom prostora, vrednostima nasleđenih, urbanih i arhitektonskih struktura, kako u pogledu oblikovanja,dimenzija, dispozicije i tipa izgradnje, tako i u pogledu odnosa prema stvorenom okruženju, uz permanentnopoboljšanje kvaliteta životnog prostora kroz primenu savremene arhitektonske prakse u građenju.

Dispozicija novih objekata utvrđena je u odnosu na planirane regulacione linije ulica.

KONCEPCIJA ORGANIZACIJE I UREĐENJA PROSTORA PO URBANISTIČKIM ZONAMA

Blokovi A, B, C, D, E, F, G, H, I, J i K

Prostor unutar granice obuhvata plana koji se prostire na površinama gore navedenih blokova je detaljno razrađen

urbanističkim planovima nižeg reda, odnosno planovima detaljne regulacije.Svi elementi ovih planova se u potpunusti preuzimaju.

Građenje objekata u ovim blokovima utvrđeno je pravilima građenja važećim planovima:

• Plan detaljne regulacije za Sektorski centar na Paliću, oivičen ulicama Trogirska, Dubrovačka, KizuraIštvana i Bohinjska (Službeni list opštine Subotica broj 22/2007)• Plan detaljne regulacije za deo prostora MZ „Palić“, između ulica Lovačke, 41 Nove, Palmine iseveroistočne granice građevinskog reona u Subotici („Službeni list opštine Subotica“ br. 18/2009)• Izmena Plana detaljne regulacije za Sektorski centar na Paliću, oivičen ulicama Trogirska, Dubrovačka,Kizura Ištvana i Bohinjska („Službeni list grada Subotice“ br. 6/2010).

Blokovi 1, 2, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 12, 13, 14, 15, 18, 19, 20, 21, 31, 32, 33, 44, 45, 46, i delovi blokova 10 i 11

Prostora unutar granice obuhvata plana koji se prostire na površinama gore navedenih blokova namenjuje seporodičnom stanovanju malih gustina.Alternativna namena u sklopu ove zone je poslovanje, koje u odnosu na preovlađujuću namenu unutar obuhvaćenogprostora može biti zastupljeno do max. 30%.

Građenje objekata u zoni porodičnog stanovanja malih gustina utvrđeno je pravilima građenja PGR.

Blokovi 16, 17, 22, 23, 24, 25, 26, 27, 28, 29, 30, 37, 38, 39, 41, 42, 47, 48, 49, 50, 51, 52, 53, 54, 54a, 55, 56, 57,58, 59, 60, 61, 62, 65, 66, 67, 68, 69, 70, 71, 72, 73, 74, 75, 76, 77, 78, 79, 80, 81, 82, 83, 84, 85, 86, 87, 88, 89, 90,91, 92, 93, 94, 95, 96, 97, 98, 99, 100, 101, 102, 103, 104, 105, 106, 107, 108, 109, 110, 111, 112,113,114, 115,

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



116, 117, 120, 121, 122, 123, 124, 125, 126, 127, 128, 129, 130, 131, 132, 133, 134, 135, 136, 137, 138, 139, 140,141, 142, 144, 145, 146, 147, 151 i delovi blokova 63a i 64

Prostora unutar granice obuhvata plana koji se prostire na površinama gore navedenih blokova namenjuje seporodičnom stanovanju srednjih gustina.Alternativna namena u sklopu ove zone je poslovanje, koje u odnosu na preovlađujuću namenu unutar obuhvaćenogprostora može biti zastupljeno do max. 40%.

Građenje objekata u zoni porodičnog stanovanja srednjih gustina utvrđeno je pravilima građenja PGR.

U delu bloka 53 formiran je kompleks se sportsko rekreativnim sadržajima – konjički sport i škola u prirodi. Uokviru ovog prostora moguća je izgradnja objekata namenjenih sportu i rekreaciji u vidu otvorenih i zatvorenihsportskih terena sa pratećim sadržajima komercijalne i turističko-ugostiteljske namene. U okviru kompleksa,dozvoljena je izgradnja poslovno-stambenog objekta, (jedan stan za potrebe vlasnika), s tim da stambeni prostormora da bude izvođen istovremeno ili nakon izgradnje poslovnih sadržaja i njegova površina ne može da zauzimaviše od 30% izgrađene (razvijene) površine objekta.

Građenje objekata u okviru postojećeg kompleksa vršiće se na osnovu Lokacijske dozvole, dok se za proširenjekompleksa propisuje se dalja razrada – izrada urbanističkog projekta uz uslov da se ispoštuju urbanistički parametriIndeks zauzetosti do max 30% (računaju se samo objekti) i spratnost P+1+Pk

Ukupan indeks zauzetosti, računajući objekte i otvorene sportske terene je maksimalno 60%.Procenat učešća zelenila u sklopu ove zone je min 40%.

Blok 43Najveći deo prostora unutar granice obuhvata plana koji se prostire na površini gore navedenog bloka namenjuje seporodičnom stanovanju srednjih gustina.Alternativna namena u sklopu ove zone je poslovanje, koje u odnosu na preovlađujuću namenu unutar obuhvaćenogprostora može biti zastupljeno do max. 40%.

Deo bloka je namenjen formiranju centra urbanističke zone naselja Radanovac i kompleksa osnovne škole u naprostoru javne namene.

Građenje objekata u zoni porodičnog stanovanja srednjih gustina utvrđeno je pravilima građenja PGR. Dok se za

prostor namenjen za javnu namenu i centar urbanističke zone propisuje dalja razrada odnosno izrada plana detljneregulacije.

Blokovi 40, 118 i 119Navedeni blokovi namenjuju se javnoj zelenoj površini parkovskog karaktera. U okviru ovih prostora predviđa seozelenjavanje prema odgovarajućem pejzažnom rešenju sa mogućnošću uređenja sportskih terena, deč jeg igrališta,uz sadržaje za odmor i relaksaciju odraslih lica (pešačke staze, klupe, uređeni pešački platoi ...)Planirane intervencije u okviru postojećeg kompleksa vršiće se na osnovu Lokacijske dozvole.

Blok 148Prostora unutar granice obuhvata plana koji se prostire na površinama gore navedenih blokova namenjuje seproizvodnji i privredi.Građenje objekata u zoni rada u okviru postojećih kompleksa vršiće se na osnovu Lokacijske dozvole, dok se za

novoformirane komplekse propisuje izrada Urbanističkih projekata.

Blok 150 i deo bloka 149Prostora unutar granice obuhvata plana koji se prostire na površinama gore navedenih blokova predstavlja formiranicentar urbanističke zone naselja Palić.Građenje objekata u okviru centra urbanističke zone na Paliću vršiće se na osnovu Lokacijske dozvole,

Deo bloka 149Prostor unutar granice obuhvata plana koji se prostire na delu površine bloka 149 namenjuje se maloj privredi.Građenje objekata u zoni male privrede utvrđeno je pravilima građenja PGR.

Blok 34 i delovi blokova 11 i 35

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



Prostor unutar granice obuhvata plana koji se prostire na površinama gore navedenih blokova se nalazi u zaštitnojzoni prirodnog dobra na osnovu Uredbe o zaštiti Specijalnog rezervata prirode "Ludaško jezero" ("Službeni list RS"broj 30/2006) od 11. aprila 2006. godine. Delovi prostora unutar zaštitne zone koji nisu izgra đeni već se koriste kaopoljoprivredno zemljište su zadržali tu postojeću namenu, odnosno u sklopu njih nije dozvoljena izgradnja objekata,osim objekata vezanih za poljoprivredu (staklenici, plastenici i sl.)

Delovi blokova 36, 63, 63a i 64Prostor unutar granice obuhvata plana koji se prostire na površinama gore navedenih blokova namenjuju sekomercijalnim funkcijama.Građenje objekata u zoni komercijale u delu bloka 36 utvrđeno je pravilima građenja u PGR i planirane intervencijeu okviru postojećeg kompleksa vršiće se na osnovu Urbanističkog projekta.Za delove blokova 63, 63a i 64 namenjenih komercijalnim funkcijama propisuje dalja razrada odnosno izrada Planadetaljne regulacije.

2.2.3. BILANS POVRŠINA

Tabela 3.NAMENA POVRŠINA POVRŠINA (ha) (%)

A) POVRŠINE JAVNE NAMENE ULICE (koridor železnice, kolovozi, trotoari, ulično zelenilo) 104.3816.37

CENTAR URBANISTIČKE ZONE - Radanovac 1.11 0.17CENTAR URBANISTIČKE ZONE – Palić 1.86 0.29SEKTORSKI CENTAR - Palić 6.62 1.03JAVNA NAMENA 0.54 0.08KORIDOR KANALA TAPŠA 0.93 0.15UKUPNO A 115.44 18.09

B) KOMUNALNE ZONE I OBJEKTI GROBLJE 13.95 2.19KOMPLEKS DTD-a 1.05 0.16UKUPNO B 15.00 2.35

C) JAVNO ZELENILO JAVNE ZELENE POVRŠINE PARKOVSKOG KARAKTERA 1.69 0.26ZAŠTITNO ZELENILO 47.33 7.42UKUPNO C 49.02 7.68

D) POVRŠINE OSTALE NAMENE ZONA PORODIČNOG STANOVANJA MALIH GUSTINA 136.22

21.35ZONA PORODIČNOG STANOVANJA SREDNJIH GUSTINA 272.28 42.67ZONA POSLOVANJA – KOMERCIJALNE FUNKCIJE 17.82 2.79ZONA RADA – MALA PRIVREDA 14.77 2.31ZONA RADA – PROIZVODNJA, PRIVREDA 17.60 2.76UKUPNO D 458.69 71.88

UKUPNO (A+B+C+D) 638.15 100

2.2.4 .URBANISTIČKI POKAZATELJI ZA CELOKUPAN PROSTOR U GRANICAMA PLANAUkupna bruto površina prostora koji je obuhvaćen planom......................... 638.15 haNeto površina prostora (unutar regulacionih linija)...................................... 540.07 haBroj stanovnika......................................................................................... 10400

Neto gustina.............................................................................................. 19.25 st/haBruto gustina............................................................................................. 16.30 st/ha

2.3. PRAVILA, USLOVI I OGRANIČENJA UREĐENJA PROSTORA

U regulaciji ulica nije dozvoljena izgradnja objekata, izuzev onih koji spadaju u saobraćajne, komunalne objekte iurbanu opremu (nadstrešnice javnog prevoza, spomenici, reklamni panoi i sl.) i objekata i mreže javne saobra ćajne ikomunalne infrastrukture.

Uslov realizacije novih prodora ulica i korekcije regulacije postojećih ulica je rušenje glavnih i pomoćnih objekatabruto površine cca 1750m2. Objekti planirani za rušenje radi obezbeđivanja planirane regulacije prikazani su nagrafičkom prilogu Plana br. 4.2.

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



Izgradnja planiranih objekta dozvoljena je unutar regulacionih linija bloka – odnosno utvrđenih građevinskih linijaobjekata prema pravilima uređenja i građenja utvrđenim Planom.

2.4. PODELA ZEMLJIŠTA OBUHVAĆENOG PLANOM NA POVRŠINE JAVNE NAMENE I POVRŠINEOSTALE NAMENE

Na osnovu utvrđenog režima korišćenja prostora proisteklog iz definisanih pravila uređenja prostora u granicamaPlana, izvršena je podela zemljišta na:

- POVRŠINE JAVNE NAMENE koje obuhvataju prostor veličine cca 179,46 ha, i- POVRŠINE OSTALE NAMENE koji obuhvata prostor veličine cca 458,69 ha.

Regulacione linije obeležene su i definisane prelomnim tačkama, odnosno analitičko-geodetskim podacima (datimna kraju ovog poglavlja), tako da se na osnovu Plana može sprovesti parcelacija i preparcelacija u cilju sprovo đenjarazgraničenja ovih površina.

2.4.1. POVRŠINE JAVNE NAMENE

Površine javne namene su prostori određeni planom za uređenje ili izgradnju javnih objekata ili javnih površina za

koje predviđeno utvrđivanje javnog interesa.Za površine javne namene predviđene su:

POVRŠINE JAVNE NAMENE- Postojeće i planirane ulice- Postojeći koridor železnice- Centar urbanističke zone Radanovac- Centar urbanističke zone Palić - Sektorski centar Palić - Javna namena Radanovac

KOMUNALNE ZONE I OBJEKTI

- Groblje- Kompleks DTD-a- Koridor kanala Tapša

JAVNO ZELENILO- Javne zelene površine parkovskog karaktera- Zaštitno zelenilo

2.4.2. POVRŠINE ZA OSTALE NAMENE

Površine za ostale namene unutar obuhvata Plana predstavljaju izgrađeno zemljište, kao i zemljište namenjeno zaizgradnju objekata u skladu Zakonom i namenom utvrđenom Generalnim planom, a koje nije planom određeno kao

površina javne namene.

Površine za ostale namene obuhvataju prostor od cca 458,69 ha i namenjene su:

STANOVANJU- porodično stanovanje malioh i srednjih gustina

POSLOVANJU- Komercijalne funkcije

RADU- Mala privreda

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



- Proizvodnja, privreda

2.4.3. ELEMENTI ZA PARCELACIJU GRAĐEVINSKOG ZEMLJIŠTA NAMENJENOG ZA JAVNEPOVRŠINE - ULICE

RAZGRANIČENJE GRAĐEVINSKOG ZEMLJIŠTA sa geodetskim elementima za obeležavanje parcela(koordinatama prelomnih tačaka) namenjenog za javne površine izvršeno je utvrđivanjem granica koje određujuregulacione linije ulica i javnih površina definisane u graf. prilogu br. 4.3. «Plan preovlađujuće namene površina ugranicama Plana sa podelom na površine za ostale i javne namene».

Analitičko-geodetski podaci za obeležavanje granica građevinskog zemljišta namenjenim za javne površine – ulice

1.1 401752.273 110149.2321.2 401750.129 110143.3231.3 401700.561 110126.2441.4 401689.688 110122.4321.5 401654.704 110110.0461.6 401616.514 110096.7981.7 401573.226 110081.4862.1 401751.508 110195.6922.2 401757.571 110192.804

3.1 401740.590 109777.5903.2 401852.814 109814.0153.3 401927.207 109842.6863.4 401929.308 109848.7764.1 401755.428 110178.7054.2 401757.398 110184.7694.3 401955.486 109850.7694.4 401962.717 109848.5365.1 401740.264 109762.7385.2 401862.236 109802.3535.3 401915.494 109822.8465.4 402021.844 109689.3205.5 402020.455 109685.723

5.6 401852.400 109628.2495.7 401629.099 109549.4425.8 401552.856 109525.0006.1 401964.695 109835.5506.2 401966.778 109841.8426.3 402096.520 109555.9926.4 402064.077 109662.4726.5 402022.844 109737.1746.6 401976.738 109814.8347.1 401564.173 109507.6257.2 401620.417 109525.6567.3 401626.510 109522.3637.4 401680.843 109324.166

7.5 401709.549 109205.7957.6 401785.330 108930.5697.7 401778.165 108919.0347.8 401738.513 108911.3848.1 402032.702 109663.4488.2 402026.587 109666.6828.3 401858.964 109609.3578.4 401647.558 109534.7478.5 401644.136 109528.2538.6 401683.144 109381.6248.7 401725.142 109209.4358.8 401760.920 109079.493

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



8.9 401766.970 109076.3158.10 402148.690 109207.5058.11 402152.193 109213.9599.1 402462.203 109632.1759.2 402468.212 109629.00310.1 402474.623 109635.02610.2 402477.948 109641.75312.1 402192.773 109060.20512.2 402189.317 109053.75912.3 402008.681 108992.25712.4 402002.428 108995.40812.5 401961.071 109125.02012.6 401964.280 109131.40912.7 402151.770 109195.85512.8 402157.776 109192.64613.1 401987.853 108985.16513.2 401808.851 108924.21813.3 401802.790 108927.42713.4 401766.771 109058.24313.5 401770.173 109064.68813.6 401943.472 109124.257

13.7 401949.720 109121.11913.8 401991.067 108991.54014.1 401808.636 108906.19614.2 401812.042 108912.62814.3 401991.502 108973.73114.4 401997.755 108970.57914.5 402034.620 108855.04514.6 402031.415 108848.64714.7 401847.212 108784.88914.8 401841.160 108788.07415.1 402229.953 108922.64515.2 402226.536 108916.18415.3 402052.208 108855.844

15.4 402045.963 108858.97215.5 402009.117 108974.44715.6 402012.330 108980.82215.7 402192.390 109042.12915.8 402198.432 109038.91516.1 401743.911 108892.05716.2 401783.617 108899.71716.3 401796.125 108891.98016.4 401869.413 108629.51416.5 401877.836 108599.32616.6 401878.159 108573.04216.7 401807.063 108467.43716.8 401734.852 108449.889

16.9 401721.158 108447.44517.1 401844.060 108765.45217.2 401847.361 108771.86018.1 402471.389 108822.38818.2 402477.338 108819.41418.3 402532.811 108614.19618.4 402529.446 108607.58318.5 402371.643 108547.23718.6 402365.703 108550.28719.1 402492.577 108830.73819.2 402489.142 108824.13219.3 402536.027 108648.736

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



19.4 402542.010 108645.67319.5 403063.751 108846.38519.6 403067.157 108853.04420.1 403073.291 108830.90620.2 403067.304 108833.82620.3 402966.079 108794.29020.4 402544.810 108634.09720.5 402541.361 108627.47221.1 402370.502 108532.90021.2 402373.747 108539.47621.3 402531.544 108599.82121.4 402537.519 108596.78021.5 402572.376 108467.83121.6 402569.021 108461.19122.1 402113.311 108588.98222.2 402206.682 108622.35522.3 402257.029 108471.67822.4 402263.348 108468.54223.1 402118.090 108572.65323.2 402121.496 108579.16423.3 402194.475 108605.248

23.4 402200.768 108602.18923.5 402245.665 108467.82123.6 402242.515 108461.47224.1 402113.594 108525.44624.2 402117.030 108531.92024.3 402107.183 108568.88024.4 402101.187 108572.02924.5 401998.529 108535.36424.6 401995.477 108528.96524.7 402007.775 108493.94424.8 402014.154 108490.86925.1 401978.033 108540.78625.2 402107.246 108586.936

25.3 401980.271 108535.55425.4 401996.498 108489.84025.5 401993.434 108483.47426.1 401932.112 108374.38526.2 401929.998 108370.91726.3 401746.244 108334.40926.4 401809.944 108455.78826.5 401727.528 108435.76026.6 401723.897 108435.10527.1 401930.913 108448.93727.2 401998.161 108472.41427.3 402004.846 108469.46527.4 402037.672 108392.660

27.5 402035.289 108253.59227.6 402032.027 108253.19727.7 402023.651 108250.14327.8 401987.280 108237.57428.1 402051.020 108397.32728.2 402016.515 108473.54728.3 402019.173 108479.75028.4 402116.698 108513.79828.5 402122.706 108510.61428.6 402144.468 108428.93028.7 402138.571 108426.92628.8 402145.599 108401.208

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



29.1 402213.955 108439.03029.2 402164.417 108423.05529.3 402160.979 108416.69829.4 402163.718 108406.69731.1 402529.161 108248.25531.2 402525.734 108241.67231.3 402459.781 108217.13431.4 402453.825 108220.22731.5 402496.392 108362.54031.6 402482.876 108413.22431.7 402476.852 108416.25131.8 402522.976 108272.00731.9 402501.642 108344.86832.1 402545.705 108249.10032.2 402540.560 108252.50532.3 402494.131 108417.52932.4 402497.447 108424.12832.5 402571.191 108452.36232.6 402576.552 108451.51032.7 402621.253 108282.52132.8 402617.864 108275.949

33.1 403133.534 108463.35933.2 403096.618 108455.39433.3 402639.932 108283.23733.4 402633.921 108286.29233.5 402588.519 108454.09933.6 402592.604 108461.13234.1 403644.483 108445.25934.2 403638.831 108443.35235.1 404126.560 108612.16735.2 404200.826 108637.09535.3 404204.411 108643.55135.4 404138.342 108921.69035.5 404117.168 109006.126

36.1 404223.207 108637.89336.2 404217.311 108641.16737.1 401950.980 108296.17037.2 401949.204 108293.73537.3 401796.970 108260.95437.4 401763.897 108254.86338.1 401919.090 108278.84038.2 401798.030 108252.99938.3 401765.630 108247.05238.4 401819.626 108003.74238.5 402008.605 108068.82638.6 402012.184 108075.59038.7 401950.531 108285.513

38.8 401955.440 108282.46942.1 401823.987 107984.09142.2 402013.874 108049.48742.3 402020.163 108046.16143.1 402092.290 107836.38743.2 402100.703 107833.07544.1 402572.538 108087.70344.2 402534.827 108225.47044.3 402528.828 108228.52944.4 402463.242 108203.80644.5 402459.734 108197.18144.6 402563.333 108046.801

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



44.7 402502.004 108041.19745.1 402587.465 108093.12545.2 402547.701 108230.31845.3 402550.996 108236.88645.4 402620.674 108263.15245.5 402626.656 108260.08945.6 402663.963 108121.96246.1 402639.381 108264.88946.2 402642.779 108271.48546.3 403099.650 108443.71346.4 403136.870 108451.80246.5 403168.642 108463.38146.6 403174.633 108460.26349.1 402136.090 107618.44049.2 402132.342 107612.21149.3 402047.683 107589.50250.1 402110.555 107585.66050.2 402050.614 107569.58150.3 402148.672 107537.01550.4 402153.643 107541.40951.1 402261.570 107901.439

51.2 402283.890 107849.27551.3 402291.853 107808.89851.4 402303.926 107747.69951.5 402304.946 107744.95451.6 402306.612 107735.06551.7 402308.997 107725.23751.8 402316.959 107688.97851.9 402312.333 107687.82252.1 402478.193 108001.00052.2 402471.888 108005.29152.3 402447.914 108002.74352.4 402316.486 107738.36252.5 402322.439 107734.461

52.6 402452.721 107760.70352.7 402456.588 107766.57552.8 402421.754 107932.10652.9 402482.991 107965.40652.10 402486.049 107972.61353.1 402553.284 108024.74753.2 402559.031 108021.60153.3 402632.988 107680.40353.4 402639.544 107650.78153.5 402635.663 107646.52253.6 402322.669 107709.77153.7 402327.165 107689.13953.8 402333.189 107683.613

53.9 402502.226 107969.03653.10 402503.956 107963.14753.11 402439.729 107928.22153.12 402436.366 107920.94053.13 402471.853 107752.30853.14 402324.962 107722.72953.15 402321.125 107716.85653.16 402512.501 108009.60753.17 402495.951 108007.84853.18 402492.388 108002.52254.1 402713.005 107822.69254.2 402733.181 107828.639

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



54.3 402736.766 107834.90354.4 402679.049 108066.09454.5 402673.294 108068.85954a.1 402682.120 107896.70754a.2 402701.823 107819.39654a.3 402628.025 107797.64654a.4 402622.170 107801.11954a.5 402573.486 108025.72154a.6 402577.132 108032.29955.1 402690.158 108071.19155.2 402693.617 108077.79255.3 402894.166 108152.56355.4 402899.987 108149.65255.5 402913.924 108093.90755.6 402910.338 108087.65355.7 402706.104 108027.89355.8 402700.205 108031.36856.1 402705.603 108009.97256.2 402709.026 108016.18756.3 402913.251 108075.99956.4 402919.262 108072.554

56.5 402938.197 107996.81556.6 402934.612 107990.55956.7 402730.358 107930.73856.8 402724.482 107934.21657.1 402748.237 107838.28657.2 402754.294 107834.86157.3 402958.075 107894.92157.4 402961.717 107901.20057.5 402946.957 107963.43757.6 402943.721 107975.51457.7 402937.629 107978.93957.8 402733.267 107919.08657.9 402729.680 107912.830

58.1 403273.659 108293.54058.2 403277.610 108291.54358.3 403301.513 108207.42558.4 403298.082 108201.21158.5 402937.223 108095.52458.6 402931.212 108098.97058.7 402917.078 108155.50358.8 402920.566 108162.05859.1 402936.550 108077.61759.2 402940.136 108083.87359.3 403301.362 108189.66759.4 403307.527 108186.26359.5 403328.849 108111.231

59.6 403325.418 108105.01659.7 402961.497 107998.43359.8 402955.486 108001.87860.1 403351.420 108013.51360.2 403354.865 108019.67960.3 403344.488 108056.19960.4 403334.863 108090.06860.5 403328.698 108093.47360.6 402964.505 107986.81060.7 402961.000 107980.57560.8 402964.411 107967.84460.9 402977.890 107911.009

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



60.10 402983.845 107907.54061.1 402170.818 107538.96161.2 402176.931 107533.34561.3 402527.771 107555.83961.4 402464.052 107563.77561.5 402469.428 107647.62861.6 402464.776 107653.14861.7 402131.397 107692.15961.8 402135.085 107696.33961.9 402448.143 107654.92162.1 402528.368 107565.70662.2 402482.393 107571.43262.3 402477.735 107577.04162.4 402532.836 107639.60962.5 402481.925 107645.95963.1 402630.583 107785.85463.2 402626.840 107779.57663.3 402642.852 107705.70363.4 402641.211 107705.19063.5 402655.178 107644.02663.6 402644.187 107502.485

63.7 402648.762 107496.88663.8 402730.570 107486.77069.1 403079.660 107585.67469.2 403058.267 107579.24269.3 403439.203 107454.82369.4 403428.079 107452.42169.5 403339.412 107439.83669.6 403366.677 107434.58073.1 403460.189 107694.89273.2 403516.219 107489.37074.1 403469.789 107697.69774.2 403525.425 107493.62087.1 403786.907 107800.484

87.2 403780.261 107823.12787.3 403773.906 107847.76096.1 404352.570 108271.13096.2 404343.150 108276.280100.1 404388.446 107973.310100.2 404434.759 107986.114103.1 404381.308 107953.603103.2 404384.734 107959.729103.3 404432.844 107972.987103.4 404439.008 107969.499104.1 404288.529 107609.178104.2 404248.045 107596.742105.1 404458.927 107658.653

105.2 404478.331 107664.128108.1 404337.401 107520.349108.2 404340.852 107526.527111.1 404386.332 108232.985111.2 404417.206 108241.533111.3 404419.891 108244.360111.4 404448.953 108252.013111.5 404451.041 108245.050111.6 404376.220 108285.730111.7 404372.800 108279.580112.1 404387.039 108230.549112.2 404417.217 108238.659

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



112.3 404420.986 108242.580112.4 404447.536 108249.776112.5 404463.327 108193.159112.6 404469.119 108194.725112.7 404474.354 108202.491114.1 404752.638 108139.952114.2 404749.568 108136.388114.3 404542.087 108076.941114.4 404535.938 108080.359114.5 404531.245 108097.130114.6 404534.711 108103.298114.7 404541.405 108105.179114.8 404742.991 108162.281114.9 404746.740 108160.840116.1 404696.564 108048.413116.2 404817.348 108082.208116.3 404847.275 108003.120116.4 404843.845 107996.931116.5 404816.455 107989.058116.6 404810.231 107992.471116.7 404806.906 108003.707

116.8 404803.923 108013.787116.9 404677.432 107977.265116.10 404642.840 107967.277116.11 404578.661 107949.067116.12 404561.352 108009.640116.13 404625.261 108028.463117.1 404846.073 107989.146117.2 404852.247 107985.746117.3 404863.287 107947.170117.4 404859.859 107940.982117.5 404798.046 107923.189117.6 404590.588 107865.927117.7 404480.187 107905.142

117.8 404483.675 107911.194117.9 404792.914 107999.685117.10 404798.970 107996.420118.1 404444.818 107810.594118.2 404488.229 107666.921118.3 404521.707 107676.366118.4 404480.661 107820.803119.1 404537.660 107837.449119.2 404578.855 107692.491119.3 404543.431 107682.496119.4 404502.142 107827.097120.1 404628.800 107797.720120.2 404622.665 107795.868

120.3 404619.371 107789.741120.4 404624.139 107774.546120.5 404630.437 107771.171126.1 404929.791 107457.747126.2 404632.581 107370.367127.1 404994.727 107482.048127.2 404991.452 107475.875127.3 404941.033 107461.052129.1 404841.643 108417.809129.2 404838.211 108411.655129.3 404940.309 108191.083129.4 405131.541 108241.136

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



129.5 405134.993 108247.171129.6 405062.033 108481.162129.7 405068.209 108477.735129.8 405006.195 108465.116129.9 405002.760 108458.906129.10 404945.253 108299.592129.11 404948.423 108288.273129.12 405043.606 108314.967130.1 404955.348 108307.871130.2 404961.487 108304.400130.3 405021.811 108321.317130.4 405025.180 108327.454130.5 405009.214 108380.331130.6 405002.969 108383.717130.7 404944.369 108366.602130.8 404940.908 108360.405131.1 404934.948 108381.656131.2 404941.067 108378.222131.3 404999.367 108395.089131.4 405002.739 108401.269131.5 404986.895 108454.279

131.6 404980.640 108457.749132.1 405124.108 108350.544132.2 405117.872 108353.998132.3 405112.058 108373.630132.4 405080.950 108481.346132.5 405084.373 108487.513133.1 405165.214 108192.166133.2 405171.452 108188.698133.3 405257.747 108212.451133.4 405261.157 108218.486133.5 405123.956 108332.819133.6 405127.341 108338.960134.1 404968.508 108183.367

134.2 404962.341 108186.771135.1 404979.940 108186.878135.2 404983.423 108192.957135.3 405071.591 108215.558135.4 405134.326 108231.526135.5 405140.635 108227.977135.6 405222.559 107937.568135.7 405219.200 107931.442136.1 405182.379 108178.631136.2 405175.016 108176.483136.3 405171.616 108170.283136.4 405238.164 107942.158136.5 405244.404 107938.614

136.6 405330.579 107963.785136.7 405333.871 107969.964137.1 405018.141 107461.692137.2 405011.921 107465.204137.3 404999.426 107508.401137.4 404993.212 107530.664137.5 405175.574 107816.464137.6 405248.386 107836.638137.7 405251.834 107842.782137.8 405145.973 107808.262137.9 405199.641 107616.764137.10 405198.794 107605.444

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



137.11 405203.793 107587.220137.12 405210.559 107581.269137.13 405226.451 107523.598137.14 405222.945 107517.501137.15 405205.090 107512.786137.16 405180.304 107505.637138.1 405206.791 107606.202138.2 405207.724 107617.569138.3 405157.731 107795.955138.4 405161.200 107802.105138.5 405251.126 107827.021138.6 405257.314 107823.547138.7 405257.597 107526.861138.8 405240.329 107522.164138.9 405234.176 107525.672138.10 405217.636 107585.699138.11 405210.875 107591.645139.1 405301.592 107718.528139.2 405244.398 107919.023139.3 405247.837 107925.108139.4 405327.740 107626.864

139.5 405331.334 107614.436140.1 405358.894 107951.126140.2 405362.261 107957.197141.1 405352.645 107975.170141.2 405358.870 107971.743145.1 405534.333 107276.811145.2 405531.122 107270.021145.3 405453.477 107236.458145.4 405446.897 107239.061145.5 405342.944 107478.666145.6 405345.756 107484.646145.7 405409.269 107503.067146.1 405309.016 107157.672

146.2 405311.606 107164.239146.3 405533.866 107260.313146.4 405539.793 107257.479147.1 405189.881 107434.272147.2 405192.695 107440.252147.3 405324.533 107478.490147.4 405331.325 107475.296147.5 405435.882 107234.300147.6 405433.283 107227.729147.7 405307.533 107173.372147.8 405300.871 107175.939148.1 405322.011 107094.032148.2 405324.975 107097.915

148.3 404973.400 107371.864148.4 405019.850 107390.120148.5 405174.582 107434.998148.6 405181.352 107431.795148.7 404890.208 107342.333148.8 404893.233 107348.625148.9 404978.367 107142.508148.10 404968.639 107150.198149.1 404959.459 107149.595149.2 404956.469 107145.700149.3 404873.668 107344.355149.4 404880.368 107341.253

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



150.1 404588.300 107229.410150.2 404583.658 107187.967151.1 405000.698 107460.874151.2 404994.514 107464.267152.1 404687.943 107374.136152.2 404525.915 107326.500152.3 404372.098 107250.372152.4 404326.318 107236.889152.5 404312.947 107241.319152.6 404969.939 107379.748152.7 404945.175 107372.661152.8 404935.387 107370.810152.9 404638.263 107284.959152.10 404634.432 107278.667152.11 404635.529 107273.136152.12 405406.367 107511.979152.13 405480.553 107533.496152.14 405395.586 107548.120152.15 405470.254 107569.709

2.5. URBANISTIČKI I DRUGI USLOVI ZA UREĐENJE I IZGRADNJU POVRŠINA JAVNE NEMENE

2.5.1. SAOBRAĆAJNE POVRŠINE

Na deonici državnog puta II reda br. 102 koja se nalazi u obuhvatu ovog Plana palnira se rekonstrukcija raskrsnicena okvirnoj stacionaži km 23+574 tako što se trasa Duborovačke ulice usmerava ka Radanovačkoj ulici koja seukršta sa državnim putem pod pravim uglom. Na ovaj način se izbegava ukrštanje pod oštrim uglom i stvaraju boljiuslovi u bezbednosti odvijanja saobraćaja. Ovo rešenje iziskuje korekciju razdelnog ostrva na državnom putu zbogformiranja trake za levo skretanje

Planom je predviđen i obezbeđen zaštitni pojas i pojas kontrolisane izgradnje u zoni rada od po 10 m na osnovučlana 28. 29. i 30. Zakona o javnim putevima („Sl. glasnik RS“, br. 101/2005 i 123/2007).Prilikom razrade plana nižom planskom dokumentacijom ili prilikom izrade projektno tehničke dokumentacijeplaniranih instalacija ili saobraćajnih priključaka na predmetni državni put definisaće se novi čvorovi i stacionaže u

skladu sa novom Uredbom o kategorizaciji državnih puteva („Sl. glasnik RS“, br. 14/2012).Raskrsnice koje su planirane za rekonstrukciju na državnom putu II reda br. 102 razrađivaće se planovima nižegreda ili projektnom dokumentacijom, radi bližeg definisanja priključenja tih zona, uz obavezu pribavljanja uslovaod strane JP „Putevi Srbije“.

Planirana regulacija saobraćajnica

Planirana regulacija kod pojedinih ulica iziskuje korekciju postojećih regulacionih širina, a kod novih prodora suformirane potrebne regulacione širine radi odvijanja planiranog saobraćaja s obzirom na rang saobraćajnice, ali i zapotrebe smeštanja objekata komunalne infrastrukture.Regulacione širine ulica za određeni rang saobraćajnice su:

- Gradske magistrale od 28 do 36 metara,

- I reda od 21 do 30 metara,- II reda od 18 do 28 metara,- III reda od 16 do 24 metara,- sabirne ulice od 15 metara, minimum 12 metara,- stambene ulice 12 metara, minimalno 10 metara, a samo izuzetno 8 metara

Regulacione širine ulica mogu da odstupaju od navedenih vrednosti samo u slučaju kada to terenski uslovizahtevaju.

Prema Generalnom planu Subotica – Palić do 2020. godine saobraćajni mrežu čine:

Gradske magistrale:

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



- Horgoški put, Ulica mira (državni put II reda br. 102)Parkiranje na ovom putu nije planirano, već se planira na sopstvenim parcelama.

Gradske saobraćajnice I reda:- deo Ulice venac bratstva i jedinstvaParkiranje u ovim ulicama nije planirano već se planira na sopstvenim parcelama.

Gradske saobraćajnice II reda:- Peščarina ulica- Palmina ulica- Radanovačka- Lopudska ulica- Prežihov Voranca- LovačkaParkiranje u ovim ulicama nije planirano već se planira na sopstvenim parcelama.

Gradske saobraćajnice III reda:- deo Ulice venac bratstva i jedinstva- Zelengorske

Parkiranje u ovim ulicama nije planirano već se planira na sopstvenim parcelama

Sabirne ulice- Josipa Kolumba- Trg Mađar Lasla- Orbanfalva- Rogaška ulica- Creska- Dubrovačka- Marka Oreškovića- Pulska

Stambene uliceSve ostale ulice su stambenog karaktera.

Železnički saobraćaj

Na osnovu razvojnih planova JP „Železnice Srbije“ planira se revitalizacija i modernizacija (respektivnoelektrifikacija) jednokolosečne pruge Subotica – Horgoš – državna granica.

Prema Zakonu o železnici („Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 18/2005) okolni prostor oko železni čkih prugapodleže određenoj zaštiti koja se ogleda u definisanju dva pojma:

a.) "Pružni pojas" jeste prostor izmedu železnickih koloseka, kao i pored krajnjih koloseka, na odstojanju odnajmanje 8 metara, a ako železnicka pruga prolazi kroz naseljeno mesto – na odstojanju od najmanje 6 metara,računajući od ose krajnjeg koloseka, kao i vazdušni prostor iznad pruge u visini od 12 m, odnosno 14 m oddalekovoda napona preko 220 kV, računajući od gornje ivice šine.

b.) "Zaštitni pružni pojas" jeste zemljišni pojas sa obe strane pruge, širine 200 m, računajući od ose krajnjihkoloseka. U ovom pojasu gradnja je moguća u zavisnosti od vrste objekata koji se grade u skladu sa članom 46.Zakona o železnici („Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 18/2005).

2.5.2. JAVNE ZELENE POVRŠINE

Izgradnjom novih objekata koriguju se regulacije postojećih ulica i definišu nove ulice unutar obuhvaćenogprostora, kao i slobodne površine unutar građevinskih blokova, u skladu sa čim se formiraju i podižu nove zelenepovršine i planira dopunsko ozelenjavanje, te povezivanje zelenih površina preko linearnog zelenila ulica uhomogenu celinu.

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



Zelenilo unutar granica određenim planom generalne regulacije svrstava se u sledeće kategorije zelenila:A. Park – Parkovsko zeleniloB. Ulično zeleniloC. Zelenilo oko javnih objekataD. GrobljeE. Zaštitno zelenilo

Kao procentualno manje kategorije zelenila mogu se pomenuti i zelene površine trgova i skverova, zelenilo oko javnih objekata, zelenilo zdravstvene ustanove, predškolske ustanove i osnovne škole.

A) Park - Parkovsko zelenilo

U blokovima 40, 118 i 119 predviđa se ozelenjavanje prema odgovarajućem pejzažnom rešenju sa mogućnošćuuređenja sportskih i dečijih igrališta, uz sadržaje za odmor i relaksaciju odraslih lica (pešačke staze, klupe, uređenipešački platoi ...)

Prilikom obnavljanja i dopunjavanja zelenila predlaže se sadnja sledećih vrsta dendrološkog materijala:

Acer sp. - javoriAesculus hippocastanum - divlji kestenBetula verrucosa - breza

Brousonetia papirifera - papirovacCedrus atlantica - atlantski kedarCeltis occidentalis - američki koprivić Cotoneaster sp. - dunjariceKoelreuteria paniculata - kelreuterijaMahonia aljuifolium - mahonijaPinus nigra - crni borSpiraea sp. - surčicaTilia sp. - lipeUlnus sibirica - sibirski brestLJuercus robur - hrast lužnjak

Preporučljiv odnos listopadnih i zimzelenih jedinki je 1:3.

B) Ulično zelenilo

Formiranjem regulacija i saobraćajnih površina, definišu se i površine za formiranje uličnog zelenila.Ulično zelenilo unutar granica određenim Planom generalne regulacije predstavlja linijsko zelenilo sa osnovnimciljem povezivanja zelenila ostalih kategorija.Postojeći drvoredi koji predstavljaju kvalitetan dendrološki materijal se planiraju zadržati i sačuvati adekvatnimmerama zaštite i održavanja, a popunu i nastavljanje drvoreda u istoj ulici potrebno je vršiti istom vrstom drvećakako bi drvored činio jedinstvenu estetsku celinu.Po potrebi treba zameniti bolesne i stare sadnice novima, koje treba da budu prilago đene uslovima rasta u uličnimprofilima.Nove drvorede treba podići gde to dozvoljavaju prostorni uslovi.U ulicama sa uzanim profilima saditi nisko rastinje i travu.

Pri podizanju drvoreda, kod ozelenjavanja ulica voditi računa o prostornim mogućnostima - širina zelenog pojasa,udaljenostima od instalacija, saobraćajnih traka i objekata, te da formiranje zelenila ulica ne sme da ometa normalnokretanje pešaka, hendikepiranih lica i saobraćaja.

Kod podizanja drvoreda koristimo sledeći sadni materijal:

Acer sp. - javoriCeltis occidentalis - američki koprivić Fraxinus augustifolia - poljski jasenKoelreuteria paniculata - kelreuterijaTilia argentea - srebrna lipaLJuercus robur pyramidalis - piramidalni hrast odnosno posebno oblikovane sadnice za drvored

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



Crataegus sp. - glogoviHibiscus syriacus - hibisk itd.

Koristiti autohtone vrste prilagodljive gradskom profilu. Na svim slobodnim površinama se podiže travnjak. Usklopu saobraćajnica kao što su kružni tok ili pešački prelaz mogu se koristiti parterna uređenja sa cvetnicama.

C ) Zelenilo oko javnih objekata

U ovu grupu spadaju zelenilo zdravstvene ustanove, predškolske ustanove i škole.Zelena površina oko ambulante treba da sadrži zeleni zaštitni pojas i odgovarajuće zelenilo i pri tome pažljivo biratibiljne vrste.Zelenilo oko javnih objekata održavati na adekvatnom nivou. Ove površine je potrebno ozeleniti dekorativnomneinvazivnom listopadnom i četinarskom vegetacijom.

D) Groblje

Groblja su takve institucije koje sa svojim zelenilom tek treba da dobiju na značaju po pitanju ozelenjavanja sobzirom da je uglavnom planirano njihovo „gašenje“ i pretvaranje u parkovske površine. Značajna je sadnjavisokog rastinja koje osim dominantne estetske funkcije ima i funkciju zaštitnog zelenila od dominantnih vetrova.Ovakvim tipom ozelenjavanja dobićemo grandiozniji izgled prostora, koji naravno treba da bude veoma uredan,intenzivno uređivan.

Postojeće groblje koje je u funkciji treba dopuniti zelenilom, koje treba da je uređeno u parkovskom stilu, a obodomkompleksa formirati zaštitno zelenilo u širini od 8-12 m, koje treba da sadrži visoko rastinje kao i žbunaste vrste.Na grobnim mestima i oko njih dozvoljeno je zasađivanje ukrasnog bilja, ali samo tako da ono ne ometa pristupostalim grobnim mestima i da ih ne zaklanja. Zabranjeno je zasađivanje listopadnog drveća.U blizini ulaza i prilaza groblju kao i uz glavne pešačke staze na groblju postaviti klupe za odmor posetilaca groblja,posude za otpatke česme i sl.Za formiranje parkovskog groblja normativ je 14 m2 po stanovniku.

E) Zaštitno zeleniloDelovi prostora unutar zaštitne zone koji nisu izgrađeni već se koriste kao poljoprivredno zemljište su zadržali tupostojeću namenu, odnosno u sklopu njih nije dozvoljena izgradnja objekata, osim objekata vezanih zapoljoprivredu (staklenici, plastenici i sl.)

Prostori ekoloških koridora

Uz glаvnu osu zelenog koridorа:- plаnirаti višesprаtno, kontinuirаni pojаs zelenilа, koji sаdrži i sprаt žbunjа lišćаrskih vrstа kаo i pojаs trаvnevegetаcije;- zаštitno zelenilo nа prostorimа sа nаmenom proizvodnje i privrede plаnirаti tаko dа obezbedi kontinuitetzelenog koridorа;- plаnirаti pojаs zelenilа sа ulogom ekološkog koridorа uz sаobrаćа jnicu i kаnаl koji su predstаvljeni kаoprostori nа kojimа je potrebno formirаnje zelenog koridorа;- očuvаti stаrа stаblа аutohtonih vrstа, posebno hrаstove nа trаsi koridorа,

Priobаlni pojаs i korito kаnаlа Tаpšа očuvаti u blisko prirodnom sаnju:- obezbediti otvorenost kаnаlа /vodotokа po celoj dužini (odstrаniti postojeće cevovode);

- popločаvаnje i izgrаdnju obаlа kаnаlа svesti nа nа jneophodniji minimum, popločаni/betonirаni delovi obаlene mogu biti strmiji od 45°, а strukturа njihove površine trebа dа omogućuje kretаnje životinjа mаlih i srednjihdimenzijа;- pribаviti posebne uslove zаštite prirode od ovog Zаvodа zа izrаdu tehničke dokumentаcije regulаcijekаnаlа, popločаvаnjа i izgrаdnje obаle, izgrаdnje ili obnаvljаnjа mostovа i sаobrаćа jnicа;

Tokom plаnirаnjа osvetljenjа objekаtа primeniti odgovаrа jućа tehničkа rešenjа rаdi smаnjenjа uznemirаvаnjа noćnih vrstа koje koriste ekološke koridore (tip i usmerenost svetlosnih izvorа, izbegаvаnje postаvljаnjа svetlosnihtelа iznаd nivoа krošnje, minimаlno osvetljenje u sklаdu sа potrebаmа objekаtа)

Zаbrаnjeno je sаđenje invаzivnih vrstа (spisаk vrstа u Obrаzloženju), а tokom uređenjа zelenih površinа odstrаnitiprisutne sаmonikle jedinke invаzivnih vrstа i obezbediti redovno održаvаnje zelenih površinа.

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



Koncept ozelenjаvаnjа prilаgoditi ekološkim uslovimа područ jа:

- Formirаti sistem jаvnog zelenilа, povećаti procenаt zelenih površinа, brojа i rаznovrsnosti postojećihkаtegorijа jаvnog zelenilа i održаvаti gа u blisko prirodnom stаnju;- Povećаti učešće аutohtonih drvenаstih vrstа do optimаlnih 50%, а primenu četinаrskih vrstа ogrаničiti sаmonа intenzivno održаvаne zelene površine sа nаglаšenom estetskom nаmenom;- Očuvаti zelene površine unutаr stаmbenih blokovа, u zoni porodičnog (individuаlnog) i višeporodičnogstаnovаnjа i blokovа sа stаnovаnjem kаo preovlаđujućom nаmenom i povezаti ih u celinu;- Prilikom ozelenjаvаnjа kompleksа, blokovа i lokаcijа nаmenjenih zа proizvodnju, poslovаnje i usluge,formirаti više sprаtovа zelenilа sа što većim procentom аutohtonih vrstа i koristiti primerke egzotа zа koje jepotvrđeno dа se dobro аdаptirа ju dаtim uslovimа sredine i ne spаdа ju u kаtegoriju invаzivnih, kаko bi se obezbedilа zаštitа okolnog prostorа od širenjа posledicа zаgаđivаnjа. Ostаle posebne nаčine ozelenjаvаnjа predmetnog prostorа preuzeti iz Generаlnog plаnа Suboticа Pаlić do 2020. godine.- Duž frekventnih grаdskih sаobrаćа jnicа, formirаti i održаvаti gust zeleni pojаs od vrstа otpornih nа аerozаgаđenje, sа izrаženom sаnitаrnom funkcijom, srednjeg i visokog efektа redukcije buke, u kombinаciji sа žbunjem, а pаrking prostore rаvnomerno pokriti visokim lišćаrimа;- Izbegаvаti primenu invаzivnih vrstа tokom uređenjа zelenih površinа i podizаnjа zаštitnog zelenilа

Pronаđenа geološkа i pаleontološkа dokumentа (fosili, minerаli, kristаli i dr.) kojа bi moglа predstаvljаti zаštićenuprirodnu vrednost, nаlаzаč je dužаn dа prijаvi nаdležnom Ministаrstvu u roku od osаm dаnа od dаnа pronаlаskа, ipreduzme mere zаštite od uništenjа, oštećivаnjа ili krаđe.

Rešenje infrаstrukture područ jа Plаnа (pre svegа kаnаlizаcione, plаnirаnje izgrаdnje sistemа zа prečišćаvаnjeotpаdnih vodа, kontinuаlno poboljšаnje metodologije uprаvljаnjа čvrstim otpаdom i sl.) usаglаsiti sа svim vаžećimpropisimа kаko bi se obezbedilа zаštitа zemljištа, vode i vаzduhа.

2.6. URBANISTIČKI I DRUGI USLOVI ZA IZGRADNJU OBJEKATA JAVNE NAMENE

2.6.1.Objekti javne namene za koje je predviđeno utvrđivanje opšteg interesa

Za izgradnju javnih objekata od opšteg interesa Planom generalne regulacije u skladu sa urbanističkim normativimai standardima za određene delatnosti, u naselju Radanovac prema broju stanovnika od cca 2600 i radijusuopsluživanja kojim se obezbeđuje ravnomerna pokrivenost svih delova grada, predviđeni su kompleksi u površiniod 1,65 ha u okviru javne namene i centra urbanističke zone.

Osnovne škole

Na područ ju unutar granice PGR u okviru sektorskog centra na Paliću izgrađena je osnovna škola

Tabela 4.BLOK NAZIV ŠKOLE BR. UČENIKA BR. ODEL /SMENA POVRŠ OBJEKTA POVRŠKOMPLEKSA PRATEĆI SADRŽAJ POVRŠ. KOMPLEKSA /PO UČENIKUA MIROSLAV ANTIĆ 896 35/2 3302m2 19600m2 FISKULTURNA SALA I OTVORENITERENI 41,8Osnovna škola "Miroslav Antić" zadovoljava važeće standarde i normative u pogledu izgrađenog, odnosnoslobodnog prostora po učeniku. Imajući u vidu radijus opsluživanja i potencijale stambenog područ ja koje pripadagravitacionom krugu ove škole Generalnom planom Subotica Palić do 2020 u ovom planskom periodu nije

predviđeno povećanje kapaciteta škole, odnosno broja učenika.

Na područ ju unutar granice PGR-a u naselju Radanovac planirana je osmogodišnja škola u okviru površinenamenjene javnim funkcijama, a na osnovu Regulacionog plana za deo MZ "Radanovac" kojim je za školuplanirana površina od 0,5 ha, odnosno kompleks za 340 učenika.Izgradnja osnovnih škola je planirana u okviru površina Generalnim planom rezervisanih za oformljenje centaraurbanih zona ili na površinama namenjenim za javne funkcije. U slučaju privatne inicijative koja se može očekivatiu ovoj oblasti, objekti ove namene mogu se graditi, uz obavezu ispunjavanja propisanih uslova, i unutar drugihdominantnih namena, npr. stanovanja, centralnih funkcija i drugih, obzirom da se Generalnim planom težiobezbediti fleksibilnost unutar određenih utvrđenih namena, mogućnost kombinovanja namena, a u ciljuobezbedenja širokog spektra i mogućnosti realizacije prostora koji generalno vode njegovom obogaćenju.

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



Dinamika izgradnje osnovnih škola će se utvrđivati srednjoročnim programima, stim da novi objekti osnovnih školatreba da ispunjavaju sve propisane uslove za objekte ove namene u skladu sa normativima i da sadrže svu potrebnuopremljenost i nastavna sredstva u skladu sa savremenim standardima u ovoj oblasti, kao jedan od preduslova zapodizanje nivoa obrazovanja.

BLOK U SKLOPU NAMENE BR. UČENIKA PLAN. POVRŠ OBJEKTA PLAN: POVRŠ KOMPLEKSAPLAN. PRATEĆI SADRŽAJ

43 JAVNA NAMENA 340 1.300 5400m2 OTVORENI TERENI

Plannirani kompleks osnovne škole nalazi se u bloku za koji je propisana dalja urbanistička razrada odnosno izradaplana detaljne regulacije uz uslov da stepen zauzetosti parcele bude 25%, a najveća dozvoljena spratnost objektaP+2+Pk kao i da budu zadovoljeni sledeći parametri:

- izgrađena bruto površina 7,0-8,0m2 /po učeniku- 28-32 učenika u učionici- spratnost objekta P+2+Pk- udaljenost objekta od saobraćajnice 20m- kompleks opremljen otvorenim sportskim terenima i fiskulturnom salom- slobodna površina 25-30m2 /po učeniku- jedno parking mesto na 70m² korisnog prostora

Predškolske vaspitne ustanoveBLOK NAZIV USTANOVE BR. DECE POVRŠINA OBJEKTA POVRŠINA KOMPLEKSA POVRŠ.KOMPLEKSA /PO DETETU47 Pinokio 38 215 m² 1323 m² 34.8 m²108 Kekec 92 403 m² 3736 m² 40.60 m²126 Kalimero 122 240 m² 1785 m² 14.63 m²

Postojeća predškolska ustanova „Pinokio” u bloku 47 se zadržava planskim rešenjem u okviru postojeće parcele –kompleksa do fromiranja planiranog kompleksa, odnsno izgradnje objekta predškolske ustanove u okviru centraurbanističke zone.

Postojeće predškolske ustanove „Kekec” i „Kalimero“ u blokovima 108 odnosno 126 se zadržavaju planskimrešenjem u okviru postojećih parcela – kompleksa.

U okviru postojećih kompleksa predškolskih ustanova rekonstrukcije, dogradnje i izgradnje nedostajućih sadržaja ucilju dopune sadržaja vršiće se na osnovu Lokacijske dozvole, uz uslov da stepen zauzetosti parcele bude 35%, anajveća dozvoljena spratnost objekta P+1 kao i da budu zadovoljeni sledeći parametri:

jasleni uzrast (1-3 godine)- radijus opsluživanja 600m- broj dece 4% od ukupnog broja stanovnika- obuhvat 40%- kapacitet do 80 dece po grupi 10-15 deteta.- površina kompleksa 25 m2/po detetu- potrebna izgrađena površina 8m2/ po detetu- slobodna površina 10-15 m2/po detetu

uzrast 3-7 godina- broj dece 6% ukupnog broja stanovnika- obuhvat 70%, a predškolski uzrast 100%- kapacitet max.120 dece u grupama po 10-15.- površina kompleksa 25-30 m2/po detetu- potrebna izgrađena površina 8 m2/po detetu- slobodna površina 10-15 m2/po detetu

U okviru centra urbanističke zone Radanovac i sektorskog centra na Paliću planirana je izgradnja po jednog objektapredškolske ustanove. Izgradnja objekta u centru urbanističke zone u naselju Radanovac uslovljena je daljomrazradom odnosno izradom Plana detaljne regulacije za predmetni blok, dok je izgradnja objekta u sektorskom

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



centru na Paliću definisana važećim planom detaljne regulacije Izmena Plana detaljne regulacije za Sektorski centarna Paliću, oivičen ulicama Trogirska, Dubrovačka, Kizura Ištvana i Bohinjska („Službeni list grada Subotice“ br.6/2010).

Zdravstvene stanice

Zdravstvene stanice pružaju opštu zdravstvenu zaštitu. Sadrže ordinacije opšte prakse, sobe za intervenciju,pomoćnu apoteku, a mogu sadržati i laboratoriju i zubnu stanicu.

BLOK ZDRAVSTVENA STANICA LOKACIJA U SKLOPU NAMENEA Zdravstvena stanica “Palić” Ulica Bohinjska Sektorski centar43 Zdravstvena stanica “Radanovac” Ulica Voćarska Centar urbanističke zone

U okviru centra urbanističke zone Radanovac i sektorskog centra na Paliću planirana je izgradnja po jednog objektazdravstvene stanice/ambulante. Izgradnja objekta u centru urbanističke zone u naselju Radanovac uslovljena jedaljom razradom odnosno izradom Plana detaljne regulacije za predmetni blok, dok je izgradnja objekta usektorskom centru na Paliću definisana važećim planom detaljne regulacije Izmena Plana detaljne regulacije zaSektorski centar na Paliću, oivičen ulicama Trogirska, Dubrovačka, Kizura Ištvana i Bohinjska („Službeni list gradaSubotice“ br. 6/2010).

2.6.2. Trafostanice i dr.

Za različite potrebe opsluživanja grada, zavisno od prirode komunalne delatnosti (proizvodnja, isporuka i pružanjekomunalnih usluga) i na osnovu konkretnih uslova i potreba dozvoljena je izgradnja trafo stanica na parcelamainvestitora. U sklopu ovih prostora je planirano lociranje građevinskih objekata sa potrebnim uređajima,instalacijama i opremom.

2.7. URBANISTIČKI I DRUGI USLOVI ZA MREŽE JAVNE KOMUNALNE INFRASTRUKTURE

U okviru površina javne namene – postojećih i korigovanih regulacija ulica (cca 98,06 ha) planirana je izgradnjasaobraćajne infrastrukture (kolovoz, trotoar, biciklistička staza, hortikulturna uređenja slobodnih površina – javnezelene površine) u skladu sa rangom saobraćajnice, kao i komunalne infrastrukture (elektroenergetska itelekomunikaciona mreža sa objektima, vodovodna i kanalizaciona mreža) dimenzionisana u odnosu na utvrđeneurbanističke parametre i u skladu sa stečenim obavezama u pogledu predviđenih proširenja mreža saobraćajne i

komunalne infrastrukure u skladu sa studijama i planovima razvoja definisanih od strane nadležnih institucija ipreduzeća.

2.7.1. ELEKTROENERGETSKA, TOPLIFIKACIONA, GASOVODNA I TELEKOMUNIKACIONA MREŽA


Prema podacima iz Prethodnih uslova za priključenje na elektroenergetsku mrežu i mišljenja na koncept Planageneralne regulacije V za severni deo zone “Palić” i deo zone “Radanovac” u Subotici pod brojem 3.30.4-2610/2-12od 26.07.2012. godine koje je dostavila „ELEKTROVOJVODINA“ doo Novi Sad „ELEKTRODISTRIBUCIJASUBOTICA“, Subotica, Segedinski put 22-24., za napajanje električnom energijom korisnika planiranih Planomgeneralne regulacije potrebna je izgradnja elektro energetskih objekata i to:- izgradnja novih i zamena postojećih distributivnih trafostanica, pre svega onih stubnih manjih snaga i velike

opterećenosti, kako bi se u konačnom rešenju dobile distributivne trafostanice MBTS tipa, napona 20/,04 kVA iodgovarajuće snage, čime bi se postiglo kvalitetno snabdevanje postojećih i novih potrošača električnom energijomi ravnomerna opterećenost EE mreže- izgradnja 20 kV priključnih vodovi za nove trafostanice (po principu ulaz-izlaz) koji bi se gradili od novihtrafostanica do najbližih postojećih 20 kV izvoda u cilju povezivanja novih TS na srednjenaponsku mrežu, a popotrebi izgradnja i novih 20 kV izvoda iz energetskih oslonaca. Novi rasplet 20 kV kablovskih vodova trebalo bi daomogući dvostrano napajanje distributivnih TS, kao i sučeljavanje 20 kV izvoda iz više TS 110/20 čime bi sepostiglo sigurnije napajanje i bolja raspodela opterećenja.- izgradnja potrebnog broja 0,4 kV kablovskih izvoda iz distributivnih trafostanicaShodno tome, postojeći i budući kupci bi se električnim energijom napajali iz energetskih oslonaca TS 110/20 kV„Palić“ a rezervno napajanje bi bilo iz TS „Subotica-2“.

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



Što se tiče potreba pojedinih blokova predviđenim ovim Planom za električnom energijom, ona pre svega zavisi odpovršine i od namene prostora. Normativi kod izgradnje distributivnih trafostanica su sledeći:- za zonu porodičnog stanovanja manjih gustina maksimalne spratnosti P+1+Pk potrebno je obezbeditiprostor za jednu MBTS sa transformatorom snage 1x250 kVA za 1 ha površine- za zonu porodičnog stanovanja srednjih gustina maksimalne spratnosti P+1+Pk potrebno je obezbeditiprostor za jednu MBTS sa transformatorom snage 1x400 kVA za 1 ha površine- za zonu poslovanja maksimalne spratnosti P+2+Pk potrebno je obezbediti prostor za jednu MBTS satransformatorom snage 1x630 kVA za 1 ha površine- za zonu rada – proizvodnje i privrede potrebno je obezbediti prostor za jednu MBTS sa transformatoromsnage 1x630 kVA za 1 ha površineNove trafostanice predviđene su kao slobodnostojeće, napona 20/0,4 kV i tipova MBTS 1x630 kVA, MBTS 2x630kVA, MBTS 1x1000 kVA i STS 1x400 kVA. Izgradnja istih se planira prema novonastalim potrebama zaobezbeđenjem el. energije u pojedinim delovima kompleksa. Postojeće stubne stanice kao i nadzemna energetskamreža na oba naponska nivoa se zadržava kao takva sve dok prema novonastalim potrebama za el. energijom na timdelovima kompleksa ne bude trebalo povećati postojeće kapacitete. Stubne trafostanice se u tom slučajudemontiraju i grade se nove tipa MBTS, a postojeća nadzemna mreža se na tim deonicama izvodi podzemno.Prilikom izgradnje planiranih sadržaja predviđenih ovim Planom, potrebno je ispoštovati uslove gradnje u odnosuna postojeće elektroenergetske objekte poštujući sve tehničke uslove i normative u niskogradnji vezane za izgradnjui rekonstrukciju elektroenergetske mreže, i istovremeno obezbediti uslove za izgradnju svih novoplaniranihelektroenergetskih objekata.Polaganje 20 i 0,4 kV kabloskih vodova treba predvideti u zelenom pojasu postojećih i novoplaniranih ulica,

odnosno u zonama između kolovoza i trotoara gde god je to moguće, dok je za izgadnju distributivnih trafostanicapotrebno predvideti odgovarajuća mesta, unutar blokova, gde god postoji mogućnost za to.

Kod izbora lokacije TS voditi računa o sledećem:- da bude postavljena što je moguće bliže težištu opterećenja- da priključni vodovi budu što kraći, a rasplet vodova što jednostavnijida postoji mogućnost lakog prilaza radi montaže i zamene opreme- moguće opasnosti od površinskih i podzemnih voda i sl.- prisustvo podzemnih i nadzemnih instalacija u okruženju TS- uticaju TS na životnu sredinu.Javna rasveta je izvedena u delu prostora obuhvaćenog Planom i zadržava se u ulicama koje nisu predviđene zakorekciju regulacije, dok se u korigovanim i novoplaniranim ulicama javna rasveta planira postavljanjem novihkandelabera istog ili sličnog tipa kao postojeći. Napajanje kandelaber svetiljki rešiti putem niskonaponskog

podzemnog kabla, a svetiljki na stubovima nadzemno. Za rasvetna tela koristiti odgovarajuće svetiljke kako bi sedobio potreban nivo osvetljenosti saobraćajnica, vodeći računa o energetskoj efikasnosti.

Gasovodna mreža

Na predmetnom prostoru obuhvaćenom Planom, postoji izgrađena distributivna gasna mreža (DGM) od polietilenaPE 80 različitih dimenzija radnog pritiska 2,5 bar sa dovoljnim kapacitetom prirodnog gasa za snabdevanje svihpotencijalnih potrošača prirodnog gasa na predmetnom prostoru. Toplifikacija objekata na predmetnom kompleksuplanirana je priključenjem na postojeću ili novu gasovodnu mrežu koja će se izgraditi u planiranim ulicama u onimdelovima gde bude postojao interes za priključenje objekata, i povezati sa postojećom gasovodnom mrežom.Sve postojeće i buduće objekte je moguće priključiti na već izgrađenu DGM uz prethodno pribavljenu Saglasnost zapriključenje i Odobrenje za priključenje za svaki objekat pojedinačno izdato od strane ovlaštenog distributeraprirodnog gasa, kako u zonama stanovanja, tako i u zonama poslovanja, rada i javne namene.

Prilikom ralizacije korekcije regulacije ulica odnosno širenja kolovoza i trotoara, kao i prilikom izgradnjesaobraćajne infrastrukture (kolovoz, trotoar, biciklistička staza), potrebno je uzeti u obzir položaj distributivnegasne mreže, i u slučaju potrebe izvršiti izmeštanje ili zaštitu iste.Potrebno je takođe obratiti pažnju kod podizanja drvoreda u prostoru za zelenilo, na propisnu udaljenost drveća idrugog rastinja na zemljištu iznad i pored DGM-a u skladu za zakonskim odredbama.Za potrebe izrade koncepta Plana generalne regulacije pribavljeni su Prethodni uslovi za projektovanje strane JKP“SUBOTICAGAS” Subotica, Jovana Mikića 58, izdati pod brojem 289-1/12 od dana 24.07.2012. godine.

Telekomunikaciona mrežaPostojeća TK kablovska kanalizacija će se prema novonastalim zahtevima za priključenje objekata na javnutelekomunikacionu mrežu po potrebi rekonstruisati i proširiti. TK vodovi će se polagati od najbliže postojećeslobodne koncentracije-rezerve u kablovima telekomunikacione mreže Subotice do svih novoplaniranih objekata na

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



predmetnom prostoru delom u postojećoj a delom i u novoizgrađenoj kablovskoj kanalizaciji. Priključak svihobjekata na TK mrežu planirati podzemnim putem. Takođe, ukoliko se ukaže potreba, na predmetnom prostorupredvideti odgovarajući broj tf. govornica samostojećeg tipa ili postavljenih na zid.Planiranu TK mrežu (kao i postojeću ako je izvedena nadzemno) u potpunosti kablirati. Kablove odnosno cevipolagati u zelenom pojasu između saobraćajnica i pešačkih staza. Gde to potrebe nalažu, TK infrastrukturu polagatiobostrano duž ulica, a u suprotnom samo sa jedne strane ulice. Za povezivanje infrastrukturnih koridora sa jedne idruge strane ulice postaviti odgovarajući broj zaštitnih cevi kao poprečnu vezu-povez dva infrastrukturna koridora.Tip kablova koji će se polagati do krajnjeg korisnika će biti naknadno definisan, a planirano je da se korisnicimaomoguće širokopojasni servisi bazirani na IP tehologiji, pa će s obzirom na to postojati i potreba za proširenjepostojeće TK mreže u narednom periodu.Planirano je povezivanje novih zgrada izgradnjom optičkih kablova do ulaza zgrade ili do korisnika, klasičnadecentralizacija korišćenjem MSAN ili IPAN uređaja, kao i rekonstrukcija pristupne mreže zamenom postojećihkablova DSL kablovima.Prilikom izgradnje planiranih sadržaja predviđenih ovim Planom potrebno je ispoštovati uslove gradnje u odnosu napostojeće telekomunikacione objekte, poštujući sve tehničke uslove i normative u niskogradnji vezane za izgradnju irekonstrukciju telekomunikacione mreže i istovremeno obezbediti uslove za izgradnju svih novoplaniranih TKobjekata.Shodno tome, potrebno je predvideti i prostor za potrebe izgradnje budućih baznih stanica mobilne telefonije, kao iza izgradnju privodnih optičkih kablova do istih. Kao privremeno rešenje za povezivanje postojećih i novih baznihstanica mobilne telefonije na TK mrežu, potrebno je predvideti RR koridore koji zahtevaju optičku vidljivost međubaznim stanicama koje su na taj način povezane, dok bi povezivanje optičkim kablovima predstavnjalo trajno i

konačno rešenje. Sve ove uslove potrebno je obezbediti za sve operatere mobilne telefonije u Srbiji.Postojeći objekti i TK kablovi na posmatranom područ ju koji su potencijalno ugroženi izgradnjom novih ilirekonstrukcijom postojećih objekata moraju se adekvatno zaštiti ili izmestiti, i u cilju zaštite postojeće TKinfrastrukture potrebno je pre početka izrade projektne dokumentacije i izvođenja bilo kakvih radova napredmetnom područ ju pribaviti odgovarajuće tehničke uslove odnosno saglasnsti od “Telekoma Srbija” a.d.Za potrebe izrade Koncepta Plana generalne regulacije pribavljeni su 04.09.2012. godine od Telekoma Srbije,Mreže, Izvršne jedinice Subotica, Prethodni uslovi i mišljenje na koncepta Plana generalne regulacije V za severnideo zone “Palić” i deo zone “Radanovac” u Subotici pod brojem 199134/2.Za kvalitetan prijem i distribuciju radio i TV signala izgraditi kablovski distributivni sistem (KDS). Za trase KDSkoristiti planirane trase TK vodova.

2.7.2. VODOVODNA I KANALIZACIONA MREŽAJavna vodovodna mreža na područ ju Grada Subotice, kao i na predmetnoj teritoriji ima dvojaku funkciju i to za

sanitarne potrebe i protivpožarnu zaštitu. Na predmetnom prostoru javna vodovodna mreža je skoro u potpunostiizgrađena. Vodosnabdevanje predmetne teritorije je sa postojećeg Vodozahvata II.Predmetna teritorija se snabdeva sa postojećeg Vodozahvata II.Kičmu sistema vodosnabdevanja na ovom područ ju čine magistralni vodovodi duž dela Ulice mira (Ø 200) iHorgoškog puta (PE Ø 280), Venca bratstva i jedinstva, Palmine, Creske, Dubrovačke, M. Oreškovića i Pulske. Usvim ostalim ulicama (gde postoji vodovodna mreža) prečnici mreže su 80 i 100 mm, čime je pokrivena sanitarna iprotivpožarna potrošnja. Duž mreže su ugrađeni propisni protivpožarni hidranti.Za potrebe proširenja i dogradnje postojeće javne vodovodne mreže izrađena je "Studija sistema vodosnabdevanjanaselja Subotica, Palić i Kelebija". Po ovoj Studiji za potrebe ovog dela Grada potrebno je izgraditi deonicemagistralnih vodovoda u delu Palmine ulice, u delu Lovačke ulice (deonica od Creske do Josipa Kolumba) i na deluHorgoškog puta (deonica od Creske do Zelengorske)

Postojeća sanitarno-fekalna kanalizaciona mreža gravitira ka kolektoru izgrađenom u Banatskoj i Trogirskoj ulici,

delom Horgoškog puta, Ulicom M. Oreškovića i Begejskom do uliva u kanal, kojim se otpadna voda transportujedo prečistača na Slanom jezeru. Izgradnjom novog uređaja za prečišćavanje otpadnih voda Grada stvoreni su uslovida se otpadne vode naselja Palić mogu usmeriti sa palićkog prečistača na subotički, te je izrađena tehničkadokumentacija za izgradnju potisnog voda kojim bi se otpadne vode preusmerile u ovom smeru.Atmosferska kanalizacija je na ovom područ ju izgrađena u vrlo malom procentu i sastoji se od postojećih otvorenihi zacevljenog kanala, kojim se evakuišu unutrašnje vode. Deonica otvorenog kanala Tapša od PT10 na stacionažikm 1+743 do PT6 na stacionaži km 1+407 se izmešta u novu parcelu, te se postojeći zacevljeni kanal u Palminojulici mora skratiti i izgraditi novi uliv.

2.8. STEPEN KOMUNALNE OPREMLJENOSTI GRAĐEVINSKOG ZEMLJIŠTA PO CELINAMA ILIZONAMA IZ PLANSKOG DOKUMENTA KOJI JE POTREBAN ZA IZDAVANJE LOKACIJSKE IGRAĐEVINSKE DOZVOLE

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



Pre početka izgradnje za parcele namenje za izgradnju objekata u svim zonama potrebno je da su ispunjeni uslovi zapriključenje na javni put i javnu komunalnu infrastrukturnu mrežu (struja, voda, kanalizacija),

2.9. OPŠTI REGULACIONI I NIVELACIONI USLOVI ZA UREĐENJE ULICA I JAVNIH POVRŠINARegulaciona širina planiranih ulica i ulica koje se koriguju utvrđena je u skladu sa funkcionalnim rangomsaobraćajnica i potrebama smeštaja planirane saobraćajne i komunalne infrastrukturne mreže u koridoru ulice.Regulaciona linija ulica utvrđuje liniju razgraničenja površina javne namene od površina za ostale namene ipredstavlja granicu građevinskih parcela namenjenih za javnu površinu - ulice koja je obeležena i definisanaprelomnim tačkama na graf. prilogu br. 4.3. Plana.Planom horizontalne regulacije ulica definisani su uslovi za dispoziciju saobraćajnih površina – kolovoza u profiluulice u odnosu na regulacionu liniju.U odnosu na regulacionu liniju definisana je i građevinska linija, kojom je utvrđeno minimalno rastojanje odregulacione linije do koje se može graditi.Saobraćajnim rešenjem utvrđena regulacija ulica uslovila je i postavljanje nivelete saobraćanica, premakonfiguraciji terena i drugim uslovima u utvrđenom koridoru.Planom nivelacije utvrđena je visinska regulacija planiranih saobraćajnica u odnosu na postojeću nivelaciju terena inivelete izgrađenih saobraćajnica.U odnosu na utvrđenu niveletu saobraćajnica potrebno je isplanirati teren pre početka građenja.U odnosu na definisanu niveletu saobraćajnica utvrditi visinsku kotu prizemlja objekata.

2.10.USLOVI ZAŠTITE PROSTORA

2.10.1.OPŠTI I POSEBNI USLOVI I MERE ZAŠTITE KULTURNOG NASLEĐA AMBIJENTALNE CELINEOD KULTURNO ISTORIJSKOG ILI URBANISTIČKOG ZNAČAJA KAO I POPIS OBJEKATA ZA KOJE SEPRE OBNOVE ILI REKONSTRUKCIJE MORAJU IZRADITI KONZERVATORSKI ILI DRUGI USLOVI ZAPREDUZIMANJE MERA TEHNIČKE ZAŠTITE

Mere zaštite i smernice za zaštitu za deo zone „Palić“ i deo zone „Radanovac“ na prostoru severno od Horgoškogputa (državnog puta II reda br. 102), od ulice Prežihov Voranca unutar istočne i severne granice građevinskogpodruč ja utvrđenog lomnim tačkama od broja 46 do 64 i zapadne granice bloka 17.1 do spoja sa državnim putem IIreda br. 102, a unutar koje se nalazi i severni deo ISTORIJSKOG JEZGRA PALIĆA koje je utvrđeno zaPROSTORNU KULTURNO ISTORIJSKU CELINU, (sl.list opštine Subotica br. 1/94), mogu se preduzeti naosnovu sledećih uslova:

I. Teritorija Radanovac se nalazi van zaštićenog gradskog jezgra Subotice.II. Na prostoru „Palića“ se nalazi deo prostora istorijskog jezgra Palića – kao nepokretno kulturno dobro.

Za prostor ISTORIJSKOG JEZGRA PALIĆA treba se pridržavati svih mera i smernica propisanih važećimGeneralnim planom:

JEZGRO PALIĆAProstorno kulturno-srtorijska celina „Jezgro Palića“ spomenik kulture, rešenje MZZSK Subotica br. 435-1 od13.12.1993.g. i Odluka SO Subotica br. 1/94

Mere zaštite urbanih struktura

Utvrđuju se sledeće mere urbanističke zaštite za područ je prostorno kulturno istorijske celine:

- Očuvanje istorijske urbani matrice, ulica, trgova i parkova, postojećih urbanih blokova sa nalseđenimregulacionim širinama ulica i građevinskim linijama, očuvanje jedinstvenog ombijenta. Jedine intervencije u smisluprobijanja interne saobraćajnice moguće je izvesti samo popločanjem.- Parking prostore rešavati u sklopu blokova i zelenila u skladu sa funkcijama, kako ova nužnost ne bivizuelno – estetski narušila ovaj zaštićeni ambijent. Izvesti ih adekvatnim popločanjem.- Očuvanje postojeće parcelacije uz mogućnost povezivanja i usitnjavanja parcela. Kako se usitnjavanjeparcela, ne bi narušio parkovski karater ambijenta, min. dimenzija parcela treba da budu oko 40x40m.- Očuvanje fonda zelenila i staza u dvorištima kuća letnjikovaca, koji ujedno čine i sastavni deo arhitekture iambijenta.- Parterno rešenje i urbani mobilijar treba da nosi stilska obeležja ambijenta. Urbana oprema za čitav prostoruz Horgoški put, treba da je jedinstveno rešena, a u skladu sa postojećom stilskom.

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



- Postojeći objekti sa spomeničnim svojstvima se moraju restaurirati, odnosno revitalizovati prema uslovimaMZZSK Subotica. Izvorni oblik se ne sme narušiti.- Izgradnjom novih objekata očuvati osnovne urbanističke i arhitektonske vrednosti prostora- Prosečna spratnost novih objekata se, u skladu sa nasleđem, kreće od P do P+1, maksimalna spratnost jeP+2+Pk, a izuzetno i više, u skladu sa uslovima koje propiše MZZSK Subotica.- Namena prostora uz horgoški put je javnog karaktera sa turističko – banjskim, ugostiteljskim, zabavnim,kulturnim i sportskim sadržajima. Prostor severno od navedenog, namenjen je stanovanju, predviđa se izgradanjaslobodnostojećih objekata, tipa vile, koje sem stambene funkcije mogu dobiti i neke druge koje bi se uklopile upredviđene gabarite, a ne bi narušile zaštićeni ambijent.- Prilazni putevi istorijskom jezgru Palića (Horgoški put, Kanjiški put i dr.) treba da dobiju poseban značaj,kako sa aspkta oblikovanja objekata, tako i prema njihovoj nameni.- Sve intervencije u okviru ovog prostora moraju biti u skladu sa GP Subotica – Palić do 2020.god., uslovimai nadzorom MZZSK Subotica i uslovima Zavoda za urbanizam Grada Subotica.

Mere zaštite urbanih strukturaUnutar granica jezgra Palića su pored nepokretnih kulturnih dobara (NKD) utvrđene 3 kategorije objekata: objektiod posebne vrednosti, objekti od vrednosti i objekti bez ambijentalnih vrednosti, a u skladu sa tim su utvr đene merezaštite, a sve prema „Studiji zaštite jezgra Palića“

Nepokretna kulturna dobra (NKD) su svi najvredniji objekti jezgra, oni koji su utvrđeni za nepokretna kulturnadobra se nalaze na sledećim parcelama:

1. Železnička stanica, Splitska aleja 1 k.p. br. 1461 K.O. Palić – odluka Vlade RS 05 br. 633-2231/97-008 od18.06.1997.god.2. Grobnica Bele Farkaša bb (spomenik kuture od velikog značaja)

Objekti od posebne vrednosti su svi objekti koji po urbanističko – arhitektoskom, umetničkom, kulturno –istorijskom ili drugom značaju imaju posebnu vrednost.

Objekti od posebne vrednost u okviru jezgra:

1. Orbanfalva 7, k.p. br. 466/12. Orbanfalva 11, k.p. br. 464/33. Orbanfalva 13, k.p. br. 430/1

4. Zelengorska 11a, k.p. br. 5155. Horgoški put 61, k.p. br. 498/16. Horgoški put 63, k.p. br. 501

Objekti od posebne vrednost u unutar zaštićene okoline:

1. Marka Oreškovića 19, k.p. br. 274

Za NKD i objekte od posebne vrednosti se utvrđuju sledeće mere zaštite:- Očuvanje originalnog horizontalnog i vertikalnog gabarita, primenjenih materijala, konstruktivnog sklopa.- Očuvanje ili restauracija osnovnih vrednosti funkcionalnog sklopa i enterijera (dekorativnog moleraja i sl.)- Očuvanje ili restauracija izvornog izgleda, stilska karakteristika, dekorativnih elemenata i autentičnogkolorita objekata.

- Na ovim objektima se ne dozvoljava nadogradnja, ali je dozvoljeno osavremenjivanje objekta u cilju boljegkorišćenja što podrazumeva sledeće intervencije, koje se moraju izvesti uz uslove i pod nadzorom nadležneustanove zaštite:

a. Uvođenje savremenih instalacija, pod uslovom da ne naruše enterijerske vrednosti objektab. Uređenje potkrovlja moguće je samo u postojećem gabaritu krova, osvetljenje ostvariti putem krovnihprozora orjentisanih prema dvorišnom prostoru, a prema uličnom delu moguće je otvaranje krovnih prozora u ravnikrova i to samo ako se time ne narušava estetika i sklad izvornog objekta. Ove intervencije vršiti prema uslovimanadležne ustanove zaštitec. Uređenje podruma, odnosno pretvaranje podruma u stambeni ili poslovni prostor, moguće je ostvariti, alisamo u slučaju da se time ne narušavaju osnovne vrednosti zdanja i njegova stabilnost. Izvršiti predhodnaispitivanja tla i noseće konstrukcije objekta.

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



d. Ostale inervencije (otvaranje novih prozora, vrata i sl.) moguće je samo u dvorišnim delovima objekta i tosamo ako se na taj način ne narušavaju osnovne vrednosti zdanja, stilske karakteristike, proporcijski odnosi i dr.Ove intervencije se isključuju, ne mogu se vršiti na objektima NKD i slobodnostojećim objektima u parkovskomokruženju čije su sve fasade sagledive.e. Dvorišni delovi mogu biti dograđeni do visine uličnog gabarita objekta, jedino ako je izvornim rešenjemstavljena mogućnost za dvorišnu dogradnju. Dvorišne dogradnje jedinstveno rešiti za čitavu parcelu kako bi seostvarila jedinstvena estetska celina. Ova mogućnost je isključena za NKD.

- Ostali objekti na parceli ne podležu režimu glavnog objekta, rešavaju se u skladu sa valorizacijom, ali takoda ne ugroze glavni objekat. Naknadno dograđeni neestetski delovi građevine i neadekvatni pomoćni objekti saparcele i iz okruženja se uklanjaju. Dvorišni prostor u svemu uskladiti sa glavnim (uličnim) objektom.

- Moguća je promena namene, stim da nove funkcije moraju biti primerene arhitekturi, postojećemfunkcionalnom i konstruktivnom sklopu objekta.

- Reklame, klima uređaji, table sa imenima značajnih ličnosti koje su živele u tim zgradama, osvetljenje i dr.na fasadama mogu se postaviti samo prema uslovima nadležnog Zavoda za zaštitu spomenika kulture.

Objekti od posebne vrednosti

Objekti od vrednosti unutar jezgra:

1. Orbanfalva 15, k.p. br. 4322. Marka Orečkovića 11, k.p. br. 473/13. Zelengorska 5, k.p. br. 5074. Zelengorska 7, k.p. br. 5065. Zelengorska 11, k.p. br. 512/1

Objekti od vrednosti unutar zaštićene okoline:

1. Horgoški put 85, k.p. br. 933 i 9342. Orbanfalva 2b, k.p. br. 2833. Orbanfalva 10, k.p. br. 290/14. Brestovačka ulica, k.p. br. 544/1

5. Brestovačka ulica, k.p. br. 540/16. Horgoški put, k.p. br. 5487. Horgoški put, k.p. br. 559/18. Horgoški put, k.p. br. 662

Objekti od vrednosti:1. Horgoški put 87 i 892. Šandora Petefija 20

Za njih se utvrđuju sledeće mere zaštite:

- Očuvanje originalnog horizontalnog i vertikalnog gabarita, primenjenih materijala, konstruktivnog sklopa.

- Očuvanje ili restauracija izvornog izgleda, stilska karakteristika, dekorativnih elemenata i autentičnogkolorita objekata. Usled promene namene ostale intevencije (otvarnje portala i izloga, podrumskih silaza na uličnojfasadi i dr. otvora na dvorišnoj fasadi), moguće je samo jedinstvenim tretiranjem čitavog objekta, i to ako se na tajnačin ne narušavaju osnovne vrednosti zdanja, stilske karakteristike, proporcijski odnosi i dr.

- Na ovim objektima se ne dozvoljava nadogradnja, ali je dozvoljeno osavremenjivanje objekta u cilju boljegkorišćenja što podrazumeva sledeće intervencije, koje se moraju izvesti uz uslove i pod nadzorom nadležneustanove zaštite:

a. Uvođenje savremenih instalacijab. Moguće je uređenje potkrovlja prema uličnom frontu zadržati postojeći gabarit krova, dok je premadvorišnom delu moguća korekcija nagiba kako bi se ostvarilo što bolje osvetljenje. Osvetlljnje je moguće ostvariti

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



putem krovnih prozora orjentisanih prema dvorišnom prostoru, a prema delu moguće je otkrivanje samo krovnihprozora u ravni krova i to samo ako se time ne narušava estetika i sklad izvornog izgleda objekta. Ove intervencijevršiti prema uslovima nadležne ustanove zaštite.c. Uređenje podruma moguće je, ali samo u slučaju da se time ne narušavaju osnovne vrednosti zdanja injegova stabilnost. Izvršiti prethodna ispitivanja tla i noseće konstrukcije objekta.d. Dvorišni delovi mogu biti dograđeni do visine uličnog gabarita objekta. Dvorišne dogradnje jedinstvenorešiti za čitavu parcelu kako bi se ostvarila jedinstvena estetska celina.

- Ostali objekti na parceli ne podležu režimu glavnog objekta, rešavaju se u skladu sa valorizacijom, ali takoda ne ugroze glavni objekat. Naknadno dograđeni neestetski delovi građevine i neadekvatni pomoćni objekti saparcele i iz okruženja se uklanjaju. Dvorišni prostor u svemu uskladiti sa glavnim (uličnim) objektom.- Moguća je promena namene, s tim da nove funkcije moraju biti primerene arhitekturi, postojećemfunkcionalnom i konstruktivnom sklopu objekta.- Reklame, klima uređaju, table sa imenima značajnih ličnosti koje su živele u tim zgradama, osvetljenje i dr.na fasadama mogu se postaviti samo prema uslovima nadležnog Zavoda za zaštitu spomenika kulture.

*Objekti bez vrednosti, neprimereni ambijentu: mogu biti adaptirani ili zamenjeni novim objektima prema uslovimanadležne ustanove zaštite nepokretnih kulturnih dobara s tim da moraju ispunjavati islove:

U slučaju kada se gradi objekat:

- Izgradnja jednog objekta se predviđa u okviru novoformiranih parcela. U okviru obkekta skoncentrisatistambene i pomoćne prostorije (garažu, radionicu i sl.)

- Lokacija objekta na parceli je, shodno nasleđu, centralna, kako bi se oformio prostor predbašte i zadnjegdela dvorišta. Građevinsku liniju uvući od regulacione linije.

- Gabariti novih objekata u stambenom delu moraju biti primereni nasleđu i veličini parcela, razuđeni uosnovi kao i po vertikali, sa karakterom starih vila. Visine uskladiti sa okolnim vilama, P, P+Pk, P+1

- Ograde parcela izvesti isključivo perforirano po ugledu na postojeće (mrežasto, metalne, i sl.), a jedino sazidanom soklom i subovima. Postojeće ograde čine jedinstvo sa arhitekturom, te imaju isti tretman kao i objekti.Odstupanja u lokaciji objekata na parceli se mogu jedino pojaviti kod javnih objekata koji su ujedno i većihdimenzija. Kod njih nije neophodno rešavati ogradu.

- Objekte koncipirati po ugledu na nasleđenu arhitekturu Palića. Formirati objekte razuđenih gabarita, kako uhorizontalnom, tako i vertikalnom gabaritu. Objekti treba da su otvoreni ka spoljašnjem prostoru sa velikimterasama, tremovima, erkerima i sl. Elementi oblikovanja treba da doprinesu da se zadrži specifičan karakterarhitekture Palića uz primenu tremova, terasa, erkera, lođa, tornjeva, krovnih prozora, obrade fasade i koloritaprimerenog nasleđu.- Primenjeni materijali moraju biti u skladu sa građevinskim nasleđem – prirodni: opeka, malterska obrada,drvo, crep, šindra, keramika, kao i savremeni materijali koji nisu u suprotnosti sa navedenim.

- Javni objekti i objekti sa većim gabaritima moraju biti sklop usitnjenih elemenata povezanih prolazima,terasama, razuđenih gabarita po visini i horizontali.

- Visinski gabarit novih objekata uslovljen je graditeljskim nasleđem Palića. Prosečna spratnost novih

objekata kreće se od P do P+1, maksimalna spratnost je P+2.

- Prilikom izgradnje novog objekta rešiti parkiranje i garažiranje, odlaganje i odnošenje smeća, kao ihortikulturno uređenje okruženja.

- Oblikovanje novoplaniranih objekata, kao i celokupno arhitektonsko delo (konstrukcija, funkcija) treba dabude pečat svoga vremena. Sa objektima koja imaju spomenična svojstva u okruženju treba da čine skladnu celinu.

- Namena novih objekata može biti: javna, stambena, poslovna, mešovita i dr.

- S obzirom na kvalitet i značaj ovoga prostora, za idejna rešenja novih objekata u priobalnom i parkovskompojasu treba raspisati konkurs.

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



-Spomenici:

1. SPOMENIK PALIM BORCIMA I ŽRTVAMA FAŠISTIČKOG TERORA „ŽUBOR ŽIVOTA“Horgoški put, Palić, 8.10.1983.2. PROLEĆE, O.Š. „Miroslav Antić“ Trogirska bb, Palić. post.1980.3. SAKUPLJAČI CENA, O.Š. „Miroslav Antić“ Trogirska bb, Palić, postavljeno 1980.4. ORBAN KRST, na početku ulice Orbanfalva5. Grobnica Olge Penavin-palićko groblje6. Grobnica Baranji Karolja-palićko groblje

Uslovi i smernice:Programom zaštite spomenika planira se njihovo očuvanje u autentičnom izgledu, njihova sanacija i restauracija, teočuvanje i uređenje okruženja spomenika.

Arheološka nalazišta:

1. Radanovac – „ZZ Crvena Zvezda“2. Radanovac – „Jaramazovićev salaš“Uslovi – Na navedenim nalazištima uslovljavaju se budući građevinski zahvati i zemljani radovi obavezominvestitora da obezbedi stručni arheološki nadzor i zaštitna arheološka istraživanja, a u zavisnosti od značajanalazišta i sistematska iskopavanja.

2.10.2. OPŠTI I POSEBNI USLOVI I MERE ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE I ŽIVOTA I ZDRAVLJA LJUDI

Na prostoru plana planiraju se mere koje će se preduzeti za smanjenje ili sprečavanje štetnih uticaja na životnusredinu.U okviru postojeće i planirane namene potrebno je obezbediti praćenje pokazatelja od uticaja na stanje sredine ikontrolu svih aktivnosti u okviru pojedinih kompleksa.Mere zaštite životne sredine, utvrđene kroz primenu zakonske regulative iz oblasti zaštite životne sredine,podrazumevaju uključivanje javnosti u donošenje odluka o pitanjima zaštite životne sredine. Opšti uslovi zaštiteživotne sredine obezbeđuju se pridržavanjem odredbi:- Zakona o zaštiti životne sredine („Službeni glasnik RS” br. 135/04, 36/09, 36/09 – dr. zakon i 72/09 – dr.zakon i 43/2011 – odluka US),- Zakona o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu („Sl. glasnik RS” br, 135/04 i 88/2010),

- Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu („Sl. glasnik RS” br. 135/04, 36/09),- Pravilnika o dozvoljenom nivou buke u životnoj sredini („Sl. glasnik RS” br. 54/92) i drugih važećihpropisa u ovoj oblasti.Pridržavanjem utvrđenih uslova iz Plana u pogledu vrste i namene planiranih objekata, njihovog utvrđenog položajau odnosu na regulacione linije ulice, definisanih indeksa zauzetosti prostora – parcela i utvrđenih maksimalnihspratnosti i visina objekata, uz poštovanje ograničenja u pogleda vrsta poslovnih delatnosti koje su dozvoljene zaobavljanje u granicama prostora Plana i propisanih mera zaštite životne sredine, obezbeđuju se uslovi kvalitetnoghumanog življenja u urbanoj gradskoj sredini.Na prostoru Plana obezbediće se uslovi zaštite životne sredine u okviru svake namene radi optimalnogfunkcionisanja celokupnog prostora, sprečavanjem svih oblika ugrožavanja životne sedine i obezbeđivanjem nivoakvaliteta sredine, prema odgovarajućim standardima i kriterijumima, propisanim zakonima i podzakonskim aktima.Utvrđene regulacione širine ulica obezbeđuju stvaranje šireg zelenog pojasa u koridoru ulice, kao vida zaštite odbuke, prašine i vibracija koje se očekuju kao posledica intenzivnog saobraćaja koji će se nakon izgradnje kolovoza

odvijati u zavisnosti od ranga saobraćajnica.Duž postojećih frekventnih saobraćajnica potrebno je uspostaviti merna mesta za praćenje aerozagađenja iintenziteta komunalne buke i u skladu sa rezultatima merenja, ako se prekorače dozvoljene vrednosti, preduzimatiodgovarajuće mere (regulisanjem režima saobraćaja i rešavanjem stacionarnog saobraćaja).Praćenje aerozagađenja treba realizovati prema posebnom programu i definisanim mestima, kao i parametrimakontrole (aerosediment, čađ, sumpordioksid, ugljenomonoksid i azotni oksidi), prema Pravilniku o graničnimvrednostima, metodama merenja imisije, kriterijuma za uspostavljanje mernih mesta i evidenciji podataka(«Službeni glasnik Republike Srbije» broj 54/92 i 30/99). U obezbeđivanju kvaliteta vazduha, koncentracijazagađujućih materija ne sme da bude veća od one koja je, s obzirom na namenu prostora, dozvoljena. Potrebno jepraćenje zagađenosti vazduha (imisija) od saobraćaja (linijskih izvora zagađivanja vazduha).Radi obezbeđivanja akustičnog komfora na prostorima stanovanja treba obezbediti uslove da najviši nivo buke neprelazi vrednost od 55db(A) noću i 65db(A) danju, odnosno u zgradi maksimum 30db(A) noću i 35db(A) danju. U

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



pogledu zaštite od buke treba obezbediti uslove za smanjenja štetnog delovanja primenom izolacionih materijalakoji će onemogućiti prodor buke u životni i radni prostor.Poseban problem predstavljaju prostori za smeštaj kontejnera za komunalni otpad, odnosno kontejneri stanaravišeporodičnih objekata. Radi poboljšanja higijenskih uslova i zaštite životne sredine, za postavljanje kontejneratreba odrediti pogodna i higijenski bezbedna mesta tako da budu van glavnih tokova kretanja i zaklonjena odpogleda, kao i dostupna vozilima koja odnose privremeno deponovani otpad.U pogledu poboljšanja higijenskih uslova i zaštite životne sredine, za objekte višeporodi čnog stanovanja i drugenamene nestambenog sadržaja, razradom planskog dokumenta na osnovu gustine stanovnika, broja pražnjenjaposuda i zapremine sabirnih posuda, potrebno je obezbediti prostore za kontejnere za komunalni otpad.Prilazni putevi do mesta gde se planira držanje posuda za čuvanje i sakupljanje otpada treba da budu i za saobraćajspecijalnih vozila za odvoz otpada, maksimalnog opterećenja do 10t, širine do 2,5m i dužine do 12m. Za svakikontejner potrebno je obezbediti 3m2 glatke nosive podloge u nivou prilaznog puta, sa odvođenjem atmosferskih iocednih voda, na rastojanju ne većem od 2m od prilaznog puta specijalnog vozila za odvoz smeća. Ovi prostorimoraju ispunjavati sve higijenske uslove u pogledu redovnog čišćenja, održavanja, dezinfekcije i neometanogpristupa vozilima i radnicima komunalnog preduzeća zaduženog za odnošenje smeća. Uslovi za evakuaciju otpadadati su u poglavlju 2.10.4.Za smeštaj kontejnera za odlaganje smeća mogu se koristiti prostorije u zgradama koje moraju ispunjavati najstrožehigijenske uslove - u pogledu redovnog čišćenja, održavanja, dezinfekcije, dobrog ventilisanja i sl. Takođe, do njihse mora ostvariti neometan pristup vozilima i radnicima komunalnog preduzeća zaduženom za odnošenje smeća.Posebnu pažnju treba posvetiti uređenju slobodnih površina i stvaranju skladnog ambijenta (popločavanjem,vizurama, osvetljenjem i drugim akcentima).

Prilikom izvođenja radova na postojećim objektima, kao i prilikom gradnje novih treba voditi računa oobezbeđivanju svih potrebnih uslova zaštite u pogledu geotehničkih i seizmičkih karakteristika tla i statičkih ikonstruktivnih karakteristika objekata.Svi radovi i zaštitne mere moraju biti u skladu sa propisima za izgradnju objekata.Za potrebe planiranih namena obezbediće se uslovi za stacionarni saobraćaj, prema usvojenim kriterijumima inormativima.Unutrašnjost blokova dvorišta višeporodičnih objekata moraju imati protivpožarne hidrante. Sanitarne i čistetehnološke vode priključiće se na javnu kanalizacionu mrežu bez posebnog predtretmana, a ostale samo nakonodgovarajućeg predtretmana.Energetska sanacija postojećih objekata podrazumeva sve intervencije koje se preduzimaju radi poboljšanjaenergetskih karakteristika zgrada (postavljanjem izolacije, zamena ili dopuna postojeće toplotne izolacije).

2.10.3. USLOVI ZA ZAŠTITU OD POŽARA, ELEMENTARNIH NEPOGODA,TEHNIČKO -TEHNOLOŠKIH

NESREĆA I RATNIH DEJSTAVA

Opšti uslovi zaštite od požara, elementarnih nepogoda i uništavanja od uticaja na uređenje i izgradnju prostora Planapodrazumevaju pridržavanje odredbi:

- Zakona o zaštiti od požara ("Službeni list RS" br. 111/2009)- Zakona o odbrani («Službeni glasnik RS» br. 116/07, 88/09, 88/09 – dr.zakon i 104/09 – dr. zakon) idrugih važećih propisa i normativa vezanih za ove oblasti.- Zakon o vanrednim situacijama („Sl. Glasnik RS” br. 111/2009)- Pravilnika o tehničkim normativima za spoljnu i unutrašnju hidrantsku mrežu za gašenje požara («Službenilist SFRJ» br. 39/91)- Pravilnika za elektroinstalacije niskog napona («Službeni list SRJ» br. 28/95)- Pravilnika o zaštiti objekata od atmosferskih pražnjenja («Službeni list SRJ» br. 11/96)

- Pravilnika o tehničkim normativima za izgradnju objekata visokogradnje u seizmičkom područ ju («Sl. listSFRJ» br. 31/81, 49/82, 29/83, 21/88, 52/90)

Kao mera zaštite od požara neophodno je planirati pristupe vatrogasnim vozilima do svakog objekta što seobezbeđuje saobraćajnicama i kolskim pasažima.S obzirom da prostor prema preovlađujućoj nameni i planskimpokazateljima predstavlja prostor srednjih gustina nastanjenosti ugroženost od požara je značajna.

Planirane široke gradske saobraćajnice štitiće prostor u smislu prenošenja požara sa jedne na drugu prostornucelinu.Ugroženost od požara na prostoru u granicama plana otkloniće se izgradnjom hidrantske mreže na uličnojvodovodnoj mreži potrebnog kapaciteta, kao i pridržavanjem uslova za obezbeđenje protivpožarne zaštite prilikomprojektovanja i izgradnje objekata u skladu sa njihovom namenom (izborom građevinskog materijala, pravilnom

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



ugradnjom instalacija) građenjem saobraćajnica optimalno dimenzionisanih u odnosu na rang saobraćajnice iprocenjeni intenzitet saobraćaja, u pogledu širina kolovoza, radijusa krivina i dr.) i obezbeđenjem adekvatnogkolskog pristupa svakoj parceli i objektima.

Područ je Subotice spada u zonu ugroženu zemljotresima jačine VII MCS.Osnovna mera zaštite od zemljotresa predstavlja primenu principa aseizmičkog projektovanja objekta, odnosnoprimenu sigurnosnih standarda i tehničkih propisa o gradnji na seizmičkim područ jima. Urbanističke mere zaštite,kojima se neposredno utiče na smanjenje povredljivosti teritorije ugrađene su u plansko rešenje, pri čemu jepotrebno definisati sve bezbedne površine na slobodnom prostoru (parkovi, trgovi, igrališta) koje bi u slučajuzemljotresa predstavljale bezbedne zone za evakuaciju, sklanjanje i zbrinjavanje stanovništva.Objekte projektovati i graditi u skladu sa članom 4. Pravilnika o tehničkim normativima za izgradnju objektavisokogradnje u seizmičkim područ jima („Službeni list SFRJ” broj 31/81, 49/83, 21/88 i 52/90).Prema minimalnoj niveleti terena od 105,00 m n.v. prostor obuhvaćen planom nije direktno ugrožen od poplavapovršinskim i podzemnim vodama pa se primenjuju opšte mere zaštite planiranjem odgovarajuće kanalizacionemreže.Zaštita od udara groma treba da se obezbedi izgradnjom gromobranske instalacije koja će biti pravilno raspoređena ipravilno uzemljena. Ukoliko na teritoriji obuhvaćenoj planom postoje radioaktivni gromobrani, neophodno ih jeukloniti - zameniti.

Kao mera zaštite stanovništva od ratnih dejstava kod izgradnje objekata u zavisnosti od namene prostora neophodno je pridržavati se sledećih uslova:

PLANIRANA NAMENAUSLOVI

JAVNE NAMENE

-kompleks škole i dečije ustanove

-kompleks zdravstvene ustanove

-kompleks socijalne ustanove --- Prilikom izgradnje novih objekata u kompleksima škola i dečijih ustanova,zdravstvenih i socijalnih ustanova planirati izgradnju skloništa, čiji se kapacitet određuje na osnovu 1/5 ukopanogbroja zapolenih u najbrojnijoj smeni i 1/5 ukupnog broja korisnika ustanove. Zaštitu planirati u skloništima

dopunske zaštite otpornosti 50 kPa, ukoliko kapacitet ne prelazi 50 osoba. U suprotnom zaštitu planirati skloništimaosnovne zaštite, optornosti 100 kPa.PORODIČNO STANOVANJE I PORODIČNO STANOVANJE SA DELATNOSTIMA

U zoni malih i srednjihgustina stanovanja

MALA PRIVREDA

---U zoni male i srednje gustine stanovanja, tj. jednoporodičnog stanovanja i porodničnog stanovanja sadelatnostima, kao i u zoni male privrede, investitori imaju obavezu izgradnje zaklona u slučaju neposredne ratneopasnosti.PROIZVODNJA, PRIVREDA, KOMERCIJALNI SADRŽAJI

--- Broj potrebnih mesta za sklanjanje odrediti za 2/3 ukupnog broja zaposlenih u najbrojnijoj smeni. Zaštitustanovništva planirati u skloništima dopunske zaštite otpornosti 50kPa. Sklonište dopunske zaštite može da imamax.50 osoba, a ukoliko je kapacitet veći od 50 osoba graditi sklonište osnovne zaštite otpornosti 100kPa.--- Izuzetno prilikom izgradnje objekata magacina, trafo stanica, podstanica i sl., tj. objekata u kojima nijepredviđeno duže zadržavanje ljudi, investitori mogu obavezu regulisati uplatom naknade za izgradnju i održavanjeskloništa u iznosu 2% vrednosti građevinskog dela objekata.

- Skloništa graditi kao dvonamenske objekte, a mirnodopska namena će se definisati Bližim uslovima zaskloništa.- Skloništa po pravilu treba da su ukopana ili poluukopana, na najnižoj podzemnoj etaži objekta.

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



- Tačan položaj skloništa odrediti na način da rezervni izlaz ne bude u zoni zarušavanja, a da odstojanje ulazau sklonište do najudaljenijeg mesta sa koga se polazi u sklonište ne iznosi više od 250m (polupre čnik gravitacije).Kota poda skloništa treba da je najmanje 30 cm iznad kote nivoa podzemnih voda.

- U slučaju nepostojanja tehničkih mogućnosti za izgradnju skloništa (visok nivo podzemne vode, radovirekonstrukcije, dogradnje i nadziđivanja, zauzeće parcele te nemogućnost izgradnje rezervnih izlaza van zonezarušavanja i sl.), investitor kome je utvrđena obaveza, može biti oslobođen izgradnje skloništa shodno čl. 64. stav1. Zakona o vanrednim situacijama, rešenjem “Javnog preduzeća za skloništa”, uz prethodno pribavljeno mišljenjeorgana nadležnog za poslove urbanizma da ne postoje tehnički uslovi za izgradnju skloništa u skladu sa zakonom. Utom slučaju investitor ima obavezu uplate naknade za izgradnju i održavanje skloništa u visini 2% vrednostigrađevinskog dela objekta.

Nadležni organ za izdavanje dozvole izdaće građevinsku dozvolu za izgradnju objekta u kome se ne gradi skloništesamo ukoliko investitor priloži dokaz o plaćenoj naknadi za izgradnju i održavanje skloništa.

Shodno članu 65.stav 4. Zakona o vanrednim situacijama, Organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole nemože da izda građevinsku, odnosno upotrebnu dozvolu za objekat za koji se gradi sklonište, ukoliko nisu ispunjenipropisani posebni uslovi za izgradnju, odnosno upotrebnu dozvolu.

Prilikom izrade projektne dokumentacije za sklonište obavezno se pridržavati odredaba važećeg pravilnika otehničkim normativima za skloništa.

2.10.4. USLOVI ZA EVAKUACIJU OTPADA

Investitori i vlasnici objekata dužni su da obezbede kontejnere za odnošenje otpada i predaju ih nadležnompreduzeću na upravljanje. Prilikom izdavanja lokacijske dozvole za izgradnju poslovnih i proizvodnih objekataobavezno definisati položaj mesta za postavljanje kontejnera za smeće.Radi poboljšanja higijenskih uslova i zaštite životne sredine, za postavljanje kontejnera treba odrediti pogodna ihigijenski bezbedna mesta tako da budu van glavnih tokova kretanja i zaklonjena od pogleda, kao i dostupnavozilima koja odnose privremeno deponovani otpad. Za smeštaj kontejnera za odlaganje smeća mogu se koristitiprostorije u objektima koje moraju ispunjavati najstrožije higijenske uslove - u pogledu redovnog čišćenja,održavanja, dezinfekcije, dobrog ventilisanja i sl. Takođe, do njih se mora ostvariti neometan pristup vozilima iradnicima komunalnog preduzeća zaduženom za odnošenje smeća.Gabariti kamiona za pražnjenje kontejnera su: dužina oko 10m, širina oko 2,55m i visina oko 3,9 m, a dimenzije

prostora koji zauzima jedan kontejner iznose 1x1,5m.Kontejneri se raspoređuju tako da najviše 15 stanova koristi jedan kontejner. Minimalno rastojanje između dvakontejnerska mesta je 50m.Mesta za kontejnere su od tvrde podloge (beton, asfalt…). Odvođenje atmosferskih otpadnih voda rešiti tako da seotpadna voda sa mesta za kontejnere odliva u javnu kanalizacionu mrežu.Kontejnerska mesta koja sada postoje se zadržavaju na istim lokacijama i sa istim brojem kontejnera.U cilju zaštite od pogleda kontejnersko mesto može se ograditi zimzelenim drvećem, šibljem ili ogradom, visine do1,8m.2.11. POSEBNI USLOVI KOJIMA SE JAVNE POVRŠINE I OBJEKTI JAVNE NAMENE ČINEPRISTUPAČNIM OSOBAMA SA INVALIDITETOM U SKLADU SA STANDRADIM PRISTUPAČNOSTI

U rešavanju saobraćajnih površina, prilaza objektima i drugih elemenata uređenja i izgradnje prostora i objekataprimeniti odredbe Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom („Sl. glasnik RS” br. 33/2006) i

Pravilnika o uslovima za planiranje i projektovanje objekata u vezi sa nesmetanim kretanjem dece, starih,hendikepiranih i invalidnih lica („Službeni glasnik RS” broj 18/97).

U skladu sa standardima pristupačnosti obezbediti uslove za nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom,deci i starim osobama na sledeći način:

- na svim pešačkim prelazima visinsku razliku između trotoara i kolovoza neutralisati obaranjem ivičnjaka,- poslovnim objektima obezbediti pristup licima sa posebnim potrebama na kotu prizemlja spoljnjim iliunutrašnjim rampama, minimalne širine 90cm i nagiba 1:20 (5%) do 1:12 (8%),- stambeni i stambeno-poslovni objekti sa deset i više stanova moraju se projektovati i graditi tako daosobama sa invaliditetom, deci i starim osobama bude omogućen nesmetan pristup, kretanje, boravak i rad.

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



- u okviru svakog pojedinačnog parkirališta ili garaže obavezno predvideti rezervaciju i obeležavanje parkingmesta za upravno parkiranje vozila invalida u skladu sa standardom JUS U. A9.204,

2.12. USLOVI I MERE ZA SPROVOĐENJE PLANA GENERALNE REGULACIJE SA LOKACIJAMAPROPISANIM ZA DALJU PLANSKU RAZRADU

Nakon usvajanja Plana od strane Skupštine grada Subotice, a na način i po postupku utvrđenim Zakonom oplaniranju i izgradnji, Plan generalne regulacije će se sprovoditi kroz postupak:

- izrada, izdavanje Lokacijske dozvole za potrebe izgradnje na postojećim parcelama koji ispunjavaju usloveza građevinsku parcelu prema odredbama Plana.- parcelacija i preparcelacija građevinskih parcela u cilju izdvajanja građevinskog zemljišta namenjenog zapovršine i objekte javne namene, kao i formiranja građevinskih parcela prema utvrđenoj nameni u skladu sa planomvršiće se u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji.- izuzimanje planiranog građevinskog zemljišta za javnu namenu (ulice) iz poseda korisnika tog zemljišta injegovo određivanje za površinu javne namene.- izrada projektno – tehničke dokumentacije za objekte saobraćajne i komunalne infrastrukture u ciljuuređenja i opremanja javnih površina - ulica prema utvrđenoj dinamici realizacije prostornog rešenja.- izrada projektno – tehničke dokumentacije za objekte namena utvrđenih Planom koji se grade nagrađevinskom zemljištu za ostale namene.- pribavljanje urbanističkih i drugih saglasnosti na projektnu dokumentaciju.

- pribavljanje građevinske dozvole i prijava radova.Za prostor javne namene i centra urbanističke zone u bloku 43 propisuje se dalja razrada odnosno izrada Planadetaljne regulacije

Za prostor komercijalne funkcije u blokovima 63, 63a i 64 propisuje se dalja razrada odnosno izrada Plana detaljneregulacije

Za prostor komercijalne funkcije u bloku 36, i prostore namenjene maloj privredi i proiyvodnji i privredi ublokovima 148 i 149 propisuje se dalja razrada odnosno izrada Urbanističkih projekata

Uređenje javnih zelenih površine parkovskog karaktera javne namene u blokovima 40, 118 i 119 vršiće se naosnovu Lokacijske dozvole.

2.13 MERE ENERGETSKE EFIKASNOSTI IZGRADNJE

Na osnovu Zakona o planiranju i izgradnji, a u skladu sa strategijom Agencije za energetsku efikasnost neophodno je raditi na podsticanju graditelja i vlasnika objekata da primene energetski efikasna rešenja i tehnologije u svojimzgradama, radi smanjenja tekućih troškova, tj. da unaprede energetsku efikasnost u zgradarstvu čime bi se smanjilapotrošnja svih vrsta energije.

Svi objekti visokogradnje moraju biti u skaldu sa Pravilnikom o energetskoj efikasnosti zgrada ("Sl. glasnik RS", br.61/2011).

Potrebno je primeniti koncepte koji su štedljivi, ekološko opravdani i ekonomični po pitanju energenata, ukoliko sežele ostvariti ciljevi poput energetske produktivnosti ili energetske gradnje kao doprinosa zaštiti životne sredine i

klimatskih uslova.

Osnovne mere za unapređenje energetske efikasnosti u zgradarstvu su: smanjenje energetskih gubitaka, efikasnokorišćenje i proizvodnja energije.

Smanjenje energetskih gubitaka se postiže: eliminisanjem „hladnih mostova“, toplotnom izolacijom zidova,krovova i podova, zamenom stolarije, odnosno upotrebom modernih prozora i vrata koji imaju dobretermoizolacione karakteristike, a sve u cilju sprečavanja nepovratnih gubitaka dela toplotne energije.

Efikasno korišćenje energije podrazumeva upotebu novih sistema grejanja i hlađenja koji su relativno niskipotrošači energije, a mogu se napajati iz alternativnih i obnovljivih izvora energije, kao što su solarna i geotermalna

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



energija. Toplotne pumpe kod ovih sistema mogu raditi u režimu grejanja zimi, a u režimu hlađenja u toku leta takoda se postiže ugodna i ravnomerna klima stanovanja tokom čitave godine.

Energetska efikasnost izgradnje u naselju postiže se:

- izgradnjom pešačkih i biciklističkih staza za potrebe obezbeđenja komuniciranja unutar naselja i smanjenjakorišćenja motornih vozila;- podizanjem uličnog zelenila (smanjuje se zagrevanja tla i stvara se prirodni ambijent za šetnju i vožnjubicikla);- projektovanjem i pozicioniranjem zgrada prema klimatskim aspektima, izloženosti suncu i uticaju susednihobjekata, podizanjem zelenih krovova, kao kompenzacija okupiranom zemljištu;- sopstvenom proizvodnjom energije i drugim faktorima;- izgradnjom objekata za proizvodnju energije na bazi alternativnih i obnovljivih izvora energije(korišćenjem lokalnih obnovljivih izvora energije) i izgradnjom daljinskih ili centralizovanih sistema grejanja ihlađenja.

Energetska efikasnost izgradnje objekata obuhvata sledeće mere:

- realizacija pasivnih solarnih mera, kao što su: maksimalno korišćenje sunčeve energije za zagrevanjeobjekta (orijentacija zgrade prema južnoj, odnosno istočnoj strani sveta), zaštita od sunca, prirodna ventilacija i sl;- omotač zgrade (toplotna izolacija zidova, krovova i podnih površina); zamena ili sanacija prozora (vazdušna

zaptivnost, nepropustljivost i druge mere);- sistem grejanja i pripreme sanitarne tople vode (zamena i modernizacija kotlova i gorionika, prelazak saprljavih goriva na prirodni gas ili daljinsko grejanje, zamena i modernizacija toplotnih podstanica, regulacijatemperature, ugradnja termostatskih ventila, delitelja i merača toplote i druge mere;- unutrašnja klima, koja utiče na energetske potrebe, tj. sistem za klimatizaciju, (kombinacija svihkomponenti potrebnih za obradu vazduha, u kojoj se temperatura reguliše ili se može sniziti, mogućno ukombinaciji sa regulacijom protoka vazduha, vlažnosti i čistoće vazduha);- unutrašnje osvetljenje (zamena sijalica i svetiljki radi obezbeđenja potrebnog kvaliteta osvetljenosti).

Neke zgrade, kao što su istorijski spomenici, verski objekti, poljoprivredne zgrade, mogu biti izuzete iz primeneovih mera.

Mere za dalje poboljšavanje energetskih karakteristika zgrade ne smeju da budu u suprotnosti sa drugim suštinskim

zahtevima, kao što su pristupačnost, racionalnost i nameravano korišćenje zgrade.

2.14. PRAVILA PARCELACIJE, PREPARCELACIJE I ISPRAVKE GRANICA PARCELA

2.14.1. OPŠTA PRAVILA

Osim pojmova preuzetih iz Zakona o planiranju i izgradnji, definišu se sledeći pojmovi:

- “prednja granica parcele” je granica građevinske parcele koja se poklapa sa regulacionom linijom pristupnesaobraćajnice:- “zadnja granica parcele” je granica građevinske parcele naspramna prednjoj granici parcele;- ‘’bočna granica parcele’’ je granica građevinske parcele koja povezuje prednju i zadnju granicu parcele.Bočna granica može biti prava ili izlomljena.

Građevinska parcela mora imati pristup na javnu saobraćajnicu. Građevinska parcela treba da ima oblikpravouganika ili trapeza. Izuzetno za gradnju se mogu koristiti i parcele nepravilnog oblika koje nemaju me đusobnoupravne granice, u kom slučaju se izgradnja objekta (objekata) na parceli prilagođava obliku parcele u skladu sauslovima određene zone.Pravilima pracelacije ovog plana definišu se minimalne i maksimalne dimenzije za formiranje građevinskih parcelau cilju ispunjenja uslova za izgradnju. Formiranje građevinske parcele obavlja se izradom projekta parcelacijeodnosno preparcelacije, u skladu sa Zakonom o planiranju izgradnji, a prema pravilima parcelacije iz ovog plana.Uslovi za ispravku granica građevinske parcele u odnosu na granice susednih parcela mogu se izdati u skladu sauslovima iz Plana generalne regulacije, i to na predlog zainteresovanog lica i uz saglasnost vlasnika zemljišta, aprema utvrđenim pravilima o parcelaciji, u pogledu veličine oblika, širine i drugih uslova koji su propisani zagrađevinsku parcelu u zoni u kojoj se nalazi.

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



Na zahtev vlasnika, odnosno zakupca katastarske parcele vrši se ispravka granice parcele, pripajanjem građevinskogzemljišta u javnoj svojini postojećoj parceli, u cilju formiranja katastarske parcele koja ispunjava uslovegrađevinske parcele, na osnovu projekta preparcelacije.Prilikom izrade projekta preparcelacije mora se poštovati pravilo da katastarska parcela u javnoj svojini koja sepridodaje susednoj parceli ne ispunjava uslove za posebnu građevinsku parcelu, kao i da je manje površine odparcele kojoj se pripaja.Sve postojeće katastarske parcele koje ispunjavaju planom definisane minimalne dimenzije postaju građevinskeparcele. U slučaju da se građevinska parcela formira od postojeće katastarske parcele dozvoljava se odstupanje odminimalnih dimezija -10% u odnosu na planirane vrednosti. Pravilo se primenjuje u svim zonama.Veličina građevinske parcele utvrđena je prema nameni i vrsti, odnosno načinu postavljanja objekta na parceli, a uskladu sa pravilima građenja definisanim za zonu kojima su uvažene specifičnosti i zatečeni način korišćenjaprostora u zoni.Širina građevinske parcele utvrđena je prema načinu postavljanja objekta na parceli, koji treba da je usaglašen sapreovlađujućim načinom postavljanja postojećih objekata u bloku, odnosno uličnom potezu, a prema uslovima kojeparcela treba da ispuni za građenje objekta određene namene.U slučaju nove izgradnje obavezno je postavljanje objekta na građevinske linije prema grafičkom prilogu broj 4.4.Planirani elementi regulacije prikazani su na grafičkom prilogu broj 4.4.Građevinske parcele formirati u skladu sa uslovima definisanim Planom za svaku zonu posebno.NOVOFORMIRANE GRAĐEVINSKE PARCELE ULICA utvrđene su na sledeći način:

Postojeće korigovane i planirane regulacije ulica (98,06 ha) unutar kojih je planirana izgradnja saobraćajne

infrastrukture (kolovoz, trotoar, biciklistička staza, hortikulturna uređenja slobodnih površina - javne zelenepovršine) u skladu sa rangom saobraćajnice, kao i komunalne infrastrukture (elektroenergetska i telekomunikacionamreža sa objektima, vodovodna i kanalizaciona mreža) dimenzionisane su u odnosu na utvrđene urbanističkeparametre i u skladu sa stečenim obavezama u pogledu predviđenih proširenja mreža saobraćajne i komunalneinfrastrukure u skladu sa studijama i planovima razvoja definisanih od strane nadležnih institucija i preduzeća ucilju stvaranja uslova za izgradnju objekata u zonama porodičnog i mešovitog stanovanja, javnih funkcija iposlovanja u skladu sa Generalnim planom.

- za postojeće izgrađene ulice – građevinska parcela ulice obuhvata i objedinjava postojeće parcele ulice (cele idelove),

- za postojeće ulice sa korekcijom regulacije i izgradnje saobraćajnih površina (kolovozi, trotoari, ....) i ostalihobjekata javne infrastrukture (vodovod, kanalizacija, javna rasveta, NN mreža, gasovod, TT mreža); i javnih zelenih

površina građevinskih parcela ulice obuhvata i objedinjava pripadajuće postojeće parcele ulica (cele i delove) sadelovima parcela građevinskog zemljišta ostale namene koji se planiraju pripojiti ulici,

- za planirane ulice građevinska parcela ulice objedinjava parcele građevinskog zemljišta druge namene (cele idelove) koje su Planom predviđene za ulicu,

Planirane građevinske parcele ulica definisane su koordinatama prelomnih tačaka, analitičko-geodetskim podacimatako da se na osnovu Plana može sprovesti parcelacija i preparcelacija u cilju razgraničenja građevinskog zemljištau javnoj nameni od građevinskog zemljišta druge namene.FORMIRANJE PARCELA ZA IZGRADNJU OBJEKATA JAVNE NAMENE

Na prostoru obuhvata Plana u naselju Radanovac prostor namenjen centru urbanističke zone nije formiran dok je unaseč ju Palić prostor priveden nameni. Predmetni prostor za formiranje centru urbanističke zone u naselju

radanovac kao i prostor za javnu namenu je predviđen za dalju razradu odnosno izradu plana detaljne regulacijekojim će se definisati tačne površine potrebne za svaku planiranu namenu prema normativima i propisima zaizgradnju ovih objekata u skladu sa planiranim brojem korisnika.

Organizacija parcela u okviru postojećih formiranih kompleksa utvrđivaće se lokacijskom dozvolom, na osnovuutvrđenih pravila građenja i na osnovu važećih normativa i propisa za objekte određene namene, s tim da se naparceli – kompleksu moraju obezbediti i uslovi za parkiranje i garažiranje vozila kako zaposlenih tako i ostalihkorisnika takođe se moraju ispoštovati uslovi za neometano kretanje starih, hendikepiranih i invalidnih lica.

Geodetski elementi za obeležavanje parcela dati su u grafičkom prikazu 4.3. Plan preovlađujuće namene površina ugranicama Plana sa podelom na površine za javne i ostale namene

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



U slučaju neusaglašenosti brojeva navedenih parcela i brojeva parcela na grafičkom prikazu važi grafički prilog.4.3. 3. PRAVILA GRAĐENJA

Pravila građenja utvrđena Planom generalne regulacije bazirana su na pravilima građenja u donetom GP Subotica -Palić do 2020 godine, i definisana su za zonu porodičnog stanovanja srednjih gustina, zonu komercijale, zonu rada,građevinsko zemljište namenjno za površine javne namene – ulice, kao i izgradnju mreže i objekata javneinfrastrukture.

3.1. URBANISTIČKI POKAZATELJI I PRAVILA GRAĐENJA PO ZONAMA

Pravila građenja utvrđena su za pretežne namene, odnosno zone u obuhvatu plana, i odnose se na pojedinačnegrađevinske parcele u meri dovoljnoj da budu osnov za izdavanje lokacijske dozvole na ukupnom zemljištuobuhvaćenim planom osim za građevinsko zemljište obuhvaćeno planom za koje je određena obaveza dalje planskerazrade.

Prostor obuhvaćen planom, prema pretežnoj nameni, a u skladu sa svojim specifičnostima podeljen je na sledećeurbanističke – namenske zone za koje su utvrđena pravila građenja:

ZONA STANOVANJA:- zona porodičnog stanovanja malih i srednjih gustina

ZONA POSLOVANJA:- komercijalne funkcije

ZONA RADA:- mala privreda- proizvodnja, privreda

U okviru bloka bez obzira na vrstu i namenu objekta kao i načina gradnje, moraju biti ispoštovani svi urbanističkipokazatelji: indeks zauzetosti, najveća dozvoljena visina ili spratnost objekta kao i sva propisana pravila građenjakoja važe u toj zoni.Veličina građevinske parcele utvrđena je prema nameni i vrsti, odnosno načinu postavljanja objekta na parceli, a uskladu sa pravilima građenja definisanim za zonu kojima su uvažene specifičnosti i zatečeni način korišćenja

prostora u zoni.Širina građevinske parcele utvrđena je prema načinu postavljanja objekta na parceli, koji treba da je usaglašen sapreovlađujućim načinom postavljanja postojećih objekata u bloku, odnosno uličnom potezu, a prema uslovima kojeparcela treba da ispuni za građenje objekta određene namene.U ulicama i na mestima gde nije uspostavljena planirana regulaciona širina, prilikom izgradnje objekata prethodnouspostaviti punu regulacionu širinu.

3.1.1. USLOVI ZA IZGRADNJU OBJEKATA U ZONI PORODIČNOG STANOVANJA MALIH I SREDNJIHGUSTINA

3.1.1.1. Vrsta i namena objekata koji se mogu graditi u zoniZone porodičnog stanovanja se prema gustini naseljenosti dele na:

- Zone porodičnog stanovanja malih gustina (od 10-50 st/ha)- Zone porodičnog stanovanja srednjih gustina (od 50-100 st/ha)

3.1.1.2. Vrsta i namena objekata koji se mogu graditi u zoni

U okviru zone PORODIČNOG STANOVANJA MALIH GUSTINA, u zavisnosti od veličine parcele, dozvoljeno jegrađenje sledećih objekata:

- porodični stambeni objekat- porodični stambeno – poslovni objekat- poslovni objekat (može se graditi kao jedinstven objekat na parceli ili kao zaseban objekat na parceli saporodičnim stambenim objektom)

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



- objekti male privrede i proizvodnog zanatstva (mogu se graditi isključivo uz porodični stambeni objekat)- drugi objekti na parceli (pomoćni, ekonomski)

U okviru zone porodičnog stanovanja malih gustina može se graditi poslovno - proizvodni objekat u sklopu koga bise obavljale delatnosti iz oblasti: proizvodnog zanatstva, male privrede i magacini i skladišta kao samostalnadelatnost ili vezani uz zanatsku radionicu i proizvodni pogon. Uslov za obavljanje ovih delatnosti u sklopu zone jeda za njih nije propisana izrada Procene uticaja na životnu sredinu, odnosno za koje se na osnovu izvršene Proceneuticaja na životnu sredinu ustanovi da u pogledu planiranog proizvodnog i tehničko-tehnološkog procesa, vrste ikoličine energije, kao i procene vrste i količine otpadaka zagađenja vazduha, zemljišta, vode, emitovanja buke,vibracija, toplote, ne ugrožavaju životnu sredinu, odnosno da se planiranim merama na sprečavanju propratnihnegativnih uticaja proizvodne delatnosti, negativno dejstvo u potpunosti može ukloniti, odnosno svesti na zakonomutvrđene dozvoljene norme.

Građevinska parcela namenjena porodičnom stanovanju poljoprivrednog tipa se funkcionalno deli na stambeni(prednji deo) i ekonomski deo parcele (u dubini parcele).

U okviru zone PORODIČNOG STANOVANJA SREDNJIH GUSTINA u zavisnosti od veličine parcele,dozvoljeno je građenje sledećih objekata:

- porodični stambeni objekat- porodični stambeno – poslovni ili poslovno – stambeni objekat

- poslovni objekat (može se graditi kao jedinstven objekat na parceli ili kao zaseban objekat na parceli saporodičnim stambenim objektom)- drugi objekti na parceli (pomoćni)

Poslovanje kao alternativna namena u odnosu na preovlađujuću namenu (stanovanje) u okviru obuhvaćenogprostora može biti zastupljeno najviše 30% u okviru porodičnog stanovanja malih gustina odnosno 40% u zoniporodičnog stanovanja srednjih gustina (u pogledu zauzete površine), u cilju očuvanja humanih i kvalitetnih uslovaživljenja.

• Dozvoljene delatnosti u zoni PORODIČNOG STANOVANJA malih i srednjih gustina, koje se moguobavljati u sklopu porodičnih stambeno-poslovnih i poslovnih objekata su iz oblasti:

- trgovine (prodavnice svih tipova za prodaju prehrambene i robe široke potrošnje na malo i dr.),

- uslužnog zanatstva (pekarske, poslastičarske, obućarske, krojačke, frizerske, fotografske radnje, praonicevozila i druge zanatske radnje),- uslužnih delatnosti (knjižara, videoteka, hemijska čistiona i dr.),- ugostiteljstva (motel, pansion, restoran, taverna, kafe bar, picerija, hamburgerija...)- zdravstva (apoteka, opšte i specijalističke ordinacije, ambulante, stacionari manjih kapaciteta i sl.),- socijalne zaštite (servisi za čuvanje dece, vrtići, obdaništa, igraonice za decu, smeštaj i nega starih iiznemoglih lica i dr.),- kulture (galerije, biblioteke, čitaonice, bioskopske i pozorišne sale i dr.),- zabave (bilijar saloni, saloni video igara, kladionice i dr.),- sporta (sportski tereni, teretane, vežbaone za aerobik, fitnes, bodibilding i dr.),- poslovno-administrativnih delatnosti (filijale banaka, pošte, predstavništva, agencije, poslovni biroi ),- poljoprivrede (poljoprivredna apoteka, veterinarska stanica i sl.),- uslužni servisi (benzinske stanice, gasne stanice, praonice vozila i sl.) u skladu sa važećim propisima i

normativima za građenje objekat ove namene, ukoliko ne ugrožavaju objekte na susednim parcelama, odnosnouslove življenja u neposrednom okruženju vodeći računa da minimalna udaljenost lokacije iste namene mora bitiista ili veća od 1.0 km,- U zoni se mogu planirati i druge delatnosti uz uslov da ne ugrožavaju okolinu, životnu sredinu i uslovestanovanja, bukom, gasovima, otpadnima materijama ili drugim štetnim dejstvima, odnosno da su predviđene mere,kojima se u potpunosti obezbeđuje okolina od zagađenja, da imaju obezbeđene uslove priključka na komunalnuinfrastrukturnu mrežu, te da se u skladu sa namenom i kapacitetima može obezbediti potreban, pravilima propisanbroj parking mesta za korisnike.

Obim delatnosti u objektu treba da je usaglašen sa prostornim i funkcionalno-tehničkim uslovima organizacijeposlovnih sadržaja u objektu, i da se uklapa u kapacitete lokacije – parcele.

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



U zavisnosti od namene - delatnosti koja će se odvijati u sklopu poslovnog objekta, uz zadovoljenje svihkriterijuma u pogledu pravila građenja i veličine parcele za određenu delatnost – namenu i uslove zaštite životnesredine, poslovni objekat sa poslovnom delatnošću se može graditi i kao samostalan objekat na parceli.

3.1.1.3. Vrsta i namena objekata čija izgradnja je zabranjena u zoni

U ZONI PORODIČNOG STANOVANJA malih i srednjih gustina nije dozvoljena izgradnja mini farmi i klanica.U ovoj zoni NISU DOZVOLJENE POSLOVNE I PROIZVODNE DELATNOSTI koje mogu ugroziti

životnu sredinu i uslove stanovanja raznim štetnim uticajima; bukom, gasovima, otpadnim materijama ili drugimštetnim dejstvima, odnosno za koja nisu predviđene mere kojima se u potpunosti obezbeđuje okolina od zagađenja.

U ZONI PORODIČNOG STANOVANJA SREDNJIH GUSTINA nije dozvoljena izgradnja:

- poslovni i proizvodni objekti, sa delatnostima čije je odvijanje u stambenim zonama - odnosno naseljenimmestima uopšte, Zakonom i propisima zabranjeno.- proizvodni objekti – proizvodni pogoni male privrede, izuzev skladišno-magacinskih prostora uz stambeniobjekat.- poslovni, poslovno-skladišni objekti i objekti proizvodnog zanatstva, koji vrstom i katakterom delatnostimogu ugroziti životnu sredinu i uslove stanovanja raznim štetnim uticajima; bukom, gasovima, otpadnimamaterijama ili drugim štetnim dejstvima, za koje je potrebna izrada Procene uticaja na životnu sredinu, odnosno zakoje Procenom utvrđena moguća štetna dejstva ni predviđenim merama zaštite ne mogu u potpunosti da se uklone,

na način potpunog obezbeđuje okoline od zagađenja.- mini farmi- mini klanica- stovarišta građevinskog materijala – drvara,- ekonomskih objekata (živinarnici, svinjci, govedarnici sa pretećim objektima)

3.1.1.4. Uslovi za obrazovanje građevinske parcele i veličinu parcele prema vrsti i nameni objekataGrađevinska parcela namenjena za građenje, nezavisno od namene, treba po pravilu da ima oblik pravougaonika ilitrapeza i da ima pristup sa javnog puta.Izuzetno za gradnju se mogu koristiti i parcele nepravilnog oblika u kom slučaju će se izgradnja objekta na parceliprilagoditi obliku parcele u skladu sa uslovima određene zone, uličnog poteza ili lokacije.Parcelacija i preparcelacija dozvoljena je do utvrđenog propisanog minimuma, odnosno maksimuma, u određenimslučajevima radi korekcije zatečene parcelacije, s tim da se kao pravilo utvrđuje primena optimalnih veličina i širina

parcela.Parcelacija i preparcelacija građevinskih parcela utvrđuje se Projektom preparcelacije odnosno parcelacije, u skladusa uslovima za obrazovanje građevinskih parcela definisanih ovim Planom.Izuzetno, na već izgrađenim građevinskim parcelama sa izgrađena dva stambena objekta, gde površina i širinaparcele ne zadovoljavaju utvrđene elemente u tabelama, uz zadovoljenje određenih normativa i kriterijuma,odobriće se parcelacija u cilju rešavanja imovinsko-pravnih odnosa (deoba parcele) i za potrebe legalizacije zaobjekte za koje je legalizacija prijavljena i odobrena u zakonskom roku.Objekti na građevinskoj parceli mogu biti postavljeni:- kao slobodnostojeći- kao dvojni- u neprekinutom nizu- u prekinutom nizu- poluatrijumski i atrijumski objekti

• Zona porodičnog stanovanja malih gustina

Za zone porodičnog stanovanja malih gustina uslovi u pogledu veličine i širine parcele utvrđeni su usledećoj tabeli:Vrsta objekta Namena objekta Veličina parcele Širina parcele

Min. veličina parcelem2 Preporuč. veličina parcelem2 Min. širina parcele m Preporuč. širina parcelemSlobodno-stojeći objekti - porodični stambeni objekat- por. stam. objekat max.2 stana 400

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



600 600700 1212 1515

- porodični stambeno - poslovni, 700 1000 15,0 20,0- poslovni objekat sa proizvodnom delatnošću,

- por.stam. objekat sa objektima poljoprivrednog domaćinstva- porodični stambeni objekat sa objektom proizvodne delatnosti 1500 1800 20,0 30,0Dvojni objekti - porodični stambeni objekat,- porodični stambeno - poslovni objekat 500(dvepo 250) 800(dvepo 400) 20(dvepo 10) 24(dve po 12)Objekti u prekinutom nizu - porodični stambeni objekat 400 600 12,0 15,0U zoni je utvrđena maksimalna veličina parcele 6000 m² za izgradnju porodičnog stambenog, porodičnogstambeno-poslovnog i stambeno – poslovnog objekta sa pratećim i pomoćnim objektima.

Postojeće parcele koje su veće od 6000m

2

, a parcelacijom se ne mogu formirati uslovne parcele za gradnju premaplanu, se zadržavaju i na njima se može graditi u skladu sa pravilima iz Plana.

• Zona porodičnog stanovanja srednjih gustina

Za zone porodičnog stanovanja srednjih gustina uslovi u pogledu veličine i širine parcele utvrđeni su u sledećojtabeli:

Vrsta objekta Namena objekta Veličina parcele Širina parceleMin. veličina parcele m2 Preporuč. veličina parcele m2 Min. širina parcele m Preporuč.

širina parcelemSlobodno-stojeći objekti - stambeni objekat

- stambeni objekat max. 3 stana 300500 500700 10,015,0 15,017,0

- porodični stambeno – poslovniobjekat (max. 2 stana)- poslovni objekat sa poslovnom delatnošću 500 700 15,0 17,0

- stambeni objekat sa objektom skladišne ili magacinske delatnosti 700 1000 15,020,0

Dvojni objekti - porodični stambeni objekat,- porodični stambeno - poslovni objekat 400(dve po 200) 600

(dve po 300) 16.0(dve po 8,0) 20.0(dve po 10,0)Objekti u prekinutom nizu - porodični stambeni objekat 300 500 10,0 12,0

U zoni porodičnog stanovanja srednjih gustina, utvrđena je maksimalna veličina građevinske parcele i to 1500 m2za izgradnju planiranog porodičnog stambenog, stambeno – poslovnog i poslovnog objekta i pratećih sadržaja.

Na postojećim građevinskim parcelama čije su površine i širine do 10% manje od najmanjih utvrđenih površina utabeli, kao i postojećim parcelama koje se nakon sprovedene regulacije ulica oformljuju u površinama do 10%manjim od utvrđenih u tabeli, može se Lokacijskom dozvolom utvrditi izgradnja porodičnog stambenog objekta

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



spratnosti do P+1, sa maksimalno dva stana ili porodičnog stambeno-poslovnog objekta sa jednim stanom, s tim da je indeks iskorišćenosti do max. 50%.

3.1.1.5. Uslovi u pogledu položaja objekata u odnosu na regulacionu liniju i granice građevinske parcele sauslovima za otvore prema bočnim susednim parcelama

Položaj objekta u odnosu na regulacionu liniju definisan je građevinskom linijom, koja predstavlja liniju do koje seobjekat može graditi i koja je utvrđena i grafički prikazana u prilogu 4.4.

Minimalno rastojanje između građevinske i regulacione linije, u zoni porodičnog stanovanja iznosi 5,0m.Povlačenjem objekata u dubinu građevinske parcele dugoročno će se omogućiti proširenje regulacije saobraćajnicačije su širine u ovom planu minimalne. Postavljanje planiranih trafo stanica je planirano na utvr đenoj regulacionojliniji blokova u koje se lociraju.

Minimalno rastojanje između građevinske i regulacione linije za objekte u okviru kojih je u nadzemnoj ilipodzemnoj etaži uličnog fronta planirana garaža po pravilu treba da je 6,0 m.

Izuzetno, rastojanje građevinske od regulacione linije može biti i na udaljenosti većoj od utvrđene minimalne, anajviše 15,0 m, ukoliko to namena i način korišćenja objekta zahtevaju, a dubina parcele omogućava i ako se timebitno ne narušava utvrđeni urbani red u bloku, uličnom potezu, kao ni način korišćenja susednih parcela. Uslov za

građenje objekata na građevinskim linijama postavljenim na udaljenosti od regulacione linije većim od napredutvrđenih je da dvorišna građevinska linija od dvorišne granice parcele bude udaljena min 20,0 m.

Za građenje objekata na ugaonim parcelama rastojanje građevinskih linija od obe regulacione linije treba da je namin. 5,0 m, a samo izuzetno može biti manje – do 3,0 m, u slučaju postojećih parcela kao i novih parcela koje senakon sprovedene regulacije ulica oformljuju u površinama i širinama manjim od Planom utvrđenih.

Građevinska linija za postavljanje pratećih, poslovnih, poslovno – skladišnih i objekata uslužnog i proizvodnogzanatsva planiranih kao drugog objekta na parceli sa porodičnim stambenim objektom, utvrdiće se Lokacijskomdozvolom, a na osnovu međusobnog položaja - najmanjeg dozvoljenog rastojanja objekata na pripadajućoj isusednim parcelama utvrđenih u odnosu na njihovu namenu, spratnost i način postavljanja na parceli definisanihPlanom.

Položaj objekata u odnosu na linije bočne susedne građevinske parcele utvrđen je u odnosu na vrstu i namenuobjekta, prema načinu postavljanja objekta na parceli, i u skladu sa utvrđenim pravilima u pogledu obezbeđenjaminimalnih međusobnih udaljenosti od objekata na pripadajućoj kao i susednim parcelama, koja su utvrđena uplanu.

Najmanje dozvoljeno rastojanje osnovnog gabarita (bez ispada) i linije susedne građevinske parcele za porodičnestambene, stambeno-poslovne i poslovne objekte je za:

- slobodnostojeće objektena delu bočnog dvorišta severne orijentacije 2,0 mna delu bočnog dvorišta južne orijentacije 3,0 m- dvojne objekte i objekte u prekinutom nizuna bočnom delu dvorišta 4,0 m

- prvi ili poslednji objekat u neprekinutom nizu 3,0 m

Slobodnostojeći objekti se mogu graditi i bliže liniji susedne parcele na delu bočnog dvorišta severne orijentacije, tj.na rastojanju od 1.0 m, u slučaju da je rastojanje objekta na delu bočnog dvorišta južne orijentacije na susednojparceli min. 4,0 m, tj. da je međusobna udaljenost objekata 5,0 m.Objekat se može graditi i na liniji jedne od susednih parcela ukoliko je to nasleđen način gradnje u bloku, a u tomslučaju građenje objekta je uslovljeno širinom slobodnog prolaza na pripadajućoj parceli u delu bočnog dvorištamin. 4,0 m, a takođe mora biti zadovoljen uslov u pogledu međusobne udaljenosti objekata s obzirom na planiranuvisinu, a to je ½ H višeg objekta.Planom utvrđeno optimalno rastojanje osnovnog gabarita slobodnostojećeg porodičnog stambenog, stambenoposlovnog objekta i linije susedne građevinske parcele na delu bočnog dvorišta severne orijentacije je 3,0 m, a od

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



susedne građevinske parcele na delu bočnog dvorišta južne orijentacije 5,0 m, što je preporuka za sprovođenje Plana– izdavanje Lokacijske dozvole za pojedinačnu izgradnju na prostoru u granicama Plana.Građenje poslovnog i poslovno – skladišnog objekata kao drugog objekta na parceli, dozvoljeno je pod odre đenimuslovima utvrđenim u planu, uslovljeno je na rastojanju od granice bočne susedne parcele od min. 1,0 m.Otvori na porodičnim stambenim i stambeno-poslovnim objektima, koji su na delu bočnog dvorišta od granicesusedne građevinske parcele postavljeni na udaljenosti od min. 1,0 m, mogu se predvideti sa manjim površinama iparapetom visine min. 1,8 m.Otvori na porodičnim stambenim i stambeno poslovnim objektima, postavljenim od granice bočne susednegrađevinske parcele na rastojanju od min. 3,0 m i više, mogu se predvideti i sa nižim parapetom.Za građenje novih i rekonstrukciju postojećih objekata na liniji susedne parcele kao i na udaljenostima od susedneparcele manjim od 1,0 m, na zabatnim zidovima prema susednoj parceli se ne mogu projektovati niti naknadnoizvoditi otvori. Na ovim fasadama se mogu ugrađivati samo fiksni stakleni elementi «stakleni zidovi» (kopilitstaklo, staklene prizme, poligal i sl.) koji bi služili isključivo za nužno osvetljenje prostorije.

3.1.1.6. Najveći dozvoljeni indeks zauzetosti građevinske parcele

Za zone porodičnog stanovanja malih i srednjih gustina su utvrđeni urbanistički pokazatelji u sledećoj tabeli:

URBANISTIČKIPOKAZATELJI PORODIČNO STANOVANJEMALIH GUSTINA PORODIČNO

STANOVANJESREDNJIH GUSTINAGUSTINA NASELJENOSTI 10-50 st/ha 50-100 st/haUČEŠĆE POSLOVANJA max 30% max. 40%SPRATNOST P+1+Pk P+1+PkINDEKS ZAUZETOSTI max. 30 % max. 40 %

U zoni PORODIČNOG STANOVANJA MALIH GUSTINA za parcele veće od 1000 m2 indeks zauzetostistambenog objekta će se računati kao za površinu parcele od 1000 m2.

U zoni PORODIČNOG STANOVANJA SREDNJIH GUSTINA za parcele veće od 700 m2 indeks zauzetostistambenog objekta će se računati kao za površinu parcele od 700 m2.

3.1.1.7. Najveća dozvoljena spratnost i visina objekata

Spratnost glavnog objekta na parceli je od P (prizemlje) do P+1+Pk (prizemlje + sprat + potkrovlje), s tim da jedozvoljena izgradnja podrumske ili suterenske etaže ako ne postoje smetnje geotehničke i hidrotehničke prirode.

Visina glavnog objekta – rastojanje od nulte kote objekta do kote slemena je maksimalno 12,0 m, odnosno do kotestrehe max. 9,0 m.

Maksimalna spratnost drugih objekata koji se kao zasebni grade na parceli sa porodi čnim objektom je P (prizemlje),s tim što iznimno, poslovni i poslovno – proizvodni objekti koji se planiraju kao zasebni mogu biti spratnostimakimalno P+1 (prizemlje + sprat) uz zadovoljenje propisanih uslova u pogledu udaljenosti od objekata na parceli isusednim parcelama. Visina ovih objekata je max. 7.5 m do kote strehe.

Prateći objekat koji se gradi uz glavni objekat (garaža, letnja kuhinja ...) je maksimalne spratnosti P (prizemlje), amaksimalna visina od nulte kote do kote strehe ili venca je 3.0 m.Namena etaža porodičnih stambenih i stambeno-poslovnih objekata utvrđuje se u odnosu na funkciju i načinkorišćenja objekta:Podrum – za pomoćne, prateće eventualno radne prostorije (kotlarnica, prostor za smeštaj ogreva, ostava, sklonište,garaža, eventualno radionica),Suteren – za pomoćne i radne prostorije (kotlarnica, smeštaj ogreva, ostava, garaža, radionica, i sl.),Prizemlje – za stambene ili poslovne prostorije,Visoko prizemlje – za stambene ili izuzetno poslovne prostorije,Sprat – za stambene, izuzetno i interne radne prostorije, odnosno eventualno delom i za poslovne prostorije zaodređenu vrstu delatnosti (sobe za izdavanje u funkciji turizma, pansioni, poslovna predstavništva i sl.) uz

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



zadovoljenje određenih uslova u pogledu funkcionalne odeljenosti od stambenog prostora, odvojenog pristupa idrugih uslova,Potkrovlje i mansarda – za stambene, pomoćne i eventualno interne radne prostorije (u smislu prostorija zaobavljanje rada van prostorija poslodavca i sl.) za delatnosti koje ne narušavaju stambenu funkciju objekta.Unutar objekta se može izvršiti prenamena tavanskog prostora u stambene ili poslovne prostorije samo u slučajukada se pomenutom intervencijom ne bi prekršili urbanistički prametri i uslovi – maksimalna dozvoljena spratnost.

Kod izgradnje objekata sa podrumom u zoni porodičnog stanovanja neophodno je obezbediti pravilno provetravanjei osvetljavanje podrumske etaže.

Utvrđivanje kote prizemlja

- prizemlje (P) podrazumeva deo objekta nad nasipom ili podrumom, čija je kota poda izdignuta minimalno0,15 m, a maksimalno 1,20 m od planirane kote zaštitnog trotoara oko objekta (nulta kota objekta),- visoko prizemlje (VP) podrazumeva deo objekta nad suterenom, čija je kota poda izdignuta minimalno1,25m, a maksimalno 2,20 m od kote zaštitnog trotoara oko objekta (nulta kota objekta),- podrum (Po) podrazumeva najniži ukopani deo objekta ispod etaže prizemlja, a čija je minimalna dubinaukopavanja definisana maksimalnom kotom poda prizemlja; dozvoljeno je ukopavanje više etaža ukoliko to ne utičena režim podzemnih voda; u podrumu nije dozvoljeno stanovanje.- suteren (Su) podrazumeva najniži ukopani deo objekta ispod etaže visokog prizemlja, a čija je dubinaukopavanja definisana maksimalnim kotama poda visokog prizemlja i prizemlja; u suterenu nije dozvoljeno

stanovanje.3.1.1.8. Uslovi za izgradnju drugih objekata na istoj građevinskoj parceli

Pored stambenog, stambeno-poslovnog ili poslovnog objekta, na parceli se mogu graditi i drugi objekti i to:

- pomoćni objekti,- poslovni, poslovno – skladišni objekti,- proizvodnog zanatsva prema uslovima utvrđenim u okviru ovog poglavlja.

Pomoćni objekat jeste objekat koji je u funkciji glavnog objekta, a gradi se na istoj parceli na kojoj je sagrađenglavni stambeni, poslovni objekat (garaže, ostave, septičke jame, bunari, cisterne za vodu i sl.). Pomoćni objekat oddrugog pomoćnog objekta na sopstvenoj ili susednoj parceli treba da je udaljen min 5.0 m odnosno 3.0m kada su

objekti bez otvora.

Ekonomski objekti (stočne staje. živinarnici, svinjci, govedarnici, ovčarnici, kozarnici), ispusti za stoku, đubrišne jame – đubrišta, poljski klozeti i dr se isključivo mogu graditi u ZONI PORODIČNOG STANOVANJA MALIHGUSTINA, na parcelama poljoprivrednog tipa domaćinstva, a u okviru ekonomskog dvorišta, koje se moraorganizovati u dubini građevinske parcele.

Građenje ekonomskih objekata na parceli sa elementima poljoprivrednog domaćinstva u okviru ekonomskihdvorišta koja se neposredno graniče sa ekonomskim delovima susednih parcela, ne može biti na rastojanju odgranice susedne parcele manjem od 1,0 m.Pomoćni objekti uz ekonomske objekte su: pušnice, sušnice, koš, ambar, nadstrešnica za mašine i vozila, magacinihrane i objekti namenjeni ishrani stoke i dr.

Građenje ekonomskih objekata u delu parcele koji se neposredno graniči sa stambenim dvorištem susedne parcelene može biti na rastojanju manjem od utvrđenog minimuma za međusobno rastojanje ekonomskih od stambenihobjekata na istoj i susednim parcelama a to je 20,0 m. Izgradnja objekata za smeštaj stoke u neposrednoj blizinikompleksa javne namene (škole, obdaništa, zdravstvene ustanove i dr.) uslovljava se na udaljenosti od min. 50,0 mod granice parcele sa javnim objektima od opšteg interesa.

Poljoprivredna proizvodnja tipa povrtarstvo, voćarstvo, cvećarstvo, sa manjim dopunskim objektima za proizvodnju(staklenici, mini pogoni za preradu poljoprivrednih proizvoda - voća, povrća i dr.) postavljenim i izgrađenim uskladu sa uslovima parcele i okruženja, može se organizovati u sklopu okućnice poljoprivrednog domaćinstva.

Sadnice postavljati na udaljenosti dovoljnoj da širinom svoje krošnje ne zasenjuje niti na bilo koji način ugrožavaobjekte i pomoćne objekte na susednoj parceli.

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



Na parcelama u zoni porodičnog stanovanja malih gustina u objektima za držanje domaćih životinja, dozvoljeno jedržanje kunića, živine, kopitara i papkara, i to: kopitara - manje od 20 (dvadeset) grla, i njihov podmladak do 4(četiri) meseca starosti, krupnih papkara (goveda) - manje od 20 (dvadeset) grla, i njihov podmladak do 4 (četiri)meseca starosti, sitnih papkara (svinje, ovce i koze) - manje od 100 (sto) grla, i njihov podmladak do 3 (tri) mesecastarosti, kunića - manje od 350 (tristapedeset) komada, živine - manje od 350 (tristapedeset) komada i tovnih pilićamanje od 350 (tristapedeset) komada, pod uslovima i na način propisan za zelenu zonu Odlukom o uslovima zadržanje i zaštitu domaćih i egzotičnih životinja na teritoriji Grada Subotice ("Sluzbeni list Grada Subotica", br.33/2011).Ako se u okviru poljoprivrednog domaćinstva planira uzgoj i držanje domaćih životinja čiji broj prelazi dozvoljenibroj definisan za narandžastu zonu prema Odluci o uslovima za držanje i zaštitu domaćih i egzotičnih životinja nateritoriji Grada Subotice ("Sluzbeni list Grada Subotica", br. 33/2011), za izgradnju na parceli neophodno jeobezbediti i priključenje na javnu elektroenergetsku i vodovodnu mrežu.

Poslovni i poslovno – skladišni objekti kao drugi objekti na parceli sa stambenim objektom mogu se graditi uz uslovda površina parcele iznosi najmanje 600m2 (za poslovne objekte) i 1000m2 (za objekte proizvodnog zanatsva) i dasu ispoštovana sva pravila u pogledu građenja i uređenja utvrđena Planom.

Ukoliko se poslovni ili poslovno – skladišni objekat gradi kao drugi objekat na parceli, postavlja se u dubini parceleiza stambenog objekta čije postavljanje je uslovljeno na utvrđenoj građevinskoj liniji.Izgradnja drugog objekta na parceli, nezavisno od vrste i namene uslovljenja je:

- uklapanjem u utvrđeni najveći dozvoljeni indeks zauzetosti- obezbeđenjem kolskog pristupa preko pripadajuće parcele najmanje širine 2,5 m.- obezbeđenjem potrebnog broja parking mesta na parceli.

3.1.1.9. Obezbeđivaje pristupa parceli i prostora za parkiranje vozila

Pristup parceli po pravilu treba da je rešen sa javnog puta – ulice i to kada je parcela direktno oslonjena na javnupovršinu ili indirektnom vezom sa javnim putem, preko privatnog prolaza, s tim da njegova širina ne može bitimanja od 2,5 m odnosno 4,0 m za pristup poljoprivrednom dvorištu.U cilju obezbeđenja uslova pristupa ekonomskom dvorištu i izgrađenim objektima u zaleđu parcele, obezbediti nadelu bočnog dvorišta prolaz minimalne širine 2,5 m (preporučena širina 3,0 m). Ukoliko se radi o ivičnoj gradnji-tradicionalnim nizovima prolaz u dubinu parcele obezbediti kroz pokriveni prolaz – pasaž širine min. 3,0 m i

visine od 4,0 m, kako bi se obezbedio pristup vatrogasnih vozila, hitne pomoći i kamiona u funkciji obavljanjaodređenih poslovnih i radnih delatnosti u okviru objekata na parceli. Pristup zadnjem dvorištu parcele se iznimnomože ostvariti kroz prolaznu garažu u okviru porodičnog stambenog, stambeno-poslovnog objekta.Smeštaj sopstvenih vozila za porodične stambene, stambeno-poslovne i poslovne, objekte rešavati u sklopu parceleizvan površine javnog puta, izgradnjom parkinga ili garaža i to:- jedno parking ili garažno mesto na jedan stan i jedno parking ili garažno mesto po jednom lokalu ispod 70 m² ili jedno parking mesto za 70 m² poslovnog prostora.Osim za sopstvene potrebe, kod građenja poslovnih i poslovno – skladišnih objekata potrebno je obezbeditipotreban broj parking mesta i za potrebe ostalih korisnika

3.1.1.10. Uslovi za ograđivanje parcele

Građevinske parcele mogu se ograđivati transparentnom ili zidanom ogradom čija visina može biti najviše do 1,6 m

prema ulici i 1,8 m prema susednim parcelama.Ulična ograda može se postaviti na regulacionoj liniji ili na povučenoj prednjoj građevinskoj liniji objekta. Uslučajevima kada se ograde postavljaju na regulacionoj liniji, a građevinska linija je povučena u dubinu parceleograde treba da su transparentne (prozračne) maksimalne visine od 1,6 m, s tim da parapet ograde do visine 0,60 m(računajući od kote trotoara) može biti zidan (opeka, kamen, beton...).

U slučajevima kada se ograde postavljaju na regulacionoj liniji koja se poklapa sa građevinskom linijom mogu biti izidane od opeke, blokova, betonske ploče i sl. do visine 1,6 m ili na način kao i ograde kod objekata koji su uvučeniu dubinu parcele.

Zidane i druge vrste ograda postavljaju se na regulacionu liniju tako da ograda, stubovi ograde i kapije budu nagrađevinskoj parceli koja se ograđuje.

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



Vrata i kapije na uličnoj ogradi ne mogu se otvarati van regulacione linije već isključivo prema dvorištu.

Bočne i zadnja strana građevinske parcele mogu se ograđivati "živom" zelenom ogradom koja se sadi u osovinigranice građevinske parcele, transparentnom ili zidanom ogradom do visine od 1,8 m, koja se postavlja premakatastarskom planu i operatu, tako da stubovi ograde budu na zemljištu vlasnika ograde.

Svaki vlasnik parcele dužan je da napravi uličnu ogradu, kao i ogradu desne granice parcele gledano sa ulice ipolovinu strane granice u začelju parcele.

Građevinska parcela može se pregrađivati u funkcionalne celine (stambeni deo, poslovni, ekonomski deo,ekonomski pristup, stambeni pristup, okućnica), ali visina unutrašnje ograde ne može biti veća od visine spoljnjeograde.

U ekonomskom delu parcele ograde mogu biti od letava, pletene žice i sl. materijala maksimalne visine od 1,80 m.

3.1.2 USLOVI ZA IZGRADNJU OBJEKATA U ZONI KOMERCIJALNIH FUNKCIJA

3.1.2.1 Vrsta i namena objekata koji se mogu graditi u zoni

U okviru zone KOMERCIJALNIH FUNKCIJA u zavisnosti od veličine parcele, dozvoljeno je građenje sledećih

objekata:- POSLOVNI objekat- POSLOVNO-PROIZVODNI objekat- POSLOVNO-SKLADIŠNI objekat- PROIZVODNO-SKLADIŠNI objekat (robno transportne usluge, skladištenje i sl.)- POSLOVNO-PROIZVODNO-SKLADIŠNI objekat- DRUGI objekti na parceli (pomoćni) u sklopu planiranih poslovnih kompleksa mogu se graditi i drugiobjekti koji su neophodni za obavljanje osnovne delatnosti i to: administrativno upravne zgrade, otvorena izatvorena skladišta, komunalni objekti, stanice za snabdevanje gorivom, sportsko-rekreativni objekti i poslovno-stambeni objekti sa 1-2 stana za vlasnika s tim da stambena površina može zauzeti max. 30% razvijene površineposlovnog objekta.

Dozvoljene proizvodne delatnosti na obuhvaćenom prostoru su iz oblasti:

- proizvodno zanatstvo- proizvodni pogoni male privrede, magacini i skladišta vezana za proizvodnju ili kao samostalna delatnostkoja se prema Zakonu o proceni uticaja na životnu sredinu (Sl. gl. RS br. 135/04) i Uredbi o utvrđivanju Listeprojekata za koje je obavezna procena uticaja (Sl. gl. RS br. 84/05) ne nalaze na Listi projekata za koje je obaveznaprocena uticaja na životnu sredinu, odnosno koje prema karakteristikama proizvodnog i tehničko-tehnološkogprocesa ne ugrožavaju životnu sredinu bukom, vibracijama, emanacijama, štetnim gasovima, vrstom i koli činomotpadaka i drugim štetnim uticajima.

Urbanistički uslov je da objekti proizvodnih delatnosti na obuhvaćenom prostoru mogu biti realizovani na parceliminimalne veličine 1000m², uklopljeni u utvrđeni indeks zauzetosti i to tako da ne ugrožavaju objekte na susednimparcelama, niti uslove življenja u neposrednom urbanom okruženju.

Građenje objekata uslužnih servisa (benzinske stanice, praonice vozila, automehaničarske radionice, autolimarske isl.), dozvoljava se pod istim uslovima koji su utvrđeni za objekte prozvodnih delatnosti.Građenje javnih objekata iz oblasti za koje se na osnovu Zakona o eksproprijaciji (Sl. glasnik broj 53/95, 23/2001)može proglasiti opšti interes, objekata energetske infrastrukture – trafo stanica, dozvoljeno je na prostorugrađevinskog zemljišta ostale namene – unutar formiranih gređevinskih blokova, u skladu sa važećim propisima zagrađenje objekata određene namene i uslovima građenja utvrđenim Planom.

Objekti čija je izgradnja dozvoljena na prostoru Plana, prema nameni i vrsti delatnosti koja je u njima planirana,potrebno je da zadovolje utvrđene propise, tehničke kriterijume, pravila i uslove građenja.

3.1.2.2 Vrsta i namena objekata čija izgradnja je zabranjena u zoni

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



U ZONI KOMERCIJALNIH FUNKCIJA nije dozvoljena izgradnja sledećih objekata

- stambeni objekti- stambeno-poslovni objekti- poslovni i proizvodni objekti, koji vrstom i katakterom delatnosti mogu ugroziti životnu sredinu raznimštetnim uticajima bukom, gasovima, otpadnima materijama ili drugim štetnim dejstvima, za koje je potrebna izradaProcene uticaja na životnu sredinu, odnosno za koje "Procena" potvrdi mogućnost štetnih dejstava na životnusredinu koja ni uz primenu dopunskih mera zaštite ne mogu u potpunosti da se uklone, na način potpunogobezbeđenja okoline od zagađenja.

3.1.2.3 Uslovi za obrazovanje građevinske parcele i veličinu parcele prema vrsti i nameni objekata

Građevinska parcela namenjena za građenje, nezavisno od namene, treba po pravilu da ima oblik pravouganika ilitrapeza i da ima pristup sa javnog puta.

Izuzetno, za gradnju se mogu koristiti i parcele nepravilnog oblika i koje nemaju međusobno upravne granice, ukom slučaju se izgradnja objekata prilagođava obliku parcele u skladu sa uslovima u građevinskom bloka iizgledom uličnog poteza.

Veličina građevinskih parcela utvrđena je u odnosu na uslove formiranja parcela unutar pojedinačnih blokova, a uzavisnosti od namene i vrste objekta koji će se graditi, i u odnosu na način postavljanja objekata na parceli.

Širina građevinskih parcela utvrđena je prema načinu postavljanja objekta na parceli, koji treba da je usaglašen sapreovlađujućim načinom postavljanja postojećih objekata u bloku, uličnom potezu, odnosno prema uslovima kojeparcela treba da ispuni za građenje objekta određene namene.

Pri parcelaciji, u cilju formiranja novih građevinskih parcela za građenje na građevinskom zemljištu ostale namene– unutar utvrđenog građevinskog bloka, za utvrđivanje veličina i širina novoformiranih parcela preporučuje seprimena preporučenih optimalnih vrednosti za parcelu.

Veličina parcele namenjene za izgradnju proizvodnih i poslovnih objekata mora biti dovoljna da primi sve sadržajekoji su uslovljeni konkretnim tehnološkim procesom, kao i prateće sadržaje uz obezbeđivanje propisanog indeksazauzetosti zemljišta.

Minimalna veličina parcele za izgradnju poslovnih objekata u zonama poslovanja je 800 m2, dok se maksimalnaveličina ne uslovljava. Minimalna širina uličnog fronta je 20 m.

Parcelacija i preparcelacija, odnosno deoba ili ukrupnjavanje građevinskih parcela u granicama Plana, planirana je ucilju formiranja građevinskih parcela optimalnih veličina, oblika i površina za građenje objekata određene vrste inamene, u skladu sa namenom i utvrđenim načinom korišćenja prostora, pravilima građenja i tehničkim propisimakao i potrebama obezbeđenja saobraćajnih i dr. infrastrukturnih koridora.

Parcelacija i preparcelacija dozvoljena je do utvrđenog propisanog minimuma.

Parcelacija i preparcelacija unutar bloka treba da je usmerena na korekciju zatečene parcelacije, i u smislu ispravkegranica parcela ukoliko su one u pogledu pravca pružanja oformljene pod nepovoljnim uglom u odnosu na novuregulaciju ulica, u kom slučaju korekciju treba izvršiti jedinstveno, za celokupan obuhvaćeni blok.

Deoba, kao i ukrupnjavanje građevinskih parcela utvrđuje se Projektom parcelacije odnosno preparcelacije, u skladusa uslovima za obrazovanje građevinskih parcela definisanim ovim Planom.

3.1.2.4 Uslovi u pogledu položaja objekata u odnosu na regulacionu liniju i granice građevinske parcele sauslovima za otvore prema bočnim susednim parcelama

Položaj objekata u odnosu na regulacionu liniju definisan je građevinskom linijom, koja predstavlja liniju do koje seobjekat može graditi i koja je utvrđena i grafički prikazana na prilogu br. 4.4.

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



Minimalno rastojanje između građevinske i regulacione linije za objekte svih namena planiranih na prostoru ugranicama Plana iznosi 5,0m. Postavljanje planiranih trafo stanica potrebno je izvršiti na utvrđenoj građevinskojliniji blokova u koje se lociraju.

Minimalna međusobna udaljenost objekta izgrađenih na istoj parceli/kompleksu kao i u odnosu na objekte nasusednim parcelama/kompleksima treba da iznosi polovinu visine višeg objekta a ne manje od 5,0m, uz uslovobezbeđenja minimalnog trajanja direktog dnevnog osunčanja drugih objekata (min. polovina trajanja dnevnogosunčanja), kao i da su zadovoljeni uslovi protivpožarne zaštite.


Građevinska linija za izgradnju pomoćnih objekata planiranih u smislu drugog objekta na parceli sa poslovnimobjektom, utvrdiće se Lokacijskom dozvolom, a na osnovu međusobnog položaja - najmanjeg dozvoljenograstojanja objekata na pripadajućoj i susednim parcelama utvrđenih u odnosu na njihovu namenu, spratnost i načinpostavljanja na parceli definisanih Planom.

Najmanje dozvoljeno rastojanje osnovnog gabarita (bez ispada) poslovnog objekta i linije susedne građevinskeparcele na delu bočnog dvorišta severne orijentacije je 2,0m, a od susedne građevinske parcele na delu bočnogdvorišta južne orijentacije 4,0m

Položaj objekata u odnosu na linije bočne susedne građevinske parcele utvrđen je u odnosu na vrstu i namenuobjekta, prema načinu postavljanja objekta na parceli, i u skladu sa utvrđenim pravilima u pogledu obezbeđenjaminimalnih međusobnih udaljenosti od objekata na pripadajućoj kao i susednim parcelama.

Građenje pomoćnog objekta kao drugog objekta na parceli, dozvoljeno iznimno i pod određenim uslovimautvrđenim Planom, uslovljeno je na rastojanju od granice bočne susedne parcele od min. 1,0 m.

Otvori na poslovnim objektima, koji su na delu bočnog dvorišta od granice susedne građevinske parcele postavljenina udaljenosti od min. 1,0 m, mogu se predvideti sa manjim površinama i parapetom visine min. 1,8 m.

Otvori na poslovnim objektima, postavljenim od granice bočne susedne građevinske parcele na rastojanju od min.3,0 m i više, mogu se predvideti i sa nižim parapetom.

Za građenje objekata na granici bočne parcele i na udaljenosti od bočne parcele manjoj od 1,0 m, na zabatnimzidovima ne mogu se predviđati otvori.

3.1.2.5 Najveći dozvoljeni indeks zauzetosti građevinske parcele

Najveći dozvoljeni indeks zauzetosti bloka varira u zavisnosti od namene objekata koji su planirani za gradnju naistom, a zatim i od oblika, veličine i dubine bloka, odnosno veličine građevinskih parcela koje se unutar njih moguformirati uz uslov optimalnog i racionalnog korišćenja prostora bloka i uvažavanje njegovih specifičnosti.

URBANISTIČKI POKAZATELJ ZONA KOMERCIJALNIH FUNKCIJAINDEKS ZAUZETOSTI max. 40 %

U zoni KOMERCIJALNIH FUNKCIJA, ukoliko je parkiranje obezbeđeno u podzemnoj etaži, maksimalni

dozvoljeni indeks zauzetosti je 60%.Maksimalni stepen iskorišćenosti parcela je 70% (računajući sve objekte visokogradnje i platoe sa saobraćajnicamai parkinzima).Procenat učešća zelenila u sklopu komercijalnih funkcija je min 30%

3.1.2.6 Najveća dozvoljena spratnost i visina objekata

Najveća dozvoljena spratnost POSLOVNIH OBJEKATA u zoni je P+2+Pk (prizemlje + dva sprata + potkrovlje).

Visina objekta – rastojanje od nulte kote terena do kote slemena, za poslovne objekte spratnosti do P+2+Pk možebiti max. 16,0 m, odnosno izuzetno, za poslovne objekte koji se grade sa većom spratnošću i kombinacijomstandardnih i specifičnih etaža i proizvodne objekte - do 17,0 m.

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



Uobičajena spratnost (ali ne i strogo definisana zato što zavisi od tehnologije delatnosti) proizvodnih, servisnih iskladišnih objekata je P (prizemlje) sa čistom visinom od 4–6 m. Maksimalna spratnost ovih objekat je P+1(prizemlje + sprat), a izuzetno i više zavisno od tehnologije, i to do dozvoljenih urbanističkih parametara.

Najveća dozvoljena spratnost pomoćnih objekata koji se kao zasebni objekti grade na parceli je P (prizemlje), uzzadovoljenje propisanih kriterijuma u pogledu udaljenosti od objekata na pripadajućoj i susednim parcelama iprimenu drugih utvrđenih pravila građenja prema nameni, načinu postavljanja i korišćenja objekata.

Objekti mogu imati podrumske ili suterenske prostorije ako ne postoje smetnje geotehničke i hidrotehničke prirode.

Kota prizemlja svih planiranih objekata utvrđena je u odnosu na kotu nivelete javnog ili pristupnog puta, odnosnoprema nultoj koti objekta.

Kota prizemlja objekata treba da je viša od kote nivelete javnog ili pristupnog puta, odnosno da je od nulte koteobjekta viša za min. 15 cm.

Kota poda prizemlja može biti najviše 1,20 m viša od nulte kote objekta.

3.1.2.7 Uslovi za izgradnju drugih objekata na istoj građevinskoj parceli

Na prostoru u granicama Plana kao drugi objekti na parceli mogu se graditi:

- pomoćni objekti- poslovni, proizvodni i skladišni objekti

prema uslovima utvrđenim u okviru ovog poglavlja.

Pomoćni objekti (garaže, kotlarnice i dr.) uslovljeni su za građenje u sklopu gabarita poslovnih, poslovno-proizvodnih, poslovno-skladišnih i drugih objekta na parceli, za koje su namenski vezani.

U okviru poslovno-proizvodnih kompleksa, dozvoljena je izgradnja poslovno – stambenog objekta, (1-2 stana zapotrebe vlasnika), s tim da stambeni prostor mora da bude izvođen istovremeno ili nakon izgradnje poslovnihsadržaja i njegova površina ne može da zauzima više od 30% izgrađene (razvijene) površine objekta.

3.1.2.8 Obezbeđivaje pristupa parceli i prostora za parkiranje vozila

Za svaku građevinsku parcelu u okviru Plana mora se obezbediti kolski i pešački prilaz. Kolski prilaz parceli jeminimalne širine 5,0 m sa minimalnim unutrašnjim radijusom krivine od 8,0 m. Pešački prilaz je minimalne širine1,5 m.

Parking prostor za korisnike objekta, po pravilu rešavati u okviru parcele, u skladu sa uslovima priključka na javnusaobraćajnicu.

Mirujući saobraćaj rešiti u okviru građevinske parcele – kompleksa tako da se na 1000m2 bruto građevinskepovršine objekta primenjuju sledeći normativi:

- proizvodnja i skladišta 6 PM (parking mesta)

- trgovina 25 PM- ugostiteljstvo 20 PM

Za poslovne objekte svih vrsta obezbediti uslov – 1 parking ili garažno mesto na 70,0 m² korisnog prostora u okvirugrađevinske parcele izvan površine javnog puta.

Smeštaj vozila – kamiona i radnih mašina za utovar i istovar (viljuškari i dr.) koje su neophodne za obavljanjeposlovne i radne delatnosti planirane u sklopu poslovnih i proizvodnih objekata unutar Plana, rešavati isključivo napripadajućoj parceli, u skladu sa uslovima organizacije i uređenja parcele.

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



Parking prostor se može oformiti i u prednjem delu parcele, u okviru prostora između regulacione i građevinskelinije, ukoliko se postavljanjem objekta na većoj udaljenosti od regulacione linije ne narušava ostvareni urbani red uuličnom potezu, bloku.

Zajednička garaža unutar poslovnog kompleksa može biti i u sklopu objekta, s tim da osim ispod osnovnog gabaritaobjekta, gabarit podzemne etaže može da bude i izvan gabarita osnovnog objekta i to po pravilu u ravni terena (ili samax izdizanjem do 1,2 m ukoliko to uslovi parcele dozvoljavaju), pri čemu se ne smeju preći granice parcele.

3.1.2.9 Uslovi za ograđivanje parcele

Građevinske parcele se sa ulične strane mogu ograđivati zidanom ogradom do visine od 0,9m (računajući od kotetrotoara) ili transparentnom ogradom do visine 2,0 m.

Ograđivanje parcela sa poslovnim objektima namenjenim za obavljanje poslovne i radne delatnosti čija izgradnjazahteva posebne uslove u pogledu funkcionalnog izdvajanja ili zaštite neposrednog okruženja (proizvodni pogoni,radionice, benzinske stanice i sl.) mogu se ograđivati zidanom ogradom visine do 2,2 m.


Ograđivanje prema susednim parcelama može se rešiti i živom zelenom ogradom koja se sadi u osovini granice

građevinske parcele ili transparentnom ogradom do visine 2,0 m, koja se postavlja na međi tako da stubovi ogradebudu na zemljištu vlasnika ograde.

Ograda može biti delom puna, providna ili delimično providna u skladu sa uslovima postavljanja – (prema ulici,prema susedu i dr.), izvedena od opeke, drveta, metala, kombinacije materijala i kao živa ograda.

Kolske i pešačke kapije u sklopu uličnih ograda po pravilu su iste visine kao ograda, sa krilima koja se morajuotvarati ka unutrašnjosti parcele, s tim da mogu biti i posebno naglašene, oblikovane i obrađene.

Prostor planiran za javnu namenu - građenje objekata trafo stanica potrebno je ograditi prema ulici transparentnomogradom, do visine 2,0 m, postavljenom na regulacionoj liniji ulice, u skladu sa uslovima utvrđenim za ograđivanjegrađevinskih parcela formiranih za građenje objekta na građevinskom zemljištu ostale namene.

3.1.3 USLOVI ZA IZGRADNJU OBJEKATA U ZONI RADA

Prema pravilima ovog plana dozvoljena je promena tipa proizvodnje i promena delatnosti sa prenamenomproizvodnih objekta uz uslov da je takva delatnost dozvoljena za obavljanje unutar građevinskog rejona, odnosno dase u obavljanju planirane delatnosti mogu ispoštovati svi kriterijumi zaštite i očuvanja životne sredine regulisanivažećim zakonima i propisima u ovoj oblasti, s tim da se za promenu vrste proizvodnje utvrđuje obaveza izradeUrbanističkog projekta.

U zonama proizvodnje, osim osnovne namene, dozvoljena je kao alternativna namena poslovanje. Osim objekataosnovne i alternativne namene, mogu se graditi objekti neophodni za obavljanje osnovne delatnosti i to:administrativno upravne zgrade, otvorena i zatvorena skladišta, komunalni objekti, interne stanice za snabdevanjegorivom, sportsko – rekreativni objekti i poslovno – stambeni objekti sa 1 – 2 stana za vlasnika s tim da stambenapovršina može zauzeti max. 30% razvijene površine poslovnog objekta.

Proizvodni pogoni male privrede mogu biti manji industrijski pogoni širokog proizvodnog i prerađivačkog spektra,pogoni iz oblasti poljoprivredne proizvodnje za preradu poljoprivrednih proizvoda (prerada voća i povrća), vezaniza osnovnu delatnost stanovništva.

Dozvoljene proizvodne delatnosti u zonama proizvodnje su za koje se, u skladu sa Zakonom o proceni uticaja naživotnu sredinu (''Sl. glasnik RS'', br.135/04) i Uredbom o utvrđivanju Liste projekata za koje je obavezna procenauticaja i Liste projekata za koje se može zahtevati procena uticaja na životnu sredinu (''Sl. glasnik RS'', br.84/05),utvrdi da nije potrebna izrada studije Procene uticaja na životnu sredinu, odnosno za koje se na osnovu izrađenestudije Procene uticaja na životnu sredinu ustanovi da u pogledu planiranog proizvodnog i tehničko – tehnološkogprocesa, vrste i količine energije, kao i procene vrste i količine otpadaka, zagađenja vazduha, zemljišta, vode idrugog ne ugrožavaju životnu sredinu, odnosno da se planiranim merama na sprečavanju propratni negativni uticaji

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



proizvodne delatnosti, negativno dejstvo u potpunosti može ukloniti, ili svesti na zakonom utvrđene dozvoljenenorme.

3.1.3.1 Vrsta i namena objekata koji se mogu graditi u zoni

U okviru ZONI PROIZVODNJE dozvoljava se izgradnja proizvodnih objekata različitog spektra privrednihdelatnosti (proizvodnje, proizvodnog zanatstva i drugih delatnosti rada – robno transportne usluge, skladištenje isl.).Uz proizvodne i druge delatnosti rada (skladištenje, robno – transportne usluge), na nivou zone može bitizastupljeno i poslovanje do max. 50% na nivou zone.Osim napred naznačenih objekata i planiranih delatnosti u zoni rada se mogu graditi i: ugostiteljski objekti, objektisporta i rekreacije, komunalni objekti, kao i servisno – uslužni objekti (zajedničke garaže, pumpne i gasne stanice).

Vrsta objekata s obzirom na način izgradnje na građevinskoj parceli u zoni PROIZVODNE DELATNOSTI je:

- slobodnostojeći (objekat ne dodiruje ni jednu liniju građevinske parcele)- u prekinutom nizu (objekat dodiruje samo jednu bočnu liniju građevinske parcele)

U okviru zone PROIZVODNE DELATNOSTI, u zavisnosti od veličine parcele, dozvoljeno je građenje sledećihobjekata:

- PROIZVODNI objekat- PROIZVODNO- POSLOVNI objekat- PROIZVODNO-SKLADIŠNI objekat- POSLOVNO-SKLADIŠNI objekat- POSLOVNO-PROIZVODNO-SKLADIŠNI objekat- POSLOVNI objekat- DRUGI objekti na parceli (prateći, pomoćni).

3.1.3.2 Vrsta i namena objekata čija je izgradnja zabranjena u zoni

U zoni namenjenoj proizvodnji nije dozvoljena izgradnja samostalnih stambenih objekata. Stanovanje je izuzetnodozvoljeno u sklopu poslovno – stambenog objekta (max. 2 stana za potrebe vlasnika), s tim da stambeni prostormora da bude izveden istovremeno ili nakon izgradnje poslovnih sadržaja i njegova površina ne može da zauzima

više od 30% izgrađene (razvijene) površine poslovno – stambenog objekta.

U ZONI PROIZVODNE DELATNOSTI nije dozvoljena izgradnja sledećih objekata:

- stambeni objekti- stambeno-poslovni objekti- poslovni i proizvodni objekti, koji vrstom i katakterom delatnosti mogu ugroziti životnu sredinu raznimštetnim uticajima bukom, gasovima, otpadnima materijama ili drugim štetnim dejstvima, za koje je potrebna izradaProcene uticaja na životnu sredinu, odnosno za koje "Procena" potvrdi mogućnost štetnih dejstava na životnusredinu koja ni uz primenu dopunskih mera zaštite ne mogu u potpunosti da se uklone, na način potpunogobezbeđenja okoline od zagađenja.

3.1.3.3 Uslovi za obrazovanje građevinske parcele i veličinu parcele prema vrsti i nameni objekata

Građevinska parcela namenjena za građenje, nezavisno od namene, treba po pravilu da ima oblik pravouganika ilitrapeza i da ima pristup sa javnog puta.Izuzetno, za gradnju se mogu koristiti i parcele nepravilnog oblika i koje nemaju međusobno upravne granice, ukom slučaju se izgradnja objekata prilagođava obliku parcele u skladu sa uslovima u građevinskom bloka iizgledom uličnog poteza.Veličina građevinskih parcela utvrđena je u odnosu na uslove formiranja parcela unutar pojedinačnih blokova, a uzavisnosti od namene i vrste objekta koji će se graditi, i u odnosu na način postavljanja objekata na parceli.Širina građevinskih parcela utvrđena je prema načinu postavljanja objekta na parceli, koji treba da je usaglašen sapreovlađujućim načinom postavljanja postojećih objekata u bloku, uličnom potezu, odnosno prema uslovima kojeparcela treba da ispuni za građenje objekta određene namene.

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



Pri parcelaciji, u cilju formiranja novih građevinskih parcela za građenje na građevinskom zemljištu ostale namene– unutar utvrđenog građevinskog bloka, za utvrđivanje veličina i širina novoformiranih parcela preporučuje seprimena preporučenih optimalnih vrednosti za parcelu.

Veličina parcele namenjene za izgradnju proizvodnih i poslovnih objekata mora biti dovoljna da primi sve sadržajekoji su uslovljeni konkretnim tehnološkim procesom, kao i prateće sadržaje uz obezbeđivanje propisanog indeksazauzetosti zemljišta.Minimalna veličina parcele za izgradnju proizvodnih objekata u zoni je 1200m2, dok se maksimalna veličina neuslovljava. Minimalna širina uličnog fronta je 30m.Parcelacija i preparcelacija, odnosno deoba ili ukrupnjavanje građevinskih parcela u granicama Plana, planirana je ucilju formiranja građevinskih parcela optimalnih veličina, oblika i površina za građenje objekata određene vrste inamene, u skladu sa namenom i utvrđenim načinom korišćenja prostora, pravilima građenja i tehničkim propisimakao i potrebama obezbeđenja saobraćajnih i dr. infrastrukturnih koridora.Parcelacija i preparcelacija dozvoljena je do utvrđenog propisanog minimuma.

Parcelacija i preparcelacija unutar bloka treba da je usmerena na korekciju zatečene parcelacije, i u smislu ispravkegranica parcela ukoliko su one u pogledu pravca pružanja oformljene pod nepovoljnim uglom u odnosu na novuregulaciju ulica, u kom slučaju korekciju treba izvršiti jedinstveno, za celokupan obuhvaćeni blok.

Deoba, kao i ukrupnjavanje građevinskih parcela utvrđuje se Projektom parcelacije odnosno preparcelacije, u skladusa uslovima za obrazovanje građevinskih parcela definisanim ovim Planom.

3.1.3.4 Uslovi u pogledu položaja objekata u odnosu na regulacionu liniju i granice građevinske parcele sauslovima za otvore prema bočnim susednim parcelama na parceli

Položaj objekata u odnosu na regulacionu liniju definisan je građevinskom linijom, koja predstavlja liniju do koje seobjekat može graditi i koja je utvrđena i grafički prikazana na prilogu br. 4.4.

Dispozicija novih objekata utvrđivaće se na osnovu Lokacijske dozvole odnosno Urbanističkog projekta u odnosuna regulacionu liniju ulice u zavisnosti od veličine predmetnog kompleksa.

Minimalno rastojanje između građevinske i regulacione linije za objekte svih namena planiranih na prostoru ugranicama Plana iznosi 5,0m. Postavljanje planiranih trafo stanica potrebno je izvršiti na utvrđenoj građevinskojliniji blokova u koje se lociraju.

U zaštitnom pružnom pojasu ne mogu se graditi zgrade, postavljati postrojenja i uređaji i graditi drugi objekti naudaljenosti manjoj od 25 metara računajući od ose krajnjih koloseka, osim objekata u funkciji železničkogsaobraćaja.Izuzetno na železničkom područ ju mogu se postavljati kablovi, električni vodovi niskog napona za osvetljavanje,telegrafske i telefonske vazdušne linije i vodovi, tramvajski i trolejbuski kontaktni vodovi i postrojenja,kanalizacije, cevovodi i drugi vodovi i slični objekti i postrojenja, na osnovu izdate saglasnosti upravljača.U zaštitnom pružnom pojasu mogu se graditi zgrade, postavljati postrojenja i uređaji i graditi drugi objekti naudaljenosti većoj od 25 metara računajući od ose krajnjih koloseka, na osnovu izdate saglasnosti upravljača.Objekti kao što su: rudnici, kamenolomi, krečane, ciglane, industrijske zgrade, postrojenja i drugi slični objekti nemogu se graditi u zaštitnom pružnom pojasu bliže od 50 metara računajući od ose krajnjeg koloseka.

Minimalna međusobna udaljenost objekta izgrađenih na istoj parceli/kompleksu kao i u odnosu na objekte na

susednim parcelama/kompleksima treba da iznosi polovinu visine višeg objekta a ne manje od 5,0m, uz uslovobezbeđenja minimalnog trajanja direktog dnevnog osunčanja drugih objekata (min. polovina trajanja dnevnogosunčanja), kao i da su zadovoljeni uslovi protivpožarne zaštite.


Građevinska linija za izgradnju pomoćnih objekata planiranih u smislu drugog objekta na parceli sa poslovnimobjektom, utvrdiće se Lokacijskom dozvolom odnosno Urbanističkim projektom, a na osnovu međusobnog položaja- najmanjeg dozvoljenog rastojanja objekata na pripadajućoj i susednim parcelama utvrđenih u odnosu na njihovunamenu, spratnost i način postavljanja na parceli definisanih Planom.

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



Najmanje dozvoljeno rastojanje osnovnog gabarita (bez ispada) poslovnog objekta i linije susedne građevinskeparcele na delu bočnog dvorišta severne orijentacije je 2,0m, a od susedne građevinske parcele na delu bočnogdvorišta južne orijentacije 4,0m

Položaj objekata u odnosu na linije bočne susedne građevinske parcele utvrđen je u odnosu na vrstu i namenuobjekta, prema načinu postavljanja objekta na parceli, i u skladu sa utvrđenim pravilima u pogledu obezbeđenjaminimalnih međusobnih udaljenosti od objekata na pripadajućoj kao i susednim parcelama.

Građenje pomoćnog objekta kao drugog objekta na parceli, dozvoljeno iznimno i pod određenim uslovimautvrđenim Planom, uslovljeno je na rastojanju od granice bočne susedne parcele od min. 1,0 m.

Otvori na poslovnim objektima, koji su na delu bočnog dvorišta od granice susedne građevinske parcele postavljenina udaljenosti od min. 1,0 m, mogu se predvideti sa manjim površinama i parapetom visine min. 1,8 m.

Otvori na poslovnim objektima, postavljenim od granice bočne susedne građevinske parcele na rastojanju od min.3,0 m i više, mogu se predvideti i sa nižim parapetom.

Za građenje objekata na granici bočne parcele i na udaljenosti od bočne parcele manjoj od 1,0 m, na zabatnimzidovima ne mogu se predviđati otvori.

3.1.3.5 Dozvoljeni indeks zauzetosti i indeks izgrađenosti građevinske parcele

Za zonu PROIZVODNE DELATNOSTI se utvrđuju sledeći urbanistički pokazatelji:

URBANISTIČKI POKAZATELJ ZONA RADAINDEKS ZAUZETOSTI max. 50 %

U zoni PROIZVODNE DELATNOSTI, ukoliko je parkiranje obezbeđeno u podzemnoj etaži, maksimalnidozvoljeni indeks zauzetosti je 60 %.Maksimalni stepen iskorišćenosti parcela je 80% (računajući sve objekte visokogradnje i platoe sa saobraćajnicamai parkinzima).Procenat učešća zelenila u sklopu zone je min 20%.

3.1.3.6 Dozvoljena spratnost i visina objekata

Maksimalna dozvoljena spratnost objekata u zoni PROIZVODNE DELATNOSTI je P+1 (prizemlje + sprat), zaproizvodne objekte i objekte male privrede, a maksimalna spratnost poslovnih objekata je P+2+Pk (prizemlje + dvasprata+ potkrovlje).

Uobičajena spratnost (ali ne i strogo definisana zato što zavisi od tehnologije delatnosti) proizvodnih, servisnih iskladišnih objekata je P (prizemlje) sa čistom visinom od 4–6m. Maksimalna spratnost ovih objekat je P+1(prizemlje + sprat), a izuzetno i više zavisno od tehnologije, i to do dozvoljenih urbanističkih parametara.

Najveća dozvoljena spratnost pomoćnih objekata koji se kao zasebni objekti grade na parceli je P (prizemlje), uzzadovoljenje propisanih kriterijuma u pogledu udaljenosti od objekata na pripadajućoj i susednim parcelama iprimenu drugih utvrđenih pravila građenja prema nameni, načinu postavljanja i korišćenja objekata.

Objekti mogu imati podrumske ili suterenske prostorije ako ne postoje smetnje geotehničke i hidrotehničke prirode.Kota prizemlja svih planiranih objekata utvrđena je u odnosu na kotu nivelete javnog ili pristupnog puta, odnosnoprema nultoj koti objekta.

Kota prizemlja objekata treba da je viša od kote nivelete javnog ili pristupnog puta, odnosno da je od nulte koteobjekta viša za min. 15 cm.Kota poda prizemlja može biti najviše 1,20 m viša od nulte kote objekta.3.1.3.7 Uslovi za izgradnju drugih objekata na istoj građevinskoj parceli

Na prostoru u granicama Plana kao drugi objekti na parceli mogu se graditi:

- pomoćni objekti

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



- poslovni, proizvodni i skladišni objekti

prema uslovima utvrđenim u okviru ovog poglavlja.

Pomoćni objekti (garaže, kotlarnice i dr.) uslovljeni su za građenje u sklopu gabarita poslovnih, poslovno-proizvodnih, poslovno-skladišnih i drugih objekta na parceli, za koje su namenski vezani.

U sklopu planiranih kompleksa mogu se graditi i drugi objekti i to: poslovno-stambeni, administrativno-upravnezgrade, otvorena i zatvorena skladišta, komunalni objekti, interne stanice za snabdevanje gorivom, sportsko -rekreativni objekti i dr.

U okviru poslovno-proizvodnih kompleksa, dozvoljena je izgradnja poslovno – stambenog objekta, (1-2 stana zapotrebe vlasnika), s tim da stambeni prostor mora da bude izvođen istovremeno ili nakon izgradnje poslovnihsadržaja i njegova površina ne može da zauzima više od 30% izgrađene (razvijene) površine objekta.

3.1.3.8 Obezbeđivanje pristupa parceli i prostora za parkiranje vozila

Za svaku građevinsku parcelu u okviru Plana mora se obezbediti kolski i pešački prilaz. Kolski prilaz parceli jeminimalne širine 5,0m sa minimalnim unutrašnjim radijusom krivine od 8,0 m. Pešački prilaz je minimalne širine1,5m.

Parking prostor za korisnike objekta, po pravilu rešavati u okviru parcele, u skladu sa uslovima priključka na javnusaobraćajnicu.

Mirujući saobraćaj rešiti u okviru građevinske parcele – kompleksa tako da se na 1000m2 bruto građevinskepovršine objekta primenjuju sledeći normativi:

- proizvodnja i skladišta 6 PM (parking mesta)- trgovina 25 PM- ugostiteljstvo 20 PM

Za poslovne objekte svih vrsta obezbediti uslov – 1 parking ili garažno mesto na 70,0 m² korisnog prostora u okvirugrađevinske parcele izvan površine javnog puta.

Smeštaj vozila – kamiona i radnih mašina za utovar i istovar (viljuškari i dr.) koje su neophodne za obavljanjeposlovne i radne delatnosti planirane u sklopu poslovnih i proizvodnih objekata unutar Plana, rešavati isključivo napripadajućoj parceli, u skladu sa uslovima organizacije i uređenja parcele.

Parking prostor se može oformiti i u prednjem delu parcele, u okviru prostora između regulacione i građevinskelinije, ukoliko se postavljanjem objekta na većoj udaljenosti od regulacione linije ne narušava ostvareni urbani red uuličnom potezu, bloku.

Zajednička garaža unutar proizvodnog kompleksa može biti i u sklopu objekta, s tim da osim ispod osnovnoggabarita objekta, gabarit podzemne etaže može da bude i izvan gabarita osnovnog objekta i to po pravilu u ravniterena (ili sa max izdizanjem do 1,2 m ukoliko to uslovi parcele dozvoljavaju), pri čemu se ne smeju preći graniceparcele.

3.1.3.9 Uslovi za ograđivanje parceleGrađevinske parcele se sa ulične strane mogu ograđivati zidanom ogradom do visine od 0,9m (računajući od kotetrotoara) ili transparentnom ogradom do visine 2,0 m.

Ograđivanje parcela sa proizvodnim objektima namenjenim za obavljanje poslovne i radne delatnosti čija izgradnjazahteva posebne uslove u pogledu funkcionalnog izdvajanja ili zaštite neposrednog okruženja (proizvodni pogoni,radionice, benzinske stanice i sl.) mogu se ograđivati zidanom ogradom visine do 2,2 m.


7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



Ograđivanje prema susednim parcelama može se rešiti i živom zelenom ogradom koja se sadi u osovini granicegrađevinske parcele ili transparentnom ogradom do visine 2,0 m, koja se postavlja na međi tako da stubovi ogradebudu na zemljištu vlasnika ograde.

Ograda može biti delom puna, providna ili delimično providna u skladu sa uslovima postavljanja – (prema ulici,prema susedu i dr.), izvedena od opeke, drveta, metala, kombinacije materijala i kao živa ograda.

Kolske i pešačke kapije u sklopu uličnih ograda po pravilu su iste visine kao ograda, sa krilima koja se morajuotvarati ka unutrašnjosti parcele, s tim da mogu biti i posebno naglašene, oblikovane i obrađene.

Prostor planiran za javnu namenu - građenje objekata trafo stanica potrebno je ograditi prema ulici transparentnomogradom, do visine 2,0 m, postavljenom na regulacionoj liniji ulice, u skladu sa uslovima utvrđenim za ograđivanjegrađevinskih parcela formiranih za građenje objekta na građevinskom zemljištu ostale namene.

3.1.4 USLOVI ZA IZGRAUSLOVI ZA IZGRADNJU OBJEKATA U ZONI MALE PRIVREDE

3.2.4 Vrsta i namena objekata

Preovlađujuća namena u granicama definisanog građevinskog rejona je ZONA MALE PRIVREDE namenjenaprivrednim aktivnostima iz spektra sekundarnih i tercijalnih delatnosti kao što su proizvodno zanatstvo, proizvodnipogoni male privrede, građevinarstva, trgovine, saobraćaja, veza, skladištenja, kao i drugim delatnostima koji zbog

obima i karaktera, te velikih prostornih, saobraćajnih i infrastrukturnih potreba, nisu kompatibilni sa stanovanjem.Predlažu se različiti oblici proizvodnog zanatstva koji su vezani za preradu drveta, metala, tekstila, kože, plastičnihmasa, preradu poljoprivrednih proizvoda, prehrambenih proizvoda…U okviru radne zone treba da se grupišu preduzeća koja su međusobno tehnološki povezana, koja imaju sličanstepen štetnog uticaja na životnu sredinu i slične zahteve u pogledu saobraćajnog i drugog opsluživanja.Za određene delatnosti neophodna je izrada procene uticaja na životnu sredinu – obaveza i način izrade utvrđeni suzakonskom regulativom.Na prostorima koji tangiraju zonu porodičnog stanovanja srednjih gustina birati one sadržaje, delatnosti itehnologije za koje nije propisana izrada Procene uticaja na životnu sredinu, odnosno za koje se na osnovu izvršeneProcene uticaja na životnu sredinu ustanovi da u pogledu planiranog proizvodnog i tehničko-tehnološkog procesa,vrste i količine energije, kao i procene vrste i količine otpadaka zagađenja vazduha, zemljišta, vode, emitovanjabuke, vibracija, toplote, ne ugrožavaju životnu sredinu, odnosno da se planiranim merama na spre čavanjupropratnih negativnih uticaja proizvodne delatnosti, negativno dejstvo u potpunosti može ukloniti, odnosno svesti na

zakonom utvrđene dozvoljene norme.

U okviru zone male privrede u zavisnosti od veličine parcele, dozvoljeno je građenje sledećih objekata:

- PROIZVODNI objekat- PROIZVODNO- POSLOVNI objekat- PROIZVODNO-SKLADIŠNI objekat- POSLOVNO-SKLADIŠNI objekat- POSLOVNO-PROIZVODNO-SKLADIŠNI objekat- POSLOVNI objekat- DRUGI objekti na parceli (prateći, pomoćni).

Osim napred naznačenih objekata i planiranih delatnosti u zoni male privrede se mogu graditi i: ugostiteljski

objekti, objekti sporta i rekreacije, komunalni objekti, kao i servisni objekti (zajedničke garaže, pumpne i gasnestanice), verski objekti.U okviru poslovno-proizvodnih kompleksa, dozvoljena je izgradnja poslovno – stambenog objekta, (1-2 stana zapotrebe vlasnika), s tim da stambeni prostor mora da bude izvođen istovremeno ili nakon izgradnje poslovnihsadržaja i njegova površina ne može da zauzima više od 30% izgrađene (razvijene) površine objekta..

3.2.5 Minimalna veličina parcele

Minimalna veličina parcele za izgradnju poslovnih objekata u zonama male privrede je 800m2, dok se maksimalnaveličina ne uslovljava. Minimalna širina uličnog fronta je 20m.

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



U cilju realizacije planskog rešenje, parcele u blokovima namenjenim maloj privredi koje nisu uslovne u pogledu,širine uličnog fronta, oblika ili pristupa na javnu površinu, uslovljeno je njihovo pripajanje postojećoj ili postojećimsusednim parcelama koje su direktno oslonjene na javnu površinu – ulicu u skladu sa propisanim parametrima upogledu minimalne i maksimalne veličine parcele u zoni.

3.2.6 Organizacija i uređenje građevinske parcele

Organizacija i uređenje građevinske parcele namenjene građenju objekata male privrede prvenstveno je uslovljenavrstom planirane delatnosti. Organizacija uslovnih parcela utvrđivaće se Lokacijskom dozvolom, na osnovuutvrđenih pravila građenja, a na osnovu važećih normativa i propisa za objekte određene namene, odnosno premavrsti delatnosti stim da se na parceli – kompleksu moraju obezbediti i uslovi za parkiranje i garažiranje vozila kakozaposlenih tako i ostalih korisnika.Formiranje novih kompleksa – građevinskih parcela male privrede vršiće se na osnovu Zakona o Planiranju iizgradnji – Projektom preparclacije i parcelacije.

3.2.7 Vrsta objekata s obzirom na način izgradnje

Vrsta objekata s obzirom na način izgradnje na građevinskoj parceli u zoni male privrede je:- slobodnostojeći (objekat ne dodiruje ni jednu liniju građevinske parcele)- u prekinutom nizu (objekat dodiruje samo jednu bočnu liniju građevinske parcele)

3.2.8 Položaj objekata na parceliIzgradnja objekata u zoni male privrede je uslovljena minimalnom udaljenosti građevinske od regulacione linije na5,0m.

Minimalna udaljenost objekta od granice parcele je 1,0m, ali pod uslovom da su zadovoljeni uslovi protivpožarnezaštite i da je međusobni razmak između objekata veći od 5,0m, odnosno veći od polovine visine višeg objekta.

3.2.9 Najveći dozvoljeni indeks zauzetosti i indeks izgrađenosti građevinske parcele

Za zonu MALE PRIVREDE se utvrđuju sledeći urbanistički pokazatelji:Tabela 5.URBANISTIČKI

POKAZATELJIZONA MALE PRIVREDEINDEKS ZAUZETOSTI max. 40 %UČEŠĆE ZELENILA min. 30 %

Maksimalni stepen iskorišćenosti parcela je 70% (računajući sve objekte visokogradnje i platoe sa saobraćajnicamai parkinzima).

3.2.10 Najveća dozvoljena spratnost i visina objekata

Maksimalna dozvoljena spratnost objekata u zoni MALE PRIVREDE je P+1 (prizemlje + sprat) za proizvodneobjekte i objekte male privrede, a maksimalna spratnost poslovnih objekata je P+1+Pk (prizemlje + sprat +potkrovlje).

Uobičajena spratnost (ali ne i strogo definisana zato što zavisi od tehnologije delatnosti) proizvodnih, servisnih iskladišnih objekata je P (prizemlje) sa čistom visinom od 4–6 m. Maksimalna spratnost ovih objekat je P+1(prizemlje + sprat), a izuzetno i više zavisno od tehnologije, i to do dozvoljenih urbanističkih parametara.Dozvoljena je izgradnja podruma ili suterena ukoliko nema smetnji geotehničke ili hidrotehničke prirode.

Visina objekta – rastojanje od nulte kote terena do kote slemena, za poslovne objekte je max. 12,0 m.Visina nadzitka stambene podkrovne etaže iznosi max. 1,80m računajući od kote poda potkrovne etaže do tačkepreloma krovne kosine.

Namena etaža poslovnih objekata utvrđuje se u odnosu na funkciju i način korišćenja objekta:

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



Podrum – za pomoćne, prateće prostorije radne, odnosno poslovne delatnosti (kotlarnica, prostor za smeštaj ogreva,sklonište, garaža, magacini, skladišta i sl.)Suteren – za pomoćne, prateće, izuzetno radne prostorije (kotlarnica, smeštaj ogreva, garaža, skladište, radionica, isl.)Prizemlje i visoko prizemlje – za poslovne i radne prostorije prema vrsti delatnosti (prodavnice, komercijalnisadržaji, trgovinsko-ugostiteljske, zanatske radnje, zanatsko-uslužne radionice,Sprat – za poslovne i zanatsko – uslužne delatnosti.Potkrovlje – za poslovne, zanatsko – uslužne delatnosti i prateće prostorije (magacini, arhive i sl.)

3.2.11 Najmanja međusobna udaljenost objekata

Najmanja međusobna udaljenost objekata u zoni poslovanja je 5,0m, odnosno minimalno polovinu visine višegobjekta. Poslovni objekat ne sme direktno zaklanjati osunčanje drugom poslovnom objektu više od polovine trajanjadirektnog osunčanja.

3.2.12 Uslovi za izgradnju drugih objekata na istoj građevinskoj parceli

U sklopu planiranih kompleksa mogu se graditi i drugi objekti i to: poslovno-stambeni, administrativno-upravnezgrade, otvorena i zatvorena skladišta, komunalni objekti, interne stanice za snabdevanje gorivom za sopstvenepotrebe, sportsko - rekreativni objekti i dr.U okviru kompleksa male privrede, dozvoljena je izgradnja poslovno – stambenog objekta, (1-2 stana za potrebe

vlasnika), s tim da stambeni prostor mora da bude izvođen istovremeno ili nakon izgradnje poslovnih ili radnihsadržaja i njegova površina ne može da zauzima više od 30% izgrađene (razvijene) površine objekta.Parcele namenjene za obavljanje radne delatnosti (proizvodni pogoni, skladišni prostori, radionice i sl.) mogu seograđivati zidanom ogradom visine do 2,2 m.

3.2.13 Obezbeđivanje pristupa parceli i prostora za parkiranje vozila

Za svaku građevinsku parcelu u okviru zone mora se obezbediti kolski i pešački prilaz. Kolski prilaz parceli jeminimalne širine 5,0 m sa minimalnim unutrašnjim radijusom krivine od 8,0 m. Pešački prilaz je minimalne širine1,5 m.Sem uređenja pešačkih i kolskih pristupa kao i pristupa za nesmetano kretanje starih, hendikepiranih i invalidnihlica u okviru kompleksa koji su namenjeni za javno korišćenje, podrazumeva se izvođenje interne saobraćajnice,kao i potrebne manipulativne površine po pravilu sve sa tvrdim zastorom.

Slobodne površine na parceli se po pravilu ozelenjavaju i hortikulturno uređuju (travnjaci, cvetnjaci, drvoredi i sl.),oplemenjuju urbanim mobilijarom (fontane, skulpture, klupe…).Parking prostor za korisnike objekta, po pravilu rešavati u okviru parcele, u skladu sa uslovima priključka na javnusaobraćajnicu.Za poslovne objekte obezbediti uslov – 1 parking ili garažno mesto na 70,0m2 korisnog prostora. Parking prostor zakorisnike poslovnog objekta može se urediti u delu parcele prema ulici – ispred objekta, povlačenjem građevinskelinije objekta u dubinu parcele u odnosu na regulacionu liniju ulice u potrebnoj širini, ukoliko se time ne narušavanačin gradnje u uličnom potezu, bloku i stvoreni urbani red.Smeštaj vozila – kamiona i radnih mašina koje su neophodne za obavljanje poslovne i radne delatnosti planirane usklopu poslovnih i proizvodnih objekata čija je realizacija dozvoljena u zoni, rešavati isključivo na pripadajućojparceli, u skladu sa uslovima organizacije i uređenja parcele.Mirujući saobraćaj rešiti u okviru građevinske parcele – kompleksa tako da se na 1000m2 bruto građevinskepovršine objekta primenjuju sledeći normativi:

- proizvodnja i skladišta 6 PM (parking mesta)- trgovina 25 PM- ugostiteljstvo 20 PM

3.2 USLOVI ZA ZAŠTITU SUSEDNIH OBJEKATAPrilikom izgradnje novih objekata, nezavisno od njihove namene, voditi računa o zaštiti susednih objekata ukonstruktivnom smislu i u smislu ne ugrožavanja uslova življenja na susednim parcelama i parcelama uneposrednom okruženju.Građevinski elementi ispod kote uličnog trotoara, odnosno podzemne etaže, mogu preći građevinsku odnosnoregulacionu liniju (računajući od osnovnog gabarita objekta do horizontalne projekcije ispada), i to:

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



- stope temelja i zidovi podzemnih etaža maksimalno 0,15m do dubine od 2,6m ispod površine trotoara, a ispod tedubine do 0,5m.- šahtovi podrumskih prostorija do nivoa kote trotoara do 1,0m, uz uslov minimalne širine trotoara 2,0m.Stope temelja i ivica strehe ne mogu prelaziti granicu susedne parcele.U slučaju da se gradi neprekinuti niz na bočnim fasadama se mogu ostavljati svetlarnici koji bi služili osvetlenju iventilaciji pomoćnih prostorija.Građenje novih objekata svih vrsta i namena planirati na udaljenostima od susednih objekata kojima se ne ugrožavanjihova funkcija, zatečeni način i uslovi korišćenja, kao ni dnevno osvetljenje prostorija postojećih objekata putemotvora orijentisanih prema parceli na kojoj je planirana gradnja.Položaj i visina novih objekata u odnosu na postojeće na susednim parcelama treba da su takvi da susednimobjektima ne zaklanja direktno dnevno osunčanje duže od dozvoljenog propisanog vremenskog intervala (polovinatrajanja direktnog osunčanja).U cilju zaštite susednih objekata, gledano i kroz odnos prema prostoru susednih parcela, planirani objekti, nitinjihovi najistureniji delovi svojim položajem (računajući i vazdušni i podzemni prostor) ne smeju prelaziti granicususednih parcela.Ukoliko na zabatnom zidu susednog objekata postoji otvor, uz pismenu saglasnost suseda otvor se može zatvoriti,odnosno na novoplaniranom objektu se može izvesti svetlarnik naspram otvora na postojećem objektu.Ukoliko se izgradnja objekta planira na međi susedne parcele na koju je naslonjen postojeći susedni objekat izvedensa krovnom ravni orijentisanom na pripadajuću parcelu, uz saglasnost vlasnika susedne parcele može se izvršitirekonstrukcija krova susednog objekta, sa tehničkim rešenjem koje obezbeđuje nesmetano građenje planiranogobjekta.

Građenju novog objekta u smislu dogradnje uz postojeći objekat ili objekte realizovane na susednoj ili obe susedneparcele na zajedničkoj međi (interpolacija), treba da prethodi geomehaničko ispitivanje tla na kojem se gradiobjekat, obaveza provere stabilnosti temelja objekta ili objekata uz koje se planirani objekat dograđuje, kao iobaveza zaštite susednog objekta, u skladu sa čim po potrebi izvršiti podziđivanje temelja postojećih objekata ucilju postizanja sigurnosti i stabilnosti objekata.

3.3 USLOVI ZA OBNOVU I REKONSTRUKCIJU POSTOJEĆIH OBJEKATA NA PROSTORU PLANA

Na postojećim objektima na prostoru Plana, u skladu sa njihovom namenom i propisanim pravilima građenjautvrđenim za građenje u određenoj zoni, dozvoljena je rekonstrukcija, dogradnja, adaptacija i sanacija. U zonama zakoje su utvrđena pravila uređenja i građenja regulacionim planom određene intervencije se moraju odvijati premautvrđenim pravilima iz planskog dokumenta. Naročitu pažnju posvetiti zaštiti susednih objekata.Rekonstrukcija postojećeg stambenog objekta dozvoljava se sa zadržavanjem osnovne namene, kao i pretvaranjem

dela ili celog stambenog prostora u poslovni prostor, tako da objekat može biti stambeno – poslovni i u celostiposlovni objekat.Za izgrađene objekte čija međusobna udaljenost iznosi manje od 3,0m, rekonstrukcija se može vršiti samo upostojećim gabaritima objekta uz rekonstrukciju, adaptaciju postojećeg tavanskog prostora, bez naspramnih otvoraprema susednom objektu.Dogradnja stambenog objekta može se vršiti do utvrđenog maksimalnog indeksa zauzetosti, uz poštovanjeutvrđenih međusobnih udaljenosti objekata na sopstevnoj i susednim parcelama, udaljenosti od regulacione linije igranica susednih parcela u skladu sa uslovima građenja objekata prema vrsti i nameni.Rekonstrukcija i dogradnja postojećih pomoćnih objekata u cilju pretvaranja u stambeni prostor nije dozvoljena.Adaptacija stambenog i poslovnog objekta se dozvoljava u cilju promene organizacije prostora u objektu, promenenamene objekta ili dela prostora u objektu i drugog.Dozvoljena je adaptacija tavanskog prostora stambenog objekta u stambeni, odnosno poslovni prostor, ukolikoprostorije u adaptiranom tavanskom prostoru ispunjavaju tehničke propise i normative za planiranu namenu.

Rekostrukcija, dogradnja i adaptacija se ne mogu odobriti za postojeće objekte koji su bespravno izgrađeni, odnosnone poseduju odobrenje za gradnju niti upotrebnu dozvolu.

Rekonstrukcija postojećeg stambenog objekta u cilju postizanja sigurnosti i stabilnosti objekta sa promenamakonstruktivnih elemenata, tehnološkog procesa, spoljnjeg izgleda objekta i drugog, dozvoljava se sa zadržavanjemosnovne namene, kao i pretvaranjem dela ili celog stambenog prostora u poslovni (radni prostor), tako da objekatmože biti stambeno – poslovni (poslovanje je manje od 50% bruto površine), poslovno – stambeni (poslovanje jeviše od 50% bruto površine objekta) i poslovni objekat.Za izgrađene objekte čija međusobna udaljenost iznosi manje od 3,0m, rekonstrukcija se može vršiti samo upostojećim gabaritima objekta uz rekonstrukciju, adaptaciju postojećeg tavanskog prostora, bez naspramnih otvoraprema susednom objektu.

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



Rekonstrukcija pomoćnih objekata izgrađenih na parceli kao samostalnih zasebnih objekata u stambeni prostor nijedozvoljena, izuzev kada je pomoćni objekat dograđen uz postojeći stambeni objekat, ukoliko se time možeobezbediti kvalitetan i primeren stambeni prostor.

Dogradnja stambenih objekata u cilju povećanja, proširenja stambenog prostora dozvoljava se u sklopu postojećegstana ili kao zasebna stambena jedinica u gabaritu jedinstvenog objekta. Uz stambeni objekat se može dograditi ipomoćni, odnosno poslovni (radni) prostor, uz, nad, a izuzetno i ispod objekta u zavisnosti od namene i načinakorišćenja prostora.Dograđeni deo uz postojeći stambeni objekat može biti iste ili niže spratnosti kao stambeni objekat na kojem se vršidogradnja, a izuzetno i više spratnosti, do dozvoljene maksimalne spratnosti u zoni.Dogradnja objekta može se vršiti do utvrđenog maksimalnog indeksa zauzetosti građevinske parcele, premaregulacionoj liniji - do građevinske linije položajno utvrđene pravilima za zonu, blok, ulični potez, prema granicibočne susedne parcele- do utvrđene minimalne udaljenosti od granice parcele i objekata na susednim parcelama iprema pravilima utvrđenim za zonu, i prema dvorištu - do minimalne udaljenosti od objekata na sopstvenoj isusednim parcelama u skladu sa pravilima građenja.

Dogradnja nad postojećim stambenim, poslovnim objektom dozvoljena je uz prethodnu statičku proveru stabilnostii sigurnosti objekta, odnosno preduzete mere zaštite objekta, za namenu u skladu sa osnovnom namenom objekta,do maksimalne dozvoljene spratnosti objekata ili najveće dozvoljene visine objekta, uz uslov da se dogradnjomispoštuje položaj otvora, vrata i prozora i ne naruši arhitektonsko-oblikovna forma i proporcije objekta.

Dogradnja stambenog objekta u smislu međugradnje na način povezivanja postojećeg stambenog i pomoćnog,odnosno poslovnog objekta dozvoljava se uz uslov ispunjenja svih propisanih pravila za građenje na građevinskojparceli u zoni.

Dogradnja nad pomoćnim objektima koji su izgrađeni kao samostalni zasebni objekti na parceli nije dozvoljenaprostorom namenjenim za stanovanje, jer nije dozvoljen drugi stambeni objekat na jednoj građevinskoj parceli, a jeste nad postojećim pomoćnim i poslovnim prostorima naslonjenim na stambeni objekat, tako da čini jedinstvenuarhitektonsko – građevinsku celinu, uz prethodnu statičku i geomehaničku proveru postojećih elemenatakonstrukcije.

Dogradnja u smislu podgradnje se dozvoljava samo izuzetno, uz uslov da se pri građenju objekta preduzmu svipropisani radovi, odnosno mere zaštite i obezbeđenja sopstvenog i susednih objekata.

Adaptacija stambenog i poslovnog objekta se dozvoljava u cilju promene organizacije prostora u objektu, promenenamene objekta ili dela prostora u objektu, zamene uređaja, postrojenja, opreme i instalacija istog kapaciteta, bezpromene konstruktivnih elemenata, spoljnjeg izgleda objekta i drugog.Postojeći poslovni objekti mogu se i dograditi do 10% u cilju dopune neophodnih sadržaja u cilju funkcionisanjakompleksa.Dozvoljena je adaptacija tavanskog prostora porodičnog stambenog i poslovnog objekta u stambeni, odnosnoposlovni, ukoliko prostorije u adaptiranom tavanskom prostoru ispunjavaju tehničke propise i normative zaplaniranu namenu.

Rekonstrukcija tavanskog prostora na višeporodičnim objektima starosti cca 30-50god. dozvoljava se za stambene idruge namene pod uslovom da planirane prostorije ispunjavaju tehničke propise i normative, a uz pribavljenusaglasnost vlasnika ostalih delova objekta u skladu sa čl. 17. do 22. Zakona o održavanju stambenih zgrada(»Službeni glasnik Republike Srbije» br. 44/95, 46/98 i 1/01) i Odlukom Ustavnog suda RS koja je objavljena u

«Službenom glasniku RS», br. 27/2011.

U sklopu adaptacije je dozvoljeno pretvaranje stambenog u poslovni prostor, veličine, sadržaja i opreme u skladu saplaniranom delatnošću čije je obavljanje dozvoljeno u zoni.Pretvaranje poslovnog prostora u stambeni u stambeno – poslovnom objektu ili poslovnom objektu dozvoljava seukoliko poslovni prostor u objektu nije izričito uslovljen i ukoliko stanovanje kao namena nije u koliziji sa vrstomdelatnosti koja se u objektu odvija.Rekostrukcija, dogradnja i adaptacija se ne mogu odobriti za postojeće objekte koji su bespravno izgrađeni, odnosnone poseduju odobrenje za gradnju niti upotrebnu dozvolu.Na parcelama na kojima postoje objekti skloni padu, a koje ne ispunjavaju uslove za izgradnju novog objekta uskladu sa utvrđenim pravilima za građenje, dozvoliće se rekonstrukcija postojećeg objekta, ukoliko s time možepovratiti sigurnost i stabilnost objekta, odnosno i obnova objekta istog gabarita i spratnosti.

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



Rušenje objekta odobriće se u svrhu izgradnje novog objekta u skladu sa utvrđenim pravilima građenje na parceli, amože se naložiti i od strane opštinske uprave, ukoliko se utvrdi da je usled dotrajalosti ili ve ćeg oštećenja ugroženastabilnost objekta, do mere koja se ne može otkloniti rekonstrukcijom, čime objekat predstavlja opasnost za život izdravlje ljudi, za susedne objekte.

Postojeći višeporodični stambeni i drugi objekti unutar granice obuhvata plana, koji se zadržavaju planskimrešenjem mogu biti obnovljeni, rekonstruisani, dograđeni i adaptirani, u skladu sa namenom i uslovima utvrđenimovim Planom. Naročitu pažnju posvetiti zaštiti susednih objekata.

Adaptacija postojećeg višeporodičnog stambenog objekta i drugih objekata u zoni se dozvoljava u svrhu promenenamene (dela) prostora u objektu, uključujući promene u oblikovnoj strukturi i ugradnju i rekonstrukciju instalacija

Adaptacija postojećeg višeporodičnog stambenog objekta, dozvoljava se za prizemlje (stambene, pomoćne,zajedničke prostorije stanara), odnosno sve funkcionalne etaže objekta sa promenom namene prostora u poslovni,veličine i sadržaja za delatnosti koje su dozvoljene u okviru višeporodičnih stambenih objekata uz saglasnostskupštine stanara (vlasnika ostalih delova objekta) tako da objekat može biti stambeno-poslovni. Ukoliko u tomslučaju postoji potreba za otvaranjem portala u prizemlju, ono mora biti estetski, kompoziciono i u primenimaterijala usklađeno sa svim elementima na fasadi. Nova poslovna delatnost ne sme da ugrožava postojećestanovanje.U postojećim objektima moguća je izmena strukture stanova i promena namene iz stambenih u poslovne sadržaje.

Izuzetno adaptacija stambenog prostora na spratnim etažama u poslovni prostor, sa korišćenjem stambenogstepeništa, može se odobriti na osnovu člana 6 Zakona o stanovanju („Sluzbeni glasnik RS”, br. 50/92, 76/92, 84/92,33/93, 53/93, 67/93, 46/94, 47/94, 48/94, 44/95, 49/95, 16/97, 46/98, 26/2001, 101/2005) tako da se u delu stanamože obavljati poslovna delatnost, na nacin kojim se ne ugrozava bezbednost zgrade i građana, ne nanosi štetazgradi i ne ometaju drugi korisnici u mirnom korišcenju stanova.

Adaptacija i pretvaranje poslovnog prostora u stambeni u višeporodičnom objektu se dozvoljava ukoliko poslovniprostor u tom objektu nije isključivo uslovljen. Adaptacija je moguća ukoliko se zadovolje uslovi za stambeneprostorije utvrđene Planom (minimalna visina kote poda prizemlja od 120cm) i minimalna svetla visina prostorijaprema normama za projektovanje stambenih objekata.

Adaptacija zajedničkih prostorija stanara u stambeni ili poslovni prostor se može dozvoliti ako su za to ispunjeniuslovi po propisima o planiranju i uređenju prostora i izgradnji objekata, a na osnovu odluke Skupštine zgrade

(Zakon o održavanju stambenih zgrada - „Sl. list RS” br. 44/95, 46/98, 1/2001, 101/2005)

Adaptacija postojećih, namenski građenih garaža u drugu namenu se ne dozvoljava.Rekonstrukcija tavanskog prostora na višeporodičnim objektima starosti cca 30-50 god. dozvoljava se za stambene idruge namene pod uslovom da planirane prostorije ispunjavaju tehničke propise i normative, a uz pribavljenusaglasnost vlasnika ostalih delova objekta u skladu sa čl. 17. do 22. Zakona o održavanju stambenih zgrada(»Službeni glasnik Republike Srbije» br. 44/95, 46/98 i 1/01) i Odlukom Ustavnog suda RS koja je objavljena u«Službenom glasniku RS», br. 27/2011

Dogradnja postojećeg objekta u horizontalnom smislu nije dozvoljena, osim u slučajevima u kojima je to definisanoPlanom, tj. kada je utvrđen prostor za gradnju koji predstavlja dogradnju uz postojeći objekat.Izuzetno dozvoljavajuse manje dogradnje na zajedničkoj blokovskoj površini, a u cilju obezbeđivanja komunikacije (lift, stepenište)ukoliko se ne može iznaći funkcionalno tehničko rešenje u gabaritu objekta.

Dozvoljena je nadogradnja postojećih višeporodičnih objekata starosti cca 30-50 godina pod sledećim uslovima:- Zbog sanacije ravnog krova (bez obzira na spratnost objekta) dozvoljena je izgradnja kosog krova ilipotkrovne etaže bez dupleksa.- Najmanju moguću fazu dogradnje čini deo objekta sa jednim parcelnim brojem.- Dogradnju potkrovlja ili sprata projektovati tako da se svaka postojeća certikalna komunikacija u objektuobavezno produži na dograđenu etažu.- Sa stanovišta namene nadograđeni prostor može biti stambeni, izuzetno poslovni (ateljei i sl).

Na ovaj način bi se na višeporodičnim objektima uz minimalno povećanje gustine nastanjenosti, otklonio problemprokišnjavanja i poboljšali uslovi stanovanja.

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



Nadograđene etaže mogu biti urađene korišćenjem istovetnih arhitektonskih oblika i materijalizacije, zatim mogu usvom oblikovanju koristiti principe i elemente kompozicionog plana postojećeg objekta u savremenom izrazu, ilimogu doprineti osavremenjivanju celokupnog volumena zgrade preoblikovanjem fasade. U svim slučajevima,nadograđene etaže sa postojećim delom objekta moraju činiti skladnu arhitektonsku kompoziciju. Nadogradnjaobjekata se vrši uvek nad celim objektom.

Fazna nadogradnja je moguća. Ukoliko se nadograđuju objekti koji sa susednim objektima čine niz posebno voditiračuna da nagibi krovnih ravni postojećih objekata koji se rekonstruišu i nadograđuju, budu usklađeni sa susednimobjektima, što će usloviti njihove dimenzije i oblik.

Zatvaranje terasa, lođa i balkona i druge pojedinačne intervencije na fasadama i to naročito uličnim, nijedozvoljeno, izuzev jednoobrazno u sklopu renoviranja, rekonstrukcije fasada prema jedinstvenom projektu zacelokupan objekat.

3.4 USLOVI ZA IZGRADNJU OBJEKATA KOJI SE ODNOSE NA SVE ZONE

3.4.1. Opšti uslovi za izgradnju objekata

Stambeni prostor – stambenu jedinicu sa pomoćnim i pratećim prostorima u okviru višeporodičnog objektaorganizovati prema funkciji i važećim normativima.Svetla visina stambenih prostorija ne može biti manja od 2,6m.

Poslovni objekti treba da su izgrađeni prema funkcionalnim, sanitarnim, tehničko-tehnološkim i drugim uslovimaprema važećim propisima za određenu namenu ili delatnost.Standardna svetla visina poslovnih, radnih prostorija ne može biti manja od 3,0m, odnosno treba da je u skladu sapropisima za obavljanje određene vrste delatnosti.Objekti svih vrsta i namena treba da su funkcionalni, statički stabilni, hidro i termički propisno izolovani iopremljeni svim savremenim instalacijama u skladu sa važećim normativma i propisima za objekte određenenamene.Prilikom projektovanja i izgradnje objekata ispoštovati važeće tehničke propise za građenje objekata određenenamene. Objekte projektovati u skladu sa propisima o izgradnji na seizmičkom područ ju, imajući u vidu da se gradina područ ju koje prema intenzitetu zemljotresa spada u VII stepen Merkali-Kankali-Zibergove skale (MCS).Prilikom projektovanja i izgradnje objekata imati u vidu nivo podzemne vode prve (freatske) izdani. Naobuhvaćenom područ ju izmereni su:- u kopanim bunarima - maksimalni nivo 107,71 m n.v. a minimalni nivo 105,67 m n.v.

- u pijezometru - maksimalni nivo iznosi 108,36 m n.v. dok je minimalni nivo 106,11 m n.v. Navedeni podaci suorijentacioni, obzirom da su ciklusi ekstrema duži od posmatranog perioda.Kod građenja objekata na međi voditi računa da se objektom ili nekim njegovim elementom – (ispadom i drugim)ne ugrozi vazdušni, odnosno podzemni prostor susedne parcele.Krovne ravni svih objekata u pogledu nagiba krovnih ravni treba da su rešene tako da se odvo đenje atmosferskihvoda sa površina krova reši u sopstveno dvorište, odnosno usmeri na uličnu atmosfersku kanalizaciju.Površinske vode sa jedne građevinske parcele ne mogu se usmeriti prema drugoj parceli, odnosno objektima nasusednim parcelama.Izgrađene saobraćajne površine, pristupne pešačke staze objektima na parceli, rampe garaža u prizemlju i pomoćnihi radnih prostorija kojima se savladava visinska razlika iznad kote terena, kolske pristupne puteve dvorištu imanipulativne dvorišne platoe, treba izvesti sa padom orijentisano prema ulici, eventualno delom prema zelenimpovršinama na parceli (vrt, bašta i slično).U slučaju izgradnje garaže u suterenu objekta, pad rampe za pristup garaži orijentisan je prema objektu, a odvođenje

površinskih voda rešava se drenažom ili na drugi pogodan način.Saobraćajne površine - pristupni putevi, platoi treba da su izvedeni sa savremenim kolovoznim zastorom: beton,asfalt ili popločanje raznim tipskim elementima.Javni prostor ulice se ne može koristiti za obavljanje delatnosti (skladištenje materijala i sl.) niti za parkiranje teškihvozila i mašina, već se u tu svrhu mora organizovati i urediti prostor u okviru parcele ukoliko za to postoje prostorniuslovi i ne remete se stvoreni uslovi življenja u širem okruženju.Odlaganje kućnog smeća vrši se u odgovarajuće posude u sopstvenom dvorištu za porodične stambene objekte,odnosno u kontejnerima smeštenim na pogodnim lokacijama u sklopu parcele ili u odgovarajućim prostorijama uobjektu za poslovne objekte, a u skladu sa propisima za objekte određene namene, sa odvoženjem na gradskudeponiju, organizovano i putem nadležnog komunalnog preduzeća.

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



3.4.2. Uslovi za arhitektonsko i estetsko obikovanje elemenata objekata

Građenje objekata u zoni u pogledu arhitektonskog oblikovanja vršiti u skladu sa planiranom namenom, uz primenuboja, arhitektonskih i dekorativnih elemenata u oblikovanju fasada na način kojim će objekat u prostoru i okruženjuobrazovati usaglašenu, estetski oblikovanu celinu.Za građenje objekata koristiti atestirane građevinske materijale, s tim da se preporučuje primena autohtonihmaterijala sa ovog područ ja.Krovne ravni oblikovati u skladu sa proporcijama objekta. Krovni pokrivač odabrati u zavisnosti od nagiba krovnihravni.Fasade treba da su malterisane i bojene odgovarajućom bojom, ili od fasadne opeke ili kombinovane obrade, saupotrebom stakla, metala, raznih fasadnih obloga, kao ravne površine ili sa ispadima (lođe, balkoni, erkeri i sl.)dozvoljenih veličina.Ne preporučuje se upotreba pseudoistorijskih elemenata (balusteri, timpanoni i sl.) kojima se oponašaju istorijskistilovi uz degradiranje autentičnih graditeljskih vrednosti i zanatskih veština.

Građevinski elementi (erkeri, doksati, balkoni, ulazne nadstrešnice bez stubova i sl.) na nivou iznad prizemlja moguse postavljati na objekte pod sledećim uslovima:

- na delu objekta prema prednjem dvorištu – 1,20 m, ali ukupna površina građevinskih elemenata ne možepreći 50% površine ulične fasade iznad prizemlja.- na delu objekta prema bočnom dvorištu pretežno severne orijentacije (najmanjeg rastojanja od 1,50 m) –

0,60 m, ali ukupna površina građevinskih elemenata ne može preći 30% površine bočne fasade iznad prizemlja.- na delu objekta prema bočnom dvorištu pretežno južne orijentacije (najmanjeg rastojanja od 2,50 m) – 0,90m, ali ukupna površina građevinskih elemenata ne može preći 30% površine bočne fasade iznad prizemlja;- na delu objekta prema zadnjem dvorištu (najmanjeg rastojanja od dvorišne linije susedne građevinskeparcele od 5,00 m) – 1,20 m, ali ukupna površina građevinskih elemenata ne može preći 30% površine dvorišnefasade iznad prizemlja.

Minimalna visina donje kote balkona i erkera u odnosu na trotoar je 3m

Otvorene spoljne stepenice mogu se postavljati uz objekat ako savlađuju visinu do 0,9m. Stepenice kojima sesavlađuje visina preko 0,9m treba da se rešavaju unutar gabarita objekta. Ukoliko se stepenište postavlja sa uli čnestrane objekta, najviše jedan stepenik (do 30cm) može da pređe regulacionu liniju.

3.5 PRAVILA REGULACIJE ZA OBJEKTE PLANIRANE ZA RUŠENJE

Na objektima predviđenim za rušenje dozvoljene su sledeće intervencije do privođenja planiranoj nameni

- Objekti predviđeni za rušenje na postojećoj regulaciji ulice koja se planskim rešenjem zadržava mogu serekonstruisati uz povećanje horizontalnog i vertikalnog gabarita tako da se uklope u plansko rešenje i zadržati.Dozvoljena je mogućnost prenamene ovih objekata.- Stambeni i poslovni objekti koji su predviđeni za rušenje, a nalaze se unutar planiranih regulacionih linijaulice mogu se rekonstruisati u postojećem horizontalnom i vertikalnom gabaritu sa mogućnošću promene namenedo max. 50% ukupne površine objekta za namene i delatnosti koje su planom predvi đene kao dozvoljene zaodvijanje unutar utvđenih namenskih celina.- Ostali objekti, pomoćni objekti i objekti unutar dvorišta, planom predviđeni za rušenje mogu serekonstruisati bez promene vertikalnog i horizontalnog gabarita. Prenamena ovih objekata nije dozvoljena.

Poslovni objekti mogu se i dograditi do 10% u cilju dopune neophodnih sadržaja u cilju funkcionisanja kompleksa.3.6 USLOVI ZA PRIKLJUČENJE OBJEKATA NA KOMUNALNU INFRASTRUKTURU

3.6.1 ELEKTROENERGETSKE, GASNE I TT INSTALACIJE

Svi planirani objekti na posmatranom prostoru se priključuju na elektroenergetsku, gasnu i javnu TK mrežu premavažećim tehničkim propisima i standardima kao i prema uslovima nadležnih preduzeća ELEKTROVOJVODINAdoo Novi Sad „Elektrodistribucija Subotica”, JKP „SUBOTICAGAS” i “TELEKOM SRBIJA” Izvršna jedinicaSubotica u Subotici.

3.6.2 VODOVOD I KANALIZACIJA

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



Svaki objekat se priključuje na javnu vodovodnu i fekalnu kanalizacionu mrežu.Predvideti vodomer za svakog potrošača zasebno. Vodomer se smešta u propisno vodomerno okno.U slučaju da se na jednoj parceli smešta više potrošača (stanovanje, poslovanje i sl) predvideti vodomere za svakogpotrošača posebno, a sve vodomere smestiti u jedno vodomerno okno. U ovim slučajevima se predviđa izgradnjarazdvojene mreže za sanitarnu i protivpožarnu potrošnju. Obe mreže se mogu polagati u isti rov.Do izgradnje javne vodovodne mreže vodosnabdevanje se rešava individualno iz bušenih bunara koji zahvatajuvode prvog vodonosnog horizonta.Udaljenost bunara od stambenih objekata i od susednih granica je najmanje 3.0 m.Priključenje na javnu kanalizacionu mrežu vršiti po mogućnosti u reviziona okna. Dno priključnog kanala (kućnogpriključka) mora biti izdignut od kote dna sabirnog kanala (po mogućnosti priključivati se u gornju trećinu).Do izgradnje javne kanalizacione mreže odvođenje upotrebljenih voda se rešava individualno- putemvodonepropusnih septičkih jama.Udaljenost vodonepropusne septičke jame od stambenih objekata i od susednih granica je najmanje 3.0 m a od odbunara 8.0 mOdvođenje atmosferskih voda rešiti unutar pojedine parcele, s tim da ne dođe do okvašavanja zidova susednogobjekta ili plavljenja susedne parcele.Kanalizaciona mreža u okviru obuhvata plana je planirana po separatnom sistemu.Uslove i odobrenje za priključenje na javnu vodovodnu i kanalizacionu mrežu zatražiti od JKP „Vodovod ikanalizacija“ iz Subotice.

Zavisno od potreba, kod zagađivača predvideti izgradnju uređaja za predtretman tehnoloških otpadnih voda,kako bi se postigao propisan kvalitet otpadne vode pre upuštanja u javnu kanalizacionu mrežu u skladu sa važećim

propisima (Uredba o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vode i rokovima za njihovo dostizanje"Sl. glasnik RS" broj 67/11, 48/12; Odluka o javnoj kanalizaciji "Sl. list SO Subotica" broj 39/2001, 7/2002,24/2002).

Atmosferske vode, prikupljene sa zauljenih i zaprljanih površina, rešiti preko separatora masti i ulja kao ipeskolova, odnosno uređaja koji obezbeđuju adekvatan predtretman pre uliva u javnu kanalizacionu mrežu.3.7 POSEBNA PRAVILA ZA IZGRADNJU OBJEKATA

U odnosu na namenu objekata čije je građenje dozvoljeno u zoni, potrebno je za pojedinačnu gradnju pribavitiuslove od nadležnih organa i organizacija koje su zakonom ovlašćene da ih donose, odnosno propisuju.Građenje objekata od značaja za odbranu zemlje vršiti u skladu sa odredbama Zakona o vanrednim situacijama,odnosno u skladu sa uslovima koje propiše nadležni organ za ovu oblast.Građenje objekata u skladu sa vrstom i namenom vršiti uz poštovanje svih važećih propisa iz oblasti zaštite životnesredine, zaštite od požara, sanitarne zaštite, bezbednosnim i drugim propisanim uslovima i posebnim uslovima u

skladu sa specifičnošću objekta.

3.8 PRAVILA ZA IZGRADNJU POVRŠINA JAVNE NAMENE – ULICA3.8.1 PRAVILA ZA IZGRADNJU SAOBRAĆAJNE MREŽE

- Saobraćajnice I, II i III reda

Planirana širina kolovoza na ovim saobraćajnicama je 7,0 m, s tim da se može graditi u fazama u skladu sapotrebama i porastom saobraćajnog opterećenja u ulici i to tako da širina kolovoza u prvoj fazi za saobraćajnice Ireda iznosi minimum 6,0 m, a za saobraćajnice II i III reda iznosi minimum 5,0 m. Kolovoz se može graditi odasfalta. Kolovoznu konstrukciju dimenzionisati minimnalno za srednje teško saobraćajno opterećenje. Sa obe straneulice se planira trotoar širine minimum 1,50 m koji se može graditi od asfalta, betona ili popločanjem. Planiranaširina biciklističkih staza za jednosmerni saobraćaj je 1,50 m. Biciklističke staze mogu da se grade od asfalta.

-Sabirne gradske saobraćajnicePlanirana širina kolovoza na ovim saobraćajnicama je 6,0 m, tim da se može graditi u fazama u skladu sapotrebama i porastom saobraćajnog opterećenja u ulici i to tako da širina kolovoza u prvoj fazi iznosi minimum 4,0m. Kolovoz se može graditi od asfalta. Kolovoznu konstrukciju dimenzionisati za lako sabraćajno opterećenje. Saobe strane ulice se planira trotoar širine minimum 1,50m koji se može graditi od asfalta, betona ili popločanjem.Planirana širina biciklističkih staza za dvosmerni saobraćaj je 2,10m. Biciklističke staze mogu da se grade odasfalta.

-Stambene ulicePlanirana širina kolovoza na ovim saobraćajnicama je 5,0m, s tim da se može graditi u fazama u skladu sapotrebama i porastom saobraćajnog opterećenja u ulici i to tako da širina kolovoza u prvoj fazi iznosi minimum 4,0

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



m. Kolovoz se može graditi od asfalta. Kolovoznu konstrukciju dimenzionisati za lako sabraćajno opterećenje. Saobe strane ulice se planira trotoar širine minimum 1,50m koji se može graditi od asfalta, betona ili popločanjem.Odvod atmosferskih voda sa svih saobraćajnih površina rešiti zatvorenom kanalizacijom putem slivnika, odnosnopreko rigola na onim mestima gde ne postoji izgrađena kanalizaciona mreža.Trotoare u svim ulicama projektovati i graditi tako da budu prilagođeni kretanju invalidnih lica u skladu saPravilnikom o uslovima za planiranje i projektovanje objekata u vezi sa nesmetanim kretanjem dece, starih ihendikepiranih i invalidnih lica („Službeni glasnik RS“, br. 18/97).Prilikom projektovanja i izgradnje saobraćajne infrastrukture obavezno je pridržavati se Pravilnika o uslovima kojesa aspekta bezbednosti saobraćaja moraju da ispunjavaju putni objekti i drugi elementi javnog puta („Sl. glasnikRS“, br. 50/2011).

3.8.2 PRAVILA ZA IZGRADNJU I UREĐENJE JAVNIH ZELENIH POVRŠINA

- Pri uređenju novih zelenih površina u sklopu kompleksa neophodno je izraditi Lokacijsku dozvolu, naosnovu koje se izrađuju izvođački elaborati, putem odgovarajuće stručne radne organizacije.- Prisutne zelene površine potrebno je dopunjavati i obnavljati. Započete drvorede nastavljati istim sadnimmaterijalom ili vrstama koje se uklapaju i mogu se usaglasiti sa postojećim.- Formirati homogen sistem zelenila.- Podizati nove zelene površine po određenim principima i u planiranim odnosima prema nameni, a u skladusa Odlukom o javnim zelenim površinama („Službeni list opštine Subotica" broj 16/96).- Voditi računa o održavanju, očuvanju i saniranju postojećih zelenih površina.

- Ulično zelenilo dopunjavati i po mogućnosti zaštiti sa zaštitnikom oko stabla, a gde je moguće uklopiti inisko rastinje.- Blokovsko zelenilo formirati uz utvrđenje zakonskog minimuma u pogledu prostora po jednom članudomaćinstva.- Pri uređenju zelenog pojasa unutar blokova treba obezbediti parkovske klupe, korpe za otpadke iosvetljenje, kao i baštenske hidrante i druge rekvizite po potrebi.- Za dečija igrališta se izrađuju posebni projekti, odnosno u sklopu projekta sa planovima ozelenjavanja.- Prilikom ozelenjavanja deč jih ustanova voditi računa o sadnom materijalu, u smislu izbora koji je bezbedanza decu.- Sav sadni materijal treba da je kvalitetan, da ima odgovarajuću starost i da je prilagođen uslovima.

3.9 PRAVILA ZA IZGRADNJU MREŽE I OBJEKATA JAVNEINRASTRUKTURE

3.9.1. PRAVILA ZA IZGRADNJU ELEKTROENERGETSKE, GASNE I TT MREŽE

Snabdevanje objekata na prostoru obuhvaćenom planom planirano je delom iz postojećih odnosno iz novoplaniranihtrafo stanica odgovarajuće snage koje će se izgraditi na obuhvaćenom prostoru u skladu sa fazama realizacijekompleksa, kod izgradnje pojedinačnih objekata.Sve elektroenergetske vodove (20 i 0,4 kV) izvesti putem podzemnih kablova.Kablove polagati u zelenim površinama pored saobraćajnica i pešačkih staza na udaljenosti min. 1,0 m od kolovozai 0,5 m od pešačkih staza.Dubina ukopavanja kablova ne sme biti manja od 0,8m.Kablove ispod kolovoza, trotoara ili betonskih površina polagati u zaštitne cevi ili kablovice sa rezervnim otvorima.Za kablove iste namene koji se polažu u istom pravcu obavezno je zadržati zajedničku trasu (rov, kanal).Iznad trase kablova kod promene pravca trase i drugih promena te na 50 m ravne linije treba postaviti kablovske

oznake sa odgovarajućim simbolima.Sve elektro radove izvesti prema važećim tehničkim propisima i normativima i JUS standardima vodeći računa ominimalnim dozvoljenim odstojanjima od ostalih instalacija i objekata.Ukoliko se planirani objekti nameravaju graditi iznad postojećih trasa 0,4 i 20 kV kablova iste je potrebno izmestiti.Za zaštitu od atmosferskog pražnjenja na planiranim objektima predvideti klasičnu gromogransku instalaciju iizvesti je prema važečim tehničkim propisima za gromobranske instalacije.Napajanje novoplaniranih kandelaber svetiljki javne rasvete rešiti putem niskonaponskih podzemnih kablova.Upravljanje rasvetom planirati centralno i automatski sa mogućnošću isključenja svake druge svetiljke imogućnošću polunoćnog osvetljenja.Toplifikacija predviđenih objekata na obuhvaćenom prostoru, koja je planirana priključenjem na postojećigasovodni sistem, uslovljena izradom posebnih pravila građenja i drugih uslova, kao i pribavljanjem Saglasnosti za

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



priključeje i Odobrenja za priključenje kojima će se definisati uslovi za svaki pojedinačni planirani objekat odstrane JKP "Suboticagas" u Subotici.Sve radove na izgradnji gasovodne mreže na prostoru obuhvaćenom planom izvesti prema važećim tehničkimpropisima i normativima za ovu vrstu instalacijaGasovod niskog pritiska se vodi podzemno. Kada se gasovod vodi podzemno dubina polaganja gasovoda je 0,6-1,0m od njegove gornje ivice. Preporučuje se dubina od 0,8 m. Izuzetno je dozvoljena dubina 0,5 m kod ukrštanja sadrugim ukopanim instalacijama ili na izrazito teškom terenu, uz primenu dodatnih tehničkih mera zaštite. Lokacijarovova treba da je u zelenom pojasu između trotoara i ivičnjaka kolovoza, trotoara.Trase rovova za polaganje gasne instalacije se postavljaju tako da gasna mreža zadovolji minimalna propisanaodstojanja u odnosu na druge instalacije i objekte infrastrukture.Vrednosti minimalnih dozvoljenih rastojanja u odnosu na ukopane instalacije su:Minimalna dozvoljena rastojanja ukrštanje paralelno vođenje- drugi gasovod 0,2m 0,4m- vodovod, kanalizacija 0,2m 0,4m- nisko i visoko naponski elektro kablovi 0,3m 0,6m- telefonski kablovi 0,3m 0,5m- tehnološka kanalizacija 0,2m 0,4m- betonski šahtovi i kanali 0,2m 0,4m- željeznička pruga i industrijski kolosek 1,8m 8,0m- visoko zelenilo - 1,5m- temelj građevinski objekata - 1,0m

- lokalni putevi i ulice 1,0m 0,5m- državni putevi I i II reda 1,3m 1,0m- benzinske pumpe - 5,0mUkrštanje distributivnog gasovoda (DG) sa saobraćajnicama vrši se uz njegovo polaganje u zaštitnu cev ili kanal.Pri tome se mora obezbediti prirodna ventilacija kanala, zaštitne cevi ili podzemnog prolaza.Za priključenje objekata na TK mrežu planirati polaganje novih TK vodova od postojeće TK kanalizacije.Telefonsku instalaciju izvesti prema važećim tehničkim propisima i normativima kao i prema Uputstvu o izraditelefonskih instalacija i uvoda (PTT Vesnik br. 3/75).Pri paralelnom vođenju energetskih i telekomunikacionih kablova najmanje rastojanje mora biti 0,50 m za kablovenapona do 10 kV odnosno 1,0 m za kablove napona preko 10kV. Ugao ukrštanja treba da bude 90°.Pri ukrštanju sa gasovodom, vodovodom i kanalizacijom vertikalno rastojanje mora biti veće od 0,3m a pripribližavanju i paralelnom vođenju 0,5m.Za trase KDS koristiti planirane trase TK vodova.

3.9.2. PRAVILA ZA IZGRADNJU VODOVODNE I KANALIZACIONE MREŽEJavna vodovodna mreža se gradi po prstenastom sistemu, gde god to lokalni uslovi dozvoljavaju. Prvenstvo priizgradnji javne vodovodne mreže imaju trase magistralnih vodova.Duž javne vodovodne mreže se ugrađuju protivpožarni hidranti i to nadzemni, gde god to lokalni uslovidozvoljavaju tj gde ne ometaju saobraćaj.Prečnici javne vodovodne mreže su najmanje 100 mm.Prilikom izgradnje javne kanalizacione mreže prioritet u izgradnji ima potisna kanalizacija od Slanog jezera douliva u gradski kolektor VII. Sistem gradnje javne kanalizacione mreže je separatni.Prilikom izgradnje javne kanalizacione mreže i kolektora predvideti reviziona okna na svim prelomima,priključcima i pravim deonicama trase na propisnim rastojanjima.Priključenje na kanalizacionu mrežu vršiti po mogućnosti u reviziona okna. Dno priključnog kanala mora bitiizdignuto od kote dna sabirnog kanala (po mogućnosti priključivati se u gornju trećinu).

Javna kanalizaciona mreža se gradi kao gravitaciona, ali u slučaju velike terenske denivelacije po potrebi može biti ipotisna. U sklopu potisne kanalizacije predviđa se i izgradnja crpnih stanica na pogodnim mestina.Širina novog koridora za kanal Tapša iznosi najmanje 7.0 m od ivice obale kanala. U ovom pojasu nije

dozvoljena izgradnja nadzemnih objekata (ograde, šahtovi, ventili i sl), javnih saobraćajnica, podzemnih instalacija isl.

Izuzetno se dozvoljava izgradnja propusta - mosta, za potrebe komunikacije – saobraćajnog povezivanjaleve i desne obale kanala. Za ovakav objekat je potrebno obezbediti njegovu statičku stabilnost i nosivost u skladusa očekivanim saobraćajnim opterećenjem, kao i nesmetan protok vode u svim uslovima rada sistema.

Zavisno od potreba dozvoljava se paralelno vođenje instalacija infrastrukture uz kanal Tapša, pod uslovomda se obezbedi pojas od najmanje 7.0 m od ivice kanala za inspekcionu stazu. Za eventualno ukrštanje instalacijainfrastrukture i kanala Tapša predvideti polaganje instalacije u zaštitnu cev na min 1.0 ispod kote dna kanala ili

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



nadzemno u zaštitnoj cevi pričvršćenoj na konstrukciji mosta-propusta, strogo vodeći računa da se ne umanjipropusna moć kanala.

Dubina ukopavanja kod javne vodovodne mreže mora da obezbedi najmanje 1.0 m sloja iznad cevi, dok tajsloj kod kanalizacione mreže ne sme biti manji od 0.8 m zemlje iznad cevi.

Na osnovu člana 33. stav 1. tačka 1. i člana106. stav 2. Statuta Grada Subotice («Službeni listOpštine Subotica», br. 26/08 i 27/08-ispravka i

«Službeni list Grada Subotice», br. 46/11),Skupština grada Subotice, na 11. sedniciodržanoj dana 30. maja 2013. godine, donela je

O D L U K Uo izmeni i dopuni Statuta Grada Subotice

Član 1.U članu 12. stav 1. tačka 16. Statuta Grada

Subotice («Službeni list Opštine Subotica», br. 26/08 i27/08-ispravka i «Službeni list Grada Subotice», br.46/11) iza reči: „sporta,“ dodaju se reči:„omladinskog sektora,“.

Član 2.Član 72. menja se i glasi:„U Gradu se osniva Savet za međunacionalne

odnose, kao samostalno radno telo, koje činepredstavnici srpskog naroda i nacionalnih manjina, uskladu sa zakonom i ovim statutom.

Predstavnike u Savetu za međunacionalneodnose mogu imati pripadnici srpskog naroda inacionalnih manjina sa više od 1% učešća u ukupnomstanovništvu Grada.

Način predlaganja i izbora članova Saveta zameđunacionalne odnose treba da obezbedi

ravnomernu zastupljenost predstavnika srpskognaroda i nacionalnih manjina, s tim da niti srpskinarod, niti jedna nacionalna manjina ne može imativećinu članova Saveta.

U slučaju nacionalnih manjina koje imajusvoje izabrane nacionalne savete, predstavnicinacionalnih manjina u Savetu se biraju na predlognacionalnog saveta.“

Član 3.Ova odluka stupa na snagu osmog dana od

dana objavljivanja u «Službenom listu GradaSubotice».Republika Srbija

Autonomna Pokrajina VojvodinaGrad SuboticaSKUPŠTINA GRADA SUBOTICEBroj: I-00-110-30/2013Dana: 30.05.2013. godineS u b o t i c a


Na osnovu člana 33. stav 1. tačka 4. StatutaGrada Subotice («Službeni list Opštine Subotica» br.26/08 i 27/08-ispravka i „Službeni list Grada

Subotice“, br. 46/11)Skupština Grada Subotice, na 11. sedniciodržanoj dana 30. maja 2013. godine, donela je

ODLUKUO USVAJANJU STRATEGIJE LOKALNOG

ODRŽIVOG RAZVOJA GRADA SUBOTICE zaperiod 2013 – 2022. godine

IUsvaja se Strategija lokalnog održivog

razvoja Grada Subotice, koja je u prilogu ove Odlukei čini njen sastavni deo.

IIOva Odluka stupa na snagu osmog dana oddana objavljivanja u «Službenom listu GradaSubotice».


Predsednik Skupštine grada Subotice

Maria Kern Šolja, dipl.oec, s.r

Na osnovu člana 20. stav 1. tačka 10) i člana24. stav 1. Zakona o lokalnoj samoupravi (“Službeniglasnik RS”, br. 129/07) i člana 33. stav 1. tačka 6.Statuta Grada Subotice (“Službeni list OpštineSubotica”, br. 26/08 i 27/08-ispravka i “Službeni listGrada Subotice”, br. 46/11),


O D L U K Uo davanju u zakup poslovnih prostora Grada

Subotice

I. OSNOVNE ODREDBE

Predmet uređ ivanja

Član 1.Ovom odlukom uređuju se:

- opšti uslovi davanja u zakup poslovnihprostora Grada Subotice,

- način utvrđivanja visine zakupnine,- nadležnosti organa Grada u sprovođenju ove

odluke,

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



- postupak davanja poslovnih prostora u zakup,- postupak davanja poslovnih prostora na

korišćenje,- uređivanje međusobnih odnosa vezano za

zakup, odnosno korišćenje poslovnih prostorai

- vršenje nadzora nad korišćenjem poslovnihprostora.

Pojam poslovnog prostora Grada Subotice

Član 2.Pod poslovnim prostorom Grada Subotice, u

smislu ove odluke, podrazumeva se poslovni prostorna kojem je nosilac prava javne svojine Grad Subotica(u daljem tekstu: Grad).

Poslovni prostor na kojem je nosilac prava javne svojine Grad jeste poslovni prostor na kojem jeu javnim knjigama o nepokretnostima i pravima nanjima pravo javne svojine upisano u korist Grada.

Pod poslovnim prostorom na kojem je nosilacprava javne svojine Grad, u smislu ove odluke, smatra

se i poslovni prostor u državnoj svojini na kojem je u javnim knjigama kao korisnik uknjižen organ iliorganizacija Grada, kao i poslovni prostor koji organili organizacija Grada koristi na osnovu pravnog poslakoji može predstavljati osnov za njihov upis u javnuknjigu kao korisnika sredstva.

Pojam davanja u zakup

Član 3.Davanje u zakup poslovnog prostora, u smislu

ove odluke, jeste davanje u zakup poslovnog prostorakoji neposredno ne služi izvršavanju nadležnostiorgana ili organizacije Grada, već za ostvarivanje

prihoda putem davanja u zakup, odnosno nakorišćenje (tzv. komercijalne nepokretnosti), upropisanom postupku, od strane Grada kaozakupodavca (u daljem tekstu: zakupodavac) pravnomili fizičkom licu kao zakupcu (u daljem tekstu:zakupac), za određenu zakupninu, u cilju obavljanjaregistrovane delatnosti u istom.

Organi Grada nadležni za sprovođ enje ove Odluke

Član 4.Grad daje poslovne prostore u zakup

neposredno, preko nadležnih organa Grada.U sprovođenju ove odluke učestvuju sledeći

organi i organizacije Grada:- Gradsko veće Grada Subotice (u daljemtekstu: Gradsko veće),

- Gradonačelnik Grada Subotice (u daljemtekstu: Gradonačelnik),

- sekretarijat Gradske uprave Grada Suboticenadležan za imovinsko-pravne poslove (udaljem tekstu: nadležni sekretarijat),

- sekretarijat Gradske uprave Grada Suboticenadležan za poslove finansija i

- sekretarijat Gradske uprave nadležan za opštuuprave i zajedničke poslove,

kao i sledećа komisijа:- Komisija za poslovni prostor.

Evidencija poslovnih prostora

Član 5.Grad je dužan da, u skladu sa zakonom, vodi

evidenciju poslovnih prostora u okviru jedinstveneevidencije nepokretnosti u javnoj svojini Grada, kao ievidenciju o stanju, vrednosti i kretanju poslovnihprostora koje koriste organi Grada.

Evidenciju poslovnih prostora u okviru jedinstvene evidencije nepokretnosti u javnoj svojiniGrada vodi nadležni sekretarijat.

Evidenciju o stanju, vrednosti i kretanjuposlovnih prostora koje koriste organi Grada vodisekretarijat Gradske uprave Grada Subotice nadležanza poslove finansija.

II. OPŠTI USLOVI DAVANJA POSLOVNOGPROSTORA U ZAKUP

Predmet zakupaČlan 6.Predmet zakupa može biti poslovni prostor

koji je uslovan za korišćenje kao poslovni prostor.Pod uslovnošću, u smislu stava 1. ovog člana,

podrazumeva se takvo građevinsko-tehničko stanjeposlovnog prostora koje ispunjava minimalnestandarde potrebne za obavljanje delatnosti za koju seposlovni prostor daje u zakup.

Poslovni prostor koji se izdaje u zakup popravilu ima zaseban ulaz.

Izuzetno, predmet zakupa može biti i deoprostorije koji nema zaseban ulaz, ali je pogodan za

obavljanje određene vrste delatnosti.Predmet zakupa može biti i kiosk ili drugimanji montažni objekat koji je u vlasništvu Grada.

Koriš ćenje zajednič kih prostorija, uređ aja i

instalacija

Član 7.Ukoliko se zakupljeni poslovni prostor nalazi

u poslovnoj ili u poslovno-stambenoj zgradi zakupacima pravo da pored poslovnog prostora koji jepredmet zakupa koristi i zajedničke prostorije, uređajei instalacije u zgradi u kojoj se nalazi poslovniprostor, a koji su u neposrednoj funkciji korišćenja

istog. Namena poslovnog prostora

Član 8.Poslovni prostor se daje u zakup radi

obavljanja poslovne delatnosti.

Zabrana davanja poslovnog prostora Grada u

podzakup

Član 9.Zakupljeni poslovni prostor se ne može dati u

podzakup.

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



Zakupac ne može u poslovnom prostoruobavljati bilo koju vrstu poslovno-tehničke saradnje.

Ugovor zaključen protivno stavu 1. ovogčlana ništav je.

Vreme trajanja zakupa

Član 10.Poslovni prostor se daje u zakup, po pravilu,

na određeno vreme, na period do pet godina.Izuzetno, poslovni prostor se može dati u

zakup i na duži vremenski period, po posebnoj odluciGradonačelnika, u skladu sa ovom Odlukom.

Obaveza polaganja sredstva obezbeđ enja plaćanja

Član 11.Zakupac je u obavezi da prilikom

zaključivanja ugovora o zakupu poslovnog prostorapoloži finansijski instrument za obezbeđenje plaćanjazakupnine u visini od četiri mesečne zakupnine uobliku avalirane menice ili da deponuje novčanasredstva u toj visini na depozitni račun Grada.

Predaja i koriš ćenje poslovnog prostora

Član 12.Predaju poslovnog prostora zakupcu u posed

vrše ovlašćeni zaposleni nadležnog sekretarijata.O predaji poslovnog prostora sačinjava se

zapisnik u kojem se konstatuje stanje poslovnogprostora (broj prostorija koji čine poslovni prostor,površina poslovnog prostora, opis stanja i sl.) i podacivezani za snašanje troškova poslovnog prostora(stanje brojila i sl.).

Zakupac je dužan da otpočne korišćenjeposlovnog prostora za obavljanje delatnosti radi kojeg

je poslovni prostor uzeo u zakup najkasnije u roku od60 dana od dana stupanja u posed poslovnog prostora.Zakupac je dužan da zakupljeni poslovni

prostor koristi za svo vreme trajanja zakupa, odnosnomože da ga ne koristi samo izuzetno, u opravdanimslučajevima.

Pažnja dobrog domaćina

Član 13.Zakupac je dužan da za vreme trajanja

zakupnog odnosa poslovni prostor koristi kao dobardomaćin.

Obaveza plaćanja zakupnineČlan 14.

Zakupac je dužan da za zakupljeni poslovniprostor plaća zakupninu.

Za poslovni prostor na kojem je pravo zakupastečeno u postupku javnog nadmetanja ili prikupljanjapismenih ponuda, zakupnina se plaća u visinizakupnine koja je ponuđena u tom postupku, odnosnopo kojem je stečeno pravo zakupa, a za poslovniprostor na kojem je pravo zakupa stečenoneposrednom pogodbom po članu 59. stav 1. tačka 3,4, 5, 6, 10. i 11. ove odluke, zakupnina se plaća u

visini po kojoj je do tada plaćana, a koja ne može bitimanja od cenovnikom utvrđene zakupnine.

Za poslovni prostor na kojem je pravo zakupastečeno neposrednom pogodbom po članu 59. stav 1.tačka 1, 2, 8, 9. i 12. ove odluke, zakupnina se plaćaprema Cenovniku zakupodavca.

Obaveza plaćanja zakupnine nastaje danompreuzimanja poslovnog prostora.

Zakupnina se plaća mesečno, do 15-og umesecu, za prethodni mesec, na osnovu računa.

U slučaju kašnjenja sa plaćanjem zakupac jedužan platiti zakonsku zateznu kamatu na osnovuobračuna zakupodavca.

Izuzetno, za poslovni prostor koji se daje uzakup neposrednom pogodbom po članu 59. stav 1.tačka 7. ove odluke, čiji rok zakupa je kraći od 30dana, plaćanje zakupnine se posebno uređuje.

Troškovi poslovnog prostora

Član 15.Zakupac je dužan da snosi troškove tekućeg

održavanja poslovnog prostora kao i da uredno plaćatroškove utrošene električne energije, vode, grejanja,odnošenja smeća, naknade za korišćenje građevinskogzemljišta, etažnu nadoknadu za poslovni prostor idruge troškove koji su vezani za korišćenje poslovogprostora.

Obaveza plaćanja troškova vezanih zakorišćenje poslovnog prostora započinje danomstupanja u posed poslovnog prostora.

Tekuće održavanje poslovnog prostora

Član 16.Zakupac je dužan da za vreme trajanja

zakupnog odnosa vrši tekuće održavanje poslovnogprostora. Adaptacija zakupljenog poslovnog prostora

Član 17. Zakupac ne može vršiti adaptaciju poslovnog

prostora bez prethodne saglasnosti zakupodavca. Po zahtevu zakupca, prethodnu saglasnost za

vršenje adaptacije poslovnog prostora dajeGradonačelnik, na predlog nadležnog sekretarijata.

Zakupac je dužan u zahtevu za davanjeprethodne saglasnosti detaljno opisati radove potrebneza adaptaciju poslovnog prostora i uz zahtev priložitiskicu – tehnički crtež.

Svi troškovi adaptacije zakupljenenepokretnosti izvršene u skladu sa stavom 1. ovogčlana padaju na teret zakupca.

Pod adaptacijom se, u smislu ove odluke,podrazumeva izvođenje građevinskih i drugih radovana postojećem poslovnom prostoru, kojima se vršipromena organizacije prostora u objektu, vrši zamenauređaja, postrojenja, opreme i instalacija istogkapaciteta, a kojima se ne utiče na stabilnost isigurnost objekta, ne menjaju konstruktivni elementi,ne menja spoljni izgled i ne utiče na bezbednost

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



susednih objekata, saobraćaja, zaštite od požara iživotne sredine.

Investiciono održavanje

Član 18.Zakupodavac može, po zahtevu zakupca,

odobriti izvođenje radova koji imaju karakterinvesticionog održavanja na zakupljenom poslovnomprostoru, prema uobičajenim standardima i važećimpropisima u oblasti građevinarstva.

Zakupac je dužan u zahtevu za davanjeodobrenja detaljno opisati radove potrebne zaadaptaciju poslovnog prostora i uz zahtev priključitiidejni projekat, odnosno glavni projekat, u skladu sazakonom koji uređuje izgradnju.

Izveštaj o postojećem stanju poslovnogprostora, sa opisom, predmerom i predračunomplaniranih radova, treba da izradi ovlašćeni sudskiveštak odgovarajuće struke, odnosno ovlašćenaorganizacija, sa kojim zakupodavac treba da zaključiugovor o poslovnoj saradnji, s tim da troškove izradeove dokumentacije snosi zakupac.

Odobrenje za izvođenje radova nainvesticionom održavanju zakupljenog poslovnogprostora daje Gradonačelnik, na predlog Komisije zaposlovni postor, a u skladu sa izveštajem ovlašćenogsudskog veštaka odgovarajuće struke, odnosnoovlašćene organizacije iz stava 3. ovog člana.

Odobrenjem Gradonačelnika zakupac seobavezuje da pre početka izvođenja radova nainvesticionom održavanju zakupljenog poslovnogprostora pribavi od nadležnog organa – službeGradske uprave nadležne za poslove građevinarstva,rešenje o odobrenju izvođenja tih radova.

Zakupac je u obavezi da se tokom izvođenja

radova odobrenih od strane zakupodavca, pridržavaodobrenog opisa, predmera i predračuna kao i uslovaiz rešenja nadležnog organa o odobrenju izvođenjaradova na investicionom održavanju zakupljenogposlovnog prostora, a da u slučaju odstupanja ododobrenih radova na investicionom održavanjuposlovnog prostora u svakom pojedinačnom slučajuod zakupodavca traži odobrenje za to odstupanje.

Radovi na investicionom održavanju izvršenisuprotno stavu 6. ovog člana, kao i radovi kojiprevazilaze uobičajene standarde za tu vrstu radova,neće se priznati zakupcu.

Nakon izvođenja radova zakupac je u obavezi

da zakupodavcu podnese zahtev za priznavanjetroškova investicionog održavanja poslovnogprostora, uz koji se kao dokaz dostavlja rešenjenadležnog organa o odobrenju izvođenja radova nainvesticionom održavanju zakupljenog poslovnogprostora i računi, s tim da iznos uloženih sredstavamora biti verifikovan od strane ovlašćenog veštaka,odnosno organizacije, koja će proceniti vrednost,kvalitet i standard izvedenih radova i ukupnog stanjanepokretnosti, u odnosu na izveštaj o postojećemstanju, opis, predmer i predračun planiranih radovaodobrenih od strane zakupodavca.

Zakupac koji je uz saglasnost zakupodavcauložio sopstvena sredstva u investiciono održavanje uposlovni prostor, u smislu ovog člana, ima pravo naumanjenje zakupnine u iznosu od najviše 50 % odmesečne zakupnine, za period koji odgovara visiniuloženih sredstava, bez mogućnosti priznavanjasvojinskih prava na poslovnom prostoru po osnovuulaganja sredstava.

Akt o umanjenju zakupnine u smislu stava 9.ovog člana donosi Gradonačelnik, na predlogKomisije za poslovni prostor, a u skladu sa procenomovlašćenog sudskog veštaka odgovarajuće struke,odnosno ovlašćene organizacije iz stava 8. ovogčlana.

Izuzetno od stava 9. ovog člana, iznoszakupnine može biti umanjen i za veći procenat, a naosnovu posebno obrazložene odluke Gradskog veća,koja se donosi na predlog Komisije za poslovniprostor, a u skladu sa procenom ovlašćenog sudskogveštaka odgovarajuće struke, odnosno ovlašćeneorganizacije iz stava 8. ovog člana.

Pod investicionim održavanjem se, u smisluove odluke, podrazumeva izvođenje građevinsko-zanatskih, odnosno drugih radova, zavisno od vrsteposlovnog prostora, u cilju poboljšanja uslovakorišćenja poslovnog prostora u toku eksploatacije.

Osnovi prestanka zakupa

Član 19.Zakup poslovnog prostora prestaje:1. istekom vremena na koje je poslovni

prostor dat u zakup2. sporazumom zakupodavca i zakupca3. jednostranim raskidom ugovora

4. jednostranim otkazom ugovora5. usled prestanka odnosno smrti zakupca.

Istek vremena na koji je poslovni prostor dat u zakup

Član 20.Zakup poslovnog prostora prestaje istekom

vremena na koje je poslovni prostor dat u zakup.Ukoliko je zakupac poslovnog prostora koji je

uredno izmirivao obavezu plaćanja zakupninezainteresovan da nastavi sa zakupom predmetnogposlovnog prostora, može tražiti produženje ugovorao zakupu, najranije tri meseca, a najkasnije mesecdana pre isteka ugovora o zakupu.

O zahtevu za produženje zakupa, odnosno odavanju u zakup poslovnog prostora neposrednompogodbom odlučuje Gradonačelnik, na predlogKomisije za poslovni prostor, u skladu sa članom 59.ove odluke.

Sporazumni prestanak zakupa

Član 21.Zakup poslovnog prostora može prestati

sporazumom zakupodavca i zakupca.Sporazum o prestanku ugovora o zakupu

poslovnog prostora u ime zakupodavca zaključuje

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



Gradonačelnik, na predlog Komisije za poslovniprostor.

Sporazumom iz stava 2. ovog člana uređujuse međusobni odnosi zakupodavca i zakupca upogledu prava i obaveza nastalih iz zakupnog odnosa.

Raskid ugovora o zakupu


jednostranim raskidom ugovora o zakupu datog odstrane zakupodavca u sledećim slučajevima:

1. ako zakupac zakupljeni poslovni prostoru celini ili delimično izda u podzakup, iliako u poslovnom prostoru obavlja bilokoju vrstu poslovno-tehničke saradnje(član 9.),

2. ako zakupac u roku od 60 dana od danastupanja u posed poslovnog prostora nepočne koristiti poslovni prostor ili akotokom trajanja zakupnog odnosaneopravdano prestane koristiti poslovni

prostor i ne koristi ga 60 dana ili više(član 12. stav 3. i 4.),3. ako zakupac ne plaća uredno zakupninu i

to: ako zakasni sa plaćanjem tri uzastopnemesečne zakupnine ili četiri mesečnezakupnine u toku jedne kalendarskegodine, ili ako ne isplati dve uzastopnemesečne zakupnine ili tri mesečnezakupnine u toku kalendarske godine, iliako dva meseca uzastopno ili tri meseca utoku kalendarske godine plati samo deoračunom utvrđenog iznosa zakupnine(član 14.),

4. ako zakupac ne snosi troškove tekućegodržavanja, odnosno ne plaća urednotroškove vezane za korišćenje poslovnogprostora (član 15.),

5. ako zakupac izvrši adaptaciju poslovnogprostora bez prethodne saglasnostizakupodavca (član 17.);

6. ako zakupac izvrši radove koji imajukarakter investicionog održavanja nazakupljenom poslovnom prostoru bezodobrenja zakupodavca, ili ako tokomizvođenja odobrenih radova, ne tražiodobrenje zakupodavca za odstupanja od

odobrenog opisa, predmera i predračuna(član 18.).O raskidu ugovora o zakupu odlučuje

Gradonačelnik, na predlog Komisije za poslovniprostor.

Ukoliko zakupac u roku od pet dana poprijemu akta o raskidu ugovora o zakupu poslovnogprostora u celosti izmiri dugovanu zakupninu sapripadajućom zateznom kamatom i podnese zahtev zastavljanje van snage akta, Gradonačelnik može, napredlog Komisije za poslovni prostor, da stavi van

snage akt o raskidu ugovora o zakupu poslovnogprostora.

Ukoliko posle izjavljenog raskida zakupac nenapusti poslovni prostor dužan je za svo vremeposedovanja istog plaćati naknadu u visini dvostrukezakupnine.

Otkaz ugovora o zakupu


jednostranim otkazom ugovora datog od stranezakupodavca u sledećim slučajevima:

1. kada Gradsko veće utvrdi da je predmetniposlovni prostor potreban za obavljanjedelatnosti iz nadležnosti Grada,

2. kada zakupljeni poslovni prostorpredstavlja predmet restitucije popravosnažnom rešenju Agencije zarestituciju;

3. kada zakupljeni poslovni prostor, uskladu sa Zakonom o ekspropijaciji,predstavlja naknadu za ekspropisanu

nepokretnost, i4. u drugim opravdanim slučajevima, uskladu sa zakonom i ovom odlukom.

Otkazni rok iznosi 30 dana i teče od danaprijema pismenog otkaza.

O otkazu ugovora o zakupu odlučujeGradonačelnik, na predlog Komisije za poslovniprostor.

Ukoliko po isteku otkaznog roka zakupac nenapusti poslovni prostor dužan je za svo vremeposedovanja istog plaćati naknadu u visini dvostruke zakupnine.

Zakupac može otkazati ugovor o zakupu

poslovnog prostora kada ne želi dalje da koristiposlovni prostor.Zakupac koji je na zakupljenom poslovnom

prostoru izvršio radove na investicionom održavanjuu skladu sa ovom odlukom i koji otkaže zakupposlovnog prostora pre isteka perioda za koji mu jeodobreno plaćanje umanjene zakupnine, nema pravoda traži povrat uloženih, a još neiskorišćenihsredstava.

Zakupcu poslovnog prostora koji je pravozakupa stekao po osnovu odluke koja je bila na snazido stupanja na snagu ove odluke, a kome pravozakupa prestane zbog otkaza iz razloga navedenog u

tački 3. stava 1. ovog člana, vratiće se srazmeran deoiznosa koji je uplaćen radi sticanja prava zakupa upostupku javnog nadmetanja odnosno prikupljanjapismenih ponuda, revalorizovan u skladu sa zakonom.

Iznos koji se vraća zakupcu u skladu sastavom 7. ovog člana utvrđuje se prema srazmerivremena na koji je ugovor o zakupu bio zaključen,odnosno najviše do pet godina, i perioda od otkazaugovora do dana do kada je ugovor o zakupu trebaoda traje, a najduže do pet godina.

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



Prestanak zakupa usled prestanka odnosno smrti zakupca

Član 24.Ukoliko nastupi prestanak odnosno smrt

zakupca (prestanak pravnog lica, smrt fizičkog lica),prestanak ugovora o zakupu se utvrđuje aktom Gradonačelnika, na predlog Komisije za poslovniprostor.

Povrat poslovnog prostora

Član 25.Po prestanku ugovora o zakupu poslovnog

prostora zakupac je dužan poslovni prostor vratiti ustanju u kojem ga je primio, izuzev kada je uzsaglasnost zakupodavca izvršeno investicionoulaganje u poslovni prostor.

Kada su izvršeni radovi u cilju uređenjaenterijera zakupodavac može zahtevati da se poslovniprostor vrati u stanje u kojem ga je zakupac primio.

Preuzimanje u posed poslovnog prostora odzakupca vrše ovlašćeni zaposleni nadležnog

sekretarijata.O preuzimanju poslovnog prostora sačinjavase zapisnik u kojem se konstatuje stanje poslovnogprostora i podaci vezani za snašanje troškovaposlovnog prostora (stanje brojila i sl.).

III. NAČIN UTVRĐIVANJA VISINE ZAKUPNINE

Procenjena tržišna visina zakupnine

Član 26.Poslovni prostor daje se u zakup radi sticanja

prihoda, polazeći od procenjene tržišne visine

zakupnine utvrđene na osnovu ove odluke, a premalokaciji poslovnog prostora, kako u pogledurazvrstavanja lokacija po zonama i delatnostima, takoi u pogledu utvrđivanja početne visine zakupnine.

Mesečna procenjena tržišna visina zakupnineutvrđena na osnovu ove odluke predstavlja, sa jednestrane, zakupninu za poslovne prostore koji se daju uzakup neposrednom pogodbom (izuzev kada seposlovni prostor daje u zakup neposrednompogodbom iz razloga navedenih u članu 59. stav 1.tačka 3, 4, 5, 6, 10. i 11. ove odluke), a sa drugestrane, predstavlja početnu, odnosno najnižu visinuzakupnine po kojoj se poslovni prostor može dati u

zakup u postupku javnog nadmetanja, odnosnoprikupljanjem pismenih ponuda.

Elementi za utvr đ ivanje procenjene tržišne visine

zakupnine

Član 27.Procenjena tržišna visina zakupnine za zakup

poslovnog prostora utvrđuje se prema kvadratnommetru poslovnog prostora, mesečno, polazeći odtržišnih uslova pod kojima se vrši izdavanjeposlovnog prostora na teritoriji Grada i polazeći od:

1. poslovne zone u kojoj se poslovni prostornalazi (prometne pogodnosti lokacijeprostora) i

2. delatnosti za koju se poslovni prostor dajeu zakup.

1. Poslovna zona u kojem se poslovni prostornalazi

Broj poslovnih zona

Član 28.U zavisnosti od prometne pogodnosti lokacije

poslovnog prostora poslovni prostori se ovomodlukom raspoređuju u sedam poslovnih zona.

Ekstra poslovna zona

Član 29.U ekstra poslovnu zonu razvrstavaju se

poslovni prostori u zgradama koje se nalaze usledećim ulicama odnosno na sledećim trgovima:

- Korzo,

-

Matije Korvina od Korza do Vase Stajića- Štrosmajerova,- Matka Vukovića do Trga žrtava fašizma,- Petra Drapšina do Endrea Bajči Žilinskog,- Rudić ulica,- Dimitrija Tucovića,- Maksima Gorkog od Braće Radića do Trga

Lazara Nešića,- Cara Dušana,- Vladimira Nazora,- Branislava Nušića,- Trg Cara Jovana Nenada,- Trg Slobode,

- Trg Republike,- Ive Vojnovića,- Braće Radića do Maksima Gorkog,- Diskont centar "Buvljak".

I poslovna zona

Član 30.U I poslovnu zonu razvrstavaju se poslovni

prostori u zgradama koje se nalaze u ulicama odnosnona trgovima:

- Trg Jakaba i Komora do Trga Sinagoge- Trg Sinagoge- Šandora Petefija do Trga Lajoša Košuta,

- Matije Gupca do Maksima Gorkog,- Maksima Gorkog od Matice Gupca do BraćeRadića,

- Petra Drapšina od Endrea Bajči Žilinskog,- Endrea Bajči Žilinskog,- Bledska,- Albe Malagurskog,- Age Mamužića,- Matije Korvina do Vase Stajića- Vuka Karadžića do Vase Stajića,- Vase Stajića do Đure Đakovića,- Ištvana Sečenjija.

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



II poslovna zona

Član 31.U II poslovnu zonu razvrstavaju se poslovni

prostori u zgradama koje se nalaze u ulicama odnosnona trgovima:

- Aleja Maršala Tita do Petra Lekovića,- Žarka Zrenjanina do Trga Lajoša Košuta,- Trg žrtava fašizma,- Maksima Gorkog od Harambašićeve do

Matije Gupca,- Maksima Gorkog od Trga Lazara Nešića do

Bose Miličević,- Bose Miličević,- Park Rajhl Ferenca- Đure Đakovića do Vase Stajića,- Vase Stajića od Đure Đakovića do Bose

Milićević,- Vuka Karadžića od Vase Stajića do

Pančevačke,- Huge Badalica do Luke Sučića,- Ive Lole Ribara,

-

Prvomajska do ulice Esperanto,- Poslovni centar "Autobuska stanica".

III poslovna zona

Član 32.U III poslovnu zonu razvrstavaju se poslovni

prostori u zgradama koje se nalaze u sledećimulicama odnosno na sledećim trgovima:

- Đure Đakovića od Vase Stajića do ZmajJovine,

- Zmaj Jovina od Đure Đakovića do CaraLazara,

- Aleja maršala Tita od Petra Lekovića do Sep

Ferenca,- Harambašićeva,- Zagrebačka,- Preradovićeva,- Braće Majera,- Petra Lekovića,- Tolstojeva,- Arsenija Čarnojevića,- Cara Lazara,- Celovečka,- Poslovni centar u ulici Partizanskih baza,- Trg Lazara Nešića,- Puškinov trg,

- Šenoina,- Pavla Štosa,- Ivana Gorana Kovačića,- Braće Radića od Maksima Gorkog do Mirka

Bogovića,- Petefi Šandora od Trga žrtava fašizma do

kraja,- Žarka Zrenjanina od Trga Lajoša Košuta,- Somborski put,- Maksima Gorkog od Harambašićeve do kraja

Romanijske,

- Matije Gupca od Maksima Gorkog do MirkaBogovića,

- Poslovni centar u Banijskoj ulici,- Poslovni centar na Majšanskom putu.

IV poslovna zona

Član 33.U IV poslovnu zonu razvrstavaju se poslovni

prostori u zgradama koje se nalaze u sledećimulicama odnosno na sledećim trgovima:

- Segedinski put do Puta Partizanskih baza- Put Partizanskih baza do Tesline,- Kireški put do ulice Boška Buhe,- Majšanski put do Koste Trifkovića,- Senćanski put do Bajnatske- Braće Radića od Mirka Bogovića do

Bajnatske,- Jo Lajoša od početka do Nade Dimića,- Pazinska,- Beogradski put do Bajnatske- Karađorđev put do Praške,

-

Bajski put do Trga Veselina Masleše- Trg Đure Salaja,- Trg Veselina Masleše.

V poslovna zona

Član 34.U V poslovnu zonu razvrstavaju se poslovni

prostori u zgradama koje se nalaze u ulicama odnosnona sledećim trgovima:

- na teritoriji svih gradskih mesnih zajednicaosim ulica i trgova navedenih u čl. od 29. do33. ove odluke, na teritoriji Mesne zajednice„Bajmok“, Mesne zajednice „Čantavir“ iMesne zajednice „Palić“.

VI poslovna zona

Član 35.U VI poslovnu zonu razvrstavaju se poslovni

prostori u zgradama koje se nalaze u ostalimvangradskim mesnim zajednicama i to:

- Bački Vinogradi,- Bikovo,- Đurđin,- Hajdukovo,- Kelebija,- Mala Bosna,- Novi Žednik,

- Stari Žednik,- Šupljak,- Tavankut,- Mišićevo. Razvrstavanje u zavisnosti od stvarnog ulaza

Član 36.Poslovni prostori razvrstavaju se po zonama u

zavisnosti od stvarnog ulaza u poslovni prostor,odnosno ulaza u zgradu u kojoj se poslovni prostornalazi, ukoliko poslovni prostor nema direktan ulaz saulice.

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



2. Delatnost za koju se poslovni prostor daje uzakup

Delatnosti za koju se poslovni prostor daje u zakup

Član 37.U poslovnom prostoru mogu se obavljati

sledeće delatnosti:1. Sektor C PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJA2. Sektor D SNABDEVANJE ELEKTRIČNOM

ENERGIJOM, GASOM, PAROM IKLIMATIZACIJA

3. Sektor E SNABDEVANJE VODOM;UPRAVLJANJE OTPADNIM VODAMA,KONTROLISANJE PROCESAUKLANJANJA OTPADA I SLIČNEAKTIVNOSTI

4. Sektor F GRAĐEVINARSTVO5. Sektor G TRGOVINA NA VELIKO I

TRGOVINA NA MALO; POPRAVKAMOTORNIH VOZILA I MOTOCIKALA

6. Sektor H SAOBRAĆAJ I SKLADIŠTENJE

7.

Sektor I USLUGE SMEŠTAJA I ISHRANE8. Sektor J INFORMISANJE IKOMUNIKACIJE

9. Sektor K FINANSIJSKE DELATNOSTI IDELATNOST OSIGURANJA

10. Sektor L POSLOVANJE NEKRETNINAMA11. Sektor M STRUČNE, NAUČNE,

INOVACIONE I TEHNIČKEDELATNOSTI

12. Sektor N ADMINISTRATIVNE IPOMOĆNE USLUŽNE DELATNOSTI

13. Sektor O DRŽAVNA UPRAVA IODBRANA; OBAVEZNO SOCIJALNO

OSIGURANJE14. Sektor P OBRAZOVANJE15. Sektor Q ZDRAVSTVENA I SOCIJALNA

ZAŠTITA16. Sektor R UMETNOST; ZABAVA I

REKREACIJA17. Sektor S OSTALE USLUŽNE

DELATNOSTI18. Sektor T DELATNOST DOMAĆINSTVA

KAO POSLODAVCA; DELATNOSTDOMAĆINSTAVA KOJA PROIZVODEROBU I USLUGE ZA SOPSTVENEPOTREBE

19. Sektor U DELATNOSTEKSTERITORIJALNIH ORGANIZACIJA ITELA.

Ogranič enje za ekstra poslovnu zonu

Član 38.U ekstra poslovnoj zoni se poslovni prostor

ne može dati u zakup za obavljanje delatnostikockanja i klađenja.

3. Cenovnik za zakupninu

Donošenje cenovnika za zakupninu

Član 39.Iznos mesečne procenjene tržišne visine

zakupnine za m2 poslovnog prostora (u daljem tekstu:zakupnina) po poslovnim zonama i vrstama delatnostiutvrđuje se cenovnikom za zakupninu (u daljemtekstu: Cenovnik) koji donosi Skupština gradaSubotice (u daljem tekstu: Skupština) posebnimaktom.

Prilikom donošenja Cenovnika posebno seutvrđuje zakupnina zavisno od toga da li se poslovniprostor koristi kao prodajni ili kancelarijski prostor ili je u pitanju magacinski prostor kao samostalniobjekat.

Ukoliko se poslovni prostor nalazi u kioskukoje je vlasništvo Grada, zakupnina se utvrđujeposebno.

Za delatnosti iz člana 37. stav 1. tačke 1-12. i14-17. ove odluke Cenovnikom se određuje jedinstveni iznos zakupnine.

Utvr đ ivanje posebne zakupnine

Član 40.Za pojedine delatnosti od posebnog značaja

za Grad može se Cenovnikom utvrditi posebnazakupnina.

Prilikom donošenja Cenovnika posebno seutvrđuje zakupnina za poslovni prostor koji se koristiza stare zanate, umetničke zanate i domaću radinost, aprema propisima koji određuju koji poslovi sesmatraju starim zanatima, umetničkim zanatimaodnosno domaćom radinošću.

Nač in utvr đ ivanja zakupnine kada se u poslovnom prostoru obavljaju dve ili više delatnosti

Član 41.U poslovnom prostoru u kojem se obavljaju

dve ili više delatnosti za koje je Cenovnikom utvrđenarazličita zakupnina, zakupnina se utvrđuje premadelatnosti za koju je utvrđena viša odnosno najvišazakupnina.

Umanjenje zakupnine po osnovu položaja poslovnog

prostora u zgradi

Član 42.Cenovnikom se može predvideti da se

utvrđena zakupnina može umanjiti u zavisnosti odpoložaja poslovnog prostora u zgradi.Ukoliko se poslovni prostor nalazi u dvorištu,

u suterenu, podrumu, na spratu ili u potkrovlju, iznosmesečne zakupnine po kvadratnom metru seumanjuje:

- za 15% u ekstra poslovnoj zoni,- za 15% u I i II poslovnoj zoni i - za 20% u III, IV, V i VI poslovnoj zoni.

Umanjenje zakupnine za poslovni prostor na galeriji

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



Član 43.Za galerije koje su postojale u momentu

davanja poslovne prostorije u zakup, zakupnina seračuna u visini od 70% važeće zakupnine po metrukvadratnom za taj deo prostora.

Izuzetno, zakupac koji u poslovnom prostorusam postavi montažnu galeriju, nema obavezuplaćanja zakupnine za taj deo prostora.

Umanjenje zakupnine zbog izvođ enja građ evinskih

radova

Član 44.Ukoliko se u neposrednoj blizini poslovnog

prostora izvode građevinski radovi čiji investitor jeGrad Subotica, a usled kojih je ozbiljno otežandosadašnji način poslovanja zakupca, na zahtevzakupca, za vreme trajanja građevinskih radova, možese umanjiti zakupnina najviše do 50% od zakupnine.

O zahtevu odlučuje Gradonačelnik, napredlog Komisije za poslovni prostor.

Odluka o umanjenju zakupnine obavezno

sadrži procenat umanjenja zakupnine i period za kojivaži umanjenje. Izmena Cenovnika

Član 45.U slučaju izmene Cenovnika ili donošenja

novog Cenovnika zakupci se o novom iznosuzakupnine obaveštavaju dostavom računa ozakupnini.

Izmena zakupnine za zakupce koji plaćajutržišnu visinu zakupnine postignutu u postupku javnog nadmetanja, odnosno prikupljanjem pismenihponuda, iskazuje se u procentu.

Zakupnina kao izvorni javni pihod Član 46.

Sredstva ostvarena od zakupnine za poslovniprostor Grada, izvorni su prihod budžeta Grada.

IV. SPROVOĐENJE OVE ODLUKE

Gradsko veće

Član 47.Gradsko veće:

- odlučuje o umanjenju zakupnine za više od50% od mesečne zakupnine, na predlogKomisije za poslovni prostor, a u skladu sa

procenom ovlašćenog sudskog veštakaodgovarajuće struke, odnosno ovlašćeneorganizacije iz člana 18. stav 8. ove odluke, uslučaju kada zakupac, uz saglasnostzakupodavca, uloži sopstvena sredstva uinvesticiono održavanje u poslovni prostor,(član 18. stav 10.);

- odlučuje da je poslovni prostor koji je dat uzakup potreban za obavljanje delatnosti iznadležnosti Grada (član 23. stav 1. tačka 1.);

- odlučuje o davanju poslovnog prostora nakorišćenje, na predlog nadležnog sekretarijata(član 61. stav 1.).

Gradonač elnik

Član 48.Gradonačelnik:

- odlučuje o davanju prethodne saglasnosti završenje adaptacije zakupljenog poslovnogprostora, na predlog nadležnog sekretarijata(član 17. stav 2.);

- odlučuje o davanju odobrenja za izvođenjeradova na investicionom održavanjuzakupljenog poslovnog prostora, na predlogKomisije za poslovni prostor, a u skladu saizveštajem ovlašćenog sudskog veštakaodgovarajuće struke, odnosno ovlašćeneorganizacije iz člana 18. stav 3. ove odluke(član 18. stav 4.);

- odlučuje o umanjenju zakupnine u iznosu odnajviše 50% od mesečne zakupnine, na

predlog Komisije za poslovni prostor, a uskladu sa procenom ovlašćenog sudskogveštaka odgovarajuće struke, odnosnoovlašćene organizacije iz člana 18. stav 8. oveodluke, u slučaju kada zakupac, uz saglasnostzakupodavca, uloži sopstvena sredstva uinvesticiono održavanje u poslovni prostor(član 18. stav 9.);

- odlučuje o produženju zakupa, odnosno odavanju u zakup poslovnog prostoraneposrednom pogodbom, u skladu sa članom59. stav 1. tačka 6. ove odluke, a na predlogKomisije za poslovni prostor (član 20. stav

3.);- zaključuje sporazum o prestanku ugovora ozakupu poslovnog prostora, na predlogKomisije za poslovni prostor (član 21. stav2.);

- odlučuje o raskidu ugovora o zakupu, napredlog Komisije za poslovni prostor (član22. stav 2.);

- odlučuje, na predlog Komisije za poslovniprostor, o stavljanju van snage akta o raskiduugovora o zakupu poslovnog prostora uslučaju kada zakupac u roku od pet dana poprijemu akta o raskidu ugovora o zakupu

poslovnog prostora u celosti izmiri dugovanuzakupninu sa pripadajućom zateznomkamatom i podnese zahtev za stavljanje vansnage akta (član 22. stav 3.);

- odlučuje o otkazu ugovora o zakupu, napredlog Komisije za poslovni prostor (član23. stav 3.);

- na zahtev zakupca, a na predlog Komisije zaposlovni prostor, odlučuje o umanjenjuzakupnine u slučaju iz člana 44. ove odluke(član 44. stav 2.);

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



- odlučuje o načinu davanja u zakup poslovnihprostora, na predlog Komisije za poslovniprostor (član 55. stav 1.);

- odlučuje o davanju u zakup poslovnogprostora po sprovedenom postupku javnognadmetanja, odnosno prikupljanja pismenihponuda, na predlog Komisije za poslovniprostor (član 58. stav 1.);

- odlučuje o stavljanju van snage akta odavanju u zakup poslovnog prostora posprovedenom postupku javnog nadmetanja,odnosno prikupljanja pismenih ponuda, izrazloga nezaključenja ugovora o zakupu upropisanom roku, na predlog Komisije zaposlovni prostor (član 58. stav 4.);

- odlučuje o davanju u zakup poslovnogprostora datog u zakup neposrednompogodbom, na predlog Komisije za poslovniprostor (član 59. stav 2.);

- odlučuje o davanju saglasnosti korisnikuposlovnog prostora da na korišćenom

poslovnom prostoru izvede radove nainvesticionom održavanju, a na predlognadležnog sekretarijata (član 60. stav 7.);

- potpisuje ugovor o zakupu poslovnogprostora, sačinjen od strane nadležnogsekretarijata (član 62. stav 2.);

- potpisuje ugovor o davanju poslovnogprostora na korišćenje, sačinjen od stranenadležnog sekretarijata (član 63. stav 2.).

Nadležni sekretarijat

Član 49.Nadležni sekretarijat Gradske uprave vrši

sledeće poslove:- vodi evidenciju poslovnih prostora u okviru jedinstvene evidencije nepokretnosti u javnojsvojini Grada (član 5. stav 2.);

- vrši zaduživanje zakupaca i korisnika i pratinaplatu;

- predlaže Gradonačelniku donošenje akta odavanju prethodne saglasnosti za vršenjeadaptacije zakupljenog poslovnog prostora(član 17. stav 2.);

- predlaže Gradonačelniku donošenje akta odavanju saglasnosti korisniku poslovnogprostora da na korišćenom poslovnom

prostoru izvede radove na investicionomodržavanju (član 60. stav 7.);- predlaže Gradskom veću donošenje akta o

davanju poslovnog prostora na korišćenje(član 61. stav 1.);

- sačinjava nacrt ugovora o zakupu poslovnogprostora, radi potpisivanja od straneGradonačelnika (član 62. stav 2.);

- sačinjava nacrt ugovora o davanju poslovnogprostora na korišćenje, radi potpisivanja odstrane Gradonačelnika (član 63. stav 2.);

- vrši primopredaju poslovnog prostora isačinjava zapisnik o istoj;

- vrši nadzor nad korišćenjem poslovnihprostora u pogledu zakupca, veličine istrukture poslovnog prostora, održavanostiposlovnog prostora, izvršenih ulaganja i dr.;

- o izvršenom nadzoru sačinjava zapisnik i, popotrebi, dostavlja isti na dalji postupaknadležnom organu odnosno organizaciji;

- vrši stručne i administrativno-tehničkeposlove vezane za rad Komisije za poslovniprostor;

- priprema nacrte akata koje donosi Komisijaza poslovni prostor i Gradonačelnik;

- priprema dokumentaciju potrebnu za naplatupotraživanja i za prinudno iseljenje zakupca idostavlja Gradskom javnom pravobranilaštvuna dalje postupanje;

- vrši i druge poslove koji su u vezi sa radomKomisije za poslovni prostor, u skladu saovom odlukom, odnosno na osnovu posebnog

naloga Gradonačelnika ili Gradskog veća.Sekretarijat Gradske uprave nadležan za poslove

finansija

Član 50.Sekretarijat Gradske uprave nadležan za

poslove finansija vodi evidenciju o stanju, vrednosti ikretanju poslovnih prostora koje koriste organi Grada.

Sekretarijat Gradske uprave nadležan za opštu

upravu i zajednič ke poslove

Član 51.Sekretarijat Gradske uprave nadležan za opštu

upravu i zajedničke poslove priprema zaGradonačelnika nacrt ugovora o zakupu poslovnogprostora koji se zaključuje na rok kraći od 30 dana.

Komisija za poslovni prostor

Član 52.Komisiju za poslovni prostor imenuje

Skupština na mandatni period od četiri godine.Komisija za poslovni prostor ima

predsednika, zamenika predsednika i tri člana.Komisija za poslovni prostor ima sledeće

nadležnosti:- predlaže Gradonačelniku donošenje akta o

davanju odobrenja za izvođenje radova nainvesticionom održavanju zakupljenogposlovnog prostora, a u skladu sa izveštajemovlašćenog sudskog veštaka odgovarajućestruke, odnosno ovlašćene organizacije izčlana 18. stav 3. ove odluke (član 18. stav 4.);

- predlaže Gradonačelniku donošenje akta oumanjenju zakupnine u iznosu od najviše50% od mesečne zakupnine, u slučaju kadazakupac, uz saglasnost zakupodavca, uložisopstvena sredstva u investiciono održavanjeu poslovni prostor, a u skladu sa procenom

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



ovlašćenog sudskog veštaka odgovarajućestruke, odnosno ovlašćene organizacije izčlana 18. stav 8. ove odluke, (član 18. stav9.);

- predlaže Gradskom veću donošenje akta oumanjenju zakupnine za više od 50% odmesečne zakupnine, u slučaju kada zakupac,uz saglasnost zakupodavca, uloži sopstvenasredstva u investiciono održavanje u poslovniprostor, a u skladu sa procenom ovlašćenogsudskog veštaka odgovarajuće struke,odnosno ovlašćene organizacije iz člana 18.stav 8. ove odluke (član 18. stav 10.);

- predlaže Gradonačelniku donošenje akta oproduženju zakupa, odnosno o davanju uzakup poslovnog prostora neposrednompogodbom u skladu sa članom 59. ove odluke(član 20. stav 3.);

- predlaže Gradonačelniku zaključenjesporazuma o prestanku ugovora o zakupuposlovnog prostora (član 21. stav 2.);

-

predlaže Gradonačelniku donošenje akta oraskidu ugovora o zakupu (član 22. stav 2.);- predlaže Gradonačelniku donošenje akta o

stavljanju van snage akta o raskidu ugovora ozakupu poslovnog prostora u slučaju kadazakupac u roku od pet dana po prijemu akta oraskidu ugovora o zakupu poslovnog prostorau celosti izmiri dugovanu zakupninu sapripadajućom zateznom kamatom i podnesezahtev za stavljanje van snage akta (član 22.stav 3.);

- predlaže Gradonačelniku donošenje akta ootkazu ugovora o zakupu (član 23. stav 3.);

- predlaže Gradonačelniku da na zahtevzakupca donese akt o umanjenju zakupnine uslučaju iz člana 44. ove odluke (član 44. stav2.);

- sprovodi postupak davanja u zakup poslovnogprostora (član 54.);

- predlaže Gradonačelniku donošenje odluke onačinu davanja u zakup poslovnih prostora(član 55. stav 1.);

- predlaže Gradonačelniku donošenje akta odavanju u zakup poslovnog prostora posprovedenom postupku javnog nadmetanja,odnosno prikupljanja pismenih ponuda (član

58. stav 1.);- predlaže Gradonačelniku donošenje akta ostavljanju van snage akta o davanju u zakupposlovnog prostora po sprovedenom postupku javnog nadmetanja, odnosno prikupljanjapismenih ponuda, iz razloga nezaključenjaugovora o zakupu u propisanom roku (član58. stav 4.);

- predlaže Gradonačelniku donošenje akta odavanju u zakup poslovnog prostora datog uzakup neposrednom pogodbom (član 59. stav2.);

- po nalogu Gradonačelnika vrši i drugeposlove u vezi sprovođenja ove odluke.

V. POSTUPAK DAVANJA POSLOVNIHPROSTORA U ZAKUP

Nač in davanja poslovnog prostora u zakup

Član 53.Poslovni prostori se daju u zakup, polazeći od

tržišne visine zakupnine za određenu vrstu stvari, upostupku javnog nadmetanja, ili prikupljanjempismenih ponuda, putem javnog oglašavanja.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, poslovniprostori se mogu dati u zakup neposrednompogodbom, ako je to u konkretnom slučaju jedinomoguće rešenje, u slučajevima utvrđenim zakonom,uredbom donetom na osnovu zakona i ovomodlukom.

Sprovođ enje postupka

Član 54.Postupak davanja u zakup poslovnog prostora

sprovodi Komisija za poslovni prostor.Odluka o nač inu i uslovima davanja u zakup

poslovnih prostora

Član 55.Odluku o načinu i uslovima davanja u zakup

poslovnih prostora donosi Gradonačelnik, na predlogKomisije za poslovni prostor.

Komisija za poslovni prostor donošenjeodluke iz stava 1. ovog člana predlaže na osnovuinformacije o raspoloživim, odnosno upražnjenimposlovnim prostorima koje dobija od nadležnogsekretarijata.

Postupak javnog nadmetanja, odnosno prikupljanja

pismenih ponuda

Član 56.Nakon donošenja odluke o načinu i uslovima

davanja u zakup poslovnih prostora, Komisija zaposlovni prostor objavljuje oglas o sprovođenjupostupka javnog nadmetanja, odnosno prikupljanjapismenih ponuda za davanje u zakup poslovnihprostora.

Oglas iz stava 1. ovog člana objavljuje se naoglasnoj tabli organa Grada, u „Službenom listuGrada Subotice“, u lokalnim štampanim medijima i

na veb-sajtu Grada, na jezicima koji su, shodnoodredbama Statuta Grada, u službenoj upotrebi uGradu.

Oglas iz stava 1. ovog člana obavezno sadrži:- naziv zakupodavca;- bliže podatke o načinu davanja u zakup

poslovnog prostora (javno nadmetanje iliprikupljanje pismenih ponuda);

- opis poslovnog prostora koji se daje u zakup;- uslove pod kojima se poslovni prostor daje u

zakup (rok trajanja zakupa i dr.);

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



- obaveze zakupca u vezi sa korišćenjemposlovnog prostora za obavljanje poslovnedelatnosti;

- vreme i mesto održavanja javnog nadmetanja,odnosno razmatranja prispelih ponuda;

- način, mesto i vreme za dostavljanje prijavaza učešće u postupku javnog nadmetanja,odnosno pismenih ponuda za učešće upostupku prikupljanja pismenih ponuda;

- mesto i vreme uvida u dokumentaciju u vezisa poslovnim prostorom koji se daje u zakup;

- početnu, odnosno najnižu visinu zakupninepo kojoj se poslovni prostor može dati uzakup;

- visinu i način polaganja depozita koji nemože biti manji od 50.000,00 dinara;

- rok za povraćaj depozita učesnicima koji nisuuspeli na javnom nadmetanju, odnosno upostupku prikupljanja pismenih ponuda.Početna, odnosno najniža visina zakupnine po

kojoj se poslovni prostor može dati u zakup iz stava 3.

alineja 9. ovog člana je mesečna procenjena tržišnavisina zakupnine koja se utvrđuje posebnim aktomSkupštine, a na osnovu ove odluke.

Prijava, odnosno ponuda koja se dostavljaobavezno sadrži: dokaz o uplati depozita, iznoszakupnine koja se nudi, za fizička lica: ime i prezime,adresu, broj lične karte, jedinstveni matični brojgrađana, dokaz da je organizaciji kod koje se vrširegistracija podnet zahtev za registraciju; zapreduzetnike: ime i prezime preduzetnika, adresu,broj lične karte, jedinstveni broj građana, nazivradnje, matični broj; za pravna lica: naziv i sedište,kopiju rešenja o upisu pravnog lica u registar kod

nadležnog organa, kao i punomoć je za lice kojezastupa podnosioca prijave.Podnosioci neblagovremene ili nepotpune

prijave, odnosno ponude ne mogu učestvovati upostupku javnog nadmetanja ili prikupljanja pismenihponuda, a nepotpune ili neblagovremene prijave,odnosno ponude se odbacuju.

Postupak javnog nadmetanja smatra seuspelim i u slučaju dostavljanja jedne ispravne prijaveza učešće kojom se podnosilac prijave registruje iprisustvuje javnom nadmetanju i proglašavazakupcem, ako prihvati početnu visinu zakupnine pokojoj se poslovni prostor može dati u zakup.

Ukoliko podnosilac prijave ne prihvatipočetnu visinu zakupnine, gubi pravo na vraćanjedepozita.

Postupak prikupljanja pismenih ponudasprovešće se ako se prijavi najmanje jedan učesnik.

Izbor najpovoljnijeg ponuđ ač a

Član 57.Izbor najpovoljnijeg ponuđača vrši se

primenom kriterijuma visine ponuđene zakupnine.Ukoliko u postupku dva ili više ponuđača

ponude isti iznos zakupnine, Komisija za poslovni

prostor zadržava pravo da izbor najpovoljnijegponuđača izvrši po slobodnom uverenju.

Najviša ponuđena zakupnina po osnovu kojegponuđač stiče pravo zakupa predstavlja zakupninu zaposlovni prostor za koji je ponuđač stekao pravozakupa.

Akt o davanju u zakup poslovnog prostora

Član 58.Akt o davanju u zakup poslovnog prostora po

sprovedenom postupku javnog nadmetanja, odnosnoprikupljanja pismenih ponuda, donosi GradonačelnikGrada Subotice (u daljem tekstu: Gradonačelnik), napredlog Komisije za poslovni prostor.

Zakupac je dužan da najkasnije u roku od 30dana od dana dostave akta iz stava 1. ovog članapristupi zaključenju ugovora o zakupu, u skladu saovom odlukom.

Zakupac koji u roku utvrđenom u stavu 2.ovog člana ne zaključi ugovor o zakupu, gubi statuszakupca i gubi uplaćeni iznos depozita.

U slučaju iz prethodnog stava Gradonačelnik,

na predlog Komisije za poslovni prostor, donosi akt ostavljanju van snage akta iz stava 1. ovog člana.

Davanje u zakup poslovnog prostora neposrednom pogodbom

Član 59.Poslovni prostori mogu se izuzetno dati u

zakup neposrednom pogodbom, u slučajevima:1) kada zakup traže ambasade stranih država

u Republici Srbiji, kao i trgovinska ivojna predstavništva i druge organizacijepri diplomatsko-konzularnimpredstavništvima u Republici Srbiji, pod

uslovom reciprociteta, međunarodneorganizacije za pomoć i saradnju sazemljama Evropske unije, međunarodnehumanitarne organizacije u ciljuobezbeđenja uslova za smeštaj i rad uRepublici Srbiji;

2) kada zakup traže domaće humanitarneorganizacije, političke stranke,organizacije i udruženja građana izoblasti zdravstva, kulture, nauke,prosvete, sporta, socijalne i dečije zaštite,pod uslovom da taj prostor ne koriste zaostvarivanje prihoda;

3) kada zakupac prestane da obavlja svojudelatnost, usled teške bolesti, odlaska upenziju ili smrti, a dodelu u zakup tražibračni drug, dete ili roditelj zakupca(članovi porodičnog domaćinstva), poduslovom da nastavi sa obavljanjem istedelatnosti;

4) kada zakupac - pravno lice tražiodređivanje za zakupca drugo pravno licečiji je osnivač ili kada zakupac - pravnolice traži određivanje za zakupca drugopravno lice, a oba pravna lica imaju istog

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



osnivača, odnosno kada je kod zakupca -pravnog lica došlo do određenih statusnihpromena;

5) kada zakupac - fizičko lice tražiodređivanje za zakupca pravno lice čiji jeosnivač ili kada osnivač pravnog lica,zbog brisanja istog iz registra nadležnogorgana, traži da bude određen za zakupca,kao fizičko lice;

6) kada zakupac koji je uredno izmirivaoobavezu plaćanja zakupnine, tražiproduženje ugovora o zakupu,zaključenog na određeno vreme, najranijetri meseca, a najkasnije mesec dana preisteka ugovora o zakupu, pod uslovom da je ugovor o zakupu zaključen popostupku iz ove odluke;

7) kada se poslovni prostor daje za potrebeodržavanja sportskih, kulturnih,sajamskih, naučnih i drugih sličnihpotreba, a rok zakupa je kraći od 30 dana;

8)

kada se poslovni prostor ne izda u zakupposle sprovedenog jednog postupka javnog oglašavanja, ali ne ispod tržišnevisine zakupnine za taj poslovni prostor,odnosno visine zakupnine propisaneovom odlukom;

9) kada davanje u zakup traži fizičko licekojem je taj poslovni prostor oduzetnacionalizacijom, odnosno njegovinaslednici, pod uslovom da je pokrenutpostupak za vraćanje oduzete imovinepred nadležnim organom;

10) kada jedan od zakupaca istog poslovnog

prostora traži prestanak zakupodavnogodnosa, a drugi zakupac traži zaključenjeugovora o zakupu, kao jedini zakupac;

11) kada zakupac - pravno lice zatražiodređivanje za zakupca poslovnogprostora drugo pravno lice, pod uslovomda ono izmiri celokupan dug zakupcanastao usled neplaćanja zakupnine itroškova korišćenja zakupljenogposlovnog prostora, a ukoliko taj dug nijemoguće namiriti na drugi način;

12) kada je to potrebno radi bolje organizacijei efikasnosti rada nosioca prava javne

svojine, odnosno korisnika stvari u javnojsvojini, kao i posebnih službi iorganizacija čiji su oni osnivači.

Akt o davanju u zakup poslovnog prostora uslučajevima iz stava 1. ovog člana donosiGradonačelnik, na obrazložen predlog Komisije zaposlovni prostor.

Izuzetno od stava 2. ovog člana, o davanju uzakup poslovnog prostora kada se isti daje u zakup zapotrebe održavanja sportskih, kulturnih, sajamskih,naučnih i drugih sličnih potreba, a rok zakupa je kraći

od 30 dana (tačka 7. stava 1. ovog člana), odlukudonosi Gradonačelnik odnosno lice koje on ovlasti.

VI. POSTUPAK DAVANJA POSLOVNIHPROSTORA NA KORIŠĆENJE

Pojam davanja poslovnog prostora na koriš ćenje

Član 60. Davanje poslovnog prostora na korišćenje, u

smislu ove odluke, jeste:1) davanje na korišćenje poslovnog prostora

koji nije neophodan za vršenje poslova izdelokruga organa Grada, drugom organudrugog nosioca javne svojine;

2) davanje na korišćenje poslovnog prostora javnom preduzeću, društvu kapitala čiji jeosnivač Republika Srbija, AutonomnaPokrajina Vojvodina ili Grad ili njihovimzavisnim društvima, koja obavljajudelatnost od opšteg interesa, a koji jeneophodan za obavljanje te delatnosti;

3)

davanje na korišćenje poslovnog prostoradruštvu kapitala čiji je osnivač RepublikaSrbija, Autonomna Pokrajina Vojvodinaili Grad, koja ne obavlja delatnost odopšteg interesa, a koji je neophodan zaobavljanje delatnosti radi koje jeosnovano.

Davanje poslovnog prostora na korišćenje usmislu stava 1. ovog člana može biti na određeno ilina neodređeno vreme.

Davanje poslovnog prostora na korišćenje usmislu stava 1. tačka 3) može biti sa ili bez naknadeza korišćenje.

Naknada za korišćenje iz stava 3. ovog članaodređuje se u skladu sa Cenovnikom.Opšti uslovi davanja poslovnog prostora u

zakup koji su propisani odredbama čl. 6-9, 12-13, 15-17. i 19-25. ove odluke shodno se primenjuju i nakorišćenje poslovnog prostora.

Korisnik poslovnog prostora može, uzsaglasnost Grada kao davaoca poslovnog prostora nakorišćenje, izvesti radove na investicionomodržavanju korišćenog poslovnog prostora.

Saglasnost za izvođenje radova iz stava 6.ovog člana daje Gradonačelnik, na predlog nadležnogsekretarijata.

Član 61.Akt o davanju poslovnog prostora nakorišćenje donosi Gradsko veće, na osnovu podnetogzahteva, a na predlog nadležnog sekretarijata.

Akt iz stava 1. ovog člana sadrži:1) naziv podnosioca zahteva – korisnika

poslovnog prostora,2) bliže podatke o poslovnom prostoru koji

se daje na korišćenje,3) oznaku poslovne delatnosti koja će se

obavljati u poslovnom prostoru,

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



4) naznačenje da li se poslovni prostor dajena korišćenje na neodređeno ili naodređeno vreme,

5) naznačenje da li se poslovni prostor dajena korišćenje sa ili bez naknade zakorišćenje,

6) druge potrebne podatke.Korisnik kome je dat poslovni prostor na

korišćenje dužan je da najkasnije u roku od 30 danaod dana dostave akta iz stava 1. ovog člana pristupizaključenju ugovora o korišćenju poslovnog prostora,u skladu sa ovom odlukom.

VII. UREĐIVANJE MEĐUSOBNIH ODNOSAVEZANO ZA ZAKUP ODNOSNO KORIŠĆENJE

POSLOVNOG PROSTORA

Ugovor o zakupu poslovnog prostora

Član 62.Na osnovu akta o davanju u zakup poslovnog

prostora iz člana 58. ove odluke, nadležni sekretarijat

priprema nacrt ugovora o zakupu poslovnog prostora.Ugovor o zakupu poslovnog prostora u imeGrada kao zakupodavca potpisuje Gradonačelnik.

Ugovor o zakupu poslovnog prostora sadržinaročito:

- sve podatke o poslovnom prostoru (adresa,poslovna zona, površina, broj prostorija i dr.),

- poslovna delatnost koja će se obavljati uposlovnom prostoru,

- podaci o aktu na osnovu kojeg se ugovorzaključuje,

- zabranu izdavanja u podzakup,- zabranu obavljanja u poslovnom prostoru bilo

kojeg vida poslovno-tehničke saradnje,- vreme na koje se prostor izdaje u zakup,- obavezu zakupca da prilikom zaključivanja

ugovora o zakupu poslovnog prostora položifinansijski instrument za obezbeđenjeplaćanja zakupnine u visini od četiri mesečnezakupnine u obliku avalirane menice, ili dadeponuje novčana sredstva u toj visini,

- obavezu zakupca da za korišćenje poslovnogprostora počev od dana preuzimanjaposlovnog prostora plaća zakupninu, sanaznakom iznosa zakupnine po m2,

- da zakupac zakupninu plaća na osnovu

dostavljenih računa, mesečno, do 15-og umesecu, za prethodni mesec,- da je zakupac obavezan u slučaju kašnjenja u

plaćanju zakupnine platiti zakonsku zateznukamatu,

- da se prilikom promene visine zakupninezakupac se o promeni zakupnine obaveštavaputem fakture,

- da zakupac sam snosi troškove tekućegodržavanja poslovnog prostora kao i da jedužan da uredno plaća troškove utrošeneelektrične energije, vode, grejanja, odnošenja

smeća, naknade za korišćenje građevinskogzemljišta, etažnu naknadu za poslovni prostori druge troškove koji su vezani za korišćenjeposlovnog prostora;

- da zakupac ne može vršiti adaptacijuposlovnog prostora bez prethodne saglasnostizakupodavca te da troškovi adaptacije padajuna teret zakupca;

- da zakupac može izvoditi radove koji imajukarakter investicionog održavanja nazakupljenom poslovnom prostoru, uzpribavljanje odobrenja zakupodavca, poduslovima i po postupku predviđenim u članu18. ove odluke,

- da se prilikom primopredaje poslovnogprostora (predaja i vraćanje) sačinjavazapisnik o stanju u kome se poslovni prostornalazi,

- da je zakupac dužan posle izjavljenog raskidaili po isteku otkaznog roka - ukoliko nenapusti poslovni prostor, za sve vreme

posedovanja istog, plaćati naknadu u visinidvostruke zakupnine,- da je zakupac upoznat da nadzor nad

korišćenjem poslovnog prostora vrši nadležnisekretarijat te da su ovlašćeni zaposleninadležnog sekretarijata ovlašćeni da ulaze usve delove poslovnog prostora koji je dat uzakup radi kontrole u pogledu zakupca,veličine i strukture poslovnog prostora,održavanosti poslovnog prostora, izvršenihulaganja i dr

Ugovor o davanju poslovnog prostora na koriš ćenje

Član 63.Na osnovu akta o davanju poslovnog prostorana korišćenje iz člana 61. ove odluke, nadležnisekretarijat priprema nacrt ugovora o davanjuposlovnog prostora na korišćenje.

Ugovor o davanju poslovnog prostora nakorišćenje u ime Grada kao davaoca na korišćenjepotpisuje Gradonačelnik.

Ugovor o davanju na korišćenje poslovnogprostora sadrži naročito:

- sve podatke o poslovnom prostoru (adresa,poslovna zona, površina, broj prostorija i dr.),

- poslovna delatnost koja će se obavljati u

poslovnom prostoru,- podaci o aktu na osnovu kojeg se ugovorzaključuje,

- vreme na koje se prostor daje na korišćenje,- da korisnik sam snosi troškove tekućeg

održavanja poslovnog prostora kao i da jedužan da uredno plaća troškove utrošeneelektrične energije, vode, grejanja, odnošenjasmeća, naknade za korišćenje građevinskogzemljišta, etažnu naknadu za poslovni prostori druge troškove koji su vezani za korišćenjeposlovnog prostora;

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



- da korisnik ne može vršiti adaptacijuposlovnog prostora bez prethodne saglasnostidavaoca na korišćenje te da troškoviadaptacije padaju na teret korisnika;

- da korisnik može izvoditi radove koji imajukarakter investicionog održavanja naposlovnom prostoru, uz pribavljanjeodobrenja Gradonačelnika, a na predlognadležnog sekretarijata;

- da se prilikom primopredaje poslovnogprostora (predaja i vraćanje) sačinjavazapisnik o stanju u kome se poslovni prostornalazi,

- da se prilikom primopredaje poslovnogprostora (preuzimanje i vraćanje) sačinjavazapisnik o stanju u kome se poslovni prostornalazi,

- da je korisnik upoznat sa odredbama oveodluke.Ukoliko je poslovni prostor dat korisniku na

korišćenje uz obavezu plaćanja naknade za korišćenje,

ugovor iz stava 3. ovog člana sadrži i:- obavezu korisnika da za korišćenje poslovnogprostora plaća naknadu, u skladu sa važećimCenovnikom, sa naznakom iznosa naknade pom2,

- da je korisnik dužan da naknadu plaća naosnovu dostavljenih računa, mesečno, do 15-og u mesecu, za prethodni mesec,

- da je korisnik obavezan u slučaju kašnjenja uplaćanju naknade platiti zakonsku zateznukamatu,

- da se prilikom promene visine naknadekorisnik se o promeni naknade obaveštava

putem fakture.

VIII. VRŠENJE NADZORA NAD KORIŠĆENJEMPOSLOVNIH PROSTORA

Vršenje nadzora nad koriš ćenjem poslovnih prostora

Član 64.Nadzor nad korišćenjem poslovnih prostora

vrši nadležni sekretarijat putem ovlašćenihzaposlenih.

Kontrolu nad korišćenjem poslovnih prostoraovlašćeni zaposleni mogu vršiti ukoliko su prisutnanajmanje dva ovlašćena zaposlena.

Ovlašćeni zaposleni poslove nadzora vrše naosnovu službene legitimacije koja sadrži ovlašćenja izčlana 49. stav 1. alineja 9. i 10. ove odluke iovlašćenja iz ovog člana.

U vršenju nadzora nad korišćenjemposlovnog prostora zaposleni nadležnog sekretarijataovlašćeni su da ulaze u sve delove poslovnog prostorakoji je dat u zakup odnosno na korišćenje radikontrole u pogledu zakupca, veličine i struktureposlovnog prostora, održavanosti poslovnog prostora,izvršenih ulaganja i dr.

Ukoliko zaposleni koji vrše nadzor utvrde dazakupac odnosno korisnik poslovnog prostora nekoristi poslovni prostor u skladu sa odredbama člana13. i 16. ove odluke, sačinjavaju zapisnik i ovlašćenisu da zapisnikom nalože zakupcu odnosno korisnikuda korišćenje poslovnog prostora uskladi saodredbama ove odluke i ugovora o zakupu poslovnogprostora odnosno ugovora o davanju na korišćenjeposlovnog prostora.

Ukoliko zaposleni koji vrše nadzor utvrde dazakupac odnosno korisnik poslovnog prostora nekoristi poslovni prostor u skladu sa odredbama čl. 9,17. i 18. ove odluke, sačinjavaju zapisnik i dostavljajuga na dalji postupak nadležnom organu.

Godišnja kontrola koriš ćenja polovnih prostora

Član 65.Nadležni sekretarijat je dužan da godišnje

jednom izvrši kontrolu korišćenja poslovnih prostorau pogledu površine poslovnog prostora, poslovnezone u kojoj se nalazi, da li je poslovni prostor izdat u

zakup odnosno da li je dat na korišćenje, kojazakupnina se plaća za zakupljeni poslovni prostor, idr. te o izvršenoj kontroli podnosi izveštaj Skupštinigrada.

IX. DAVANJE U ZAKUP POSLOVNOGPROSTORA

NA ROK KRAĆI OD 30 DANA

Opšti uslovi zakupa na rok kraći od 30 dana

Član 66.Opšti uslovi zakupa na rok kraći od 30 dana

su sledeći:

- predmet zakupa na rok kraći od 30 danamogu biti poslovni prostori koji se nalaze uposlovnim odnosno administrativnimzgradama Grada, u objektima mesnihzajednica ili u drugim objektima, a koji moguslužiti za potrebe održavanja sportskih,kulturnih, sajamskih, naučnih i drugih sličnihpotreba;

- zakupac ima pravo da pored poslovnogprostora koji je predmet zakupa koristi izajedničke prostorije, uređaje i instalacije uzgradi u kojoj se nalazi poslovni prostor, akoji su u neposrednoj funkciji korišćenja

istog;- poslovni prostor se daje u zakup za potrebeodržavanja sportskih, kulturnih, sajamskih,naučnih i drugih sličnih potreba te se poslovniprostor može koristiti samo za tu namenu;

- zakupljeni poslovni prostor se ne može dati upodzakup;

- poslovni prostor se daje u zakup na rok kraćiod 30 dana, odnosno na dane ili na časove;

- zakupac je dužan da za vreme trajanjazakupnog odnosa poslovni prostor koristi kaodobar domaćin;

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



- za zakup poslovnog prostora na rok kraći od30 dana plaća se zakupnina koja se utvrđujepo času ili po danu,

- zakupnina se plaća odmah po zaključenjuugovora o zakupu, a pre predaje u posedposlovnog prostora;

- osnovi prestanka zakupa mogu biti: istekomvremena na koje je poslovni prostor dat uzakup, sporazumom zakupodavca i zakupca, jednostranim raskidom ugovora, jednostranimotkazom ugovora ili usled prestanka odnosnosmrti zakupca.

Cenovnik za zakupninu za zakup na rok kraći od 30

dana

Član 67.Zakupnina za zakup na rok kraći od 30 dana

utvrđuje se cenovnikom iz člana 39. ove odluke.Zakupnina se utvrđuje zavisno od lokacije

poslovnog prostora i od namene za koju se daje uzakup, a utvrđuje se po času ili po danu zakupa.

Cenovnikom se može predvideti da zaodređenu namenu (npr. humanitarnu i sl.) utvrđenazakupnina se može umanjiti.

Postupak

Član 68.Poslovni prostor se za potrebe održavanja

sportskih, kulturnih, sajamskih, naučnih i drugihsličnih potreba, čiji rok zakupa je kraći od 30 dana,daje u zakup neposrednom pogodbom.

Zahtev za davanje u zakup poslovnogprostora podnosi se Gradonačelniku odnosno licu kojeGradonačelnik ovlasti.

Ugovor o zakupu poslovnog prostora na rok

kraći od 30 dana u ime Grada kao zakupodavcapotpisuje Gradonačelnik, odnosno lice koje on ovlasti.Nacrt ugovora o zakupu poslovnog prostora

na rok kraći od 30 dana, a koji potpisujeGradonačelnik, priprema sekretarijat Gradske upraveGrada Subotice nadležan za poslove opšte uprave izajedničke poslove.

X. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Započ eti postupci

Član 69.Postupak radi pribavljanja saglasnosti za

izvođenje radova na investicionom ulaganju uposlovni prostor i na uređenju enterijera koji jezapočet do dana stupanja na snagu ove Odluke a ukojem nije doneto rešenje, okončaće se po odredbamaove odluke.

Postupak radi priznavanja izvršenog ulaganjau poslovni prostor, koji su započeti do dana stupanjana snagu ove odluke a u kojima nije doneto rešenje,okončaće se po postupku prema odredbama oveodluke.

Usklađ ivanje važećih ugovora o zakupu poslovnog prostora sa odredbama ove Odluke

Član 70.Zakupci poslovnog prostora koji na dan

stupanja na snagu ove odluke imaju ugovor o zakupuposlovnog prostora zaključen na neodređeno vreme,nastavljaju sa korišćenjem poslovnog prostora uskladu sa tim ugovorom, stim da će im se do 31.decembra 2013. godine ponuditi zaključenje novogugovora, u skladu sa ovom odlukom.

Ukoliko zakupac iz stava 1. ovog člana u rokuod 30 dana od dana dostavljanja novog ugovora ozakupu poslovnog prostora ne vrati potpisani ugovor,smatraće se da ne želi dalje da koristi poslovni prostorpo novim uslovima, te će mu se otkazati ugovor ozakupu poslovnog prostora.

Zakupci poslovnog prostora koji na danstupanja na snagu ove odluke imaju ugovor o zakupuposlovnog prostora zaključen na određeno vreme,nastavljaju sa korišćenjem poslovnog prostora doisteka ugovora, stim da će im se do 31. decembra

2013. godine ponuditi zaključenje aneksa ugovora, uskladu sa ovom odlukom.Ukoliko zakupac iz stava 3. ovog člana u roku

od 30 dana od dana dostavljanja aneksa ugovora ozakupu poslovnog prostora ne vrati potpisani aneksugovora, smatraće se da ne želi dalje da koristiposlovni prostor po novim uslovima, te će mu seotkazati ugovor o zakupu poslovnog prostora.

Prenos poslovnih prostora iz evidencije Direkcije u

evidenciju Gradske uprave

Član 71.Poslovni prostori koji se na dan stupanja na

snagu ove odluke nalaze u evidenciji osnovnihsredstava koja se vodi kod Direkcije preneće se uevidenciju kod Gradske uprave u roku od 90 dana oddana stupanja na snagu ove odluke.

Prenos u evidenciju kod Gradske uprave usmislu stava 1. ovog člana podrazumeva:

1) isknjiženje poslovnih prostora izknjigovodstvene evidencije osnovnihsredstava u knjigovodstvu Direkcije iuknjiženje istih u knjigovodstvenuevidenciju osnovnih sredstava uknjigovodstvu Gradske uprave,

2) isknjiženje potraživanja i obaveza po

osnovu zakupa za poslovne prostore kojise prenose iz knjigovodstvene evidencijeDirekcije i uknjiženje istih uknjigovodstvenu evidenciju Gradskeuprave i

3) obavezu nadležnih službi Direkcije dadostave Gradskoj upravi fotokopiju svihdokumenata koji se odnose na preneteposlovne prostore i na zakup odnosnokorišćenje prenetih poslovnih prostora.

Rešenje o isknjiženju poslovnih prostora ipotraživanja i obaveza i nalog za uknjiženje u

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



evidenciju Gradske uprave donosi Gradonačelnik, napredlog nadležnog sekretarijata.

Prestanak važenja ranije Odluke

Član 72.Danom stupanja na snagu ove odluke prestaje

da važi Odluka o davanju u zakup poslovnih prostora(„Službeni list Grada Subotice“, br. 3/10, 23/10 i32/11).

Stupanje na snagu


dana objavljivanja u „Službenom listu GradaSubotice“.


Dana: 30. 05. 2013. godineS u b o t i c aPredsednik Skupštine grada SuboticeMaria Kern Šolja, dipl.oec, s.r

Na osnovu člana 4. stav 2. i člana 65. stav 1.Zakona o javnim preduzećima („Službeni glasnikRS“, br. 119/12) i člana 33. stav 1 tačka 8. StatutaGrada Subotice („Službeni list Opštine Subotica“, br.26/08 i 27/08-ispravka i „Službeni list GradaSubotice“, br. 46/11),


O D L U K Uo promeni Odluke o osnivanju Javnog preduzeća

„Direkcija za izgradnju Grada Subotice“

I. OPŠTE ODREDBEČlan 1.

Ovom Odlukom vrši se usklađivanje Odlukeo osnivanju Javnog preduzeća „Direkcija zaizgradnju Grada Subotice“ („Službeni list GradaSubotice“, br. 7/09-prečišćen tekst) sa Zakonom o javnim preduzećima („Službeni glasnik RS“, br.119/12).

Javno preduzeće „Direkcija za izgradnjuGrada Subotice (u daljem tekstu: Javno preduzeće)upisano u registar Agencije za privredne registreRešenjem broj BD 83770/2005 od 29. jula 2005.godine, nastavlja sa radom u skladu sa odredbama oveodluke.

Javno preduzeće je nastalo usled statusnepromene kod Javnog preduzeća „Zavod za urbanizam,izgradnju i uređivanje Opštine Subotica“, odnosnopodelom Javnog preduzeća „Zavod za urbanizam,izgradnju i uređivanje Opštine Subotica“ na dva delauz osnivanje dva nova javna preduzeća, tako da je

jedno od novoosnovanih javnih preduzeća Javnopreduzeće.

Član 2.Javno preduzeće je osnovano radi obavljanja

delatnosti od opšteg interesa na teritoriji GradaSubotice (u daljem tekstu:Grad): Javnom preduzećusu povereni poslovi vezani za:

- obezbeđivanja uslova za uređivanje,upotrebu, unapređivanje i zaštitugrađevinskog zemljišta, osim za prostorodređen Odlukom o utvrđivanju prostornogobuhvata u kome se društvu sa ograničenomodgovornošću za upravljanje turističkimprostorom "Park Palić", Palić poveravajudelatnosti od opšteg interesa u cilju realizacijeMaster plana Palić ("Službeni list GradaSubotice", br. 1/2010), u kome ove posloveobavlja Društvo sa ograničenomodgovornošću za upravljanje turističkimprostorom "Park Palić" Palić i za prostorodređen Odlukom o osnivanju Javnog

preduzeća „Privredno tehnološki parkoviSubotica“, Subotica („Službeni list GradaSubotice“, br. 1/10) u kom prostoru oveposlove obavlja Javno preduzeće „Privrednotehnološki parkovi Subotica“ Subotica;

- organizovanje održavanja i izgradnjekomunalnih dobara u opštoj upotrebi ikomunalnih objekata (ulice, trgovi, parkovi, javne zelene površine, objekti javne rasvete,urbana oprema, fontane, česme, slivničkerešetke i drugi komunalni objekti);

- upravljanje lokalnim putevima na teritorijiGrada Subotice (u daljem tekstu:Grad);

- staranje o stambenom fondu u javnoj svojiniGrada ili na kojem je Grad nosilac pravakorišćenja;

- održavanje poslovnih prostora Grada izuzevposlovnih prostora koji se nalaze u zoninadležnosti Društva sa ograničenomodgovornošću za upravljanje turističkimprostorom "Park Palić" Palić.Poslove iz stava 1. ovog člana, Javno

preduzeće vrši u skladu sa programima, a u okvirupredloženog godišnjeg programa izgradnje i uređenjaGrada, a koje donosi Skupština Grada Subotice.

U okviru poslova iz stava 1. ovog člana,

Javno preduzeće za potrebe Grada izrađuje i vodiinvesticione programe i vrši stručni nadzor nad istima.Javno preduzeće vodi kapitalne investicije po

odlukama Skupštine.Cilj osnivanja Javnog preduzeća je razvoj i

unapređivanje i obezbeđivanje trajnog obavljanjaposlova navedenih u stavu 1. ovog člana, kaodelatnosti od opšteg interesa i od posebnog značaja zaGrad.

Član 3.Osnivač Javnog preduzeća je Grad Subotica

(u daljem tekstu: osnivač) u čije ime osnivačka prava

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



vrši Skupština grada Subotice (u daljem tekstu:Skupština), Subotica, Trg slobode 1.

II. POSLOVNO IME I SEDIŠTE

Član 4.Poslovno ime Javnog preduzeća glasi:Јавно предузеће „Дирекција за изградњу

Града Суботице“ Суботица Szabadka Város Épitési Igazgatósága

Közvállalat SzabadkaJavno poduzeće „Ravnateljstvo za izgradnju

Grada Subotice“ Subotica.Javno preduzeće može promeniti poslovno

ime odlukom koju donosi Nadzorni odbor, na kojusaglasnost daje Skupština.

Član 5.Sedište Javnog preduzeća je u Subotici, Trg

Republike br. 16.Javno preduzeće može promeniti sedište

odlukom koju donosi Nadzorni odbor, na kojusaglasnost daje Skupština.

III. DELATNOSTI JAVNOG PREDUZEĆA

Član 6.Pretežna delatnost Javnog preduzeća je: 7022

Konsultantske aktivnosti u vezi s poslovanjem iostalim upravljanjem.

Javno preduzeće pored poslova obuhvaćenihpretežnom delatnošću, obavlja i druge posloveutvrđene ovom odlukom, a može da obavlja i drugedelatnosti utvrđene Statutom Javnog preduzeća.

Član 7.Javno preduzeće je dužno da delatnost za čije

je obavljanje osnovano, obavlja kontinuirano ikvalitetno, u skladu sa usvojenim standardima zaobavljanje te delatnosti, radi urednog zadovoljavanjapotreba korisnika proizvoda i usluga Javnogpreduzeća, obezbeđenja tehničkog, tehnološkog iekonomskog jedinstva sistema i usklađenostinjegovog razvoja, sticanja dobiti i ostvarivanja drugogzakonom utvrđenog interesa.

Član 8.

Pored poslova iz člana 2. ove odluke Javnopreduzeće može da obavlja i sledeće poslove:- izrada investicionih programa, za ostale

naručioce;- stručne i tehničko-ekonomske usluge shodno

propisima iz oblasti izgradnje objekata, zaostale naručioce;

- nadzor nad izgradnjom objekata, za ostalenaručioce;

- druge poslove koji proizilaze iz registrovanedelatnosti Javno preduzeće.

Poslove iz stava 1. ovog člana Javnopreduzeće obavlja samostalno, na način i poduslovima koji obezbeđuju nesmetano obavljanjeposlova iz člana 2. ove odluke.

Član 9.Za obavljanje poslova iz člana 2. i 8. ove

odluke Javnom preduzeću se ustupa na korišćenje,ažuriranje i održavanje:

- baze podataka - baze prostornih i geografskihpodataka o zemljištu, zgradama, stanovima iposlovnim prostorijama, drugim nadzemnim ipodzemnim građevinskim objektima ivodovima;

- softver „Građevinska dozvola“ i- softver „Geografski informacioni sistem

(GIS)“ u izgradnji.

IV. ZASTUPANJE JAVNOG PREDUZEĆA

Član 10.

Javno preduzeće u poslovima unutrašnjeg ispoljnotrgovinskog prometa zastupa i predstavljaDirektor, bez ograničenja.

Direktor može, u okviru svojih ovlašćenja,dati drugom licu pisano punomoć je za zastupanjeJavnog preduzeća.

Direktor, uz saglasnost Nadzornog odbora,može dati i opozvati prokuru, u skladu sa zakonom.

V. IZNOS OSNOVNOG KAPITALA, OPIS IVRSTA NENOVČANOG ULOGA

Član 11.

Osnovni kapital Javnog preduzeća koji jeregistrovan u Registru privrednih subjekata kodAgencije za privredne registre iznosi:- upisani novčani kapital: 41.645,75 RSD,- uplaćeni novčani kapital: 41.645,75 RSD.

VI. ODGOVORNOST ZA OBAVEZEČlan 12.

Javno preduzeće za svoje obaveze odgovaracelokupnom svojom imovinom.

Javno preduzeće odgovara za nastalu štetu,koja proističe iz delatnosti Javnog preduzeća,prouzrokovanu činjenjem ili nečinjenjem, isključivo

sredstvima Javnog preduzeća bez solidarneodgovornosti osnivača.

VII. ORGANI JAVNOG PREDUZEĆA

Član 13.Organi Javnog preduzeća su Nadzorni odbor i

Direktor.Član 14.

Nadzorni odbor Javnog preduzeća ima tričlana.

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



Predsednika i članove Nadzornog odboraimenuje i razrešava Skupština.

Jedan član Nadzornog odbora imenuje se izreda zaposlenih.

Predstavnik zaposlenih u Nadzornom odborupredlaže se na način utvrđen Statutom Javnogpreduzeća.

Mandat članova Nadzornog odbora traje četirigodine.

Član 15.Mandat predsedniku i članovima Nadzornog

odbora prestaje istekom perioda na koji su imenovani,ostavkom ili razrešenjem.

Predsednik i članovi Nadzornog odborarazrešavaju se pre isteka perioda na koji suimenovani, ukoliko:

- Nadzorni odbor ne dostavi osnivaču nasaglasnost godišnji program poslovanja,

- osnivač ne prihvati finansijski izveštajJavnog preduzeća,

- propuste da preduzmu neophodne mere

pred nadležnim organima u slučajupostojanja sumnje da odgovorno liceJavnog preduzeća deluje na štetu Javnogpreduzeća kršenjem direktorskihdužnosti, nesavesnim ponašanjem i nadrugi način.

Predsednik i članovi Nadzornog odbora moguse razrešiti pre isteka perioda na koji su imenovani,ukoliko Javno preduzeće ne ispuni godišnji programposlovanja ili ne ostvari ključne pokazatelje učinka.

Predsednik i članovi Nadzornog odborakojima je prestao mandat, dužni su da vrše svojedužnosti do imenovanja novog Nadzornog odbora,

odnosno imenovanja novog predsednika ili članaNadzornog odbora.Član 16.

Za predsednika i članove Nadzornog odboraimenuje se lice koje ispunjava sledeće uslove:

1) da je punoletno i poslovno sposobno;2) da ima stečeno visoko obrazovanje trećeg ili

drugog stepena, odnosno na osnovnimstudijama u trajanju od najmanje četirigodine;

3) da je stručnjak u jednoj ili više oblasti iz koje je delatnost od opšteg interesa za čijeobavljanje je osnivano Javno preduzeće;

4) da ima najmanje tri godine iskustva narukovodećem položaju;

5) da poseduje stručnost iz oblasti finansija,prava ili korporativnog upravljanja;

6) da nije osuđivano na uslovnu ili bezuslovnukaznu za krivična dela protiv privrede,pravnog saobraćaja ili službene dužnosti, kaoi da mu nije izrečena mera bezbednostizabrane obavljanja pretežne delatnosti Javnogpreduzeća.

Član 17.

Nadzorni odbor:1) utvrđuje poslovnu strategiju i poslovne ciljeve

Javnog preduzeća i stara se o njihovojrealizaciji;

2) usvaja izveštaj o stepenu realizacije programaposlovanja;

3) odlučuje o osnivanju zavisnog društvakapitala za obavljanje delatnosti iz predmetasvog poslovanja, uz saglasnost Skupštine;

4) donosi odluku o davanju garancija, avala, jemstava, zaloga i drugih sredstavaobezbeđenja za poslove koji nisu iz okviradelatnosti od opšteg interesa, uz saglasnostSkupštine;

5) donosi odluku o raspolaganju (pribavljanje iotuđenje) sredstvima u javnoj svojini koja supreneta u svojinu Javnog preduzeća, većevrednosti, koja je u neposrednoj funkcijiobavljanja delatnosti od opšteg interesa,utvrđenih osnivačkim aktom, uz saglasnostSkupštine;

6)

donosi odluku o opštim uslovima za isporukuproizvoda i usluga, uz saglasnost Skupštine;7) donosi odluku o proceni vrednosti kapitala i

iskazivanju tog kapitala u akcijama, kao i naprogram i odluku o svojinskoj transformaciji,uz saglasnost Skupštine;

8) odlučuje o ulaganju kapitala, uz prethodnu saglasnost Skupštine;

9) donosi dugoročne i srednjeročne planove radai razvoja Javnog preduzeća;

10) donosi godišnji program poslovanja, uzsaglasnost Skupštine;

11) donosi odluku o cenama, uz saglasnost

Skupštine;12) nadzire rad Direktora;13) vrši unutrašnji nadzor nad poslovanjem

Javnog preduzeća;14) uspostavlja, odobrava i prati računovodstvo,

unutrašnju kontrolu, finansijske izveštaje ipolitiku upravljanja rizicima;

15) utvrđuje finansijske izveštaje Javnogpreduzeća i dostavlja ih Skupštini radidavanja saglasnosti;

16) donosi Statut Javnog preduzeća, uz saglasnostSkupštine;

17) odlučuje o statusnim promenama i osnivanju

drugih pravnih subjekata, uz saglasnostSkupštine;18) donosi odluku o raspodeli dobiti, odnosno

načinu pokrića gubitka, uz saglasnostSkupštine;

19) donosi odluku o oglašavanju na komercijalnojosnovi, uz saglasnost Gradskog veća;

20) daje saglasnost Direktoru za preduzimanjeposlova ili radnji u skladu sa zakonom,Statutom i odlukom Skupštine;

21) zaključuje ugovore o radu na određeno vremesa Direktorom Javnog preduzeća;

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



22) vrši druge poslove u skladu sa zakonom,ovom odlukom, Statutom i propisima kojimase uređuje pravni položaj privrednih društava.Nadzorni odbor ne može preneti pravo

odlučivanja o pitanjima iz svoje nadležnosti naDirektora ili drugo lice u Javnom preduzeću.

Član 18.Predsednik i članovi Nadzornog odbora imaju

pravo na odgovarajuću naknadu za rad u Nadzornomodboru.

Visinu naknade iz stava 1. ovog članautvrđuje Skupština, na osnovu stepena realizacijeprograma poslovanja Javnog preduzeća.

Član 19.Direktora Javnog preduzeća imenuje i

razrešava Skupština.Direktor se imenuje na period četiri godine,

na osnovu sprovedenog javnog konkursa, u skladu saodredbama Zakona.

Predlog za donošenje odluke o sprovođenju javnog konkursa za imenovanje Direktora podnosisekretarijat Gradske uprave Grada Subotice nadležanza komunalne poslove (u daljem tekstu: nadležnisekretarijat), odnosno Nadzorni odbor, prekonadležnog sekretarijata, u skladu sa Zakonom.

Javni konkurs sprovodi komisija zaimenovanja, u skladu sa Zakonom.

Uslovi za imenovanje direktora utvrđuju seStatutom Javnog preduzeća.

Mandat Direktora prestaje istekom perioda nakoji je imenovan, ostavkom i razrešenjem, u skladu saodredbama Zakona.

Član 20.Direktor Javnog preduzeća:1) predstavlja i zastupa Javno preduzeće;2) organizuje i rukovodi procesom rada;3) vodi poslovanje Javnog preduzeća;4) odgovara za zakonitost rada Javnog

preduzeća;5) predlaže godišnji program poslovanja i

preduzima mere za njegovo sprovođenje;6) predlaže finansijske izveštaje;7) izvršava odluke Nadzornog odbora;8) vrši i druge poslove određene zakonom, ovom

odlukom i Statutom Javnog preduzeća.

Član 21.Skupština imenuje vršioca dužnosti Direktora,

u sledećim slučajevima:1) ukoliko Direktoru prestane mandat zbog

isteka perioda na koji je imenovan, zbogpodnošenja ostavke ili u slučaju razrešenjapre isteka mandata;

2) ukoliko bude doneto rešenje o suspenzijiDirektora;

3) u slučaju smrti ili gubitka poslovnesposobnosti Direktora.

Vršilac dužnosti može biti imenovan naperiod koji nije duži od šest meseci.

U naročito opravdanim slučajevima, a radisprečavanja nastanka materijalne štete, Skupštinamože doneti odluku o imenovanju vršioca dužnostiDirektora na još jedan period od šest meseci.

Vršilac dužnosti ima sva prava, obaveze iovlašćenja Direktora.

VIII. ODNOS JAVNOG PREDUZEĆA IOSNIVAČA

Član 22.Radi obezbeđenja zaštite opšteg interesa u

Javnom preduzeću Skupština daje saglasnost na:1) Statut Javnog preduzeća;2) odluku o davanju garancija, avala, jemstava,

zaloga i drugih sredstava obezbeđenja zaposlove koji nisu iz okvira delatnosti odopšteg interesa;

3) odluku o cenama;

4)

odluku o raspolaganju (pribavljanje iotuđenje) sredstvima u javnoj svojini koja supreneta u svojinu Javnog preduzeća, većevrednosti, koja je u neposrednoj funkcijiobavljanja delatnosti od opšteg interesa,utvrđenih osnivačkim aktom;

5) odluku o opštim uslovima za isporukuproizvoda i usluga;

6) odluku o ulaganju kapitala;7) odluku o statusnim promenama i osnivanju

drugih pravnih subjekata;8) odluku o proceni vrednosti kapitala i

iskazivanju tog kapitala u akcijama, kao i na

program i odluku o svojinskoj transformaciji;9) odluku o osnivanju zavisnog društva kapitalaza obavljanje delatnosti iz predmeta svogposlovanja;

10) godišnji program poslovanja;11) finansijske izveštaje Javnog preduzeća;12) odluku o raspodeli dobiti, odnosno načinu

pokrića gubitka;13) druge odluke, u skladu sa zakonom kojim se

uređuje obavljanje delatnosti od opšteginteresa i ovom odlukom.Na odluku o ulaganju kapitala iz tačke 6)

stava 1. ovog člana Skupština daje prethodnu

saglasnost.Član 23.

U slučaju poremećaja u poslovanju Javnogpreduzeća, osnivač preduzeće mere kojima ćeobezbediti uslove za nesmetan rad i poslovanjeJavnog preduzeća u obavljanju delatnosti od opšteginteresa u skladu sa zakonom, a naročito:

- razrešenje Nadzornog odbora i Direktora,- promenu unutrašnje organizacije Javnog

preduzeća,- ograničenje u pogledu prava raspolaganja

pojedinim sredstvima u javnoj svojini i

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



- druge mere određene zakonom kojim seuređuje oblast u okviru koje je pretežnadelatnost Javnog preduzeća.

Član 24.Nadzor nad radom Javnog preduzeća vrši

osnivač.

IX. USLOVI I NAČIN UTVRĐIVANJA IRASPOREĐIVANJA DOBITI

I NAČIN POKRIĆA GUBITAKA I SNOŠENJERIZIKA

Član 25.Dobit Javnog preduzeća utvrđuje se i

raspoređuje u skladu sa zakonom, Statutom Javnogpreduzeća i programom poslovanja Javnog preduzeća.

Odluku o raspodeli dobiti donosi Nadzorniodbor Javnog preduzeća, uz saglasnost Skupštine.

Odlukom iz stava 2. ovog člana deo sredstavapo osnovu dobiti usmerava se osnivaču i uplaćuje na

račun propisan za uplatu javnih prihoda.Ostvareni gubitak Javnog preduzeća utvrđujese u skladu sa zakonom.

Odluku o načinu pokrića gubitka donosiNadzorni odbor Javnog preduzeća, uz saglasnostSkupštine.

X. USLOVI I NAČIN ZADUŽENJA JAVNOGPREDUZEĆA

Član 26.Javno preduzeće se može zaduživati samo

pod uslovima da je finansijski i kreditno sposobno da

preuzme otplatu zajma.Javno preduzeće se može kratkoročnozaduživati samo za obezbeđenje tekuće likvidnostipod uslovom da je namera za zaduživanje definisanau planskim dokumentima.

Odluku o zaduživanju iz stava 2. ovog članadonosi Nadzorni odbor, uz saglasnost Gradskog veća.

Javno preduzeće se može dugoročnozaduživati za finansiranje kapitalnih investicionihrashoda, pod uslovom da su investicije koje Javnopreduzeće namerava da finansira zaduživanjemdefinisane u planskim aktima.

Odluku iz stava 4. ovog člana donosi

Nadzorni odbor, uz saglasnost Skupštine.U cilju zaduženja po najpovoljnijim tržišnimuslovima, nabavka finansijskih usluga vršiće se uotvorenom postupku javnih nabavki, u skladu sazakonom kojim se uređuju javne nabavke.

XI. IMOVINA JAVNOG PREDUZEĆA

Član 27.Javno preduzeće ima svoju imovinu kojom

upravlja i raspolaže u skladu sa zakonom, ovomodlukom i ugovorom.

Imovinu Javnog preduzeća može da činipravo svojine na pokretnim i nepokretnim stvarima,novčana sredstva i hartije od vrednosti i drugaimovinska prava, koja se prenesu u svojinu Javnogpreduzeća u skladu sa zakonom, uključujući i pravokorišćenja na stvarima u javnoj svojini.

Javno preduzeće može biti korisnik stvari u javnoj svojini, u skladu sa zakonom, ovom odlukom iugovorom zaključenim na osnovu akta nadležnogorgana kojim se sredstva u javnoj svojini daju nakorišćenje Javnom preduzeću.

Član 28.Javno preduzeće ne može da otuđi objekte i

druge nepokretnosti, postrojenja i uređaje koji su ufunkciji obavljanja delatnosti od opšteg interesa, osimradi njihove zamene zbog dotrajalosti, modernizacijeili tehničko-tehnoloških unapređenja.

Član 29.Pribavljanje i otuđenje imovine veće

vrednosti koja je u neposrednoj funkciji obavljanjadelatnosti od opšteg interesa vrši se uz saglasnostSkupštine.

Pod pribavljanjem i otuđenjem imovine većevrednosti smatra se prenos ili više povezanih prenosa,čiji je predmet pribavljanje ili otuđenje imovine čijatržišna vrednost u momentu donošenja odlukepredstavlja najmanje 30% od knjigovodstvenevrednosti imovine Javnog preduzeća iskazane uposlednjem godišnjem bilansu stanja.

XII. ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE

Član 30.Javno preduzeće je dužno da u obavljanjusvoje delatnosti obezbeđuje potrebne uslove za zaštitui unapređenje životne sredine i da sprečava uzroke iotklanja posledice koje ugrožavaju životnu sredinu.

Način obezbeđivanja uslova iz stava 1. ovogčlana utvrđuje Javno preduzeće u zavisnosti od uticajadelatnosti koje obavlja na životnu sredinu.

XIII. DRUGA PITANJA OD ZNAČAJA ZAOBAVLJANJE DELATNOSTI

Član 31.

Javno preduzeće je dužno da u slučaju štrajkaobezbedi obavljanje minimuma procesa rada u skladusa zakonom i aktom osnivača.

U slučaju da se u Javnom preduzeću neobezbede uslovi za ostvarivanje minimuma procesarada, u Javnom preduzeću će se sprovesti mereutvrđene zakonom kojim se uređuje pravni položaj javnih preduzeća.

XIV. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 32.

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



Javno preduzeće je dužno da Statut usaglasisa ovom odlukom u roku od 30 dana od dana stupanjana snagu ove odluke.

Član 33.Upravni odbor Javnog preduzeća nastavlja da

obavlja poslove Nadzornog odbora utvrđene ovomodlukom, do imenovanja predsednika i članovaNadzornog odbora u skladu sa Zakonom i ovomodlukom.


da važi Odluka o osnivanju Javnog preduzeća„Direkcija za izgradnju Grada Subotice“ („Službenilist Grada Subotice“, br. 7/09-prečišćen tekst).



Republika Srbija



Na osnovu člana 2. stav 1. i član 3. stav 2.Zakona o javnim preduzećima («Službeni glasnikRS», br. 119/12), člana 91. Zakona o planiranju iizgradnji («Službeni glasnik RS», br. 72/09, 81/09-

ispravka, 64/10-US, 24/11 i 121/12) i člana 33. stav1. tačka 8. Statuta Grada Subotice («Službeni listOpštine Subotica», br. 26/08 i 27/08-ispravka i«Službeni list Grada Subotice», br. 46/11),

Skupština Grada Subotice, na 11. sedniciodržanoj dana 30. maja 2013. godine, donela je

O D L U K Uo izmenama Odluke o utvrđivanju granica

prostornog obuhvatau kome se Društvu sa ograničenom odgovornošću

za upravljanje turističkim prostorom«Park Palić» Palić poveravaju delatnosti od

opšteg interesa u cilju realizacije Master planaPalić

Član 1. U članu 4. stav 1. Odluke o utvrđivanju

granica prostornog obuhvata u kome se Društvu saograničenom odgovornošću za upravljanje turističkimprostorom «Park Palić» Palić poveravaju delatnosti odopšteg interesa u cilju realizacije Master plana Palić alineja 3. menja se i glasi:

« – održavanje poslovnih objekata i prostoraGrada u zoni nadležnosti Društva».

Član 2. U članu 5. stav 4. menja se i glasi:«Poslovi vezani za održavanje poslovnih

objekata i prostora Grada u zoni nadležnosti Društvaiz člana 1. ove odluke su:

- tekuće održavanje poslovnih objekata iprostora u zoni nadležnosti Društva kojinisu izdati u zakup i

- investiciono održavanje poslovnihobjekata i prostora u zoni nadležnostiDruštva.»

Član 3 Ova odluka stupa na snagu osmog dana od

dana objavljivanja u «Službenom listu GradaSubotice».



Na osnovu člana 146. Zakona o planiranju iizgradnji („Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 81/09-ispravka, 64/10-US, 24/11, 121/12 i 42/13-US), člana9. stav 2. Odluke o komunalnom redu („Službeni listGrada Subotice“, br. 55/11) i člana 33. stav 1. tačka 6.Statuta Grada Subotice („Službeni list opštineSubotica”, br. 26/08, 27/08-ispravka i 46/11),

Skupština Grada Subotice, na 11. sednici

održanoj dana 30. maja 2013. godine, donela je

ODLUKUO DONOŠENJU PLANA ZA POSTAVLJANJELETNJIH BAŠTI NA JAVNIM POVRŠINAMAISPRED UGOSTITELJSKIH OBJEKATA NA

TERITORIJI GRADA SUBOTICE

Član 1.Donosi se Plan za postavljanje letnjih bašti na

javnim površinama ispred ugostiteljskih objekata nateritoriji Grada Subotice (u daljem tekstu: Plan).

Član 2.Planom je obuhvaćen prostor naseljenih mestaGrada Subotice u delu javnih površina ispred i uneposrednoj blizini ugostiteljskih objekata.

Član 3.Cilj izrade Plana je stvaranje uslova za

sprovođenje Odluke o komunalnom redu („Službenilist Grada Subotice“, br. 55/11).

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



Član 4.Sastavni deo ove odluke je elaborat Plana za

postavljanje letnjih bašti na javnim površinama ispredugostiteljskih objekata na teritoriji Grada Suboticeizrađen od strane Javnog preduzeća „Zavod zaurbanizam Grada Subotice“ pod br. (27-53/13).

Član 5.Tekstualni deo Plana se objavljuje u

„Službenom listu Grada Subotice“.

Član 6.Započeti postupci u kojima na dan početka

primene ove odluke nije doneto prvostepeno rešenje oodobravanju privremenog zauzimanja dela javnepovršine postavljanjem letnje bašte u skladu saodredbama Odluke o donošenju Plana za postavljanjeletnjih bašti na javnim površinama ispredugostiteljskih objekata na teritoriji Grada Subotice(„Službeni list Grada Subotice“, br. 16/10) i Odluke odonošenju Dopune Plana za postavljanje letnjih bašti

na javnim površinama ispred ugostiteljskih objekatana teritoriji Grada Subotice („Službeni list GradaSubotice“, br. 10/11), okončavaju se po odredbamatih odluka.

Član 7.

Danom početka primene ove odluke prestajuda važe Odluka o donošenju Plana za postavljanjeletnjih bašti na javnim površinama ispredugostiteljskih objekata na teritoriji Grada Subotice(„Službeni list Grada Subotice“, br. 16/10) i Odluka odonošenju Dopune Plana za postavljanje letnjih baština javnim površinama ispred ugostiteljskih objekatana teritoriji Grada Subotice („Službeni list GradaSubotice“, br. 10/11).


objavljivanja u „Službenom listu Grada Subotice“.




27-53/13P L A N

ZA POSTAVLJANJE LETNJIH BAŠTI NA JAVNIM POVRŠINAMA ISPREDUGOSTITELJSKIH OBJEKATA NA TERITORIJI GRADA SUBOTICE

JAVNO PREDUZEĆEZAVOD ZA URBANIZAM

GRADA SUBOTICE

Predsednik S.G. SuboticeKern Šolja Maria

v.d. d i r e k t o r a:

dr DRAGAN TRKLJASubotica, 2013. godine

NARUČILAC: GRAD SUBOTICA

INVESTITOR: J.P. "DIREKCIJA ZA IZGRADNJU GRADA SUBOTICE"

OBRAĐIVAČ: J.P. "ZAVOD ZA URBANIZAM GRADA SUBOTICE"

UGOVOR: 27-53/13

VRSTA PLANA: PLAN ZA POSTAVLJANJE LETNJIH BAŠTINA JAVNIM POVRŠINAMA ISPRED UGOSTITELJSKIH OBJEKATA NA TERITORIJI GRADA

SUBOTICERUKOVODILACIZRADE PLANA: PETAR ANDRIĆ, dipl.inž.arh.odgovorni urbanista

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



STRUČNI TIM: EVETOVIĆ CVIJANOVIĆ KORNELIJA, dipl.inž.arh.odgovorni urbanista

BUKVIĆ ANA, dipl.inž.arh.

SARADNICI: PEČ IMRE, građ.tehn.POŠA GABOR, geo.inž.

SPOLJNI SARADNICI: Služba za građevinarstvoGradska uprava, Grad Subotica

RUKOVODILAC SLUŽBE: EVETOVIĆ CVIJANOVIĆ KORNELIJA, dipl.inž.arh.

S A D R Ž A J E L A B O R A T A

I OPŠTA DOKUMENTACIJA

II UVOD I PRAVNI OSNOV

III USLOVI ZA POSTAVLJANJE LETNJIH BAŠTI NA JAVNIM POVRŠINAMA ISPREDUGOSTITELJSKIH OBJEKATA NA TERITORIJI GRADA SUBOTICE

3.1. OPŠTI USLOVI ZA POSTAVLJANJE LETNJIH BAŠTI NA PODRUČJU GRADA INASELJENIH MESTA NA TERITORIJI GRADA SUBOTICE

3.2. LETNJE BAŠTE U ZAŠTIĆENIM DELOVIMA CENTRA GRADA I PALIĆA

IV POSEBNI USLOVI

V GRAFIČKI PRILOZI5.1. Urbanistička situacija 1 – „Korzo, Trg Slobode, Trg Republike i Trg Cara Jovana Nenada“5.2. Urbanistička situacija 2 – Ulica Matije Korvina i Vase Stajića5.3. Urbanistička situacija 3 – Ulica Dimitrija Tucovića i Subote Vrlića

II UVOD I PRAVNI OSNOV

Za potrebe Naručioca - GRADA SUBOTICE, u J.P. "Zavod za urbanizam Grada Subotice", izrađen jePLAN ZA POSTAVLJANJE LETNJIH BAŠTI NA JAVNIM POVRŠINAMA ISPRED UGOSTITELJSKIHOBJEKATA NA TERITORIJI GRADA SUBOTICE.

Plan za postavljanje letnjih bašti na javnim površinama ispred ugostiteljskih objekata na teritoriji gradaSubotice (u daljem tekstu: Plan) se izrađuje na osnovu:

Člana 146. Zakona o planiranju i izgradnji (“Službeni glasnik RS” broj 72/09 i 81/09_ispr., 64/10_odlukaUS i 24/11) i

Člana 9. Odluke o komunalnom redu (“Službeni list Grada Subotice” broj 55/11).

Plan se izrađuje u skladu sa:

• Zakonom o turizmu (“Službeni glasnik RS” broj 36/09, 88/10, 99/11-dr. Zakon i 93/12) kojim sedefinišu uslovi i način obavljanja ugostiteljske delatnosti i• Pravilnikom o sanitarno – higijenskim uslovima za objekte u kojima se obavlja proizvodnja i

promet životnih namirnica i predmeta opšte upotrebe (“Službeni glasnik RS” broj 6/97 i 52/97),

Donošenjem ovog Plana prestaju da se primenjuju postojeći Plan za postavljanje postavljanje letnjih baština javnim površinama ispred ugostiteljskih objekata (elaborat F31-803-08) i Dopuna ovog Plana (elaborat F31-52-11) koji su objavljeni u „Službenom listu grada Subotice“ broj 16/2010 i 10/2011), a sklopu kojih se daje prikazlokacija letnjih bašti u zaštićenom delu grada.

Na osnovu ovog Plana za postavljanje letnjih bašti se može izdati Rešenje o zauzimanju javne površine zalokaciju letnjih bašti ispred ugostiteljskih objekata u svim naseljenim mestima na područ ju Grada Subotice.

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



III USLOVI ZA POSTAVLJANJE LETNJIH BAŠTI NA JAVNIMPOVRŠINAMA ISPRED UGOSTITELJSKIH OBJEKATA NA TERITORIJIGRADA SUBOTICE

3.1. OPŠTI USLOVI ZA POSTAVLJANJE LETNJIH BAŠTI NA PODRUČJU GRADA INASELJENIH MESTA NA TERITORIJI GRADA SUBOTICE

Letnje bašte na područ ju grada i naseljenih mesta na teritoriji Grada, prostorno mogu biti locirane na javnimpovršinama ispred ugostiteljskih objekata, odnosno uz isti, u regulacionoj širini ulice - na delu trotoara na deluuređenih površina pored trotoara i izuzetno na zelenim površinama između kolovoza i trotoara i to uz sledećeuslove:

- najmanja slobodna širina trotoara uz letnju baštu mora biti 1.2 m,- prostor letnje bašte prema ivici kolovoza mora bit ograđen žardinjerama ili montažno demontažnom

ogradom, max. visine 0.8 m, a od ivice kolovoza udaljen min. 0.5 m,- prostor letnje bašte se može natkriti samo suncobranima maximalni dimenzija 4.0 x 4.0 m, ili Ø 4.0

m.- nosiva konstrukcija suncobrana je laka montažno-demontažna konstrukcija koja se postavlja na

pokretni stalak koji mora da omogući stabilnost suncobranu ili se direktno pričvrsti za podlogu stim da držač morabiti ispod nivoa podloge – nakon uklanjana suncobrana podloga se mora dovesti u prvobitno stanje.

- visina strehe suncobrana je min 2.5 m,- minimalna udaljena streha suncobrana je 0.5 m,

- streha suncobrana ne može prelaziti izvan površine zakupljenog prostora za letnje bašte,- prilikom zauzimanja javne površine na datim lokacijama mora se voditi računa o postojećojinfrastrukturi, urbanoj opremi i zelenilu jer se ne dozvoljava njihovo izmeštanje niti uklanjanje, a naro čito oštećenjepostojećeg drvoreda,

- prostor letnje bašte se može popločati u ravni trotoara sa odgovarajućim nagibom radi odvođenjapovršinskih voda,

- prostor za postavljanje letnje bašte izuzetno se odobrava na javnoj zelenoj površini i to: na zelenojpovršini koja nije u programu održavanja zelenila uz pribavljenu saglasnost JKP “Čistoća i zelenilo” i na javnojzelenoj površini koja je u programu održavanja zelenila uz pribavljeno pozitivno mišljenje JKP “Čistoća i zelenilo”.Površine ovih ljetnjih bašti se ne smeju asfaltirati, betonirati ni popločavati, već se moraju postaviti na montažniplato koji je izdignut 15 cm u odnosu na postojeću zelenu površinu i na pešačku komunikaciju (trotoar). Pomenutimontažni plato ne sme imati temelje niti se njegovi delovi smeju ukopavati ve ć samo montirati na zelenu površinu(uređenu ili neuređenu). Postavljanje montažnih platoa je sa ograničenim sezonskim rokom: od 01.maja do

15.septembra, sa obavezom korisnika bašte da površinu na kojoj je montiran plato održava i uređuje, posebno uperiodima kada je plato demontiran, odnosno kad je zelena površina na kojoj se on montira slobodna za uređenje iodržavanje. Ove letnje bašte moraju biti ograđene zbog denivelacije u odnosu na zelenu površinu, a u ciljubezbednosti posetilaca, stim da ograda mora biti transparentna.

- položaj letnje bašte ne sme biti smetnja pešačkim i kolskim ulazima u objekat ispred kojeg jepostavljena,

- lokacija letnje bašte od biciklističke staze mora biti min. udaljena 0,5 m,- ukoliko se ugostiteljski objekat nalazi na uglu dveju saobraćajnica, prostor za letnju baštu mora biti

određen na način da se obezdedi preglednost u zoni raskrsnice i nesmetano funkcionisanje pešačkih i biciklističkihkomunikacija (posebno pešačkih prelaza),

- između letnjih bašti različitih vlasnika, odnosno zakupaca ugostiteljskih objekata, mora ostatislobodan prostor u širini od 1,5m

- izuzev stolova, stolica i suncobrana na ovim površinama se ne mogu postavljati drugi uređaji,

- na grafičkim prilozima u sklopu Plana su prikazane uslovne površine u pešačkoj zoni u okviru kojihse mogu postavljati stolovi za letnje bašte. Na svim ostalim javnim površinama stolovi će se postavljati prema gorenavedenim opštim uslovima.

- na prostorima izvan pešačke zone (koja je grafički obrađena u ovom elaboratu) letnja bašta ispreddelova lokala druge namene može se postaviti isključivo uz pribavljenu saglasnost vlasnika prostora ispred kogaplanira da postavi letnju baštu.

3.2. LETNJE BAŠTE U ZAŠTIĆENIM DELOVIMA CENTRA GRADA I PALIĆA

Postavljanje letnjih bašti na javnim površinama u zaštićenom jezgru centra grada i na Paliću je planirano: naKorzou, Trgu Slobode, šetalištu na Trgu Republike, na Trgu cara Jovana Nenada, u Ulici Matije Korvina i UliciDimitrija Tucovića.

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



Za bašte koje su locirane u zaštićenom delu grada Subotice i na Paliću, neophodno se pridržavati i ranijepribavljenih uslova Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture – Subotica, koji su ugrađeni i u ovaj Plan.

Na Korzou (u ranijim planovima korišten izraz “Veliki“ korzo) prostor namenjen za uređenje “letnjih bašti”definisan je u odnosu na postojeće objekte i popločanje, odnosno linije od žutih klinker kocki koje razgraničavaju„trotoar“ pored objekata sa leve i desne strane i definišu središnji popločani deo šetališta. Postavljanje i uređenjeletnjih bašti je planirano uz liniju od žutih klinker kocki koja označava „trotoar“ ka središnjem delu šetalištapešačke zone i to sa leve i desne strane u širini 4,0 m, odnosno između linija od žutih klinker kocki zavisno odpotrebnog središnjeg prostora za prolaz pešaka i vatrogasnih vozila u min. širini 4,0m. Maximalna dužina letnjebašte, u planiranoj širini, nesme prelaziti dužinu fronta lokala uz uslov da može biti max. 30,0 m, po jednomzakupcu. Širina „trotoara“, prostora između objekata i prve linije od žutih klinker kocki, mora da bude slobodna zanesmetan prolaz pešaka i pristup poslovnim prostorima.

Letnje bašte se mogu postavljati i u dvorišnim prostorima koji čine ostalo građevinsko zemljište namenjenoza javnu upotrebu, a imaju direktan pristup na pešačku zonu ili u dvorištima lokala (grafički prilog 5.1.). U sklopuovog grafičkog priloga definisana je i lokacija za letnju baštu na delu Trga dr Zorana Đinđića.

Na Trgu Republike - šetalištu (u ranijim planovima korišten izraz “mali korzo”), prostor za postavljanjeletnjih bašti definisan je u odnosu na linije postojećeg drvoreda pored objekata i liniju kandelabera, (6,8m).Postojeća širina trotoara uz objekte se zadržava zbog velikog broja poslovnih prostora u prizemlju objekata dok seprostor između kandelabra i postojećeg drvoreda prema ogradi parka oko “Plave fontane” zadržava za prolaz pešakai pristup interventnih vozila.

Na potezu od Franjevačke crkve do Ulice Dimitrija Tucovića, prostor za letnje bašte je planiran ispred“najstarije kuće” u promenjivoj širini od 2,0 do 3,0 m, a ispred hotela “Gloria” u širini od 6,0 m sa pešačkimprolazom uz objekte u širini od 2,0 m. Ispred bivše picerije “Neptun” je definisan veći prostor za ljetnu baštu 15,0 x6,6 m. Planirana je i lokacija za letnju baštu preko puta hotela “Gloria” uz dužinu uličnog fronta lokala u objektuTrg Republike br.6 u širini od 2m. Pešački prolaz je omogućen na trotoaru uz sam objekat u širini od cca 2,5m.

Na ovom potezu je protivpožarni put obezbeđen na ostalom delu ulice sa nesmetanim kretanjem pešaka izpravca šetališta na Trgu Republike prema “Meridian” banci i dvorištu hotela “Gloria”.

Maximalna dužina u planiranoj širini nesme prelaziti dužinu fronta lokala odnosno max. 30,0 m, po jednomzakupcu (grafički prilog 5.1.).

Na Trgu Cara Jovana Nenada i na Trgu Slobode na graf. prilogu 5.1., definisani su prostori na kojima semogu postaviti stolovi i suncobrani za letnje bašte, pod uslovima koji važe i za ostale lokacije u centru grada.

Na prostoru koji je planiran na Trgu C.J. Nenada voditi računa o protivpožarnom putu min. širine 3.5m(grafički prilog 5.1.).

U Ulici Matije Korvina prostor za letnje bašte na potezu od Ulice Vase Staji ća do robne kuće “Beograd“ jesa leve i desne strane ispred poslovno-ugostiteljsih objekata prema grafičkom prilogu. Prostor u širini 4.0 m, usredištu ulice je ostavljen za pešačku komunikaciju i za pristup dostavnih i vatrogasna vozila (grafički prilog 5.2.).

Na delu Ulice Matije Korvina naspram robne kuće “Beograd” prostor za letnje bašte je planiran dvoostrano,s tim što je sa strane robne kuće bašta uz objekat, a sa druge strane položaj letnje bašte je definisan u odnosu naliniju postojećeg drvoreda u širini od 4.0 m, tako da je prostor uz objekte slobodan za kretanje pešaka.

Maximalna dužina u planiranoj širini ne sme prelaziti dužinu fronta lokala odnosno max. 30,0 m, po jednomzakupcu.

U cilju oplemenjivanja prostora i stvaranja ugodnijeg ambijenta u Ulici Matije Korvina, velike zidnepovršine (zidane ograde) mogu se iskoristiti za ozelenjavanje ili postavljanje reklama i natpisa (u skladu sa Planompostavljanja oglasnih objekata i reklamnih oznaka na teritoriji grada Subotice (“Službeni list Grada Subotice” broj19/10).

Letnje bašte se mogu postavljati i u dvorišnim prostorima koji čine ostalo građevinsko zemljište namenjeno

za javnu upotrebu i imaju direktan pristup na pešačku zonu ili u dvorištima lokala.U Ulici Vase Stajića prostor za letnje bašte je definisan na delu između ulica Matije Korvina i ĐureĐakovića na levoj strani ulice koja ima široku pešačku komunikaciju i to dvostrano, uz objekat i na trotoaru uzpostojeći drvored, tako da je prolaz pešaka omogućen sredinom pešačke komunikacije. (grafički prilog 5.2.).

U Ulici Dimitrija Tucovića prostori za letnje bašte su definisani na grafičkom prilogu 5.3. Prostori za letnjebašte sa desne strane ulice (gledano od centra ka Radijalcu) su planirani između postojećeg drveća i na popločanojpovršini uz kolovoz, dok su polpločane površine uz objekte slobodne izuzev uz deo objekta sa kućnim brojem 14 uzkoji je omogućeno postavljanje letnje bašte u širini od 1,5m na delu od ulaza u lokal do ugla objekta. Sa leve straneulice prostori za letnje bašte su planirani samo između postojećeg drveća uz uslov da je pešački prolaz uz objekteminimalne širine 2,5m.

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



U sklopu grafičkog priloga 5.3. definisan je prostor za letnje bašte ispred ugostiteljskih objekata koji senalaze u objektu na k.p. 3728 K.O. Stari grad.

U zaštićenom delu Palića letnje bašte se mogu postavljati na javnim površinama ispred ili u neposrednojblizini ugostiteljskih objekata, prema opštim uslovima, vodeći računa o uređenom zelenilu i da prostor izmeđupešačke staze i obale jezera mora ostati slobodan, stim da izuzetak čine letnje bašte na „ženskom i muškomštrandu“. Ispred tržnog centra, na uređenim zelenim površinama se ne mogu postavljati stolovi za bašte već samo naizgrađenim platoima i proširenim pešačkim stazama vodeći računa o nesmetanom kretanju pešaka i ulazima ulokale. Letnje bašte se ne mogu postavljati ispred (pored) privremenih montažnih ili pokretnih objekata.

Opšti uslovi za uređenje letnjih bašti u zaštićenim delovima grada i Palića• Na planiranom prostoru za uređenje letnjih bašti u pešačkoj zoni: Ulica Korzo, šetalištu na Trg

Republike, u Ulici Matije Korvina i Dimitrija Tucovića, kao i na gradskim trgovima i na Paliću, se mogu postavljatisamo, stolovi, stolice i suncobrani.

• Na ovim površinama se dozvoljava postavljanje žardinjera za cveće, stim da su im maksimalnedimenzije 30x120 cm.

• Prostori letnjih bašta se mogu natkrivati isključivo suncobranima.• Prilikom organizacije i postavljanja letnjih bašti ne smeju se oštetiti postojeće uređene površine –popločanje, drvoredi i stilski kandelabri.• Vlasnik lokala je u obavezi da pre postavljanja letnje bašte pribavi Odobrenje od nadležnog organa.• Maximalna dužina letnje bašte, u planiranoj širini, ne sme prelaziti dužinu fronta lokala, odnosno

max. 30,0 m, po jednom zakupcu.

IV POSEBNI USLOVI

Prilikom izrade uslova o zauzimanju javne površine vođeno je računa o obezbeđenju protivpožarnogpristupa u skladu sa Zakonom o zaštiti od požara (“Službeni glasnik SRS” br. 37/88 i “Službeni glasnik RS” br.111/2009) i isti se moraju u potpunosti ispoštovati prilikom uređivanja prostora za letnje bašte.

• oprema bašte (suncobrani, stolovi, itd.) ne smeju biti čvrsto vezani (pričvršćeni) za podlogu.• u slučaju potrebe prolaska interventnih vozila (vatrogasci, hitna pomoć...) eventualna oštećenja

opreme bašti i materijalne troškove snosi vlasnik, odnosno zakupac prostora ugostiteljskog objekta.• Od Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije – Sektor za vanredne situacije-Odeljenje zavanredne situacije pribavljeni su Prethodni uslove za zaštitu od požara pod: 07/30 broj 217-252/13 od dana24.05.2013.

URBANISTIČKI USLOVI DATI U PLANU SU OSNOV ZA IZDAVANJE REŠENJA ZA UREĐENJELETNJE BAŠTE NA JAVNIM POVRŠINAMA.

V GRAFIČKI PRILOZI5.1. Urbanistička situacija 1 – „Korzo, Trg Slobode, Trg Republike i Trg Cara Jovana Nenada“5.2. Urbanistička situacija 2 – Ulica Matije Korvina i Vase Stajića5.3. Urbanistička situacija 3 – Ulica Dimitrija Tucovića i Subote Vrlića

Na osnovu člana 4. stav 2. Zakona o javnimpreduzećima («Službeni glasnik RS», br. 119/12) ičlana 33. stav 1. tačka 8. Statuta Grada Subotice(«Službeni list Opštine Subotica», br. 26/08 i 27/08-ispravka i «Službeni list Grada Subotice», br. 46/11),


O D L U K Uo izmeni Odluke o promeni Odluke o osnivanju

Javnog komunalnog preduzeća „Stadion“

Član 1.U članu 6. stav 2. Odluke o promeni Odluke o

osnivanju Javnog komunalnog preduzeća „Stadion“(«Službeni list Grada Subotice», br. 9/13) menja se iglasi:

«Pretežna delatnost Javnog preduzeća je:9311 – Delatnost sportskih objekata.»



7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf





Maria Kern Šolja, dipl.oec, s.rNa osnovu člana 41a stav 4. Zakona o zaštiti

prirode («Službeni glasnik RS», br. 36/09, 88/10 i91/10-ispravka), člana 33. stav 1. tačka 6. StatutaGrada Subotice («Službeni list Opštine Subotica», br.26/08 i 27/08-ispravka i «Službeni list GradaSubotice», br. 46/11),


O D L U K Uo proglašenju zaštićenog područ ja Spomenik

prirode «Stabla hrasta lužnjaka na Paliću»

Član 1.Ovom odlukom proglašava se zaštićenim 31

stablo hrasta lužnjaka (Quercus robur L.) u naseljuPalić, u Ulicama Bele Bartoka i Šandora Petefija i naTrgu Lasla Mađara, kao spomenik prirode, tj.zaštićeno područ je od lokalnog značaja – IIIkategorije, pod nazivom Spomenik prirode «Stablahrasta lužnjaka na Paliću» (u daljem tekstu: Zaštićenopodruč je).

Član 2.Zaštićeno područ je se proglašava sa ciljem

očuvanja dendrološke i hortikulturalne vrednostistarih stabala hrasta lužnjaka i vrednih primerakadrugih vrsta, zbog njihove autentičnosti, integralnosti,pejzažne atraktivnosti, starosti, dimenzija iočuvanosti, kao vrednog elementa pejzažne strukturenaselja Palić.

Član 3.Zaštićeno područ je nalazi se na teritoriji grada

Subotice, naseljenog mesta Palić, obuhvatajućiparcele na područ ju KO Palić pod brojevima: 355,409/10, 411/5, 411/8, 412/4, 418/4, 431/5, 1473/7(deo), 1473/8 (deo).

Ukupna površina Zaštićenog područ ja iznosi

2, 2585 ha i celokupna je u javnoj – državnoj svojini.Od 31 stabla na zaštićenom područ ju, 13 se

nalazi u drvoredu u Ulici Bele Bartoka, 9 u drvoreduu Ulici Šandora Petefija i 9 u vidu pojedinačhihstabala stabla na Trgu Lasla Mađara.

Opis granica Zaštićenog područ ja i grafičkiprikaz granica Zaštićenog područ ja sa lokacijamapojedinačnih stabala, dati su u prilogu ove odluke ičine njen sastavni deo.

Član 4.Ciljevi zaštite iz člana 2. ove odluke realizuju

se kroz čuvanje i redovno održavanje zaštićenog

područ ja, sprovođenjem odgovarajućih biotehničkihmera nege i zaštite, sprovođenjem mera revitalizacijei uređenjem u skladu sa planom upravljanjazaštićenim područ jem i uslovima zaštite prirode.

Član 5.Na celom Zaštićenom područ ju se utvrđuje

režim zaštite III stepena.

Član 6.Na Zaštićenom područ ju zabranjuje se:

1) preduzimanje svih radova koji biimali za posledicu narušavanjevitalnosti stabala na zaštićenompodruč ju;

2) oštećivanje, lomljenje, kidanje iuništavanje stabala;

3) paljenje vatre;4) ukucavanje reklamnih tabli, metalnih

delova i druge slične neprimereneradnje koje narušavaju kondiciju i

dekorativnost stabala;5) odlaganje ili nasipanje ma kakvogmaterijala uz deblo;

6) bacanje i deponovanje smeća i svihvrsta otpadnih materijala vankontejnera;

7) preduzimanje svih radova koji nisu uskladu sa zaštitom, radova koji biuzrokovali narušavanje pejzažnevrednosti i radova koji bi doveli dodegradacije zaštićenog područ ja.

Član 7.

Na Zaštićenom područ ju ograničava se:1) uklanjanje, uređenje i sadnja drveća,na aktivnosti u skladu sa planomupravljanja zaštićenim područ jem,projektima horikulturalnog uređenja iuslovima zaštite prirode;

2) izgradnja, na objekte za potrebeuređenja zelene površine (vrtnasenila, saletle, platoi, nadstrešnice,deč ja igrališta, vrtni bazeni, staze,mobilijar i sl.) i infrastrukturu, poposebnim uslovima zaštite prirode;

3) upotreba hemijskih sredstava, na

upotrebu u slučajevima i na načinpredviđen zakonom;4) naučno-istraživačke, obrazovne,

informativno-propagandne i drugeaktivnosti, na one koje ne ugrožavajuprirodne i stvorene vrednosti.

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



Član 8.Upravljač Zaštićenog područ ja je Javno

preduzeće «Palić-Ludaš» Palić (u daljem tekstu:Upravljač).

Član 9.Očuvanje, unapređenje, održivo korišćenje i

prikazivanje prirodnih i drugih vrednosti Zaštićenogpodruč ja sprovodi se prema Planu upravljanja (udaljem tekstu: Plan upravljanja).

Plan upravljanja donosi Upravljač za periodod pet godina, sa sadržinom i na način propisanzakonom kojim se uređuje zaštita prirode i, uzprethodno pribavljeno mišljenje Pokrajinskog zavodaza zaštitu prirode, dostavlja ga na saglasnostGradonačelniku.

Plan upravljanja sadrži i preventivne merezaštite od požara shodno zakonima kojima se regulišeova oblast i propisima donetim na osnovu tih zakona.

Upravljač je dužan da analizira sprovođenjePlana upravljanja i ostvarene rezultate i, po potrebi,izvrši njegovu reviziju.

Upravljač je dužan da Izveštaj o ostvarivanjuPlana upravljanja dostavi Gradonačelniku najkasnije60 dana pre isteka perioda za koji je donet.

Član 10.Plan upravljanja se ostvaruje godišnjim

programima upravljanja (u daljem tekstu: Godišnjiprogram), koje donosi Upravljač, a na koje saglasnostdaje Gradonačelnik.

Godišnji program upravljanja sadrži naročito:detaljan prikaz zadataka odnosno poslova u periodudo isteka kalendarske godine na čuvanju, održavanju,unapređenju, prikazivanju i održivom korišćenju

zaštićenog područ ja; prikaz subjekata i organizacionihi materijalnih uslova za izvršenje programa, visine iizvora potrebnih finansijskih sredstava.

Upravljač je dužan da Izveštaj o ostvarivanjuGodišnjeg programa za prethodnu godinu dostaviGradonačelniku najkasnije do 1. februara tekućegodine.

Upravljač je dužan da Godišnji program zanarednu godinu dostavi na saglasnost Gradonačelnikunajkasnije do 15. novembra tekuće godine.

Član 11.Upravljač je dužan da donese pravilnik o

unutrašnjem redu i čuvarskoj službi (u daljem tekstu:Pravilnik) i u skladu s njim obezbedi sprovođenjerežima zaštite, odnosno unutrašnji red i čuvanjeZaštićenog područ ja.

U okviru sadržine propisane zakonom kojimse uređuje zaštita prirode, Pravilnikom se bližeutvrđuju zabranjeni radovi i aktivnosti, kao i pravila iuslovi obavljanja radova i aktivnosti koji sudopušteni.

Na Pravilnik saglasnost daje Gradonačelnik.

Pravilnik se objavljuje u «Službenom listuGrada Subotice» i na drugi pogodan način koji odrediUpravljač.

Član 12.Upravljač je dužan da na propisan način

obeleži Zaštićeno područ je u rokovima predviđenim uPlanu upravljanja.

Član 13.Sredstva za sprovođenje Plana upravljanja

obezbeđuju se iz budžeta Grada Subotice, putemFonda za zaštitu životne sredine, od naknade zakorišćenje zaštićenog područ ja, prihoda ostvarenihobavljanjem delatnosti Upravljača i iz drugih izvora uskladu sa zakonom.

Član 14.Upravljač je dužan da donese akt o naknadi za

korišćenje Zaštićenog područ ja (u daljem tekstu: Akto naknadi) i dostavi ga na saglasnost Gradonačelniku.

Akt o naknadi se objavljuje u «Službenomlistu Grada Subotice» i na drugi pogodan način kojiodredi Upravljač.

Član 15.Upravljač je dužan da donese Plan upravljanjaiz člana 9. ove odluke najkasnije u roku od godinudana od dana stupanja na snagu ove odluke.

Član 16.Upravljač je naročito dužan da:

1) obeleži zaštićeno područ je;2) redovno održava spomenik prirode

sprovođenjem biotehničkih mera(mera nege i zaštite) stabala u celini;

3) redovno uklanja suve grane uz

obavezno premazivanje rezafitobalzamom ili arbokolom;4) preduzima mere zaštite biljaka od

entomoloških i fitopatološkihoštećenja;

5) po potrebi vrši prihranjivanje;6) održava travnjake;7) vrši sanitarnu seču i denrohirurške

zahvate;8) uklanja samonikli podrast i korov;9) postepeno zamenjuje suva i prestarela

stabla kvalitetnim školovanimsadnicama hrasta lužnjaka (Quercus

robur L.) u drvoredima;10) prati zdravstevno stanje stabala i radimanual valorizacije svih stabala.

Član 17.Do donošenja Plana upravljanja iz člana 9.

ove odluke, Upravljač će vršiti poslove na osnovuprograma upravljanja, koji je dužan da donese idostavi Gradonačelniku na saglasnost u roku od 30dana od dana stupanja na snagu ove odluke.

Program upravljanja iz stava 1. ovog članasadrži naročito: detaljan prikaz zadataka odnosno

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



poslova u periodu do donošenja Plana upravljanja načuvanju, održavanju, unapređenju, prikazivanju iodrživom korišćenju zaštićenog područ ja; prikazkonkretnih poslova na izradi i donošenju upravljačkihdokumenta, prvenstveno Plana upravljanja, pravilnikao unutrašnjem redu i čuvarskoj službi i akta o naknadiza korišćenje zaštićenog područ ja; prikaz zadataka naobeležavanju zaštićenog područ ja; prikaz subjekata iorganizacionih i materijalnih uslova za izvršenjeprograma, visine i izvora potrebnih finansijskihsredstava.

Član 18.Upravljač je dužan da Pravilnik iz člana 11.

ove odluke donese i dostavi na saglasnostGradonačelniku najkasnije u roku od godinu dana odstupanja na snagu ove odluke.

Član 19.Upravljač je dužan da Akt o naknadi iz člana

14. ove odluke donese i dostavi na saglasnostGradonačelniku najkasnije u roku od godinu dana od

stupanja na snagu ove odluke.Član 20.

Planovi uređenja prostora i drugi planovi iprogrami koji se odnose na korišćenje prirodnihresursa i prostora u Zaštićenom područ ju usaglasiće sesa ovom odlukom i Planom upravljanja.



Prilog:

OPIS GRANICA ZAŠTIĆENOG PODRUČJASPOMENIK PRIRODE «STABLA HRASTA

LUŽNJAKA NA PALIĆU»

Zaštićeno područ je se sastoji od dve prostornoodvojene celine:

1) Celina 1: Trg Lasla Mađara i Ulica BeleBartokaPočetna tačka opisa granice zaštite prve celine je tromeđa parcela 1473/7, 410/2 i 1473/4 KOPalić. Granica ide na severoistok, severnom

graničnom linijom parcela 1473/7, 411/5,411/8, 409/10, 412/4, 418/4, 431/5 i 1473/7(Ulica Bele Bartoka) do tromeđe parcela1473/7, 355 i 430. Skreće na severozapad,obuhvatajući u celosti parcelu 355, lomi se na jugozapad, južnom graničnom linijom parcele355 do naspram severoistočne međne tačkeparcele 432. Skreće na jug, preseca parcelu1473/7, južnom graničnom linijom parcele1473/7 ide na jugozapad do krajnje međnetačke iste parcele. Lomi se na severozapad do

početne tačke opisa granica zaštite prveceline.

2) Celina 2: Ulica Šandora PetefijaDruga celina obuhvata deo parcela 1473/8(Ulica Šandora Petefija) od Ulice Pala Papana severoistoku u dužini od 172m.

GRAFIČKI PRIKAZ GRANICA ZAŠTIĆENOGPODRUČJA SPOMENIK PRIRODE «STABLA

HRASTA LUŽNJAKA NA PALIĆU» I LOKACIJAPOJEDINAČNIH STABALA

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf





Na osnovu člana 41a stav 4. Zakona o zaštitiprirode («Službeni glasnik RS», br. 36/09, 88/10 i91/10-ispravka), člana 33. stav 1. tačka 6. StatutaGrada Subotice («Službeni list Opštine Subotica», br.26/08 i 27/08-ispravka i «Službeni list GradaSubotice», br. 46/11) i po pribavljenoj saglasnostiMinistarstva prirodnih resursa, rudarstva i prostornogplaniranja Republike Srbije broj 353-02-128/2012-03od 23.1.2013.godine,


7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



O D L U K Uo proglašenju zaštićenog područ ja Park prirode

«Palić»

Član 22.Ovom odlukom proglašava se zaštićenim

područ je Palićkog i Krvavog jezera, sa Velikimparkom i mozaikom antropogenih i izmenjenihprirodnih staništa, kao park prirode, tj. zaštićenopodruč je od lokalnog značaja – III kategorije, podnazivom Park prirode «Palić» (u daljem tekstu: Parkprirode «Palić»).

Član 23.Park prirode «Palić» se proglašava za

zaštićeno područ je III kategorije sa ciljem:1. očuvanja Velikog Parka, njegove

funkcije u očuvanju biološkeraznovrstnosti, očuvanja jedinstvenosti njegove vrtnearhitekture, bogatstva vrstamašumskih staništa, od kojih se po

značaju izdvajaju vrste mezofilnihhrastovih šuma peščare;2. očuvanja strukture i sastava zelenila u

funkciji obezbeđenja povoljneekoklime banjskog prostora, kao iočuvanja posebnih elemenata zelenilameđu kojima su hrastovi sa preko 250godina starim stablima lužnjaka(Quercus robur ) i zelenila Zoološkogvrta sa preko 250 vrsta drveća ižbunja, uključujući i ostatke iskonskevegetacije;

3. zaštite i unapređenja staništa za

odmaranje i zimovanje vodenih pticana istočnom evropskom migracionomputu, zaštite staništa strogo zaštićenihvrsta ptica od kojih se po ugroženostiizdvajaju mali vranac (Phalacrocorax

pygmeus) i patka njorka ( Aythia

nyorca), zaštite i unapređenja staništaza gnežđenje crnoglavog galeba(Larus melanocephalus) i staništa zagnežđenje zaštićenih vrsta u ostatkuzabarene šume jasena naseverozapadnom delu Palićkog jezera, u kojima se gnezde obična

travarka (Saxicola rubetra), žutivoljić ( Hipolais icterina), vuga(Oriolus oriolus) i zelena žuna (Picus

viridis);4. unapređenja stanja ekoloških

koridora, zaštite jezera i ostatakavlažnih staništa uz obalu kojiomogućuju opstanak brojnimzaštićenim i strogo zaštićenimvrstama vodozemaca, gmizavaca isisara, kao i zaštite ekološkogkompleska koji ima ključnu ulogu u

opstanku metapopulacije vidre ( Lutralutra) u slivu Kireša;

5. održavanja i revitalizacije tršćaka idrugih staništa zaštićenih vrsta,odnosno značajnih stanišnih tipova;

6. formiranja multifunkcionalnogpriobalnog tampon-pojasa u zaštitnojzoni, u skladu sa interesima očuvanjabiodiverziteta područ ja i poboljšanjakvaliteta vode jezera.

Član 24.Park prirode «Palić» nalazi se na teritoriji

Grada Subotice, obuhvatajući parcele upisane ukatastarske opštine Novi grad, Donji grad i Palić.

Ukupna površina Parka prirode «Palić» iznosi712,36 ha, od čega je 702,8 ha (98,66 %) u javnojsvojini, 6,8 ha (0,96 %) u privatnoj svojini i 2,7 ha(0,38 %) u crkvenoj svojini.

Zaštitna zona Parka prirode «Palić» obuhvatapovršinu od 1698,13 ha.

Opis granica zaštićenog područ ja Park prirode«Palić» i njegove zaštitne zone, spisak katastarskihparcela zaštićenog područ ja po režimima zaštite, kao igrafički prikaz granica zaštićenog područ ja i zaštitnezone, dati su u prilogu ove odluke i čine njen sastavnideo.

Član 25.Ciljevi zaštite iz člana 2. ove odluke realizuju

se kroz: planske aktivnosti i interventne mere napoboljšanju kvaliteta vode i stanja ekosistema jezera;formiranje zaštitnih pojaseva sa zonalnim rasporedomaktivnosti i sadržaja (počev od obale jezera, u skladusa potrebom očuvanja kvaliteta vode i biodiverziteta

jezera); usaglašavanje vodnog režima jezera isezonskih oscilacija vode sa potrebama očuvanjabiodiverziteta, uz obezbeđenje uslova za formiranjepriobalnog močvarnog pojasa; upravljanje ribljimfondom u skladu sa ekološkim karakteristikama jezera, sprovođenje sanacionih i drugih neophodnihmera u vanrednim slučajevima, etapno obnavljanjeVelikog parka uz uspostavljanje višespratne strukturesa dominacijom autohtonih drvenastih vrsta;suzbijanje invazivnih vrsta i postepene zamenedendroflore vrstama koje nisu invazivne;hortikulturno uređenje objekata kulturno-istorijskognasleđa i tradicionalnog graditeljstva u skladu sa

stilom istorijskog jezgra Palića; podizanje zelenila uskladu sa prostorno-planskom dokumentacijom iuslovima zaštite prirode; formiranje vetrozaštitnihpojaseva sa učešćem autohtonih vrsta od 50%; otkup izamenu površina u cilju restauracije staništa;monitoring prirodnih vrednosti; popularizaciju zaštiteprirode, promociju prirodnih vrednosti i razvojodrživog turizma, i druge mere.

Član 26.Na područ ju Parka prirode «Palić» utvrđuju

se režimi zaštite I, II i III stepena.

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



Režim zaštite I stepena, ukupne površine pethektara, odnosno 0,7 % područ ja, obuhvata «Ptič jaostrva» - veštačka ostrva od nagomilanog mulja dužsredine Drugog sektora jezera Palić.

Režim zaštite II stepena, ukupne površine216,24 ha, odnosno 30,4 % područ ja, obuhvatasledeće lokalitete: Drugi i Treći sektor jezera Palić,Malo pojilo, slatinu uz zapadnu obalu Četvrtogsektora, zabarenu depresiju kod kanala Tapše, Velikipark – jugozapad, Veliki park – severozapad i Krvavo jezero.

Režim zaštite III stepena, površine 491,12 ha,odnosno 68,9 % područ ja, obuhvata preostali deozaštićenog područ ja koji nije obuhvaćen režimomzaštite I i II stepena.

Član 27.Na područ ju Parka prirode «Palić» zabranjuje

se:1) uznemiravanje, neplansko sakupljanje

i uništavanje faune;2) uništavanje i neplansko uklanjanje

vegetacije i divlje flore, kao inarušavanje stanja nasleđenihhortikulturnih vrednosti i vrednedendroflore, parkovskog mobilijara ivrtno-arhitektonskih elemenata;

3) zamena sastojina autohtonih vrstadrveća alohtonim;

4) smanjenje zelene površine Velikogparka u odnosu na površinudefinisanu važećim prostorno-planskim dokumentima;

5) smanjenje postojeće dužine prirodneobale u Četvrtom sektoru Palićkog

jezera;6) upuštanje otpadnih voda bezsprovedene biološke fazeprečišćavanja, u skladu sa zakonom idrugim propisima kojima se regulišeova oblast;

7) prihranjivanje riba u jezeru;8) radovi koji izazivaju trajne negativne

promene hidrološkog režimazaštićenog područ ja ili kvaliteta vode jezera;

9) hemijsko i fizičko zagađivanjezaštićenog područ ja, otvaranje

deponija, odlaganje opasnih materija isl;10) izvođenje bilo kakvih aktivnosti koje

nisu u skladu sa namenom prostorazaštićenog područ ja.

Na područ ju Parka prirode «Palić» ograničavase:

1) promena namene površina i izgradnjaobjekata, na potrebe revitalizacijeprirodnih staništa i unapređenja stanja

jezera, kao i na promene predviđenepostojećim planskim dokumentima;

2) uređenje obale za kupanje, na deoniceobale utvrđene planskimdokumentima;

3) postavljanje ograda u priobalnomzaštitnom pojasu, na urbanizovanideo četvrtog sektora (od vikendnaselja do Riblje čarde), s tim da seza sitne životinje obezbediprohodnost ograde;

4) korišćenje vode iz jezera, naaktivnosti za poboljšanje stanjazaštićenog područ ja;

5) ribolov, na planske aktivnosti saciljem održavanja povoljnog stanjaekosistema jezera i na rekreativniribolov sa obale;

6) kretanje čamaca na motorni pogon saunutrašnjim sagorevanjem, na potrebeupravljanja;

7)

kretanje čamaca sa električnimmotorima, na ograničeni brojsezonskih turističkih plovila poplanski utvrđenim linijama kretanja;

8) unošenje i gajenje alohtonih vrsta, navrste koje nisu invazivne uPanonskom regionu;

9) pošumljavanje vlažnih livada, bara ipašnjaka, na ograničenu planskuobnovu autohtonih sastojina vrbaka itopola;

10) paljenje vegetacije, na planskeaktivnosti upravljanja;

11) uređenje zelenih površina bez planskeili projektne dokumentacije, nasaniranje lomova i izvala,odstranjivanje podrasta i oslobađanjestabala od puzavica;

12) seča stabala sa dupljama, na periodavgust-oktobar;

13) pokrovnost četinarskih vrsta, nanajviše 20% u zelenilu parcela iliblokova;

14) kretanje, zaustavljanje i parkiranjemotornih vozila na javnim zelenimpovršinama, na vozila službe

održavanja parka, kao i vozila zapotrebe snabdevanja koja se mogukretati vremenski ograničeno iisključivo planski utvrđenimputevima;

15) paljenje vatre na javnim površinama,na za tu svrhu predviđene lokacije;

16) puštanje pasa na javnim zelenimpovršinama, na za tu svrhunamenjene površine, kao i lov navremenski i prostorno ograničeneslučajeve sanitarnog izlova;

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



17) promena morfologije terena, naplanske aktivnosti usmerene napoboljšanje ekoloških uslova staništaplitkih voda i priobalja.

Član 28.Na površinama na kojima je utvrđen režim

zaštite I stepena zabranjuje se korišćenje prirodnihresursa i izgradnja objekata i ograničava se:

1) kretanje posetilaca, na naučnaistraživanja i kontrolisanu posetu radistručne edukacije;

2) radovi i aktivnosti na sprovođenjesanacionih i drugih neophodnih merau slučaju elementarnih nepogoda iudesa, pojava biljnih i životinjskihbolesti i prenamnožavanja štetočina.


zaštite II stepena, pored ograničenja iz člana 6. stav 2.

ove odluke, ograničava se:1) izgradnja objekata, uključujući imolove, na one u funkcijiupravljanja;

2) izgradnja objekata na javnomzelenilu, na one koji neće dovesti dosmanjenja procenta zelenih površinau odnosu na veštačke;

3) kretanje čamaca, na potrebeupravljanja i prostorno i vremenskiograničenu edukaciju;

4) sportski ribolov, na 30% ukupnedužine linije obale uz ovaj režim i na

određene deonice obale u skladu saprisustvom osetljivih vrsta i stanišnihtipova;

5) kretanje posetilaca i vozila, na (za tusvrhu) predviđene staze i puteve;

6) turističke aktivnosti na jezeru, naprostorno i vremenski ograničenevidove eko- i seoskog turizma;

7) postavljanje plovnih objekata, na onekoji su predviđeni projektima zaštiteugroženih vrsta;

8) upotreba hemijskih sredstava, naprimenu za potrebe upravljanja;

9) unošenje alohtonih vrsta, na prostorVelikog parka i na područ ja nakojima se vrši biomanipulacija zapoboljšavanje stanja područ ja;

10) zaštita obale obaloutvrdom, nanajviše 10% dužine obale;

11) izgradnja rekreativnih staza/površinai postavljanje infrastrukturnih vodovana zelenim površinama, naobnavljanje postojećih;

12) upotreba pesticida, na biološkepreparate.


zaštite III stepena, pored ograničenja iz člana 6. stav2. ove odluke, ograničava se izgradnja molova, nautvrđene tipske molove od prirodnog materijala, kao ina planski određene deonice obale, uz očuvanjeblokova priobalnih tršćaka minimalne dužine od300m.

Član 31.U zaštitnoj zoni Parka prirode «Palić»zabranjuje se:

1) podizanje industrijskih i drugihobjekata i izvođenje radova kojinarušavaju ekološki ili vizuelniintegritet područ ja;

2) izvođenje radova koji negativno utičuna hidrološki režim zaštićenogpodruč ja ili na kvalitet vode jezera;

3) hemijsko i fizičko zagađivanje,otvaranje deponija, odlaganje opasnihmaterija i sl.;

4)

izgradnja novih puteva sa tvrdompodlogom u pojasu od 50m od obale jezera, ukoliko u neposrednoj blizinipostoje osetljiva staništa zaštićenihvrsta.

U zaštitnoj zoni Parka prirode «Palić»ograničava se:

1) unošenje i gajenje alohtonih vrsta, navrste koje nisu invazivne uPanonskom regionu;

2) gazdovanje klonskim topolama idrugim alohtonim vrstama, na

ukupnu površinu ne veću od 10%prostora;3) planiranje turističkih i drugih sadržaja

koji su potencijalni izvori povišenognivoa buke, vibracija i/iliuznemiravanja živog svetaosvetljavanjem, kao i lov, narastojanje veće od 200m od obale,izuzev severoistočnog urbanizovanogdela banjskog prostora;

4) podizanje zgrada za stanovanje,ugostiteljstvo i turizam, na rastojanjeveće od 100m od obale jezera, a

izuzetno na rastojanje veće od 50mpod uslovom da se objekti priključujuna javnu kanalizaciju ili jeobezbeđeno prečišćavanje otpadnihvoda u skladu sa propisima kojima sereguliše prečišćavanje otpadnih voda;

5) izgradnja sportskih terena koji služeaktivnostima pojedinaca ili malihgrupa, na rastojanje veće od 20m odobale, pod uslovom da su vizuelnoodvojeni od obalnog pojasavišespratnim zelenilom.

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



Član 32.Upravljač zaštićenog područ ja Park prirode

«Palić» je Javno preduzeće «Palić-Ludaš» Palić (udaljem tekstu: Upravljač).

Upravljač ima prava i obaveze naročito da:donosi plan upravljanja, godišnji program upravljanjai pravilnik o unutrašnjem redu i čuvarskoj službi,organizuje čuvarsku službu, čuva, održava i obeležavazaštićeno područ je, obaveštava korisnike zaštićenogpodruč ja o mogućnostima za obavljanje radova iaktivnosti, učestvuje u postupku utvrđivanja naknadeza uskraćivanje ili ograničavanje prava korišćenja,izdaje saglasnosti i odobrenja, vodi evidencije oprirodnim vrednostima, nepokretnostima i ljudskimaktivnostima, utvrđuje i naplaćuje naknade zakorišćenje zaštićenog područ ja, proglašava i koristiribarsko područ je na ribolovnoj vodi zaštićenogpodruč ja i donosi programe upravljanja ribarskimpodruč jem.

Član 33.Očuvanje, unapređenje, održivo korišćenje i

prikazivanje prirodnih i drugih vrednosti područ jaParka prirode «Palić» sprovodi se prema Planuupravljanja.

Plan upravljanja donosi Upravljač za periodod deset godina, sa sadržinom i na način propisanzakonom kojim se uređuje zaštita prirode i, uzprethodno pribavljeno mišljenje Pokrajinskog zavodaza zaštitu prirode, dostavlja ga na saglasnost SkupštiniGrada Subotice.

Plan upravljanja sadrži i preventivne merezaštite od požara shodno zakonima kojima se regulišeova oblast i propisima donetim na osnovu tih zakona.

Upravljač je dužan da analizira sprovođenje

Plana upravljanja i ostvarene rezultate i, po potrebi,izvrši njegovu reviziju.Upravljač je dužan da Izveštaj o ostvarivanju

Plana upravljanja dostavi Gradonačelniku najkasnije60 dana pre isteka perioda za koji je donet.

Član 34.Plan upravljanja se ostvaruje godišnjim

programima upravljanja (u daljem tekstu: Godišnjiprogram), na koje saglasnost daje Gradonačelnik.

Godišnji program upravljanja sadrži naročito:detaljan prikaz zadataka odnosno poslova u periodudo isteka kalendarske godine na čuvanju, održavanju,

unapređenju, prikazivanju i održivom korišćenjuzaštićenog područ ja za potrebe nauke, obrazovanja,rekreacije i turizma i ukupnog socio-ekonomskograzvoja; prikaz subjekata i organizacionih imaterijalnih uslova za izvršenje programa, visine iizvora potrebnih finansijskih sredstava.

Upravljač je dužan da Izveštaj o ostvarivanjuGodišnjeg programa za prethodnu godinu dostaviGradonačelniku najkasnije do 1. februara tekućegodine.

Upravljač je dužan da Godišnji programupravljanja za narednu godinu dostavi na saglasnost

Gradonačelniku najkasnije do 15. novembra tekućegodine.

Član 35.Upravljač je dužan da donese pravilnik o

unutrašnjem redu i čuvarskoj službi (u daljem tekstu:Pravilnik) i u skladu s njim obezbedi sprovođenjerežima zaštite, odnosno unutrašnji red i čuvanjeZaštićenog područ ja.

U okviru sadržine propisane zakonom kojimse uređuje zaštita prirode, Pravilnikom se bližeutvrđuju zabranjeni radovi i aktivnosti, kao i pravila iuslovi obavljanja radova i aktivnosti koji sudopušteni.

Na Pravilnik saglasnost daje Gradonačelnik.Pravilnik se objavljuje u «Službenom listu

Grada Subotice» i na drugi pogodan način koji odrediUpravljač.

Član 36.Upravljač je dužan da na propisan način

obeleži Park prirode «Palić», njegove spoljne granicei granice površina odnosno lokaliteta sa režimom

zaštite I i II stepena u rokovima predviđenim u Planuupravljanja.Član 37.

Upravljač je dužan da u roku predviđenom uPlanu upravljanja zasnuje digitalnu bazu podatakaodnosno geografski informacioni sistem o prirodnim istvorenim vrednostima, nepokretnostima,aktivnostima i drugim podacima od značaja zaupravljanje Parkom prirode «Palić».

Član 38.Sredstva za sprovođenje Plana upravljanja

obezbeđuju se iz budžeta Grada Subotice, putem

Fonda za zaštitu životne sredine, od naknade zakorišćenje zaštićenog područ ja, prihoda ostvarenihobavljanjem delatnosti Upravljača i iz drugih izvora uskladu sa zakonom.

Član 39.Upravljač je dužan da donese akt o naknadi za

korišćenje zaštićenog područ ja Park prirode «Palić»(u daljem tekstu: Akt o naknadi) i dostavi ga nasaglasnost Skupštini Grada Subotice.

Akt o naknadi se objavljuje u «Službenomlistu Grada Subotice» i na drugi pogodan način kojiodredi Upravljač.

Član 40.Upravljač je dužan da donese Plan upravljanjaiz člana 12. ove odluke najkasnije u roku od godinudana od dana stupanja na snagu ove odluke.

Član 41.Do donošenja Plana upravljanja iz člana 12.

ove odluke, Upravljač će vršiti poslove na osnovuprograma upravljanja, koji je dužan da donese idostavi Gradonačelniku na saglasnost u roku od 30dana od dana stupanja na snagu ove odluke.

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



Program upravljanja iz stava 1. ovog članasadrži naročito: detaljan prikaz zadataka odnosnoposlova u periodu do donošenja Plana upravljanja načuvanju, održavanju, unapređenju, prikazivanju iodrživom korišćenju zaštićenog područ ja za potrebenauke, obrazovanja, rekreacije i turizma i ukupnogsocio-ekonomskog razvoja; prikaz konkretnih poslovana izradi i donošenju upravljačkih dokumenta,prvenstveno Plana upravljanja, pravilnika ounutrašnjem redu i čuvarskoj službi i akta o naknadiza korišćenje zaštićenog područ ja; prikaz zadataka naobeležavanju zaštićenog područ ja, zasnivanjuinformacionog sistema i protivpožarnoj zaštiti; prikazsubjekata i organizacionih i materijalnih uslova zaizvršenje programa, visine i izvora potrebnihfinansijskih sredstava.

Član 42.Upravljač je dužan da Pravilnik iz člana 14.

ove odluke donese i dostavi na saglasnostGradonačelniku najkasnije u roku od godinu dana odstupanja na snagu ove odluke.

Član 43.Upravljač je dužan da Akt o naknadi iz člana

18. ove odluke donese i dostavi na saglasnostSkupštini Grada najkasnije u roku od godinu dana odstupanja na snagu ove odluke.

Član 44.Planovi uređenja prostora, planovi, programi i

osnove iz oblasti šumarstva, lovstva, upravljanjaribljim fondom, vodoprivrede, poljoprivrede, zaštitespomenika kulture, turizma i drugi programi i planovikoji se odnose na korišćenje prirodnih resursa i

prostora u zaštićenom područ ju Parka prirode «Palić»usaglasiće se sa ovom odlukom i Planom upravljanja.


da važi Odluka o stavljanju pod zaštitu parka prirode«Palić» i spomenika prirode u njemu («Službeni listOpštine Subotica», br. 8/96, 43/02 i 16/03).



Prilog:

OPIS GRANICA ZAŠTIĆENOG PODRUČJAPARK PRIRODE «PALIĆ» I ZAŠTITNE ZONE

1. Opis granica zaštićenog područ ja Park prirode«Palić»

Početna tačka opisa granice zaštite Parka prirode«Palić» je tromeđa parcela 855/1, 1454 KO Palić,Opština Subotica i granična tačka K.O Novi grad.

Opština Subotica. Granica zaštite ide na severoistok južnom graničnom linijom parcele 1454 do tromeđeparcela 1454, 854 i 1436. Lomi se na jugoistoksevernom međnom linijom parcele 1436 do parcele1435. Skreće na severozapad, zapadnom međnomlinijom parcele 1435 do njene krajnje severozapadnemeđne tačke. Granica skreće na severoistok južnommeđnom linijom parcele 1454, lomi se na jugoistok južnom međnom linijom parcele 1365 do tromeđeparcela 1365, 911 i 890/1. Granica skreće na jugoistok, istočnom međnom linijom parcele 890/1do jugozapadne međne tačke parcele 891/1. Skreće naistok južnom međnom linijom parcela 891/1, 891/2,893/5, 893/1, 893/2, preseca parcelu 1442 do tromeđeparcela 1442, 979 i 982. Lomi se na jug zapadnommeđnom linijom parcela 982, 1443, skreće na istok južnom međnom linijom parcele 1443, presecaparcelu 1451 i njenom istočnom međnom linijomgranica ide na jugoistok do parcele 1395. Skreće naistok severnom međnom linijom parcele 1395 dotromeđe parcela 1200, 1204 i 1430/4. Granica skreće

na jugoistok istočnom granicom parcele 1430/4 dotromeđe parcela 1430/4, 1429 i 1425. Granica skrećena istok severnom međnom linijom parcela 1429,1425. Lomi se na sever zapadnom međnom linijomparcela 1206/18, 1428, 1425 do parcele 1427. Skrećena jugoistok, pa na jugozapad granicom parcele 1425do tromeđe parcela 1207,1431 i 1425. Lomi se na jugoistok pa na jugozapad granicom parcele 1431, dabi u pravcu jugozapada nastavila parcelom 1425 doparcele 1451. Skreće na severozapad graničnomlinijom parcela 1425 i 1451 do naspram severoistočnemeđne tačke parcele 1367. Granica se lomi na jugozapad preseca parcelu 1451, obuhvata parcelu

1367 i ide na severozapad granicom parcela 1451 i1405/1 do krajnje severozapadne tačke parcele1405/1. Lomi se na jug, zapadnom graničnom linijomparcele 1405/1 do jugoistočne međne tačke parcele1409/1. Skreće na jugozapad, južnom međnomlinijom parcela 1409/1,1410 do parcele 2530/1.Granica se lomi na jug idući istočnom međnomlinijom parcela 2530/1, 2507,1572, 1584, 1585, 1588,1603, 1606, 2530/1, 2514, 2515, 2517, 2516, 1723/1,1723/2, 1724, 1727, 1728, 1731, 1755, 1753, 1754,2183/3, 2140 i 2157 do jugoistočne međne tačkeparcele 2157. Granica skreće na zapad pa naseverozapad, obuhvata parcelu 2157 i nastavlja

graničnom linijom parcele 2140, preseca parcelu2532, granicom parcele 2518, lomi se na jugozapad jugoistočnom graničnom linijom parcela 2519, 2520do tromeđe parcela 2520, 2468 i 2467. Skreće na jugistočnom međnom linijom parcele 2468, presecaparcelu 2462 i njenom južnom međnom linijom ide na jugozapad pa na jug do parcele 2326/1. Skreće na jugozapad severnom granicom parcele 2326/1 do putaSubotica-Senta, odnosno do granice sa KO Donjigrad. Skreće na severozapad granicom katastarskihopština, obuhvata parcelu 13167, KO Donji Grad dotromeđe parcela 13167, 13166 KO Donji grad i

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



2521/1 KO Palić. U pravcu zapada pa severa idegranicom katastarskih opština. Lomi se na zapadgranicom katastarskih opština do severozapadnemeđne tačke parcele 13100/2 KO Donji grad. Granicaskreće na jug, istočnom granicom parcele 13099/2 doparcele 13105. Lomi se na zapad, na sever, na zapadprateći granicu parcele 13099/2, u pravcu zapada ide južnom međnom linijom parcela 13098/2, 13097/2,13096/2 i 13093/2 do parcele 13091/3. Njenomistočnom međnom linijom ide na jug do parcele13092/4. Skreće na jugozapad južnom međnomlinijom parcela 13091/3, 13092/3, 13083/2, 13082/2.Skreće na sever zapadnom granicom parcela 13082/2,13091/2, 13086/2, 13084/2, 13088/2 do međne tačkesa KO Palić. Granica u pravcu severozapada idegranicom katastarskih opština do parcele 13051/2.Lomi se na jugozapad južnom međnom linijomparcela 13051/2, 13050/2, 13049/2, 13048/2, 13047/2,13046/2, 13045/2, 13044/4, 13044/3, 13043/2,13042/2, 13041/2, 13040/4, 13040/3, 13039/2. Upravcu jugozapada preseca parcele 13039/1, 13038/2,

13038/1, 13037, 13036/1, skreće na severozapad,zapadnom granicom parcele 13036/2, 13035/2,13034/2. U pravcu zapada ide južnom međnomlinijom parcela 36618/2, 36616/2, 36614, 36610/2,36607/2, 36605/2, 36606/1, 36604/2, zapadnomgranicom u pravcu severa 36603/2, 36602/2, 36599/2,36598/6, 36598/5, 36598/4, 36597/2, 36596/2,36595/2, 36594/2, 36593/2, 36592/2, 36591/2,36573/2, 36572/2,36571/2, 36570/2, 36569/2,36568/4, 36568/3, 36567/2, 36566/2, 36560/2,36561/2, do parcele 36562. Granica skreće na zapad južnom međnom linijom parcele 36562 do parcele36526. Njenom istočnom graničnom linijom ide na

sever, zapadnom granicom parcele 36564/1 do parcele36497/2. Granica skreće na jugozapad graničnomlinijom parcela 36497/2, 36498/2, 36499/2, 36500/2,36501/2, 36502/2, 36503/2, 36505/2, 36507/2, lomi sena istok severnom međnom linijom parcele 36507/1do parcele 36526. Granica skreće na jug istočnomgranicom parcele 36507/1, lomi se na zapad južnomgranicom parcele 36513 do prelomne tačke gde skrećena jugozapad presecajući parcele 36514/1 i 36514/2do parcele 36515/2. Obuhvata istu parcelu i u pravcuseverozapada preseca parcele 36514/2, 36514/1 doprelomne tačke parcele 36513. Granica skreće nazapad međnom linijom parcele 36513 do parcele

36644. Lomi se na severozapad granicom parcele36644 do severozapadne međne tačke parcele 36512.Skreće na severoistok granicom parcela 36512,36511, 36510 do parcele 36509. Lomi se naseverozapad, zapadnom granicom parcela 36509,36506, 36495/2 do njene krajnje severozapadnemeđne tačke. Skreće na severoistok, severnomgranicom parcela 36495/2, 36506 do tromeđe parcela36506, 36504 i međne tačke parcele 2523/2. KOPalić. Granica ide na severoistok granicomkatastarskih opština do međnih tačaka parcela 2523/1,2523/2 KO Palić i 36565/2, 36565/1 KO Donji grad.

Lomi se na sever granicom 2523/1 i 2523/2 do parcele14796 KO Novi grad. Skreće na severozapad južnomgranicom parcele 14796 do naspram jugozapadnemeđne tačke parcele 14155/4. U istom pravcu granicapreseca parcelu 14796 i ide granicom parcele 14155/4do parcele 14793/1. Lomi se na istok južnomgranicom parcela 14793/1,14793/2 do severoistočnemeđne tačke parcele 14154. Skreće na jugoistokgranicom parcela 14154, 14153/4, 14153/3, 14152/2,14151/4, 14151/5, 14151/6, 14150/2, 14149/2,14147/2, 14794/2, lomi se na istok južnom granicomparcele 14794/1 do tromeđe parcela 14794/1,13870/3, 13870/1. Skreće na jugoistok severnomgranicom parcela 13870/3, 13871/2, 13872/2,13873/2, lomi se na severoistok, severnom granicomparcela 13874/4, 13875/3, 13876/5, 13876/6, 13877/3,13878/3, 13879/3, 13880/3, 13881/3, 13882/3,13883/3, 13884/2, 13885/2, 13886/2, 13887/2,13888/2, 13889/2, 13890/2, 13891/2, 13892/2,13893/2, 13894/2, 13895/2, 13896/2, 13897/3,13898/3, preseca parcelu 14795/1. U pravcu juga ide

istočnom granicom parcela 13867/1, 13866/5, lomi sena zapad do parcele 14796. Skreće na jugoistokistočnom granicom parcela 14796, 13864/3, 13864/5,13863/4, 13863/3, 13862/3, 13861/3, 13860/3,13859/3, 13858/2 do parcele 14796. Lomi se na jugozapad pa na jugoistok, preseca parcelu 14796 inastavlja istočnom granicom parcele 13577/1 do jugozapadne međne tačke parcele 13579/2. Skreće nasever, zapadnom granicom na istok severnomgranicom parcele 13579/2. Dalje na istok severnomgranicom parcela 13580/2, 13581/2, 13582/2,13583/2, 13584/2, 13585/2, 13587/2, 13587/3,13589/3, 13590/3, 13591/3, 13593/3, 13594/3. Skreće

na jug istočnom granicom parcela 13594/3 i 13594/2do parcele 2523/1, KO Palić. U pravcu jugoistoka iseveroistoka granica ide parcelom 2523/1 do tromeđeparcela 2523/1, KO Palić, 13603/2 i 13604/2, KONovi grad. Granica se lomi na sever i ide zapadnomgranicom parcele 13604/2 u dužini od 82 m gdeskreće na severoistok, preseca parcele 13604/2,13605/2 do severozapadne međne tačke parcele13606/2. Skreće na jugoistok, severnom granicomparcela 13606/2, 13607/3, 13607/4, 13608/2, 13609/1,do parcele 2523/1, KO Palić. Lomi se na istokgranicom parcele 2523/1 do parcele 13625/2, KONovi grad. Lomi se na severoistok pa na jugoistok

severnom granicom parcela 13625/2, 13626/2,13627/2, 13630/2, 13641/2, 13642/2, 13643/2,13644/2, 13645/2, 13646/3, 13630/2, 13630/6, 13574,13573, 13572 do severoistočne međne tačke parcele13572. Granica skreće na jug istočnom graničnomlinijom parcele 13572. Lomi se na istok pa na jugsevernom, odnosno istočnom granicom parcele 13570do parcele 2511 KO Palić. Granica skreće na istoksevernom granicom parcela 2511, 2513, 2511, 2512do prelomne tačke parcele 13700 KO Novi grad,naspram jugoistočne međne tačke parcele 13698.Granica ide na zapad, preseca parcelu 13700, južnom

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



granicom parcele 13698, ponovo preseca parcelu13700, južnom granicom parcele 13699 do parcele13691. Lomi se na sever zapadnom međnom linijomparcele 13699, 13692 u dužini od 90 m gde se granicalomi na istok preseca parcelu 13692, dalje na istoksevernom granicom parcela 13693, 13695. Lomi se na jug u dužini od 38m gde skreće na severoistok,preseca parcelu 13694 do parcele 2510, KO Palić.Lomi se na severozapad granicom parcela 2510, 2509,dalje na sever zapadnom granicom parcela 14794/2KO Novi grad do severoistočne međne tačke parcele14793/2. Granica skreće na zapad severnom granicomparcele 14793/2 do jugozapadne međne tačke parcele14306/1. Lomi se na severozapad, zapadnomgranicom parcele 14306/1, preseca parcelu 14791 gdenjenom severnom granicom skreće na istok do jugozapadne međne tačke parcele 14332. Lomi se nasever zapadnom graničnom linijom parcele 14332 doparcele 14790/1, lomi se na istok južnom granicomparcele 14790/1 do granice sa KO Palić. Dalje naistok granicom katastarskih opština do početne tačke

opisa granice zaštite Parka prirode «Palić».1.1. Površine sa režimom zaštite I stepena

Površine sa režimom zaštite prvog stepena obuhvatajuPtičija ostrva – veštačka ostrva od nagomilanog muljaduž sredine Drugog sektora jezera Palić.Zapadno ostrvo pruža se u pravcu severozapad- jugoistok u dužini od 1200 m sa prosečnom širinomod 30 m, unutar parcele 2523/1 KO Palić.Istočno ostrvo pruža se u pravcu zapad-istok u dužiniod 550 m sa prosečnom širinom od 20 m, unutarparcela 2523/1 i 2530/1 KO Palić.

1.2. Površine sa režimom zaštite II stepena

1) Drugi i Treći sektor jezera Palić Početna tačka opisa lokaliteta je severozapadnameđna tačka parcele 13875/2 KO Novi grad. Granicaide na istok, pa na severoistok granicom parcela13875/2, 13876/3, 13876/4, 13877/2, 13878/2,13879/2, 13880/2, 13881/2, 13882/2, 13883/2 dogranice zaštite zaštićenog područ ja. Granica ide na jugoistok uporedo sa granicom zaštite do jugoistočnemeđne tačke parcele 13568 KO Novi grad i međnetačke parcele 2511, KO Palić. Granica skreće na

jugozapad preseca parcele 2511, 2530/1, 2523/1,2530/1 do severoistočne međne tačke parcele 13100/2KO Donji grad i međne tačke katastarskih opština,odnosno nasipom između Trećeg i Četvrtog sektora.Granica ide na sever, pa na jugozapad granicomparcele 2530/1 KO Palić do severoistočne međnetačke parcele 13091/4 KO Donji grad. Istočnomgraničnom linijom granica ide na jug parcelama13091/4, 13091/3 KO Donji grad do granice zaštite. Upravcu jugo-severozapada granica režima ide uporedosa granicom zaštite do parcele 36566/2. Lomi se nasever istočnom granicom parcele 36566/2 do parcele

2523/1 KO Palić. Granica skreće na zapad granicomparcele 2523/1 do parcele 2523/2. Granica skreće naseveroistok granicom parcela 2523/2 i 2523/1,odnosno nasipom između Prvog i Drugog sektora. Uistom pravcu preseca put parcele 14796 do parcele13874/2 KO Novi grad. Skreće na istok do jugozapadne međne tačke parcele 13875/2 gde selomi u pravcu severa do početne tačke opisa režima IIstepena lokaliteta. U okviru lokaliteta nalaze se dveenklave koje pripadaju I stepenu zaštite.

2) Malo pojiloU granice režima zaštite II stepena ovog lokalitetaulaze parcele 2581, deo 2532, 2138/3, 2139 i 2140KO Palić.

3) Slatina uz zapadnu obalu Četvrtog sektoraU granice režima II stepena zaštite ovog lokalitetaulaze parcele deo 13692, 13693, 13695, deo 13694,deo 13700, 13698, 13699.

4) Zabarena depresija kod kanala TapšePočetna tačka opisa lokaliteta je severozapadna tačkarova na parceli 1439/2 KO Palic. Granica ide na istokgranicom asfalta i rova parcele 1439/2, 1439/3 i1439/1 do tromeđe parcela 1439/1, 872/1 i 870/1.Lomi se i skreće na jug istočnom graničnom linijomparcele 872/1 do parcele 876/1, skreće na zapadsevernom granicom parcele 876/1 do parcele 877/3(kanal). Lomi se na jugoistok granicom kanala,parcela 877/3, 878/3, 879/2, 880/3 i 881/3. Vraća sena severozapad drugom ivicom kanala do parcele879/1. Lomi se na jugozapad granicom parcele doparcele 1438/1. Skreće na severozapad

severoistočnom graničnom linijom parcele 1438/1 dopočetne tačke opisa lokaliteta.

5) Veliki park - jugozapadPočetna tačka opisa lokaliteta je tačka na graničnojliniji parcela 1435 i 890/1, KO Palić, kod ogradecvetnog rasadnika naspram severoistočne međnetačke parcele 866. Granica ide na severoistok, unutarparcele 890/1, ogradom, lomi se na severozapad, aposle na severoistok prateći ogradu i ulazni putcvetnog rasadnika do Široke aleje. Granica skreće na jugoistok i prati jugozapadni rub Široke aleje dozapadne radijalne staze. Skreće na jugozapad rubom

radijalne staze u dužini od 125 m gde se lomi nazapad i severno od objekta javnog toaleta do uliceJožefa Hegediša. Skreće na severozapad do početnetačke opisa granice lokaliteta.

6) Veliki park - severozapadPočetna tačka opisa lokaliteta je na severozapadnomrubu kolske staze Letnje pozornice naspram jugoistočne međne tačke parcele 890/2. Granica idena severozapad prateći ogradu teniskog igrališta, lomise na sever do koridora železničke pruge, gde skrećena severoistok prateći južnu međnu liniju pruge do

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



cvetnog partera Vodenog tornja. Lomi se na jugoistokgraničnom linijom cvetnog i visokog partera doglavne radijalne staze, skreće na jug zapadnim rubomradijalne staze, do kružne staze na granici visokog iprednjeg partera. Lomi se na zapad prateći severni rubkružne staze do Široke aleje. Lomi se na severozapadprateći severoistočni rub aleje do zapadne radijalnestaze. Skreće na severoistok istočnim rubom zapadneradijalne staze do tačke naspram jugoistočne međnetačke ograde letnje pozornice. Lomi se na zapad doograde letnje pozornice. Skreće na sever i prati ogradudo severne granične tačke ograde. Nastavlja u istompravcu, prelazi peščanu stazu i lomi se na jugozapad iprati rub staze, odnosno kolskog ulaza do početnetačke opisa granice lokaliteta.

7) Krvavo jezeroPočetna tačka opisa lokaliteta je tromeđa parcela1430/4, 1203 i 1429, KO Palić. Granica ide na jugoistok izostavlja parcelu 1429 do granice zaštiteprirodnog dobra. Skreće na istok granicom zaštite i

parcele 1425, lomi se na sever granicom parcele 1425,vraća se na jug granicom iste parcele do parcele 1451(Kanjiški put). Skreće na severozapad granicom puta iparcele 1425 do naspram jugoistočne međne tačkeparcele 1403. Granica skreće na zapad, preseca put iide južnom granicom parcele 1403 do parcele 2530/1.Skreće na sever zapadnom granicom parcele 1403 doparcele 1440. Lomi se na istok severnom graničnomlinijom parcela 1403, 1402 i u istom pravcu presecaput do parcele 1425. Skreće na sever zapadnomgranicom parcele 1425 u dužini od 220 m, gde se lomina istok, preseca parcelu 1425 i ide južnom granicomparcela 1430/2, 1430/1, 1430/4 do početne tačke opisa

granice lokaliteta.

2. Opis granica zaštitne zone Parka prirode„Palić”

Početnu tačku opisa granice zaštitne zone Parkaprirode „Palić” je tromeđa parcela 1433, 1472(Horgoški put), KO Palić i granična tačka KO Novigrad. Granica ide na jugoistok južnom granicomparcela 1472, 1452 do tromeđe parcela 1452, 1248 i1426. Granica skreće na jugozapad granicom parcele1426, na jugoistok granicom parcela 1244/1 i 1244/2;1239/9 i 1239/11; 1264/1 i 1264/2; 1265/1 i 1265/2;

1261/1 i 1261/2; 1260/1 i 1260/2; 1257/1 i 1257/2;1258/2 i 1258/3, preseca parcelu 1449/2 (ul. Barska).Lomi se na jugozapad granicom parcele 1449/2 doparcele 1329/1. Skreće na jugoistok granicom parcele1328 do jugoistočne međne tačke parcele 1330. Daljeu pravcu jugoistoka zapadnom granicom parcele 1492do parcele 1494/1. Skreće na zapad severnomgranicom parcela 1494/1, 1494/2, 1505, 1506, presecaparcelu 1451, lomi se na jugoistok granicom parcele1451 do jugoistočne međne tačke parcele 1559/3.Skreće na jugozapad južnom granicom parcela1559/3, 1559/1 do obilaznog puta istočno od jezera.

Granica skreće na jug istočnom granicom obilaznogputa do jugoistočne međne tačke parcele 2187/2.Lomi se na zapad južnom granicom parcela 2187/2,2403 do tromeđe parcela 2403, 2392/2 i 2391/2.Granica skreće na jug granicom parcela 2392/2 i2391/2; 2392/3 i 2391/3, preseca parcelu 2326/1, upravcu juga zapadnom granicom parcele 2280/1 doputa Subotica-Senta. Granica skreće na jugoistokgranicom puta do jugoistočne međne tačke parcele2284/2 i međne tačke sa KO Donji grad. Granica selomi na jugozapad preseca put i nastavlja na jugozapad prateći zapadnu međnu liniju koridorapetlje i autoputa do jugoistočne međne tačke parcele13507/1 KO Donji grad. Lomi se na zapad južnomgranicom parcele 13507/1 do parcele 13491. Skrećena sever istočnom granicom parcele 13491 donaspram jugoistočne međne tačke parcele 12538/1.Lomi se na zapad, preseca parcelu 13491 i ide južnommeđnom linijom parcele 12538/1, preseca put 13492 injenom zapadnom granicom ide na sever do parcele12573. Skreće na zapad južnom granicom parcele

12573, preseca parcelu 13493 i njenom zapadnomgranicom ide na sever do parcele 13512/1 (putSubotica-Senta). Granica skreće na severozapadgranicom puta, u pravcu zapada ide južnom granicomparcele 36644 (put Subotica-Senta), preseca parceluželezničke pruge Subotica-Senta i skreće naseverozapad spoljnom granicom parcele pruge domeđne tačke KO Donji grad i KO Novi grad. U istompravcu granica ide spoljnom granicom pruge kroz KONovi grad do naspram severozapadne međne tačkeparcele 14793/1. Granica skreće na severoistok,preseca parcelu pruge i nastavlja severnom granicomparcela 14793/1, 14793/2, lomi se na jugoistok

spoljnom granicom parcele 14102, skreće na jugistočnom granicom parcela 14104, 13920 do parcele14795/1. Njenom severnom graničnom linijom ide naistok do parcele 13630/1. Lomi se na jugistokspoljnom ivicom parcele do parcele 14796/1. Granicaskreće na istok severnom granicom parcele 14796/1do jugoistočne međne tačke parcele 13730, lomi se nasever istočnom međnom linijom parcela 13730,13926, 13925/1, 14351/3, 14350, 14351/1, presecaparcelu 14787 i u istom pravcu ide istočnom međnomlinijom parcele 14702/16, 14702/15 do Horgoškogputa parcele 1472 KO Palić. Granica skreće na istok južnom graničnom linijom puta do početne tačke

opisa granice zaštitne zone.

SPISAK KATASTARSKIH PARCELAZAŠTIĆENOG PODRUČJA PARK PRIRODE

„PALIĆ” PO REŽIMIMA ZAŠTITE

Spisak katastarskih parcela sa režimom zaštite Istepena

- KO Palić: 2523/1, 2530/1

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



Spisak katastarskih parcela sa režimom zaštite IIstepena

- KO Donji grad: 13037, 13085, 13089, 13090,36614, 13034/2, 13035/2, 13036/1, 13036/2, 13038/1,13038/2, 13039/1, 13039/2, 13040/3, 13040/4,13041/2, 13042/2, 13043/2, 13044/3, 13044/4,13045/2, 13046/2, 13047/2, 13048/2, 13049/2,13050/2, 13051/2, 13082/2, 13083/2, 13084/2,13086/2, 13088/2, 13091/2, 13091/3, 13091/4,13092/3, 36567/2, 36568/3, 36568/4, 36569/2,36570/2, 36571/2, 36572/2, 36573/2, 36591/2,36592/2, 36593/2, 36594/2, 36595/2, 36596/2,36597/2, 36598/4, 36598/5, 36598/6, 36599/2,36602/2, 36603/2, 36604/2, 36605/2, 36606/1,36607/2, 36610/2, 36616/2, 36618/2

- KO Novi grad: 13570, 13572, 13573, 13574, 13575,13629, 13692 (deo), 13693, 13694 (deo), 13695,13698, 13699, 13700 (deo), 14795 (deo), 14796(deo), 13577/1, 13579/2, 13580/2, 13581/2, 13582/2,

13583/2, 13584/2, 13585/2, 13587/2, 13587/3,13589/2, 13589/3, 13590/2, 13590/3, 13591/2,13591/3, 13593/2, 13593/3, 13594/2, 13594/3,13604/2 (deo), 13605/2 (deo), 13606/2, 13607/3,13607/4, 13608/2, 13609/1, 13625/2, 13626/2,13627/2, 13628/1, 13628/2, 13630/2, 13630/3,13630/4, 13630/5, 13630/6, 13641/2, 13642/2,13643/2, 13644/2, 13645/2, 13646/3, 13858/2,13859/2, 13859/3, 13860/2, 13860/3, 13861/2,13861/3, 13862/2, 13862/3, 13863/2, 13863/3,13863/4, 13864/2, 13864/3, 13864/5, 13864/6,13866/2, 13866/5, 13867/1, 13867/2, 13874/2,13875/2, 13876/3, 13876/4, 13877/2, 13878/2,

13880/2, 13881/2, 13882/2, 13883/2, 13884/2,13885/2, 13886/2, 13887/2, 13888/2, 13889/2,13890/2, 13891/2, 13892/2, 13893/2, 13894/2,13895/2, 13896/2, 13897/2, 13897/3, 13898/2,13898/3

- KO Palić: 294, 872/1, 872/2, 872/3, 873/1, 873/2,874/1, 874/2, 875, 876/2, 877/1, 877/2, 877/3, 878/1,878/2, 878/3, 879/1, 879/2, 880/3, 1402, 1403, 1404,1405/7, 1425, 1425, 1439/1, 1439/2, 1451 (deo),2138/3, 2139, 2140, 2511, 2518, 2523/1, 2524, 2526,2527, 2528, 2530/1, 2532/1, 2532/2, 2532/3, 2532/4,2532/5

Spisak katastarskih parcela sa režimom zaštite IIIstepena

- KO Donji grad: 13094, 13167, 36497, 36498,36504, 36506, 36508, 36509, 36510, 36511, 36512,36513, 36562, 36563, 36564, 36565, 13093/2,13095/1, 13095/2, 13096/2, 13097/2, 13098/2,13098/3, 13099/2, 36495/2, 36499/2, 36500/2,36501/2, 36502/2, 36503/2, 36505/2, 36507/1,36507/2, 36514/1, 36514/2, 36515/2, 36560/2,36561/2, 36566/2

- KO Novi grad: 13692 (deo), 13700 (deo), 13868,13869, 13870/2, 13870/3, 13871/2, 13872/2, 13873/2,13874/4, 13875/3, 13876/5, 13876/6, 13877/3,13878/3, 13880/3, 13881/3, 13882/3, 13883/3,14147/2, 14149/2, 14150/2, 14151/4, 14151/5,14151/6, 14152/2, 14153/3, 14153/4, 14154, 14155/1,14155/2, 14155/3, 14155/4, 14306/1, 14306/2,14307/1, 14307/2, 14308/1, 14308/2, 14309/1,14309/2, 14310/1, 14310/2, 14311/1, 14311/2, 14312,14313, 14314, 14315, 14316, 14317, 14318, 14319,14320, 14321, 14322, 14323, 14324/1, 14324/2,14325/1, 14325/2, 14326, 14327, 14328, 14329,14330, 14331, 14332, 14791 (deo), 14794/2, 14796(deo)

- KO Palić: 855/1, 855/2, 855/3, 855/4, 855/5, 855/6,855/7, 855/8, 855/9, 856, 857/1, 857/2, 858, 859,860/1, 860/2, 861/1, 861/2, 862/1, 862/2, 863, 864/1,864/2, 865, 866, 867/1, 867/2, 868, 869, 870/1, 870/2,871, 876/1, 880/1, 880/2, 881/1, 881/2, 883/1, 883/2,

884, 885, 886/1, 887, 888, 889, 890/1, 890/2, 890/3,890/4, 890/5, 890/6, 890/7, 1206/18, 1367, 1395,1396/1, 1396/2, 1396/3, 1396/4, 1396/6, 1396/7,1396/8, 1397, 1398, 1399, 1401, 1405/2, 1405/3,1405/4, 1405/5, 1405/6, 1405/8, 1405/9, 1406/1,1406/2, 1406/3, 1407/2, 1409/1, 1409/2, 1410, 1425,1428, 1429, 1430/1, 1430/2, 1430/3, 1430/4, 1431,1435, 1436, 1437, 1438/1, 1438/2, 1439/1, 1439/2,1440, 1442 (deo), 1451 (deo), 1571, 1572, 1584,1585, 1588, 1589, 1603, 1606, 1723/1, 1723/2, 1724,1727, 1728, 1731, 1753, 1754, 1755, 2157, 2462(deo), 2463, 2464, 2465, 2466, 2468, 2507, 2508,2511, 2512, 2513, 2514, 2515, 2516, 2517, 2519,

2520, 2521/1, 2521/2, 2521/3, 2522, 2523/1, 2530/1,2530/2GRAFIČKI PRIKAZ GRANICA ZAŠTIĆENOG

PODRUČJA PARK PRIRODE „PALIĆ” INJEGOVE ZAŠTITNE ZONE, PO REŽIMIMA

ZAŠTITE

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf





Na osnovu člana 20. stav 1. tačka 5) i člana24. stav 1. Zakona o lokalnoj samoupravi („Službeniglasnik RS“, br. 129/07), člana 146. Zakona oplaniranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, br.72/09, 81/09-ispravka, 64/10-US, 24/11 i 121/12) ičlana 33. stav 1. tačka 6. Statuta Grada Subotice(„Službeni list opštine Subotica”, br. 26/08, 27/08-ispravka i 46/11),


7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



O D L U K Uo izmenama Odluke o komunalnom redu

Član 1.Član 76. stav 1. Odluke o komunalnom redu

(„Službeni list Grada Subotice“, br. 55/11) menja se iglasi:

„Uz objekat namenjen prodaji prehrambene imešovite robe, kao i uz kiosk odnosno baraku, moguse postaviti najviše dva rashladna uređaja za prodajuindustrijski pakovanog sladoleda odnosno prodajunapitaka, osim uz kioske u Gradskom jezgru Subotice(„ Službeni list APV“, br. 25/91), u zavisnosti odveličine prostora ispred odnosno neposredno poredobjekta.“

St. 2 i 3. brišu se.Dosadašnji stav 4. postaje stav 2.


dana objavljivanja u “Službeni listu Grada Subotice“.



Na osnovu člana 4. stav 2. i člana 20. stav 2.Zakona o zadužbinama, fondacijama i fondovima

(«Službeni glasnik SRS», br. 59/89), a u vezi sačlanom 71. Zakona o zadužbinama i fondacijama(«Službeni glasnik RS», br. 88/10), i člana 33. stav 1.tačka 8. Statuta Grada Subotice («Službeni listOpštine Subotica», br. 26/08 i 27/08–ispravka i«Službeni list Grada Subotice», br. 46/11),


O D L U K Uo izmeni Odluke o osnivanju

Fondacije za razvoj sporta na teritoriji GradaSubotice

Član 1.U članu 3. Odluke o osnivanju Fondacije za

razvoj sporta na teritoriji Grada Subotice («Službenilist Opštine Subotica», br. 1/98 i 19/04 i «Službeni listGrada Subotice», br. 26/09, 27/09-ispravka i 2/13)stav 1. menja se i glasi:

«Naziv Fondacije je:«Fondacija za razvoj sporta na teritoriji

Grada Subotice».»Član 2.

Ova odluka stupa na snagu osmog dana oddana objavljivanja u «Službenom listu GradaSubotice».

Po stupanju na snagu ove odluke sačiniće seprečišćeni tekst Odluke o osnivanju Fondacije zarazvoj sporta na teritoriji Grada Subotice («Službenilist Opštine Subotica», br. 1/98 i 19/04 i «Službeni listGrada Subotice», br. 26/09, 27/09-ispravka i 2/13).



Na osnovu člana 3. stav 1. Odluke oustanovljenju zvanja Počasni građanin, priznanja PRO

URBE i priznanja „dr Ferenc Bodrogvari“(„Službenilist Opštine Subotica“», br. 39/01 i 23/07 i „Službenilist Grada Subotice“, br. 6/09 i 12/09) i člana 33. stav1. tačka 20. Statuta Grada Subotice („Službeni listOpštine Subotica“, br. 26/08 i 27/08-ispravka i„Službeni list Grada Subotice“, br. 46/11),

Skupština grada Subotice, na 11. sednici,održanoj dana 30. maja 2013. godine, donela je

O D L U K Uo dodeli priznanja „dr Ferenc Bodrogvari“

Član 1.

Za istaknuto delo i za zapažena ostvarenja u2012. godini dodeljuje se priznanje „dr FerencBodrogvari“:

1. Mirni Mirkov Stes, profesoru muzike,2. Marti Bereš, glumici i3. Edvardu Molnaru, umetničkom fotografu.

Član 2.Diplomu i plaketu priznanja „dr Ferenc

Bodrogvari“ dodeljuje predsednik Skupštine gradaSubotice dana 22. juna 2013. godine, na dan rođenjadr Ferenca Bodrogvarija.

Član 3.

Ovu odluku objaviti u „Službenom listu GradaSubotice “. Republika SrbijaAutonomna Pokrajina VojvodinaGrad SuboticaSKUPŠTINA GRADA SUBOTICEBroj: I-00-17-5/2013Dana: 30.05.2013. godineS u b o t i c a


7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



Na osnovu člana 16. stav 3. i člana 24. stav 1.tačka 2), stav 2, 3, 4. i 5. Zakona o nacionalnimsavetima nacionalnih manjina („Službeni glasnik RS“,br. 72/09), člana 24. stav 3. Zakona o kulturi(„Službeni glasnik RS“, br. 72/09) i člana 33. stav 1.tačka 20. Statuta Grada Subotice („Službeni listOpštine Subotica”, br. 26/08 i 27/08-ispravka i„Službeni list Grada Subotice”, br. 46/11),


O D L U K Uo delimičnom prenosu osnivačkih prava nad

ustanovom kulture Позоришта ”Деже Костолањи” Kosztolányi Dezső Színház -

Kazališta ”Dezső Kosztolányi”

Član 1. Grad Subotica, kao osnivač ustanove kulture

Позоришта ”Деже Костолањи” - Kosztolányi Dezső Színház - Kazališta ”Dezső Kosztolányi” sa sedištem

na adresi Subotica, Trg Žrtava fašizma 5, prenosidelimično (50%) osnivačka prava nad ovomustanovom na Nacionalni savet mađarske nacionalnemanjine sa sedištem u Subotici, Age Mamužića 11.

Član 2. Ovlašćuje se Gradonačelnik Grada Subotice

da u ime Grada Subotice sa Nacionalnim savetommađarske nacionalne manjine zaključi ugovor odelimičnom prenosu osnivačkih prava.

Ugovorom iz stava 1. ovog člana će seregulisati međusobna prava i obaveze Grada Suboticei Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine

kao što su prava upravljanja koja se prenose, načinfinansiranja ustanove od strane osnivača, kao igodišnji obim sredstava koja se obezbeđuju u budžetuGrada Subotice za finansiranje delatnosti oveustanove.

Uprava Nacionalnog saveta mađarskenacionalne manjine pripremiće ugovor i zaključiti gasa Gradskim većem Grada Subotice u roku od 30 dananakon stupanja na snagu ove odluke.

Član 3. Ustanova kulture Позориште ”Деже

Костолањи” - Kosztolányi Dezső Színház - Kazalište

”Dezső Kosztolányi“ će u skladu sa ovom odlukom izaključenim ugovorom usaglasiti svoja opšta akta uroku od tri meseca od dana zaključenja ugovora.

Član 4. Ova odluka stupa na snagu osmog dana od




Maria Kern Šolja, dipl.oec, s.rNa osnovu člana 20. stav 1. tačka 16. i člana

24. stav 1. Zakona o lokalnoj samoupravi («Službeniglasnik RS», br. 129/07), člana 14. stav 1. alineja 2. i4. Odluke o osnivanju Turističke organizacije gradaSubotice («Službeni list Grada Subotice», br. 1/10 i43/10) i člana 33. stav 1. tačka 8. Statuta GradaSubotice («Službeni list Opštine Subotica», br. 26/08 i27/08-ispr. i “Službeni list Grada Subotice”, broj46/11 ),


R E Š E NJ Eo davanju saglasnosti na

Program poslovanja i finansijski plan Turističkeorganizacije grada Subotice za 2013. godinu

IDaje se saglasnost na Program poslovanja i

finansijski plan Turističke organizacije grada Suboticeza 2013. godinu, koji je doneo Upravni odborTurističke organizacije grada Subotice na 3. sedniciod 18. februara 2013. godine.

IIOvo rešenje objaviti u «Službenom listuGrada Subotice».



Na osnovu člana 60. stav 1. tačka 1) Zakona o javnim preduzećima (“Službeni glasnik RS”,br.119/12), člana 33. stav 1. tačka 9. Statuta GradaSubotice («Službeni list Opštine Subotica», br. 26/08 i27/08-ispravka i «Službeni list Grada Subotice», br.46/11) i člana 20. stav 1. tačka 1) Odluke o promeniOdluke o osnivanju Javnog komunalnog preduzeća„Čistoća i zelenilo“ Subotica („Službeni list GradaSubotice“, br. 9/13),


7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



R E Š E N J Eo davanju saglasnosti na Statut Javnog

komunalnog preduzeća„Čistoća i zelenilo“ Subotica

I Daje se saglasnost na Statut Javnog

komunalnog preduzeća „Čistoća i zelenilo“ Subotica,koji je doneo Upravni odbor Javnog komunalnogpreduzeća „Čistoća i zelenilo“ Subotica, na 6. sedniciodržanoj dana 7.5.2013. godine.

IIOvo rešenje objaviti u “Službenom listu

Grada Subotice”.



Na osnovu člana 60. stav 1. tačka 1) Zakona o javnim preduzećima (“Službeni glasnik RS”,br.119/12), člana 33. stav 1. tačka 9. Statuta GradaSubotice («Službeni list Opštine Subotica», br. 26/08 i27/08-ispravka i «Službeni list Grada Subotice», br.46/11) i člana 20. stav 1. tačka 1) Odluke o promeniOdluke o osnivanju Javnog komunalnog preduzeća zaobavljanje dimničarskih usluga „Dimničar“ Subotica

(„Službeni list Grada Subotice“, br. 9/13),Skupština Grada Subotice, na 11. sedniciodržanoj dana 30. maja 2013. godine, donela je


komunalnog preduzećaza obavljanje dimničarskih usluga „Dimničar“

Subotica


komunalnog preduzeća za obavljanje dimničarskih

usluga „Dimničar“ Subotica, koji je doneo Upravniodbor Javnog komunalnog preduzeća za obavljanjedimničarskih usluga „Dimničar“ Subotica, na 111.sednici održanoj dana 9. 5. 2013. godine.


Grada Subotice”.



Maria Kern Šolja, dipl.oec, s.rNa osnovu člana 60. stav 1. tačka 1) Zakona o

javnim preduzećima (“Službeni glasnik RS”,br.119/12), člana 33. stav 1. tačka 9. Statuta GradaSubotice («Službeni list Opštine Subotica», br. 26/08 i27/08-ispravka i «Službeni list Grada Subotice», br.46/11) i člana 22. stav 1. tačka 1) Odluke o promeniOdluke o osnivanju Javnog preduzeća „Palić-Ludaš“Palić („Službeni list Grada Subotice“, br. 9/13),


R E Š E N J Eo davanju saglasnosti na Statut Javnog preduzeća„Palić-Ludaš“ Palić

I Daje se saglasnost na Statut Javnog preduzeća

„Palić-Ludaš“ Palić, koji je doneo Upravni odborJavnog preduzeća „Palić-Ludaš“ Palić, na 6. sedniciodržanoj dana 13.5.2013. godine.


Grada Subotice”.



Na osnovu člana 60. stav 1. tačka 1) Zakona o javnim preduzećima (“Službeni glasnik RS”,br.

119/12), člana 33. stav 1. tačka 9. Statuta GradaSubotice («Službeni list Opštine Subotica», br. 26/08 i27/08-ispravka i «Službeni list Grada Subotice», br.46/11) i člana 20. stav 1. tačka 1) Odluke o promeniOdluke o osnivanju Javnog komunalnog preduzeća„Parking“ Subotica („Službeni list Grada Subotice“,br. 9/13),


7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf




komunalnog preduzeća„Parking“ Subotica


komunalnog preduzeća „Parking“ Subotica, koji jedoneo Upravni odbor Javnog komunalnog preduzeća„Parking“ Subotica, na 7. sednici održanoj dana30.4.2013. godine.


Grada Subotice”.

Republika SrbijaAutonomna Pokrajina VojvodinaGrad SuboticaSKUPŠTINA GRADA SUBOTICEBroj: I-00-022-203/2013Dana: 30.05.2013. godine

S u b o t i c aPredsednik Skupštine grada SuboticeMaria Kern Šolja, dipl.oec, s.r

Na osnovu člana 60. stav 1. tačka 1) Zakona o javnim preduzećima (“Službeni glasnik RS”,br.119/12), člana 33. stav 1. tačka 9. Statuta GradaSubotice («Službeni list Opštine Subotica», br. 26/08 i27/08-ispravka i «Službeni list Grada Subotice», br.46/11) i člana 20. stav 1. tačka 1) Odluke o promeniOdluke o osnivanju Javnog komunalnog preduzeća„Subotičke pijace“ Subotica („Službeni list GradaSubotice“, br. 9/13),



komunalnog preduzeća„Subotičke pijace“ Subotica


komunalnog preduzeća „Subotičke pijace“ Subotica,koji je doneo Upravni odbor Javnog komunalnogpreduzeća „Subotičke pijace“ Subotica, na 8. sedniciodržanoj dana 7.5.2013. godine.

II

Ovo rešenje objaviti u “Službenom listuGrada Subotice”.Republika SrbijaAutonomna Pokrajina VojvodinaGrad SuboticaSKUPŠTINA GRADA SUBOTICEBroj: I-00-022-204/2013Dana: 30.05.2013. godineS u b o t i c a


Na osnovu člana 60. stav 1. tačka 1) Zakona o javnim preduzećima (“Službeni glasnik RS”,br.119/12), člana 33. stav 1. tačka 9. Statuta GradaSubotice («Službeni list Opštine Subotica», br. 26/08 i27/08-ispravka i «Službeni list Grada Subotice», br.46/11) i člana 20. stav 1. tačka 1) Odluke o promeniOdluke o osnivanju Javnog komunalnog preduzeća„Pogrebno“ Subotica („Službeni list Grada Subotice“,br. 9/13),



komunalnog preduzeća„Pogrebno“ Subotica


komunalnog preduzeća „Pogrebno“ Subotica, koji jedoneo Upravni odbor Javnog komunalnog preduzeća

„Pogrebno“ Subotica, na 8. sednici i 1. vanrednojsednici održane dana 11.4.2013. i 14.5.2013. godine.


Grada Subotice”.



Na osnovu člana 60. stav 1. tačka 1) Zakona o javnim preduzećima (“Službeni glasnik RS”,br.119/12), člana 33. stav 1. tačka 9. Statuta GradaSubotice («Službeni list Opštine Subotica», br. 26/08 i27/08-ispravka i «Službeni list Grada Subotice», br.46/11) i člana 22. stav 1. tačka 1) Odluke o promeniOdluke o osnivanju Javnog preduzeća „Privredno-tehnološki parkovi Subotica“ („Službeni list GradaSubotice“, br. 9/13),


R E Š E N J Eo davanju saglasnosti na Statut Javnog preduzeća

„Privredno-tehnološki parkovi Subotica“


„Privredno-tehnološki parkovi Subotica“, koji jedoneo Upravni odbor Javnog preduzeća „Privredno-

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



tehnološki parkovi Subotica“, na 10. sednici održanojdana 7. 5. 2013. godine.


Grada Subotice”.

Republika SrbijaAutonomna Pokrajina Vojvodina

Grad SuboticaSKUPŠTINA GRADA SUBOTICEBroj: I-00-022-198/2013Dana: 30.05.2013. godineS u b o t i c a


Na osnovu člana 60. stav 1. tačka 1) Zakona o javnim preduzećima (“Službeni glasnik RS”,br.119/12), člana 33. stav 1. tačka 9. Statuta GradaSubotice («Službeni list Opštine Subotica», br. 26/08 i27/08-ispravka i «Službeni list Grada Subotice», br.

46/11) i člana 20. stav 1. tačka 1) Odluke o promeniOdluke o osnivanju Javnog komunalnog preduzeća„Stadion“ Subotica („Službeni list Grada Subotice“,br. 9/13),



komunalnog preduzeća„Stadion“ Subotica

I

Daje se saglasnost na Statut Javnogkomunalnog preduzeća „Stadion“ Subotica, koji jedoneo Upravni odbor Javnog komunalnog preduzeća„Stadion“ Subotica, na 9. sednici održanoj dana 7. 5.2013. godine.


Grada Subotice”.




Na osnovu člana 60. stav 1. tačka 1) Zakona o javnim preduzećima (“Službeni glasnik RS”,br.119/12), člana 33. stav 1. tačka 9. Statuta GradaSubotice («Službeni list Opštine Subotica», br. 26/08 i27/08-ispravka i «Službeni list Grada Subotice», br.46/11) i člana 20. stav 1. tačka 1) Odluke o promeni

Odluke o osnivanju Javnog komunalnog preduzeća„Suboticagas“ Subotica („Službeni list GradaSubotice“, br. 9/13),

Skupština Grada Subotice, na 11. sedniciodržanoj dana 30 maja 2013. godine, donela je


komunalnog preduzeća„Suboticagas“ Subotica


komunalnog preduzeća „Suboticagas“ Subotica, koji je doneo Upravni odbor Javnog komunalnogpreduzeća „Suboticagas“ Subotica, na 8. sedniciodržanoj dana 7.5.2013. godine.


Grada Subotice”.



Na osnovu člana 60. stav 1. tačka 1) Zakona o javnim preduzećima (“Službeni glasnik RS”,br.

119/12), člana 33. stav 1. tačka 9. Statuta GradaSubotice («Službeni list Opštine Subotica», br. 26/08 i27/08-ispravka i «Službeni list Grada Subotice», br.46/11) i člana 20. stav 1. tačka 1) Odluke o promeniOdluke o osnivanju Javnog preduzeća „Subotica-trans“ Subotica („Službeni list Grada Subotice“, br.9/13),



„Subotica-trans“ Subotica


„Subotica-trans“ Subotica, koji je doneo Upravniodbor Javnog preduzeća „Subotica-trans“ Subotica,na 9. sednici održanoj dana 8.5.2013. godine.


Grada Subotice”.

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf






javnim preduzećima (“Službeni glasnik RS”,br.119/12), člana 33. stav 1. tačka 9. Statuta GradaSubotice («Službeni list Opštine Subotica», br. 26/08 i27/08-ispravka i «Službeni list Grada Subotice», br.46/11) i člana 20. stav 1. tačka 1) Odluke o promeniOdluke o osnivanju Javnog komunalnog preduzeća„Subotička toplana“ Subotica („Službeni list GradaSubotice“, br. 9/13),



komunalnog preduzeća„Subotička toplana“ Subotica


komunalnog preduzeća „Subotička toplana“ Subotica,koji je doneo Upravni odbor Javnog komunalnogpreduzeća „Subotička toplana“ Subotica, na 9. sedniciodržanoj dana 30.4.2013. godine.

IIOvo rešenje objaviti u “Službenom listuGrada Subotice”.



Na osnovu člana 60. stav 1. tačka 1) Zakona o javnim preduzećima (“Službeni glasnik RS”,br.119/12), člana 33. stav 1. tačka 9. Statuta GradaSubotice («Službeni list Opštine Subotica», br. 26/08 i27/08-ispravka i «Službeni list Grada Subotice», br.46/11) i člana 20. stav 1. tačka 1) Odluke o promeniOdluke o osnivanju Javnog komunalnog preduzeća„Vodovod i kanalizacija“ Subotica („Službeni listGrada Subotice“, br. 9/13),



komunalnog preduzeća„Vodovod i kanalizacija“ Subotica


komunalnog preduzeća „Vodovod i kanalizacija“Subotica, koji je doneo Upravni odbor Javnogkomunalnog preduzeća „Vodovod i kanalizacija“Subotica, na 19. sednici održanoj dana 7.5.2013.godine.


Grada Subotice”.



Na osnovu člana 60. stav 1. tačka 1) Zakona o javnim preduzećima (“Službeni glasnik RS”,br.119/12), člana 33. stav 1. tačka 9. Statuta GradaSubotice («Službeni list Opštine Subotica», br. 26/08 i27/08-ispravka i «Službeni list Grada Subotice», br.46/11) i člana 23. stav 1. tačka 1) Odluke o promeniOdluke o osnivanju Javnog preduzeća „Zavod zaurbanizam Grada Subotice“ („Službeni list Grada

Subotice“, br. 9/13),Skupština Grada Subotice, na 11. sedniciodržanoj dana 30. maja 2013. godine, donela je


„Zavod za urbanizam Grada Subotice“


„Zavod za urbanizam Grada Subotice“, koji je doneoUpravni odbor Javnog preduzeća „Zavod zaurbanizam Grada Subotice“, na 7. sednici održanoj

dana 7.5.2013. godine.II

Ovo rešenje objaviti u “Službenom listuGrada Subotice”.

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf






javnim preduzećima (“Službeni glasnik RS”,br.119/12), člana 33. stav 1. tačka 9. Statuta GradaSubotice („Službeni list Opštine Subotica”, br. 26/08 i27/08-ispravka i „Službeni list Grada Subotice”, br.46/11) i člana 21. stav 1. tačka 1) Odluke o promeniOdluke o osnivanju Javnog preduzeća „Радио Суботица“ Суботица - Јаvnog poduzeća „RadioSubotica“ Subotica – Szabadkai Rádió KözvállalatSzabadka („Službeni list Grada Subotice”, br. 9/13),

Skupština grada Subotice, na 11. sednici


R E Š E NJ Eo davanju saglasnosti na Statut Јавног предузећа „Радио Суботица“ Суботица - Szabadkai RádióKözvállalat Szabadka – Јаvnog poduzeća „Radio

Subotica“Subotica

IDaje se saglasnost na Statut Јавног

предузећа „Радио Суботица“ Суботица - SzabadkaiRádió Közvállalat Szabadka – Јаvnog poduzeća„Radio Subotica“Subotica, koji je doneo Upravni

odbor Јавног предузећа „Радио Суботица“Суботица - Szabadkai Rádió Közvállalat Szabadka –Јаvnog poduzeća „Radio Subotica“Subotica, nasednici održanoj dana 07. 05. 2013. godine.


Grada Subotice”.




Na osnovu člana 52. Zakona o planiranju iizgradnji («Službeni glasnik RS», br. 72/09, 81/09-ispravka, 64/10-US, 24/11 i 42/13-US), i člana 33.stav 1. tačka 20. Statuta Grada Subotice («Službenilist Opštine Subotica», br. 26/08 i 27/08-ispravka i«Službeni list Grada Subotice», br. 46/11),


R E Š E NJ Eo obrazovanju Komisije za planove

IRadi obavljanja stručnih poslova u postupku

izrade i sprovođenja planskih dokumenata, kao idavanja stručnog mišljenja po zahtevu nadležnihorgana uprave obrazuje se Komisija za planove (udaljem tekstu: Komisija).

IIKomisija ima predsednika, zamenika

predsednika i sedam članova.Tri člana Komisije imenuju se na predlog

organa Autonomne Pokrajine Vojvodine nadležnog zaposlove urbanizma i građevinarstva.

Mandat predsednika, zamenika predsednika ičlanova Komisije traju četiri godine.

IIIU Komisiju se imenuju:1. Josip Kovač Striko, za predsednika,2. Jožef Čipa, za zamenika predsednika,3. Vesna Prosenica, za člana, na predlog

Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam,graditeljstvo i zaštitu životne sredine,

4. Jene Janković, za člana, na predlogPokrajinskog sekretarijata za urbanizam,graditeljstvo i zaštitu životne sredine,

5. Snežana Jančić, za člana, na predlogPokrajinskog sekretarijata za urbanizam,graditeljstvo i zaštitu životne sredine,

6. Dražena Milošević, za člana,7. Mirjana Mijatović, za člana,8. Deže Ludaši, za člana i9. Čila Gujaš, za člana.Lica iz stava 1. ove tačke imenuju se sa

narednim danom od dana donošenja ovog rešenja namandatni period od četiri godine.

IVKomisija radi u sednicama.Sednice Komisije saziva predsednik

Komisije.Komisija punovažno odlučuje ako na sednici

prisustvuje više od polovine članova Komisije.Komisija donosi odluke većinom glasovaukupnog broja prisutnih članova.

O radu Komisije vodi se zapisnik.Komisija donosi poslovnik o svom radu

kojim se bliže uređuje način rada i odlučivanjaKomisije.

VZa rad u Komisiji predsedniku, zameniku

predsednika i članovima Komisije pripada naknada uskladu sa aktom Grada kojim se uređuje naknada zarad u komisijama organa Grada.

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



VIStručne i administrativno-tehničke poslove za

potrebe Komisije obavlja Služba za građevinarstvo uSekretarijatu za građevinarstvo i imovinu Gradskeuprave Grada Subotice.

VIIDonošenjem ovog rešenja prestaje da važi

Rešenje o obrazovanju Komisije za planove od 27.septembra 2012. godine («Službeni list GradaSubotice», br. 46/12).

VIIIOvo rešenje objaviti u «Službenom listu

Grada Subotice».



Republika SrbijaAutonomna Pokrajina VojvodinaGrad SuboticaSKUPŠTINA GRADA SUBOTICEBroj: I-00-022-178/2013Dana: 30. 05. 2013. godinaS u b o t i c a

Na osnovu člana 132. stav 6. Zakona ozdravstvenoj zaštiti («Službeni glasnik RS», br.

107/05, 72/09, 88/10, 99/10, 57/11i 119/12), člana 33.stav 1. tačka 9. Statuta Grada Subotice («Službeni listOpštine Subotica», br. 26/08 i 27/08-ispravka i«Službeni list Grada Subotice», br. 46/11) i člana 13.stav 4. Odluke o osnivanju Zdravstvene ustanoveDom zdravlja Subotica («Službeni list OpštineSubotica», br. 34/06, 23/07 i «Službeni list GradaSubotice», br. 4/13),


R E Š E N J Eo imenovanju direktora Doma zdravlja Subotica

IImenuje se dr Mila Bogdanović Dujmić,

specijalista pneumoftiziolog, za direktora Domazdravlja, na mandatni period od četiri godine, sanarednim danom od dana donošenja ovog rešenja.


Grada Subotice».

O b r a z l o ž e n j eUpravni odbor Doma zdravlja Subotica, je na

sednici održanoj dana 26.marta 2013.godine doneoOdluku da se raspiše konkurs za izbor i imenovanjedirektora Doma zdravlja Subotica na mandatni periodod četiri godine. Javni konkurs za izbor i imenovanjedirektora objavljen je u nedeljniku «Subotičke novine» od 29. marta 2013. godine i u dnevnom listuMagyar Szó od 30/31 marta 2013.godine.Rok zapodnošenje prijava bio je 8 dana od danaobjavljivanja.

Na Javni konkurs za izbor i imenovanjedirektora blagovremeno su podnele molbu dr BojanaVišnjić, specijalista opšte medicine, prim dr LjiljanaMiljački, specijalista opšte medicine, mastermenadžer u zdravstvu i v.d. direktora Doma zdravljadr Mila Bogdanović Dujmić, specijalistapneumoftiziolog.

Upravni odbor je konstatovao da su sva trikandidata priložila neophodnu dokumentaciju, te jedoneo jednoglasnu odluku kojom se predlaže

Osnivaču, Skupštini grada Subotice da se za direktoraDoma zdravlja Subotica, na mandatni period od četirigodine, imenuje dr Mila Bogdanović Dujmić,specijalista pneumoftiziolog.

Odredbama člana 132. stav 6. Zakona ozdravstvenoj zaštiti («Službeni glasnik RS», br.107/05, 72/09, 88/10, 99/10 ,57/11 i 119/12)propisano je da na osnovu predloga upravnog odbora,osnivač imenuje direktora. Prema članu 33. stav 1.tačka 9. Statuta Grada Subotice («Službeni listOpštine Subotica», br. 26/08 i 27/08-ispravka i«Službeni list Grada Subotice», br. 46/11) Skupštinagrada imenuje i razrešava direktore ustanova čiji je

osnivač, a prema članu 13. stav 4. Odluke o osnivanjuzdravstvene ustanove Dom zdravlja Subotica(«Službeni list Opštine Subotica, broj 34/06 i 23/07 i«Službeni list Grada Subotice», br. 4/13) direktoraustanove imenuje Skupština na osnovu prethodnosprovedenog javnog konkursa i predloga Ustanove.

Shodno odredbama člna 132. stav 6. Zakona ozdravstvenoj zaštiti («Službeni glasnik RS», br.107/05, 72/09, 88/10, 99/10, 57/11 i 119/12), člana33. stav 1. tačka 9. Statuta Grada Subotice («Službenilist Opštine Subotica», br. 26/08 i 27/08-ispravka i«Službeni list Grada Subotice», br. 46/11) i člana 13.stav 4. Odluke o osnivanju Zdravstvene ustanove

Dom zdravlja Subotica («Službeni list OpštineSubotica, broj 34/06 i 23/07 i «Službeni list GradaSubotice», br. 4/13) doneto je Rešenje kao udispozitivu.

Uputstvo o pravnom sredstvu: Ovo rešenje je konačno i protiv njega nije dopuštena žalba već semože tužbom pokrenuti upravni spor kod Upravnogsuda Beograd u roku od 30 dana od dana dostavljanjarešenja. Tužba se predaje u dva primerka, sa dokazomo uplati takse u iznosu od 390,00 dinara.

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



Predsednik Skupštine grada SuboticeMaria Kern Šolja, dipl.oec, s.r.

Na osnovu člana 32. stav 1. tačka 20. i člana66. stav 3. Zakona o lokalnoj samoupravi («Službeniglasnik RS», br. 129/07) i člana 91. stav 3. PoslovnikaSkupštine grada Subotice («Službeni list OpštineSubotica» br. 29/08 i «Službeni list Grada Subotice»,

br. 55/11),Skupština grada Subotice, na 11. sedniciodržanoj dana 30. maja 2013. godine donela je

Z A K LJ U Č A Ko prestanku dužnosti direktora

Javnog komunalnog preduzeća «Čistoća i zelenilo»Subotica

IUtvrđuje se da Dragin Vladimiru, dipl. pravniku

prestaje dužnost direktora Javnog komunalnogpreduzeća «Čistoća i zelenilo» Subotica, sa danom

31.maja 2013. godine. IIOvaj zaključak objaviti u «Službenom listu

Grada Subotice».




Na osnovu člana 42. Zakona o javnimpreduzećima (“Službeni glasnik RS”, br. 119/12),člana 33. stav 1. tačka 9. Statuta Grada Subotice(“Službeni list Opštine Subotica”, br. 26/08 i 27/08-ispravka i “Službeni list Grada Subotice”, br. 46/11) ičlana 19. Odluke o promeni Odluke o osnivanjuJavnog komunalnog preduzeća “Čistoća i zelenilo”Subotica (“Službeni list Grada Subotice”, br. 9/13),

Skupština grada Subotice, na 11. sedniciodržanoj dana 30. maja godine, donela je

R E Š E NJ Eo imenovanju vršioca dužnosti direktora

Javnog komunalnog preduzeća “Čistoća i zelenilo”Subotica

IImenuje se Kovač Striko Josip, dipl. Inžinjer

građevine, za vršioca dužnosti direktora Javnogkomunalnog preduzeća “Čistoća i zelenilo” Subotica.

Imenovani će obavljati dužnost iz stava 1. ovetačke počev od 1. juna 2013.godine do imenovanjadirektora Javnog komunalnog preduzeća “Čistoća i

zelenilo” Subotica, a najduže šest meseci od dananjegovog imenovanja.


Grada Subotice».

O b r a z l o ž e nj eS obzirom da je Dragin Vladimiru, dipl.

pravniku prestala dužnost direktora Javnogkomunalnog preduzeća “Čistoća i zelenilo” Subotica,neophodno je imenovanje vršioca dužnosti.

Prema članu 42. Zakona o javnimpreduzećima (“Službeni glasnik RS”, br. 119/2012),vršioca dužnosti direktora javnog preduzeća imenujeorgan nadležan za imenovanje direktora javnogpreduzeća, prema članu 33. stav 1. tačka 9. StatutaGrada Subotice (“Službeni list Opštine Subotica”, br.26/08 i 27/08-ispravka i “Službeni list GradaSubotice”, br. 46/11) Skupština grada imenuje irazrešava direktore javnih preduzeća, a član 19.Odluke o promeni Odluke o osnivanju Javnog

komunalnog preduzeća “Čistoća i zelenilo” Subotica(“Službeni list Grada Subotice”, br. 9/13) Skupštinagrada imenuje vršioca dužnosti direktora.

S obzirom da je neophodno da se imenujevršilac dužnosti Javnog komunalnog preduzeća“Čistoća i zelenilo” Subotica, predloženo je da seKovač Striko Josip, dipl. Inžinjer građevine, imenujeza vršioca dužnosti direktora Javnog komunalnogpreduzeća “Čistoća i zelenilo” Subotica sa danom 1. juna 2013. godine do imenovanja direktora Javnogkomunalnog preduzeća “Čistoća i zelenilo” Subotica,a najduže šest meseci od dana njegovog imenovanja.

Na osnovu navedenog doneto je Rešenje kao

u dispozitivu.Uputstvo o pravnom sredstvu: Ovo Rešenje je konačno i protiv njega nije

dopuštena žalba već se može tužbom pokrenutiupravni spor kod Upravnog suda Beograd u roku od30 dana od dana dostavljanja Rešenja. Tužba sepredaje u dva primerka, sa dokazom o uplati takse uiznosu od 390,00 dinara.




7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



Na osnovu člana 32. stav 1. tačka 20. i člana66. stav 3. Zakona o lokalnoj samoupravi («Službeniglasnik RS», br. 129/07) i člana 91. stav 3. PoslovnikaSkupštine grada Subotice («Službeni list OpštineSubotica» br. 29/08 i «Službeni list Grada Subotice»,br. 55/11),

Skupština grada Subotice, na 11. sedniciodržanoj dana 30. maja 2013. godine donela je

Z A K L J U Č A Ko prestanku mandata vršioca dužnosti direktora

Javnog komunalnog preduzeća «Stadion»Subotica

IUtvrđuje se da mr Šandor Fazekašu, dipl.

inženjer mašinstva, prestaje mandat vršioca dužnostidirektora Javnog komunalnog preduzeća «Stadion»Subotica, sa danom 31. maja 2013. godine.

II

Ovaj zaključak objaviti u «Službenom listuGrada Subotice».



Na osnovu člana 42. Zakona o javnimpreduzećima (“Službeni glasnik RS”, br. 119/12),člana 33. stav 1. tačka 9. Statuta Grada Subotice(“Službeni list Opštine Subotica”, br. 26/08 i 27/08-ispravka i “Službeni list Grada Subotice”, br. 46/11) ičlana 19. Odluke o promeni Odluke o osnivanjuJavnog komunalnog preduzeća “Stadion” Subotica(“Službeni list Grada Subotice”, br. 9/13),


R E Š E N J Eo imenovanju vršioca dužnosti direktora

Javnog komunalnog preduzeća “Stadion” Subotica

IImenuje se Miroslav Proročić, dipl.

ekonomista, za vršioca dužnosti direktora Javnogkomunalnog preduzeća “Stadion” Subotica.

Imenovani će obavljati dužnost iz stava 1. ovetačke počev od 1. juna 2013.godine do imenovanjadirektora Javnog komunalnog preduzeća “Stadion”Subotica, a najduže šest meseci od dana njegovogimenovanja.


Grada Subotice”.

O b r a z l o ž e n j eS obzirom da je mr Šandor Fazekašu, dipl.

inženjer mašinstva prestao mandat vršioca dužnostidirektora Javnog komunalnog preduzeća «Stadion»Subotica, neophodno je imenovanje vršioca dužnosti.

Prema članu 42. Zakona o javnimpreduzećima (“Službeni glasnik RS”, br. 119/2012),vršioca dužnosti direktora javnog preduzeća imenujeorgan nadležan za imenovanje direktora javnogpreduzeća, prema članu 33. stav 1. tačka 9. StatutaGrada Subotice (“Službeni list Opštine Subotica”, br.26/08 i 27/08-ispravka i “Službeni list GradaSubotice”, br. 46/11) Skupština grada imenuje irazrešava direktore javnih preduzeća, a član 19.Odluke o promeni Odluke o osnivanju Javnogkomunalnog preduzeća “Stadion” Subotica (“Službenilist Grada Subotice”, br. 9/13) Skupština grada

imenuje vršioca dužnosti direktora.S obzirom da je neophodno da se imenujevršilac dužnosti Javnog komunalnog preduzeća“Stadion” Subotica, predloženo je da se MiroslavProročić, dipl. ekonomista, imenuje za vršiocadužnosti direktora Javnog komunalnog preduzeća“Stadion” Subotica sa danom 1. juna 2013. godine doimenovanja direktora Javnog komunalnog preduzeća“Stadion” Subotica, a najduže šest meseci od dananjegovog imenovanja.

Na osnovu navedenog doneto je Rešenje kaou dispozitivu.

Uputstvo o pravnom sredstvu:

Ovo Rešenje je konačno i protiv njega nijedopuštena žalba već se može tužbom pokrenutiupravni spor kod Upravnog suda Beograd u roku od30 dana od dana dostavljanja Rešenja. Tužba sepredaje u dva primerka, sa dokazom o uplati takse uiznosu od 390,00 dinara.



Republika SrbijaAutonomna Pokrajina VojvodinaGrad SuboticaSKUPŠTINA GRADA SUBOTICEBroj: I-00-022-185/2013Dana: 30.05.2013. godinaS u b o t i c a

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



Na osnovu člana 39. stav 2. tačka 1. Zakona okulturi („Službeni glasnik RS“, br. 72/09), člana 33.stav 1. tačka 9. Statuta Grada Subotice („Službeni listOpštine Subotica“, br. 26/08, 27/08-ispravka i„Službeni list Grada Subotice“, br. 46/11) i člana 13.stav 2. tačka 1) Odluke o osnivanju ustanoveМодерна галерија „Ликовни сусрет” Суботица -Képzőművészeti Találkozó Modern Galéria Szabadka- Moderna galerija „Likovni susret” Subotica(„Službeni list Grada Subotice“, br. 53/12 - prečišćenitekst),

Skupština grada Subotice, na 11. sedniciodržanoj dana 30. maja 2013.godine, donosi

R E Š E NJ Eo razrešenju direktora ustanove Модерна галерија „Ликовни сусрет” Суботица -

Képzőművészeti Találkozó Modern GalériaSzabadka – Moderna galerija „Likovni susret”

Subotica

IRazrešava se Olga Šram, istoričar umetnosti,dužnosti direktora ustanove Модерна галерија „Ликовни сусрет” Суботица - KépzőművészetiTalálkozó Modern Galéria Szabadka – Modernagalerija „Likovni susret” Subotica sa danom 15. maj2013. godine.

IIOvo rešenje objaviti u „Službenom listu

Grada Subotice“.

O b r a z l o ž e nj eSkupština grada Subotice je Rešenjem o

imenovanju direktora ustanove Модерна галерија „Ликовни сусрет” Суботица – Moderna galerija„Likovni susret” Subotica – KépzőművészetiTalálkozó Modern Galéria Szabadka («Službeni listGrada Subotice», br. 24/09) imenovala Olgu Šram zadirektora Ustanove, na mandatni period od četirigodine.

Olga Šram, istoričar umetnosti, direktorustanove Модерна галерија „Ликовни сусрет”Суботица - Képzőművészeti Találkozó ModernGaléria Szabadka – Moderna galerija „Likovni susret”Subotica dana 28 marta 2013. godine podnela jemolbu da se, zbog sticanja jednog od uslova za

odlazak u penziju, sa danom 15. maj 2013. godinerazreši dužnosti direktora Ustanove.Članom 39. stav 1. Zakona o kulturi

(«Službeni glasnik RS», br. 72/09) utvrđeno je dadužnost direktora ustanove prestaje istekom mandata irazrešenjem, a prema stavu 2. tačka 1) istog članautvrđeno je da će osnivač razrešiti direktora pre istekamandata na lični zahtev.

Prema članu 33. stav 1. tačka 9. StatutaGrada Subotice («Službeni list Opštine Subotica», br.26/08, 27/08-ispravka i „Službeni list GradaSubotice“, br. 46/11) Skupština grada Subotice

imenuje i razrešava upravni i nadzorni odbor, imenujei razrešava direktore javnih preduzeća, ustanova,organizacija i službi , čiji je osnivač .

Prema članu 13. stav 1. Odluke o osnivanjuustanove Модерна галерија „Ликовни сусрет”Суботица - Képzőművészeti Találkozó ModernGaléria Szabadka - Moderna galerija „Likovni susret”Subotica („Službeni list Grada Subotice“, br. 53/12 -prečišćeni tekst) dužnost direktora ustanove prestajeistekom mandata i razrešenjem, a prema stavu 2.tačka 1) istog člana utvrđeno je da će Skupštinarazrešiti direktora Ustanove pre isteka mandata nalični zahtev.

S obzirom da su se stekli uslovi za razrešenjedirektora ustanove Модерна галерија „Ликовни сусрет” Суботица - Képzőművészeti TalálkozóModern Galéria Szabadka – Moderna galerija„Likovni susret” Subotica”, doneto je Rešenje kao udispozitivu.

Uputstvo o pravnom sredstvu:Ovo rešenje je konačno i protiv njega nije

dopuštena žalba već se može tužbom pokrenutiupravni spor kod Upravnog suda Beograd u roku od30 dana od dana dostavljanja Rešenja. Tužba sepredaje u dva primerka, sa dokazom o uplati takse uiznosu od 390,00 dinara.



Broj: I-00-022-188/2013Dana: 30.05.2013. godinaS u b o t i c a

Na osnovu člana 37. Zakona o kulturi(«Službeni glasnik RS», br. 72/09), člana 33. stav 1.tačka 9. Statuta Grada Subotice («Službeni listOpštine Subotica», br. 26/08, 27/08-ispravka i„Službeni list Grada Subotice“, br. 46/11) i člana 11.stav 5. Odluke o osnivanju ustanove Модерна галерија „Ликовни сусрет” Суботица -Képzőművészeti Találkozó Modern Galéria Szabadka- Moderna galerija „Likovni susret” Subotica

(«Službeni list Grada Subotice», br. 53/12 - prečišćenitekst),

Skupština grada Subotice, na 11. sedniciodržanoj dana 30. maja 2013.godine, donosi

R E Š E NJ Eo imenovanju vršioca dužnosti direktora ustanoveМодерна галерија „Ликовни сусрет” Суботица

- Képzőművészeti Találkozó Modern GalériaSzabadka – Moderna galerija „Likovni susret”

Subotica I

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



Imenuje se Nela Tonković, istoričarumetnosti, za vršioca dužnosti direktora ustanoveМодерна галерија „Ликовни сусрет” Суботица -Képzőművészeti Találkozó Modern Galéria Szabadka– Moderna galerija „Likovni susret” Subotica sadanom donošenja ovog rešenja.

Imenovana će obavljati dužnost iz stava 1.ove tačke do imenovanja direktora ustanove Модерна галерија „Ликовни сусрет” Суботица -Képzőművészeti Találkozó Modern Galéria Szabadka– Moderna galerija „Likovni susret” Subotica anajduže godinu dana od dana imenovanja.

II Ovo rešenje objaviti u «Službenom listu

Grada Subotice». O b r a z l o ž e nj e

Olga Šram,istoričar umetnosti, direktorustanove Модерна галерија „Ликовни сусрет”Суботица - Képzőművészeti Találkozó ModernGaléria Szabadka – Modern galerija „Likovni susret”

Subotica dana 28 marta 2013. godine podnela jemolbu da se, zbog sticanja jednog od uslova zaodlazak u penziju, sa danom 15. maj 2013. godinerazreši dužnosti direktora Ustanove.

Članom 37. Zakona o kulturi («Službeniglasnik RS», br. 72/09) utvrđeno je da osnivač može,između ostalog, imenovati vršioca direktora ustanovei u slučaju kada direktoru prestane dužnost pre istekamandata.Vršilac dužnosti direktora može da obavljatu funkciju najduže godinu dana.

Prema članu 33. stav 1. tačka 9. StatutaGrada Subotice («Službeni list Opštine Subotica», br.26/08, 27/08-ispravka i „Službeni list Grada

Subotice“, br. 46/11) Skupština grada Suboticeimenuje i razrešava upravni i nadzorni odbor, imenujei razrešava direktore javnih preduzeća, ustanova,organizacija i službi , čiji je osnivač .

Prema članu 11. stav 5. Odluke o osnivanjuustanove Модерна галерија „Ликовни сусрет”Суботица - Képzőművészeti Találkozó ModernGaléria Szabadka - Moderna galerija „Likovni susret”Subotica («Službeni list Grada Subotice», br. 53/12 -prečišćeni tekst) Skupština može imenovati vršiocadužnost direktora Ustanove, između ostalog, i uslučaju kada direktoru prestane dužnost pre istekamandata.

S obzirom da su se stekli uslovi zaimenovanje vršioca direktora ustanove Модерна галерија „Ликовни сусрет” Суботица -Képzőművészeti Találkozó Modern Galéria Szabadka– Moderna galerija „Likovni susret” Subotica, doneto je Rešenje kao u dispozitivu..

Uputstvo o pravnom sredstvu:Ovo rešenje je konačno i protiv njega nije

dopuštena žalba već se može tužbom pokrenutiupravni spor kod Upravnog suda Beograd u roku od30 dana od dana dostavljanja Rešenja. Tužba se

predaje u dva primerka, sa dokazom o uplati takse uiznosu od 390,00 dinara.


Na osnovu člana člana 33. stav 1. tačka 20.Statuta Grada Subotice («Službeni list Opštine

Subotica», br. 26/08 i 27/08–ispravka i «Službeni listGrada Subotice», br. 46/11),Skupština grada Subotice, na 11. sednici


R E Š E N J Eo razrešenju i imenovanju predstavnika GradaSubotice u Skupštinu Društva s ograničenom

odgovornošću za upravljanje čvrstim ikomunalnim otpadom«REGIONALNA

DEPONIJA» Subotica

I

Razrešava se Dragan Trklja, dipl.pravnik,dužnosti predstavnika Grada Subotice u SkupštinuDruštva s ograničenom odgovornošću za upravljanječvrstim i komunalnim otpadom «REGIONALNADEPONIJA» Subotica, sa danom donošenja ovogrešenja.

IIImenuje se Slobodan Đurić, dipl.ekonomista,

za predstavnika Grada Subotice u Skupštinu Društva sograničenom odgovornošću za upravljanje čvrstim ikomunalnim otpadom «REGIONALNA DEPONIJA»Subotica, sa narednim danom od dana donošenja ovogrešenja.

Mandat imenovanog traje do do istekamandata predstavnika Grada Subotice u SkupštinuDruštva s ograničenom odgovornošću za upravljanječvrstim i komunalnim otpadom «REGIONALNADEPONIJA» Subotica.


Grada Subotice».




Na osnovu člana 13. stav 1. Zakona olokalnoj samoupravi (“Službeni glasnik RS”, br.129/7) i člana 33. stav 1. tačka 20. Statuta GradaSubotice („Službeni list Opštine Subotica“, br. 26/08 i27/08-ispravka i „Službeni list Grada Subotice“, br.46/11),

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf




R E Š E NJ Eo davanju ovlašćenja za potpisivanje Ugovora opristupanju člana i povećanju osnovnog kapitala

novim ulogom

I Ovlašćuje se Gradonačelnik Grada SuboticeModest Dulić, da u ime Grada Subotice, potpišeUgovor o pristupanju člana i povećanju osnovnogkapitala novim ulogom, na osnovu predloga istog koji je Odlukom broj VIII/2013-5 dana 20. maja 2013.godine donela Skupština Društva s ograničenomodgovornošću za upravljanje čvrstim komunalnimotpadom „REGIONALNA DEPONIJA“ Subotica, utekstu kako je dato u prilogu ovog rešenja.


Grada Subotice”.Republika SrbijaAutonomna Pokrajina VojvodinaGrad SuboticaSKUPŠTINA GRADA SUBOTICEBroj: I-00-031-233/2013Dana: 30. 05. 2013. godineS u b o t i c a


U G O V O R

O PRISTUPANJU ČLANA IPOVEĆANJU OSNOVNOG KAPITALA NOVIMULOGOM

Zaključen dana __.__.2013. godine između OpštineBačka Topola koga zastupa predsednik MelindaKokai Mernjak, Opštine Čoka koga zastupapredsednik Ferenc Balaž, Opštine Kanjiža kogazastupa predsednik Mihalj Njilaš, Opštine Mali Iđoškoga zastupa predsednik Eržebet Celuška Frindik,Opštine Senta koga zastupa predsednik Rudolf Cegledi i Grada Subotice koga zastupa graonačelnikModest Dulić /u daljem tekstu: članovi društva/, sa

jedne strane i Opštine Novi Kneževac koga zastupapredsednik Dragan Babić /u daljem tekstu: novi član-pristupilac/, sa druge strane, prema sledećimuslovima:

1/ Ugovorne strane sporazumno utvrđuju da sučlanovi društva osnivači privrednog društva Društvos ograničenom odgovornošću za upravljanje čvrstimkomunalnim otpadom ,,Regionalna deponija,,Subotica, Trg Lazara Nešića br. 1, matični br.20354194 /u daljem tekstu: društvo/, sa upisanim i

uplaćenim novčanim osnovnim ulogom u iznosu odukupno 78.047,54 dinara, na dan uplate.

2/ Članovi društva na osnovu ovog ugovora dajusvoju bezuslovnu saglasnost da novi član-pristupilacpristupi u društvo, sa novčanim ulogom od 5.550,13dinara uplaćenim dana 15.05.2013.godine, na tekućiračun društva br. 325-9500700029596-65.

3/ Danom zaključenja ovog ugovora pristupa novičlan – pristupilac, tako što u društvo unosi novčaninovi ulog iz tačke 2/ ovog ugovora, čime u skladu saodredbom člana 146. Zakona o privrednim društvima,povećava osnovni kapital društva, te po osnovu unosauloga novi član – pristupilac stiče udeo u društvu.

Na osnovu uplaćenog novčanog uloga u iznosu od5.550,13 dinara novi član-pristupilac stiče 4,40 %udela u ukupnom osnovnom kapitalu društva.

4/ Nakon pristupanja novog člana-pristupioca,

menjaju se udeli članova društva na način da ćečlanovi društva imati sledeće udele u ukupnomosnovnom kapitalu društva:

- Opština Bačka Topola - 13,00 %,- Opština Čoka - 4,44 %,- Opština Kanjiža - 9,76 %,- Opština Mali Iđoš - 4,65 %,- Opština Novi Kneževac - 4,40 %,- Opština Senta - 8,96 %, i- Grad Subotica - 54,79 %.Udeli članova društva nisu srazmerni upisanim iuplaćenim novčanom ulozima od strane pojedinih

članova, a utvrđeni su na osnovu kriterijuma brojastanovnika na teritoriji pojedinih članova društva naosnovu objavljenih statističkih podataka Republičkogzavoda za statistiku prema poslednjem popisustanovništva iz 2011.godine.

5/ Nakon zaključenja i registracije ovog ugovora kodAgencije za privredne registre, članovi društva će nasednici Skupštine društva doneti novi osnivački akt,usklađen sa odredbama Zakona o privrednimdruštvima, a potpisi članova društva na osnivačkomaktu se ne overavaju pred nadležnim organom zaoveru potpisa.

6/ Po osnovu svog udela svi članovi društva,uključujući i novog člana-pristupioca, u društvuostvaruju pravo glasa u skupštini društva, pravo naučešće u dobiti društva, pravo na učešće ulikvidacionom ostatku i sva druga prava predviđenazakonom, srazmerno učešću njihovih udela uukupnom osnovnom kapitalu društva, u skladu sazakonom, osnivačkim aktom društva i ovimugovorom.

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



7/ Za sve što nije ugovoreno neposredno seprimenjuju odredbe Zakona o privrednim društvima idrugih važećih propisa Republike Srbije.

8/ Za slučaj spora ugovara se nadležnost Privrednogsuda u Subotici.

9/ Na osnovu ovog ugovora i odluke Skupštinedruštva o povećanju osnovnog kapitala, direktordruštva je obavezan da kod Agencije za privredneregistre u propisanom roku podnese registracionuprijavu promene člana/udela i osnovnog kapitala, kaoi prijavu za objavljivanje odluke o povećanjuosnovnog kapitala društva.

10/ Ovaj ugovor između ugovornih strana proizvodipravno dejstvo od dana zaključenja i overe prednadležnim sudom, a prema trećim licima od danaupisa promene u registar kod Agencije za privredneregistre.

11/ Ovaj ugovor je sačinjen u 10 istovetnih primerakaod kojih se po 1 nalazi kod svake ugovorne strane, 1se nalazi u sedištu društvu, a po 1-1 primerak će sepredati organu pred kojim se vrši overa potpisa iAgenciji za privredne registre.

Novi član-pristupilac:Članovi društva:

__________________________________________________

Opština Novi KneževacOpština Bačka Topola

Dragan Babić, predsednikMelinda Kokai Mernjak, predsednik

_____________________________

Opština Čoka

Ferenc Balaž, predsednik

_____________________________

Opština Kanjiža

Mihalj Njilaš, predsednik

______________________________

Opština Mali Iđoš

Eržebet Celuška Frindik, predsednik

______________________________

Opština Senta

Rudolf Cegledi, predsednik

______________________________

Grad Subotica

Modest Dulić, gradonačelnik

Na osnovu člana 33. stav 1. tačka 8. StatutaGrada Subotice („Službeni list Opštine Subotica”, br.26/08 i 27/08-ispravka i „Službeni list GradaSubotice”, br. 46/11) i člana 20. stav 5. Odluke opromeni Odluke o osnivanju Javnog preduzeća„Радио Суботица“ Суботица - Јаvnog poduzeća„Radio Subotica“Subotica – Szabadkai RádióKözvállalat Szabadka („Službeni list Grada

Subotice”, br. 9/13),Skupština grada Subotice, na 11. sedniciodržanoj dana 30. maja 2013. godine, donela je

R E Š E NJ Eo davanju saglasnosti na Odluku o imenovanjuvršioca dužnosti glavnog i odgovornog urednika

Redakcije na srpskom jeziku u Јавном предузећу „Радио Суботица“ Суботица - Szabadkai Rádió

Közvállalat Szabadka - Јаvnom poduzeću„Radio Subotica“Subotica

I

Daje se saglasnost na Odluku o imenovanju LjiljaneElek za vršioca dužnosti glavnog i odgovornogurednika Redakcije na srpskom jeziku u Јавном предузећу „Радио Суботица“ Суботица - SzabadkaiRádió Közvállalat Szabadka - Јаvnom poduzeću„Radio Subotica“Subotica, koji je doneo Upravniodbor Javnog preduzeća na sednici održanoj 3. aprila2013. godine.


Grada Subotice“

Republika Srbija



7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



Na osnovu člana 33. stav 1. tačka 8. StatutaGrada Subotice („Službeni list Opštine Subotica”, br.26/08 i 27/08-ispravka i „Službeni list GradaSubotice”, br. 46/11) i člana 20. stav 5. Odluke opromeni Odluke o osnivanju Javnog preduzeća„Радио Суботица“ Суботица - Јаvnog poduzeća„Radio Subotica“Subotica – Szabadkai RádióKözvállalat Szabadka („Službeni list GradaSubotice”, br. 9/13),



Redakcije na mađarskom jeziku u Јавном предузећу „Радио Суботица“ Суботица -

Szabadkai Rádió Közvállalat Szabadka – Јаvnompoduzeću „Radio Subotica“Subotica

I

Daje se saglasnost na Odluku o imenovanjuErnea Nemeta za vršioca dužnosti glavnog iodgovornog urednika Redakcije na mađarskom jezikuu Јавном предузећу „Радио Суботица“Суботица -Szabadkai Rádió Közvállalat Szabadka - Јаvnompoduzeću „Radio Subotica“Subotica, koju je doneoUpravni odbor Javnog preduzeća na sednici održanoj3. aprila 2013. godine.


Grada Subotice“.

Republika Srbija



GNa osnovu člana 33. stav 1. tačka 8. StatutaGrada Subotice („Službeni list Opštine Subotica”, br.26/08 i 27/08-ispravka i „Službeni list GradaSubotice”, br. 46/11) i člana 20. stav 5. Odluke o

promeni Odluke o osnivanju Javnog preduzeća„Радио Суботица“ Суботица - Јаvnog poduzeća„Radio Subotica“Subotica – Szabadkai RádióKözvállalat Szabadka („Službeni list GradaSubotice”, br. 9/13),



Redakcije na hrvatskom jeziku u Јавном предузећу „Радио Суботица“ Суботица -

Szabadkai Rádió Közvállalat Szabadka - Јаvnompoduzeću

„Radio Subotica“Subotica

IDaje se saglasnost na Odluku o imenovanju

Ivane Petrekanić Sič za vršioca dužnosti glavnog iodgovornog urednika Redakcije na hrvatskom jezikuu Јавном предузећу „Радио Суботица“ Суботица -Szabadkai Rádió Közvállalat Szabadka - Јаvnompoduzeću „Radio Subotica“Subotica , koji je doneoUpravni odbor Javnog preduzeća na sednici održanoj3. aprila 2013. godine.


Grada Subotice“




Grad SuboticaSKUPŠTINA GRADA SUBOTICEBroj: I-00-022-196/2013Dana: 30.05.2013. godinaS u b o t i c a

Na osnovu člana 54. stav 2. Zakona oosnovama sistema obrazovanja i vaspitanja(«Službeni glasnik RS», br.72/09 i 52/11), člana 33.stav 1. tačka 20. Statuta Grada Subotica («Službenilist Opštine Subotica», br. 26/08 i 27/08–ispravka i«Službeni list Grada Subotice», br. 46/11) i člana 192.Zakona o opštem upravnom postupku («Službeni list

SRJ», br. 33/97 i 31/01 i «Službeni glasnik RS»,br.30/10),


R E Š E NJ Eo razrešenju i imenovanju članova Školskog

odbora Muzičke škole Subotica

I

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



Razrešavaju se dužnosti članovi Školskogodbora Muzičke škole Subotica, sa danom donošenjaovog rešenja:

1. Dragana Nikolić, profesor solfeđa,2. Ana Švorc, domaćica i3. Erika Matiša, trgovac.

IIImenuju se za članove Školskog odbora

Muzičke škole Subotica, sa narednim danom od danadonošenja ovog rešenja:

1. Renata Rož, profesor flaute,2. Nataša Kostadinović, magistar metodikemuzičke nastave i3. Jovanka Tikvicki, elektrotehničar.Mandat imenovanih trajaće do isteka mandata

Školskog odbora Muzičke škole Subotica.


Grada Subotice».

O b r a z l o ž e nj eDragani Nikolić, članu Školskog odboraMuzičke škole Subotica, predstavniku zaposlenih,dete od 01. septembra 2012. godine pohađa pomenutuškolu.

Članom 54. stav 11. tačka 2) Zakona oosnovama sistema obrazovanja i vaspitanja(«Službeni glasnik RS», br. 72/09 i 52/11) propisano je da za člana organa upravljanja ne može da budeimenovano lice koje bi moglo da zastupa interese višestruktura.

Prema članu 55. stav 3. tačka 5) Zakona oosnovama sistema obrazovanja i vaspitanja

(«Službeni glasnik RS», br.72/09 i 52/11) skupština jedinice lokalne samouprave razrešiće, pre istekamandata, pojedine članove organa upravljanja akonastupi uslov iz člana 54. stav 11. Zakona o osnovamasistema obrazovanja i vaspitanja («Službeni glasnikRS», br.72/09 i 52/11), odnosno jedan od uslova zbogkojeg lice ne može da bude predloženo ni imenovanoza člana organa upravljanja.

Nastavničko veće Muzičke škole Subotica, jena sednici održanoj dana 21. decembra 2012. godine,shodno članu 54. stav 10. Zakona o osnovama sistemaobrazovanja i vaspitanja («Službeni glasnik RS»,br.72/09 i 52/11) donelo odluku da se predloži

Skupštini grada Subotice da se za člana Školskogodbora Muzičke škole Subotica, iz reda zaposlenih,umesto Dragane Nikolić imenuje Renata Rož,profesor flaute.

Ani Švorc i Eriki Matiša, članovima Školskogodbora Muzičke škole Subotica, predstavnicimaroditelja, deca su završila školovanje u pomenutojškoli, te je prestao osnov po kojem su imenovani začlanove Školskog odbora.

Prema članu 55. stav 3. tačka 4) Zakona oosnovama sistema obrazovanja i vaspitanja skupština jedinice lokalne samouprave razrešiće, pre isteka

mandata, pojedine članove organa upravljanja akoovlašćeni predlagač pokrene inicijativu za razrešenjezbog prestanka osnova po kojem su imenovani uorgan upravljanja.

Savet roditelja je na sednicama održanim 20.septembra 2012. godine i 21. decembra 2012.godine,shodno članu 54. stav 10. Zakona o osnovama sistemaobrazovanja i vaspitanja («Službeni glasnik RS»,br.72/09 i 52/11) predložio da se za članove Školskogodbora, iz reda roditelja, umesto Ane Švorc i ErikeMatiša, imenuju Nataša Kostadinović, magistarmetodike muzičke nastave i Jovanka Tikvicki,elektrotehničar.

Članom 54. stav 10. Zakona o osnovamasistema obrazovanja i vaspitanja propisano je dačlanove organa upravljanja iz reda zaposlenihpredlaže nastavničko veće, a iz reda roditelja - savetroditelja, tajnim izjašnjavanjem.

Prema članu 54. stav 2. Zakona o osnovamasistema obrazovanja i vaspitanja člana organaupravljanja ustanove imenuje i razrešava skupština

jedinica lokalne samouprave, a prema stavu 12. istogčlana, skupština jedinice lokalne samouprave odlučujerešenjem o predlogu ovlašćenog predlagača.

S obzirom da su se stekli uslovi za razrešenje,odnosno za imenovanje članova Školskog odboraMuzičke škole Subotica, u skladu sa članom 54. stav2. i članom 55. stav 3. tačka 4) Zakona o osnovamasistema obrazovanja i vaspitanja («Službeni glasnikRS», br. 72/09 i 52/11), doneto je Rešenje kao udispozitivu.

Uputstvo o pravnom sredstvu: Ovo Rešenje je konačno i protiv njega nije dopuštena žalba već semože tužbom pokrenuti upravni spor kod Upravnog

suda Beograd u roku od 30 dana od dana dostavljanjarešenja.Tužba se predaje u dva primerka, sa dokazomo uplati takse u iznosu od 390,00 dinara.


Na osnovu člana 33. stav 1. tačka 20. StatutaGrada Subotice («Službeni list Opštine Subotica», br.26/08 i 27/08-ispravka i «Službeni list GradaSubotice», br. 46/11),


Z A K LJ U Č A Ko podršci inicijative za kandidaturu Grada

Subotice za titulu Evropske prestonice kulture2020. godine

IPodržava se inicijativa za kandidaturu Grada

Subotice za titulu Evropske prestonice kulture 2020.godine.

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



IIOvlašćuje se Gradonačelnik Grada Subotice

za formiranje organizacionog i programskog odboraza sprovođenje aktivnosti neophodnih za podnošenjezahteva za kandidaturu.

Gradonačelnik Grada Subotice će ovlastitiosobu koja će u ime Grada Subotice potpisivati pismao namerama i protokole u saradnji sa gradovima iregijama koji će podržati kandidaturu Grada Suboticeza titulu Evropske prestonice kulture 2020. godine.

IIIOvaj zaključak objaviti u «Službenom listu

Grada Subotice».


S u b o t i c aPredsednik Skupštine grada SuboticeMaria Kern Šolja, dipl. oec, s.r

Na osnovu člana 32. stav 6. Zakona ocrkvama i verskim zajednicama («Službeni glasnikRS», br. 36/06) i člana 33. stav 1. tačka 20. StatutaGrada Subotice («Službeni list Opštine Subotica», br.26/08 i 27/08-ispravka i «Službeni list gradaSubotice», br. 46/11),


P R A V I L N I Ko načinu, postupku i kriterijumima za dodelusredstava crkvama i verskim zajednicama koje

deluju na teritoriji Grada Subotice

I. OSNOVNE ODREDBE

Član 1.Ovim pravilnikom uređuju se način, postupak

i kriterijumi za dodelu sredstava radi sufinansiranjaprojekata crkvama i verskim zajednicama koje delujuna teritoriji Grada Subotice (u daljem tekstu: Grad).

Član 2.

Visina sredstava za sufinansiranje crkava iverskih zajednica utvrđuje se svake godine odlukom obudžetu Grada.

Sredstva utvrđena budžetom Gradaraspoređuju se u okviru funkcije – rashodi verskihzajednica.

Član 3.Sredstva iz člana 2. ovog pravilnika dodeljuju

se na osnovu javnog konkursa.

II. KORISNICI SREDSTAVA

Član 4.Pravo podnošenja prijave na javni konkurs za

dodelu sredstava radi sufinansiranja projekata crkava iverskih zajednica imaju sledeći subjekti:

- Subotička biskupija Subotica,- Pravoslavno arhijerejsko namesništvosubotičko Subotica,- Reformatska hrišćanska Crkva,Reformatska crkvena opština Subotica,- Evangelička crkvena opština A.V.Subotica,- Jevrejska crkvena opština Subotica i- Islamska verska zajednica, OdborMedžlisa Subotica.

III. KRITERIJUMI ZA IZBOR PROJEKATA

Član 5.Kriterijumi za dodelu sredstava radi

sufinansiranja projekata crkava i verskih zajednica izbudžeta Grada su:

-

broj vernika prema poslednjem popisustanovništva na teritoriji Grada,- broj objekata crkve odnosno verskezajednice,- da li je verski objekat pod zaštitom kaokulturno dobro,- stanje u kom se nalazi objekat,- sufinansiranje projekta iz drugih izvora,- stepen zadovoljavanja javnog interesa,- unapređenje stanja u oblasti u kojoj seprojekat realizuje.

Član 6.

Sredstva predviđena u budžetu Grada zadodelu sredstava radi sufinansiranja projekata crkava iverskih zajednica predviđena su za:

- tekuće popravke i održavanje,- projekte adaptacije,- projekte rekonstrukcije.

IV. POSTUPAK DODELE SREDSTAVA

Član 7.Javni konkurs za dodelu sredstava radi

sufinansiranja projekata crkava i verskih zajednicaraspisuje Gradonačelnik grada Subotice (u daljem

tekstu: Gradonačelnik) jednom godišnje.Konkurs se raspisuje za budžetsku godinu.

Član 8.Konkursni postupak sprovodi Komisija za

dodelu sredstava crkvama i verskim zajednicama (udaljem tekstu: Komisija).

Komisija ima predsednika, zamenikapredsednika i tri člana.

Predsednika, zamenika predsednika i članoveKomisije imenuje Gradonačelnik na mandatni periodod četiri godine.

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



Komisija ima sledeće nadležnosti:- razmatra prijave na konkurs;- vrši izbor projekata koji se predlažu zasufinansiranje;- predlaže Gradonačelniku donošenjerešenja o raspodeli sredstava.Stručne, administrativne i tehničke poslove za

potrebe Komisije obavlja sekretarijat Gradske upravenadležan za poslove društvenih delatnosti.

Član 9.Tekst konkursa sadrži:- predmet javnog konkursa;- potrebnu dokumentaciju koja se podnosiuz prijavu;- rok za podnošenje prijave;- adresu na koju se dostavlja prijava;- druge elemente konkursa.Konkurs se objavljuje u «Službenom listu

Grada Subotice» i na zvaničnoj internet stranici Grada(veb-sajt Grada).

Obaveštenje sredstvima javnog informisanjao raspisanom i objavljenom konkursu prosleđujeslužba Gradske uprave nadležna za odnose samedijima.

Član 10.Prijava na konkurs podnosi se Komisiji na

obrascu «Prijava na Konkurs za dodelu sredstava radisufinansiranja projekata crkava i verskih zajednica»(Obrazac broj 1.) koji je u prilogu ovog pravilnika ičini njegov sastavni deo.

Uz prijavu, podnosilac prijave dužan jeobavezno priložiti:

- dokaz o podnosiocu prijave: izvod iz

registra u kojem je subjekat registrovan;- pregled osnovnih podataka o podnosiocuprijave (istorijat, opis delatnosti i sl.),sačinjen od strane podnosioca prijave i

- detaljan opis projekta za čijesufinansiranje se podnosi prijava.

Prijave se podnose u štampanom oblikupredajom u Gradski uslužni centar Grada Subotice ilipoštom.

Član 11.Komisija je dužna da u roku od 10 dana od

dana zaključenja konkursa razmotri sve prispeleprijave.

Nepotpune i neblagovremene prijaveKomisija neće uzeti u razmatranje.Na osnovu predloga Komisije Gradonačelnik

donosi rešenje o raspodeli sredstava.Rešenje Gradonačelnika je konačno.Rešenje se objavljuje na zvaničnoj internet

stranici Grada (veb-sajt Grada).

Član 12.

Nakon konačnosti rešenja o raspodelisredstava, sa izabranim podnosiocima prijavezaključuju se ugovori o sufinansiranju projekta.

Ugovor u ime Grada potpisujeGradonačelnik.

Ugovorom iz stava 1. ovog člana uređuju semeđusobna prava i obaveze ugovornih strana, način irok za prenos odobrenih sredstava, rok za realizacijuprojekta, obavezu podnošenja izveštaja kao i drugaprava i obaveze ugovornih strana.

Crkva, odnosno verska zajednica kojoj supreneta sredstva dužna je da namenski koristisredstva dobijena iz budžeta Grada, a nabavku dobara,usluga ili radova u okviru tih sredstava mora vršiti uskladu sa propisima kojim se uređuju javne nabavke.

Nenamensko trošenje sredstava ima zaposledicu povraćaj sredstava i neodobravanjesredstava u narednoj godini.

Član 13.Korisnici sredstava dužni su da u roku od 15

dana po završetku projekta za koja su dodeljenabudžetska sredstva, a najkasnije do kraja tekućegodine, podnesu izveštaj o realizaciji projekata idostave dokaze o namenskom korišćenju finansijskihsredstava Gradonačelniku.

Izveštaj o realizaciji projekta podnosi seGradonačelniku na obrascu «Izveštaj o realizacijiprojekta crkava i verskih zajednica» (Obrazac broj 2.)koji je u prilogu ovog pravilnika i čini njegov sastavnideo.

Izveštaji se podnose u štampanom obliku,predajom u Gradski uslužni centar Grada Subotice ilipoštom.

Izveštaje o realizovanim projektima koji susufinansirani iz budžeta Grada putem konkursaGradonačelnik dostavlja Skupštini grada Subotice jednom godišnje.

V. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 14.Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od



Grad SuboticaSKUPŠTINA GRADA SUBOTICEBroj: I-00-02-21/2013Dana: 30.05.2013. godineS u b o t i c a


---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



Obrazac broj 1.

KOMISIJI ZA DODELU SREDSTAVA CRKVAMA I VERSKIM ZAJEDNICAMA

Grad SuboticaSubotica

Trg slobode 1

P R I J A V Ana Konkurs za dodelu sredstava radi sufinansiranjaprojekata crkava i verskih zajednica

I. OSNOVNI PODACI

1. Podaci o podnosiocu prijaveNaziv podnosioca prijave

Sedište podnosioca prijave (naseljeno mesto, ulica i kućni broj)

Broj telefona i telefaksa

E-mail adresa

Internet adresa

Broj žiro-računa podnosioca prijave i naziv banke

Matični broj PIBOdgovorno lice/osoba ovlašćena za zastupanje (ime i prezime, funkcija, adresa, telefon, broj mobilnog telefona, e -mail)

Najznačajniji projekti realizovani u prethodnoj godini

2. Podaci o projektuNaziv projekta

Sažet opis projekta (detaljan opis projekta dostavlja se u prilogu)

Mesto realizacije projekta

Vreme realizacije projekta (vreme početka i završetka projekta)

Da li je realizacija projekta započeta? (zaokružiti)

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



DA NE

Ukoliko je odgovor DA, obeležiti fazu u kojoj se projekat nalazi:a) početna fazab) nastavak aktivnostic) završna faza

Ukoliko je odgovor DA, navesti dosadašnje finansiranje projekta (za prethodne dve godine)

godina izvor finansiranja iznos sredstava namena

3. Finansijski plan projekta(odnosi se na budžetsku godinu)

Iznos sredstava potreban za potpunu realizacijuprojekta u budžetskoj godiniIznos sredstava koji se traži od Grada za realizacijuprojekta u budžetskoj godiniIznos sopstvenih sredstava za realizaciju projekta ubudžetskoj godini

Struktura troškova projekta

(navesti detaljne troškove: usluge po ugovoru, stolarski radovi, molerski radovi i sl.)Vrsta troškova

Iznos ukupno potrebnihsredstava

Iznos sredstava koji setraži od Grada

Iznos sopstvenihsredstava

Ukupno:

II. PRILOZI

(zaokružiti odnosno upisati)1) Dokaz o podnosiocu prijave

a. izvod iz registra u kojem je podnosilac prijave registrovan2) Pregled osnovnih podataka o podnosiocu prijave (istorijat, opis delatnosti, dosadašnji projekti i

sl.) sačinjen od strane podnosioca prijave3) Opis projekta za čije se sufinansiranje se podnosi prijava4) Drugi dokazi:

1. .............................................................................................................2. .............................................................................................................3. .............................................................................................................

III. IZJAVAo prihvatanju obaveze podnosioca prijave u slučaju da Grad sufinansira prijavljeni projekat

Kao odgovorno lice podnosioca prijave, pod krivičnom i materijalnom odgovornošću, izjavljujem:- da su svi podaci navedeni u Prijavi istiniti i tačni;- da će dodeljena sredstva biti namenski utrošena;- da će u zakonskom roku biti dostavljen izveštaj o realizaciji projekta na propisanom obrascu sa

finansijskom dokumentacijom;

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



- da će tokom realizacije projekta u publikacijama i drugim medijima biti naznačeno da je realizaciju podržaoGrad.

Mesto i datum: M. P. Potpis ovlašćenog lica

__________________

Obrazac broj 2.

GRADONAČELNIKUGrada Subotice

SuboticaTrg slobode 1

I Z V E Š T A Jo realizaciji projekata crkava i verskih zajednica

I. OSNOVNI PODACI

1. Podaci o korisniku sredstavaNaziv korisnika sredstava

Sedište korisnika sredstava (naseljeno mesto, ulica i kućni broj)

Broj telefona i telefaksa

E-mail podnosioca

Internet adresa

Broj žiro-računa podnosioca prijave i naziv banke

Matični broj PIBOdgovorno lice/osoba ovlašćena za zastupanje (ime i prezime, funkcija, adresa, telefon, broj mobilnog telefona, e -mail)

2. Podaci o realizovanom projektuBroj i datum Rešenja Gradonačelnika kojim su dodeljena sredstva za sufinansiranje projekta

Broj i datum Ugovora o sufinansiranju projekta

Naziv projekta

Sažet opis realizacije projekta (detaljan opis projekta se prilaže)

3. Finansijski izveštaj o namenskom korišćenju sredstava

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



Iznos sredstava odobren od strane Grada

Ostali učesnici u sufinansiranju (navesti nazivostalih učesnika i odobreni iznos)

Struktura troškova projekta(troškove navesti taksativno)

Broj i datum računa (naloga, ugovora i sl.)

i naziv izdavaoca Iznos računa

Broj i datum izvoda na kome se

vidi promena stanja popriloženom računu (nalogu i sl.)

Ukupno:

II. PRILOZI

(zaokružiti odnosno upisati)1) Opis realizacije projekta za čije su sufinansiranje dodeljena sredstva2) Fotokopija originalne finansijske dokumentacije (računa, naloga, ugovora i dr.), i to:

1. ..............................................................................................................................................................2. ..............................................................................................................................................................3. ..............................................................................................................................................................4. ..............................................................................................................................................................5. ..............................................................................................................................................................

Mesto i datum: M. P. Potpis ovlašćenog lica

__________________

--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Republika SrbijaAutonomna Pokrajina VojvodinaGrad SuboticaStambeno-kreditni fondGrada SuboticeBroj: V-01-02-19/2013Dana: 31.05.2013. godineS u b o t i c aTrg slobode 1

Na osnovu člana 31. stav 1. alineja 2. Odlukeo osnivanju Stambeno-kreditnog fonda GradaSubotice («Službeni list Grada Subotice», br. 25/10–prečišćeni tekst, 56/12 i 1/13-ispravka) i člana 16.stav 1. alineja 2. Statuta Stambeno-kreditnogpronatalitetnog fonda Grada Subotice,

Upravni odbor Stambeno-kreditnog fondaGrada Subotice, na 5. sednici održanoj dana31.05.2013. godine, doneo je

P R A V I L N I Ko izmenama i dopunama Pravilnika o načinu

ostvarivanja prava po osnovuOdluke o osnivanju Stambeno-kreditnog

pronatalitetnog fonda Grada Subotice

Član 1.Naziv Pravilnika o načinu ostvarivanja prava

po osnovu Odluke o osnivanju Stambeno-kreditnogpronatalitetnog fonda Grada Subotice («Službeni listGrada Subotice», br. 32/10–prečišćeni tekst i 2/11),menja se i glasi:

«Pravilnik o načinu ostvarivanja prava naobezbeđenje učešća za bankarski stambeni kredit».

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



Član 2.Član 1. menja se i glasi:«Ovim pravilnikom bliže se uređuje način

ostvarivanja prava na obezbeđenje učešća zabankarski stambeni kredit po osnovu Odluke oosnivanju stambeno-kreditnog fonda Grada Subotice(«Službeni list Grada Subotice», br. 25/10–prečišćenitekst, 56/12 i 1/13-ispravka) (u daljem tekstu:Odluka)».

Član 3.U članu 12. stav 1. posle tačke 3. dodaje se

nova tačka 3a koja glasi:«3a. na osnovu predloga rang liste Komisije

za stambene odnose Grada Suboticeutvrđuje rang listu za dodelu sredstavaFonda».

Tačka 4. menja se i glasi:«4. odlučuje o prigovorima na rang listu i

utvrđuje konačnu rang listu».Tačka 5. menja se i glasi:

«5. donosi odluku o dodeli sredstava zaobezbeđenje učešća za bankarski stambenikredit».

Član 4.U članu 16. stav 1. tačka 7. briše se.

Član 5.U članu 20. stav 2. se menja i glasi:«Bodovanje se vrši na osnovu bodova

dodeljenih po kriterijumu broja dece.»

Član 6.Član 22. briše se.

Član 7.Član 23. menja se i glasi:«U slučaju da kandidati imaju isti broj dece,

prednost ima kandidat čija su deca po zbiru godinastarija.

U slučaju da kandidati imaju isti broj dece ideca su rođena u istoj godini, prednost ima kandidatčija su deca starija po datumu rođenja.»

Član 8.Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od


Po stupanju na snagu ovog pravilnikasačiniće se prečišćeni tekst Pravilnik o načinuostvarivanja prava na obezbeđenje učešća zabankarski stambeni kredit, koji će Upravni odbor

Fonda utvrditi. Predsednik Upravnog odbora

Hranislav Rašković,s.r.

S A D R Ž A J

Strana

1. REŠENJE O DAVANJU SAGLASNOSTI NA PRAVILNIK O IZMENI PRAVILNIKA OUNUTRAŠNJOJ ORGANIZACIJI I SISTEMATIZACIJI RADNIH MESTA U JAVNOMPREDUZEĆU "DIREKCIJA ZA IZGRADNJU GRADA SUBOTICE".........................................................1

2. REŠENJE O IMENOVANJU PREDSEDNIKA KOMISIJE ZA IZMENU PROJEKTA ADAPTACIJE,REKONSTRUKCIJE DOGRADNJE ZGRADE "NARODNOG POZORIŠTA – NARDNOG KAZALIŠTA –"NÉPSZÍNHÁZ" U SUBOTICI ........................................... .................................................. ..........................1

3. REŠENJE O OBRAZOVANJU RADNE GRUPE ZA PRAĆENJE REKONSTRUKCIJE OBJEKTASINAGOGE U SUBOTICI...............................................................................................................................2

4. ZAKLJUČAK O PRESTANKU FUNKCIJE ZAMENIKA PREDSEDNIKA SKUPŠTINE GRADASUBOTICE........................................... ................................................ .................................................... ........2

5. REŠENJE O IZBORU ZAMENIKA PREDSEDNIKA SKUPŠTINE GRADA SUBOTICE.........................26. ODLUKA O DONOŠENJU PLANA DETALJNE REGULACIJE ZA REGULACIJU GRADSKE

SAOBRAĆAJNICE I REDA – POVEZ SENĆANSKOG PUTA I ULICE ĐORĐA NATOŠEVIĆA USUBOTICI ............................................ ................................................ .................................................... ........3

7. PLAN DETALJNE REGULACIJE ZA REGULACIJU GRADSKE SAOBRAĆAJNICE I REDA – POVEZSENĆANSKOG PUTA I ULICE ĐORĐA NATOŠEVIĆA U SUBOTICI ............................................ ........3

8. ODLUKA O DONOŠENJU PLANA GENERALNE REGULACIJE V ZA SEVERNI DEO ZONE"PALIĆ" I DEO ZONE "RADANOVAC" U SUBOTICI..............................................................................19

9. PLAN GENERALNE REGULACIJE V ZA SEVERNI DEO ZONE "PALIĆ" I DEO ZONE"RADANOVAC" U SUBOTIC......................................................................................................................19

10. ODLUKA O IZMENI I DOPUNI STATUTA GRADA SUBOTICE............................................................9611. ODLUKA O USVAJANJU STRATEGIJE LOKALNOG ODRŽIVOG RAZVOJA GRADA

SUBOTICE ZA PERIOD 2013-2022. GODINE............................................................................................9612. ODLUKA O DAVANJU U ZAKUP POSLOVNIH PROSTORA GRADA SUBOTICE.............................96

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



13. ODLUKA O PROMENI ODLUKE O OSNIVANJU JAVNOG PREDUZEĆA "DIREKCIJA ZAIZGRADNJU GRADA SUBOTICE"...........................................................................................................112

14. ODLUKA O IZMENAMA ODLUKE O UTVRĐIVANJU GRANICA PROSTORNOG OBUHVATAU KOME SE DRUŠTVU SA OGRANIČENOM ODGOVORNOŠĆU ZA UPRAVLJANJETURISTIČKIM PROSTOROM "PARK PALIĆ" PALIĆ POVERAVAJU DELATNOSTI ODOPŠTEG INTERESA U CILJU REALIZACIJE MASTER PLANA PALIĆ..............................................117

15. ODLUKA O DONOŠENJU PLANA ZA POSTAVLJANJE LETNJIH BAŠTI NA JAVNIMPOVRŠINAMA ISPRED UGOSTITELJSKIH OBJEKATA NA TERITORIJI GRADA SUBOTICE......117

16. PLAN ZA POSTAVLJANJE LETNJIH BAŠTI NA JAVNIM POVRŠINAMA ISPREDUGOSTITELJSKIH OBJEKATA NA TERITORIJI GRADA SUBOTICE................................................118

17. ODLUKA O IZMENI ODLUKE O PROMENI ODLUKE O OSNIVANJU JAVNOG KOMUNALNOGPREDUZEĆA "STADION" ......................................... .................................................. ..............................122

18. ODLUKA O PROGLAŠENJU ZAŠTIĆENOG PODRUČJA SPOMENIK PRIRODE "STABLAHRASTA LUŽNJAK NA PALIĆU"............................................................................................................123

19. ODLUKA O PROGLAŠENJU ZAŠTIĆENOG PODRUČJA PARK PRIRODE "PALIĆ"........................12720. ODLUKA O IZMENAMA ODLUKE O KOMUNALNOM REDU ............................................. ..............13621. ODLUKA O IZMENI ODLUKE O OSNIVANJU FONDACIJE ZA RAZVOJ SPORTA NA TERITORIJI

GRADA SUBOTICE....................................................................................................................................13722. ODLUKA O DODELI PRIZNANJA "DR FERENC BODROGVARI"......................................................13723. ODLUKA O DELIMIČNOM PRENOSU OSNIVAČKIH PRAVA NAD USTANOVOM KULTURE

POZORIŠTA "DEŽE KOSTOLANJI" KOSZTOLÁNYI DEZSŐ SZÍNHÁZ – KAZALIŠTA "DEZSŐ

KOSZTOLÁNYI".........................................................................................................................................13824. REŠENJE O DAVANJU SAGLASNOSTI NA PROGRAM POSLOVANJA I FINANSIJSKI PLANTURISTIČKE ORGANIZACIJE GRADA SUBOTICE ZA 2013. GODINU.............................................138

25. REŠENJE O DAVANJU SAGLASNOSTI NA STATUT JAVNOG KOMUNALNOG PREDUZEĆA"ČISTOĆA I ZELENILO" SUBOTICA.......................................................................................................139

26. REŠENJE O DAVANJU SAGLASNOSTI NA STATUT JAVNOG KOMUNALNOG PREDUZEĆA ZAOBAVLJANJE DIMNIČARSKIH USLUGA "DIMNIČAR" SUBOTICA.................................................139

27. REŠENJE O DAVANJU SAGLASNOSTI NA STATUT JAVNOG PREDUZEĆA"PALIĆ-LUDAŠ" PALIĆ.............................................................................................................................139

28. REŠENJE O DAVANJU SAGLASNOSTI NA STATUT JAVNOG KOMUNALNOG PREDUZEĆA"PARKING" SUBOTICA.............................................................................................................................140

29. REŠENJE O DAVANJU SAGLASNOSTI NA STATUT JAVNOG KOMUNALNOG PREDUZEĆA"SUBOTIČKE PIJACE" SUBOTICA..........................................................................................................140

30. REŠENJE O DAVANJU SAGLASNOSTI NA STATUT JAVNOG KOMUNALNOG PREDUZEĆA"POGREBNO" SUBOTICA.........................................................................................................................14031. REŠENJE O DAVANJU SAGLASNOSTI NA STATUT JAVNOG PREDUZEĆA "PRIVREDNO –

TEHNOLOŠKI PARKOVI" SUBOTICA....................................................................................................14032. REŠENJE O DAVANJU SAGLASNOSTI NA STATUT JAVNOG KOMUNALNOG PREDUZEĆA

"STADION" SUBOTICA.............................................................................................................................14133. REŠENJE O DAVANJU SAGLASNOSTI NA STATUT JAVNOG KOMUNALNOG PREDUZEĆA

"SUBOTICAGAS" SUBOTICA .................................................. .................................................. ..............14134. REŠENJE O DAVANJU SAGLASNOSTI NA STATUT JAVNOG PREDUZEĆA "SUBOTICA-TRANS"

SUBOTICA...................................................................................................................................................14135. REŠENJE O DAVANJU SAGLASNOSTI NA STATUT JAVNOG KOMUNALNOG PREDUZEĆA

"SUBOTIČKA TOPLANA" SUBOTICA....................................................................................................14236. REŠENJE O DAVANJU SAGLASNOSTI NA STATUT JAVNOG KOMUNALNOG PREDUZEĆA

"VODOVOD I KANALIZACIJA" SUBOTICA..........................................................................................14237. REŠENJE O DAVANJU SAGLASNOSTI NA STATUT JAVNOG PREDUZEĆA "ZAVOD ZA

URBANIZAM" SUBOTICA........................................................................................................................14238. REŠENJE O DAVANJU SAGLASNOSTI NA STATUT JAVNOG KOMUNALNOG PREDUZEĆA

"RADIO SUBOTICA" SUBOTICA – SZABADKAI RÁDIÓ KÖZVÁLLALATSZABADKA – JAVNOG PODUZEĆA "RADIO SUBOTICA" SUBOTICA............................................143

39. REŠENJE O OBRAZOVANJU KOMISIJE ZA PLANOVE.......................................................................14340. REŠENJE O IMENOVANJU DIREKTORA DOMA ZDRAVLJA SUBOTICA ....................................... 14441. ZAKLJUČAK O PRESTANKU DUŽNOSTI DIREKTORA JAVNOG KOMUNALNOG PREDUZEĆA

"ČISTOĆA I ZELENILO" SUBOTICA.......................................................................................................14542. REŠENJE O IMENOVANJU VRŠIOCA DUŽNOSTI DIREKTORA JAVNOG KOMUNALNOG

PREDUZEĆA "ČISTOĆA I ZELENILO" SUBOTICA ................................................ ..............................145

7/16/2019 sl_2013_15_sr.pdf



43. ZAKLJUČAK O PRESTANKU MANDATA VRŠIOCA DUŽNOSTI DIREKTORA JAVNOGKOMUNALNOG PREDUZEĆA "STADION" SUBOTICA ................................................ ......................146

44. REŠENJE O IMENOVANJU VRŠIOCA DUŽNOSTI DIREKTORA JAVNOG KOMUNALNOGPREDUZEĆA "STADION" SUBOTICA .............................................. ................................................ ......146

45. REŠENJE O RAZREŠENJU DIREKTORA USTANOVE MODERNA GALERIJA "LIKOVNI SUSRET"SUBOTICA – KÉPZŐMŰVÉSZETI TALÁLKOZÓ MODERN GALÉRIA SZABADKA – MODERNAGALERIJA "LIKOVNI SUSRET" SUBOTICA..........................................................................................146

46. REŠENJE O IMENOVANJU VRŠIOCA DUŽNOSTI DIREKTORA USTANOVE MODERNAGALERIJA "LIKOVNI SUSRET" SUBOTICA – KÉPZŐMŰVÉSZETI TALÁLKOZÓMODERN GALÉRIA SZABADKA – MODERNA GALERIJA "LIKOVNI SUSRET" SUBOTICA ......147

47. REŠENJE O RAZREŠENJU I IMENOVANJU PREDSTAVNIKA GRADA SUBOTICE U SKUPŠTINUDRUŠTVA S OGRANIČENOM ODGOVORNOŠĆU ZA UPRAVLJANJE ČVRSTIM I KOMUNALNIMOTPADOM "REGIONALNA DEPONIJA" SUBOTICA............................................................................148

48. REŠENJE O DAVANJU OVLAŠĆENJA ZA POTPISIVANJE UGOVORA O PRISTUPANJU ČLANA IPOVEĆANJU OSNOVOG KAPITALA NOVIM ULOGOM.....................................................................149

49. REŠENJE O DAVANJU SAGLASNOSTI NA ODLUKU O IMENOVANJU VRŠIOCA DUŽNOSTIGLAVNOG I ODGOVORNOG UREDNIKA REDAKCIJE NA SRPSKOM JEZIKU U JAVNOMPREDUZEĆU "RADIO SUBOTICA" SUBOTICA SZABADKAI RÁDIÓ KÖZVÁLLALAT SZABADKA –JAVNOM PODUZEĆU "RADIO SUBOTICA" SUBOTICA.....................................................................150

50. REŠENJE O DAVANJU SAGLASNOSTI NA ODLUKU O IMENOVANJU VRŠIOCA DUŽNOSTIGLAVNOG I ODGOVORNOG UREDNIKA REDAKCIJE NA MAĐARSKOM JEZIKU U JAVNOM

PREDUZEĆU "RADIO SUBOTICA" SUBOTICA SZABADKAI RÁDIÓ KÖZVÁLLALAT SZABADKA –JAVNOM PODUZEĆU "RADIO SUBOTICA" SUBOTICA.....................................................................15151. REŠENJE O DAVANJU SAGLASNOSTI NA ODLUKU O IMENOVANJU VRŠIOCA DUŽNOSTI

GLAVNOG I ODGOVORNOG UREDNIKA REDAKCIJE NA HRVATSKOM JEZIKU U JAVNOMPREDUZEĆU "RADIO SUBOTICA" SUBOTICA SZABADKAI RÁDIÓ KÖZVÁLLALATSZABADKA – JAVNOM PODUZEĆU "RADIO SUBOTICA" SUBOTICA ........................................... 151

52. REŠENJE O RAZREŠENJU I IMENOVANJU ČLANOVA ŠKOLSKOG ODBORA MUZIČKE ŠKOLESUBOTICA...................................................................................................................................................151

53 ZAKLJUČAK O PODRŠCI INICIJATIVE ZA KANDIDATURU GRADA SUBOTICE ZA TITULU

Documents

sl_2013_15_sr.pdf